Osnovi finansija by dandanhuanghuang

VIEWS: 34 PAGES: 17

									                             Osnovi finansija
I glava

    1. Finansije, definicije I predmet izucavanja

Definicije:

Poreklo reci finansije nije utvrdjeno, jedni tvrde da je germanskog a drugi romanskog porekla.
Srednjovekovno znacenje je ‘finatio’ koja se upotrebljava u smislu zakljucka, sudske odluke ali
I placanja. Zatim se formira kao termin u Francuskoj koji prodiru u druge zemlje, tako da ova
rec oznacava I u drugim zemljama raznovrsne novcane poslove.

Sama pojava finansija je vezana za pre svega novac I novcana placanja, analogno ovome
finansije ce postojati dokle god postoji i novac. Ovo znaci da gde god imali robnu proizvodnju i
delovanje zakona vrednosti izrazenom u novcu imacemo i finansije. Finansije su istorijski
uslovljena kategorija. Priroda finansija je novcana, odnosno monetarna.

Finansije su najstarija disciplina ekonomske nauke. Najveca zasluga za izdvajanje finansija kao
posebne naucne discipline pripada Karlu Heirih van Rayu (‘Osnovi finansijske nauke’) – prva
polovina XIX veka.

Najveci znacaj u shvatanju finansija IX vek – drzava prestaje da bude naturalna postaje slozen
faktor dinamike.

Doprinos u shvatanju finansija imala klasicna skola politicke ekonomije (D.Rikardo, A.Smit).
Ipak najveci doprinos dali su Nemacki teoreticari:

    -     Lorenz von Stein (1815-189) doprineo da finansije postanu organski povezan i
          ravnopravni deo nauke o drzavi.
    -     Adolf Vagner (1835-1917) sistematizacija materije o javnim finansijama.
    -     Albert Schafle (1830-1903) unosenje etickih momenata u proucavanje.

Svetska ekonomska kriza (1929-1933) nove ideje – mikro i makro ekonomski pristup finansijskim
fenomenima.

Sledeci doprinos nastaje 30tih godina XX veka – engeski ekonomski pisac John Mayard Keynes –
napustanje sterilog pravca u razvoju nauke o finansijama. (Anuiranje nepovoljnih ucinaka u
raspodeli ND). Finansije poprimaju oblik konomskih funkcija (alokativna, redistributivna,
stabilizaciona, razvojna)

Dalji doprinos pripada Amerikancima – fiskalna politika i funkcionalne finansije) – Unosenje
matematickih metoda. (Abba Lerner, A. Hansen).

Predmet:

Nauka o finansijama ima zadatak da proucava novcane odnose u vezi sa prikupljanjem,
koncetracijom, rasporedjivanjem i trosenjem novcanih sredstava za zadovoljavanje brojnih
potreba drustva i privrede.

Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata makro )problemi
finansiranja drustva kao celine) i mikro finansije (problemi finansiranje konkretnog privrednog
subjekta).




                                                1
Predmeti izucavanja Nauke o finansijama se odnose na sledece:

    -   Novcana placanja
    -   Kreditne odnose
    -   Politiku prikupljanja i ulaganja novcanih sredstava
    -   Emisiju novca
    -   Monetarno-kreditnu i deviznu politiku
    -   Drustvene (fiskalne) finansije
    -   Finansijsku politiku i planiranje novcanih tokova
    -   Organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja
    -   Finansijsko osiguranje

Podela finansija na sledece finansijske segmente:

    -   Drustvene (javne) finansije – predmet izucavanja cine aktivnosti usmerene na
        finansiranje javnog sektora, sa 3 osnovna aspekta: zajednicka potrosnja (obrazovanje,
        kultura), opsta potrosnja (drustvena uprava, narodna odbrana), fondovska potrosnja
        (vodoprireda, interventni fondovi)
    -   Monetarno-kreditne finansije – predmet izucavanja se bazira na dve osnovne oblasti:
        monetarno-kreditni sistem (metode, nacela i instrumenti putem kojih se kreira i
        ponistava novac i kredit), i iz monetarno-kreditne politike (skup mera i instrumenata za
        regulisanje obima i strukture novcane mase, kreditnih plasmana i likvidnosti privrednih
        subjekata)
    -   Bankarstvo – predmet izucavanja cine sledeci segmenti: ciljevi i zadaci bankarskog
        sistema u reprodukciji, organizacija, nacela bankarskog poslovanja, snabdevenost
        procesa reprodukcije kolicinom novca i kredita, mobilizacija i koncetracija slobodnih
        sredstava, organizacija PP, itd. Za bankarstvo se u finansijama vezuju sledeci poslovi:
        kreiranje novca, prikuoljanje depozita, odobravanje kredita, obavljanje PP.
    -   Poslovne finansije – predmet izucavanja je usmeren na sledece: zadaci finansijske
        funkcije, oblici finansiranja, likvidnost i solventnost, taktika i strategija finansiranja,
        upravljanje poslovnim finansijama, finansijska ravnoteza i neravnoteza, planiranje
        novcanih tokova, planiranje i analiza obrtnih sredstava, instrumenti i hartije od
        vrednosti
    -   Osiguranje – predmet usmeren na istrazivanje ulozenih sredstava fizickih i pravnih lica
        u cilju zajednickog snosenja rizika, sprecavanje od nastanka stete, itd. Osiguranje
        predstavlja delatnost od posebnog interesa.

    2. Finansijski tokovi i finansijski mehanizam

Finansijski tokovi

Finansijski sistem predstavlja kostur svake privrede, i jedna je od osnovnih uloga u odvijanju i
regulisanju tokova reprodukcije.

