strategija-konacno

Document Sample
strategija-konacno Powered By Docstoc
					Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



                        REPUBLIKA SRBIJA
                AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
              POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA PRIVREDU




                                                                          Strateški dokument


Strategija razvoja širokopojasnih
       telekomunikacionih mreža
          AP Vojvodine u periodu
         od 2007. do 2010. godine

                                                    I
       Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




Sadržaj
IZVRŠNI REZIME ............................................................................................................................. V

1      UVOD .......................................................................................................................................... 1
    1.1     UVODNE NAPOMENE ............................................................................................................. 1
    1.2     DEFINICIJA ŠIROKOPOJASNIH TELEKOMUNIKACIJA................................................................ 3
    1.3     PREDNOSTI I OGRANIČENJA ŠIROKOPOJASNOG PRISTUPA ...................................................... 3
       1.3.1 Prednosti širokopojasnog pristupa ................................................................................... 3
       1.3.2 Ograničenja širokopojasnog pristupa ............................................................................... 5
    1.4     DEFINICIJE VAŽNIJIH POJMOVA ............................................................................................. 6
2      PRIKAZ POSTOJEĆIH TEHNOLOGIJA .................................................................................. 7
    2.1     OSNOVNA PODELA ................................................................................................................ 7
    2.2     OPIS POJEDINIH TEHNOLOGIJA .............................................................................................. 8
       2.2.1 Digitalna pretplatnička linija............................................................................................ 8
       2.2.2 Kablovsko-distributivni sistemi (kablovska televizija) ................................................. 10
       2.2.3 Elektroenergetski kablovi .............................................................................................. 10
       2.2.4 Optičko vlakno ............................................................................................................... 10
       2.2.5 Bežični širokopojasni pristup ......................................................................................... 10
       2.2.6 Mobilni bežični pristup .................................................................................................. 11
       2.2.7 Fiksni satelitski pristup .................................................................................................. 11
       2.2.8 Bežične lokalne mreže ili Wi-Fi .................................................................................... 11
3      АNALIZA POSTOJEĆEG STANJA U OBLASTI ŠIROKOPOJASNIH
       TELEKOMUNIKACIJA NA PODRUČJU AP VOJVODINE ................................................. 12
    3.1        BROJ KORISNIKA I NJIHOVA DISPERZIJA NA URBANA I RURALNA PODRUČJA ZA SVE VRSTE
               USLUGA ............................................................................................................................... 12
       3.1.1 Analiza broja korisnika uskopojasnog i širokopojasnog pristupa Internetu u AP
       Vojvodini ................................................................................................................................... 14
    3.2     POSTOJEĆA ZAKONSKA REGULATIVA U OVOJ OBLASTI I NAČIN NJENE PRIMENE .................. 17
       3.2.1 Postojeća zakonska regulativa ....................................................................................... 17
       3.2.2 Način primene postojeće zakonske regulative ............................................................... 17
    3.3     IZVORI FINANSIRANJA ......................................................................................................... 19
       3.3.1 Pregled cena korišćenja širokopojasnog pristupa Internetu u AP Vojvodini ................ 20
    3.4     PREGLED PROBLEMA U POGLEDU KVANTITETA I KVALITETA PRUŽANIH USLUGA ................ 21
       3.4.1 Pregled problema u pogledu kvantiteta pružanih usluga ............................................... 21
       3.4.2 Pregled problema u pogledu kvaliteta pružanih usluga ................................................. 21
       3.4.3 Ostali problemi............................................................................................................... 21
4      SAGLEDAVANJE POTREBA ZA USLUGAMA ŠIROKOPOJASNIH
       TELEKOMUNIKACIJA NA PODRUČJU AP VOJVODINE ................................................. 22
    4.1        PROFIL KORISNIKA ŠIROKOPOJASNOG PRISTUPA ................................................................. 22
    4.2        PROJEKCIJA BROJA KORISNIKA I NJIHOVE DISPERZIJE NA URBANA I RURALNA PODRUČJA ZA
               SVE VRSTE USLUGA ............................................................................................................ 23
    4.3        SAGLEDAVANJE NAČINA PODELE TRŽIŠTA ŠIROKOPOJASNIH TELEKOMUNIKACIONIH USLUGA
               PO VRSTI USLUGE, BROJU KORISNIKA I DISPERZIJI ............................................................... 25

5      PROJEKCIJA RAZVOJA ŠIROKOPOJASNIH TELEKOMUNIKACIONIH MREŽA
       AP VOJVODINE ....................................................................................................................... 26



