FREE COPY

Document Sample
FREE COPY Powered By Docstoc
					              ПРЕ·ЛА·ЗИ
               ANONYMOUS SAID: ПРЕЛАЗИ | ЈАНУАР 2010. | КИНЕСКИ ТРЖНИ ЦЕНТАР  БЛОК 70  НОВИ БЕОГРАД | БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК




                                                                                                                                           FREE
                                                                                                                                           COPY




                                      величини. Неки пројекти имају           Пројекат подразумева радове из         локалној заједници?
                                      корене у самој њиховој заједници и      области визуелних уметности, аутора
                                      локалитету      или   се    обраћају    који покривају различита подручја      Зато, одговарајући на просторне
Пројекат “ПРЕЛАЗИ” инициран је у      процесима који воде ка угрожавању       визуелних    уметности     –     од    карактеристике и значај Кинеског
оквиру савремене уметничке праксе     ових делова града. У овом случају реч   илустрације, дизајна до филма и        тржног центра, аутори користе своја
која    активирањем      појединих    је о ауторима и иницијативи која        архитектуре.                           локална искуства, попут Александра
простора, чија изворна намена није    препознаје Блок 70 као веома важан                                             Маћашева, који у свом раду „REC >
изложбена, за циљ има учешће          део нашег града, али и присутну         Веома често се дешава да су            PLAY > PRINT“ проблематизује
локалне заједнице и партиципацију     алијенацију и који својим радовима      уметнички пројекти у оваквим           питања економских услова везаних
као модел уметничког деловања.        реагују на тај феномен у циљу развоја   оквирима добродошли, естетизујући      за кинеску културу на просторном
Опредељујући се за модус уметни      уметничких пројеката која неће          простор, али игноришући друштвене      узорку од пар квадратних киломе
чких акција интимног, односно         допринети његовој даљој марги          утицаје. То, свакако, није циљ овог    тара, Manhattan, New York, на основу
локалног карактера, организатори      нализацији, већ регенерацији ове        пројекта, већ скретање пажње на        искуства живота и рада у New Yorkу.
овог пројекта настоје проблемати     локалне заједнице.                      веома важан део нашег града, велику    КонтраСтудио из Ниша својим радом
зовати уметничким средствима и                                                локалну заједницу, са којом делимо     „Made in China“, такође се обраћа
простор Блока 70, односно Кинеског    Зато је и овај пројекат заснован на     свакодневни живот, на квалитет         феномену кинеског производа, док
тржног центра.                        процесу, превасходно ефемерног          живота и питање ревитализације         Небојша Цветковић у оквиру свог
                                      карактера, који се односи на локалне    делова наших градова.                  препознатљивог ауторског сензиби
Постављајући баланс постојећим        наративе, а не на феномену чисте                                               литета подсећа на сложени однос
моделима презентације и продукције,   естетизације јавног простора, који      Као уметничка пракса која се           између мотива кинеске традици
циљ пројекта јесте креирање           третира град као естетски објекат и     остварује унутар ове симболичне        оналне културе и изазова савремене
имагинативних простора, у којима је   тако доприноси само комплико           грађевине,    уметнички     пројекти   уметничке продукције, односно
омогућено стварање различитих         ванијим процесима његове даље           продуцирају значења и форме града.     прихватања културе као робе, путем
могућих будућности.                   деструкције.                            У овом својству могу утицати на даљи   добро дошлице коју упућује „Манеки
                                                                              развој, учествовати у рестуктури      Неко“ или „Мачка која маше“, као
С обзиром да развојни процеси имају   “ПРЕЛАЗИ” су зато, у оквиру посто      рању, постављати важна питања  Ко     један    од    најпрепознатљивијих
контрасне форме и ефекте, тако су и   јећих ресурса, постављени као пилот     користи овај простор? Каква је         кинеских орнамената. Искуство
уметнички пројекти и иницијативе у    пројекат уметничког активирања          историја овог места? Какве користи     простора, као основа целокупног
овом контексту различити по циљу и    простора Кинеског тржног центра.        могу уметнички пројекти донети         друштвеног искуства налази се у
                                       · ·
                                     КИ НЕ СКА