Finansijski tokovi reprodukcije predstavjaju cirkulaciju novca i dohotka (stednja, akumulacija)
u privredi, pa se cikulacija odvija na sledece nacine:

    -   od jednog do drugog subjekta unutar istok sektora
    -   izmedju dva sektora
    -   izmedju vise sektora, ali 1 ima ulogu prolaznog mehanizma cirkulacije

Finansijski tokovi mogu biti:




                                                2
    -   direktni
    -   posredni (preko banaka)


Jedan deo ukupnih finansijskih tokova vezan je za raspodelu, preraspodelu i trosenje ND (javne
finansije), a drugi tokovi su vezani za sistem stvaranja, ponistenja, cirkulaciju novca. Tokove je
nemoguce odvojiti.

Finansijski tokovi se mogu klasifikovati na sledece oblike:

    -   trzisni tokovi (pod uticajem trz. mehanizma )
    -   fiskalni tokovi (veznai za raspodelu ND, na njima se zasniha finansiranje fiskusa, tj.
        drzavnih institucija – porezi, doprinosi, carine, javni dug...)
    -   ragulativni tokovi (tokovi pod kontrolom u pogledu formiranja finasijskih sredtava)


Finansijski mehanizam

Postoje tri finansijska mehanizma:

    -   samofinansiranje – interno (u uzem smisli znaci udruzivanje akumulacije, a u sirem
        znaci sistem ucesca u dohotku) – teze svi subjekti, daje se primat. Moze biti
        neposredno i posredno. Ovaj mehanizam je nastabilniji, ali je takodje i imun na
        poremecaje na finansijskom trzistu. Bitni su i eksterni izvori finansiranja kako bi se
        zatvorio krug finansiranja reprodukcije.*
    -   trziste finansijskih sredstava – domace i inostrano trziste
    -   fiskalni sistem finansiranja – direktno i indirektno (svodi se na minimum)

*Oblici eksternog finasiranja: krediti domacih i inostranih banaka, zajednicka ulaganja,
udruzivanje sa domacim subjektima u cilju zajednickog ulaganja, sredstva federacije i drugih
drustveno-politickih zajednica, ostala sredstva (krediti) drugih pravnih lica.

U savremenim privredama kobinuju se sva tri mehanizma. Finansijska sredstva deluju kroz ova
tri mehanizma.

    3. Finansijske institucije i finansijski instrumenti

Finasijske institucije

One obavljaju funkciju prikupljanja novcanih sredstava, usmeravaju ih u finasijske plasmane i
vrse razlicite finansijske usluge. One koncetrisu novcana sredstva u obliku depozita.

Njihov osnovni potencija predstavljaju finansijski instrumenti. Osnovna delatnost se odnosi na
operacije sa finansijskim instrumentima. Vecina finansijskih institucija su finansijski posrednici,
a najvaznija je banka (centralna i poslovne).

Proces reprodukcije bez funkcionisanja banaka je nemoguc. Finansijske institucije mogu biti o
nebankarske finansijske institucije i one se ne bave emisijom novca, a mogu biti:

    -   Osiguravajuce organizacije – vazan kanal preko kog se novana akumulacija sliva na
        kreditno trziste. Svoje novcane rezerve drze u bankama pod kamatom.
    -   Fondovi – ucestvuju kao deponenti u bankama. Investicioni i penzioni fondovi.
    -   Postanska stedinica – prikuplja novcanu stednju sektora stanovnistva. Koristi razgranatu
        masu posta.
    -   Trezor – drzavna budzetska blagajna



                                                3
    -   Ustanove za potrosacke kredite

Finansijski instrumenti

To su oblici u kojima se moze drzati imovina pojedinih subjekata privrede ili pojedinih sektora.
Na njihovu razvijenost deluju brojni faktori. Razvijenost finansijskog trzista se meri
razvijenoscu instrumenata.

Osnovne karakteristike finansijskih instrumenata:

    1. Struktura instrumenata po sektorima: sektor privrednih preduzeca, sektor ostalih
       organizacija, sektor stanovnistva, sektor drzave, sektor banaka i finansijskih institucija,
       i sektor inostranstva. Sektor staniovnistva i privrede dominantni.
    2. Struktura instrumenata po vrstama: multilateralni odnosi (obveznice, blagajnicki zapisi-
       veca fluidnost trzista) i bilaterani odnosi (krediti i depoziti-manja fluidnost trzista)
    3. Struktura instrumenata po rokovima: kratkorocni, srednjorocni, i dugorocni.
    4. Struktura instrumenata po nacinu formiranja: sagledavaju se u odnosu na
       decentralizovane i centraizovane novcane tokove.

Analiza finansijskih instrumenata se vrsi odnosom ostvarene prosecne stope rasta finansijskih
instrumenata i rasta DP.

Najvazniji finansijski instrumenti su: novac, cekovi, menice, akcije, obveznice, platni nalozi,
blagajnicki zapisi, komercijalni zapisi, bankarske potvrde o depozitu, bankarski akcepti, cesija,
asignacija, kompenzacija, opcije, fjucersi, forvardsi.