                                                                           II
       Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


    5.1     DEFINISANJE UNIVERZALNE TELEKOMUNIKACIONE USLUGE ZA SVE GRAĐANE AP
    VOJVODINE ................................................................................................................................. 26
    5.2     ODREĐIVANJE DINAMIKE RAZVOJA INFRASTRUKTURE I IMPLEMENTACIJE UNIVERZALNE
            ŠIROKOPOJASNE TELEKOMUNIKACIONE USLUGE ................................................................. 29
       5.2.1 Određivanje dinamike razvoja infrastrukture širokopojasne telekomunikacione usluge ..
              ........................................................................................................................................ 29
       5.2.2 Implementacija univerzalnog širokopojasnog telekomunikacionog servisa .................. 29
    5.3     SUGESTIJE U POGLEDU OTVARANJA TRŽIŠTA ZA DAVAOCE ŠIROKOPOJASNIH USLUGA I
            ZAŠTITE KORISNIKA ............................................................................................................ 30
    5.4     SUGESTIJE ZA PROMENU POSTOJEĆE ZAKONSKE REGULATIVE U OVOJ OBLASTI I UPUTSTVA
               ZA NJENU PRIMENU IMAJUĆI U VIDU DINAMIČNE PROMENE U OVOJ OBLASTI I USLOVE
               KONKURENCIJE .................................................................................................................... 30
       5.4.1 Zakon o telekomunikacijama ......................................................................................... 31
       5.4.2 Zakon o planiranju i izgradnji ........................................................................................ 31
       5.4.3 Geodetske podloge ......................................................................................................... 32
    5.5     MARKETINŠKE AKTIVNOSTI RADI POPULARIZACIJE ŠIROKOPOJASNIH USLUGA I EDUKACIJE
            STANOVNIŠTVA ................................................................................................................... 32
    5.6     SAGLEDAVANJE IZVORA FINANSIRANJA IMAJUĆI U VIDU ISKUSTVA IZ REGIONA.................. 35
    5.7     PREPORUKE IZVRŠNOM VEĆU VOJVODINE ZA DEFINISANJE SVOJE POLITIKE U OBLASTI
            ŠIROKOPOJASNIH TELEKOMUNIKACIJA................................................................................ 36
    5.8     PROGRAMI, APLIKACIJE I SERVISI OD ZNAČAJA ZA UVOĐENJE I EFIKASNU
            KOMERCIJALIZACIJU ŠIROKOPOJASNIH TELEKOMUNIKACIJA U AP VOJVODINI .................... 38

6      LITERATURA........................................................................................................................... 40

PRILOG 1 – ANALIZA OPERATORA TELEKOMUNIKACIONIH USLUGA U AP
VOJVODINE ..................................................................................................................................... 41

PRILOG 2 – ISTRAŽIVANJE POTREBA ZA ŠIROKOPOJASNIM PRISTUPOM U AP
           VOJVODINI ................................................................................................................ 52

PRILOG 3 – “DELPHI” ISTRAŽIVANJE MIŠLJENJA EKSPERATA O RAZVOJU
            ŠIROKOPOJASNIH TELEKOMUNIKACIJA U AP VOJVODINI ......................... 79




                                                                           III
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




Ova strategija je dokument nastao u Izvršnom veću AP Vojvodine. Sadrži rezultate
istraživanja stanja i planova razvoja širokopojasnih telekomunikacija u AP
Vojvodini. Strategija teži da podrži razvoj širokopojasnog pristupa na području
Vojvodine, imajući u vidu pre svega potrebe i poboljšanje života građana i
poslovanja privrednih subjekata u Pokrajini. Iz ovog razloga, Izvršno veće je
definisalo ciljeve koji odražavaju potrebu da AP Vojvodina prati razvoj u ovoj oblasti
u Evropskoj uniji i okruženju. Strategija predlaže skup mera i politiku koju bi Izvršno
veće Vojvodine moralo da ostvari preko svojih organa. Njen cilj je da stvori uslove za
privlačenje investicija u ovu oblast, edukaciju građana i preduzetnika koji treba da
koriste blagodeti ovakvih mreža i njihovih sadržaja, kao i efikasnije poslovanje
privrednih subjekata. Izvršno veće će nastojati da utiče na regulativu i njenu
evoluciju u smeru razvoja širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini, a time i u
Republici Srbiji.




                                              Maj 2007. god.


                                                       IV
     Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




Izvršni rezime

Opšti okvir Strategije

1.      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža u AP Vojvodini (APV)
        rukovodi se dokumentom “Strаtegija rаzvoja telekomunikаcija u Republici Srbiji u periodu
        od 2006. do 2010. god.”. Saglasna je i sa potpisanim međunarodnim sporazumom, “Agenda
        e-JIE za razvoj informacionog društva”, za razvoj informacionog društva u regionu. Taj
        sporazum je u skladu sa akcionim planovima “e-Evropa 2002” i “e-Evropa 2005” i planom
        “e-Evropa+” za zemlje kandidate,za članstvo u EU.
2.      Strategija razvoja AP Vojvodine u glavnim crtama definiše okvire značajne za ostvarivanje
        širokopojasnog pristupa, definišući korake budućeg razvoja u AP Vojvodini. Bazirana je na
        oceni sadašnjeg stanja i mogućnosti dostupa novim tehnologijama. Predlog razvoja
        širokopojasnih telekomunikacija odnosi se na sve segmente društva i ekonomije i insistira
        na ravnomernom razvoju svih delova AP Vojvodine.
3.      Strategija definiše ulogu i zadatke Izvršnog veća AP Vojvodine za podršku razvoju
        širokopojasnih telekomunikacija. Uloga Izvršnog veća AP Vojvodine će se koncentrisati na:
        3.1. Ograničenu regulatornu funkciju, samo tamo gde je potrebno obezbediti podsticaj i
                podršku za izgradnju ili nadogradnju infrastrukture za širokopojasni pristup, bez
                pristrasnosti u donošenju odluka;
        3.2. Koordinaciju aktivnosti koje će povećavati dostupnost širokopojasnih komunikacija
                za sve, uz stalno nastojanje za smanjenjem jaza između urbanih i ruralnih oblasti;
        3.3. Obrazovanje o značaju, mogućnostima i korišćenju širokopojasnih komunikacija;
        3.4. Podržavanje razvoja širokopojasnih komunikacija ne samo korisnika servisa, već i
                davalaca usluga i kreatora sadržaja (npr. e-uprava, e-zdravstvo, e-obrazovanje)
                imajući u vidu multikulturalnost i multijezičnost AP Vojvodine;
        3.5. Povezivanju na nivou regije u ovoj oblasti.
4.      Izvršno veće AP Vojvodine donosi ovu Strategiju sa ciljem da do 2010. god. bude što bliže
        evropskom cilju: 50% populacije sa širokopojasnim pristupom. Na osnovu ove Strategije
        doneće se Akcioni plan.

