projekti turisticku centar by SanjaCrnogorac

VIEWS: 9 PAGES: 21

									        1. Увод
       Управљање пројектима у суштини значи:
    1. да се производ на основу сагледавања тражње може продати
    2. да на основу разрађених инвестиционих иницијатива показује одређену економ-
       ску оправданост инвестиционих улагања да би се задовољиле потребе
       потрошача односно купаца
    3. да је између више идеја, разрађених и квантифицираних преко CASH FLOW-а
       (прилива и одлива средстава) иницирана израда инвестиционог пројекта.
       Пројекат може бити мали са малим финансијским улагањима и обично траје
кратко, а може бити и врло сложен и трајати дуго, поготово када је у питању
обезбјеђење финансијских средстава. Зато се у пројекцијама финансијских токова
укључује и фактор ризика односно вјероватноћа одвијања пословних догађаја који
имају директног утицаја на профит предузећа.

       Тема овог семинарског рада је отварање туристичке организације на нивоу
општине Требиње. Сврха отварања центра је промоција града и пружање информација
грађанима и туристима. Пошто у нашем граду нема адекватне организације која се бави
промоцијом љепота Требиња и туристичке понуде, одлучили смо да израдимо пројекат
у оквиру општине требиње ради боље промоције. Туристички центар ће се бавити
пружањем информација о граду, организовањем излета у околини града и шире ,
организација културних дешавања и слично. Овај центар припадаће и функционисати у
оквиру општинне Требиње и она ће бити главни финансијер.
У центру града, на главном корзу постоје просторије општине које ће бити реновиране
и представљати канцеларије центра. Поред реновирања биће потребно набавити опрему
и намјештај, запослити адекватно особље и израдити промотивни материјал.

У оквиру пројекта дефинисана је структура пројекта по WBS систему, графички је
приказан пројекат помоћу гантограма, затим је дат извјештај о трошковима и ресурсима
помоћу програма MS Project и прорачунато трајање активности по методама CPM и
PERT.




                                                                                   1
                                    2. Опис пројекта


       Туристички центар отвара се у сврху промоције града и пружања информација.
Овај центар ће се отворити у склопу општине Требиње и она ће бити главни
финансијер. Финансираће се потребна обнова просторија и куповина намјештаја и
опреме као и плате запосленим. У центру ће радити двоје људи и то по смјенама. Услов
за запошљавање ће бити завршен туристички факултет.
       За реализацију овог пројекта неопходно је прво обезбједити потребан простор.
Потребно је очистити просторију и из ње избацити стару опрему. Послије тога треба
промијенити врата и прозоре и извршити обраду зидова. На крају фазе реновирања
треба офарбати зидове и уредити подове.
       Следећа фаза јесте опремање просторије опремом. Треба поставити стазе, пулт
за рад и гарнитуру за госте и странке, рачунарску опрему и опрему за интернет, ормар и
полице за инвентар, и одређене декоративне радове у смислу постављања цвијећа,
плафоњера и сл.
       Послије завршених радова, као посљедња фаза биће промоција овог центра и
упознавање грађана са радом и активностима центра. Биће штампани промотивни
материјали и плаћене рекламе за промоцију центра. Отварање центра уприличиће се и
пригодном забавом.
       Основни циљ туристичког центра је промоција и организовање излета за туристе
и грађане. Приликом отварања, запослени ће презентовати своје прве излете и
активности.




                                                                                    2
        3. Дефинисање структуре пројекта (WBS техника)

       WBS технички се најчешће дефинише као метод којим се врши рашчлањивање
неког задатка или подухвата на саставне елементе са приказаним постојећим односима
између елемената и цјелине, [1].




                           Слика 1. Облик WBS дијаграма


      Структуирање пројекта има за циљ потпуно сагледавање пројекта у погледу
садржаја и начина реализације пројекта.
      WBS (Work Breakdown Structure) систем повезан је са планирањем и
терминирањем пројекта. Укупан посао на пројекту се дијели на главне подзадатке
(процесе). Структура пројекта је основа која омогућава даље поступке: планирања,
терминирања, планирања трошкова, праћења и извјештавања о реализацији пројекта.