    4. Finansijski sistem, struktura

Slozenost finansijskog sistema se iskazije putem slozenosti, raznovrsnosti i mnogobrojnosti
finansijskih odnosa. Upravo zbopg slozenosti nauka o finansijama je decentralizovana po
oblastima:

    -   Monetarno-kreditni sistem – obuhvata dve znacajne oblasti, monetarno kreditni sistem i
        monetarno kreditnu politiku.
    -   Bankarski sistem- izucavanje ukupnih odnosa u kojima nastaju i razvijaju se finansijski
        menhanizmi u procesu reprodukcije. Osnovni zadatak je snabdevanje procesa
        reprodukcije potrebnim ovcanim sredstvima i kreditima.
    -   Fiskalni sistem (javne finansije) – skup aktivnosti drzave u pravcu prikupljanja, cuvanja
        i trosenja javnih sredstava u zadovoljavanju opstih drustvenih potreba.
    -   Sistem poslovnih finansija – predstavlja ukupne odnose i procese u cilju ostvarivanja
        posovnih i razvojnih ciljeva preduzeca. Kao mikroekonomski sistem obuhvata sledece:
        sistem novcanih tokova u reprodukciji preduzeca, kruzno kretanje novcanih sredstava u
        sferi razmene raspodele i potrosnje, finansijske odnose preduzeca u drustvu i drzavi,
        primanje, cuvanje, raspodela i upotreba finansijskih sredstava, i finansiranje tekucih
        potreba preduzeca.
    -   Sistem finansijskog osiguranja – posebna deltanost u cilju zajednosckog snosenja rizika.
        Ima tri osnovne funkcije: funkcija zastite, finansijsko-akumulatorska funkcija,
        drustveno-socijalna funkcija

Finansijski sistem pokriva ukupan privredni organizam. Predstavlja izuzetno kompleksno
podrucje.




                                                4
    5. Osiguranje, pojam i nacela

Pojam osiguranja

Poseban i specifican ekonomski institut cija je sustina nadoknadjivanje materijalnih steta koje
nastaju u drustvu, privredi ili kod ljudi usled dejstva prirodnih sila i nesrecnih slucajeva.

Osiguranje = zastita, bezbednost

Osiguranje predstavlja jednu vrstu stednje. Medjutim razlike izmedju stednje I osiguranja su
velike (nova cod osiguranja se vise nemoze povratiti a od stednje moze)

Osiguranje ima znacajnu ulogu u savremenim privredama. Putem osiguranja se formira veliki
capital koji predstavlja deo nacionalne stednje rezervisan za nepredvidjene slucajeve.
Omogucuje brzu reparaciju nastalih steta. Prikupljene reserve osiguranje se mogu deponovati
kod banke odredjenim zakonom.

Nacela osiguranja

Radi uspesnog I trajnog ispunjavanja svoje obaveze naknade stete I isplate osigurane sume,
sistem osiguranja se mora pridrzavati ekonomskih nacela osiguranja.

Sam mehanizam osiguranja funkcionise na specifican nacin. Ovde vaze posebni principi
drugaciji od drugih privrednih aktivnosti. Ovi specificni principi\elementi osiguranja se ogledaju
u sledecem: Clanovi zjednice rizika su osiguranici koji uplacuju svoj deo doprinosa u fond
osiguranja u koji udruzuju svoja sredstva. Uplate osiguranika nazivamo premije osiguranja.
Premija je u srazmeri sa visinom rizika. Isplatu sredstava iz fonda nazivamo odsteta. To je
reparacija ili obestecenje. Izvrsenje obaveze iz osiguranja nazivamo osigurana suma.

    6. Osiguranje, fondovi

Organizacioni pogled fonda osiguranja moze imati vise formi, ali postoje 3 osnovne:

    1. Fond osiguranja koji se obrazuje pri svakom preduzecu posebno, samoosiguranje.
       Nemoze da bude ekonomski celishodna, mozda nece biti u stanju da pokrije nastalu
       steu.
    2. Fond osiguranja koji se obrazuje po centralistickom modelu, steta se pokriva iz
       budzetskih sredstava.
    3. Fond osiguranja koje se obrazuje putem specijalnih uloga, nastaje unosenjem uloga od
       strane samih preduzeca koja iz fonda odklanjati posledice nastale stete. Ova forma je
       takodje centralizovana jer se nalazi kod posebnih osiguravajucih preduzeca.

    7. Finansijsko trziste

Finansijsko-trzisni sistem koji u stvari obuhvata finansijska trzista, sastavni je element
finansijskog sistema svake razvijene zemlje i on predstavlja ujedno i jedan od osnovnih
postulata trzisne privrede. Segmenti trzisne privrede su:

    -   trziste proizvoda, roba i usluga koje je vidljivo golim okom (popunjenost prodavnica).
    -   Trziste faktora, kao sto su rad, kapital, itd. – Nije vidljivo, i predstavlja jedno od
        najvaznijih elemenata finansijskog trzista.




                                                5
Finansijsko trziste predstavlja najznacajniji i najosetljiviji segment ukupnog ekonomskog i
privrednog sistema. Omogucava normalno i nesmetano funkcionisanje privrede. Finansijska
trzista imaju znacaj za sledece drustvene i ekonomske segmente:

    -   formiranje sto viseg nivoa stednje
    -   efikasno predupredjivanje neravnoteze
    -   neinflatorno finansiranje deficita u javnoj potrosnji
    -   za efikasno sprovodjenje monetarne politike

Finansijsko trziste postoji gde god postoje finansijske transakcije.

Finansijsko trziste je je organzovano mesto gde se susrecu ponuda i traznja za razlicitim
oblicima finansijskih instrumenata (aktive).

