Bankarsko Poslovanje - DOC - DOC

							                                      Bankarstvo


1. Nauka o bankarstvu i bankarsko poslovanje


  Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke i obuhvata:
  1.    izucavanje funkcije i uloge bankarskog sistema i nacina organizovanja
  bankarstva u jednoj nacionalnoj ekonomiji.
  2.    kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje
  3.    odraz teorije i prakse monetarne kreditne i devizne politike na kreditno
  bankarski sistem
  Ova naučna disciplina primarno se bavi teorijskim uopštavanjem funkcija banaka,
  izučavanjem načina organizovanja banaka u ekonomiji zemlje, istraživanjem
  funkcije i uloge bankarskog sistema, finansijskim i kreditnim potencijalom banke,
  kamatnim stopama, rokovima.. Osnovni poslovi banke su mobilizacija slobodnih
  novcanih sredstava, investiranje i posredovanje na finansijskom trzistu.


2. Pojam banke
  Pojam reci banka je dosta star i u literaturi se najcesce navodi da potice od
  italijanske reci "banko" sto ynaci klupa, danas salter, na kojoj su se vrsile razmena
  novca ali i ostale novcane operacije placanja.
  Banke se najcesce definisu kao finansijske organizacije koje se primarno bave
  primanjem depozita i davanjem kredita. Medjutim, ova definicija ima nedostataka,
  jer se ne odnosi na sve vrsta banaka, pogotovo ne u savremenim uslovima, zato se
  navode i druge definicije.
  Banka se moze definisati kao novcani zavod ili kreditna ustanova cija je osnovna
  aktivnost uzimanje i davanje kredita kao i obavljanje odredjenih novcanih poslova
  za racun svojih komitenata.
  Zakon o bankama Republike Srbije definise banku kao akcionarsko drustvo sa
  sedistem u republici Srbiji koje ima dozvolu za rad Narodne Banke Srbije, a
  obavlja depozitne i kreditne poslove, a moze obavljati i druge.
  Iz iznetog moze se dati jedna sveobuhvatna definicija koja kaze da je banka
  specijalizovana privredna organizacija, odnosno finansijski posrednik, koja
  prikuplja slobodna novcana sredstva po raznim osnovama i plasira u raznim
  vidovima u cilju ostvarivanja prihoda, odnosno profita po tom osnovu.
   3. Razvoj bankarstva


Istorijski posmatrano razvoj trgovine je doveo do pojave bankarskih poslova.
Prema nekim zapisima u Vavilonu su se u periodu od VII do V veka pre nove ere
pojavili tragovi koji ukazuju da su se pojedina lica bavila prikupljanjem i cuvanjem
hrane i drugih proizvoda koje su davali u zajam. Pozajmice su se davale u
naturalnom obliku i sa kamatom koja je uglavnom imala zelenaski karakter, a
vracale su se u periodu naredne zetve.
Prema drugim izvorima bankarstvo se vezuje sa drevnim gradom Urom. U tom
gradu je jedan hram koji je postojao od 3000.do 560. god. pre nove ere poceo sa
depozitnim poslovima u kojima su se uz naknadu cuvali novac i druge stvari od
vrednosti, da bi se kasnije razvio platni promet i kreditiranje.
Pored hramova bankarskim poslovima se pocinju baviti i privatne bankarske kuce
koje se javljaju za vreme dinastije Hamurabija (1830-1530. pre nove ere).
Iz oblasti Azije trgovina se prenosi i u Grcku, a sa njom su se razvili bankarski
poslovi i neke vrste banaka.
U razvijenim trzisnim privredama do 70-ih godina proslog veka finansijski
posrednici imaju dominantnu ulogu u novom modelu trzisne privrede dolazi do
potiskivanja komercijalih banaka na sta posebno utice brzi razvoj penzionih i
investicionih fondova.


Vrste banaka


Postoji vise kriterijuma po kojima se moze izvrsiti razvrstavanje banaka. Ipak
najcesce koriscen je onaj koji vodi racuna o tome na koji nacin banke dolaze do
sredstava.
Prema ovom kriterijumu banke se mogu podeliti na
centralne (emisione),
komercijalne,
investicione,
granske,
poslovne itd.
   4. Centralna banka


Ima kljucno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu s' obzirom na svoju ulogu
emisione banke ili banke banaka. Najvazniji njeni poslovi i zadaci jesu emisija
novca i kredita, sprovodjenje kreditno monetarne politike, odrzavanje spoljne
likvidnosti i obavljanje odredjenih poslova za racun drzave.
Ona ima pravo emisije novca koji predstavlja zakonsko sredstvo placanja u jednoj
zemlji.
Sa druge strane davanjem kredita, odnosno kupovinom nedospelih potrazivanja od
banaka stvara tzv. primarni novac. Zatim, vodi racuna o deviznim rezervama
zemlje kako bi se omogucilo nesmetano placanje sa inostanstvom i obavlja preko
posebnih institucija (poput trezora) odredjene poslove za potrebe drzave.