Ključni pojmovi Strategije

5.      Pojam “širokopojasni” označava stalni i brzi pristup telekomunikacionoj mreži koji
        podržava isporuku novih sadržaja, aplikacija i servisa. Mnoge važeće definicije vezuju se za
        brzinu (protok). U ovoj Strategiji usvojena je donja granična brzina od 64 kbit/s.
        5.1. Širokopojasni pristup podržava interaktivne servise velikog protoka, sa neprekidnom
                konekcijom, uz istovremeni prenos govora, zvuka, video sadržaja i podataka.
        5.2. Širokopojasni prenos obezbeđen je preko optičkih kablova velikog kapaciteta. Usko
                grlo za širokopojasni pristup jeste “poslednji kilometar” do krajnjeg korisnika.

Stanje u AP Vojvodini

6.      U periodu 2005-2006. god. zastupljenost pojedinih usluga u AP Vojvodini značajno je
        manja u odnosu na prosečnu zastupljenost u zemljama članicama EU27.
7.      Ne postoji ravnomeran razvoj po regijama AP Vojvodine. Južno-bačka regija, sa sedištem u
        Novom Sadu, značajno je razvijenija od ostalih.
8.      U EU27 72% domaćinstava ima fiksnu telefonsku liniju, uz oko 50 telefonskih priključaka
        na 100 stanovnika. Upoređujući AP Vojvodinu sa EU27, pokrivenost fiksnim telefonskim


                                                         V
      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


         priključkom je dobra, izuzimajući severno-banatsku regiju. Broj priključaka na 100
         stanovnika zaostaje za EU27, a bolji je u odnosu na zemlje u okruženju.
9.       Procenat broja domaćinstava u AP Vojvodini sa dial-up pristupom Internetu na nivou je
         EU27, ali problem predstavlja dvostruko manji ukupan procenat korisnika Interneta. Prosek
         korišćenja Interneta u domaćinstvima u AP Vojvodini značajno zaostaje za EU27, gde
         iznosi 44%. Jedino je grad Novi Sad iznad tog proseka.
10.      Izuzev grada Novog Sada, broj širokopojasnih korisnika u AP Vojvodini na 100 stanovnika
         sporo raste i značajno zaostaje u odnosu na EU27. Zabrinjava ukupno loše stanje i velika
         neravnomernost razvoja unutar AP Vojvodine.

Procena razvoja u AP Vojvodini

11.      Procena broja korisnika telekomunikacionih usluga na području AP Vojvodine pokazuje da
         će do 2010. god. doći do značajnog porasta broja korisnika telekomunikacionih usluga. Kod
         važnijih tipova servisa očekuju se sledeće promene:
         11.1. PSTN telefonija – povećanje za oko 20%;
         11.2. Bazni ISDN pristup – povećanje za oko 10%;
         11.3. GSM – povećanje za oko 25%;
         11.4. UMTS (3G) – značajno proširenje i osvajanje tržišta;
         11.5. ADSL – značajno proširenje i osvajanje tržišta;
         11.6. Frame Relay – postepeno gašenje zbog prelaska na naprednije tehnologije;
         11.7. Kablovski pristup Internetu – nisu svi operatori dostavili relevantne podatke.
12.      Korišćenjem navedenih tehnologija očekuje se povećanje broja korisnika sledećih usluga:
         12.1. IP telefonija (VoIP) – uvođenje i značajno osvajanje tržišta;
         12.2. Širokopojasni pristup brzinama od 2 Mbit/s do 20 Mbit/s;
         12.3. Triple-play (Internet, TV, telefon);
         12.4. Distribucija TV signala.

Preporuke za dalji razvoj u AP Vojvodini

13.      U definisanje univerzalnog telekomunikacionog servisa potrebno je uključiti i delove koji se
         odnose na širokopojasni pristup.
14.      Univerzalna širokopojasna telekomunikaciona usluga treba da bude dostupna svakom
         potencijalnom korisniku. Ona treba da obezbedi minimalni nominalni protok od 256 kbit/s u
         dolazu i 128 kbit/s u odlazu. Korisniku treba osigurati efektivnu uslugu tj. najmanje
         navedeni protok i stalnu povezanost na mrežu (flat rate), kao i kvalitet servisa uz
         prihvatljivu cenu. Na određenoj teritoriji, svakom potencijalnom korisniku treba omogućiti
         kvalitetan pristup radio i TV programima koji su dobili dozvolu za pokrivanje te teritorije.
15.      U Strategiji razvoja telekomunikacija Republike Srbije u periodu od 2006. do 2010. god.
         (član 6.8, tačka 2), pominje se mogućnost promene liste osnovnih usluga javnog servisa
         imajući u vidu potrebe i ekonomsku razvijenost različitih regiona. Na osnovu toga, ovom
         Strategijom traži se da RATEL,kao regulatorno telo, na predlog Izvršnog veća AP
         Vojvodine dodefiniše univerzalni servis na području AP Vojvodine i uputi ga nadležnom
         ministarstvu.

Razvoj infrastrukture u AP Vojvodini

16.      Određivanje dinamike razvoja infrastrukture širokopojasnog telekomunikacionog servisa:
         16.1. Uslov za razvoj infrastrukture jesu detaljni urbanistički planovi sa tačno definisanim
               telekomunikacionim koridorima i rešenim imovinskim odnosima. Time bi bilo
               omogućeno trenutno dobijanje odobrenja za izgradnju.