      WBS дијаграм за овај пројекат приказан је на следећој слици:




                                                                                 3
                  ПРОЈЕКАТ ОТВАРАЊА
                             4.
                     ТУРИСТИЧКОГ
                        ЦЕНТРА




РЕНОВИРАЊЕ                  ОПРЕМАЊЕ                 ПРОМОЦИЈА И
ПРОСТОРИЈЕ                  ПРОСТОРИЈЕ                ОТВАРАЊЕ
                                                       ЦЕНТРА


ЧИШЋЕЊЕ                   ПОСТАВЉАЊЕ                ПРОМОЦИЈА
ПРОСТОРИЈЕ                ОРМАРА И ПОЛИЦА           АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА



ВАЂЕЊЕ СТАРИХ             ПОСТАВЉАЊЕ ПУЛТА          ОТВАРАЊЕ И КОКТЕЛ
ПРОЗОРА И ВРАТА


СТАВЉАЊЕ НОВИХ            ПОСТАВЉАЊЕ
ПРОЗОРА И ВРАТА           ГАРНИТУРЕ


ПОСТАВЉАЊЕ                ПОСТАВЉАЊЕ
ПОДНИХ ПЛОЧИЦА            РАЧУНАРСКЕ ОПРЕМЕ


ФАРБАЊЕ ЗИДОВА            ПОСТАВЉАЊЕ СТАЗА И
                          ОСТАЛИ РАДОВИ


ЧИШЋЕЊЕ




          Слика 2. WBS дијаграм пројекта отварања туристичког центра




                                                                        4
             4. Приказ добијања пројекта помоћу мрежног плана
                 (користећи програмски пакет MS Project)


       За примјер пројекта отварања студенског центра активности дате у следећој
табели су повезане са WBS-системом који обухвата следеће цјелине:
       А - реновирање просторије;
       Б - опремање просторије и
       В – промоција и отварање центра.


Табела 1. Активности отварања студенског центра

 Р.                                                Наредна                   t
                     Активност                                 Тип везе
бр.                                               активност                [дан]
1.    Чишћење просторије                          2           KP             1
2.    Вађење старих прозора и врата               3           KP             1
3.    Стављање нових прозора и врата              4           KP1            1
4.    Постављање подних плочица                   5           KP2            1
5.    Фарбање зидова                              6           KP1            2
6.    Чишћење                                     7,8         KP, KP         1
7.    Постављање ормара и полица                  8           PP             1
8.    Постављање пулта                            9           KP             1
9.    Постављање гарнитуре                        10          KP             1
10.   Постављање рачунарске опреме                11          KP             1
11.   Постављање стазе                            12          KР             1
12.   Промоција активности                        13          KК            10
13.   Отварање и коктел                                                      1



      4.1.   Програмски пакет MS Project

       Програмски пакет MS Project је програмски пакет кога је развила Америчка
софтверска фирма Microsoft у оквиру фамилије пакета MS Оffice. Овај програмски
пакет је посебно погодан за средње и мање пројекте. Ради се на персоналним
рачунарима у Windows-у. Може се користити за велике пројекте и то је данас
најраширенији у употреби програмски пакет у свијету. За ефикасно управљање
сложеним пројектима користи се тако што се ти сложени пројекти рашчлане на
поједине фазе. Он омогућава повезивање више пројеката којима управља пројектни тим
и тако доприноси ефикаснијем тимском раду. Најновије верзије овог програмског
пакета омогућавају рад са више сложених пројеката. Он омогућава графички приказ
цијелог пројекта помоћу гантограма, израду извјештаја о ресурсима, израда извјештаја
о трошковима, [2].


                                                                                   5
      4.2.       Дефинисање активности

Табела 2. Опис активности
                                                                             Вријеме
Р.    Ознака                                                                 трајања
                                     Опис активност                 i   j
бр. активности                                                                 tij у
                                                                             данима
 1.          A        Чишћење просторије                            1    2       1
 2.          B        Вађење старих прозора и врата                 2    3       1
 3.          C        Стављање нових прозора и врата                3    4       1
 4.          D        Постављање подних плочица                     4    5       1
 5.          E        Фарбање зидова                                5    6       2
 6.          F        Чишћење                                       6    7       1
 7.          G        Постављање ормара и полица                    6    8       1
 8.          H        Постављање пулта                              7    8       1
 9.          I        Постављање гарнитуре                          8    9       1
10.          J        Постављање рачунарске опреме                  9   10       1
11.          K        Постављање стазе                             10   11       1
12.          L        Промоција активности                         11   12      10
13.          M        Отварање и коктел                            12   13       1




