Pravci razvoja projektovanja is 26.ppt by g9F514

VIEWS: 0 PAGES: 26

									 Pravci razvoja
projektovanja IS
        ITERATIVNO – INKREMENTALNI
                  RAZVOJ
Objektno-orijentisani pristupi kao osnovnu
paradigmu imaju iterativno-inkrementalni razvoj:
“PLANIRAJ MALO,
     ANALIZIRAJ MALO,
          PROJEKTUJ MALO,
                    IMPLEMENTIRAJ MALO!”
Višestruko se ponavlja životni ciklus, pri čemu rezultat
svake iteracije predstavlja jedan relativno mali, po pravilu
korisniku značajan, deo projekta (inkrement).

KRITERIJUM:
Dva do tri meseca razvoja za jedan inkrement
                           UML
              Unified Modeling Language
            – Jedinstveni jezik modelovanja
   Jezik za vizuelizaciju,
                 specifikaciju,
                         konstruisanje i
                                dokumentovanje sistema

U čemu se ogleda jedinstvenost?
• Kombinovanje koncepata ranije korišćenih metoda;
• Isti koncepti i oznake mogu se koristiti u bilo kojoj fazi razvoja
  sistema;
• Može se na jedistven način primenjivati u različitim vrstama
  aplikacija: poslovnim, inženjerskim, aplikacijama u realnom
  vremenu
  ASPEKTI MODELA U UML-U
Za svaki aspekt daje se statički i dinamički opis sistema


                                      ASPEKT
   ASPEKT                         IMPLEMENTACIJE
PROJEKTOVANJA

    ASPEKT SLUČAJEVA KORIŠĆENJA



  ASPEKT                               ASPEKT
  PROCESA                           RAZMEŠTANJA
         ASPEKT PROJEKTOVANJA

• Aspekt projektovanja predstavlja realizaciju
  sistema u "objektnom prostoru stanja".

• Statički opis ovoga aspekta daje se preko
  Dijagrama klasa i Dijagrama objekata.

• Dinamički opis se daje preko Dijagrama
  interakcija, Dijagrama promene stanja i
  Dijagrama aktivnosti.
         ASPEKT IMPLEMENTACIJE

• Aspekt implementacije predstavlja komponente i
  fajlove preko kojih se sistem fizički ostvaruje.

• Statički opis ovoga aspekta daje se preko
  Dijagrama komponenti.

• Dinamički opis se daje preko Dijagrama
  interakcija, Dijagrama promene stanja i
  Dijagrama aktivnosti.
             ASPEKT PROCESA
• Aspekt procesa opisuje način odvijanja
  procesa u sistemu, "niti" procesa,
  konkurentnost i sinhronizacija.

• Koriste se isti dijagrami kao i u aspektu
  projektovanja i za statički i za dinamički
  opis, a najviše dijagrami aktivnosti
         ASPEKT RAZMEŠTANJA
• Aspekt razmeštanja predstavlja topologiju
  sistema, računarsko-komunikacionu mrežu.
  Pokazuje se kako su u ovoj mreži
  razmeštene komponente koje pretstavljaju
  fizičku realizaciju sistema
• Dijagrami razmeštaja se koriste za statički
  opis.
• Dinamički opis se daje preko Dijagrama
  interakcija, Dijagrama promene stanja i
  Dijagrama aktivnosti.
  ASPEKT SLUČAJEVA KORIŠĆENJA


• Opisuje se ponašanje sistema sa tačke
  gledišta korisnika prvenstveno, a koristi se u
  analizi i testiranju. Predstavlja funkcionalnu
  specifikaciju sistema.
• Statički opis ovoga aspekta daje se preko
  Dijagrama slučajeva korišćenja, a
  dinamički, prvenstveno tekstualno, a zatim i
  preko Dijagrama interakcija, Dijagrama
  promene stanja ili Dijagrama aktivnosti.
             MODEL SLUČAJEVA
               KORIŠĆENJA
• Pod terminom “slučaj korišćenja” podrazumeva se jedan specifičan
  način korišćenja IS, jedna “atomska” funkcija IS. Preko “slučaja
  korišćenja” opisuje se interkcija nekog objekta van sistema sa samim
  IS. Skup “slučajeva korišćenja” predstavlja sve pretpostavljene načine
  korišćenja sistema.

