Documents
Resources
Learning Center
Upload
Plans & pricing Sign in
Sign Out

Prezentacija za kurs za edukaciju aktuara 3.ppt - Ekonomski fakultet

VIEWS: 11 PAGES: 36

									AKTUELNI PROBLEMI FUNKCIONISANJA
       TRŽIŠTA OSIGURANJA




          Prof. Dr Jelena Kočović
      Ekonomski fakultet u Beogradu
               SPECIFIČNOSTI CENE OSIGURANJA

• Vrednost usluge osiguranja ili njena cena, izražena je u iznosu premije
  osiguranja, koju osiguranik, ili ugovarač osiguranja, uplaćuje osiguravaču.

• Finansijske obaveze osiguranika trebalo bi da budu jednake obavezama
  osiguravača prema osiguranicima.

• Međutim, osiguravač mora da pokrije troškove sprovođenja osiguranja i
  da ostvari određeni profit. Stoga, ukupne uplate osiguranika moraju biti
  veće od ukupnih obaveza osiguravača po osnovu naknade.

• Obračunom neto tarifne stope, premija pokriva naknade iz osiguranja.
  Bruto tarifna stopa je veća od neto tarifne stope za iznos kojim se
  pokrivaju troškovi sprovođenja osiguranja i normativ za profit.
              SPECIFIČNOSTI CENE OSIGURANJA

• Tarifa, kao cena osiguranja, uključuje cenu rizika osiguranja s jedne
  strane, a sa druge strane predstavlja prosečnu cenu. Osigurani slučajevi
  su individualizovani. Stoga se tarife moraju diferencirati prema
  specifičnim rizicima osiguranika, pa se u postupak kupovine i prodaje
  proizvoda osiguranja uvodi sistem popusta i doplataka na premiju.

• Neophodnost da proda proizvod osiguranja tera osiguravača da snižava
  cenu, a neophodnost da ostvari profit da je poveća.

• Sve to mora da bude iznad aktuarski fundirane granične cene, koja je
  donja granica ispod koje se ne sme ići.
 MATEMATIČKO-STATISTIČKE OSNOVE FORMIRANJA TARIFA U
             NEŽIVOTNOM OSIGURANJU
• Premija treba da obezbedi: pokriće očekivanih iznosa odštetnih zahteva u
  toku perioda osiguranja; formiranje adekvatnog nivoa rezervi; pokriće
  troškova sprovođenja osiguranja i određeni nivo profita.
• Bruto premija osiguranja sadrži 4 komponente:

                  Bi t   Pi t   i t   Ei t   P f t 

   gde su:
  Pi(t)- riziko premija,
  i(t)- dodatak za sigurnost,
  Ei(t)- režijski dodatak,
  Pf(t)- dodatak za profit.
 MATEMATIČKO-STATISTIČKE OSNOVE FORMIRANJA TARIFA
           U NEŽIVOTNOM OSIGURANJU
• Neto premiju čini riziko premija uvećana za dodatak za sigurnost.
• Riziko premija je namenjena za pokriće rizika i jednaka je očekivanoj
  vrednosti isplata po ugovoru o osiguranju:
                          Pi t   EX i t 
• Na prikazani način određuje se “fer tržišna premija” pri kojoj portfolio
  osiguravača u proseku ne donosi ni dobitak ni gubitak.
• Pošto se u praksi mogu desiti pozitivna i negativna odstupanja faktičke u
  odnosu na očekivanu realizaciju rizika, neto tarifna stopa pored rizične
  stope uključuje i stabilizacioni ili garancijski dodatak ρ>0.
• U skladu sa tzv. principom očekivane vrednosti (engl. expected value
  principle), riziko premija može biti matematički izražena u obliku:

                         Pi t   1   E X i t 
MATEMATIČKO-STATISTIČKE OSNOVE FORMIRANJA TARIFA
          U NEŽIVOTNOM OSIGURANJU
 Pt - premije za preuzimanje tereta akumuliranih zahteva u int. [0,t]
 St - suma akumuliranih odštetnih zahteva u intervalu [0,t]
 Gs(x) - funkcija raspodele akumuliranih zahteva sa poznatim parametrima rizika
 P=ξ [Gs(x) ] - riziko premija

 a) Metod očekivane vrednosti - E [S]
                            P=ξ [Gs(x) ]=(1+λ)  xdGs  x  =(1+λ) E [S], λ>0

 b) Standardna devijacija- σ [S]
                               P=ξ [Gs(x) ]=E(S)+α·σ [S], α>0
                               σ[S ]=   x  E S       dGs  x 
                                                       2




 c) Varijansa- σ2 [S]
                               P=ξ [Gs(x) ]=E(S)+β·σ2 [S], β >0