      4.3.       Утврђивање редослиједа активности


        4.3.1. Гантограм

       Једна од најстаријих, најједноставнијих и најчешће коришћених метода
планирања и израде свих врста роковника јесу гантограми. Хенри Гант их је први почео
примјењивати 1916. г. за планирање производње и по њему су ове технике добиле име.
Гантограми омогућавају графичко и временско планирање одвијање одређених
задатака или послова односно графички приказ одвијања одређених задатака у времену.
Основна идеја је врло једноставна па и сама техника примјене исто таква. Основа
дијаграма се састоји од координатног система у којем је на хоризонталној оси
приказано вријеме у одређеним временским јединицама (минут, сат, дан), а на
вертикалној оси послови или задаци чије се извођење жели планирати. Планирани
задаци се уносе у дијаграм према редослиједу извођења, а сходно свом временском
трајању. Гантограми се и данас у вријеме кориштења рачунара и савремених
управљачких метода успјешно користе за планирање послова које обавља појединац за
планирање и праћење производње, планирање и праћење реализације грађевинских и
других пројеката и сл.


                                                                                   6
Код реализације различитих пројеката гантограми се успјешно користе за глобално
планирање реализације пројекта али знатно више код оперативног планирања и
праћења реализације дијела или фазе пројекта, [2].


         4.3.2. Мрежни дијаграм

       Техника мрежног планирања састоји се из сљедећих фаза рад:
    - анализе структуре,
    - анализе времена,
    - анализе трошкова и
    - расподјеле ресурса.
Мрежни дијаграм орјентисан активностима се приказује помоћу дужи орјентисанe
стрелицом у правцу временског одвијања посла, што значи да дужина стријелице није
мјерило за дужину временског трајања активности. Догађаји се графички представљају
круговима. На сљедећој слици приказан је основни елеменат мрежног дијаграма који се
састоји од активности А, њеног претходног и завршног догађаја, као и претходне и
наредне активности у односу на активност А.




                   Слика 3. Основни елемент мрежног дијаграма

Уобичајено је да се почетни и завршни догађај било које активности завршавају
цијелим бројевима.
За било коју активност постоји установљено обиљежавање при чему се почетни догађај
обиљежава са i, a завршни са j, док сама активност носи ознаку i - j.
Код овог означавања увјек је испуњен услов да је i < j.
Мрежни дијаграм је графичка представа одвијања пројекта и служи као њихов модел.
Код састављања мрежног дијаграма за одређене пројекте неопходно је обратити пажњу
на сљедеће:
1. Које активности морају бити завршене прије почетка планиране активности?
2. Које се активности морају извршавати паралелно?
3. Које активности могу бити започете послије завршене планиране активности?
4. Које друге активности морају бити завршене истовремено са завршетком
   планиране активности, [1]?




                                                                                 7
                          5. Утврђивање трајања активности


     5.1.   PERT метода

        PERT метода се ослања на стохастички приступ и респектује неизвјесност
будућности и немогућност да се будуће ситуације, догађаји једнозначно и тачно одреде.
PERT метода се углавном користи код истраживачких и развојних пројеката гдје се
одређене активности изводе први пут што значи да се њихово трајање не може
одредити већ само предвидјети да ће се кретати у одређеним границама. Ова метода се
користи и код дуготрајних инвестиционих пројеката код којих дужа временска
дистанца реализације такође доноси значајну неизвјесност будућих ситуација. Први
корак по овој методи састоји се у одређивању времена трајања сваке активности. За ту
сврху се у методи PERT одређује оптимистичко аij, највјероватније mij и песимистичко
bij вријеме трајања активности. Оптимистичко вријеме извршења појединих активности
ij је најкраће могуће вријеме за извршење и представља оно вријеме које је могуће
постићи под посебним условима, тј. ако би све текло идеално без икаквих препрека.
Највјероватније вријеме извршења активности ij је вријеме за које би се највјероватније
извршила одређена активност када би се под истим условима више пута понављала.
Песимистичко вријеме извршења активности ij је најдуже вријеме за извођење
одређене активности. Оно показује којико дуго може да траје једна активност када би
све препреке које могу логично настати стварно настале. Параметри аij, mij, bij морају да
испуњавају овај услов: aij  mij  bij .
       За пројектни задатак подаци за оптимистичко, највјероватније и песимистичко
вријеме трајања појединих активности су процјењени и дати у табели. На основу а ij, mij,
bij за сваку активност ij у оквиру анализе времена по методи PERT врши се
                                                                         
израчунавање очекиваног времена трајања активности (tе)ij и варијансе  2 ij , [1].




