Docstoc

DRUGA NEDELJA

Document Sample
DRUGA NEDELJA Powered By Docstoc
					      DRUGA NEDELJA

       Finansijski izveštaji kao predmet analize
Korišćenje ostalih izvora informacija za potrebe analize
               i informaciona asimetrija

      udžbenik (u elektronskoj formi, str. 11-26)
  Finansijski izveštaji opisuju aktivnosti firme
                       koje stvaraju vrednost

        Investicione                                                   Finansijske
                                            Poslovne
Kratkoročna sredstva:                                             Tekuće , kratkor.
• Gotovina, potraživanja,     •   Prihodi od prodaje
                                                                  obaveze
zalihe, utrživi finansijski   Troškovi prodatih proizvoda ili
                                                                  • Dobavljači, obaveze
instrumenti (akcije,          Nabavna vrednost prodate robe

obveznice i sl.)              Troškovi prodaje                    za poreze,
                                                                  •obaveze za zarade itd.
• Dugoročna sredstva:         Troškovi opšte uprave i
• Nekretnine, postrojenja,
                              administracije                      • Netekuće,

oprema                        Troškovi kamata na kredite          dugoročne obaveze:
•Ulaganja u akcije i          Troškovi poreza na dobitak
obveznice                                                         •Obaveze za obveznice
•Nematerijalna sredstva              Bilans uspeha                •Zadržani dobitak

                                                                  •Akcijski kapital



                                         Izveštaj o                   Bilans Stanja
    Bilans Stanja                        novčanim               Izveštaj o zadržanom
                                         tokovima                      dobitku
                  Interesne grupe
• Interesne grupe čine različiti korisnici (individue ili firme)
  koje imaju izražen ekonomski interes u tom preduzeću
• U okruženju deluju različite interesne grupe (akcionari,
  kreditori, investitori u obveznice, državni organi, kupci,
  dobavljači, zaposleni i dr.)
• Oni imaju očekivanja od preduzeća
• Očekivanja mogu biti finansijska i nefinansijska:
       • Finansijska (stopa prinosa na sopstveni kapital, obezbediti rast cena
         akcija svake godine za 10%, obezbediti stabilne i kontinuirane
         dividende od 5 $ po akciji)
       • Nefinansijska (dobra reputacija preduzeća, radni moral i slično)
     Primarne interesne grupe

• Korisnici sa finansijskih tržišta- investiciona
  javnost
• Eksterni korisnici – investitori (ulagači kapitala,
  oni koji obezbeđuju kapital)
   – INVESTITORI U AKCIJE I
   – INVESTITORI U KORPORATIVNE OBVEZNICE
   – KREDITORI (banke u zemljama sa nerazvijenim
     finansijskim tržištem)
Informacione potrebe investitora
           i kreditora
• Osnovna odluka investitora – da li da
  ulože novac u akcije i/ili obveznice
  određene firme?
• Osnovna odluka kreditora – da li odobriti ili
  produžiti kredit konkretnom preduzeću?
     Korišćenje informacija u
   donošenju odluka investitora

Informacije o
makroekonomskim
uslovima
                   Procena očekivanog        Vrednovanje
                   cash flow-a koji će
                   akcija / obveznica da     akcija ili
Informacije o                                obveznica
                   odbaci
privrednoj grani


Informacije o                              INVESTICIONA
kompaniji                                  ODLUKA
      Korišćenje informacija u
     donošenju odluka kreditora

Informacije o
makroekonomskim
uslovima
                   Procena mogućnosti
                                         KREDITNA
                   naplate odobrenog
                   kredita (glavnice i   ODLUKA
Informacije o
                   kamate)
privrednoj grani