Nekoliko bitnih argumenata kod shvatanja finansijskog trzista:

    1. polazi se od definisanja osnovnog znacenja pojma trzista
    2. postoji mnogo definicija u ekonomskoj teoriji za finansijsko trziste
    3. sva shvatanja finansijskog trzista moguce je podeliti na uza i sira shvatanja. Sire – bilo
        koje mesto, a u uzem – odredjeno.
    4. finansijska aktiva nije racunovodstveni pojam vec u nju mogu biti ukljuceni razliciti
    oblici finansijskih instrumenata (ziralni novac, valute i hartije od vrednosti)


Podela finansijskog trzista:
   -    Sa aspekta mesta na kome se obavljaju: lokalna, nacionalna i internacionalna
   - Sa aspekta nacionalne ekonomije: interno (domace i inostrano) i eksterno
        (medjunarodno ili internacionalno)
   - Sa aspekta prirode prava koja se nalazi u osnovi finansijske aktive kojom se trguje:
        trzista instrumenata duga (obveznice) trzista vlasnickih instrumenata (akcija i deonica)
   - Sa aspekta tipa finansijske aktive: fin. trzista osnovnih hartija od vrednosti i fin.
        trzista izvedenih hartija od vrednosti
   - Sa aspekta vremena placanja i isporuka: promptna i terminska fin. trzista
   - Sa aspekta roka dospeca fin. aktive: kratkorocna (trziste novca) i dugorocna (trziste
        kapitala)
   - Sa aspekta emisije hartija od vrednosti: primarna i sekundarna fin. trzista
   - Sa aspekta prirode transakcija: direktna i intermedijarna fin.trzista
   - Sa aspekta prometa: berzanski i vanberzanski promet i trzista
   - Sa aspekta organizacione strukture: aukciona, posrednicka i prekosaltera



    8. Novcano trziste i trziste kapitala

Novcano trziste

Predstavlja jedan od najvaznijih segmenata finansijskog trzista svake zemlje. Na njemu se
nude i traze kratkorocna novcana sredstva.

Zadatak novcanog trzista je da omoguci svakom privrednom subjektu da ddje u posed
kratkorocnih novcanih sredstava koja su mu potrebna za odrzavanje likvidnosti, robni promet i
proizvodnju. Imaoci slobodnog novca na ovom trzistu zahvaljujuci instrumentima brzo
transformisu novac u druge likvidne plasmane.

Najsiri deo finansijskog trzista koji objedinjuje:



                                                 6
    -    trziste ziralnog novca, kuopovina i prodaja kratkorocnog ziralnog novca i hartija od
         vrednosti.
    -    Kreditno trziste, daju se kratkorocna sredstva u formi kredita,
    -    Trziste kratkorocnih hartija od vrednosti,
    -    Eskontno i lombardno trziste, povlacenje sredstava centralne banke

Ciljevi ovog trzista: optimalna likvidnost novcanog i kreditnog sistema zemlje, zadovoljavanje
potrazivanja za novcanom sredstvioma, itd.

Trziste novca se razlikuje od novcanog trzista.

Sest specijalizovanih trzista koja cine integralne delove novcanog trzista su:

    1.   kreditno, kratkorocni krediti,
    2.   eskontno, komercijalne menice,
    3.   lombardno, hartije od vrednosti,
    4.   trziste ziralnog novca, depozitni i ziralni novac,
    5.   primarno i sekundarno trziste,
    6.   trziste zlata i plemenitih metala.

Ucesnici na ovom trzistu su: centralna banka, poslovne banke, i druge finansijske organizacije i
berzanski posrednici.

Trziste kapitala

Predstavlja institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima neophodnim za
njegovo funkcionisanje u tacno odredjenom vremenu, ukljucujuci pravila i ponasanje ucesnika.
Ovde se susrecu ponuda i traznja za kapitalom. Ovde se kapital-novac trazi dugorocno.Stedisa
se prusmerava.

Institucionalnog je karaktera. Transakcije su kapitalne, a hartije od vednosti kojima se trguje
su dugorocne hartije od vrednosti.

Kapital je ukupan novcani izraz odlozene potrosnje, uz uslov da rok odlaganja ne bude kraci od
1 godine.

Izmedju trzista kapitala i novcanog trzista postoji velika zavisnost i povezanost – brzo
prebacivanje kapitala u novcani oblik.

Ovo trziste objedinjuje sledeca specijalizovana trzista:

    1. kreditno zajmovno i depozitno investiciono, trguje se dugorocnim investicionim
       kreditima, zajmovima i depozitima.
    2. hipotekarno trziste, trguje se hipotekarnim kreditima, zaloznicama, itd.
    3. trziste kapitalnih ucesca, trguje se kapitalom ulozenim kao osnivacki kapital u
       privredne subjekte ne akcionarskog tipa.
    4. trziste dugorocnih hartija od vrednosti, sastoji se od primarnog i sekundarnog a glase
       na nacionalni novac.




                                                  7
    9. Devizno trziste i trziste finansijskih derivata

Devizno trziste

Ovo trziste je specijalizovani deo finansijskog trzista na kome se kupuju i prodaju strana
sredstva placanja, uskladjuje ponuda i traznja, utvrdjuje devizni kurs i upravlja deviznim
rezervama zemlje.

Osnivni cilj je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u
njihovim poslovnim transakcija sa inostranstvom. Pri tome, utvrdjivanje deviznog kursa u svim
trzisnim privredama sa konvertibilnom valutom odvija se u okviru tzv. Intervecionih tacaka gde
se centralna banka kao intervent obavezuje da ce na deviznom trzistu otkupiti neogranicene
kolicine deviza ako se nude po donjem intervencionom kursu, odnosno da ce prodati
neogranicene kolicine deviza ako se traze po gornjem intervecionom kursu.

Medjunarodni platni promet je osnov za postojanje ovakvog trzista.

Na ovom trzistu se placaju obaveze kupaca u inostranstvu.

