Docstoc

razvoj_ega.pp

Document Sample
razvoj_ega.pp Powered By Docstoc
					Razvoj EGA


    Petar Nastasic
The Ego and the Id,Freud (1926) , a
……vrlo brzo zatim……………
Inhibitions, Symptoms, and Anxiety ,Freud,1926.

 U ovom eseju Frojd je revidirao svoju teoriju o
  anksioznosti i opisao Ego kao konstrukt sa mnogo
  vise snage
 Umesto pasivne i striktno reaktivne strukture na
  impulse Ida, - Ego se opisuje kao dostojna
  protivteza Idu, odgovorna za kontrolu
  impulsa,
 Tkodje, i kao integrisuci cinilac individualnog
  funkcionisanja u jednu koherentnu celinu
Heinz Hartmann (1934,1937,1958)
 ego funkcije
 teorija adaptacije

  “Hartman je snazno uticao na tok psihoanalize,
  zapocevsi kljucna istrazivanja o sustinskim
  procesima i promenama tokom normalnog
  razvoja.Hartmanovi doprinosi prosiruju polje
  interesovanja psihoanalize, sa psihopatologije, na
  opsti razvoj pojedinca, sa izolovanog samodovoljnog
  terapijskog metoda na sveobuhvatu naucnu
  disciplinu”
                     (Mitchell&Black,1995),p.35
Po Hartmanovom modelu

 Sastojci Ega i Ida su prisutni na rodjenju u
  vidu jednog nediferenciranog matriksa.



 Normativni konflikti sa okruzenjem
  razdvajaju Ego od Ida.
…..Naime,
 bebu ocekuje iskustvo/dozivljaj izvesnog
  stepena frustracije kada njena/njegova majka
  ne obezbedi potpuno i brzo zadovoljenje.
 Fakticki,to je prapocetak diferencijacije
 tj. ako beba dobija totalno zadovoljenje, tada
  ne bi imala neku potrebu da diferencira sebe
  od drugih, ne bi tezila autonomiji,
 ukratko, ne bi bilo potrebe za Egom
Hartmann, (1958)
….veruje da se unutar Ega nalaze urodjeni
 kapaciteti za percepciju, paznju, pamcenje,
 koncentraciju, motornu koordinaciju, govor

 Pod normalnim uslovima – uz tzv.“ocekivano
  okruzenje” – ovi se kapaciteti razvijaju u ego
  funkcije , koje su autonomne od libidinalnih I
  agresivnih impulsa; dakle, nisu proizvod
  frustracija i konflikta (kao sto je tvrdio Freud,1911)
Hartmann smatra…..
…..da su konflikti deo ljudskog zivota u procesu
 razvoja,



 - tako da Ego razvija odredjene funkcije
  koje cesto postaju konfliktne u odnosu na
  agresivne i libidinalne impulse
Prema Hartmanu
….zadatak psihoanalize je da neutralise
 konfliktogene impulse i
….da siri zonu Ego funkcija slobodnu od
 konflikta

 Baveci se time Hartman veruje da
  psihoanaliza moze olaksati adaptaciju
  pojedinca na njegovo/njeno okruzenje
Hartman&sar.
Dakle,
 pojedinac je u interakciji sa spoljnim
  svetom, a isto tako reaguje na
  unutrasnje snage

 konstrukt Ego koristi se da bi se objasnilo
  kako pojedinac ostvaruje celovitost tih
  interakicja kroz razlicite i brojne Ego
  funkcije
Rene Spitz je nastavljac Hartmana
…i on je jos detaljnije elaborirao razvoj Ega.

Uloge percepcije kod malog deteta.


 Za bebu su sve senzcije visceralne i slabo su
  diferencirane u odnosu:
 Ego i drugi ; unutrasnjost i spoljasnjost
……..