                                                                                       8
Табела 3. Оптимистичко, највјероватније и песимистичко вријеме трајања
активности
Р.бр.                         Опис активност                         i     j      aij   mij      bij   teij    ij
                                                                                                                 2


 1.          Чишћење просторије                                      1     2      0,5    1        2    1,1     0,1
 2.          Вађење старих прозора и врата                           2     3      0,5    1        2    1,1     0,1
 3.          Стављање нових прозора и врата                          3     4      0,5    1        2    1,1     0,1
 4.          Постављање подних плочица                               4     5       1     2        3    1,8     0,1
 5.          Фарбање зидова                                          5     6      0,5    1        2    1,1     0,1
 6.          Чишћење                                                 6     7      0,5    1        2    1,1     0,1
 7.          Постављање ормара и полица                              6     8      0,5    1        2    1,1     0,1
 8.          Постављање пулта                                        7     8      0,5    1        2    1,1     0,1
 9.          Постављање гарнитуре                                    8     9      0,5    1        2    1,1     0,1
10.          Постављање рачунарске опреме                            9    10      0,5    1        2    1,1     0,1
11.          Постављање стазе                                       10    11      0,5    1        2    1,1     0,1
12.          Промоција активности                                   11    12       5    10       15    10     2,77
13.          Отварање и коктел                                      12    13      0,5    1        2    1,1     0,1

   Очекивано (средње) вријеме трајања активности ij:
            a  4mij  bij
   teij  ij
                    6
   te12  0,5  4  1  2  1,1
                     6
   te23  0,5  4  1  2  1,1
                     6
   te34  1,1 ; te45  1,8 ; te56  1,1 ; te67  1,1 ; te68  1,1 ; te78  1,1 ; te89  1,1 ;
   te910           1,1 ; te1011  1,1 ; te1112  10 ; te1213  1,1



   Варијанса трајања активности:
                      bij  аij
                                       2
                                   
      2
               ij   
                      6           
                                   
                                  
                  2  0,5 
                                   2

        2
        1 2               0,1;
                  6 
                   2  0,5 
                                   2

       2
        2 3                0,1;
                   6 
    32 4       0,1 ;  45  0,1 ;  56  0,1 ;  67  0,1 ;  68  0,1 ;  7 8  0,1 ;
                          2             2             2             2             2


    829  0,1 ;  9210  0,1 ;  1011  0,1 ;  1112  2,77 ;  1213  0,1
                                    2               2                2


   Након одређивања te ij и                     варијације  ij анализа времена обухвата утврђивање
                                                                2


најранијих и најкснијих времена наступања појединих догађаја на исти начин као код

                                                                                                                     9
поступка израчунавања најранијих и најкаснијих почетака и завршетака код методе
СРМ. Најраније вријеме наступање догађаја представља најранији рок када се може
одиграти и догађај и обиљежава са ТЕ. Најкасније вријеме наступања догађаја ТL
представља крајњи рок у коме се један догађај мора одиграти да би се пројекат
завршило у одређеном времену. Ова времена се израчунавају као

    TE  j 
              max
               i
                                     
                  TE i  t e ij , TE 1  0 j  2,3,...,n

   TL i 
                 min
                  j
                                    
                     TL  j  t e ij , TL m  TE n , i  n  1,...,
                                                                         1

   TE 1  0 - најраније вријеме догађаја 1
                       TE 1  t e 12  
                   max                        max
    TE 2                                       0  1,1  1,1
                    1                          1

                        TE 2  t e 23   1,1  1,1  1,1
                    max                       max
     TE 3 
                     2                         2

                      max
      TE 4             2,2  1,1  3,3
                       3

                 max
   TE 5              3,3  1,8  5,1
                   4
                 max
   TE 6              5,1  1,1  6,2
                   5
                 max
   TE 7           6,2  1,1  7,3
                  6
                 max
   TE 8           Te 6  te68 ; Te 7  te78   6,2  1,1; 7,3  1,1  7,3;8,4
                 6,7
                 max
   TE 9           8,4  1,1  9,5
                  8
                  max
   TE 10           9,5  1,1  10,6
                   9
                  max
   TE 11           10 ,6  1,1  11,7
                  10
                  max
   TE 12           11,7  10  21,7
                   11
                  max
   TE 13           21,7  1,1  22 ,8
                  12

