Docstoc

Baze Podataka

Document Sample
Baze Podataka Powered By Docstoc
					BAZE PODATAKA

SEMINARSKI RAD
         SADRŢAJ


SADRŢAJ ....................................................................................................... 2
1. UVOD ......................................................................................................... 3
  1.1 BAZE PODATAKA - ACCESS ........................................................... 3
  1.2 OSNOVNI ELEMENTI KREIRANJA BAZA U ACCESS-U ............ 4
    1.2.1 TABELE ......................................................................................... 4
    1.2.2 FORME ........................................................................................... 5
    1.2.3 UPITI .............................................................................................. 6
    1.2.4 IZVEŠTAJI ..................................................................................... 6
2. ZADATAK ................................................................................................. 8
  2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE APLIKACIJE ................................ 8
    2.1.1 ULAZNI PODACI APLIKACIJE .................................................. 8
    2.1.2 INTERAKTIVNI RAD................................................................... 8
    2.1.3 ŠTAMPANI IZVEŠTAJI ............................................................... 9
  2.2 ANALIZA I ZRADA APLIKACIJE .................................................... 9
    2.2.1 Relacioni model podataka ............................................................. 10
    2.2.2 Izrada tabela .................................................................................. 14
    2.2.3 Izrada formi, upita i izveštaja ....................................................... 16
    2.2.4 Izrada switchboarda ...................................................................... 20
    2.2.5 Moduli i VBA ............................................................................... 22
3. ZAKLJUČAK ........................................................................................... 27




                                                                                                                 2
      1. UVOD

      1.1 BAZE PODATAKA - ACCESS


      Baza podataka se definiše kao organizovan skup logički povezanih
podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na slične pojmove ili predmete,
organizovanih za odreĎenu namenu. Znači, baza podataka predstavlja
organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi
podataka mogu biti organizovani po više različitih obeleţja po kojima je
moguće primenom odgovarajućih mehanizama baze vršiti pretraţivanja i
nalaţenje baš onih podataka koji su potrebni.

       Brigu o podacima, vezama meĎu podacima, ispravnosti podataka i
svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi
podataka (DBMS – Database Management Sistem). Svi moderni sistemi za
upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka što znači da
korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima, gde je i rezultat svake
operacije nad sadrţajem baze podataka takoĎe tabela. Pored toga relacioni
model koristi veze, odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka
(tabela) baze podataka u strukturiranu celinu.

   Microsoft Access je sistem, odnosno program za upravljanje bazama
podataka. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s
Windowsima 95, 98/NT i XP, i stiţe u okviru paketa Microsoft Office XP
Professional. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama
Windowsa (Windows 3.x).




                                                                          3
   Access omogućuje skupljanje, slaganje i organizovanje podataka kao i
stvaranje izvještaja koji vode do poslovnih odluka. Glavne funkcionalne
mogućnosti Access-a su sledeće:

   - Unos podataka direktno u bazu podataka ili uvoz podataka iz drugih
     programa.
   - Sortiranje, indeksiranje i organizacija podataka na način koji se ţeli.
   - Brzo stvaranje izvještaja ili priprema ispis nalepnica za pisma
     upotrebom svih ili samo dela podataka.
   - Kreiranje formi kako bi manje stručni korisnici mogli unositi nove
     podatke u bazu podataka.
   - Stvaranje upita koji će reziltirati izveštajem zavisno od uslova koji su
     postavljeni.


       1.2 OSNOVNI ELEMENTI KREIRANJA BAZA U ACCESS-U


     Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledećih elemenata
odnosno objekata:

   -   tabele,
   -   forme,
   -   upiti i
   -   izveštaji
   -   makroi i VBA.

    Pored osnovnih elemenata Access baza moţe da sadrţi i Data Access
strane, makroe i/ili VBA module (Visual Basic for Application - programski
jezik za programiranje operacija u Office aplikacijama). Svrha ovih
elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne moguće
prilagoĎenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva
korisnika.


       1.2.1 TABELE


   Osnovni elemenat svake baze podataka je tabela. Svaka tabela sarţi
kolone i redove a u njihovom preseku nalazi se polje ili ćelija u koje Access


                                                                           4
smešta karakterističan podatak. Red tabele predstavlja jedan slog koji sa
svojim poljima daje grupu podataka čiji je karakter odreĎen kolonama
tabele. Definisanjem kolone, odnosno karaktera podatka koji će se slagati u
koloni, polja u koloni se definišu i svrstavaju u odreĎen tip, koji moţe biti:
tekst, broj, datum/vreme, logičko polje, memo polje (polje u koga se moţe
uneti tekst proizvoljne veličine), polje za unos brojeva u novčanom formatu,
posebno polje u kome se automatski po započetom unosu sloga inkrementira
broj (polje AutoNumber), hiperlink polje (pokazivač na adresu na Internetu),
OLE objekt polje (polje sa objektom povezanim iz drugog programa) i Look
Up polje (polje čiji prikazani sadrţaj se nalazi u drugoj tabeli).