 λ, α, β- slobodni parametri očekivane vrednosti, standardne devijacije, varijanse
          akumuliranih zahteva
Riziko premija P(ρ)
Neka je:
Gs(x)- funkcija raspodele akumuliranih zahteva poznata zajedno sa
         parametrima koji karakterišu ρ
Gs
     
          x
P     Gs)  x 
           
             (
                                      Premija za rizik

     x d Gs       x
                    
                                       Očekivani troškovi zahteva koje proizvodi rizik

       x      d Gs  x  Varijansa troškova zahteva
 2                             2
                        
a) P(ρ)=(1+λ)·μ(ρ)                     očekivana vrednost

b) P(ρ)=μ(ρ)+α·σ(ρ)                    standardna devijacija

c) P(ρ)=μ(ρ)+β·σ2(ρ)                   varijansa

Na ovaj iznos treba dodati troškove.
                                 FUNKCIJA RASPODELE- Gs(x)

 Normalna raspodela                                          Košijeva raspodela

                                                                              bilateralna
                                    Gama raspodela

                     σ
                                                     γ>1
                                                                          M

                 μ                                                             utilateralna



Beta raspodela                                       γ=1
                 za α, β>1                                           M


                                                              Paretova raspodela


                         δ                           γ<1
                     za α, β>1



                                                                      C

                         δ
 AKTUARSKI RIZICI DOVOLJNOSTI PREMIJE OSIGURANJA

• Poslovanje osiguravajućih kompanija je jedinstveno po tome što u
  vreme kada se određuje cena i kada je proizvod prodat, glavni deo
  poslovnih rashoda, koga čine isplate odštetnih zahteva, nije poznat.
  Zapravo, ovi rashodi su poznati tek nakon nekoliko godina.
• Na neizvesnost u proceni odštetnih zahteva utiču mnogi faktori
  (neprecizne prognoze, promene u zakonu ili slučajne varijacije), koji
  ograničavaju sposobnost da se unapred izračunaju ovi troškovi sa
  visokim stepenom sigurnosti.
• Od iznosa premije osiguranja zavisi finansijski položaj osiguravača i
  njegova solventnost.
• Najznačajniji rizici koji utiču na adekvatnost obračunate premije
  osiguranja su: rizik nepouzdanosti modela i podataka i rizik
  katastrofalnih događaja.
         RIZICI OBRAČUNA PREMIJE OSIGURANJA
• Rizik nepouzdanosti modela predstavlja rizik da će usled pogrešno
  izabrane statističke raspodele koja aproksimira tok šteta očekivana
  vrednost šteta biti pogrešno utvrđena.
• Osnovni uslov tačnosti obračuna premije osiguranja predstavlja
  adekvatna baza statistiških podataka u dovoljno dugom vremenskom
  periodu.
• Na rizik neadekvatne statistike osiguranja utiču:
   – Objektivni faktori (nepostojanje statističkih podataka u prošlosti ili
     njihova netačnost) i
   – Subjektivni faktori (greške koje su posledica nepravilnih pristupa
     prilikom obrade statističkih podataka, netačnih procena dinamike rizika
     ili posledica ljudskog faktora)
• Rizik katastrofalnih šteta takođe može negativno uticati na realnost
  premije osiguranja. Ove štete su obično male frekvencije i visokog
  intenziteta i mogu značajno deformisati raspodelu šteta na bazi koje
  se vrši obračun premija osiguranja.
 UTICAJ AKTUARSKIH RIZIKA ADEKVATNOSTI PREMIJE OSIGURANJA NA
                DOVOLJNOST TEHNIČKIH REZERVI
• Tehničke rezerve, koje se formiraju izdvajanjem iz premije osiguranja,
  predstavljaju pojedinačno najveću stavku na strani obaveza u bilansu stanja
  osiguravajućih kompanija.
• Potreba za formiranjem tehničkih rezervi u osiguranju proizilazi iz
  vremenske nepodudarnosti između naplate premije i isplate naknade štete.
• Tačnost ocene potrebnog nivoa tehničkih rezervi u neživotnom osiguranju je
  od krucijalnog značaja u svrhe utvrđivanja solventnosti osiguravača i
  adekvatnosti njegovog kapitala.
    • Brojne studije pokazuju da se potcenjenost tehničkih rezervi po pravilu javlja
      kao jedan od glavnih faktora nesolventnosti neživotnih osiguravača. (npr.
      Sharma et al. 2002; A.M. Best 2004; Dibra & Leadbetter 2007)
    • Predstojeći regulatorni okvir poslovanja osiguravača u zemljama EU (Solvency
      II) upravo poseban akcenat stavlja na vrednovanje tehničkih rezervi, od čije će
      visine u budućnosti dominantno zavisiti zahtevi za solventnošću kompanija.
• U situacijama kada zbog potcenjene premije osiguranja postoji rizik
  nedovoljnosti tehničkih rezervi, a samim tim i nesolventnosti i
  neadekvatnosti kapitala osiguravača, zakonska je obaveza i odgovornost
  aktuara korekcija premijskih stopa da bi premija, kao izvor formiranja
  tehničkih rezervi bila adekvatna, što će obezbediti sa svoje strane i njihovu
  dovoljnost.
 KLJUČNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U NEŽIVOTNOM
                    OSIGURANJU
• Krajnja cena proizvoda osiguranja formira se pod uticajem velikog broja
  tržišnih i netržišnih faktora.
• Gornju granicu cene osiguranja određuje ravnoteža ponude i tražnje na
  tržištu. Isuviše visoke premije osiguranja opterećuju dohodak tekućih i
  potencijalnih osiguranika i predstavljaju kočnicu razvoja tržišta osiguranja.
  Ipak, tržišna konkurencija može uticati da premije budu racionalne, tj. da
  u proseku ne budu isuviše visoke.
• Donja granica cene osiguranja je aktuarski fundirana cena ispod koje se
  ne bi smelo ići, jer bi u suprotnom bila ugrožena finansijska stabilnost
  osiguravača.
• Tačnost aktuarskih obračuna je uslov da premija bude dovoljna da
  obezbedi pokriće svih troškova proizvoda (usluge) osiguranja i
  odgovarajuću marginu profita.
• Stoga, aktuari moraju kontinuirano pratiti dinamiku promene rizika koja
  utiče na adekvatnost premije osiguranja i reagovati tako što će toj
  dinamici prilagođavati ocene rizika i na taj način aktivno upravljati njima.
 KLJUČNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U NEŽIVOTNOM
                    OSIGURANJU
• Na tržištu neživotnog osiguranja Srbije moguće je izdvojiti nekoliko
  ključnih problema (faktora rizika) kojima se ugrožava dovoljnost premije
  osiguranja:
   • Odobravanje neopravdano visokih popusta na premiju;
   • Nabavka usluga osiguranja putem javnog tendera;
   • Neadekvatno upravljanje troškovima sprovođenja osiguranja;
   • Izmenjen ekonomski i regulatorni ambijent pružanja usluga
      osiguranja od autoodgovornosti, kao najzastupljenije vrste
      osiguranja u celokupnom portfelju.