Dakle,
 osecaji su u pocetku fuzionisani;
 ili su vrlo siromasno diskriminisani jedan od
  drugog
 Ili su svi dobri ili su svi losi i
 vrlo su intenzivni
 Iskustvo dozivljaja sa majkom, dopusta neki
  stepen oblikovanja i razlikovanja , u
  intenzitetu.
 Ponovljena iskustva uspostavljaju tragove
  pamcenja.
 Interakcija sa majkom dopusta detetu da
  stavi pamcenje u rad i u sluzbu ega;
…………


 On/Ona uci da   postane (da se stvori) i
 dejstvuje u svom svetu, a ne samo da bude
 pasivni prijemnik poklona ili bola.
Spitz je identifikovao tri
organizaciona principa u razvoju Ega

1. Reakcija smehom (smiling response) obicno na
    uzrastu od 3 meseca,dete pocinje da se smeje u
    prisustvu prijatnog stimulusa.
 Pojedinacni perceptivni oblik najranijeg zivota
    zamenjuje osnovnu/visceralnu percepciju, - stvara
    se najranija separacija spoljasnjost od
    unutrasnjosti.
 Prepoznavanje specificnog lica je ocigledno znak
    uspostavljanja tragova pamcenja.
……………….
 Sposobnost da se poveze sadasnjost sa
  pamcenjem prijatnosti u proslosti je -
  manifestacija sposobnosti da se formiraju
  asocijacije/povezivanja
 .Rudimentarni ego je sposoban da se pomeri
  sa pasivnog i slucajnog ponasanja ka
  aktivnom i neposrednom..
 Odavde pocinju socijalne relacije
2. Anksioznost u prisustvu stranca

 oko uzrasta od 8 meseci, najveci broj dece
  izrazava stres u prisustvu nepoznate osobe.
 ova osobina/reakcija je moguca zato sto
  dete u tom uzrastu moze da specifikuje
  afektivne veze prema bliskim osobama I
  razlikuje ih od veze sa strancima
…….
 Ta, anksioznost nije dugotrajna vec je to
  samo jedan neizbezan prolazni odgovor na
  prisutan stres, ali
 on ima signalnu funkciju.
 Cak I kada stranac ne nanosi bol ili
  neprijatnost/nelagodnost,
 mladi Ego, dozivi anksioznost kao signal da
  je nekakav bol/nevolja moze biti moguca u
  bliskoj buducnosti
3. Semanticka komunikacija
– najveci broj dece moze uspostaviti govornu
   funkciju na uzrastu od 1 godine,
- ali ni sest meseci kasnije ne mogu uspesno
   formulisati reci sa specificnim intencijama/
   namerama da komuniciraju sa drugim.

- Jedan od najranijih nacina za ovu
  funkciju komuniciranja sa drugima je
  “NE” .
………

- Ucinivsi to NE, dete preduzima prvi korak u
 “identifikaciji sa agresorom”, okrecuci svoju
 pasivnost u aktivnu kontrolu.
- Uceci da komunicira govorom, dete se
 odrice fantazma o savrsenoj neverbalno
 komunikaciji.
 - Cineci tako, dete preduzima prvi korak
 prema punom socijalnom zivotu.
Ali treba znati da Ego nije samo
psiholoski konstrukt
…vec se on sagledava i kroz nagonski model, -
 tacnije kao sagledava se I kao



- vitalan i organski entitet tj
  bioloska struktura koja raste i koji se menja
  cak i u odrasllom zivotu
………… A,

…………….od momenta kada su elementi
 okruzenja stavljeni u akciju oni imaju
 znacajno mesto u daljem toku i postaju
 kljucni u formiranju Ega,
….postaje jasno da oni nastavljaju da vrse
 uticaj na Ego dugo i posle detinjstva
…Ego je i interakcijski entitet
U zakljucku,


 Ego je psiholoski konstrukt


 Ego je bioloska/organska struktura


 Ego je interakcijski entitet
TEORIJA OBJEKTINIH ODNOSA


….…objasnjava razvojni proces tokom
 humanih relacija u odrastanju deteta


 kroz analiziranje,   kako se
  strukturisu unutrasnji reprezentanti
  Ega i drugih objekata oko subjekta
Teorija objektnih odnosa
..predstavlja razradu i razvoj koncepta o
  unutrasnjim reprezentantima
  (“introjekti”; self i objekt reprezentacija”..,
   “internalizacija selfa i drugih”),

  Prva razmatranja je zapoceo Frojd, ali je
  ovu teoriju detaljno razradila
  Melanija Klajn
         0N e d i f e r e n c i r a n a s v e s t
(fuzionisane,nediskriminisane,intenzivne senzacije, savrsena
neverbalna komunikacija)

• instinktivne nesvesne fantazije(ID) – proizvod
  psihickog zivota , koje predstavljaju unutrasnji
  odraz Ida povezan sa dozivljajem spoljnog sveta
• imaginarni potencijali (masta, slika) tih fantazija su
  nam dati kao nagonski, dakle, fantazije su
  nesvesne
• i vremenom doprinose stvaranju i razvoju sve
  kompleksnijih slika mentalnog zivota
……………


