DILEME I PROBLEMI PRI VEŠTAČENJU PROFESIONALNOG GLASA .ppt by pptfiles

VIEWS: 1 PAGES: 24

									   Zavod za zdravstvenu zaštitu
    radnika ”Železnice Srbije”
 Lj.Ignjatović, B.Leštanin, D.Filipović


   DILEME I PROBLEMI
   PRI VEŠTAČENJU
PROFESIONALNOG GLASA
CILJ RADA


 Cilj rada je da ukaže na dileme i probleme pri
 veštačenju profesinalnog glasa, koje možemo
 prevazići samo uz maksimalno angažovanje
 fonijatra i dobro poznavanje problema glasa
 vokalnih profesionalaca.
                        HUMANI GLAS I FONACIJA
• Značaj humanog glasa u savremenom društvu je izuzetno
  velik, s’obzirom da predstavlja primarni nivo komunikacije.

• Koncept psihosomatskog jedinstva etiologije i patogeneze
  uslovio je saznanje da praktično svi sistemi organizma
  utiče na nastanak, održavanje ali i poremećaje fonacije.

• Za normalnu fonaciju neophodan je optimalni sklad,
  odnosno neurofiziološka integracija recipročno uslovljenih
  funkcija respiratornih, fonatornih, rezonatornih i
  artikulacionih mišića.
                        DISFONIJA I AFONIJA

• Disfonija (promuklost) je opšti naziv za
  poremećaje glasa po jačini, visini i boji i
  predstavlja akustičku percepciju
  poremećenih vibracija glasnica.

• Afonija je potpuni gubitak glasa.
Osnovni uzroci disfonija


• insuficijencija glotisne okluzije
• promena u masi jedne ili obe
  glasnice
• neadekvatne promene subglotisnog
  vazdušnog pritiska
        Promuklost je simptom brojnih ORGANSKIH
                        OŠTEĆENJA:

•   zapaljenski procesi sluznice larinksa i glasnica
•   mišićne pareze i neurogene paralize larinksa
•   alergije i stanja gornjih i donjih disajnih puteva
•   oštećenja sluha
•   kongenitalne malformacije larinksa i glasnica
•   endokrinološki poremećaji
•   tumori larinksa, organa vrata ili toraksa
•   poremećaji nervnog sistema
   Posebnu grupu uzroka predstavljaju
 FUNKCIONALNI FONACIJSKI POREMEĆAJI:


• FONOPONOZE
  (hiperkinetska i hipokinetska disfonija)
• FONONEUROZE
  (psihogena disfonija ili afonija)
• DISFONIJE UZROKOVANE ČVORIĆIMA,
  POLIPIMA I KONTAKTNIM GRANULOMIMA
  GLASNICA
 PROFESIONALNI ETIOLOŠKI FAKTORI
• EKSTREMNO NAPREZANJE GLASA
  (glasnost ili preglasnost, rad u buci, namerne transformacije glasa,
  loša vokalna tehnika, pevanje izvan glasovnog raspona)
• EKSPOZICIJA HEMIJSKIM MATERIJAMA
  (iritacija gasovima, parama, prašinom)
• NEPOVOLJNI MIKROKLOMATSKI FAKTORI
• HRONIČNI STRES
• PREKOVREMENI RAD
  Neophodni su nam još i podaci o nekontrolisanom
  zamaranju, premorenosti, nedovoljnom spavanju i o
  konzumiranju alkohola i duvana.
                                               Četiri nivoa vokalne upotrebe
                                                 (po Koufmanu i Isaksonu)
I nivo - ELITNI VOKALNI PROFESIONALCI
   - operski i drugi pevači i glumci
   - kod njih neznatna promena glasa ima teške profesijske
   posledice
II nivo - VOKALNI PROFESIONALCI
   - predavači, sveštenici, telefonski operateri
   - kod kojih umereno oštećenje glasa može sprečiti profesijsku
   aktivnost
III nivo - NEVOKALNI PROFESIONALCI
   - nastavnici, advokati, sudije, doktori, biznismeni, recepcioneri
   - teško oštećenje glasa može sprečiti profesijsku aktivnost
IV nivo - NEVOKALNI NEPROFESIONALCI
   - sva ostala zanimanja, službenici i radnici
   - kvalitet njihovog glasa nije od presudnog značaja za
 Ova klasifikacija je danas prihvaćena, uz sve kritike i
  mogućnosti promenjivosti nivoa vokalne upotrebe