   5. Depozitne (komercijalne) banke


Primarni posao depozitnih banaka je prikupljanje pretezno kratkorocnih sredstava
po osnovu depozita sektora privrede, van privrede i stanovnistva i njihovo
usmereavanje uglavnom u odredjene komercijalne svrhe kao npr. finansiranje
proizvodnje i prometa i to prevashodno na kratak rok.


   6. Investicione banke


Investicione banke su banke koje raspolazu dugorocnim potencijalom i bave se
pretezno dugorocnim kreditiranjem investicija preko 5 godina, a mogu biti
specijalizovanog ili univerzalnog karaktera.


   7. Granske ili spcijalizovane banke


Predstavljaju takvu vrstu banaka koje odobravaju kredite iskljucivo pojedinim
privrednim granama ili oblastima (kao sto su poljuprivreda, industrija, trgovina itd.
), mada se termin specijalizovana banka koristi i za banke koje su specijalizovane i
za neki određeni vid bankarskih poslovanja (za razliku od univerzalnih banaka).
   8. Univerzalne banke


Univerzalne banke se bave svim vrstama bankarskih poslova bez obzira na rok, sto
znaci da predstavljaju banku opsteg tipa i pravi su finansijski supermarket koji
nude veliki broj bankarskih usluga svojim komitentima u koje spadaju i fizicka i
pravna lica. Po svojoj sustini su blizi depozitnim bankama iako mogu da pruzaju
sve vrste bankarskih usluga.


   9. Razvojne banke


Razvojne banke mogu biti nacionalnog ili medjunarodnog karaktera. Njihova
osnovna funkcija je finansiranje programa razvoja ili celokupne nacionalne
privrede ili pak nekog od njenih sektora kao npr. infrastruktura pod povoljnim
uslovima u pogledu rokova i kamatnih stopa.


   10.Poslovne banke


Poslovna banka ima dosta slicnosti sa depozitnim ili komercijalnim bankama. U
mnogim zemljama ne postoji cisti tip poslovne banke nego svojevrsna kombinacija
sa karakteristikama depozitne i poslovne banke koja do svojih sredstava dolazi pre
svega udruzivanjem sredstava velikih preduzeca sto omogucava finansiranje na
duzi rok i prati vece projekte.
U poslednje vreme se sve vise govori o mega-poslovnim bankama koje su
orjentisane na finansiranje velikih industrijskih i trgovinskih konglomerata na
dugorocnoj osnovi.


   11.Multinacionalne banke


Multinacionalne banke karakterise bankarsko poslovanje u vise zemalja preko
mreze filijala i afilijacija koje su osnovana u raznim zemljama uz pomoc
informacione tehnologije.
One su slicne univerzalnim bankama posto uglavnom pruzaju sve vrste bankarskih
usluga ali sa akcentom na platnom prometu prema inostranstvu.
    12.Nebankarske finansijske organizacije


Za razliku od banaka kod kojih postoji direktna posrednicka veza izmedju
prikupljenih plasiranja sredstava postoji jedan broj finansijskih organizacija kod
kojih je ta veza mnogo manje izrazena ili cak uopste nije prisutna.
U depozitne finansijske organizacije spadaju pored banaka i stedionice, a
nedepozitne finansijske institucije karakterise veliki broj razlicitih institucija kao
sto su razna drustva za plasiranje kapitala, osiguravajuca drustva, investicioni
fondovi i drugi finansijski posrednici.
Stedionice se bave prikupljanjem stednje najsirih slojeva stanovnistva koja drze na
racunima i depozitima kod banaka ili kod centralne banke, odobravaju kredite pod
relativno povoljnim uslovima stedisama, zatim za potrebe finansiranja lokalnih
zajednica itd.
Osiguravajuca drustva su u obavezi da drze znacajna sredstva u rezervama kako bi
mogla da izmire obaveze prema osiguranicima.
Na slican nacin kao i osiguravajuca drustva privatni i javni penzioni fondovi
plasiraju sredstva dobijena na ime uplate svojih clanova kroz kupovinu hartija od
vrednosti na finansijskom trzistu.