• Imajući u vidu obrazloženi značaj adekvatnosti premije osiguranja za
  dovoljnost tehničkih rezervi i dugoročnu sposobnost izmirenja preuzetih
  obaveza prema osiguranicima, tj. solventnost i adekvatnost kapitala
  osiguravača, analiza navedenih problema i formulisanje konkretnih
  predloga za njihovo rešavanje (ili ublažavanje) je od ključnog značaja za
  razvoj domaćeg tržišta neživotnog osiguranja na realnim i zdravim
  osnovama.
PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH POPUSTA NA
                     PREMIJU
• Od premija neživotnih osiguranja se zahteva da budu ne samo racionalne i
  adekvatne, već i nediskriminatorne. Stvarna, pravična raspodela rizika može biti
  ostvarena samo ukoliko su razlike u premijskim stopama između osiguranika
  korelisane sa razlikama u očekivanim štetama i troškovima koji mogu nastati.
• Međutim, u cilju zadržavanja postojećih i privlačenja novih osiguranika,
  osiguravajuće kompanije se neretko odlučuju za odobravanje neopravdano
  visokih popusta na premiju. Kada menadžment kompanije donosi odluke o
  neopravdano visokim popustima, postoji opasnost pada premije osiguranja
  ispod aktuarski zasnovane, čime se ugrožava racio šteta i dolazi do negativnog
  tehničkog rezultata.
• U poslovanju osiguravajućih kompanija upravo je naglašen sukob između
  aktuarske i marketing službe. Aktuari prvenstveno vode računa da premije budu
  adekvatne dok prodavci, u svojim nastojanjima da održe i povećaju tržišno
  učešće kompanije, teže ka što nižoj premiji osiguranja, često sasvim nezavisnoj
  od vrednosti onih kategorija koje premija najmanje mora da pokrije.
PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH POPUSTA NA
                     PREMIJU
• Praksa odobravanja popusta na premiju je prisutna prvenstveno u vrstama
  osiguranja koje karakteriše relativno visok stepen tržišne konkurencije, poput
  osiguranja motornih vozila, koje ostvaruju dominantno učešće u ukupnom
  portfelju osiguranja, čime dati problem utoliko više dobija na značaju. U pitanju
  je oblik nelojalne konkurencije kojim se ugrožavaju ne samo interesi osiguranika,
  već i celokupnog osiguravajućeg sektora.

