Docstoc

BANKARSTVO NA INTERNETU

Document Sample
BANKARSTVO NA INTERNETU Powered By Docstoc
					 BANKARSTVO NA
   INTERNETU
OSNOVNI POJMOVI O NOVCU
          PREGLED PREDAVANJA

•   Priroda novca
•   Šta je to plaćanje?
•   Šta je to sistem plaćanja
•   Opis svojstava novca
•   Zahtevi sistema plaćanja
•   Rizici plaćanja
           POJAM NOVCA

• Novac je roba nad robama?
• U sebi sadrži u prikrivenom stanju
  sve druge robe.
          NOVAC JE DOGOVOR

• Dogovor može biti:
  – dobrovoljan ili prinudan,
  – svestan ili nesvestan
  – može se menjati s vremena na vreme ili biti
    stalan.
  FORMIRA SE UNUTAR ZAJEDNICE

• Bilo kakva zajednica;
  –   mala ili velika
  –   lokalna
  –   nacionalna
  –   internacionalna
  –   virtualna
• kroz saradnju ili kroz konkurenciju formira
  se takav dogovor
        ŠTA JE NOVČANICA

• NOVČANICA JE UGOVOR
• TO JE NAJTVRĐA OBLIGACIJA
  KOJOM SE OBAVEZUJE DRŽAVA
  (ILI IZDAVALAC) DA DONOSIOCU
  ISPORUČI ROBU ILI DRUGU
  VALUTU
• Svi elementi ugovora, potpis itd.
        Istorijski razvoj novca
• Novac se javlja već na prelazu prvobitne zajednice u
  robovlasničko uređenje – pre 10 do 12 hiljada godina.
• Latinski klasični naziv za novac, pecunia (od pecus:
  govedo), potseća na ono vreme kad je govedo, u
  primitivnoj robnoj razmeni, služilo kao naturalni novac.
• Posebnu potrebu za novcem izazvala je pojava privatnog
  vlasništva nad sredstvima za proizvodnju i razvoj
  društvene podele rada, kad privatni vlasnici moraju iz
  mase robnih ekvivalenata da izdvoje jednu robu koja
  preuzima funkciju opšteg ekvivalenta, za koju se može
  sve prodati i s kojom se može sve kupiti.
• U početku se kao opšti ekvivalent pojavljuju različite
  robe: stoka, krzna, oružje, platno, žito, itd.
         Istorijski razvoj novca
• U razvijenijim civilizacijama metalni novac rano je potisnuo
  naturalni novac.
• Posebno su cenjeni bili plemeniti metali.
• U toj najstarijoj fazi razvoja metalnog novca, grumeni, šipke ili
  predmeti od metala morali su se uvek iznova meriti, kako bi se
  ustanovila njihova težina, a prema tome i vrednost.
• U sledećoj fazi novac dobija određen oblik i veličinu, odnosno
  težinu.
• Najstariji takav novac javlja se na Kritu već pre 1500. godine u
  obliku zlatnih bikovih glava i zlatnih, odnosno bakarnih poluga
  u obliku odrane životinjske kože s oznakom težine.
• U završnoj fazi u VII veku javlja se u Maloj Aziji kovani novac
  s oznakom finoće i težine.
• U Francuskoj se tokom XVIII veka u dva navrata javlja papirni
  novac koji je tek pre I svetskog rata dobio današnju ulogu.
             ISTORIJA NOVCA

Definicija novca: “Novac je nešto generalno
prihvaćeno kao medijum za razmenu, merilo
vrednosti i sredstvo za plaćanje”

         Razvoj novca kroz istoriju:
                                              abstrakcija




Barter (roba za robu)
Medium za razmenu (vrhovi strela, školjke)
Sitan metalni novac (zlato, srebro)
Novčanice (papir)
Bezgotovinski sistemi plaćanja (bankovni
račun)
Virtuelni novac (informacija)
 RAZVOJ SISTEMA PLAĆANJA KROZ
            ISTORIJU


• ROBA - ROBA                      TRAMPA
  VREDNOST ZA VREDNOST
• POJAM VREDNOSTI JE RELATIVNA STVAR, TO JE
  INFORMACIJA