    13.Bankarski sistem i oblici bankarskog poslovanja


Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi
zemalja u smislu strukture, funkcije, vlasnistva i medjusobne povezanosti banaka.
Bankarski sistemi se znacajno razlikuju od zemlje do zemlje, ali ima i dosta
slicnosti s obzirom na cinjenicu da im je zajednicko postojanje centralne banke.
Razlikujemo dva osnovna modela finansijskog sistema:
-     nemacko-japanski
-     anglosaksonski
U nemacko-japanskom modelu banke imaju dominantnu ulogu pri finansiranju
preduzeca.
U anglosksonskom modelu (pre svega u SAD i Velikoj Britaniji) primarna uloga
pripada finansijskom trzistu na kome znacajnu ulogu imaju nebankarske institucije.
    Neke analize pokazuju da je trzisni sistem efikasniji u pruzanju finansijskih usluga,
    dok druge daju prednost finansijskim posrednicima.
    Neke zemlje u razvoju jos uvek imaju monobankarski model, gde jedna banka ili
    eventualno nekoliko njih u drzavnom vlasnistvu vrse funkciju centralne banke i
    komercijalnih banaka.
    Zemlje u tranziciji se nalaze u razlicitim fazama transformacije od ranijeg tzv.
    modela socijalistickog bankarstva (koje karakterise drzavno vlasnistvo) u trzisno
    orjentisano bankarstvo, pa se iz tog razloga koristi termin bankarstvo u tranziciji.


       14.Specificni oblici bankarskog poslovanja


    Pored navedenih bankarskih sistema postoje i oblici bankarstva, odnosno oblici
    bankarskog poslovanja, koji se znatno razlikuju od klasicnog bankarskog
    poslovanja. U ovu grupu spadaju ofšor bankarstvo i islamsko bankarstvo.
    Ofšor poslovanje se zasniva na koriscenju ofšor kompanija osnovanih obicno sa
    relativno malim sredstvima, za razlicite transakcije, sa ciljem da se izbegne
    kontrola poslovanja i placanje poreza, a po potrebi i sakrije identitet pravih
    vlasnika. Za registraciju ofšor kompanija moraju biti ispunjena sledeca tri uslova:
-      vlasnici ofšor moraju biti stranci u odnosu na drzavu u kojoj se osniva
-      sredstva za njeno osnivanje moraju da poticu van drzave
-      sav prihod koji se ostvari mora biti iz inostranstva.



    Prve institucije koje su poslovale na nacelima islamskog bankarstva osnovane su
    63. god. u Egiptu sa zadatkom da finansiraju ekonomske i socijalne programe
    zemalja clanica, na islamskim principima koji se zasnivaju na Kuranu.
       15.Ostali oblici bankarskog poslovanja


    Najcesce podele bankarskog poslovanja su sledece:
-      bankarsko poslovanje na veliko i malo
-      privatno bankarstvo
-      trgovinsko bankarstvo
-      anonimno bankarstvo
-      mikro bankarstvo
-     a neki autori kao posebnu vrstu navode i usluzno bankarstvo koje se u velikoj
    meri sastoji u pruzanju informacija i saveta klijentima.


     Bankarsko poslovanje na malo uglavnom podrazumeva pruzanje usluga
    individualnim klijentima i to fizickim licima u malim preduzecima.


    Bankarsko poslovanje na veliko podrazumeva bankarske poslove sa vecim
    korporativnim klijentima, odnosno preduzecima i institucijama.


    Privatno bankarstvo obicno podrazumeva pruzanje bankarskih usluga bogatim
    pojedincima.


    Trgovinsko karakterise bankarske poslove koji su tradicionalno orjentisani na
    finansije trgovine.


    Anonimno podrazumeva pruzanje usluga sa akcentom na poverljivost i zastitu
    identiteta klijenta.


    Mikro bankarstvo predstavlja pruzanje usluga siromasnijim slojevima
    stanovnistva.
   16.Finansijsko posredovanje i bankarsko poslovanje


Osnova finansijskog posredovanja jeste prikupljanje sredstava na depozitnoj i
nedepozitnoj osnovi. Depozitna sredstva su ona koja su u banku ulozili komitenti
dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti dobijeni od centralne banke ili
drugih banaka na finansijskom trzistu.
Banke najcesce imaju zadatak da mobilizuju novcana sredstva onih subjekata
kojima u odredjenom vremenskom periodu nisu potrebna i njih usmeri ka onima
kojima su neophodna u datom vremenskom periodu.


   17.Nacela bankarskog poslovanja


U svom poslovanju svaka banka se mora pridrzavati odredjenih nacela ukoliko zeli
da racionalno posluje i smanji svoje rizike, a to su nacelo likvidnosti, solventnosti i
nacelo rentabilnosti.
Likvidnost banke se definise kao njena sposobnost da u roku izmiri sve dospele
obaveze. Za banku se kaze da je likvidna ako je u stanju da neometano obavlja
svoje kreditne aktivnosti i izmiri sve obaveze u roku placanja uz zadrzavanje
potrebne rezerve likvidnosti.


Nacelo solventnosti se odnosi na mogucnost placanja obaveza ili naplate
potrazivanja u roku i na nacin utvrdjen izmedju banke i komitenta.


