___Linux Tutorial___

Document Sample
___Linux Tutorial___ Powered By Docstoc
					/* Download sa NHC sajta */ /* WWW.NHC-Team.ORG */ /* Tema: Unix/Linux */

<<<Linux (veoma osnovni) tutorial>>>
Pravi autor: se ne zna :) Izmenio i dopunio: Lord Of Storm( M4NCH4 ) Datum: 13.03.2004. NHC Team: http://WWW.NHC-Team.ORG NAPOMENA: U tutorialu se spominju podaci koji su zastareli, gde se to spominje, ja cu napomenuti. Linux? Sta je to? Treba li to ikome? Cemu sluzi? Valja li to? Radi li to pod Windowsima? I jos hiljade pitanja o Linuxu, koja su mi upucena na IRCu, a tako su glupa da ne mogu da verujem :), dakle sta je, zaista Linux? Treba li vam? Mozete li ziveti bez njega? Zasto uopse citate ovaj tutor? Hocete li nesto nauciti ili cete samo izgubiti vreme? Vec nekoliko godina koplja se lome oko Linuxa. Suprotstavljene su dve struje - jedna je velika grupa vernih korisnika Microsoftovih proizvoda, koji su uvereni da je Windows bog i koja Linux smatra promasajem, a druga je mala grupa(iz dana u dan raste) zadovoljnih korisnika Linuxa. Najcesce stvari koje se Linuxu zameraju je "nekompatibilnost s Windowsima" i nemogucnost igranja svojih „omiljenih igrica :)‟, cuo sam cak da nego govori i o nedostatku programerske podrske u Linuxu. Prva i treca tvrdnja su netacne, dok je druga(za mnogo na zalost :) tacna.. Prva je, zapravo, poluistinita - Windowsi ne mogu pokrenuti niti jedan program pisan pod Linuxom(osim ako je dostupan samo source pa da se kompajlira u winu), ali Linux moze pokrenuti neke programe pisane pod Windowsima. Drugu tvrdnju preskacemo jer, zaista nema igranja omiljenih 3D ili vec kojih drugih igrica u Linuxu. Mozete se zadovoljiti, kartama, sokobanom, sahom, zmijicama, itd:) Treca tvrdnja je tvrdnja o nedostatku programske podrske. Iako je dostupno na stotine megabajta programa koje je Linux ili nasledio ili su to potpuno novi programi, nepostojanje MS Office paketa za Linux obicno nepoznavatelje i kvazistrucnjake asocira na siromastvo. Ali ne zaboravite, postoji Open Source paket, kancelarijskih alata i za linux, ime mu je Open Office. Trenutna verzija je 1.0.1, ako se ne varam. No, ostavimo igranje advokata za neku drugu priliku, u ovom tutoru imacete prilike upoznati Linux iznutra, to sto je on stvarno i o cemu se uopse radi. Pre nego nastavite, svakako ucinite uslugu sebi (ne meni, niti susedu, niti prijateljici:) - ako nikad pre niste imali priliku instalirati Linux OBAVEZNO prvo procitajte tutor do kraja da biste dobili dojam o cemu se prica i o kakvoj se instalaciji uopste radi. Tek onda mozete kroz upute za instalaciju ici korak po korak. Ne zaboravite da je cela prica o Linuxu daleko, daleko obimnija nego sto cu vam u ovom tutoru ispricati(ovo su samo osnova, ne zaboravite) zato ce biti obracene samo zbilja na