   Сада се рачуна ТL

   TL 13  22,8

                                                                                               10
                 min
   TL 12          22 ,8  1,1  21,7
                 13
                 min
   TL 11          21,7  10  11,7
                 12
                 min
   TL 10          11,7  1,1  10 ,6
                 11
                 min
   TL 9           10 ,6  1,1  9,5
                 10
                 min
   TL 8           9,5  1,1  8,4
                  9
                 min
   TL 7           8,4  1,1  7,3
                  8
                 min
   TL 6           7,3  1,1;8,4  1,1  6,2;7,3
                 7,8
                 min
   TL 5           6,2  1,1  5,1
                  6
                 min
   TL 4           5,1  1,8  3,3
                  5
                 min
   TL 3           3,3  1,1  2,2
                  4
                 min
   TL 2             2,2  1,1  1,1
                  3                        0
                 min
   TL 1           1,1  1,1  0
                  2
   У даљој анализи по методи PERT је значајно израчунавање временске резерве која
се означава са Ѕ. По дефиницији временска резерва одређеног догађаја представља
временску разлику између најкаснијег завршетка свих активности које му непосредно
претходе и најранијег почетка наредних активности које непосредно слиједе. Другим
ријечима временска разлика је разлика између најкаснијег и најранијег одступања
догађаја тако да се може писати као

   S i  TL i  TE i ; i  1,..., n
   Вриједност временског зазора (резерве) може бити позитивна, негативна или нула.

   Позитивна временска резерва показује да постоји и одређена временска резерва и
могућност да се завршетак заврши прије предвиђеног рока, што значи да на том послу
има више капацитета. Нулта временска резерва показује да су капацитети у потпуности
адекватни са планираним потребама. Негативна временска резерва показује да нема
додатног времена за извршења задатака тј. показује мањак средстава и капацитета у



                                                                                 11
односу на планирано и да се задатак највјероватније неће завршити у планираном року,
[1].

   S1  TL1  Т Е1  0  0  0
   S 2  TL2  Т Е2  1,1  1,1  0
   S 3 , S 4 ...S16  0

   Сви ови догађаји имају временске резерве једнаке нули чиме је одређено подручје
потенцијалних тешкоћа јер на активностима које су у вези са овим догађајима нема
никаквих резерви.

    Потребан и довољан услов да би неки догађај припадао критичном путу је услов
TL=TE. У пракси је могуће да један исти мрежни дијаграм има већи број критичних
путева. У овом пројекту постоје два критична пута по методи PERT. Први критичан пут
обухвата      догађаје:    1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13. Други критични  пут    је:
1,2,3,4,5,6,8,9,10,11,12,13.

   Често је од интереса за оне које доносе одлуке процјењивања вјероватноћа
испуњавања планираних рокова који се рачуна као:

               TL i  Т Е i
   Z i   
                      2
    гдје је  2 збир варијанси свих активности које претходе догађај i, а леже на путу
са најдужим временским трајањем.
    Пошто је TL=TE у сваком случају, онда имамо да нам је Zi=0 за сваки догађај.
    Када се израчуна фактор Zi слиједи одређена вјероватноћа испуњавања одређених
рокова. Ова вјероватноћа P(Z) се даје најчешће у облику табличних вриједности за
разне вриједности фактора вјероватноће. За вриједност вјероватноће Z  3  1 ,
Z  3  0,5 . Ови прорачуни дати су сљедећој табели, а на мрежном дијаграму
приказани су заједно са критичним путем, [1].




                                                                                    12
Табела 4. Прорачуни за вјероватноће Р и факторе Z

 Догађаји        TE  j      TL  j        Ѕј          Z              P
     1             0           0             0           0              0,5
     2            1,1         1,1            0           0              0,5
     3            2,2         2,2            0           0              0,5
     4            3,3         3,3            0           0              0,5
     5            5,1         5,1            0           0              0,5
     6            6,2         6,2            0           0              0,5
     7            7,3         7,3            0           0              0,5
     8            8,4         8,4            0           0              0,5
     9            9,5         9,5            0           0              0,5
    10           10,6         10,6           0           0              0,5
    11           11,7         11,7           0           0              0,5
    12           21,7         21,7           0           0              0,5
    13           22,8         22,8           0           0              0,5