• Ipak, bilo kakvo odobravanje popusta na premiju izvan utvrđenog sistema
  bonusa u takvim vrstama osiguranja je protivno odredbama Zakona o
  obaveznom osiguranju u saobraćaju i poslovnom moralu i etici i treba da bude
  strogo sankcionisano od strane nadležnih organa.
    – Nerelano snižavanje premije je upravo bilo glavni uzrok gubljenja dozvole za rad 23
      osiguravajuće kompanije u Srbiji posle 2004. godine. Da je postignut dogovor između tih
      kompanija da cene osiguranja ne smeju da padaju ispod aktuarski fundiranog nivoa, one ne bi
      bile nesolventne i ne bi izgubile dozvolu za rad.
PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH POPUSTA NA
                     PREMIJU
• Kako bi izbegle cenovni pritisak, osiguravajuće kompanije mogu
  aktivno upravljati formiranjem cena putem sledećih metoda:
   – Sprovođenje segmentacije potrošača,
   – Upravljanje razlikama u ceni,
   – Izgradnja dugoročnih odnosa sa ključnim potrošačima,
   – Eliminisanje proizvoda čiji su troškovi za osiguravača veći od korisnosti za
     osiguranika,
   – Preuzimanje kontrole nad formiranjem cena.
• Izgradnja prepoznatljivog kvaliteta usluge za osiguranike i
  upravljanje troškovima strovođenja osiguranja (npr. primenom
  Interneta kao efikasnog kanala distribucije) treba da bude osnov za
  izgradnju snažne tržišne pozicije, čime se postiže kompromis
  između interesa aktuarske i marketinške funkcije, kao i interesa
  osiguranika i osiguravača.
   NABAVKA USLUGA OSIGURANJA PUTEM JAVNOG TENDERA
• Ugovori o javnoj nabavci čiji je predmet usluga osiguranja regulisani su Zakonom o
  javnim nabavkama RS.
• Prema članu 52. Zakona o javnim nabavkama, kriterijumi za ocenjivanje ponude su:
    – Ekonomski najpovoljnija ponuda
    – Najniža ponuđena cena.
• Zbog specifične namene usluge osiguranja, koja se ogleda u pružanju odgovarajuće
  sigurnosti, zaštite od rizika, od primarnog značaja je obezbeđenje nivoa premije
  kojim se ostvaruje potpuna kompenzacija preuzetih rizika.
• Samim tim, kriterijum najniže ponuđene cene nije adekvatan za javne nabavke
  usluga osiguranja! Njime se stvaraju negativni podsticaji za ponuđače da na tenderu
  istupaju sa premijom koja je ispod aktuarski fundiranog nivoa. Takvom praksom se,
  na dugi rok posmatrano, dovodi u pitanje sposobnost osiguravača da izmire
  ugovorom preuzete obaveze prema osiguranicima.
• Pošto je veoma često reč o nabavkama velike vrednosti, takva praksa nije u
  interesu ne samo pojedinačnih javnih preduzeća, već ni čitave ekonomske i
  društvene zajednice.
   NABAVKA USLUGA OSIGURANJA PUTEM JAVNOG TENDERA
• U našem regionu javljali su se čak i takvi primeri gde su ponuđači u cilju isticanja
  komparativnih prednosti u odnosu na konkurente odobravali naručiocu gratis polise
  osiguranja od autoodgovornosti, direktno kršeći odredbe Zakona o obaveznom
  osiguranju u saobraćaju, kao i pravila aktuarske struke.

• Sa ciljem izbegavanja mogućih negativnih posledica potcenjenosti usluga osiguranja
  koje su predmet javne nabavke, neophodna je izmena regulative date oblasti,
  kojom bi u punoj meri bile uvažene specifičnosti delatnosti osiguranja.

• Kriterijum izbora najpovoljnije ponude ne može biti najniža ponuđena cena, već
  isključivo ekonomski najpovoljnija ponuda, čiji bi elementi bili redefinisani i
  prilagođeni usluzi osiguranja, sa posebnim akcentom na sigurnosti izmirenja
  obaveza ponuđača pri nastupanju predviđenog osiguranog slučaja.