                                     КУ
                                     ТИ
                                     ЈА
                                     Кутије. Велике, картонске, полура
                                     спаднуте и још добро држеће, ојачане
                                     селотејпом, са разумљивим и
                                     неразумљивим натписима. Пуне
                                     ствари које долазе из далека,
                                     стављене једна до друге без
                                     ухватљиве логике. Пуне изненађења,
                                     позивају да се авантуристички
                                     зарони до њиховог дна јер дно крије
                                     оно што површина прикрива. Кутије
                                     захваљујући којима смо преживели
                                     све кризе. Које су нам сачувале
                                     нешто достојанства, јер у њима су
                                     доступне ствари које личе на оне
                                     недоступне. Кутије које су нам
                                     омогућиле разне врсте сиромашног
                                     гламура. Из године у годину.
                                     Годинама.
                                     Ко су људи који седе поред ових
                                     кутија? Да ли смо их упознали?
                                     Колико смо слични? Колико се
                                     разумемо? Одакле долазе? Како они
                                     нас виде? Да ли су после свих ових
                                     година постали Новобеограђани?
                                     Колико су нас променили? Да ли би
                                     дошли на изложбу?
                                     Кинеска кутија. Гигантска, неугледна,
                                     картонска кинеска кутија позива да
                                     се уђе у њу. Ако се осмелимо, као и у
                                     свим кинеским кутијама, очекује нас
                                     изненађење.       Просветљење       и
                                     осветљење.      Индивидуалност      и
                                     масовна производња. Рефлексија и
                                     забава. Добродошли!

Стефан Арсенијевић                   Стефан Арсенијевић

Рођен у Београду 1977.
Дипломирао филмску и тв режију на
Факултету драмских уметности у
Београду, где сада ради као
асистент. Кооснивач филмске куће
Art & Popcorn. За кратке филмове
освојио преко 30 међународних и
домаћих признања, укључујући
Златног медведа у Берлину, награду
Европске филмске академије и
номинацију за Оскара. Његов први
целовечерњи филм, “Љубав и други
злочини” премијерно је приказан на
Берлинском фестивалу 2008.
МА·ЧКА                                                                                                           КО·ЈА
                                                                                                                   ·
                                                                                                                 МА ШЕ
                                                                                                                 Преплитање деликатног питања
                                                                                                                 односа     према     традиционалним
                                                                                                                 уметностима и вештинама, које данас
                                                                                                                 имају лимитирани број конзумената,
                                                                                                                 са чиме се суочавају многе културе и,
                                                                                                                 са друге стране, појаве нових система
                                                                                                                 вредности и прихватање културног
                                                                                                                 производа као артикла, у раду
                                                                                                                 Небојше Цветковића проблема
                                                                                                                 тизована је радом у коме доминира
                                                                                                                 фигура кинеског орнамента “Мачке
                                                                                                                 која маше”. Сам орнамент је постао
                                                                                                                 препознатљив, у глобалним оквирима
                                                                                                                 светске популарне културе, као
                                                                                                                 амајлија која доноси срећу и
                                                                                                                 благостање.

                                                                                                                 Прихватљиви начин очувања некада
                                                                                                                 елитистичких уметничких форми, које
                                                                                                                 су, углавном, цењене ван граница
                                                                                                                 земље, као есенција културних
                                                                                                                 вредности те земље, суочава се
                                                                                                                 неминовно са новим тржишним
                                                                                                                 изазовима,     првенствено    кроз
                                                                                                                 процесе популистичке комерција
                                                                                                                 лизације.

                                                                                                                  “Манеки Неко”, односно “Мачка која
                                                                                                                 маше”, може се наћи као амајлија и у
                                                                                                                 кинеској, јапанској и корејској
                                                                                                                 култури, те и на тај начин јасно
                                                                                                                 сведочи и о преовлађајуће нејасном
                                                                                                                 и површном односу према источња
                                                                                                                 чким културама.




Небојша Цветковић                    визуелни идентитет музичког           European Design Annual, Icon Maga
                                     фестивала Dispatch. Учествовао на    zine, Vreme, Ambijenti. Излагао на
Рођен 1979. у Београду. Дипломирао   многим фестивалима, награђиван на     многобројним колективним
на Факултету примењених уметности,   Грифону, бијеналном конкурсу за       изложбама, а крајем 2007. реализује
Одсек за графички дизајн. Бави се    најбољи графички дизајн у Србији и    своју прву самосталну изложбу под
истраживањем и експериме            региону, фестивалу Магдалена у        називом "Graphisms”.
нтисањем у широким оквирима          Марибору, Међународном салону         www.nebojsacvetkovic.com
графичког дизајна и графике,         стрипа у Београду. Његови радови су   ncmessbook.blogspot.com
илустрације, стрипа. Обликовао       објављивани у часописима Print       www.behance.net/ncvetkovic
    MA         ·
      ·DE IN CHI NA                                                   Као рефлексија актуелних еконо
                                                                      мских тенденција, пискелизовано
                                                                      транспоновање мапе света у магацин
                                                                      испуњен       кинеским      кутијама
                                                                      реферира како на сам простор
                                                                      Кинеског тржног центра, тако и на
                                                                      феномен развоја сталне потребе за
                                                                      новим производима. Демографске
                                                                      промене, раст становништва, сложени
                                                                      друштвени односи, али превасходно
                                                                      незаустављива економска ескпанзија
                                                                      утичу на нову слику света, оркестри
                                                                      рану кинеским кутијама.