• roditeljske figure i okruzenje
 (atmosfera, odnosi,) igraju znacajnu
 ulogu u stvaranju decijih fantazija
………….
• nakon posmatranja i ispitivanja dece , MK je
  ustanovila postojanje izrazito agresivih
  fantazija (mrznje, zavisti, ljubomore kod zdrave
  vrlo male i kod bolesne dece)

• ona je osmislila model razvoja ljudske psihe
  kod kojeg se istice postojanje znacajnih
  o s c i l a c i j a u psihickom stanju u
  zavisnosti da li prednjaci Eros ili Tanatos
………………..
• Stanje psihe u kojem se odrazava princip zivota
  (Eros) kao dominantan nazvala je
  DEPRESIVNOM POZICIJOM

• Psiholoska stanja koja korespondraju sa
  dezintegrativnim tendencijama prema
  zivotu(Tanatos) nazvala je PARANOIDNO
  SHIZOFRENOM POZICIJOM
……….
 Obe ove pozicije javljaju se u preedipalnoj fazi
  (oralna faza) i one predstavljaju nesvesne
  fantazije
 *faze u normalnom razvoju Ega i
 *faze u razvoju objektnih odnosa


       - svaka sa svojim vlastitim karakteristikama,
       - odbrambenim mehanizmima i
       - organizacionim strukturama
U skladu sa stavovima M.Klajn
nase misli su uvek ili u jednoj ili drugoj poziciji:

• Paranoidno – shizofrena pozicija –
• sadrzi ekstremni rascep, razdvoj izmedju misli i
  osecanja
• zatim vrlo malo i slabog osecanja krivice,
• ali zato, mnogo optuzivanja, mrznje,
• paranoje, tendenciju prema agresiji i borbi,
  (verbalnu ili fizicku), ispastanje drugih
Paronidno sch pozicija tokom razvoja

    anksioznost se pojavljuje kao pretnja
    primitivne prirode nezrelom Egu i
•   vodi ka mobilizaciji primitivnih mehanizama
    odbrane.
•   Razdvoj(splitting),
•   idealizacija i
•   projektivna identifikacija
……Ovi mehanizmi odbrane…
 kreiraju rudimentarnu strukturu
  ponasanja napravljenu od
  idealizovanog « dobrog objekta » ,
 drzeci ga daleko po strani od
  proganjajuceg « loseg objekta »
………..
• Unutrasnji impulsi anksioznog odraslog
  pojedinca su na slican nacin podeljeni
• usmeravaju njegovu/njenu ljubav prema
  « dobrom objektu » i
• svu njegovu /njenu mrznju/neprijateljstvo
  prema « losem objektu »
….ali su « dobri » i « losi
  objekat » integrisani u Egu
  …….
 Kao posledica p r o j e k c i j e


*kljucna anksioznost je paranoidna.- a
 preokupacija je strah i borba za opstanak
  selfa.

* Misljenje je konkretno (« primitivno ») zbog
  postojanja konfuzije izmedju Ega i objekta,
Depresivna pozicija reprezentuje jedan


• vazan razvojni napredak u kojem se
  zapocinje sa
• prepoznavanjem celog objekta i

  Impulsi koji se usmeravaju prema
  primarnom objektu pocinju da dobijaju
  ambivalentne karakteristike.
• (zapocinje diferencijacija,nema idealizacije)
Ovaj napredak nastaje zbog povecanja
kapaciteta Ega da integrise dozivljaj,
 sto vodi ka pomeranju primarne
 zainteresovanosti
 - od narcisticke preokupacije za
  opstanak Ega –
 - prema interesovanju za objekat od
  kojeg osoba zavisi.- ljubav
Depresivna pozicija
….visi stepen psiholoske organizacije
….sa bolje formiranim ego funkcijama,
….koje nastavljaju da se razvijaju tokom zivota

* Depresivna pozicija se pojavljuje tokom 6-8 meseca
  zivota
* pre toga dete je u paraniodno shizofrenoj poziciji
  koja se odlikuje visokoim stepenom strahova i
  progoniteljskiom anksioznoscu
Depresivna pozicija
….sadrzi simbolicki stav da se zivot ne sastoji
 samo od ekstrema
….(« ili je sve dobro ili je sve lose »),
…vec je sastavljen od mesavine raznih stvari,
 nekih dobrih i nekih losih; “srednja zemlja”