• S obzirom na kompleksnost vrednovanja usluge osiguranja, aktivno učešće aktuara
  u postupcima javne nabavke usluga osiguranja je imperativ!
    – Posebno je važna uloga aktuara pri određivanju vrednosti nabavke, kojom se ograničava visina
      ponuđene premije osiguranja. Velika je opasnost ukoliko se vrednost nabavke određuje arbitrarno,
      od strane lica koja nisu stručna za oblast osiguranja.
   NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA SPROVOĐENJA
                    OSIGURANJA
• Odobravanje neopravdano visokih provizija posrednicima, koji ostvaruju
  dominantan udeo u troškovima sprovođenjaosiguranja, predstavlja još jedan vid
  negativnog ponašanja osiguravača u cilju jačanja tržišne pozicije.
• U situaciji kada troškovi sprovođenja osiguranja prekorače režijski dodatak, dolazi
  do nenamenskog trošenja tehničke premije, čime se podrivaju osnove
  funkcionisanja tržišta osiguranja i dovodi u pitanje dovoljnost osiguravajuće zaštite.
    – Prema raspoloživim podacima iz 2010. godine, troškovi poslovanja u sektoru neživotnih osiguranja
      u Srbiji su 1,5 puta veći od režijskog dodatka.
• Merodavan tehnički rezultat se često koristi u praksi za procenu adekvatnosti
  premija osiguranja i njihovu eventualnu korekciju. Međutim, on polazi od
  pretpostavke o jednakosti operativnih troškova i režijskog dodatka, koja ne mora
  biti ispunjena.
    – Ako troškovi prevazilaze režijski dodatak, merodavna tehnička premija je precenjena, i samim tim
      izračunati merodavni tehnički rezultat niži, tj. prividno povoljniji od realnog.
• Da bi bila realno utvrđena, premija osiguranja treba da se zasniva na realnom
  pokazatelju profitabilnosti poslovanja, koji se zasniva na stvarnim troškovima
  osiguravača, umesto na režijskom dodatku koji je samo obračunska kategorija!
   NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA SPROVOĐENJA
                    OSIGURANJA
• U nepovoljnim ekonomskim uslovima upravljanje troškovima sprovođenja
  osiguranja postaje prioritet u poslovanju osiguravajućih kompanija.

• Pri tome, arbitrarno snižavanje troškova više nije dovoljno, i na dugi rok
  posmatrano može biti čak i štetno za osiguravače. Neophodan je strateški pristup
  upravljanju troškovima osiguravača u širem kontekstu unapređenja procesa i
  aktivnosti i redizajna celokupne organizacije.

• Strateški pristup upravljanju troškovima ostvaruje se u dužem vremenskom
  periodu, ali značajno povećava vrednost u poređenju sa trenutnim korekcijama i
  optimizacijom postojećih operacija.
• U oviru strateškog pristupa, vrednost se ne posmatra samo iz interne perspektive,
  već i sa aspekta osiguranika, posrednika, organa nadzora i akcionara kompanije.
  Njegov rezultat je visoko efikasna i operativno superiorna organizacija, sa zdravim
  osnovama za profitabilan rast i razvoj u budućnosti.
     NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA SPROVOĐENJA
                      OSIGURANJA



Vrednost

             Kratkoročno snižavanje                                     Strateško snižavanje troškova
                    troškova


                                                                 Optimizacija postojećih operacija
                                                                                                                 Vreme

      Kratkoročno                               Optimuzacija                              Strateško
  snižavanje troškova                        postojećih operacija                    snižavanje troškova
-Trenutna poboljšanja procesa,        -Poboljšanja aktivnosti i procesa,           - Optimizacija procesa u sklopu
- Racionalizacija organizacije,       - Eliminacija aktivnosti koje ne doprinose   - celokupne kompanije,
- Poboljšanja u domenu kontrole,        povećanju vrednosti,                       - Redizajn organizacije kompanije,
- Optimizacija nabavki.               - Poboljšanja u domenu kontrole,             - Integracija tehnilogije na nivou
                                      - Optimizacija nabavki,                         kompanije,
                                      - Ustanovljavanje zajedničkih usluga,        - Strategija segmentacije
                                      - Outsourcing aktivnosti koje                    prodaje usluga.
                                        nisu bazične za kompaniju
 POSEBNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U OSIGURANJU OD
                 AUTOODGOVORNOSTI
• Ostvarujući učešće od 32.6% u ukupnim, odnosno 39.5% u prihodima od premije
  neživotnog osiguranja, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila
  (AO) predstavlja dominantnu vrstu osiguranja na tržištu osiguranja Srbije.
• Prema podacima iz 2011. godine, od ukupno 23 osiguravajuća društva na ovom
  tržištu, datom vrstom osiguranja se bavi 12 društava.
• Iz visoke zastupljenosti AO u ukupnom osiguravajućem portfelju proizilazi
  naglašena potreba za praćenjem rezultata poslovanja i identifikovanjem ispoljenog i
  potencijalnog delovanja faktora rizika kojima se narušava dovoljnost premije
  osiguranja.
• Uvažavajući specifičan zakonodavni tretman posmatrane vrste osiguranja u Srbiji,
  ali i makroekonomski ambijent u kome se ostvaruje poslovanje osiguravača,
  moguće je identifikovati najmanje četiri faktora koji ugrožavaju adekvatnost
  premije osiguranja AO:
    – Fluktuacije deviznog kursa,
    – Uvođenje zakonske obaveze plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno
      osiguranje,
    – Uvođenje bonus-malus sistema,
    – Povećanje zakonskog limita naknade štete.
                      UTICAJ FLUKTUACIJA DEVIZNOG KURSA NA ADEKVATNOST
                                    PREMIJE OSIGURANJA AO
• Podaci o visini minimalne bruto premije osiguranja ukazuju na nepovoljniji položaj
  osiguravača koji se bave poslovima AO u Srbiji, u poređenju sa Crnom Gorom,
  Slovenijom i Hrvatskom:
   Minimalna bruto premija AO (EUR)           SRBIJA       HRVATSKA      CRNA GORA
   Reperno putničko vozilo (33-44 kW)         64,02         238,97         118,47
   Teretno vozilo (2-3 t)                     178,56        417,73         330,40
• Minimalni godišnji iznosi premije osiguranja AO u Srbiji nisu samo na najnižem
  nivou, već beleže i relativno najveći stepen obezvređenja, imajući u vidu kretanje
  kursa nacionalne valute u odnosu na evro protekom vremena:
                                                • U periodu 2008-2012. godine,
                                                   najniža bruto premija AO za
  Minimalna bruto premija AO