      Pri kreiranju baze podataka veoma je bitno postaviti tip polja, jer su
pre svega, organizovanost podataka i veličina same baze u direknoj vezi sa
ispravno postavljenim tipom polja.


      1.2.2 FORME


       Svi podaci koji se unose u bazu podataka završavaju u tabeli i spremni
su za obradu. Pomalo je zamorno unositi podatke direktno u tabelu, te se
kreiraju posebne
maske tzv. forme
kako bi se lakše
unosili     podaci.
Forma omogućava
stvaranje stranice
kako bi se kasnije
unosili      ţeljeni
podaci            na
najjednostavniji
način.      Access

                                                                            5
povezuje formu i tabelu pa podaci koji se unesu u formu neposredno se slaţu
u tabelu formirajući novi slog tabele. Forma za unos podataka moţe sadrţati
slike, komandne tastere (pritiskom na njih se aktivira neka komanda,...),
moţe sadrţati podformu itd.

      1.2.3 UPITI


       Upit je način skrivanja informacija koje se ţele videti, a da bi se
informacije koje se ţele prikazati videle što jasnije. U tom smislu bitno je iz
mnoštva podataka izdvojiti samo one koji su neophodni ne bi li se dobila
egzaktna informacija. Tako se uz pomoć upita mogu filtrirati podaci kako iz
jedne tako i iz mnoštva drugih tabela u okviru baze podataka.




      Pored toga moguće je i ustanoviti kriterijume po kojima će se vršiti
pretraga i sortiranje podataka. Rezultat svakog upita je, praktično jedna
nova tabela sa novoformiranim slogovima po ţeljenim kriterijumima.


      1.2.4 IZVEŠTAJI


      Izveštaji predstavljaju elektronski oblik klasičnih papirnih obrazaca
koji se mogu gledati na ekranu ili štampati na papir. Podaci prikazani u




                                                                             6
izveštaju mogu biti izvedeni iz tabela ili iz upita (filtrirani podaci). Kreiranje
izveštaja je veoma slično dizajniranju formi.


      1.2.5 MAKROI I MODULI


       Makroi i moduli predstavljaju dva alata za kreiranje elemenata baze
podataka pisanjem programa. Nije retkost da se javlja potreba za
formiranjem funkcija koje ne postoje u Accessu, ili se grupe funkcija moraju
vezati u jedu celinu, pa se za razvijanje i automatizovanje baze podataka
mora pristupiti pisanju programa. Makroima se iz konačnog skupa funkcija i
naredbi automatizuje rad baze, oni se uglavnom koriste prilikom aktiviranja
nekog objekta ili dogaĎaja na objektu. MeĎutim, korišćenje makroa se u
novijim aplikacijama izbegava, jer se puna sloboda i funkcionalnost
ostvaruju tek kreiranjem i upotrebom modula. Objekat, modul predstavlja
niz procedura i funkcija koje nisu napisani za neke konkretne forme ili
izveštaje. Access poseduje mogućnost direktne upotrebe Visual Basic-a u
svrhu kreiranja modula.




                                                                                7
       2. ZADATAK

       2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE APLIKACIJE


       ROBNO POSLOVANJE je aplikacija koja obezbeĎuje sve evidencije
o stanju i prometu roba, neophodnih za organizovano i aţurno voĎenje
zaliha. Ova aplikacija prati kretanje roba po stvarnim nabavnim
vrednostima, sa mogućnošću preračunavanja cena u skladu sa poslovnom
politikom preduzeća. TakoĎe se obezbeĎuje delimičan ili potpuni otpis roba,
a obraĎuje i evidenciju kretanja roba po vrsti i mestima prodaje. Aplikacija
podrţava obrade sa više subjekata i više skladišta.


   2.1.1 ULAZNI PODACI APLIKACIJE


   -   Matični podaci roba,
   -   Početno stanje roba,
   -   Prijemnice, višak po inventaru i povratnice izveštaji,
   -   Izdatnice, manjak po inventaru i otpremnice,
   -   Rashodovanje roba oštećenih u transportu i manipulaciji,
   -   Povraćaj roba od kupca.