….u tom i takvom okviru krivica je
 prisutna i nije kaznjavajuca vec
 popravljajuca.
……………
… to nije stanje euforije, vec vise
 prigusena(pritisana) depresija, ali ne tuga.
….teskih situacija za Ego je mnogo.
• “Moras suzbiti svoja
  ekstremna osecanja i ziveti;
  biti ziv. “
Depresivna pzicija
 Destruktivni impulsi ako se i
 pojave u ovoj fazi,- vode ka
 osecanju gubitka i krivice , koji
 se sada mogu mnogo potpunije
 doziveti i koji konsekventno
 omogucuju da tugovanje
 zauzme mesto
U dostignica ove faze spadaju
 – pojava reparativno-korektivnih
   kapaciteta,
 – koji postaju moguci posto
   misljenje nije vise samo
   konkretno
 – razvoj simbolicne funkcije u
   misljenju I
Mahler, Fine, and Bergman (1975),
"The Psychological Birth of the Human Infant"
….opisuju faze i podfaze u razvoju deteta koje vode ka
  zavrsavanju procesa:
      - "separacija-individuacija“



  proces koji se odvija tokom prve tri godine zivota,
  naglasavajuci znacaj konstantnosti roditeljske figure u
  suocavanju sa …detetovom destruktivnom agresijom,


1. tokom procesa internalizacije kod deteta,
2. stabilnost uspostavljanja afektivne regulacije
3. sposobnost da se razvije zdrava autonomija
………..U tom periodu…



   Id, Ego i SuperEgo nastavljaju
    da se separisu/razdvajaju, tokom
    procesa diferencijacije.
………



 Unutar Ega primitivni regulatorni
 mehanizmi se smanjuju i
 zamenjuju se ili dopunjuju
 mnogo efikasnijim.
……….

 Dozivljaji frustracije u kontekstu
 normativnog rasta mozga i tela,
 dopustaju razvijajucem Egu da
 zapamti dozivljaj dovoljno dugo
 da odlozi zadovoljenje i predvidi
 buducnost.
……..dakle,

 Deo snage Ega deriviran je od postepenog
  diferenciranja matrixa koji sluzi da zadovolji
  zelje Ida, mada ne odmah i neobuzdano u
  skladu sa primitivnim procesima
 .Na jedan reciprocan nacin, pamcenje
  proteklih zadovoljenja dopusta Egu da se
  bavi i ispuni odlozenim zadovoljenjima.
…
 Ovaj proces stvara unutrasnji svet
  reprezentacije objekta i taj unutrasnji svet
  olaksava uvezbavanje buduceg odlaganja
  zadovoljenja.

 Kako strukture Ega i Superega sazrevaju,
  potrebe za spoljasnjim izvorom ispunjenja se
  smanjuju, a autonomija se povecava
…..
 Zbog toga sto su psihicke strukture
  osposobile pojedinca da bude manje zavisan
  od okruzenja sada formacije stvorene Ego
  strukture sluze za adaptaciju.

 Superego je ishod/posledica adaptacije na
  socijalno okruzenje.
………..


 Dok razvoj Ega zavisi od sazrevanja tela i
  mozga, da bi obezbedio motornu i kognitivnu
  kontrolu, razvoj Superega je socijalan
  uslovljen i abstraktan
Mada Hartman nije odbacio kastracionu
anksioznost kao kljucnu u razvoju superega

on ipak mnogo vise naglasava proces
identifikacije i idealizacije.

 malo dete se najpre identifikuje sa
  njenim/njegovim roditeljima kao idealizovanim
  figruama koje obezbedjuju zastitu i
  zadovoljstvo
……….
 Uskoro on/ona otkriva da „zajednicko
  podesavanje” mnogo bolje obebezbedjuje
  uzdrzavanje od poriva Ida i kroz modelovanje
  moralnih standarda roditelja.

 Ove funkcije (podesavanje, uzdrzavanje,
  moralni standardi) konsituisu ulogu
  superega.
Teorija selfa i konstantnosti objekta-
Frosch,Kernberg,Akhtar


 Govori o tome da problemi u procesu
  separacija-inidivuduacija uticu na razvoj
  psihijatrijskih simptoma kao sto su psihoza i
  granicna stanja kod odraslih
 Dva teoreticara su dali trajan
  doprinos teoriji o razvoju
  odraslih:

 Erik Erikson i
 George Vaillant
Erik Erikson (1902-1994)
Theory of Psychosocial Development
   Ohrabren od strane A.Freud da uci psihoanalizu on se zainteresovao za uticaj drustva i
    kulture na razvoj deteta.