                                                   putnička vozila (33-44 kw) u Srbiji
                                                   beleži realan pad sa 95.02 EUR na
             (EUR)




                                                   64.02 EUR, odnosno, relativni pad
                                                   od 32.62 %.
                                                • Realni pad premije je utoliko veći
                                                   ako se uzme u obzir obezvređenje
                                                   evra i vremenska vrednost novca
    Srbija
    Hrvatska
                                                   za posmatrani period.
    UTICAJ OBAVEZE PLAĆANJA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO
  ZDRAVSTVENO OSIGURANJE NA ADEKVATNOST AO PREMIJE
• Za sva društva koja se bave osiguranjem AO, zakonodavac propisuje obavezu
  izdvajanja 5% bruto premije date vrste osiguranja u korist pravnog lica koje
  obezbeđuje i sprovodi obav. zdrav. osiguranje u skladu sa zakonom kojim se
  uređuje obavezno zdravstveno osiguranje, počev od 07.01.2012. godine.
• Simulacija uticaja datih doprinosa na merodavni tehnički rezultat AO za
  poslednje tri godine pokazuje da bi merodavna tehnička premija morala biti
  povećana u proseku za 7,7% da bi se zadržao nepromenjeni rezultat:
             Merodavna                   Merodavna              Merodavni      Merodavni
                             Doprinos
               tehnička                   tehnička                tehnički      tehnički
                           za obavezno               Merodavne
    Godina   premija bez                 premija sa             rezultat bez   rezultat sa
                              zdrav.                   štete
                efekta                    efektom                  efekta       efektom
                            osiguranje
              doprinosa                  doprinosa               doprinosa     doprinosa
  2009       12,767,436        934,105    11,833,331 10,442,737     82%           88%
  2010       13,289,148        968,442    12,320,707  9,410,531     71%           76%
  2011       13,842,719        953,951    12,888,768  9,158,122     66%           71%
  Total      39,899,303      2,856,498    37,042,806 29,011,390     73%           78%
         UTICAJ UVOĐENJA BONUS – MALUS SISTEMA NA
                  ADEKVATNOST AO PREMIJE
• Rezultati istraživanja na primerima drugih zemalja (npr. Lemaire & Hongmin
  1994; Gavriletea & Moga 2011) dokazuju da se kao posledica uvođenja bonus-
  malus sistema javlja pad prosečnog nivoa premijskog prihoda AO, usled
  naglašene koncentracije osiguranika u klasama za koje su popusti na premije
  visoki. Smanjenje prosečne premije traje dok „najbolji“, tj. najsavesniji
  osiguranici ne dosegnu najveći popust, kada se postiže stacionaran ravnotežni
  nivo premije, koji je znatno niži od polaznog.
• Izračunato učešće bonusa, odnosno malusa, u osnovnoj premiji AO bez
  poreza, za vremenski period od 9 meseci od uvođenja sistema (01.09.2011.)
  pokazuje značajnu disproporciju u korist bonusa.
                                                              Ukupna razlika između ostvarenih
                                                              bonusa i malusa za 9 meseci
                                                              iznosila je 370,065,196 RSD, što
                                                              odgovara odlivu sredstava iz
                                                              premije u iznosu 2.15%, pri čemu
                                                              se može očekivati nastavak ovakvog
                                                              trenda u narednom periodu.
          Učešće malusa u premiji   Učešće bonusa u premiji
  UTICAJ POVEĆANJA ZAKONSKOG LIMITA NAKNADE ŠTETE NA
                ADEKVATNOST AO PREMIJE
• Počev od 12.10.2012. godine, zakonodavac je predvideo u Srbiji predviđa
  primenu minimalnog iznosa pokrića, po jednom štetnom događaju, u iznosu
  od 1,000,000 EUR za štetu na licima, odnosno 200,000 EUR za štetu na
  stvarima, bez obzira na broj oštećenih lica.
• Analiza potencijalnih efekata povećanja zakonskih limita naknade štete na
  adekvatnost premije AO, u uslovima nepostojanja sopstvenog iskustva iz
  prošlosti, može biti zasnovana na iskustvima izabranih zemalja EU.
• Primer Mađarske:
   – Uvođenje novih zakonskih limita 01.01.2001. (u visini od 1,084,677 EUR za štetu na
     licima i 1,807,795 EUR za štetu na stvarima) rezultovalo je porastom prosečnog iznosa
     šteta za približno 73% do 01.06.2004., kada je usledilo novo povećanje limita (na
     4,519,488 EUR za štetu na licima i 1,807,795 EUR za štetu na stvarima).
   – Do narednog povećanja limita 01.01.2007. godine (na 5,921,138 EUR za štetu na licima i
     1,973,500 EUR za štetu na stvarima) prosečne štete AO su već dostigle više nego
     dvostruko veći iznos u poređenju sa periodom pre prvog povećanja limita.
  UTICAJ POVEĆANJA ZAKONSKOG LIMITA NAKNADE ŠTETE NA
                ADEKVATNOST AO PREMIJE
• Primer Poljske:
   – Povećanje zakonskih limita naknade štete u AO realizovano je u dva navrata (01.01.2004.
     uvedeni su novi zakonski limiti od 350,000 EUR za štetu na licima i 200,000 EUR za štetu
     na stvarima, da bi 08.07.2005. usledilo novo povećanje na 1,500,000 EUR za štetu na
     licima i 300,000 EUR za štetu na stvarima), što je rezultovalo drastičnim skokom
     prosečnog iznosa šteta AO, sa tendencijom njihovog daljeg ubrzanog rasta.
     0.9
            mil. EUR