• OVA PODELA JE OSNOV, ALI PRIPADNOST NIVOU
  VOKALNE UPOTREBE NE MOŽE SE POSMATRATI
  POJEDNOSTAVLJENO

• NEKA ZANIMANJA NISU UVEK U ISTOM NIVOU
  VOKALNE UPOTREBE
 (npr. sveštenici nivou I /nivou III )


• U POJEDINIM ZEMLJAMA SE DOPUŠTA ZAMENA
  NEPOSTOJEĆEG ZANIMANJA SA ZANIMANJIMA
  ADEKVATNIH VOKALNIH OPTEREĆENJA
Ko vrši procenu profesionalnog oštećenja glasa?
Ekspertski tim

• Procenu da li se radi o profesionalnom
  oštećenju glasa daju specijalisti medicine
  rada, ali na osnovu fonijatrijske obrade i
  mišljenja koje treba da ima karakter
  ekspertize

• Ekspertski tim čine: fonijatar, glasovni i
  govorni terapeut, glasovni i govorni pedagog,
  koji se može proširiti lekarima drugih
  specijalnosti.
Pri izradi ekspertize fonijatar treba da odgovori na
nekoliko pitanja:
• Da li je u pitanju profesijom uzrokovan poremećaj glasa?
• Da li je poremećaj glasa posledica bolesti drugih organa i
  sistema koji utiču na glas?
• Da li je poremećaj glasa posledica zloupotrebe ili
  pogrešne upotrebe glasa i govora?
• Da li je nastali poremećaj doveo do gubitka ili oštećenja
  samo profesijskih zahteva, ili i do gubitka ili oštećenja
  opšte komunikacijske sposobnosti?
• Da li poremećaj glasa i u kojoj meri uzrokovao poremećaj
  komunikacije kod osoba koje nisu vokalni profesionalci?
Da bi formirali ekspertsko mišljenje moraju se u
obzir uzeti:

Ø vrste glasovnih i govornih aktivnosti

Ø psihološki, sociološki i mikroklimacki faktori

Ø utvrditi reverzibilnost-ireverzibilnost promena
 u larinksu i glasu


Ø utvrditi stanje opšteg zdravlja i svih sistema
 koji učestvuju u fonaciji i artikulaciji.
KLINIČKA PRAKSA
KONTRAVERZE


 U kliničkoj praksi nije uvek lako izdiferencirati
 primarne od sekundarnih uzroka poremećaja
 fonacije, odnosno da li je organski uzrok
 doveo do poremećene fonacijske funkcije ili
 su poremećeni fonacijski automatizmi
 prouzrokovali nastanak organske promene.
KONTRAVERZE
Kontraverze su prisutne u objašnjenju,
prevenciji i lečenju:
Øinsufincijencije protektivne sfingterske funkcije larinksa
 ali i iznenadnih kontrakcija i spazama

Øoboljenja mišića i zglobova larinksa sa ograničenom
 pokretljivošću ili bez nje

Ømehanizama ispoljavanja metaboličkih,
 endokrinoloških i imunoloških oboljenja u larinksu.
KONTRAVERZE

Øjoš uvek postoje neslaganja u suptilnim
 mehanizmima povratne sprege sluha i
 govora, kao i funkcionisanju susednih
 struktura na koje larinks indirektno utiče

