Documents
Resources
Learning Center
Upload
Plans & pricing Sign in
Sign Out

Principi ucenja kurt lewina primenjeni na daljinsko ucenje

VIEWS: 30 PAGES: 4

Seminarski, diplomski i maturski radovi iz ekonomije, informatike, matematike, finansija, medicine. Seminarski, diplomski i maturski radovi izrada, razmena i download

More Info
									BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI
                 EDUKATIVNI MATERIJALI.




                   WWW.SEMINARSKIRAD.ORG

                     WWW.MAGISTARSKI.COM

                 WWW.MATURSKIRADOVI.NET

                         WWW.MATURSKI.NET

                  WWW.SEMINARSKIRAD.INFO

                        WWW.MATURSKI.ORG

                          WWW.ESSAYSX.COM

     WWW.FACEBOOK.COM/DIPLOMSKIRADOVI
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONAĆI SVE, BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI
 RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM
 PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD, NjEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TAČNO
 DA ODABERETE ONO ŠTO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI,
DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOĆ NAPRAVITI JEDINSTVEN I
 UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NAĐETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOŽETE
NARUČITI DA VAM SE IZRADI NOVI, UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD RAD NA LINKU IZRADA
            RADOVA. PITANjA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU ILI NA
                             MATURSKIRADOVI.NET@GMAIL.COM

Prenošenje starih ideja u novo vreme: Principi učenja Kurt Lewina primenjeni na
daljinsko učenje
Kurt Lewin je u kasnim 1930-tim i ranim 1940-tim spojio tri neophodne ideje koje se danas
mogu koristii za poboljšanje kurseva daljinskog učenja koji se održavaju preko Weba i preko
interaktivne televizije: (1) značajnost toga da učenici imaju aktivnu ulogu u samostalnom
učenju; (2) važnost koherentnog pristupa uputstvima koja sadrže saznajne, afektivne i
psihomotorne aktivnosti koje podržavaju stalne promene u stavu, idejama i ponašanjima i (3)
snažan uticaj podržavanja promena socijalne okoline učenika.

Aktivno učenje
Većina instruktora se slaže da učenici više veruju onome što sami otkriju nego u ono što im
drugi predstave; ipak, prečesto ti isti instruktori ne veruju da će učenici sami naučiti nešto
ukoliko im to ne predstave instruktori. Ovo je delimično istinito jer je primenjeno na
interaktivne televizijske sisteme sa komprimovanim video zapisima na jedan ili dva načina
gde instruktori i dalje koriste vežbe u učionicama. Često instruktori ne veruju da će učenici
sami pronaći smisao; umesto toga instruktori smatraju da su časovi neophodni da bi učenici
"shvatili". Prema tome, oni imaju pristup ponašanja, a ne konstruktivni pristup oblikovanju
učenja. Instruktor se često fokusira na željeni cilj pa zaboravlja ili ignoriše proces pomoću
koga bi se najbolje stiglo do cilja. Ako je tačno da je potrebno više od pukog prenosa
informacija da bi se stavovi, ideje i ponašanje promenili tada instruktor ne podržava učenje
koje vodi do dugotrajnih promena.

Učenje se mora planirati sa jasnom vizijom onoga šta će učenik raditi sa predstavljenim
sadržajem. Važno je da učenici sarađuju sa sadržajem učenja i da se aktivnosti razviju da bi
unapredili i podržali otvoreno učenje direktno upućeno na pojedinca. Sadržaj se nikad ne sme
predstaviti za memorisanje već kao alatka u planiranim i redoslednim aktivnostima. Ovo
zahteva pažljivo planirani dizajn, značajne povratne informacije i dijalog i (za instruktore koji
nisu upoznati sa ovim modelom učenja) malo poverenja u to da će učenici vremenom doći do
odgovarajućih zaključaka. Zauzvrat učenici mogu promeniti stavove u učenju, razviti nove
veštine i drugačija uverenja kao verovatne posledice date akcije; sve ovo utiče na buduće
dnevno donošenje odluka učenika.

Na primer, ako instruktor želi da učenik može da razlikuje moguće rezultate različitih pristupa
situaciji on/ona treba da uputi učenika da ispita pa modifikuje dat scenario da bi poboljšao
rezultate. Ovo će zameniti jednosmerno neinteraktivno obašnjavanje koje je standardno za
format lekcije. Scenario se može ilustrovati kroz vežbe vođenja uloga, kroz priču ili ilustraciju
istinitog istorijskog događaja. Učenici će kroz proces diskutovati o svojim opažanjima o
anticipiranim promenama i razmišljati o tome zašto se takve promene mogu pojaviti. Učenici
će učestvovati u širokom ispitivanju, a ne u pronalaženju "pravog odgovora". Uloga
instruktora postaje uloga ispitivaoca unapređujući dublje ispitivanje učenika nego bez
olakšavanja.

Instruktor u okruženju baziranom na Webu može olakšati takav dijalog u periodu od dve
nedelje i zhatevati da se učenici obrate spoljnim resursima. U sinhronizovanom okruženju kao
što je interaktivna televizija proces se može pojaviti u periodu od 30 minuta i bazirati se
delom na prethodno dodeljenim zadacima.