   2.1.2 INTERAKTIVNI RAD


Glavni meni aplikacije ROB obezbeĎuje:

   -   Unos i aţuriranje matičnih podataka roba,
   -   Knjiţenje svih vrsta prometnih promena,
   -   Upite na ekranu,
   -   Preglede na štampaču,
   -   Prelazne i završne obrade, automatsko otvaranje i dr.,
   -   Sistemsko spašavanje i rekonstrukcija podataka.




                                                                          8
   2.1.3 ŠTAMPANI IZVEŠTAJI


   -   Bilans roba,
   -   Promet po subjektima, mestima prodaje, skladištima
   -   Pregled prometa po vrsti robe, kupcu, periodu
   -   Dnevnik ulaza-izlaza roba,
   -   Analitička evidencija-kartoteka roba,
   -   Stanje svih zaliha po artiklima unutar skladišta,
   -   Izveštaj o stanju i otpisu roba,
   -   Pregled početnog stanja,
   -   Pregled stanja pre i posle inventara, višak, manjak,
   -   Popisna lista.



   2.2 ANALIZA I ZRADA APLIKACIJE


      Na osnovu dobijenog zadatka a sa ciljem što efikasnijeg rada baze
podataka potrebno je izvršiti analizu toka podataka. U tu svrhu formiran je
grafički prikaz hijerarhije funkcija ne bi li se sagledao tok podataka odnosno
obuhvatili svi neophodni elementi da bi aplikacija funkcionalno
zadovoljavala sve potrebne zahteve a da pri tom nema udvajanja, odnosno
redudantnosti podataka.

       Dijagram konteksta predstavlja prvi, najviši hijerarhijski nivo
dijagrama toka podataka na kojem se u obliku jedne, jedinstvene funkcije,
prikazuju veze procesa iz sistema koji se analizira sa okruţenjem. Pomoću
dijagrama konteksta definišu se granice, sadrţaj globalnih ulaznih i izlaznih
podataka i sama razmena podataka sa njihovim ekstremnim nosiocima.

             Dijagram konteksta predstavlja, u suštini, dijagram toka
podataka na najvišem nivou apstrakcije podataka i formalizam njegove
izrade svodi se u potpunosti na formalizam dijagrama toka podataka, s tim
što je kod dijagrama konteksta obavezno označavanje svih prijemnika,
predajnika i promo-predajnika podataka, dok dok je kod dijagrama toka
podataka opciono.




                                                                            9
      Na narednom grafiku prikazan je kontekst dijagram, koji odreĎuje
granice aplikacije i zadatku koji treba da se ispuni za kreiranje aplikacije
robnog poslovanja.

                                           Robno
                                         poslovanje




     Promet                  Šifarnici                            Pregledi i            Administracija
                                                                  izveštaji

                                                                                               Rad sa
      Unos         Roba                               Izveštaji                              korisnicima



                                            Bilans roba                                          Spas
                 Komintent                                                                     podataka
     Izmena
                                            Promet po...               Pregledi
                 Grua roba
                                            Dnevnik u-i                              Pregled
                                                                                  početnog stanja

                 Magacina                    Kartoteka
                                                                                  Pr. Stanja pre i
                                            Svih zaliha                           posle inventara
                  Opština




      2.2.1 Relacioni model podataka


       Na osnovu definisanog projektnog zadatka a u cilju što efikasnijeg
manipulisanja podacima, uzimajići u obzir činjenicu da moţe biti više
desetina hiljada podataka, potrebno je izvršiti organizaciju podataka. U tu
svrhu koristi se metod E-R modelovanja podataka. Ovaj model omogućuje
analitičaru da identifikuje objekte i njihove veze. U smislu strukturne
analize, ovakvo modelovanje pruţa detalje u vezi skladišta podataka i
njihovih veza prema procesima prikazanim u modelu toka podataka.

       Osnovna karakteristika ovakvog modelovanja je kreiranje entiteta
odnosno pojma za koji postoji interes da se posmatra, odnosno da se
posmatraju neke od njegovih osobina. Te osobine nazivaju se obeleţja ili
atributi. Svaki od entiteta sadrţi odreĎen skup osobina gde svaka konkretna


                                                                                                     10
vrednost obeleţja iz skupa osobina čini podatak. TakoĎe u skupu obeleţja
postoji podskup koji se naziva identifikator entiteta odnosno primarni ključ.
Svi ostali atributi iz formiranog skupa dodatno opisuju entitet i mogu se po
potrebi pojaviti kao sekundarni ključevi.