                   ????
RAZVOJ SISTEMA PLAĆANJA KROZ
           ISTORIJU

• ROBA ZA ZLATO
  KUPOVINA - TRAMPA
  VREDNOST ROBE ZA VREDNOST ZLATA
• Zlato je fizički ekvivalent vrednosti robe
• Dalje pretvaranje vrednosti u informaciju
 RAZVOJ SISTEMA PLAĆANJA KROZ
            ISTORIJU

• ROBA ZA NOVAC
  KUPOVINA
  VREDNOST ZA INFORMACIJU O
  EKVIVALENTNOJ VREDNOSTI ROBE
• Novac je fizički ekvivalent vrednosti robe
  RAZVOJ SISTEMA PLAĆANJA KROZ
             ISTORIJU

• ROBA - BEZGOTOVINSKI NAČINI
  PLAĆANJA Kupovina
  VREDNOST ZA INFORMACIJU O
  VREDNOSTI
• Nema fizičkog ekvivalenta postoji samo
  informacija
               ?????
  BUDUĆNOST NOVCA

NOVAC SE IZ
       FIZIČKOG KONCEPTA
SELI U
       KONCEPT
ELEKTRONSKOG

NOVCA I POSTAJE
INFORMACIJA
      ZAŠTO - PROBLEMI KLASIČNOG
                NOVCA
• 1. Vreme koje je potrebno za prenos.
• 2. Rastojanja na koja je potrebno preneti ga da bi se ostvarilo pla}anje
• 3. Vreme i udaljenost direktno generi{u rizike u transportu. Sa pove}anjem vremena i udaljenosti
  na koju treba preneti novac raste i mogu}nost i verovatno}a napada.
• 4. Cena proizvodnje ({tampanje novca, novac u prometu, kovanje novca, metal)
• 5. Cena transakcije (dr`anje novca, obezbe|ivanje, transport, skaldi{tenje)
• 6. Sigurnost
• 7. Cena rada zaposlenih koji rukuju novcem.
• 8. Zakonska regulativa.
      “ELEKTRONSKI NOVAC”

    SE U ŠIREM SMISLU MOŽE
 DEFINISATI KAO: NOVAC KOJI SE
   KREĆE KROZ ELEKTRONSKE
  MEDIJE, TJ. VAN UOBIČAJENIH
    KANALA PLAĆANJA KOJE
  TRADICIONALNO PODRŽAVAJU
             BANKE.

         -na veliko (SWIFT,
         FEDWIRE,CHIPS)
-na malo (kartice, elektronski čekovi)
          ELEKTRONSKI NOVAC

• Razlika između softvera i novca nestaje
• Umesto da smestimo na papir, upakuje se u niz
  cifara.
• Lako je pokretan i prenosiv kroz mrežu
• Poseduje visok nivo inteligencije
• Elektronski novac ne poznaje granice
• Može se programirati, pratiti i ograničavati
  – Ovde nastaje problem (ko, kako i kada sme da izda
    ograničenja)
• Može se pratiti
• Ako se izgubi može da se zameni (kontrola
  dupliciranja)
    AUTOMATIZACIJA POSLOVA




                             Phone        PC Banking   Internet
Ekspozitura   ATM                                       WWW
                             Center


              Redukovanje troškova po transakciji
Servisi       Poslovanje sa HOV      Osiguranje       Računovodstvo/ Takse



Gateway                      Banke ili nebankarske firme?



Pristup     Online servisi       Dial-up      Radio talasima     Wireless




Korisnici           Korisnici                Mali              Veliki
                                           Business           Business
        ELEKTRONSKO PLAĆANJE