 U razvijanju svoje teorije on nije prestao da se drzi
  postavke o evoluciji Ega, ali je drugacije elaborirao
  sazrevanje Ega tokom zivota
 Dakle, kao i Pijaze, EE, je ostao na stanovistu da se
  dete razvija po jednom predodredjenom toku, ali
  umesto fokusiranja na kognitivni razvoj (kao Pijaze),
 EE se usmerio na to kako se dete socijalizuje i kako
  taj proces utice na njegovo osecanje selfa/sebe
…………
 osam faza
 svaka faza ima dva moguca ishoda
 uspesno kompletiranje svih faza, zdrava i kompletna
  licnost
 uspesne interakcije
 neuspeh u kompletiranju neke faze,rezultira u
  nesposobnosti da se kompletira sledeca faza, i
  mogucnoscu da se formira manje zdrav i
  nekompletna licnost sa losim interakcijama sa
  drugima.
 Ove nekompletirane faze , medjutim, mogu se resiti u
  kasnijem toku zivota
1.Bazicno poverenje vs.
bazicnog nepoverenja –
   od uzrasta od 1 g. dete pocinje da uci da je svet
    mesto dostojno njegovog poverenja i da on/ona
    takodje moze biti dostojan poverenja.
   Ovo se formira kroz konzistentnost ponasanja
    staratelja/roditelja.
   Ako se ovo poverenje razvija uspesno dete oseca
    poverenje, samopouzdanost i sigurnost.
   U slucaju neuspeha – osecanje straha u
    nekonzistentnom svetu, anksioznost, strepnja, visok
    stepen nesigurnosti, izrazito nepoverenje prema
    svetu
2.Autonomija vs. stid i sumnja
- uzrast od 1-3 g, razvoj nervnog sistema omogucuje
  kretanje, odlazak od majke i vracanje, biranje
  igracaka I igra sa njima, mogucnost pravljenja
  izbora sta voli da obuce, sta voli da jede, da zadrzi
  stolicu itd.
- Ako dete u ovoj fazi bude ohrabrivano i podrzano u
  ostvarivanju svoje nezavisnosti, postaje sve vise
  samopouzdano i sigurno usvoje sposobnosti da
  prezivi u svetu.
- Ukoliko se dete previse kritikuje, preterano
  kontrolise i ne da mu se mogucnost da se potvrdi,
  pocinje da se oseca neadekvatno, nesigirno,
  stidljivo i pocinje da sumnja u mogucnost svog
  prezivljavanja u svetu
3.Inicijativa vs. Krivica,
- oko 3 do 6 g, dete koje raste pokusava da iskaze
  svoj uticaj na druge i da prati svoju radoznalost,
  koristeci pupoljke svojih kognitivnih i motornih
  vestina.
- Spoljno okruzenje postaje sve vaznije i dete zeli
  da sve cesce potvrdjuje sebe i svoje sposobnosti,
  pocinje da planira aktivnosti, kreira igre i pokrece
  aktivnosti sa drugima.
- Ako dobije priliku dete razvija osecanje inicijative i
  osecanje sigurnosti pri donosenju odluka.
……….3…….
Okruzenje u slucaju krsenja pravila primenjuje kritike i
  dete oseca krivicu zbog greske ili greha.U suprotnom
  ako se dozive porazi,bilo kroz kriticizam ili kroz
  preteranu kontrolu, prezasticivanje – dete razvija
  osecanje krivice, moze se osecati kao smetnja za
  druge, postaje sledbenik sa nedostatkom
  samoinicijative.
 - Ova krizna faza je period Edipalna faza po
  Frojdu,medjutim EE je redefinisao dinamiku Edipalne
  drame prema fokusiranju na veci znacaj i ulogu
  socijalnog okruzenja
 - Dakle, ovo je period formiranja Superega, i krivica
  se moze kontejnirati,
……..3…….
……Ova krizna faza je period Edipalna faza po
 Frojdu,medjutim
…….EE je redefinisao dinamiku Edipalne
 drame prema fokusiranju na veci znacaj i
 ulogu socijalnog okruzenja
 - Dakle, ovo je period formiranja
 Superega, i krivica se moze
 kontejnirati,
4. Marljivost vs.
Inferiornost u postignucima
     period od 6 do puberteta, dete se postepeno udaljava od
    roditelja i pomera se prema vrsnjacima, kao objektima za
    identifikaciju, pocinje da razvija osecanje ponosa, on/ona trazi
    takmicenja I tezi da nadmasi u sportu, skoli ili drugim
    vrcnjackim dostignicima.
   Pokrece projekte, trudi se da ih kompletira, i oseca se dobro
    ako to postigne; nagrada mu je zadovoljstvo koje oseca zbog
    postignuca;
   u tom periodu ucitelji igraju povecanu ulogu u razvoju dece;
    ako se dete ohrabruje i podstice u tim inicijativama, pocinje da
    se oseca preduzimljivo i ponosono zbog svoje marljivosti
    (industry) i ima pouzdanje u svoju sposobnost da ce postici
    cilj. Ako se dete ne podstice u tim inicijativama, ako se te
    inicijative zabvranjuju; ako se previse kritikuje ili ako se poslovi
    obavljaju umesto njega/nje dete pocinje da se oseca
    infeeriorno, sumnja u svoje vlastite sposobnosti i nece dostici
    svoje potencijale.
………..4…..