Koherentan pristup
Lewin je napisao da parcijalni pristup u vođenju učenika da prihvate nove ideje, stavove i
ponašanje nije efikasan. Umesto toga se mora koristiti koherentni pristup za podržavanje
promena u saznanju, upotrebljavanju i ponašanju. Iz perspektive učenja implementacija ove
ideje izgleda teška u daljnskom okruženju; ono zahteva da dizajneri učenja planiraju saznajno
izazovne zadatke, da se obrate upotrebnim ishodima koji stimulišu učenika da raspozna
potrebu za promenom i obezbedi prilike za akciju. Štaviše, u učenje se moraju uključiti
motivacioni aspekti. Ovaj pisac izuzima autore koji naglašavaju važnost održavanja ugodnih,
uzbudljivih i pogodnih aktivnosti (Moore & Kearsley, 1996). Angažovanje nije nužno da
bude zabavno ili dopadljivo da bi se pojavilo učenje. Na primer, ako je učenje namenjeno da
podstakne vatrogasce da preuzmu korake da bi poboljšali bezbednost u radnom okruženju
tada se u instrukciji mora napomenui da neodgovornost može rezultiati u tragediji. Da bi došli
do željenog uticaja strategije koherentnog učenja - čak i ako nisu zabavne – moraju se
primeniti. Na primer, instruktor može pokrenuti dijalog među učenicima o stvarnim ozbiljnim
nesrećama i njihovim posledicama ili prikazati video zapise o tragičnim događajima nakon
čega slede odgovarajući zadaci.

    Da bi unapredili aktivno učenje dizajneri učenja moraju da identifikuju kako će učenici
 koristiti gradivo da bi udružili učenje. U gornjem primeru od učenika će se tražiti da fizički
   ispitaju potencijalno radno mesto i identifikuju potencijalne opasnosti. Čak i jednostavni
 zadaci koji zahtevaju da se učenici kreću po sobi - da se pridruže različitim grupacijama, da
podupiru ili manipulišu informacijama ili materijalima - mogu imati značajan uticaj na učenje.
  Neuspeh u upotrebi sva tri područja (saznajno, afektivno i fizičko) u svakom planu lekcije
                             rezultira u manjim rezultatima učenja.


Uticaj socijalnog okruženja
Lewinova je teorija da su neophodne modifikacije u učenikovoj percepciji o sebi i
njegovom/njenom socijalnom okruženju pre nego što se pojave promene u idejama,
stavovima i ponašanjima. Takođe je naveo da je lakše napraviti promene u socijalnom nego u
individualnom kontekstu. Ove principe podražavaju drugi uključujući Fischera (1997),
Browna (1993), Bruffeea (1993), Slavina (1990) i Newcomba (1962); oni podstiču instruktora
da napravi među učenicima socijalno okruženje koje podržava samopoverenje i percepciju
koja menja i pojavljuje se i prihvata unutar okruženja učenja. Ovo zahteva i vreme i planiranu
interakiju među učesnicima.

Uvodni korak u pravljenju zajednice učenika je uspostavljanje osnove za okruženje koje je
puno poštovanja, prihvatajuće i brižno (Vella, 1995). Pomoću priprema instruktori mogu
stvoriti uslove koji daju učenicima slobodu u eksperimentisanju sa novim ponašanjima,
idejama i staovima u socijalnom okruženju. Ovo socijalno okruženje može biti lice-u-lice kao
što je video konferencija, glas-u-glas kao audio most ili kroz sinhrono i/ili asinhrono ćaskanje
kao što su Internet mejling liste, diskusione grupe ili Internet Relay Chat (IRC).

Dok pouzdanija visokokvalitetna oprema za video konferencije radne površine postaje
dostupna razvijaju se dodatne opcije. Kroz dijalog učenici mogu raspravljati o smislu kao
zajednica učenika koja pokušava da uskladi konfliktne percepcije i pretpostavke (Brown,
1993). Ispitivanja učenika o aspektima i teorijama i kritična analiza uzroka i efekta može
podržati bogato iskustvo u učenju i treba da se podstiče. Iako može biti izazovno za
uspostavljanje u daljinskim okruženjima, prilika ipak postoji za podsticanje učestvovanja
grupe koja podržava individualnu odgovornost i daljinsko učenje.

Ključna stvar za takvo okruženje je poštovanje (Vella, 1995); poštovanje među učenicima,
među učenicima i instruktorom (ili više njih) i za zajednicu u koju su učenici uklopljeni. To
znači prenošenje stava da su svi prisutni tu da uče, vežbaju i prave greške. Poštovanje se
može uspostaviti u bilo kom obliku daljinskog učenja koje odobrava kolaboraciju među
učesnicima.

U edukativnoj zajednici se i dalje smanjuju pomaci od ličnog do daljinskog okruženja za
učenje. Ova kvalitativna promena će biti olakšavajuća ako ugradimo učenja ranijih mislilaca u
teoriju učenja odraslih. Lewin je istakao važnost aktivnog učenja, koherentnih instrukcija i
socijalnog okruženja za podršku u učenju koje vodi do stalne promene. Ako se ove ideje
održe videćemo da aktivno učenje nije zamena za lekcije već primarni režim insrukcija.
Koherentne instrukcije se mogu posmatrati kao sistemske teorije primenjene na mikro svet
dizajna instrukcija i učenja. Efikasna upotreba socijalne povezanosti na daljinskim
instrukcijama će održati daljinsko obrazovanje kao deo okruženja učenja.

								
To top