     0.8


     0.7


     0.6


     0.5


     0.4


     0.3


     0.2


     0.1


      0
           1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

                                               Poljska
                                              Poland       Mađarska
                                                          Hungary
 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV
                 NJIHOVOG OBRAČUNA
• Kao sastavni element tehničkih rezervi neživotnih osiguranja, rezerve za
  izravnanje rizika su namenjene ublažavanju fluktuacija racia šteta po
  pojedinim godinama.
• Izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika vrše se u godinama u kojima su
  poslovi osiguranja profitabilni, u cilju zaštite finansijskog položaja
  kompanije u onim godinama kada su štete veće od proseka.
• Promene u rezervama za izravnanje rizika odražavaju se na rezultate
  poslovanja iskazane u bilansu uspeha osiguravača.
• Prema članu 112. Zakona o osiguranju RS: ...”rezerve za izravanje rizika se
  formiraju na teret rashoda društava za osiguranje, posebno za svaku vrstu
  neživotnog osiguranja, i koriste se za vremensko izravnanje toka šteta u
  pojedinim vrstama osiguranja”...
 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV
                 NJIHOVOG OBRAČUNA
• Rezerve za izravnanje rizika se formiraju na bazi standardnog odstupanja
  merodavnog tehničkog rezultata u tekućoj godini u odnosu na prosečan
  merodavan tehnički rezultat u posmatranom periodu.
• Osnov obračuna rezervi je tehnička premija u samopridržaju ostvarena u
  tekućoj godini.
   – Društvo je u obavezi da obrazuje rezerve ako je u datoj vrsti osiguranja standardno
     odstupanje najmanje 0,05 ili je godišnji merodavni tehnički rezultat makar jedanput
     bio veći od 1 u periodu od 2005. godine, odnosno, od dana osnivanja.