• Elektronsko kretanje novca, novac
  postaje informacija
• Veliki broj pitanja na koja treba dati
  odgovore.
  –   Na koji način je predstavljen
  –   Na koji način se izvodi transfer
  –   Odnos sa centralnom bankom
  –   Sigurnost, provera, neporicanje
     ČINIOCI KOJI UTIČU NA ŠIRENJE
        ELEKTRONSKOG NOVCA
•   EMITENTI
     – PRIHODI OD PROVIZIJA
     – POVEĆANJE ODLEŽAVANJA SREDSTAVA NA RAČUNIMA
     – SMANJENJE TROŠKOVA PO TRANSAKCIJI
• TRGOVCI
    – ZAVISNOST OD VISINE PROVIZIJE
    – SMANJENJE TROŠKOVA RADA
    – OČEKIVANOG POVEĆANJA PROMETA
• KORISNICI
    – NIVO PONUĐENIH USLUGA
    – SIGURNOSTI
    – POVERENJA
     ZAHTEVI KOJE MORA DA ISPUNI
         ELEKTRONSKI NOVAC
•   Mora pružiti maksimalnu sigurnost (od krađe i falsifikata)
•   Mora biti univerzalno prihvatljiv
•   Mora da nasledi vrline tradicionalnog novca
•   PRENOSIVOST
•   PRIVATNOST (samo učesnici posla znaju iznos)
•   ANONIMNOST (niko ne može da identifikuje nikoga na
    osnovu novca)
•   Off line rad (nije potrebno da se verifikuje transakcija)
•   PLAĆANJE JEDNOG RAČUNA SA VIŠE NOVČANICA
     (račun 100 din. = 10 x 10 din)
•   PLAĆANJE U RAZLOMLJENIM IZNOSIMA (325.14 din)
•   NEOGRANIČENO TRAJANJE
    ZAHTEVI SISTEMA ELEKTRONSKOG
               PLAĆANJA
•   1. Sigurnost
•          -integritet poruke
•          -izdržljivost (transakcijska, privremena)
•          -tačnost
•          -neporicljivost
•          -proverljivost                         ovi su u konfliktu
•          -privatnost
•          -anonimnost
•   2. Brzina
•   3. Mala cena
•   4. Atomske transakcije (novac i roba se razmenjuju atomski sve
    ili ništa)
•   5. Uopštenost transakcija
•   6. Prihvaćenost od korisnika
•   7. Skalabilnost
•   8. Zakonska regulativa.
ZAHTEVI SISTEMA ELEKTRONSKOG
           PLAĆANJA
• fizička podrška (smart kartice, datoteke, kriptovani
  stringovi)
• vrednosna reprezentacija (denominacija u
  odgovarajuće iznose)
• lokacija gde je fizički smeštena vrednost (banka,
  novčanik)
• metod upotrebe (na rastojanju, lično)
• metod plaćanja
• autentičnost (da li je pravi, ukraden ili dupliciran)
• sigurnost (autentifikacija, prevencija krađe)
• anonimnost i privatnost
• skalabilnost (mogućnost širenja poslovanja)
    MORA PRUŽATI MAKSIMALNU
           SIGURNOST


• Mora postojati poverenje u njegovu
  sigurnost.
• Moraju postojati mere efikasnog
  sprečavanja i otkrivanja neadekvatne
  upotrebe, falsifikata, izmene ili dupliranja
  poruka.
• Sredstva za sprečavanje su: sekvencijalni
  broj, slučajni broj, PIN, biometrijske
  metode.
      MORA BITI UNIVERZALNO
           PRIHVATLJIV
• Da bi bio prihvaćen mora biti pogodniji od
  tradicionalne gotovine.
• Mora da obezbedi plaćanje “iz ruke u
  ruku” i kroz računarsku mrežu.
• Mora da obezbedi plaćanje u željenim
  iznosima.
• Mora da obezbedi efikasnost i
  ekonomičnost
      MORA NASLEDITI VRLINE
      TRADICIONALNOG NOVCA
• Svako može ponuditi i prihvatiti gotovinu.
• Ne zahteva proveru kredibiliteta.
• Laka prenosivost.
• Velika prihvaćenost često i van
  nacionalnih okvira.
• Mali troškovi kreiranja i rukovanja.
• Anonimnost učesnika.
• Promet bez posrednika - off line
  transakcije.
             PRENOSIVOST

• Sigurnost i upotreba nezavisno od fizičke
  lokacije
• Može da se prenosi kroz računarsku
  mrežu
• Može da funkcioniše i bez računarske
  mreže
• Može da se skladišti, nosi i isporučuje
  nezavisno od računarske mreže
• Ne sme biti nikakvih ograničenja na jednu
  mrežu
           OFF LINE RAD