Specificnosti deviznog trzista:

    -   obavlja se kupovina i prodaja deviza za nacionalni novac ili za inostrana sredstva
        placanja.
    -   Kupovina i prodaja se ostvaruje ucescem inostranih centralnih i poslovnih banaka.
    -   Instrumenti i mere za rgulisanje ovog trzista su manje autonomne, tj. manje efikasne.
    -   Postojanje razlika izmedju nacionalnih ekonomija zemalja.

Institucionalizovani oblik ovog trzista je devizna berza.

Medjunarodno trziste deviza obuhvata trgovinu izmedju vise nacionalnih deviznih trzista.

Moguce su intervencije na deviznom trzistu, regulisanje kursa, sprecavanje promena pariteta
nacionalne valute.

Ovo trziste cine sledeca specijalizovana trzista:

    1. Devizno-kreditno zajmovno i depozitno trziste, uvoz i izvoz deviza, devizni krediti.
    2. Valutno trziste, ponuda i traznja za novcanicama izdatim od inostranih centralnih
       banaka, (efektiva). Kurs formiran vde zavisi od troskova trnsporta, itd.
    3. Devizno trziste, devize, potrazivanje jedne nacionalne ekonomije od drugih.
    4. primarno i sekundarno trziste deviznih hartija od vrednosti, primarno se prodaju, a
       sekundarno trguje primarnim harijama od vrednosti.

Ucesnici mogu biti:

    -   neposredni, poslovne banke i druge finansijske organizacije.
    -   Posredni, vlasnici deviznih sredstava.




                                                 8
Trziste finansijskih derivata

Jedno od najuspesnijih finansijskih inovacija. Nastale sa razvojem terminskih poslova.

Finansijski derivati su hartije od vrednosti kojima se trguje na berzama. Ovde se javljaju
fjucersi i opcije, pa u skladu sa tim postoji trzste fjucersa i trziste opcija.

Fjucers je kupoprodajni ugovor, dnosno sporazum izmedju dva partnera da kupe i prodaju
odredjenu kolicinu tacno utvrdjenih i standardizovanihberzanskih efekata, a pre svega
obveznica jednog buduceg tacno utvrdjenog dana, i to po kursu ii ceni koja je ugovorena u
vreme sklapanja ugovora. Pri zakljucivanju ugovora se placa marza kao garancija za preuzete
obaveze. Ovaj ugovor se sklapa posredstvom kliringa( on garantuje). Onda se klirinskoj kuci
placa racun marze kao pokrivenost od rizika.

Fjucers trzista su posebna trzista i kod nas nisu razvijena. Fjucers ugovori mogu biti:
kratkorocni i dugorocni. Na osnovu indeksa se kreira fjucers ugovor.

Opcije, kod opcionih ugovora se reprezentuje hartija od vrednosti koje svom vlasniku daju
pravo kupoprodaje aktive po fiksnoj ceni. Vlasnik moze i nemora da ispostuje ovaj
opcioni\nepotpun ugovor. Ovo je osnovna razlika od fjucersa, gde subjekti moraju da izvrse
svoje obaveze. Kod opcija kupac mora da plati opcionu premiju, tj. opciju. Opcije imaju manji
znacaj u osiguranju od rizika.

Vrednost opcije je razlika izmedju opcione cene i trzisne cene.




II glava

    1. Novac, pojam i funkcije

Pojam

Finansije kao pojam su nerazdvojne od pojma novca. Finansije su se i razvijale koliko se kretao
razvoj privrede od naturalne do novcane. Finansije pokazuju i bjasnjavaju nacine upotrebe
novca. Shodno ovome monetarni sistem predstavlja kljucni deo finansijse celine zemlje, i zbog
toga finansije istrazuju faktore koje ga determinisu.

Temeljni ciljevi monetarnog sistema su upravo postizanje trajnih drustvenih ciljeva u domenu
kredita i novca. Prema tome kod izucavanja monetarnog sistema treba poci od novca kao jedne
od osnovnih ekonomskih kategorija drustveno-ekonomskog sistema.

Teorija novca spada u najslozenije teorijske delove savremene ekonomske nauke. Uloga novca
u savremenoj privredi je veoma znacajna.

Aktiviranje novcanog regulisanja i znacaj teorijskog istrazivanja uloge novca doveli su do
porasta interesovanja za funkcionisanje celokupne novcane sfere reprodukcije (inflacija,
deflacija)

Danas se jos uvek veliki broj monetarnih teorija bavi istrazivanjem nastanka novca i njegovim
formama.




                                                9
Savremena monetarna istrazivanja se okrecu cinjenici delovanja novca kao mehanizma za
uspostavljanje privredne ravnoteze. Vremenom sesve sve manje postavlja pitanje sta je novac,
i vise se obraca paznja na to kako se stvara, ko njime raspolaze, itd. Monetarna teorija se
tretira kao teorija o uticaju novca na ekonomsku aktivnost. (ona istrazuje mnoge odnose novca
i celokupne reprodukcije – moze biti kvalitativno i kvantitativno).

Funkcije

Forma novca cesto moze da zamagli pravu sustinu novca, pa je zbog toga neophodno obratiti
paznju na njegove funkcije.

Dve osnovne funkcije su: novac u funkciji sredstva razmene i novac u funkciji standarda ili
mere eonomskih vrednosti. Ove dve funkcije su medjusobno uslovljene.