            Слика 4. Oсновни елемент мрежног дијаргама по методи PERT




                                                                              13
                         Слика 5. Mрежни дијаграм по методи PERT

  5.2.       CPM метода

   Метода критичног пута СРМ се ослања на детерминистички приступ и на
релативно чврсте процјене времена трајања активности. Та метода је погодна за
извођачке пројекте гдје постоје утврђени нормативи. Ако се располаже са тачно
утврђеним временима трајања свих активности tij тада се времена трајања уписују
изнад одговарајућих активности у мрежни дијаграм, [1].
Након тога се врши израчунавање најраније и најкасније почетка активности и
најранијег и најкаснијег завршетка активности који одређује и вријеме збивања
појединих догађаја. Подаци о најранијем и најкаснијем почетку и завршетку
активности се уносе у кружић који се означава догађајем.
Прорачун наведених временских параметара се врши поступком прогресивног и
ретрограмсног израчунавања времена. Активности i-ј може почети само послије
одигравања догађаја i. Ако догађају i претходи више активности тј. у његa улази
више путева он се може одиграти само послије истека пута са најдужим временом
трајања.
Најранији почетак активности i-ј означава се са t i( 0 ) и одређеним временом трајања
најдужег пута који улази у догађај и за почетни догађај у мрежном дијаграму има
вриједност t i( 0 )  0 . Остале вриједности најранијих почетака активности се
израчунавају додавањем најдужег трајања претходне активности максималног tij.
t 00 )  0
  (
                t1(0)  t00)  max tij
                         (
                                         t 20)  t1(0)  maxtij
                                           (




                                                                                  14
Најранији завршетак активности t (j0) се добија као збир времена најранијег почетка
активности и максималног времена трајања активности.
t (j0)  ti(0)  maxtij
Оба времена се изражавају за све догађаје од почетног до завршног догађаја.
Најкаснији почетак активности i-ј се обиљежава са t i(1) , а најкаснији завршетак са
t (j1) .
При одређивању ових вриједности користи се ретрогродна метода гдје се полази од
завршног догађаја и иде ка почетном. Тако је најкасније вријеме завршетка задане
активности, односно најкасније вријеме заданог догађаја једнако најранијем
времену задњег догађаја, односно најранијем времену завршетка пројекта t.
Полазећи од најкаснијег времена завршног догађаја могу се одредити најкаснија
времена свих активности i-ј одузимањем одговарајућих времена активности.
Најкаснији почетак било које активности се израчунава као разлика најкаснијег
завршетка и времена трајања активности. Очигледно је да се извршење било које
активности i-ј може помјерати само у размаку између најранијег почетка и
најранијег завршетка. Тај размак се најчешће назива максимумом дозвољеног
трајања активности i-ј. Ако вријеме трајања једна активност једнако разлици
времена најкаснијег завршетка и најранијег почетка те активности, онда се ова
активност назива критичном активношћу, [1].
Осим тога критична активност се одликује и једнакошћу најранијег почетка t i0  са
најкаснијим почетком t jo  односно најранијег завршетка t j1 тј. за критичну
активност имамо да је:
tij  t (j1)  ti(0)
t i( 0 )  t i(1)
t (j0)  t (j1)

Овај пут у мрежни дијаграм се састоји од критичних активности рачунајући од
почетног до завршног догађаја назива се критични пут.
Критични пут као најдужи пут мрежног дијаграма својим трајањем одређује трајање
цијелог пројекта. Критичне активности се морају извршити за предвиђено вријеме
јер прекорачење времена завршетка критичне активности доводи до прекорачења
завршетка цијелог пројекта. Анализом критичних путева реализације пројекта
показује на потенцијалне потешкоће и скрећу пажњу на оне активности којима
треба посветити посебну пажњу.
Осим критичних путева у оквиру мрежног дијаграма пажњу треба посветити и
субкритичним путевима. То су путеви са веома малом временском резервом који
лако могу постати критични. За анализу времена пројектног задатка по методи СРМ
прво се креће са прогресивним прорачуном, [1].