• Model slučajeva korišćenja je graf sa dve vrste čvorova: čvorovima
  koji predstavljaju aktere i čvorovima koji predstavljaju slučajeve
  korišćenja. Akter je objekat van sistema koji predstavlja tip (vrstu)
  korisnika. Akter može biti korisnik (čovek) ili neki drugi sistem. Treba
  praviti razliku između korisnika i aktera. Korisnik je čovek koji koristi
  sistem, dok je akter specifična uloga koju korisnik ima u komunikaciji
  sa sistemom.
        OPŠTI MODEL SLUČAJEVA KORIŠĆENJA
                                 SI ST E M X


        Q1                                                     Q3


                                     SK 1

        Q2                                                     Q4

                          SK 2                 SK 3



Direktna komunikacija između dva aktera i dva konkretna slučaja
korišćenja (sa kojima komuniciraju akteri) se ne može predstaviti na
modelu (grafu). Međutim, moguće je definisati asocijaciju između klasa
slučajeva korišćenja i klasa aktera (apstraktni akteri i apstrakti slučajevi
korišćenja), da bi se jednostavnije prikazao neki složeni model.
           PRIMER SLUČAJA KORIŠĆENJA

                   BANKOVNI AUTOMAT




                      Podizanje novca
Komitent

                         Ulaganje

                                         Računar
                                          banke
                           Prenos


Operater
                        Administracija
SLUČAJEVI KORIŠĆENJA- DIJAGRAM

            SAMOPOSLUGA           Kupac
    Kasir
                 Prodaja



               Logovanje

                                  Menadžer
              Vraćanje artikala



               Pokretanje kasa
SLUČAJEVI KORIŠĆENJA - VEZE

                        <<extend>>    Upravljanje
              Prodaja
                                       zalihama

                         <<include>
    <<include>>          >



    Registrovanje
      artikala              Plaćanje




                    Plaćanje u             Plaćanje
                     gotovom               katicom
     SISTEMSKI DIJAGRAM SEKVENCI ZA
       SLUČAJ KORIŠĆENJA “PRODAJA”
            KASIR


                                           :System

                    unesi stavku (prkod, kol)
Strukturirani
tekst za               kraj prodaje ( )
opis
slučaja
korišćenja            placanje (iznos)
                      KONCEPTUALNI MODEL
                        – DIJAGRAM KLASA
                                                       1      Sp ecifik. a rtika la
 Stav ka pro da je
                      0 ..1                                   cena
koli~ina
                                                              kod-atr ikla
                                   1                  1 ..*
                                                        *
              1 ..*
                                                       1          Pro d av nica
                1           K atalog a rtika la
        Pro d aja                                             naziv
                                                  *           adr esa
datum
                                                                        1
vr em e                 *
                1
                                                                    1 ..*
                1
        Pla} an je                                                      K asa
                                                       1
iznos
                     Dijagram kolaboracije
unesiStavku(prkod,kol)
                           1:[ nova prodaja ]kreiraj()
                           3:napraviStavkuPr(spec,kol)
           :Kasa                                                         :Prodaja
                     2: spec : =
                     specifik(prkod)                     1.1:kreiraj()
                                                                               3.1:napravi(spec,kol)
         :Katalog
                                                                         sl: Stavka
          artikala
                                                                          prodaje
                     2.1: spec : =
                     nadji(prkod)                        3.2:
                                                         dodaj(sl)


     :Specifik.                                :Stavka
      arikala                                  prodaje
         KONAČNI DIJAGRAM KLASA
 Stavka prodaje                                  1     Specifik. artikala
                                                       cena
koli~ina             0..1                              kod-atrikla
ukupno-po-artik()               1               1..*
                                                 *

              1..*       Katalog artikala
                                                 1         Prodavnica
              1
                                            *          naziv
                         specifik()
     Prodaja                                           adresa
datum
                                                              1
vreme                *
napraviStavkuPr()
                                                              *
 napraviPla}anje()
ukupno()                                                      Kasa
     1     1
                                                   krajProdaje()
        Pla}anje                                 1 unesuStavku()
iznos                                              pla}anje()
         FIZIČKI POGLED
server:Samopos.
     <<baza >>             :upiti
      :Prodaja

      :transakc.