• Ako je merodavni tehnički rezultat date vrste osiguranja u tekućoj godini
  veći / manji od prosečnog za posmatrani period, društvo je dužno da
  smanjuje / povećava (do dostizanja predviđene gornje granice) rezerve za
  izravnanje rizika pri svakom obračunu.
 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV
                 NJIHOVOG OBRAČUNA
• EU direktivama neživotnog osiguranja u okviru Solventnosti I bilo je
  predviđeno obavezno formiranje rezervi za izravnanje rizika (engl.
  equalisation provisions) u osiguranju kredita, i ostavljena mogućnost
  zemljama članicama da zahtevaju ili omoguće formiranje ovih rezervi u
  ostalim vrstama neživotnih osiguranja.
• Između zemalja članica EU postojala su izražena odstupanja u pogledu
  visine rezervi za izravnanje rizika i načina njihovog formiranja.
   – Pojedine zemlje su zahtevale da svaka kompanija u svim linijama neživotnih
     osiguranja formira date rezerve.
   – U pojedinim zemljama formiranje datih rezervi je bilo obavezno samo za
     određene rizike (npr. nuklearne i rizike terorističkih napada)
   – U većini zemalja EU osiguravači su ostvarivali povlašćeni poreski tretman po
     osnovu izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika.
  REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV
                  NJIHOVOG OBRAČUNA
• U proseku na nivou zemalja EU, rezerve za izravnanje rizika su iznosile 19% u
  odnosu na neto zarađene premije osiguranja i oko 9% u odnosu na ostatak
  tehničkih rezervi u samopridržaju.
• Imajući u vidu zahtevano učešće kapitala od 18% (odnosno 16%) u bruto premiji
  osiguranja prema modelu fiksnog koeficijenta, iznos rezervi za izravnanje rizika
  se mogao smatrati značajnim, iako su postojale izražene varijacije u datom
  pogledu između pojedinih zemalja.
        Učešće rezervi za izravnanje rizika u neto zarađenim premijama (u %)
         Broj zemalja članica




• Poređenja radi, učešće rezervi za izravnanje rizika u bruto premiji kompanija na
  tržištu osiguranja Srbije u 2011. godini iznosilo je 5,76%.
 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV
                 NJIHOVOG OBRAČUNA

• U uslovima primene Solvetnosti II, osiguravajuće kompanije u
  zemljama članicama EU nemaju obavezu obračunavanja rezervi za
  izravnanje rizika i ove rezerve ne predstavljaju deo tehničkih rezervi
  neživotnih osiguranja.

• Navedeno isključenje rezervi za izravnanje rizika delimično
  doprinosi smanjenju ukupnih tehničkih rezervi za 24,9% u QIS5 u
  poređenju sa Solventnošću I (pored efekta diskontovanja budućih
  novčanih tokova).
 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV
                 NJIHOVOG OBRAČUNA

• Evropska Komisija zahteva da sve osiguravajuće kompanije koje
  posluju u Evropskoj uniji od 2005. godine primenjuju međunarodne
  računovodstvene standarde i standarde finansijskog izveštavanja,
  što se odražava i u domenu rezervisanja za štete.

• Međunarodni standard finanijskog izveštavanja IFRS 4 pruža
  smernice za računovodstvo ugovora o osiguranju. Generalna
  namera je bila da se kompanijama dozvoli da koriste postojeće
  računovodstvene politike, uz izvesne modifikacije. Ključne
  promene u računovostvenoj praksi u domenu rezervisanja za štete
  obuhvataju sledeće:
 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV
                 NJIHOVOG OBRAČUNA

• rezerve za katastrofalne štete (catastrophe provisions) u
  budućnosti izvan perioda koji je pokriven postojećim ugovorima o
  osiguranju nisu dozvoljene;

• rezerve za pokriće slučajnih fluktuacija šteta (claim equalization
  provisions) nisu dozvoljene;

• zahteva se prepoznavanje i priznavanje budućih šteta, i njihovo
  uključivanje u analizu budućih novčanih tokova;

• pozicije pasive moraju biti prikazane zajedno sa efektima iz
  reosiguranja, dok se pozicije aktive prikazuju odvojeno od efekata
  iz reosiguranja
  REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV
                  NJIHOVOG OBRAČUNA
• Potreba za rezervama za izravnanje rizika nije jednako izražena u svim
  linijama poslovanja.
    – U linijama koje karakteriše visoka učestalost i nizak intenzitet šteta
       nije neophodno vršiti ujednačavanje rizika, jer on neće značajno
       fluktuirati po pojedinim godinama;
    – U drugim linijama poslovanja, gde je niska frekvencija i visoki
       intenzitet šteta, agregatna raspodela šteta je asimetrična udesno i
       fluktuacije u ukupnom iznosu šteta između pojedinih godina mogu
       biti izražene.
• Samim tim, nije logično podjednako zahtevati formiranje rezervi za
  izravnanje rizika u svim linijama poslovanja, već samo u onim linijama u
  kojim postoji realna potreba na osnovu statističkih podataka iz prošlosti.
HVALA NA PAŽNJI!

								
To top