• Obezbeđeno plaćanje iz ruke u ruku
• Plaćanje bez konekcije na mrežu
• Plaćanje bez potvrde treće strane
          DENOMINACIJA

• Obezbeđenje da se jedan račun može
  platiti sa više novčanica
• Mora biti deljiva na manje delove.
• Da može da se rasčlani na elementarne
  jedinice
        PROBLEM ANONIMNOSTI
        TRANSAKCIJA I ZAŠTITA
            PRIVATNOSTI

• Obezbeđenje da korisnikova privatnost ne bude
  narušena zbog loših namera banke ili prodavca
  time što transakcija ostavlja trag čime je moguće
  pratiti istoriju kupovine.
• Sprečavanje da se uspostavi veza između
  informacija o upotrebi elektronskog novca istog
  lica u različitim prilikama.
• POTPUNA PRIVATNOST JE TEŠKO
  OSTVARLJIVA
• AKO SE OSTVARI NE MOŽE DA SE SPREČI
  PRANJE NOVCA
            TIPOVI NOVCA
         Izdat i napisani novac

• Izdat novac
  – Izdaje ga Narodna banka, Centralna banka ili
    Vlada
  – Ima realnu podlogu
  – Ne može biti odbijen
• Poverenički novac
  – Novac koji nije izdat od strane Centralne banke
  – Primer: bankovni ček, travelers ček, sertifikat o
    poklonu, zapis
  – Za podlogu ima poverenje izdavaoca
  – Ne može biti odbijen.
             TIPOVI NOVCA

• Novac u opticaju
  – keš
  – može biti izgubljen
• Napisani novac
  – primer: bankarski račun, frequent flyer miles
  – elektronski novac
  – žeton = elektronski novac sa ograničenom
    upotrebom
• Hibridni novac
  – ček
  – telefonske kartice
                    MATRICA NOVCA

                   POKAZAN          NAZNAČEN          HIBRDNI

IZDAT         •   KEŠ          •   RAČUN KOD     •   VLADIN ČEK
              •   VLADINE          CENTRALNE
                  OBVEZNICE        BANKE



POVERENIČKI   •                •   BANKARSKI     • LIČNI ČEK
              SERTIFIKOVANI        RAČUN         •SERTIFIKAT O
               CHECK           •   FREQUENT       POKLONU
              •   TRAVELER’S       FLYER MILES
                  CHECK
SPECIJALNI INSTRUMENTI PLAĆANJA

• Novčani nalog (dozvoljava imenovanoj
  osobi da podigne novac)
• Putnički čekovi (ograničeni su na jednog
  korisnika)
• Sertifikati o poklonu (limitirani su na jednog
  trgovca)
• Kuponi, bonovi za hranu (limit je na jednu
  vrstu robe)
        METODI PLAĆANJA - BARTER
• Direktna razmena robe za robu
• Primer: konj za šniclu
• Malo je verovatno da se nađu dve osobe koje imaju
  odgovarajuću robu za razmenu. Potrebna je
  dvostruka slučajnost da bi došlo do razmene robe.
• Do bartera dolazi kada se izgubi poverenje u novac
• Kod bartera su veliki problem porezi i takse
• Teško je izvesti barter na međusobno udaljenim
  lokacijama
• Internet dopušta da se može istraživati druga strana
  za barter. Znatno povećava šanse za pronalaženje
  odgovarajućeg partnera.
            METODI PLAĆANJA
• Keš
• Čekovi
• Kreditni transfer (žiro), Automatska klirinška kuća
  (ACH)
• Međubankarski transfer (EFT)
• Kreditne i debitne kartice (platne kartice)
• Kartice za plaćanje, smart cards (Mondex, phone
  cards)
• Sistem agregacije ( Qpass)
• Posrednici (PayPal)
• Mikroplaćanja ( Millicent)
• Žetoni (Flooz, Beenz)
• Elektronski keš (eCash)
         KEŠ ORIJENTISAN MODEL