Nacelo rentabilnosti mora biti uskladjeno sa nacelom likvidnosti gde likvidnost
zahteva da banka mora imati dovoljno sredstava kako bi sve obaveze izmirila u
roku dok nacelo rentabilnosti zahteva sto rentabilnije plasmane posto se na njih
placa pasivna kamata.


Naime, prekomerna likvidnost sa jedne strane smanjuje rentabilnost, dok veliki
zahtevi u odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Iz tog razloga menadzment
banke o tome mora voditi racuna i izvrsiti njihovo uskladjivanje.
   18.Bankarski poslovi prikupljanja sredstava


Bankarski poslovi prikupljanja sredstava prema rocnosti se dele na kratkorocne i
dugorocne.
S druge strane prema nacinu prikupljanja na depozitne i nedepozitne poslove.
Depozitni poslovi po svojoj sadrzini su pasivni bankarski poslovi sa kojima se
banka pojavljuje kao duznik prema sirokom krugu poverioca iz razlicitih sektora
privrede, neprivrede, stanovnistva, pri cemu ima obavezu da deponentima plati
iznos kamate.
Polozeni depoziti mogu biti oroceni sa kracim ili duzim rokom, depoziti po
vidjenju, itd.Upravo oni uslovljavaju plasman sredstava u kreditnom ili drugom
obliku.
Pored njih banka moze prikupljati i tzv. nedepozitne izvore uzimanjem kredita ili
zaduzivanjem kod centralne banke i dr. finansijskih institucija. Kredti centralne
banke su uglavnom kratkorocni i odobravaju se uglavnom za likvidnost. Krediti od
drugih banaka se uglavnom odobravaju za odredjene namene. Pored likvidnosti se
odobravaju i za finansiranje zajednickih ulaganja, izvoza, uvoza i dr.


   19.Cena bankarskih sredstava


Cena bankarskih sredstava ili resursa je od presudne vaznosti za formiranje kredita
kao i za profitabilnost banke. Kod formiranja cen ebankarskih sredstava moguca su
dva pristupa. I to jedan koji se oslanja na prosecne troskove sredstava kojima
banka finansira svoje plasmane i drugi koji se odnosi na marginalnu cenu
bankarskih sredstava. Inace kamatna stopa na medjubankarske kratkorocne
plasmane zavisi uglavnom od kretanja eskontne stope, od trenutnog stanja ponude i
traznje novca ili od stope inflacije.
Uloga kapitala banke je specificna jer bankama kapital nije toliko potreban kao
primarni izvot finansiranja. One mogu pozajmiti sredstva koja su im potrebna za
poslovanje po nizim kamatnim stopama u odnosu na cenu po kojoj se plasiraju.
Nijedna banka ne moze svoj celokupni bankarski potencijal usmeriti u plasmane
jer mora imati obavezne rezerve koje deponuju na racun kod centralne banke.
U vezi sa tim neophodno je pomenuti tzv. zlatno bankarsko pravilo o
uspostavljanju paralelnog odnosa izmedju rokova raspolozivosti izvora i rokova
njihovog plasmana.
   20.Obračun kamate


Za izračunavanje kamate na bankatski kredit koriste se prost i složen kamatni
račun.
Prost intersni račun upotrebljava se u slučajevima kada se kamata izračunava na
istu sumu (glavnicu) za svaki period kapitalisanja.
Složeni kamatni račun upotrebljava se za izračunavanje kamate na glavnicu koja je
uvećana za prethodno obračunate kamate posle svakog unapred utvrđenog
vremenskog razmaka.
Sistem obračuna i naplaćivanja kamate može biti dekurzivan i anticipativan. Kod
dekurzivnog sistema zajmoprimcu kamata se obračunava i naplaćuje za određeni
protekli vremenski period (obično 6 do 12 meseci). Kod anticipativnog sistema
kamata se obračunava i naplaćuje za određeni period unapred. Dekurzivni sistem
se smatra povoljnijim za zajmporimca.

   21.Otplata kredita


Amortizovati kredit (zajam) znači postepeno ga otplatiti po unapred utvrđenom
planu. Otplata (rata) je deo kredita koji se postepeno vraća (likvidira) u jednakim
ili promenljivim iznosima pri čemu one mogu da rasu ili opadaju.
U poslovnoj praksi se uglavnom najčešće pojavljuju tri modela amortizacije
kredita. Prvi metod je amortizacija kredita sa jednakim godišnjim otplatama
glavnice (uz smanjivanje kamate), drugi metod je amortizacija kredita sa jednakim
godišnjim otplatama koje uključuju glavni dug i kamatu, i treći metod je
amortizacija kredita sa plaćanjem glavnog duga na kraju (u poslednjoj godini).