       Entiteti se dele na objekte, osobine i veze. Ulogu objekta obično
preuzimaju čvrsti (primarni) elementi sistema koji ne zavise od drugih
primarnih elemenata, ali i objekti koji su u odreĎenom stepenu zavisni od
drugih. Osobine opisuju objekat koji se posmatra, dok su veze posebni
entiteti ili pridruţene osobine koji povezuju dva ili više objekata.

      Na osnovu E-R modela identifikovani su sledeći entiteti sa
pripadajućim atributima:

          Entitet: ROBA

  RED.              ATRIBUT           TIP PODATKA
  BROJ
     1.        IDROBE               AUTONUMBER             PRIMARNI KLJUČ
     2.        IDGRROBE             NUMBER
     3.        NAZIVROBE            TEXT
     4.        JEDINICA             TEXT
     5.        PAKOVANJE            TEXT


          Entitet: GRUPA ROBE

  RED.              ATRIBUT           TIP PODATKA
  BROJ
     1.        IDGRROBE             NUMBER                 PRIMARNI KLJUČ
     2.        OPISGRROBE           TEXT


          Entitet: KOMINTENT

  RED.              ATRIBUT            TIP PODATKA
  BROJ
    1.         IDKOMINTENTA          AUTONUMBER            PRIMARNI KLJUČ
    2.         IME                   TEXT
    3.         ADRESA                TEXT
    4.         TELEFON               NUMBER
    5.         KONTAKTOSOBA          TEXT
    6.         TRASAKCIONIRACUN      NUMBER




                                                                            11
      Entitet: MAGACIN

RED.            ATRIBUT      TIP PODATKA
BROJ
 1.        SIFRAMAGACINA    NUMBER         PRIMARNI KLJUČ
 2.        LOKACIJA         TEXT
 3.        SIFRALOKACIJE    NUMBER
 4.        POSTANSKIBROJ    NUMBER


      Entitet: MESTA

RED.            ATRIBUT      TIP PODATKA
BROJ
 1.        POSTANSKIBROJ    NUMBER         PRIMARNI KLJUČ
 2.        NAZIV            TEXT
 3.        SIFRAOPSTINE     NUMBER


      Entitet: OPŠTINE

RED.            ATRIBUT      TIP PODATKA
BROJ
 1.        SIFRAOPSTINE     NUMBER         PRIMARNI KLJUČ
 2.        NAZIV            TEXT
 3.        POSTANSKIBROJ    NUMBER


      Entitet: PROMET

RED.            ATRIBUT      TIP PODATKA
BROJ
 1.        IDPROMET         AUTONUMBER     PRIMARNI KLJUČ
 2.        IDROBE           NUMBER         SEKUNDARNI KLJUČ
 3.        IDKOMINTENTA     NUMBER         SEKUNDARNI KLJUČ
 4.        IDMAGACINA       NUMBER         SEKUNDARNI KLJUČ
 5.        DATUMSTAVKE      DATE/TIME      SEKUNDARNI KLJUČ
 6.        KOLICINA         NUMBER
 7.        JEDINICNIIZNOS   NUMBER
 8.        SALDO            NUMBER
 9.        STANJE           NUMBER
 10.       IDTRANSAKCIJE    NUMBER
 11.       BROJDOKUMENTA    TEXT
 12.       VRSTADOKUMENTA   NUMBER




                                                            12
              Entitet: TRANSAKCIJE

   RED.                  ATRIBUT             TIP PODATKA
   BROJ
         1.         IDTRANSAKCIJE          NUMBER               PRIMARNI KLJUČ
         2.         OPISTRANSAKCIJE        TEXT
         3.         ULAZIZLAZ              NUMBER
         4.         TIP                    TEXT                 TIP KOMINTENTA


              Entitet: DOKUMENTI

   RED.                  ATRIBUT             TIP PODATKA
   BROJ
         1.         IDDOKUMENTA            NUMBER                PRIMARNI KLJUČ
         2.         OPISDOKUMENTA          TEXT
         3.         OPSEGOD                NUMBER
         4.         OPSEGDO                NUMBER


              Entitet: POPIS

   RED.                  ATRIBUT             TIP PODATKA
   BROJ
         1.         IDROBE                 NUMBER                PRIMARNI KLJUČ
         2.         NAZIVROBE              TEXT
         3.         JEDINICA               TEXT
         4.         KOLICINA               NUMBER
         5.         DATUMPOPISA            DATE/TIME


       Do kraja, definisano je deset entiteta sa definisanim atributima kao i
njihovim tipovima podataka gde se za svaki entitet utvrdio primarni a za
neke i sekundarni ključevi.