                         BANKA

1 BANKA IZDAJE
  DIGITALNI KEŠ                              3 TRAŽI ISPLATU




        KORISNIK 1                       KORISNIK 2

                     2 ŠALJE DIGITALNI KEŠ
        ČEK ORIJENTISAN MODEL



                           BANKA

1 KORISNIK INFORMIŠE
   BANKU                                       2 TRAŽI ISPLATU




        KORISNIK 1                         KORISNIK 2

                       1 ŠALJE DIGITALNI ČEK
     MODEL SA PLATNIM KARTICAMA

                  BANKA I KOMPANIJA
                  IZDAVALAC KARTICE


             3 POTVRDA
                                              2 TRAŽI ISPLATU
IZVAN INTERNETA


INTERNET



            KORISNIK                         TRGOVAC

                       1 EMAIL NALOG ILI
                         DIREKTNO PLAĆANJE
        PODELA PO VREDNOSTI
            TRANSAKCIJE

          Minimalna      Tipična     Maksimalna
          vrednost      vrednost      vrednost
         transakcije   transakcije   transakcije


Macro     $5.00        $50.00          
Mini      $0.10         $1.00        $10.00

Micro    $0.001         $0.01         $1.00
   TRANSAKCIJE SA GOTOVIM NOVCEM
1. CENTRALNA BANKA
    IZDAJE NOVAC                    CENTRALNA
                                                   7. TRGOVČEVA BANKA
    (ZAŠTITA OD FALSIFIKATA)          BANKA           ŠALJE KEŠ U
   (SERIJSKI BROJ, NIT, HOLOGRAM)
                                                      CENTRALNU BANKU    6. BANKA TRGOVCA
                                                                            KREDITIRA TRGOVČEV
                                                                            RAČUN U BANCI

2. CENTRALNA BANKA
   PRODAJE NOVAC                      BANKA                      BANKA
   BANCI KUPCA                        KUPCA                    PRODAVCA
                                                                         5. TRGOVAC DEPONUJE
                                                                            KEŠ NA RAČUN U
                                                                            SVOJOJ BANCI
                                                TRANSAKCIJA

3. BANKA KUPCA DOZVOLJAVA            KUPAC                       PRODAVAC
   KUPCU DA POVLAČI KEŠ
   SA SVOG RAČUNA
                                           4. FIZIČKA RAZMENA ROBE I NOVCA
               TRANSAKCIJE SA DIGITALNIM
                       NOVCEM

                                                                     TRGOVAC
                         KUPAC                 3. PLAĆANJE



                    1. ZAHTEV ZA PLAĆANJE                 4. PRIIHVATANJE KREDITA


     OPERATOR                                                                   TRGOVČEV
     PLAĆANJA                                                                   OPERATOR
                                                                   5. DEPOSIT
                    1.    VERIFIKOVANJE                               KREDITA
KORISNIKOV SERVIS         KUPČEVOG RAČUNA
PROVAJDER                                                                           TRGOVČEV SERVIS
                                                                                    PROVAJDER

                         BANKA                                    BANKA
                         KUPCA              6. TRANSFER          TRGOVCA
                                               NOVCA
                      SISTEM PLAĆANJA SA
                   PREVOZNIKOM KAO JEMCEM
                              1.   KUPAC ŠALJE MENICU PO VIĐENJU PRODAVCU
              KUPA
               C                                                                  TRGOVAC
                          8. KUPAC PODNOSI
                                                   2. TRGOVAC ISPORUČUJE ROBU I
                             B/L, PREUZIMA ROBU    MENICU PO VIĐENJU PREVOZNIKU
                                                                                   6. BANKA TRGOVCA
                                                                                   KREDITIRA TRGOVČEV
1.    KUPČEVA BANKA                       4. TRANSPORT                             RAČUN NAZNAČAVAJUĆI
ZADUŽUJE KUPČEV RAČUN I   PREVOZNIKOVO                     PREVOZNIK               KUPCA
DAJE B/L KUPCU              SKLADIŠTE


                                                        3. PREVOZNIK KREIRA
                                                        B/L (KONOSMAN) I
                                                        ŠALJE SA MENICOM
                                                        BANCI KUPCA
               BANKA                                                               BANKA
               KUPCA                                                              TRGOVCA
                                         5. KUPČEVA BANKA PLAĆA
                                         MENICU TRGOVČEVOJ BANCI