U tipicne funkcije novca spadaju:

    1. funcija mere vrednosti, vrednost svih roba se izrazava u novcu, i tako nastaje cena te
       robe. Postoje nedostaci ukoliko dodje do promene vrednosti jedinice novca.
    2. funkcija prmetnog sredstva, posrednik u razmeni dobara. Nedostatak je sto je moguce
       razdvojiti kupovinu druge robe i vremenski i prostorno.
    3. funkcija plateznog sredstva, javlja se kod kupoprodaje robe na kredit. Ovde se novac
       moze vezati i za nerobna placanja: kamata, renta... Razvija se kreditno novac.
    4. funkcija stednje ili zaliha, povlaci se iz prometa i cuva. Odlozena potrosnja i zgrtanje
       blaga. Novac u ovom slucaju moze biti garant solventnosti i likvidnosti.
    5. funkcija svetskog novca, uloga u medjunarodnom prometu. U odnos se stavljaju
       vrednost novca jedne zemlje i vrednost druge.

Stvaranje novca ima smisla samo ako on ima realno pokrice u materijalnim dobrima i uslugama.



    2. Porast vrednosti novca – deflacija

Novac ima svoju vrednost u zemlji i inostranstvu. Vrednost novca u zemlji je njegova kupovna
snaga, a u inostranstvu je intervalutarna vrednost.

Deflacija predstavlja porast kupovne snage novca do kojeg dolazi usled poremecaja u odnosima
robnih I novcanoh fondova, gde su robin veci od novcanih.

Opsti nivo pada cena – deflatorni jaz.

Traznja zaostaje u odnosu na ponudu dobara.

Deflacija je mnogo redja pojava od inflacije, ali izaziva opasnije posledice, pogadja
proizvodjace. Najvise koristi imaju rentijeri koji dolaze do jeftine robe bez rada. Lakse je leciti
od inflacije – reflacijom, npr. Smanjenje radnog vremena. Ona moze biti rezultat: smanjenja
novcanog opticaja, povecanja ponude robe ili zajednickog delovanja oba faktora.

Oblici deflacije: naplata i obustava kredita emisionih i drugih banaka, unutrasnji drzavni zajam
i povecanje poreza, povecanje proizvodnje uz istu monetarnu traznju, izmestanje kapitala iz
jedne u drugu zemlju, konvertovanje novcanica u zlato, revalvacija nacionalne valute,
podsticanje izvoza.




                                                10
    3. Opadanje vrednosti novca – inflacija

Za kupovinu iste robe vise novca. Ekonosmki fenomen koji je mnogo spoaran. Usled inflacije
dolazi do porasta kredita.

Inflacija predstavlja povecanje novcanog opticaja koje ima kao posledicu povecanje opsteg
nivoa cena. O inflaciji se govori samo ako cene skacu.

Oblici inflacije:

    1. inflacija novca, porast cena kao posledicu povecanja novcanog opticaja. Rast kolicine
       novca koji je brzi od razvoja proizvodnje.
    2. inflacija traznje, traznja koja se nemoze podmiriti ponudom.
    3. inflacija troskova, rastu troskovi reprodukcije (materijal, plate) pa rastu i cene.
    4. strukturna inflacija, reakcija na koncepciju inflacije traznje i troskova. Treba sagledati
       privredu kao celinu.

Inflacija dovodi do prisilne stednje. Povoljna situacija za duzike, njihov dug je sve manji.

    4. Monetarna stabilnost

Domaci novac cija je vrednost stabilna bez ikakvih smetnji obavlja svoje funkcije. Postoje
unutrasnja i spoljna monetarna stabilnost.

Unutrasnja monetarna nestabilnost se pokazuje kroz inflaciju i deflaciju, vode do depresijacije
vrednosti novca. Unutrasnja monetarna stabilnost se iskazuje kroz stabilni nivo kupovne snage
novca.

Spolja monetarna nestabilnost se pokazuje kroz devalvaciju i revalvaciju, a vode do
apresijacije vrednosti novca.

Monetarna ravnoteza je najuze povezana sa merama ekonomske politike. Svaka privreda
nastoji da postavi ravnotezu u vec postojecoj neravnotezi. Postoje tri zahteva monetarne
ravnoteze:

    1. onemogucavanje pojave inflacije i deflacije,
    2. zaustavljanje procesa zapocete inflacije i deflacije,
    3. ponovno uspostavljanje narusene ravnoteze robno-novcanih odnosa.

    5. Novcana masa, optimalna kolicina

Novcana cirkulacija predstavlja krvotokk ukupnog prvrednog organizma. Novac u opticaju se
pojavljuje u dva oblika: u obliku novcanica i kovanog novca i u obliku ziralnog novca, tj. kao
depozitni novac.

Monetarni aspekt koji obelezava novac je novcana masa. Ovaj izraz je prihvacen od strane
mnogih zemalja sveta.

Novcana masa se indentifikuje kao kolicina svih finansijskih instrumenata koji obavljaju
funkciju novca.

Kljucni problem postaje kako utvrditi optimalnu kolicinu novca. Potrebna kolicina novca je ona
kolicina novcanih sredstava koja bez obzira na formu u kojoj se javljaju sluze kao sredstva
prometa i placanja. Kod opticaja treba voditi racuna o brzini opticaja novca.




                                                11
Optimalna kolicina novca je ona kolicina koja je dovoljna za normalan tok drustvene
reprodukcije i odrzavanje maksimalne stabilnosti.

Razlika izmedju stvarne i optimalne novcane mase zavisi od kretanja cena na trzistu.
Optimalnu kolicinu nije moguce izraziti matematickim putem u smislu fiksnog iznosa, jer zavisi
od mnogobrojnih cinilaca.

Potrebno je utvrditi optimalnu zonu novcanih sredstava. Raspon izmedju gornje i donje granice
je siri u razvijenim zemljama, i obrnuto.