       Da bi se eliminisala redundantnost podataka, posebna oblast pri
projektovanju baze podataka je normalizacija (prva, druga, treća, četvrta i
peta) forme podataka. Nakon normalizacije grubo formirane tabele dobijaju
znatno funkcionalniju formu. U konkretnom zadatku tabela promena ulaza i
tabela promena izlaza spajaju se u jednu tabelu koja obuhvata sve
neophodne elemente dok se redudantnost gubi.

              Veze, odnosno relacije izmeĎu ovih entiteta prikazani su na sledećoj
slici.




                                                                                  13
2.2.2 Izrada tabela


       Nakon        izvršene        prve
normalizacije dobije se broj i veze
izmeĎu tabela kao što je prikazano na
predhodnoj slici. Matična tabela je
tabela roba. Ona sadrţi sve
neophodne atribute robe dok svi ostali
elementi direktno vezani za robu kao
što su grupa roba i elementi početnog
stanja odnosno popisa robe su svrstani
u    posebne      tabele     a    putem
jedinstvenog ključa direktno vezani za
tabelu roba. Tabela prometa je u stvari
najkompleksnija jer ona obuhvata
elemente iz svih tabela. Iz tog razloga,


                                           14
formirana je na takav način da pored primarnog ključa IDPROMET ima
četiri strana ključa i to: IDROBE, IDKOMINTENTA, IDMAGACINA i
DATUMSTAVKE. Pored ključeva tabela sadrţi još i atribute kao što su:
količina, jedinični iznos, saldo, tip transakcije, broj dokumenta i vrsta
dokumenta. Po karakteru podatka (Data Type) polja su definisana na sledeći
način: polje IDPROMET definisan je kao AutoNumber dok polja stranih
ključeva izuzev polja DATUMSTAVKE koji je definisan kao Date/Time,
definisani su kao Number iako su u tabelama u kojima predstavljaju
primarni ključ AutoNumber, jer se oni u ovu tabelu samo pozivaju. Polja
količina, jedinični iznos, saldo, tip transakcije, broj dokumenta i vrsta
dokumenta se definišu kao Number.

     Sve tabele su kreirane korišćenjem Design View      -a mada Access
dozvoljava kreiranje tabela i uz pomoć čarobnjaka (Create table by using
                                                                 wizard),
                                                          importovanjem
                                                    tabela iz Microsoft
                                                    Excela - Import
                                                    Table ili       Link
                                                    Table - čarobnjak
                                                    koji kreira tabelu
                                                    koja je "povezana"
                                                    (znači da ta tabela
                                                    nije u bazi koja se
                                                    kreira već u nekoj
                                                    drugoj,     ali    je
                                                    moguće pozvati iz
                                                    baze koja se kreira)
                                                    sa nekom tabelom iz
                                                    spoljne datoteke.


       Kroz primer definisanja tabele prometa prikazan je način definisanja
svih tabela koje su formirane za potrebe kreiranja ove aplikacije. Kreirano je
deset tabena sa definisanim primarnim ključevima, kolonama i definisanim
poljima unutar tabela. Kao rezultat ovog dela projektovanja aplikacije
stvorena je osnova za nastavak razvoja aplikacije jer sada je moguće
formirati sve ostale elemente koji čine jednu aplikaciju odnosno formirati
forme za unos podataka, upite i izveštaje.


                                                                           15
         2.2.3 Izrada formi, upita i izveštaja


      Na osnovu kreiranih tabela potrebno je formirati forme za unos
podataka. Naravno da se podaci mogu direktno unositi u tabele, ali potrebno
je omogućiti lak i ne smetan unos podataka koji mogu da koriste i priučeni
operateri na krajnje jednostavan način. U tu svrhu kreiraju se forme koje
sadrţe sve elemente jednog sloga tabele ali imaju mnogo prijatniji izgled.

      Forma je komponenta baze podataka čija je funkcija interakcija sa
korisnikom. Korisnik ne vidi tabele već forme. Forme se koriste za:

   - unos podataka,
   - stvaranje "switchboard"-a tj. forme iz koje se otvaraju druge forme,
     pokreću upiti i tabele,
   - stvaranje "dialog boxes"-a (upitnika) za primanje korisničkog unosa i
     onda se na osnovi tog unosa nastavljaju akcije (primer je dialog box
     kod parametarskih upita).