 Ako se dete ne podstice u tim inicijativama,
  ako se te inicijative zabranjuju;
 ako se previse kritikuje ili
 ako se poslovi obavljaju umesto njega/nje
  dete pocinje da se oseca inferiorno,
  sumnja u svoje vlastite sposobnosti i
  nece dostici svoje potencijale.
5.Identitet vs. Konfuzija uloga,-
 odvija se tokom adolescencije, prolazak iz detinjstva u odraslo
    doba je izuzetno znacajan;
   deca postaju za jos jednu nijansu udaljenija od roditelja i
    porodice i vise nezavisna, ali se cesto pitaju „Ko sam ja?”.
   Uopsteno resenje tokom tih godina je potvrditi svoju nezavisnost
    kroz postupke, oblacenje, govor koji je primeren vrsnjacima.
   Identifikacija je vazan zadatak za uspostavljanje identiteta.
   Pocinju da razmisljaju o buducnsti u terminima karijere, odnosa,
    porodice, stanovanja itd,
   Istrazuju mogucnosti i kroz ishode tih istrazivanja formiraju
    vlastiti identitet.
   Smisao/osecanje ko su oni, - moze biti ometeno/sprecno,
   sto rezultira osecanjem konfuzije o sebi i svojoj ulozi u ovom
    svetu. („Ja ne znam sta zelim da budem kad porastem”)
……5………..
 Pocinju da razmisljaju o buducnsti u
  terminima karijere, odnosa, porodice,
  stanovanja itd,
 Istrazuju mogucnosti i kroz ishode tih
  istrazivanja formiraju vlastiti identitet.
 Smisao/osecanje ko su oni, - moze biti
  ometeno/sprecno,
 sto rezultira osecanjem konfuzije o sebi i
  svojoj ulozi u ovom svetu. („Ja ne znam sta
  zelim da budem kad porastem”)
6.Bliskost vs. Izolovanost
  faza mladi odrasli,
 zadatak je postici osecanje emocionalne,
  seksualne i duhovne zrelosti sa dozivljajem
  socijalne odgovornosti.
 Medjutim , bliskost nosi rizik.
 Ljudi cesto bivaju povredjeni u pokusaju da
  uspostave bliskost sa drugima i ako ne
  uspeju da se u tome uspesno uklope mogu
  teziti da se povuku u emocionalnu izolaciju.
…….6………..
 Naime, istrazuju se relacije koje mogu da
  dovedu do pojave dugotrajne privrzenosti i
  poverenja sa nekim drugim ko nije clan
  porodice.
 Uspesno kompletiranje ovog zadatka dovodi
  do prijatnih relacija i osecanja privrzenosti i
  pripadanja, sigurnosti i neznosti u odnosima.
 Izbegavanje bliskosti, strah od
  privrzenosti u relaciji, moze dovesti do
  osecanja usamljenosti, izolacije, a ponekad i
  depresije
7.Generativnost vs. Stagnacija,
   faza sredovecnosti
   period u kojem se postavljaju drugacija vrsta
    pitanja, centriranih na vlastito mesto u siroj semi
    zivota.
   Tokom ovog perioda treba da se uspostavi
    profesionalna karijera, urede relacije sa
    okruzenjem, formira se svoja porodica i razvije se
    osecanje da ste postali deo jedne velike slike sveta.
   Vracamo se u drustvo kroz rast svoje dece , kroz
    stvaranje na poslu i kroz ukljucivanje u drustvene
    aktivnosti i organizacije.
…….7………….
 Generativnost je osecanje zivljenja kroz
  smenjivanje generacija bez prevelikog
  uvlacenja i komplikovanja u vezi s tim.
 U suprotnom moze se stvoriti osecanje da je
  zivot kompletno samo-zasicen,da stoji i da je
  neproduktivan i ogranicen.Najcesce ova kriza
  se prevazilazi kroz rast sopstvene dece, ali
  generativnost se moze dostici kroz
  filantropiju, poducavanje, preduzetnistvo ili
  kroz druge pristupe
8. Integritet vs. Razocaranje
     u zavrsnoj fazi zivota,
   dobro osecanje postize se postojanjem ravnoteze izmedju vlastite
    odgovornosti za svoje izbore i prihvatanja sudbine koja nam je dodeljena
   EE-ov opis integriteta napravljen je kroz observaciju kultura, iznoseci
    obogaceni prikaz spiritualnih veza sa prosloscu i buducnoscu..
   Naime, postajuci „senior” tezi se da se spusti sopstvena produktivnost i da se
    ispituje zivot penzionisane osobe,
   To je vreme da razmislimo o svojim dostignucima i o sposobnosti da
    razvijemo integritet, ako vidimo sebe kao osobu koja je vodila uspesan zivot.
   Zadatak da se dostigne taj cilj stvara strah i preti osecanjem uzaludnosti i
    izolacijom u suocavanju sa bliskom smrcu.
   Dakle, ako se vlastiti zivot sagledava kao neproduktivan, ako se oseca krivica
    pred prosloscu, ili
   Ako se ima osecanje da se nisu dostigli zivotni ciljevi, razvija se
    nezadovoljstvo zivotom i razvija se razocaranje, koje vodi ka depresiji i
    beznadeznosti
…..8…………….
 Zadatak da se dostigne taj cilj stvara strah i
  preti osecanjem uzaludnosti i izolacijom u
  suocavanju sa bliskom smrcu.
 Dakle, ako se vlastiti zivot sagledava kao
  neproduktivan, ako se oseca krivica pred
  prosloscu, ili
 Ako se ima osecanje da se nisu dostigli
  zivotni ciljevi, razvija se nezadovoljstvo
  zivotom i razvija se razocaranje, koje vodi ka
  depresiji i beznadeznosti
Teorija psiho-socijalnog razvoja
 koristi
       bazicni princip ego psihologije:
  adaptaciju i