Kada govorimo o optimalnoj kolicini novca u rastucoj privredi neosporno je sledece: porast
novcane mase je povezan sa prometnom sferom reprodukcije, u rastucoj privredi nuzno raste i
optimalna novcana masa i regulisanje novcanog opticaja postize se usmeravanjem kreditnih
funkcija banaka.

Zadatak bankarskog sistema jedne zemlje je da emituje takvu kolicinu novcane mase koja ce
biti bliza novcanoj masi.

Postoej tri osnovna odnosa izmedju optimalne i stvarne novcane mase:

   1. kada su izjednacene, monetarna ravnoteza M=Mo
   2. stvarna veca od optimalne, inflatorne tendencije, M>Mo
   3. stvarna manja od optimalne, deflatorne tendencije, M<Mo

Veza izmedju novcane mase sa jedne strane i privrednog razvoja i trzisne stabilnosti sa druge
strane, se ostvaruje preko platezo sposobne traznje. T=MxV, T=platezno sposobna traznja,
V=brzina opticaja novcanih sredstava.




Marxov zakon:

suma robnih cena \ brzina opticaja istoimenih komada novca = Optimalna novcana masa

Kod utvrdjivanja sume robnih cena, polazi se od sledeceg:
   - opsega robne proizvodnje
   - nivoa cena pojediih kategorija roba i usluga
   - razvijenosti robno novcanih odnosa
   - ukupnog broja privrednih preduzeca

Brzina   opticaja istoimenih koada novca se izracunava:
    1.    transakcionom metodom, ukupan broj transakcija se deli sa ukupnom novcanom masom
    2.    dohodnom metodom, ND se deli sa ukupnom novcanom masom
    3.    metod monetarne statistike, DP se deli sa prosecnom novcanom masom

Mo= P \ V

Mo= optimalna novcana masa
P= ukupan obim novcanih transakcija
V= Koeficijent brzine novcanog opticaja

Porast novcane mase treba uskladiti sa porastom realnog DP uvecanog za nemonetarni rast
cena.




                                              12
    6. Monetarni agregati

Monetarni agregati su monetarni indikatori koji sluze za odredjivanje kvaliteta i funkcije novca
u privredi, kao i za vodjenje monetarne politike i politike likvidnosti privrede.

Koriste se sldeci monetarni agregati:

    1. Novcana masa – M1, novac kao likvidno sredstvo, i ovde spadaju:

    -   gotov novac u opticaju,
    -   depozitni novac,
    -   sredstva na tekucim i ziro racunima,
    -   sredstva za investicije,
    -   sredstva za zajednicku potrosnju,
    -   sredstva za stambenu izgradnju,
    -   ostala novcana sredstva.

    2. Likvidna sredstva – M2, on ouhvata sledeca sredstva:

    -   Novcana masa (M1)
    -   Kvazi novac (stedni I drugi depoziti)
    -   Kratkorocne hartije od vrednosti
    -   Kratkorocni depoziti domacih komitenata.

    3. Ukupna likvidna sredstva – M3, siri u odnosu na M2, i obuhvata:

    -   M2
    -   Sredstva rezervi
    -   Sredstva za doznake u inostranstvu
    -   Sredstva za pokrice akreditiva
    -   Ostali ograniceni depoziti
    -   Sredstva za kupovinu deviza
    -   Udruzena sredstva

    4. Monetarni volumen – M4, siri od M3, jos obuhvata dugocne depozite, i srestva orocena
       preko godinu dana.
    5. Monetarni potencijal - M5, pored M4 obuhvata i instrumente trzista novca u posedu
       privatnog sektora, sertifikate o poreskim depozitima. Ovaj agregat obuhvata ukupna
       novcana sredstva.

    7. Primarni novac

Centralna banka vrsi indirektno regulisanje obima kreditih plasmana banaka, a snovni
mehanizmi preko kojih to radi jesu: primarni novac i proces multiplikacije.

Primarni novac ili monetarna baza se definise kao ukupan iznos likvidnih obaveza centralne
banke prema sektoru poslovih banaka, sektoru stanovnistva, i ostalim ebankarskim sektorima
koji imaju depozite po vidjenju kod centarlne banke.

Ukupna kolicina primarnog novca nalazi se u pasivi banke, medjutim tokovi kreiranja primarnog
novca nalaze se u aktivi. Osnovni tokovi kreiranja primarnog novca su: krediti centralne banke
poslovnim, krediti centralne banke neposrednim komitentima i efekti koji proizilaze iz
deviznog bilansa stanja zemlje.



                                               13
Aktiva                                 Pasiva
- Krediti CB poslovnim bankama         - Depoziti poslovnih banaka
- Krediti Cb neposrednim komitentima   - Depoziti neposrednih komintenata
- Devizni racuni CB                    - Gotov novac u opticaju

M=D+G                                  B=R+G

M=novcana masa
D=depoziti po vidjenju nebankarskih sektora kod sektora poslovnih banaka
G=gotov novac
B=primarni novac
R=centralni depoziti

Razlika izmedju novcane mase i primarnog novca je u tome sto centralna banka pomocu
primarnog novca utice na novcanu masu. Odnos izmedju M i B je moguce izraziti formulom:
M=mxB, gde je m monetarni multiplikator.

Postoje autonomni tokovi primarnog novca koje centralna banka nemoze da kontrolise,
medjutim da bi mogla vrsi se neutralisanje efekata koji dovode do stvaranja ovih tokova.

Bitno je da postoji odredjena stabilnost monetarnog multiplikatora.


   8. Monetarni multiplikator

Monetarni multiplikator je veoma kompleksan parametar u sklopu monetarnog sistema koji je
determinisan sa nekoliko osnovnih koeficijenata, od kojih centralna banka regulise samo jedan
i to je stopa obavezne rezerve.