      PREVOZNIK FUNKCIONIŠE KAO AGENT JEMAC. AKO KONOSMAN NIJE PODNET ROBA NE MOŽE DA SE ISPORUČI
     AKO TRGOVAC NE ISPORUČI ROBU PREVOZNIK NEĆE GENERISATI KONOSMAN I KUPČEVA BANKA NEĆE PLATITI
            SISTEM IZDAVANJA
• Pojavni oblik (smart card, files, encrypted
  strings)
• Vrednosno predstavljanje (apoenska struktura,
  brojne vrednosti)
• Lokacija gde se vrednost skladišti (banka,
  elektronski novčanik)
• Izvršna snaga (nivo prihvatljivosti?)
• Modeli korišćenja (udaljeno, licem u lice)
• Metod plaćanja (credit transfer, žeton za
  razmenu)
• Poreklo (da li je validan? ukraden? dupliciran?)
• Autentičnost (korisnika)
• Proverljivost (anonimnost, privatnost)
             CENA NOVCA

• Vreme
• Rizik
• Proizvodna cena (štampanje novca, kovanje
  novca)
• Potrebna infrastruktura
• Cena procesirana (transakcije)
• Zaštita
• Uloženi rad
• Zakonska regulativa i obezbeđenje
           RIZICI PLAĆANJA

• SVI RIZICI KOŠTAJU
   – Dopuštanje gubitka košta
   – Zaštita protiv gubitka košta
• Sistem mora biti dizajniran tako da
  prepozna i odgovori na različite vrste
  napada
• Transferisanje rizika
   – Osiguranje
   – Hedging
           EKONOMSKE POSLEDICE
           ELEKTRONSKOG NOVCA
•   Velika efikasnost
•   Povećava mogućnosti za izbegavanje poreza
•   Olakšava pranje novca
•   Ne poznaje granice
•   Kada bi se ponašao kao klasičan novac ne bi bilo problema
    jer bi ga kontrolisale centralne banke
•   Ako je uspešan i proširi se preko granice , kakve su
    posledice?
•   Ako je privatno emitovan, kako ga učiniti kredibilnim u
    očima javnosti?
•   Konkurencija banaka dovodi do bankrotstva jedne koja
    izdaje EN
•   Kako sprečiti paniku
•   Enormna efikasnost dovodi do povećanja rizika monetarne
   MAKROEKONOMSKI EFEKTI
    ELEKTRONSKOG NOVCA
• Pitanje je može li biti nezavistan od države
• Emituje se pod istim uslovima kao i realni novac
• Uglavnom je samo predstavnik realnog novca
• Elektronski je konvertibilan u realni i obratno
• Odnos državnog i privatno emitovanog novca
• Državna valuta je zvanična i svi građani moraju da je
• Privatna valuta (izdat elektronski novac) ako zapadne
   svi bi da ga se oslobode što dovodi do bankrotstva e
• Elektronski novac mora biti pokriven od strane banke
   realnim novcem
EFEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA NA
        DEVIZNA TRŽIŠTA


•Zbog visoke pokretljivosti
  povećava se nestabilnost tržišta
•Zbog različitih valuta mora
  postojati i devizno tržište u
  cyberspace-u
•Na ovom tržištu bi provizije bile
  manje zbog manjih manipulativnih troškova.
•Korisnici mogu imati različite valute za različite potreb
•Ako jedna valuta krene da pada dolazi do velike ponud
  i nestabilnosti
•Velike mogućnosti za devizne špekulacije
  UTICAJ ELEKTRONSKOG NOVCA NA
          NOVČANU MASU Elektronska novčan
                                                masa


Ako oni koji koriste elektronski
novac deponuju realni
novac u banku i ako ta banka
ne nudi kredite u formi elektronskog
novca ništa se neće dogoditi




 Ako se započne sa davanjem
  kredita u formi elektronskog novca iznos elektronskog novca će
 nadmašiti iznos rezervi u realnom novcu. Fluktuacija u cyberspaceu
 će uticati na novčanu masu u realnom svetu.
 Tražnja za elektronskim novcem će smanjiti novčanu masu u realnom
 U svakom slučaju elektronski novac otežava monetarnu kontrolu
    OSNOVNE KARAKTERISTIKE
         E-BANKINGA
•   -individualnost
•   -mobilnost
•   -nezavisnost vremena i mesta
•   -fleksibilnost
•   -interaktivan rad
                    BANKARSTVO