                                                         VI
      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


         16.2. Organi lokalne samouprave (gradovi i opštine) moraju biti obavezani da
               prilikom izdavanja bilo kakvih odobrenja za izgradnju na svojoj teritoriji,
               uslove investitora da istovremeno o svom trošku izgradi kvalitetnu
               komunikacionu kanalizaciju i/ili kablovske uvode u kuće ili zgrade, koji zatim
               ostaju u vlasništvu te lokalne samouprave. Ovo se odnosi kako na rekonstrukciju
               ulica, tako i na izgradnju kuća ili zgrada. Nakon toga,organi lokalne samouprave će
               svim zainteresovanima omogućiti njeno korišćenje pod istim uslovima.
         16.3. Organi lokalne samouprave mogu da povere upravljanje ovom kablovskom
               infrastrukturom komunalnom preduzeću, zaduženom za elektronske komunikacije i
               upravu.
         16.4. Uvesti zabranu postavljanja podzemnih kablova bez ugradnje u kablovske cevi. Ovo
               treba da važi za magistralne pravce kao i za pristup svakoj zgradi tj. kući. Definisati
               minimalan nivo izgradnje u pogledu tehnologije i tipa mreža.
         16.5. Uvesti polaganje kablova u mini odnosno mikro rov čime se izgradnja ubrzava, a
               troškovi smanjuju.
         16.6. Organi lokalne samouprave dužni su da svim zainteresovanim operatorima pod
               jednakim uslovima omogući izgradnju telekomunikacione infrastrukture i davanje
               usluga.

Implementacija servisa u AP Vojvodini

17.      Implementacija univerzalnog širokopojasnog telekomunikacionog servisa:
         17.1. Izgradnja novih naselja – stimulacionom politikom podržati polaganje podzemnih
               optičkih kablova u adekvatne cevi i to do objekta i unutar objekta.
         17.2. Izgradnja telekomunikacione infrastrukture u postojećim naseljima – stimulacionom
               politikom podržati polaganje optičkih kablova u adekvatne cevi i to do zgrade u
               slučaju grada (FTTB) ili u blizinu kuća (FTTC). Ukoliko finansijska sredstva
               dozvoljavaju, položiti cevi do kuća. U prvoj fazi koristiti postojeću bakarnu ili
               koaksijalnu instalaciju unutar objekata i xDSL ili KDS tehnologiju. U sledećoj fazi,
               ili u slučaju odluke o većem iznosu investiranja, napraviti optičku instalaciju do
               korisničkog uređaja (FTTH).
         17.3. Naselja sa izgrađenom telekomunikacionom infrastrukturom – koristiti xDSL
               tehnologije u slučaju kvalitetne postojeće bakarne mreže. Isplanirati prestruktuiranje
               mreže na optiku do zgrade (FTTB ili FTTC). Ukoliko je bakarna mreža nekvalitetna,
               Izvršno veće AP Vojvodine će stimulisati izgradnju bežične ili HFC širokopojasne
               mreže.
         17.4. Naselja bez ikakve telekomunikacione infrastrukture – izgraditi bežičnu
               širokopojasnu mrežu. Ova tehnologija je pogodna za razuđena mesta adekvatne
               geografske strukture i mesta gde nema nikakve mreže. Ukoliko se ne može koristiti
               bežična tehnologija, uraditi vazdušnu HFC mrežu koristeći TT stubove
               elektroprivrede ili “Telekoma“. Ovo važi za siromašna ruralna područja.

Cene – ekonomija pružanja i korišćenja servisa i usluga

18.      Regulacija cena za širokopojasni pristup Internetu mora se rukovoditi ciljem ostvarivanja
         uslova za dugoročan razvoj infrastrukturne konkurencije. Isto tako, ona mora biti
         podsticajna za ulaganja u najmodernije tehnologije pristupa. Potrebno je ostvariti ravnotežu
         u razvoju dvaju tipova konkurencije: one koja se odnosi na nove servise i usluge i one koja
         se odnosi na fizičku infrastrukturu.
19.      Zaštita korisnika treba da se sprovodi na području Vojvodine preko organa lokalne
         samouprave koji su dužni da svim zainteresovanim operatorima pod jednakim uslovima
         omogući izgradnju telekomunikacione infrastrukture i davanje usluga.


                                                         VII
      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


20.      Organi lokalne samouprava treba da rade u skladu sa propisima RATEL-a.
21.      Stimulisati davaoce sadržaja. Stimulativnim merama podržati uvođenje bolje i kvalitetnije
         usluge u zonama za koje Izvršno veće AP Vojvodine oceni da postoje potrebe (ekonomski
         nerazvijeni delovi, obrazovne i zdravstvene ustanove i sl).