         Kao i kod kreiranja tabela, Access nudi više mogućnosti za kreiranje
formi:

   - Design view – stvaramo formu od praznog prozora forme, moramo
     sam kreator dodavati sve kontrole na radnu površinu. Izgled forme
     zavisi potpuno od autora i njegovim potrebama
   - Form wizard – čarobnjak pomoću kojeg se moţe izgraditi osnovni
     tipovi formi uključujući i subforme.
   - Auto form : Colomunar – čarobnjak koji automatski stvara formu, a
     kontrole slaţe u redove.
   - Auto form : Tabular – čarobnjak koji automatski stvara formu, a
     kontrole slaţe u kolone.
   - Auto form : Datasheet – čarobnjak koji automatski stvara formu u
     obliku tabele.
   - Chart Wizard – čarobnjak koji pravi grafove iz odabranih polja i
     stvara formu sa tim grafom.
   - Pivot table wizard – čarobnjak koji stvara formu sa Excelovom
     tabelom.

       Forme za ovu aplikaciju kreirane su uz pomoć čarobnjaka ali nakon
što su kreirane korišćenjem dizain opcije poboljšavani su neki elementi kako

                                                                          16
bi forme dobile na lepšem izgledu ali i funkcionalnocti (dodavanjem tastera
za izlaz iz forme).

       Za potrebe ove
aplikacije kreirano je
deset formi od kojih
devet      sluţe      za
direktno      unošenje
podataka u tabele, dok
je     jedna     forma
kreirana kao forma za
unos kriterijuma za
pretraţivanje odnosno
kriterijume za upite.




       Unošenjem podataka kroz forme popunjava se baza i tada se stvara
mogućnost za pretraţivanje podataka po različitim kritetijumima. U tu svrhu
formiraju se upiti odnosno Query. Dakle, upit je komponenta baze podataka
kojom se koristimo kada se ţeli naći, izvući i/ili promeniti odreĎeni podatak
ili grupa podataka, iz jedne ili više tabela, pored toga oni se mogu koristiti
kao podloga za izveštaje ili forme. Baš kod kreiranja upita najviše do
izraţaja dolaze ključevi koji su definisani pri formiranju tabela. Oni sada
omogućuju da se iz tabela mogu izdvajati samo pojedini atributi, i time se
umnogome olakšava i ubrzava pretraga podataka.

      TakoĎe, kao i kod tabela za kreiranje upita otvorita se upit grupa i
odabira New gde Access nudi takoĎe više izbora za način kreiranja upita, i
to:

   - Design View – Otvara prazan upit u koji autor sam postavlja polja
     koja ţeli u njemu.
   - Simple query wizard – Čarobnjak koji ubrzava i pojednostavljuje
     proces, odabira polja u upitu (preporučeno korištenje).
   - Crosstab query wizard – Čarobnjak koji kreira crosstab upite.
   - Find Duplicates query wizard – Čarobnjak koji stvara upit iz jedne
     tabele ili upita, a prikazuje redove koji imaju istu vrednost u nekom
     polju.

                                                                           17
   - Find Unmached query wizard – Čarobnjak koji traţi redove iz jedne
     tabele koji nisu povezani ni sa jednim redom u drugoj tabeli.




        Za potrebe ove aplikacije kreirano je trinaest upita najvećim delom za
filtriranje podataka namenjenih formiranju izveštaja ali i kao pomoćni
podatak na formama koji, konkretno, daje podatak o trenutnom stanju
materijala na zalihama.




      U okviru upita (polje Criteria) mogu se definisati konkretni kriterijumi
gde se dodatno filtriraju podaci gde se unosom teksta u uglaste zagrade u
datom polju pri otvaranju upita pojavljuje prozor sa naredbom za unos
parametarske veličine.




                                                                           18
        TakoĎe, moguće je i formiranje formi koje će olakšavati unos
kriterijuma za pretraţivanje i sortiranje gde se na jednoj formi mogu uneti
više kriterijuma za više upita. Za potrebe ove aplikacije kreirana je jedna
takva forma iz koje je unosom karakterističnih vrednosti moguće formirati
tri različita upita.




      Pored uvoĎenja kriterijuma pri kreiranju upita moguće je korišćenje
kako prostih tako i sloţenijih matematičkih funkcija unutar izvedenih
podataka putem pretrage.

      Izveštaji se koriste kada se ţeli neka grupa podataka, najčešće
dobijena kroz upite, pripremiti za štampu. U osnovi izveštaj se ne razlikuje
mnogo od forme, izuzev što je u izveštaju moguće samo gledati podatke.