                                                                      И поред велике просторне згусности
                                                                      великих     градских  центара    и
                                                                      заједница, постојане друштвене
                                                                      релације слабе у међупростору где
                                                                      једина правила и мере поставља
                                                                      артикал, односно тржишни услови.

                                                                      Празнине међу нама и у нама самима
                                                                      попуњавају само производи.

                                                                      www.kontrastudio.com

КонтраСтудио                       архитектонске форме засноване на
                                   њиховим реалним потребама, као и
Мултидисциплинарни студио који     потребама својих клијената.
ствара у областима дизајна и
архитектуре. Формирали су га       Својим радом и деловањем
Мирољуб Станковић (1975) и Зоран   КонтраСтудио доприноси
Николић (1974) у Нишу.             унапређењу и ширењу ових
Крајем 90их година, радећи на     дисциплина изван “званичних
разним уметничким и дизајнерским   центара” трудећи се да утиче на
пројектима деловали су као         свест да се дизајн и архитектура
неформална уметничка група.        више не дешавају искључиво у
Размишљајући стратешки и           великим центрима.
креативно, КонтраСтудио ствара     Радове излаже и публикује широм
јединствене дизајнерске и          земље и иностранства.
REC > PLAY > PRINT
Економски услови везани за кинеску
културу на просторном узорку од пар
                                       популација се умногостручила чему
                                       су допринели америчко слободно
                                                                               резиденцијална област, Chinatown је
                                                                               истовремено и врло развијени
                                                                                                                       ефикасну машину за промоцију и
                                                                                                                       продају уметности. Већина се слаже
квадратних километара, Manhattan,      тржиште и јефтина кинеска роба.         трговачки и комерцијални крај.          да уметност више не цене критичари
New York.                              Chinatown данас броји око 100.000                                               него брокери. При врху тржишне
                                       становника. Пораст цена некретнина      Chelsea, западни део Manhattanа        лествице се налази "Нова кинеска
Chinatown на Manhattanу једна је од   на    Manhattanу     је    узроковао   између 14. и 34. улице, има око 500     уметност",    неформални     назив
најбројнијих кинеских заједница ван    стварање сателитских кинеских           галерија савремене уметности и          кинеске уметничке праксе краја XX и
Кине, а Ах Кен је наведен као први     насеобина у Queensу, New Jerseyу i    представља     центар    уметничког     почетка XXI века коју карактеришу
званични досељеник средином XIX        Brooklynу. Експанзивна природа         тржишта града. У последњих              слобода експериментисања, соција
века. Почетком XX века заједница је    заједнице као последицу има и           петнаестак година Chelsea је у спрези   лноекономске промене у кинеском
бројала око 7000 чланова. После        "окупирање" Little Italy и неколицине   са downtown Financial Districtом и     друштву и чврста веза са кинеском
доношења указа о имиграцији 1965.      блокова око Boweryа. Поред што је      Wall Streetом успоставио веома         традицијом.

                                                                                                                       Постиндустријска ситуација у САД
                                                                                                                       подразумева измештање конкретне
                                                                                                                       производње ван граница земље.
                                                                                                                       Концепт производа настаје у земљи, а
                                                                                                                       конкретан производ негде ван где је
                                                                                                                       производња много јефтинија. Већина
                                                                                                                       америчких производа је направљено
                                                                                                                       у Азији, а поготово у Кини која је
                                                                                                                       успела     да   помири     државни
                                                                                                                       социјализам и капиталистичке вре
                                                                                                                       дности. Затегнутим дипломатским
                                                                                                                       односима између две земље,
                                                                                                                       углавном на идеолошкој линији
                                                                                                                       либерална демократија  соција
                                                                                                                       лизам, супротстављена је ситуација
                                                                                                                       где је већина материјалних добара у
                                                                                                                       Америци произведено у Кини. Логика
                                                                                                                       капитализма и слободног тржишта
                                                                                                                       тако превазилази поједностављене
                                                                                                                       идеолошке и социјалне оквире
                                                                                                                       либералне демократије и соција
                                                                                                                       лизма.