Kod formiranja MM koriste se depoziti po vidjenju kao kljucna varijabla.

M=D+G                   B=R+G                  R=rx(D+T)
G=gxD                   T=txD

M=novcana masa
B=primarni novac
D=depoziti po vidjenju
G=gotov novac
R=depoziti poslovnih banaka kod CB
T=Oroceni i stedni depoziti
r=stopa rezervi poslovnih banaka kod CB
g=stopa gotovog novca prema depozitima po vidjenju
t=stopa orocenih i stednih depozita prema depozitima po vidjenju

Na kraju mozemo dobiti:

D=1\(rx(1+t)+g) x B
G=g\(rx(1+t)+g) x B
M=1+g\(rx(1+t)+g) x B
m=1+g\(rx(1+t)+g)

Ukoliko zelimo da izrazimo MM kroz cifre, neophodni su nam, g, r, t.




                                              14
    9. Monetarno-kreditna politika

Glavni zadatak ekonomske politike jeste da odrzava monetarnu ravnotezu, tj. stabialan nivo
cena.

Plitika monetarnih finansija je sastavni deo ukupne ekonomske politike i u sklopu toga ima
specijalno teorijsko opravdanje, dvoje determinante i indikatore, svoje objekte i instrumente.

Novac je kredirni i pravni pojam kroz kreditnu i monetarnu politiku. Kroz monetarnu politiku
drzava preko CB regulise kolicinu novca u opticaju.

Instrumenti monetarne politike nisu statiska kategorija, vec veoma kompleksna. Postoje
kvantitativni i kvalitativni.

Savremeni proces razvoja sistema monetarnog regulisanja nosi karakteristike jacanja
instrumenata monetarne politike koji se zasnivaju na uticaju ponude kredita i slabljenju
uticajaj na potraznju.

Najznacajniji instrumenti kreditno monetarne politike su:

    1. Politika eskontne stope, spada u indirektne, tj. kvantitativne. Sustina se satoji u
       podizanju i spustanju kamatne stope po kojoj centralna banka daje kredite poslovnim
       bankama u cilju delovanja na traznju novca i kredita, troskova kredita i kreditnog
       potencijaal banaka. Cilj je da se novac i krediti manje traze.

Podizanje ekontne stope se primenjuje kada se na trzistu oseca veca kolicina novca i inflacioni
poremecaji.

Spustanje eskontne stope se primenjuje ako zelimo da povecamo novcanu traznju.



Delovanje politike eskontne stope se vrsi u sledecim pravcima:

    -   delovanje na promene trzisne kamatne stope u okviru bankarskog sistema
    -   delovanje na promene trzisne kamatne stope na ponasanje ukupne mase u privredi
    -   delovanje na materijalno-finansijske tokove (investicije, dohodak, potrosnja...)

    2. Politika obavezne rezerve

Takodje spada u indirektne tj. kvantitativne instrumente. Predstavlja prisilno utvrdjivanje
obaveze banaka da jedan deo primljenih depozita drze na svom racunu kod CB. Ova sredstva se
nemogu koristiti za kreditno poslovanje banaka.

Ovaj instrument moze sluziti u sledecem smislu:

    -   kada se sredstva potpuno iskljucuju iz potencijala banaka
    -   kao odrzaj likvidnosti poslovnih banaka
    -   kod reguisanja kreditne multiplikacije

Inflacija = povecanje obaveznih rezervi
Deflacija = smanjenje obaveznih rezervi

Sekundarni delovi politike obaveznih rezervi su:




                                              15
    -   uticaj na strukturu izvora sredstava
    -   postizanje zavisnosti poslovnih banaka od CB
    -   regionalno delovanje
    -   redistribuciono delovanje
    -   uticaj na prelivanje dohotka poslovnih banaka ka CB

Stopa se sastoji u sledecem:

    -   jedinstvena stopa za sve depozite
    -   raziciti procenti za razlicite kategorije sredstava
    -   jedinstvena stopa tj. procenat
    -   dopunska stopa za neke depozite.

Stopa obaveznih rezervi se razlikuje izmedju zemalja.

    3. Politike otvorenog trzista

Takodje spada u indirektne, tj. kvantitativne. Podrazumeva kupovinu i prodaju drzavnih
vrednosnih papira od strane centralne banke, sa ciljem povecanja ili smanjenja kolicine novca
u opticaju.

Bitna su tri uslova:

    1. da postoji organizovano trziste vrednosnih papira
    2. da postoje pogodni papiri za posao
    3. da postoji dovoljna traznja za vrednosnim papirima

Ukoliko CB zeli da smanji porast kredita ona prodaje vrednosne papire, i obrnuto.

    4. Selektivna monetarna politika

Spada u kvalitativne instrumente, tj. selektivne. Ona predsavlja skup mera odnsno monetarnih
instrumenata kojima CB putem namenskih kredita regulise novcani opticaj. Ovako CB pomaze u
realizaciji ekonomskih ciljeva.

Propisivanje uslova ovih kredita je najznacajniji deo selektivne kreditno-monetarne politike.
Distibucija kredita se vrsi u odredjenom pravcu.

U osnovne oblike kvalitativnih instrumenata spadaju:

    -   neposredno ogranicenje opsega ili porasta kredita kod poslovnih banaka
    -   obaveza namenskog ulaganja sredstava
    -   minimalni porfelj drzavnih vrednosnih papira
    -   regulisanje potrosackih kredita

Vrsi se kontrola potrosackih kredita.




                                                16
17

								
To top