Informacije o
kompaniji
     Cilj računovodstva prema
             MSFI/MRS
• prema Okviru (par. 15) cilj računovodstva je da
  pruži informacije o sposobnosti preduzeća da
  stvara novac i ekvivalente novca (Novčani
  tokovi), kao i informacije o proceni dinamike
  stvaranja novca i izvesnosti tih novčanih tokova
• stvaranje novca
• dinamika
• izvesnost
    Pitanje/Problem na osnovu
            MSFI/MRS
• Da li je cilj računovodstva da se ostvari što
  veći saldo na tekućem računu ili dinamika
  stvaranja novca kao cilj prema MSFI/MRS
  upućuje na nešto drugo...
  Investicione i kreditne odluke
  baziraju se na informacijama
• Informacija je osnova za donošenje investicionih
  i kreditnih odluka
• Investitori i kreditori se nalaze izvan kompanije
  (eksterne interesne grupe)
• Za razumevanje poslovanja neke kompanije oni
  se oslanjaju na finansijske izveštaje (bilans
  stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim
  tokovima)
  Finansijski izveštaji kao početni korak u
    razumevanju poslovanja korporacije
• Svaki investitor će uložiti svoj kapital u
  neki poduhvat ako su zadovoljena sledeća
  dva uslova:
  – Sigurnost uloženog kapitala (bilans stanja)
  – Uspešnost poslovanja firme u koju se
    investira ili koja se kreditira (bilans uspeha)
Finansijski izveštaji kao početni korak u
    razumevanju poslovanja firme
• Bilans stanja i bilans uspeha nazivaju se
  izveštaji opšte namene (general purpose
  financial statements)
• To znači da ovi izveštaji moraju da
  podmire informacione potrebe investitora i
  kreditora, a na taj način biće podmirene i
  potrebe drugih interesnih grupa
  Da li je računovodstvo jedini izvor
informacija za investitore i kreditore?


–NE
      Drugi izvori informacija
• Poslovna finansijska štampa
• Procene brokerskih kuća
• Procene investicionih savetnika, advokata
     Računovodstvo kao izvor
          informacija
• Konkuriše zajedno sa drugim izvorima
  informacija za pridobijanje pažnje investicione
  javnosti
• Tradicionalno računovodstvo je često bilo
  predmet kritika, u smislu da ne pruža adekvatne
  informacije za investitore i kreditore i da se na
  bazi tih informacija donose pogubne investicione
  odluke (finansijski skandali – Enron, WordCom,
  Barings bank i slični)
 Problemi koji se javljaju na finansijskom tržištu u
       smislu javne dostupnosti informacija

• Kupac (investitor) zna manje o akciji ili
  obveznici od njenog emitenta (preduzeće)
• Nejednakost u poznavanju informacija
  naziva se informaciona asimetrija
      Informaciona asimetrija




INVESTITORI U             KORPORACIJA
AKCIJE,
OBVEZNICE
KREDITORI
(BANKE)
       Informaciona asimetrija
• Dva problema proizlaze iz asimetrije:
  – Negativna selekcija (adverse selection)- rizik koji
    postoji da se izabere pogrešna firma u koju treba
    investirati novac ili kojoj treba odobriti kredit i
  – Zloupotreba (moral hazard)- nastaje nakon finansijske
    transakcije, kad je novac već uložen, to je rizik da će
    emitent (odnosno menadžment) preduzeti aktivnosti
    koje su u suprotnosti sa investitorom, to su aktivnosti
    koje ugrožavaju sposobnost da emitent vrati novac
    investitoru ili kreditoru (dividende, kamate, otplata
    glavnice kredita i slično)
      Smanjenje informacione
            asimetrije
• Postojanje finansijskih institucija (preko kojih se
  obezbeđuju javne informacije- dilersko-
  brokerske kuće, investicione banke, investicioni
  savetnici)
• Državna regulatorna tela (Security and
  Exchange Commission)
• Korporativna kontrola (agencijski problem)
• Ugovorna ograničenja kod odobrenja kredita
  (restrictive covenants)
Uloga državnih regulatornih tela u smanjenju informacione
 asimetrije (Komisija za hartije od vrednosti,Security and
              exchange Commission, SEC)



• Regulativa je način da se održi
  poverenje u finansijska tržišta i zato
  država reguliše ceo finansijski sektor
• Nosioci insajderskih informacija
  (menadžeri, brokeri, advokati firme i
  drugi) su pod kontrolom države

• Uloga države je u kontroli
  ravnopravne dostupnosti informacija
  investitorima
• Sve informacije koje mogu uticati na
  cenu akcije/ obveznice moraju biti
  javno dostupne investitorima
  Ravnopravna dostupnost informacija kao
  način smanjenja informacione asimetrije