• Povećanje zadovoljstva korisnika
    – Rad 24 časa dnevno 365 dana u godini
• Povećanje ponude banke
    – Brokerski poslovi
    – Osiguranje
    – Kompletan finansijski servis
•   Povećanje zadržavanja klijenata
•   Povećanje geografskog prisustva
•   Samouslužni servisi
•   Identifikovanje profitabilnih korisnika
•   Redukovanje troškova
•   Identifikovanje novih prihoda od novih servisa
  ZA ELEKTRONSKO BANKARSTVO
          POTREBNO JE

• Kompletan reinžinjering sistema
  plaćanja zbog potreba on line
  plaćanja
• Mora se obezbediti potpuna
  koegzistencija klasičnog i on line
  bankarstva
 RAD SA JEDNIM EMITENTOM

         KLIRINŠKO-OBRAČUNSKI DOMEN
                                             Plaćanje ka drugim sistemima

                             EMITENT
    Emitovanjes          OPERATOR SISTEMA                           Emitovanjes

                          Emitovanjes          Potraživanje
                  Potraživanje


         FI                             FI                          FI
                  Depozits    Prenos            Depozits   Prenos           Depozits
Prenos


   KORISNIK                       KORISNIK                       TRGOVAC
                       Plaćanje                       Plaćanje
    RAD SA JEDNIM EMITENTOM

• Emitent kreira elektronsku vrednost i
  šalje FI
• FI prosleđuju vrednost do klijenata
• Korisnici plaćaju međusobno i
  trgovcima
• Trgovci i korisnici deponuju sredstva
  kod FI
• Sa drugim sistemima van ovog domena
  se komunicira preko klirinške kuće.
JEDAN OD MOGUĆIH MODELA KOJI
SU U FAZI RAZVOJA I TESTIRANJA
    JEDAN OD MOGUĆIH MODELA KOJI
    SU U FAZI RAZVOJA I TESTIRANJA
•   Registraciona ustanova registruje korisnika
    elektronskog novca i verifikuje da li je korisnik
    legalan vlasnik novca.
•   Emisiona ustanova izdaje novac, upravlja njime i
    otkriva nepravilnu upotrebu.
•   Banke upravljaju računima korisnika i po zahtevu
    korisnika izdaju potvrde (tiket) za povlačenje
    novca od emisione ustanove.
•   Korisnik povlači, plaća i deponuje novac.
   RAD SA OPERATOROM SISTEMA I
         VIŠE EMITENATA

           KLIRINŠKO-OBRAČUNSKI DOMEN
                           Plaćanje ka drugim sistemima



                 OPERATOR SISTEMA




EMITENT     EMITENT             FI                         FI


KORISNIK     KORISNIK        TRGOVAC                      TRGOVAC
PROBLEMI ELEKTRONSKOG NOVCA

• Problemi bankarske regulacije
  – Može li neko ko nema državnu licencu da
    emituje elektronski novac, mora li da je
    obezbedi, problemi osiguranja depozita,
    finansijsko izveštavanje, revizija, itd.
• Problemi zaštite potrošača
  – Zakon o elektronskom transferu novca EFTA,
    moraju se znati pravila i uslovi, rokovi,
    priznanice, rešavanje grešaka i odgovornosti
• Problemi privatnosti
  PREDLOG TEMA ZA SEMINARSKE
            RADOVE
• Elektronski novac, prošlost, sadašnjost,
  budućnost
• Modeli sistema elektronskog novca
• Pravni aspekti elektronskog novca
• Elektronski novac i globalizacija
  poslovanja
• Rizici korišćenja elektronskog novca
• Preduslovi korišćenja elektronskog novca
  sa osvrtom na stanje u našoj zemlji
• Makroekonomski efekti elektronskog
HVALA NA PAŽNJI

 SLEDEĆE PREDAVANJE
BANKARSTVO NA VELIKO

				
DOCUMENT INFO