najosnovnije stvari, no kad vi naucite ovo osnovno(i cvrsto resite da instalirate neki Unixoliki sistem), ostalo ce ici mnogo mnogo lakse, cak cete i polako, iskustvom, sve novo i novo otkrivati i napredovati. Zato se od vas ocekuje i poznavanje rada racunara i barem operativnog sistema DOS jer ce mnoge stvari koje cemo ovde objasniti biti uporedjenje s DOSom. Napokon da krenemo ;) Linux je operativni sistem. Operativni sistem (krace: OS) je najniza softverska stepenica u vasem racunaru. OS je ono pod cim vasi programi rade i brine se o svim potrebama programa. Najpoznatiji operativni sistemi na PC platformi su MS DOS(koji se vise ne koristi), Windows98, Windows 2000 i XP.Windows98 je pomalo hibridan OS(slican Windowsu 95) koji nudi i grafiko okruzenje i komandnu liniju kao ranije verzije MS DOSa, dok je Windows NT pravi operativni sistem, kao i XP koji se bazira na NT(New Technology)platformi, slican 2000ci. Linux je po svojim svojstvima najslicniji Windows NT operativnom sistemu kao i NT, Linux ne vuce za sobom nikakvo staro nasledje (poput DOS-a), i kao i NT, Linux je u potpunosti 32-bitni OS (za razliku od DOS-a i Windowsa 95 koji imaju i 16-bitnog nasledja). No, za razliku od Microsoftovih produkata koji svi imaju neke zajednicke spone i zajednicki vizualni identitet, Linux je jedan od operativnih sistema izraslih oko dosta stare UNIX arhitekture. Jedna od karakteristika tih operativnih sistema na koje obicno nisu navikli oni koji rade pod Microsoftovim operativnim sistemima je striktno razlikovanje velikih i malih slova(CaSeSeNsItiVe). Imate li dve datoteke na disku, jedna se zove "Lord", a druga "lord" - te dve datoteke ce biti prihvacene kao razlicite, jer se razlikuju u pocetnom slovu. Jedno je veliko a drugo malo. Tako i naredbe - sve se naredbe pisu malim slovima, osim nekih izuzetaka. Dogodi li vam se da slucajno napisete naredbu velikim slovima Linux je nece prepoznati. Razlika ce vas u pocetku dovoditi u nedoumicu ako nekom programu mozete dati argumente "-r" i "-R" koji su u biti isto slovo (zanemarimo li to je jedno veliko a drugo malo) a rade razliite stvari. No malo samodiscipline ce vas nauciti da pisete naredbe malim slovima i da tako komunicirate s racunarom UMESTO DA VICETE NA NJEGA VELIKIM SLOVIMA. Iako je Linux vrlo liberalan u pogledu znakova koje smejete upotrebljavati za nazive datoteka, izbegavajte upotrebu nasih slova. Je li Linux onda samo jedan od UNIX-a? Linux ipak nije Unix. Da bi jedan OS imao pravo nazivati se Unixom mora zadovoljiti odredjene uslove, a Linux zasad zadovoljava samo par njih, no i to je dovoljno da ga se smatra clanom Unix zajednice. Idejni tvorac Linuxa je Linus Torvalds (torvalds@linux.cs.Helsinki.FI) koji je pre 10-ak godina zapoceo projekat potpuno besplatnog operativnog sistema. Zahvaljuju i Internetu i ogromnoj kolicini entuzijazma sa svih strana sveta, Linux je postao ono sto je danas i sto ce u buducnosti biti. Linux je, dakle, samostalan, besplatan OS. To pre svega znaci da za koriscenje Linuxa nikom ne trebate platiti, to je potpuno besplatan OS. Zatim, samom cinjenicom da je rec o operativnom sistemu a ne "obicnom" programu, Linux nije moguce pokrenuti iz DOS-a(mada postoje neki loaderi) ili Windows-a, jer je Linux u stvari zamena za DOS i Windowse. Oni mogu koegzistirati na disku, ali ne mogu u isto vreme imati