                                                                                 15
   Табела 5. Подаци за глобални план реализације инвестиционог пројекта

                                                                                    Вријеме
        Ознака                                                                      трајања
Р.бр.                                                    Опис активност   i    j
      активности                                                                      tij у
                                                                                    данима
 1.                      A              Чишћење просторије                 1    2       1
 2.                      B              Вађење старих прозора и врата      2    3     1
 3.                      C              Стављање нових прозора и врата     3    4     1
 4.                      D              Постављање подних плочица          4    5     1
 5.                      E              Фарбање зидова                     5    6     2
 6.                      F              Чишћење                            6    7     1
 7.                      G              Постављање ормара и полица         6    8     1
 8.                      H              Постављање пулта                   7    8     1
 9.                      I              Постављање гарнитуре               8    9     1
10.                      J              Постављање рачунарске опреме       9   10     1
11.                      K              Постављање стазе                  10   11     1
12.                      L              Промоција активности              11   12     10
13.                      M              Отварање и коктел                 12   13     1

Прогресивни прорачун
       0 
  t1           0
       0            0 
  t2            t1           t1 2  0  1  1
       0            0 
  t3            t2            t 2 3  1  1  2
       0            0 
  t4            t3            t 3 4  2  1  3
       0            0 
  t5            t4            t 4 5  3  2  5
       0            0 
  t6            t5            t 56  5  1  6
       0            0 
  t7            t6            t 67  6  1  7
       0            0 
  t8            t6            t 6 8  6  1  7
       0            0 
  t8            t7            t 7 8  7  1  8
       0            0 
  t9            t8            t 89  8  1  9
        0            0 
  t10           t9             t 910  9  1  10
        0             0 
  t11           t10            t1011  10  1  11
        0             0 
  t12           t11            t1112  11  1  12
        0             0 
  t13           t12            t1213  12  10  22




                                                                                           16
Ретроградни прорачун

t13  22
     1


t12  t13  t1213  22  10  12
 1     1


t11  t12  t1112  12  1  11
  1          1


t10  t11  t1011  11  1  10
     1       1


t 9  t10  t 910  10  1  9
  1          1


t 8  t 9  t 89  9  1  8
  1      1


t 7  t 8  t 7 8  8  1  7
  1      1


t 6  t 8  t 6 8  8  1  7
  1      1


t 6  t 7  t 7 8  7  1  6
  1     1


t 5  t 6  t 5 6  6  1  5
  1      1


t 4  t 5  t 4 5  5  2  3
  1      1


t 3  t 4  t 3 4  3  1  2
  1      1


t 2  t 3  t 2 3  2  1  1
  1      1


t1  t 2  t1 2  1  1  0
 1       1




                                 Слика 7. Мрежни дијаграм по методи CPM


                                                                          17
6. Планирање трошкова пројекта




                                 18
                                    7. Закључак




     У овом пројекту смо на детаљан начин дефинисали и описали активности
отварања туристичког центра. Помоћу MS Project приказани су људски и материјални
ресурси потребни за пројекат. По методама CPM и PERT утврђени су критични путеви
и вријеме завршетка пројекта.

     Отварањем туристичког центра треба да допринесе бољој промоији града и
побољшању културних активности. Центар ће допринијети и упознавању грађана и
туриста са знаменитостима читаве Херцеговине. Након извршења и анализе свих
активности утврђено је да пројекат кошта око 10 000КМ и да траје 25 дана.




                                                                              19
                                8. Литература




 Јовановић Т., Јовановић П., Ђурђевић П., Примена технике мрежног планирања,
  Машински факултет, Београд 1990.
 Љутић Б., Стаматовић М., Управљање пројектима за менаџере, Панда Граф,
  Београд 1995.




                                                                           20
                                                         9. Садржај:


1.    Увод............................................................................................................1
2.    Опис пројекта..........................................................................................2
3.    Дефинисање структуре пројекта (WBS техника)..............................3
4.    Приказ добијања пројекта помоћу мрежног плана(користећи
      програмски пакет MS Project)..............................................................5
      4.1 Програмски пакет MS Project..........................................................................5
      4.2 Дефинисање активности.....................................................................................6
      4.3 Утврђивање редослиједа активности...............................................................6
           4.3.1.Гантограм .....................................................................................................6
           4.3.2. Мрежни дијаграм........................................................................................7

 5.Утврђивање трајања активности.......................................................8

        5.1.PERT метода.........................................................................................................8

        5.2.CPM метода........................................................................................................14
     6.Планирање трошкова пројекта........................................................18
     7. Закључак..............................................................................................19

     8. Литература...........................................................................................20

      9. Садржај:..............................................................................................21




                                                                                                                             21

								
To top