 siri ga na oblast socijalnog okruzenja.


 Tome dodaje i longitudinalnu dimenziju,
  upucujuci je na fleksibilnijju, organsku mapu
  ljudskog razvoja
Karakteristike ove epigenetske sheme koje
pojacavaju njenu eksplanatornu snagu su:

 - Nijedna faza/kriza se ne odvija
  kompletno/do kraja iskljucivo u jednom ili
  drugom pravcu.
 Napr.:Covek koji izgubi svaki osecaj nepoverenja
  bice vrlo lako eksploatisan.Neko ko izgubi svaki
  osecaj krivice bice socioptska licnost

-   Balans medju polovima bilo koje faze/krize
  je centralni element individualnog
  personaliteta
………..
Kriza postoji posle svake vaznije faze.

 Inicijativa vs. Krivica napr.: to je signalna kriza
  edipalne faze, ali se i odrasli bore sa tom
  temom u istoj osi,


  Na svakoj fazi, se zonglira sa ostacima
  prethodne faze/krize
……..
  Razresenje svake krize snazno zavisi od
  interpersonalnih zbivanja u okruzenju.

 Malo dete koje ne dobije hranu kada je gladno ne
  moze nauciti bazicno poverenje.

 Izdajstvo od voljenog ljubavnika/ce umanjiti
  kapcitete mladog odraslog/le da razvije bliskost

 Drustvo koje se ruga starima cini im teskiom
  mogucnost da dostignu integitet

				
DOCUMENT INFO
Shared By:
Categories:
Tags:
Stats:
views:4
posted:11/12/2012
language:Unknown
pages:77