                                                                                                                       Александар Маћашев
                  $100.000                                                                                             Делује на пољу графичког/wеб
                                                                                                                       дизајна и савремене уметности.
                                                                                                                       Познат је по употреби рекламног и
                                                                                                                       масмедијског вокабулара у свом
                                                                                                                       раду, по споју дизајна и уметности,
                                                                                                                       као и по web/blog арт експери
                                                                                                                       ментима (ChromaTweet, Margins,
                                                                                                                       Sidewalk Tweets...). Члан је AIGA
                                                                                                                       (American Institute of Graphic Arts),
                                                                                                                       а радови су му објављивани у
                                                                                                                       публикацијама широм света. Излагао
                                                                                                                       у Србији и иностранству. Живи и
                                                                                                                       ради у Њујорку.

                                                                                                                       www.macasev.com
 БО·ЖЕ
 ПРА·ВДЕ
  "Боже правде" комбинује различите      них вредности и мутираних кри        рајући, у револуционарнокараоке
  медије: видео, принт и звук. Функци   терија. Потреба за правдом, потреба   стилу, жели да подрива утемељене
  онишући као јединке али и комуни      за очувањем културног наслеђа,        системе тржишног империјализма на
  цирајући кроз фузију, објашњавају      потреба за оностраним и потреба за    месту које је и само његов
  различите потребе настале мета        идентификацијом, само су неки од      нуспродукт.
  стазом тржишне хегемоније, изгубље    аспеката овог рада који кокети



Игор Миловановић                     визуелни идентитет у дизајн студију   домаћим маркетинг агенцијама,       магазинима и књигама еминентних
1978. Београд.                       у којем почиње своју професионалну    брандинг студијима и другим         светских издавача.
Професионално образовање стиче у     каријеру,                             клијентима као спољни сарадник, а   Тренутно креира концепте,
Школи за дизајн, на Факултету        а у 21. години, на позицији арт       своје приватне пројекте излаже у    идентитете, кампање, покретну
примењених уметности у Београду и    директора, води креативни тим на      Паризу, Марибору, Chaumontу,       графику и кратке филмове, а
као учесник више интернационалних    пројектима за Балкански регион, у     Београду. Радови Игора              проналази време и да црта,
радионица.                           агенцији McCannErickson Београд.     Миловановића награђивани су у       компонује, кува, буде DJ и тата.
Са 17 година креира први наручени    Касније, сарађује са иностраним и     свету и у Србији и објављивани у




塞尔维亚国歌
   ·НЕ СКА
КИ ·
РЕ·ПЛИ· КА
Платно са фактографски сло
женим илустрацијама предмета
кинеске масовне производње,
                                  родне стваралачке производње
                                  кинеског народа, која у условима
                                  глобализације и тржишне при
                                                                     истог шивена девојачка хаљина,
                                                                     послужили су за посебан уме
                                                                     тнички израз међусобне пове
изабраним по властитом сензиби   вреде осваја свет. Илустрације     заности и блискости два физички
литету, ставља се у функцију      одабраних, донедавно или пре      удаљена     народа,     њихових
савремене уметничке продукције.   тежно мануфактурних производа      привреда и култура. Симбиоза
                                  својом репетицијом на тканини,     платна и локалних производа
Материјал     платна     својом   оснажују визуелну представу        потврда су феномена интеграције
суштином ( свила, памук, лан) и   феномема масовности и разно       традиционалног и модерног,
формом (ролна неограничених       врсности производње.               локалног и глобалног, градећи
димензија) послужило је за                                           основу за развијање разноврсног
визуелно фокусирање на феномен    Елементи ентеријера обложени       креативног израза.
огромне, разноврсне и свена      репликом “кинеског платна“ и од




                                  Верица Сокановић                   Digitalkraftом (студио за анима
                                                                     цију и постпродукцију), Арт
                                  Рођена 1982. у Сарајеву.           одељењем медијске куће Б92,
                                  Дипломирала 2008. на Факултету     Lamtar студијем у Паризу и
                                  примењених уметности, Одсек за     Coba&associates у Београду. Своју
                                  графички дизајн.                   креативност изражавала је на
                                  Бави се дизајном, покретном        многим колективним изложбама и
                                  графиком, илустрацијом и адвер    освајала бројне награде.
                                  тајзингом. Умеће визуелне гра
                                  фичке комуникације стицала је са   Живи и ради у Београду.