Pravno i institucionalno okruženje

22.      Izvršno veće AP Vojvodine će se suprotstaviti svakom monopolu u oblasti širokopojasnih
         telekomunikacija . Preduslov za rad u zdravim uslovima tržišne konkurencije stvoren je
         osnivanjem RATEL-a. Treba se boriti za njegov pravilan i nezavisan rad.
23.      Izvršno veće AP Vojvodine će insistirati na poštovanju Zakona o telekomunikacijama,
         posebno u vezi izrade i primene strateških i planskih dokumenata,kao i utvrđivanju i
         pružanju univerzalne uskuge.U tom cilju Izvršno veće AP Vojvodine će formirati ekspertsko
         savetodavno telo ,čiji bi se predlozi ugradili u strateške i planske dokumente,kao i predloge
         mera i regulativu RATEL-u za teritoriju AP Vojvodine.Predlozi ovog tela bi se ugradili i u
         ukupnu strategiju razvoja AP Vojvodine .
24.      Treba predložiti donošenje         posebanog Zakona o izgradnji telekomunikacione
         infrastrukture, usklađen sa Zakonom o telekomunikacijama i Zakonom o planiranju i
         izgradnji. On treba da obuhvata izgradnju telekomunikacionih mreža i ugradnju
         telekomunikacione opreme. Alternativno, ova pitanja mogu se rešiti i dopunama postojećeg
         Zakona o planiranju i izgradnji.
         24.1. Treba predložiti izmenu Zakona o planiranju i izgradnji i iz njega izuzeti, kao
                predmet regulisanja, proširenje kapaciteta telekomunikacionih sistema u postojećoj
                kablovskoj kanalizaciji, na postojećim stubovima za vazdušne vodove, na postojećim
                antenskim stubovima, kao i u postojećim kontejnerima i zgradama.
         24.2. Obavezati organe lokalne samouprave da finansiraju izradu detaljnih urbanističkih
                planova za koridore, trase i lokacije objekata telekomunikacione infrastrukture. Ona
                mora da razreši pitanje vlasništva unutar koridora.
         24.3. U lokalnoj samoupravi treba razviti svest da je telekomunikaciona infrastruktura
                jednako važna kao energetska, vodovodna i druge. Izrada detaljnih urbanističkih
                planova za objekte telekomunikacione infrastrukture omogućila bi da se dozvole za
                izgradnju dobiju takoreći istovremeno sa podnošenjem zahteva, davanjem dokaza o
                posedovanju licence i finansijskih izvora za izgradnju.
         24.4. Predložiti izmene Zakona o planiranju i izgradnji po predviđenoj proceduri koje će
                pokrenuti Pokrajinski sekretarijat za privredu i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam
                i graditeljstvo.
         24.5. Po ugledu na napredne urbane sredine iz Evrope, lokalna samouprava treba da
                izgradi sopstvenu otvorenu širokopojasnu telekomunikacionu infrastrukturu.Organi
                lokalne samouprave (opštine i mesne zajednice) mogu da koriste sledeće modele:
                24.5.1. Koristiti svaku priliku pri rekonstrukciji ulica da se izgradi sopstvena
                        kvalitetna kablovska infrastruktura. Ona mora da bude dostupna svim
                        zainteresovanima pod istim uslovima.
                24.5.2. Prilikom izdavanja dozvola za gradnju, investitore usloviti izgradnjom infra-
                        strukture koju moraju da predaju u vlasništvo lokalne samouprave.
                24.5.3. Samodoprinosima na nivou lokalne samouprave može se finansirati izgradnja
                        sopstvene infrastrukture čiji bi se kasniji prihodi koristili za dobrobit građana
                        te sredine.
                24.5.4. Izvršno veće AP Vojvodine će pomoći u izgradnji infrastrukture
                        nerazvijenim lokalnim zajednicama.
         24.6. Isti pristup Izvršno veće AP Vojvodine ce imati kada je u pitanju prenosna
                (backbone) mreža.



                                                         VIII
      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


         24.7. Izvršno veće AP Vojvodine ce zajedno sa organima lokalnih samouprava realizovati
               projekat “Snimanja postojećeg stanja celokupne infrastrukture i izrade
               urbanističkih koridora za telekomunikacione mreže”.
         24.8. Omogućiti dobijanje geodetskih podloga sa ucrtanom infrastrukturom od strane
               Republičkog geodetskog zavoda u roku od par dana. Uticati na smanjenje izuzetno
               velikih taksi za dobijanje ovih podloga i produženje njihovih važnosti.


Marketing i drugi uslovi za razvoj

25.      Najznačajniji oblik promocije jeste prelazak na potpuno korišćenje širokopojasnih
         tehnologija putem tzv. e-uprave, na svim jezicima u službenoj upotrebi u AP Vojvodini,kao
         i na engleskom jeziku.
26.      Izvršno veće AP Vojvodine će podržavati slanje radnika uprave na odgovarajuće obuke
         (kurseve)iz oblasti širokopojasnih telekomunikacija.
27.      Pokrajinski sekretarijat za privredu će u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za nauku i
         tehnološki razvoj podržati istraživanje i razvoj u oblasti širokopojasnih komunikacija i novih
         usluga zasnovanih na njima, a pre svega:
         27.1. praćenje i transfer znanja u oblasti elektronskog komuniciranja u AP Vojvodini,
         27.2. pripremu okruženja za prihvatanje elektronskog komuniciranja,
         27.3. uključivanje naših eksperata u međunarodne istraživačko-razvojne konzorcijume,
         27.4. izradu istraživačkih projekata u ovom domenu,
         27.5. usvajanje međunarodnih standarda u oblasti elektronskog komuniciranja.
28.      Predhodna nastojanja će se, osim sredstvima AP Vojvodine, u što većoj meri finansirati
         korišćenjem evropskih strukturnih fondova za ovu namenu.
29.      Uspostaviti sistem praćenja tržišnih pokazatelja na telekomunikacionom tržištu u AP
         Vojvodini. Obavezati sve učesnike da redovno i tačno dostavljaju nadležnom organu
         Izvršnog veća AP Vojvodine podatke o svojim kapacitetima i planovima njihovog
         proširenja, kao i o politici cena. Ovi podaci moraju da ostanu predmet poslovne tajne i ne
         smeju da na bilo kakav način ugroze poslovanje operatora koji su ih dostavili. Oni treba da
         posluže samo za praćenje parametara kvaliteta usluga (QoS), vođenje detaljnih registara
         oskudnih resursa, kao i svih podataka važnih za korisnike telekomunikacionih
         usluga.Nadležni organ Izvršnog veća AP Vojvodine će na osnovu ovih izveštaja redovno i
         ažurno objavljivati te podatke u agregatnoj formi.
30.      Praćenje razvijenosti širokopojasnih telekomunikacija po opštinama i delovima opština, radi
         podsticanja ravnomernijeg razvoja AP Vojvodine.
31.      Celokupna relevantna dokumentacija nadležnog organa Izvršnog veća AP Vojvodine u
         domenu telekomunikacija mora da postane dostupna u elektronskom obliku bez naplate na
         Internet stranicama tog organa na jezicima koji su u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, kao
         i na engleskom jeziku.
32.      Izvršno veće AP Vojvodine će podsticati razvoj sadržaja i obezbediti subvencije:
         32.1. privrednim organizacijama koje konkurišu za instalaciju širokopojasnog pristupa, i
         32.2. domaćinstvima koja imaju prihode niže od pokrajinskog proseka.
33.      Izvršno veće AP Vojvodine će, na osnovu ove Strategije, doneti Akcioni plan. Mere iz
         Akcionog plana obuhvatiće sledeća područja aktivnosti:
         33.1. osiguravanje uslova za razvoj slobodne tržišne i infrastrukturne konkurencije,
         33.2. podršku uvođenju i usvajanju novih širokopojasnih tehnologija,
         33.3. podršku razvoju elektronskog poslovanja, a pre svega elektronske uprave,
         33.4. smanjivanje digitalnog jaza između različitih društvenih grupa,
         33.5. zaštitu privatnosti komunikacije i sigurnosti podataka, te jačanje poverenja korisnika,
         33.6. podsticanje ravnomernog razvoja širokopojasnog pristupa po opštinama u AP
                 Vojvodini,