Øpokreti respiratornih mišića mogu uticati na
 larinks i artikulacijski prostor, ali i obrnuto.
                        AUDITIVNO-VOKALNI SISTEM
• Diferencijalnodijagnostički postupak u otkrivanju uzroka
  promuklosti određen je u svetlu činjenice da je fonacija
  integralna, kompleksna funkcija celokupnog organizma
• Kao polaznu tačku uvek treba imati u vidu da audio-vokalni
  sistem čini anatomsku osnovu veoma složenog procesa
  interpersonalne komunikacije.
• Ulazni deo čini auditivni aparat, izlazni deo čini vokalni
  aparat
• Centralni deo ovog sistema, čije funkcionisanje je
  zasnovano na integritetu velikog broja, delom paralelnih,
  delom sekvencijalnih moždanih operacija, najmanje je
  razjašnjen.
    Savremena laringologija zahteva balans između modernih,
 tehnološki visokorazvijenih dijagnostičkih metoda i nezamenjivog
   klasičnog pristupa zasnovanog na sveobuhvatnoj anamnezi.
 LABORATORIJA GLASA
      - centar za lečenje poremećaja interpersonalne komunikacije
      - optimalni set dijagnostičkih postupaka
§ ANAMNEZA I KLINIČKI OTORINOLARINGOLOŠKI I
  FONIJATRIJSKI PREGLED
§ PSIHOAKUSTIČKA ANALIZA
§ ENDOVIDEOLARINGOSTROBOSKOPIJA
§ TRANSNAZALNA FIBERLARINGOSKOPIJA
§ OBJEKTIVNA AKUSTIČKA ANALIZA
§ OBJEKTIVNA ANALIZA AERODINAMIČKIH PARAMETARA
§ SUBJEKTIVNA PROCENA KVALITETA SOPSTVENOG GLASA
           PRAVILO VIZUELIZACIJE LARINKSA
       U slučaju promuklosti za validno ekspertsko mišljenje


v do TRI MESECA načini endoskopska vizuelizacija
 larinksa, i to direktnom laringomikroskopijom ili/i
 endovideolaringostroboskopijom ili/i
 transnazalnom fiberlaringoskopijom
  (American Academy of Otolaryngology-Head and Neck Surgery Foundation)


v PRAVILO SEDMICA
 ( 7 dana, 7 nedelja, 7 meseci )
Da li se oštećenje glasa izazvano profesionalnim
štetnostima može uvrstiti u kategoriju profesionalnog
oboljenja, povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom?

 U Srbiji
 • Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti u Srbiji
   (2003.) nije uvrstio trajna oštećenja glasnica kao
   posledicu profesijskog oštećenja glasa.

 • Prema tome disfonija se prema važećim propisima ne
   može smatrati profesionalnim oboljenjem u zakonskom
   smislu.
ZEMLJE U OKRUŽENJU

• Isto kao kod nas.
• Jedino u Hrvatskoj se na Listi profesionalnih oboljenja
  nalaze trajne promene na glasnicama
       - sledi i kritika da samo nalaz u larinksu ne sme
  biti jedini faktor za procenu
       - uslovi za punu verifikaciju po njihovim
  propisima su endoskopski dijagnostikovani čvorići i/ili
  fibrozacija vibratornog dela glasnica nastale na
  poslovima pri kojima je potreban poseban napor
  glasnica tokom rada (1998. i 2007.).
                                         ZAKLJUČAK
• Disfonija po preporukama Svetske zdravstvene
  organizacije nije uvršćena u grupu bolesti u vezi sa radom.

• Akutna oštećenja glasnica nastala delovanjem
  profesionalnih štetnosti koja uzrokuje privremenu
  sprečenost za rad, odnosno kada su anamneza, indirektna
  laringoskopija i eventualno neka od endoskopija dovoljni
  za dijagnozu, mogu se smatrati povredom na radu u
  Zakonskom smislu.

• Radna sposobnost osoba sa oštećenom funkcijom glasa je
  limitirana za sve delatnosti koje zahtevaju intaktan glas.
                                      ZAKLJUČAK
 Problemi i dileme pri klasifikaciji profesijskog
 oštećenja glasa nastaju zbog:


v NEDOVOLJNO PRECIZNE ZAKONSKE REGULATIVE

v NEPOSTOJANJE KONSENZUSA MEĐU
 FONIJATRIMA

v NEDOVOLJNA KOMUNIKACIJA IZMEĐU MEDICINE
 RADA I FONIJATRIJE

								
To top