Klijent: POSterminal


                       :POS-GUI
        IMPLEMENTACIJA
   - TROSLOJNA ARHITEKTURA
      KLIJENT
  (Prezentacioni sloj)   • korisnički interfejs


 POSLOVNI SLOJ
APLIKACIONI SERVER       • aplikaciona logika



IZVORI PODATAKA          • upravljanje podacima
                 KARAKTERISTIKE
              TROSLOJNE ARHITEKTURE


• U troslojnom generičkom modelu jasno se odvaja
  upravljanje podacima, aplikaciona logika i korisnički
  interfejs.
• Prilagodljivost brzim promenema, kako u korisničkom
  (poslovnom), tako i u implementacionom (tehnološkom)
  okruženju.
• Suštinu ove arhitekture odražava srednji sloj koji se
  različito naziva: aplikacioni server, transakcioni server,
  server komponenti, server poslovnih pravila, čime se
  posebno ističe neka funkcionalnost ovoga sloja.
                     IMPLEMENTACIJA
                  - TROSLOJNA ARHITEKTURA
• jasno se odvaja upravljanje podacima, aplikaciona logika i korisnički
interfejs.
• prilagodljivost brzim promenema, u poslovnom i implementacionom
okruženju
• omogućava i transparentno povezivanje korisničkih aplikacija sa različitim
izvorima podaka na raznim platformama, a ne samo sa jednim serverom
baze podataka.
• koncept distribuiranih softverskih komponenti (CORBA, DCOM, Java
Beans) omogućava da se i komponente srednjeg sloja distribuiraju
• troslojna arhitektura je generička za višeslojne arhitekture koje postaju
opšteprihvaćeni standard. U njima se različite funkcije srednjeg sloja
(“middleware) raslojavaju, da bi se preko većeg broja slojeva, odnosno
većeg stepena indirekcije, omogućila veća modularnost, heterogenost i
elastičnost sistema
    Reinženjering                                Razvoj
                       Upravljanje
      poslovnih                      .....   informacionih
                       kvalitetom
       procesa                                  sistema



                    Modeli (poslovnih)
                       procesa



                       Standardi i
                       modeliranje


 Upravljanje međusobno povezanim i međusobno
zavisnim poslovnim procesima ("process centered
  management approach") je osnova uspešnog
       funkcionisanja bilo koje organizacije
     Poslovni proces (PP) je sekvenca (nit)
 aktivnosti kojima se ostvaruje neki cilj sistema
     ili zadovoljava zahtev korisnika usluga
              ili rukovodstva sistema.
                                   Praćenje realizacije
                                    nekog ugovora,
                                   Praćenje realizacije
                                    narudžbenice
                                    kupca,
                                   Sprovođenje nekog
                   poslovni
                    proces          upravnog postupka
                                    i slično.

ODNOS POSLOVNIH PROCESA I
POSLOVNIH FUNKCIJA
           ZAKLJUČAK –
  U KOJOJ SMO SITUACIJI DANAS?

• STANDARDIZACIJA I FORMALIZACIJA RAZVOJA
  SOFTVERA (IS)
• ZA KONVENCIONALNE METODE
  KARAKTERISTIČNO JE USVAJANJE TZV
  “DRŽAVNIH STANDARDA:
  – IDEF0X (BPwin) I IDEF1X(Erwin) pojedinih američkih
    ministarstava
  – SAADT – u Engleskoj
  – EUROMETHOD – Evropska zajednica
  – ……….
            ZAKLJUČAK –
   U KOJOJ SMO SITUACIJI DANAS?



• OBJEKTNO-ORIJENTISANI PRISTUP
• JEDINSTVENI JEZIK MODELIRANJA (UML)
• JEDINSTVENI PROCES RAZVOJA

								
To top