                                                         IX
      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


         33.7. prikupljanje i objavljivanje indikatora izvršavanja ciljeva Strategije i Akcionog
                plana.
34.      Izvršno veće AP Vojvodine će, osim sprovođenja mera Akcionog plana, proaktivno delovati
         na promovisanju ciljeva ove Strategije, u skladu sa svojim ovlašćenjima.
35.      Izvršno veće AP Vojvodine podsticaće lokalne samouprave da uspostavljaju povoljno
         okruženje za razvoj širokopojasnih komunikacija, putem programa za osposobljavanje za
         pripremu razvojnih projekata, analize najbolje domaće i svetske prakse, razvoja modela
         partnerstva javnog i privatnog sektora i drugo.
36.      Izvršno veće AP Vojvodine podsticaće korišćenje Interneta putem:
         36.1. programa uvođenja i širenja elektronske uprave,
         36.2. kreiranja One-stop-shop infrastrukture za ubrzanje privrednih aktivnosti,
         36.3. programa informacione bezbednosti transakcija izvršenih elektronskim putem,
         36.4. programa podsticanja elektronskog poslovanja,
         36.5. podsticanja nosilaca telekomunikacionih usluga na usklađivanje sa standardima u
                EU i povezivanje sa okolnim zemljama.


Politika Izvršnog veća AP Vojvodine

37.      Politika Izvršnog veća AP Vojvodine u oblasti širokopojasnih telekomunikacija bi
         obuhavatala:
         37.1. Obezbeđenje direktnog uticaja Izvršnog veća AP Vojvodine na planiranje razvoja u
                 ovoj oblasti na teritoriji AP Vojvodine, kroz Fond za kapitalna ulaganja,Fond za
                 razvoj AP Vojvodine i druga sredstva namenjena infrastrukturnim razvojnim
                 projektima.
         37.2. Formiranje ekspertskog savetodavnog tela na nivou Vojvodine koje bi predlagalo
                 regulativu i mere RATEL-u. Ono bi moralo da bude uključeno u izradu ukupne
                 strategije razvoja Pokrajine.
         37.3. Tražiti da RATEL na predlog Izvršnog veća AP Vojvodine dopuni definiciju
                 univerzalnog servisa za područje Vojvodine, u skladu sa ovom Strategijom.
         37.4. Stimulativnim merama (sufinansiranjem mesnih zajednica ili/i građana) podržati
                 uvođenje bolje i kvalitetnije usluge u zonama za koje AP Vojvodina ima interese.
         37.5. U Upravnom odboru “Telekoma Srbija”, kao javnog preduzeća, morali bi da budu
                 kadrovi koji bi obezbedili sledeće:stručnost,kvalifikovanost,transparentnost,javnost
                 rada.Na ovim osobinama će Izvršno veće AP Vojvodine insistirati.
         37.6. “Telekom Srbija”,kao javno preduzeće. treba da Izvršnom veću AP Vojvodine
                 redovno dostavlja planove razvoja za teritoriju AP Vojvodine ,kao i izveštaje o
                 realizaciji planova jednom godišnje na uvid.
         37.7. Prilikom prodaje “Telekoma Srbija” neophodno je sprečiti prodaju
                 telekomunikacione kanalizacije, resursa od izuzetnog značaja za celo društvo.
                 Fizička veličina (gabarit) sadašnje telekomunikacione kanalizacije (naročito okana)
                 često ne omogućava izgradnju nove, te je time njen značaj veći.
         37.8. Zahtevati da “Telekom Srbija” ne gradi nove bakarne telekomunikacione mreže
                 starog tipa jer to predstavlja ulaganje u prošlost i bacanje finasijskih sredstava.
         37.9. Potrebno je dati inicijativu da se reše problemi autorskih prava za emitovanje TV
                 programa, novih e-sadržaja i sl..
         37.10. Organizovati i sufinansirati sticanje znanja iz oblasti širokopojasnih
                 telekomunikacija.
         37.11. Integrisati se u širokopojasne mreže regiona kroz međuregionalnu saradnju,
                 zajedničku izgradnju okosnice transportne mreže i ostalih telekomunikacionih
                 pravaca, organizovanje zajedničkih konferencija, okruglih stolova i razmene
                 stručnjaka, te realizaciju zajedničkih projekata i međuuniverzitetsku saradnju.