vlast nad racunarom. Tj, na racunaru mozete raditi ili pod Windowsima ili pod Linuxom, nikad istovremeno, a naravno mozete imati na disku na jednoj particiji Windows a na jednoj Linux. Kad Linux instalirate na njegovu vlastitu particiju, podaci s te particije dostupni su samo Linuxu, ne i Windowsu (osim uz pomoc posebnih programa). Za botovanje linux potreban vam je neki Loader, koji ce zapisati podatke o linux particiji, ili na MBR(Master Boot Record), ili na pocetku diska(particije). Tako da kad inst. Linux obavezno instalirajte neki loader, ili LILO, ili Grub, sve jedno. Jednom podignut Linux javi ce se pozdravnom porukom i promptom "Login:".(ovo vazi za verzije Linuxa, koji nemaju graficko okruzenje, ili pak koje nije podeseno da se automatski startuje sa kernelom). Obicno u tekstualnom modu, ali ako ne zelite shell, jer vam je “komplikovan” :), Linux odmah po podizanju moze preci u svoje graficko okruzemke (XWindows, skraeno X, naravno uz odredjeni paket na pr. KDE ili GNOME). Ovaj OS mozete po vlastitoj zelji koristiti u tekstualnom i u grafikom modu, pri cemu se osnovna funkcionalnost operativnog sistema ne razlikuje previse zavisno o tome radite li u grafickom ili tekstualnom rezimu rada. Spomenuo sam "Login:" prompt s kojim se veroatno dobar deo citatelja vec susreo. Kako je Linux visekorisnicki OS, pri svakom pocinjanju odredjenog posla potrebno se predstaviti racunaru, reci "ja sam taj i taj", da bi racunar znao s kojim korisnikom ima posla i da bi mu ucinilo dostupnim njegove podatke, a nedostupnim tudje podatke. Jedino logovani kao root imate pristup svim podacima na racunaru. Ne, ne morate biti shizofrenik da biste koristili multikorisnicke mogucnosti Linuxa. Linux jednako radi i sa samo jednim korisnikom na sistemu kao i kad ih ima desetak i svi istovremeno rade. To mu omogucuje ugradjeni multitasking. Vise-korisnicki sistem je svaki sistem koji dozvoljava rad vise korisnika na istom sistemu. Za razliku od MS DOS-a i starih Windows-a koji su pretpostavljali da je vlasnik racunara istovremeno i jedini korisnik, Windows NT, XP, Linux i mnogi drugi OS-ovi pretpostavljaju da vlasnik racunara nije jedini korisnik sistema, vec da sistem mogu koristiti i druge osobe. Pri tome nije bitno da li oni racunaru pristupaju istovremeno ili jedan po jedan. Isto tako, nije vazno pristupaju li racunaru s udaljenog terminala ili direktno na racunaru (u tom slucaju govorimo o "konzoli"). Jedna od karakteristika visekorisnickog sistema je zastita podataka. Zamislimo primer da ste na vas racunar instalirali Linux. I vi u njemu radite, ali upada vam u sobu brat/sestra/muz/zena :) i kaze da mu/joj treba racunar za obaviti neke poslove. Pristanete li, vas jednokorisnicki Linux tad pocinje pokazivati svoje visekorisnicke prednosti: dajte Linuxu do znanja da ce jos jedna osoba koristiti racunar (strucno bi se to reklo napravite novi account na racunaru), a Linux ce sam brinuti o tome da ta osoba ima sve potrebno za rad, ali ce pri tome paziti i da ta osoba, ne moze pristupati vasim podacima(osim ako je root:) vec samo onima koje joj dozvolite. Isto tako, podaci te osobe bice zasticeni od vaseg pogleda (ili pogleda neke trece osobe, ali od roota, nikako). Uzajamno isto tako necete moci menjati ili brisati podatke, nekom drugom korisniku, niti on vama. Dodatno, ta druga osoba uopste ne mora sediti za vasim racunarom - ona se moze modemom, mreznom karticom ili na neki treci nacin povezati sa vasim racunarom i s nekog drugog mesta

(druge sobe, druge zgrade ili drugog kraja sveta) raditi kao da sedi u vasoj sobi za vasim racunarom. Ideja visekorisnickog sistema je, dakle, napraviti takvu okolinu u kojoj ce svako, bez obzira gde se nalazi i da li za vasim racunarom neko vec radi, moze da pristupi racunaru i raditi kao da sedi za njim. Pri tome ce imati jedan deo diskovnog prostora samo za sebe, koji ce biti zasticen od nepozeljnih, ali ce moci bez ikakvih ogranienja deliti zeljene datoteke sa drugim osobama. Multitasking je sposobnost operativnog sistema (ne racunara nego bas operativnog sistema) da izvrsava vise programa odjednom. Iako ulazeci dublje u analizu multitaskinga neizbezno dodirujemo podrucje multiprocesorskih racunara, za ugodan multitasking dovoljan nam je i racunar s jednim procesorom. Multitasking, dakle, ne zavisi od racunara niti od procesora, vec od operativnog sistema koji koristite. Tako primera radi Amiga i Macintosh racunari imaju OS od samog pocetka radjen sa idejom multitaskinga, dok PC racunari imaju vrlo sarenu ponudu operativnih sistema sa nekoliko razlicitih mogucnosti multitaskinga. Pocevsi jos od starog MS DOS-a, koji nikad nije bio zamisljen kao OS sa mogucnostima multitaskinga, preko Windows 3.x serije koja je "dodavala" DOS-u mogucnost izvrsavanja vise programa istovremeno (ili nekih programa nezavisnih proizvodjaca, poput DesqView-a), sve do Win95, 98 i WinNT koji u racunar uvode kvalitetne multitasking mogucnosti. U igri je cak I Calderin OpenDOS, kopija MS DOS-a koja ima ugradjen multitasking. (ovaj podatak je mnogo star, tako da ne oslanjajte se na Calderin OpenDOS, Win95, itd) Linux je dosta skroman po izboru hardwarea na kojem zeli da ga instalirate. Instalirati ga cak mozete i na 386SX racunaru s 4MB memorije i Hercules video karticom. Naravno ovo ne znaci da cete moci pokrenuti neko graficko okruzenje poput KDE-a ili GNOME-a. Linux ne posvecuje toliko paznje procesor-u koliko memoriji, pa cete dodavanjem vise memorije bolje profitirati nego stavljanjem novog procesora. Odprilike racunajte na 256 MB, za neku noviju distribuciju, sa grafickim okruzenjem, normalno. Diskovni prostor je gotovo jednako stedljiv(zavisi sta sve instalirate. Od prilike, linux Slackware 9.1 sa osnovnim paketima(+ graficka okruzenja) staje na 1 GB prostora, sto nije uopste mnogo, ako se uzme u obzir da XP zauzima najmanje 1,5 GB. Graficka kartica moze biti bilo koja VGA kartica. Od prilike od 4 MB do 128MB i vishe :) Za pristup internetu mozete iskoristiti bilo koji hardwerski modem, ili pak externi. Preporucujem HAM, za koji mozete naci drajvere maltene bilo gde na netu. Naravno na net, se mozete kaciti jos i wirelessom, kablovskim modemom, satelitskom vezom, ISDN-om, itd. Mozda mali problem kod Linuxa je sto ne moze raditi svi modemi koji postoje, koji pod windowsom rade :) Ovo mnoge buduce korisnike razocara :), ali budite uvereni, da ako kupite HAM, 100% cete imati izlaz na internet. Za razliku od DOSa ili Windowsa, Linux nije ogranicen na jednu jedinu distribuciju. Setimo se, Linux je besplatan operativni sistem koji mozete celokupnog dobiti u source-u. No, postoje distribucije koje se (i) placaju. Zasto je tako? Postoji vise razlicitih distribucija, koje svaka u osnovi imaju besplatan Linux, a neke osim njega imaju i posebno pisane programe. Kupujuci distribuciju, ne placate Linux, vec placate trud autora distribucije da sakupe programe i sloze ih na CD, a u nekim slucajevima placate i posebne programe koji dolaze uz distribuciju a koji nisu