• Rizik negativne selekcije i rizik zloupotrebe se
  smanjuje publikovanjem informacija u
  prospektu, finansijskim izveštajima i revizorskom
  izveštaju
• Publikovanje izjava korporativnih zvaničnika,
  informacije koje daje sama korporacija preko
  predstavnika za štampu
• Ostali izvori informacija (finansijske analize,
  novinski izveštaji, reportaže, globalna i
  nacionalna makroekonomska i politička
  zbivanja)
  Propisi koji se odnose na funkcionisanje
     finansijskih tržišta i računovodstva
• Zakon o hartijama od vrednosti i drugim
  finansijskim instrumentima
• Zakon o investicionim fondovima
• Zakon o računovodstvu i reviziji
Propisi/agencije koje regulišu funkcionisanje
 finansijskih tržišta i računovodstva u SAD

Regulatorna agencija     Subjekt regulacije
Security and Exchange    Finansijska tržišta i berze,
commission               ponekad donosi
                         računovodstvene
                         standarde (Serbanes-
                         Oxley Act, 2002)
Federal Reserve System   Sve depozitne institucije
FASB- nije državna       Donosi US GAAP
agencija                 (američke opšteprihvaćene
                         računovodstvene principe)
     Računovodstvo kao izvor
          informacija
• Iako nije jedini izvor informacija o firmi
  računovodstvu pripada primarno mesto
• Bilans stanja daje informaciju o sigurnosti
  uloženog kapitala (finansijska struktura)
• Bilans uspeha daje informaciju o efikasnosti
  uloženog kapitala (dobitku ili gubitku)
• Ostali izvori informacija iz računovodstva
  (Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o
  promeni na kapitalu i Napomene)
 Računovodstvo smanjuje
 informacionu asimetriju?

•DA
Na koji način se smanjuje
informaciona asimetrija?
Princip potpunih napomena (full
      disclosure principle)
• Razvoj ovog principa duguje se zahtevima investitora i
  kreditora za većom transparentnošću informacija
• U SAD-u je 2001.g. donet propis pod nazivom FD (Full
  Disclosure) kojim se reguliše da menadžment ne
  objavljuje informacije selektivno samo određenim
  grupama analitičara, već investicionoj javnosti u celini
• Javno dostupna informacija utiče na kretanje cena
  akcija/obveznica
• Investitori i kreditori prepoznaju računovodstvene
  informacije kao signale koji utiču na povećanje ili
  smanjenje cene akcija / obvzenica firme
       Povećanje obima
  računovodstvenih informacija
• Kvantitativne (računovodstvene, prikazane u
  osnovnim finansijskim izveštajima) i
• Kvalitativne (informacije o tržištu, tržišnim
  segmentima, strategiji poslovanja itd.)
• Persperktivne, buduće, očekivane,
  prognozirane, a ne “istorijske” informacije –
  kako je to sada slučaj
                  Uloga revizije
• Nezavisna revizija – glavna “rampa” za obimno
  krivotvorenje finansijskih izveštaja (F.I.)
• Odgovornost za realnost F.I-ja je primarno na
  menadžmentu
• Odgovornost revizora je da o prezentiranim F.I izraze
  nezavisno ekspertsko mišljenje
• To mišljenje se uvek izražava u odnosu na to da li su ti
  F.I-ji prezentiranu skladu sa tzv. “definisanim okvirom za
  finansijsko izveštavanje” (MRS, GAAP, Zakon o
  računovodstvu, ili nešto drugo.
• Izveštaj revizora tangira: (1) klijenta; (2) revizore, i, (3)
  korisnike F.I-ja
     Uloga računovodstva na
      finansijskim tržištima
• Računovodstvene informacije su čuvari
  ulaza (gate keeper) na finansijskim
  tržištima
• Ako računovodstvene informacije nisu
  tačne i blagovremene nastaje nepoverenje
• Nepoverenje urušava institucije i
  finansijsko tržište u celini

				
DOCUMENT INFO
Shared By:
Categories:
Tags:
Stats:
views:8
posted:9/18/2011
language:Serbian
pages:30