                                                          X
      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



Projekti Izvršnog veća AP Vojvodine

38.      Izvršno veće AP Vojvodine namerava da realizuje sledeće projekte:
         38.1. Širokopojasni Internet, sa odgovarajućim e-sadržajima u svakoj obrazovnoj ustanovi
                u AP Vojvodini .
         38.2. Širokopojasni Internet, sa odgovarajućim e-sadržajima u svakoj zdravstvenoj
                ustanovi u AP Vojvodini .
         38.3. Širokopojasni Internet, sa odgovarajućim e-sadržajima u svakom centru lokalne
                samouprave u AP Vojvodini .
         38.4. Širokopojasne metropoliten mreže u svakom većem centru u AP Vojvodini .
         38.5. Edukacija iz oblasti širokopojasnih telekomunikacija za sve građane AP Vojvodine.
         38.6. Seminari za domaće i strane investitore.
         38.7. Međuregionalna konferencija o širokopojasnim telekomunikacijama.
         38.8. Realizacija pilot mreže najnovije generacije.

Programi Izvršnog veća AP Vojvodine

39.      U izradi ove strategije, posebna pažnja posvećena je programima koje Izvršno veće AP
         Vojvodine namerava da podrži, odnosno (su)finansira u narednom periodu, a u cilju
         izgradnje infrastrukture i uvođenja u efikasnu komercijalizaciju širokopojasnih
         telekomunikacija u AP Vojvodini. Stoga je, na osnovu istraživanja mišljenja eksperata,
         formirana rang lista programa od značaja za uvođenje i efikasnu komercijalizaciju
         širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini, koja uključuje tradicionalne programe,
         poput videa na zahtev i triple-play usluge, ali i naprednijih, poput virtuelnog medicinskog
         pregleda i nadzora, video nadzora kao usluge, virtuelne geronto službe, virtuelnog pregleda i
         nadzora pogona i opreme, virtuelnog (distribuiranog) projektnog tima, podele resursa,
         virtuelne učionice, nadzora javnih ustanova, virtuelne mobilne kamere, virtuelnog
         poslovnog sastanka, video komune i virtuelnog koncerta. Opis ovih programa dat je u tekstu
         Strategije.




                                                         XI
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



1    UVOD

      Značaj donošenja ove Strategije ogleda se u definisanju i određivanju mesta i uloge Izvršnog
veća AP Vojvodine u nastojanjima da se razvijaju širokopojasne komunikacije i obezbedi
širokopojasni pristup što većem broju korisnika.



1.1 Uvodne napomene
      Polazeći od opredeljenja Republike Srbije da se u budućnosti integriše i postane član
Evropske unije (EU), AP Vojvodina (APV) želi da se prilagodi Lisabonskoj Strategiji. Lisabonska
strategija definiše cilj kojim Evropa treba da postane “do 2010. god. dinamična ekonomija
zasnovana na znanju, najkonkurentnija na svetu, sa održivim rastom, sa većim brojem i boljim
radnim mestima i većom socijalnom kohezijom.” [EC-Lisbon, 2000]
      Značajan element u dostizanju navedenog cilja jeste ekonomija zasnovana na znanju, odnosno
razvoj Informacionog društva. Ovo se može ostvariti podsticanjem razmene informacija na
svetskom nivou, uz intenzivno korišćenje elektronskih komunikacija u širokom opsegu ljudskih
delatnosti. Jedan od ključnih instrumenata korišćenih za razmenu informacija sastoji se u
mogućnostima širokopojasnog prenosa govora, video sadržaja, podataka i multimedijalnih sadržaja
preko širokopojasnog pristupa (eng. Broadband access).
      Dinamičnost razvoja svake ekonomije u velikoj meri zavisi od razvoja i primene novih
tehnologija. Na primer, EU pridaje veliku važnost razvoju informacionog društva, sa ciljem
uključivanja privrednih subjekata, javne uprave i građana u njega. Zbog toga EU podstiče ponudu i
tražnju u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija radi ostvarivanja ekonomskog rasta i
zaposlenosti, u skladu sa Lisabonskom strategijom.
      EU je na putu da kroz programe “eEurope 2002” i “eEurope 2005” do 2010. god. postane
najkonkurentnije društvo znanja na svetu. Pored ovoga, program je usmeren i na rasprostranjeno
korišćenje širokopojasnih mreža i na sigurnost mreža i informacija, te korišćenje modernih
komunikacionih servisa (e-Government, e-Learning, e-Health, e-Business, itd). Za ostvarivanje ovih
planova koristi se opšte dostupan širokopojasni pristup po povoljnim cenama i komunikacionom
infrastrukturom koja obezbeđuje poverljivost podataka. Programom je predviđeno da svaka od
članica EU donese nacionalnu strategiju razvoja širokopojasnih komunikacija. Cilj donošenja ovih
programa jeste ubrzavanje razvoja širokopojasnih mreža, uz istovremeno podsticanje njihovog
korišćenja, posebno putem novih Internet usluga za domaćinstva, mala i srednja preduzeća (MSP).
Širokopojasni pristup otvara i pruža nove mogućnosti za stvaranje novih tržišta razvojem
interaktivnih i multimedijalnih aplikacija i usluga. One će svojim razvojem podsticati razvoj i
ponudu širokopojasnih usluga i sadržaja.
      Početkom 2005. god. Evropska komisija prihvatila je Inicijativu i2010 koja treba da
podstakne razvoj i zapošljavanje u oblastima informacionog društva i medija. Inicijativa i2010
zasniva se na tri osnovna principa:
      zajednički informacioni prostor – razvoj širokopojasnih mreža za pristup Internetu širom
       Evrope i podsticanje stvaranja novih multimedijalnih sadržaja na mreži,
      inovativnost i istraživanja – u evropske naučno-istraživačke programe kao prioritetna
       područja uključene su tehnologije za razvoj informacionog društva i
      rasprostranjenost – odnosi se na smanjenje digitalnog jaza povećanjem dostupnosti i
       mogućnosti korišćenja tehnologija i usluga informacionog društva u svim regijama EU i
       svim slojevima stanovništva kao i manjinskim zajednicama.