besplatni. Bitne razlike u distribucijama nema, niti su one medjusobno "nekompatibilne". Rec je o jednom te istom Linuxu koji je isporucen sa vise ili manje dodatnih programa, ili sa nekim posebnim dodacima, zavisno od distribucije do distribucije. Za koju se distribuciju odluciti? Zelite li besplatnu distribuciju, mozete je skinuti sa Interneta, a komercijalne trebate naruciti(sajt http://www.overburn.tk moze dobro doci, za sve koji hoce da naruce neku distribuciju, cena je VRLO povoljna, a I imaju sve distribucije, ne samo Linux-a, vec i BSD-a, itd.). Tri najpoznatije i najomiljenije distribucije su Slackware, RedHat i Mandrake. Ako ste totalni pocetnik u Linuxu, preporucujem ili Mandrake ili Red Hat(verzije Mandrake 9.2 i Red Hat 9.0), Mandrake vishe, jer je on bas pocetnicki Linux, i definitivno je pravljen za pocetnike u Linuxu. Tek kad malo steknete iskustva, mozete komotno preci na Debian,Slackware ili na SuSe. Komercijalne distribucije nude najrazlicitiji izbor, cesto na vise od jednog CD-a. Svaka od njih ima svojih prednosti - morate li bas kupiti komercijalnu distribuciju, birajte onu koja najbolje zadovoljava vase potrebe. Sve distribucije moguce je instalirati sa CDa, a instaliranje s diskete se u danasnje vreme ne koristi. Volite li imati i tehnicku podrsku, mozete da kupite ili OpenLinux, Craftworks, Linuxware, S.u.S.E., WGS, YGGDRASIL ili komercijalnu RedHat distribuciju. U ostalim slucajevima "osudjeni" ste na cesto efikasniju I kvalitetniju podrsku - UseNet grupe comp.linux.* - gdje mozete postaviti pitanje i uglavnom cete brzo docekati odgovor (ili flame). Ne govorite li engleski, pitanja mozete postaviti meni. Sledi mail na koji me mozete kontaktirati, i sajt(domaci), na kojem mozete dobiti odgovore na sva vasa pitanja. Hvala. Dodatak A Za sve linux freak-ove evo malo o iptables-u(Linux firewallu). Za sada samo osnovne komande kako filtrirati neki port ;) FILTRIRANJE: ICMP : iptables -A INPUT -p icmp -j DROP BILO KOJI PORT: iptables -A INPUT -p tcp --dport 80 -j DROP * u ovom slucaju 80. Naravno mozete izabrati bilo koji drugi port ;) TO je to :D Za vishe informacija pogledajte: man iptables ;) Mail: manca1 [at] gmail [dot] com My Site : http://www.mtlstudio.org Team site: http://www.NHC-Team.ORG Izmenio i dopunio: Lord Of Storm(M4NCH4) Site: www.mtlstudio.org Mail: manca1 [at] gmail [dot] com

<<<<KRAJ>>>>
/* Download sa NHC sajta */ /* WWW.NHC-Team.ORG */

/* Tema: Unix/Linux

*/


				
DOCUMENT INFO
Shared By:
Categories:
Stats:
views:125
posted:12/29/2009
language:Serbian
pages:6