        Izveštaji se kreiraju na isti način na koji se kreiraju i forme, znači uz
pomoć čarobnjaka ili direktno u Design wiev-u gde kreator aplikacije ima
veću slobodu pri grafičkom ureĎivanju tj. slobodnije moţe stavljati slike,
birati izgled i boju fonta,... Pored toga u samom izveštaju moguće je računati
sume, proseke, izvoditi totale, itd.




                                                                              19
      Za potrebe ove aplikacije kreirano je dvanaest izveštaja i to tako da se
osnovna forma izveštaja kreirala uz pomoć čarobnjaka a potom detalji
korigovani u Design wiev-u.




      2.2.4 Izrada switchboarda


       Nakon što su na osnovu kreiranih tabela formirane forme, upiti i
izveštaji potrebno ih je objediniti u jednu jedinstvenu celinu, odnosno
kreirati korisnički interface gde će na jednoj masci na ekranu korisnika biti
omogućeno lako i jednostavno korišćenje elemenata baze. U tu svrhu Access
omogućava kreiranje forme, odnosno SWITCHBOARD-a. Ova forma kreira


                                                                           20
se tako da pokretanjem baze automatski se pokrece Switchboard i program
je aktiviran.

       Na početnoj masci moţe se kreirati takav raspored funkcija pozivanja
elemenata baze da zadovoljava šelje i/ili potrebe korisnika u zavisnosti šta se
ţeli raditi. Ako se, pri projektovanju aplikacije sadrţaj i raspored elemenata
aplikacije usmerava ka korisniku tada je na prvoj strani potrebno postaviti
pre svega one elemente baze koji se najčešće koriste u radu a pored toga
bitno je i kreirati logičke celinegde će se otvoriti mogućnost orvaranja
podmaski sa svim elementima koji čine jednu celinu.

      Po navedenoj formuli formipanja maske na Switchboard-u na prvoj
strani redom pozivaju se prvo forme PROMET ROBE, ROBA i
KOMINTENTI gde se direktno otvaraju forme za unos podataka u bazu kao
elementi aplikacije koji se izuzetno često koriste u radu. Potom, slede
ŠIFARNICI, IZVEŠTAJI i POPIS ROBE – INVENTAR kao elementi
aplikacije koji su grupisani u funkcionalne celine koji otvaraju nove maske
sa sadrţajem koji čini tu oblast npr POPIS ROBE – INVENTAR sadrţi
sledeće elemente POPISNA LISTA, PREGLED STANJA VIŠAK-
MANJAK i UNOS POČETNOG STANJA kao elemente maske. Naravno iz
                                                                svake pod
                                                                       maske
                                                                postoji      i
                                                                        opcija
                                                                vraćanja na
                                                                glavni meni
                                                                dok         na
                                                                     glavnom
                                                                       meniju
                                                                       postoji
                                                                        opcija
                                                                izlaska     iz
                                                                aplikacije.




                                                                            21
      2.2.5 Moduli i VBA


      Kao što je već na početku pomenuto pored osnovnih elemenata
Access baza moţe da sadrţi i Data Access strane, makroe i/ili VBA module
(Visual Basic for Application - programski jezik za programiranje operacija
u Office aplikacijama). Svrha ovih elemenata je nadogradnja osnovnog
oblika baze u cilju maksimalne moguće prilagoĎenosti baze ka njenom
korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika.

     Za potrebe ove aplikacije pri projektovanju korišćene su procedure
kucane u VBA i to za sledeće slučajeve:

      1. Dvoklikom na polje ID GRUPA ROBE u formi za unos podataka
         robe otvara se forma za unos podataka grupe robe a da se pri tom
         forma za unos podataka robe ne zatvara.




      Ova procedura znatno olakšava sam rad u aplikaciji jer već započet
posao unošenja podataka u polja forme robe se ne prekida ukoliko slučajno
ne postoji izbor grupe robe u padajućem meniju na formi roba. Dvoklikom
na polje ID GRUPA ROBE otvara se forma za unos podataka grupe robe i
nakon što se unesu novi podaci forma grupe robe se zatvara i nesmetano se
nastavlja unos podataka u formu robe.

      Za izvršenje ove procedure potrebno je programirati polje padajućeg
menija ID GRUPE ROBE sledećim kodom:


                                                                        22
2. U formi promet robe procedura u polju padajućeg menija ID
   ROBE čiji je zadatak da u slučaju da je došlo do ne slaganja
   izmeĎu šifre robe i naziva robe upozori operatera porukom.

Kod za ovu proceduru ima sledeći oblik:

Private Sub IDROBE_LostFocus()
Dim RS As ADODB.Recordset
Dim STRSQL As String

  STRSQL = "SELECT TBL_PROMET.STANJE,
MAX(DATUMSTAVKE)" & _
  " FROM TBL_PROMET WHERE TBL_PROMET.IDROBE=" &
IDROBE & " GROUP BY TBL_PROMET.STANJE"
  Set RS = New ADODB.Recordset
  RS.Open STRSQL, g_cn, adOpenStatic
  If RS.EOF Then

                                                             23
          MsgBox "Neispravna sifra"
          Exit Sub
        Else
        STANJE = RS(0)
        End If

     End Sub

     3. U formi promet robe procedura čiji je zadatak da nakon što se
        unesu podaci vezani za odreĎen tip robe u polju trenutna količina
        pokaţe koliko je trenutno stanje artikla i da u slučaju pokušaja
        smanjenja količine upozori da ta transakcija nije moguća.




     Kod za ovu proceduru ima sledeći oblik:

Private Sub Form_BeforeUpdate(Cancel As Integer)
  If TIPTRANSAKCIJE.Column(2) = -1 Then
     STANJE = STANJE - KOLICINA
     If STANJE < 0 Then

                                                                       24
       MsgBox "NA LAGERU NE POSTOJI TOLIKA KOLICINA
ROBE!"
       STANJE = STANJE + KOLICINA
       Cancel = 1
    End If
  Else
    STANJE = STANJE + KOLICINA
  End If
End Sub

     4. U formi IZVEŠTAJ PO VRSTI ROBE, KUPCU I PERIODU
        komandnim dugmićima su date procedure otvaranja konkretnih
        izveštaja sa parametrima zadatim u predhodno popunjenim
        poljima.




     Kod za ove procedure ima sledeći oblik:

     Private Sub CMDKUPAC_Click()
     DoCmd.OpenReport "RPT_POKUPCU", acViewPreview, , "IME='"
& IME & "'"

     End Sub

     Private Sub CMDPERIOD_Click()

                                                                25
    DoCmd.OpenReport "RPT_PROMEToddo", acViewPreview, ,
"DATUMSTAVKE BETWEEN FORMAT$('" & DATUMOD & "','DD
MM YYYY') AND FORMAT$('" & DATUMDO & "','DD MM YYYY')"

    End Sub

    Private Sub CMDVRSTA_Click()
    DoCmd.OpenReport "RPT_PROMETPOVRSTI", acViewPreview, ,
"NAZIVROBE='" & Combo19 & "'"
    End Sub

    5. U svim formama na dodatim komandnim dugmićima su date
       procedure za unos novog sloga u bazu podataka, kao i za izlaz iz
       fome u kojoj se korisnik nalazi.

    Kod za ove procedure ima sledeći oblik:

    Private Sub Command14_Click()
    On Error GoTo Err_Command14_Click

      DoCmd.Close

    Exit_Command14_Click:
      Exit Sub
    Err_Command14_Click:
      MsgBox Err.Description
      Resume Exit_Command14_Click
    End Sub

    Private Sub Command15_Click()
    On Error GoTo Err_Command6_Click

      DoCmd.GoToRecord , , acNewRec

    Exit_Command6_Click:
      Exit Sub
    Err_Command6_Click:
      MsgBox Err.Description
      Resume Exit_Command6_Click
    End Sub

                                                                    26
      3. ZAKLJUČAK


       Baze podataka danas predstavljaju neizbeţan alat u poslovanju svake
firme. Laka dostupnost bazama (Access u okviru Microsoft Office-a)
uslovila je da praktično ne postoji firma koja nema ma kakvu bazu podataka
što je i pokazano ovim seminarskim radom da se na vrlo jednostavan način
moţe kreirati baza podataka koja moţe da zadovolji većinu prosečnih
korisnika.

      Ovim seminarskim radom ţelelo se pokazati osnonovni elementi
kreiranja aplikacije ROBNO POSLOVANJE. Aplikacija sadrţi samo
osnovne elemente robnog poslovanja ali ostaje otvorena za sve vrste dorada i
dopuna ne bi li se mogla direktno primeniti i prilagoditi ţeljama i potrebama
konkretnog poslovanja.




                                                                          27

				
DOCUMENT INFO
Shared By:
Categories:
Tags: Baze, podataka
Stats:
views:139
posted:9/20/2011
language:Serbian
pages:27