                                                        1
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Pristup Internetu velikim brzinama preko širokopojasnih mreža otvara mogućnost za razvoj i
stvaranje informacionog društva. Sa druge strane, nedovoljna dostupnost širokopojasnog pristupa
dovodi do digitalnog jaza između pojedinaca, preduzeća i geografskih regiona u dostupnosti i
iskorišćenju razvojnih potencijala korišćenjem novih komunikacionih tehnologija.
      Razvoj širokopojasnih komunikacija treba da omogući nastajanje i primenu novih usluga i
sadržaja. To treba da dovede do ekonomskog rasta kroz stvaranje novih usluga, novih sadržaja,
novih investicija i novih radnih mesta. Vlade svih zemalja EU prepoznale su pozitivan uticaj
razvoja širokopojasnih komunikacija na svakodnevni život i posvećene su stvaranju jednakih uslova
za sve.
     Dostupnost širokopojasnih usluga predstavlja jedan od ključnih elemenata koji lokalnim
samoupravama omogućava i olakšava privlačenje investicija, povećanje profitabilnosti, uvođenje
rada na daljinu, unapređenje zdravstvene zaštite, bolje obrazovanje i kvalitetnije usluge javne
uprave.
      Internet je glavna pokretačka snaga informacionog društva. Evropska komisija je utvrdila
zadatke čiji je cilj povećanje korišćenja Interneta. Od tih zadataka, najvažniji je omogućavanje
dostupnosti Interneta svakom građaninu, domaćinstvu, školi, preduzeću i državnoj upravi. Uslovi za
to jesu širokopojasni pristup, smanjenje cene usluga i povećanje bezbednosti na Internetu.
Istovremeno je potrebno raditi i na uvođenju novih aplikacija i stvaranju digitalnih sadržaja. EU
stoga sprovodi programe koji:
      povećavaju korišćenje Interneta u društvu,
      podstiču kreiranje i proizvodnju visokokvalitetnih multimedijalnih sadržaja, uzimajući u
       obzir bogatstvo i raznolikost jezičkog i kulturnog nasleđa Evrope,
      omogućavaju evropskim preduzećima osvajanje vodeće uloge u razvoju Internet aplikacija,
      podstiču istraživanja i razvoj novih tehnologija i aplikacija za dobrobit građana,
      stimulišu razvoj elektronskog rada i trgovine (eng. e-working, e-commerce) i
      osiguravaju dostupnost infrastrukture za ostvarivanje gore navedenih ciljeva.

      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža u AP Vojvodini rukovodi se
dokumentom “Strаtegija rаzvoja telekomunikаcija u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2010.
god.” [8]. Saglasna je i sa potpisanim međunarodnim sporazumom, “Agenda e-JIE za razvoj
informacionog društva”, za razvoj informacionog društva u regionu. Taj sporazum je u skladu sa
akcionim planovima “e-Evropa 2002” i “ e-Evropa 2005” i planom “e-Evropa+” za zemlje
kandidate,za članstvo u EU.
      Strategija razvoja AP Vojvodine u glavnim crtama definiše okvire, značajne za ostvarivanje
širokopojasnog pristupa, tako što definiše korake budućeg razvoja u AP Vojvodini. Bazirana je na
oceni sadašnjeg stanja i mogućnosti pristupa novim tehnologijama. Predlog razvoja širokopojasnih
telekomunikacija odnosi se na sve segmente društva i privrede i insistira na ravnomernom razvoju
svih delova AP Vojvodine.
      Strategija definiše ulogu i zadatke Izvršnog veća AP Vojvodine za podršku razvoju
širokopojasnih telekomunikacija. Izvršno veće AP Vojvodine je opredeljeno za jasnu i
uravnoteženu politiku, koju će sprovoditi u oblasti nadležnosti institucija, stalnim praćenjem
razvoja politike stvaranja informacionog društva. Nadležna tela Izvršnog veća AP Vojvodine
rukovodiće se principom minimalne, ali odgovorne intervencije na tržištu, za pomaganje i
usmeravanje ravnomernog razvoja širokopojasnih telekomunikacija, uz stalno nastojanje da smanji
jaz između urbanih i ruralnih oblasti. Izvršno veće AP Vojvodine će ukupna kretanja u ovoj oblasti
usmeravati prema ciljevima EU.




                                                        2
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


        Uloga Izvršnog veća AP Vojvodine koncentrisaće se na:
         Ograničenu regulatornu funkciju, samo tamo gde je potrebno obezbediti podsticaj i
          podršku za izgradnju ili nadogradnju infrastrukture za širokopojasni pristup, bez
          pristrasnosti u donošenju odluka;
         Koordinaciju aktivnosti koje će povećavati dostupnost širokopojasnih komunikacija za sve;
         Obrazovanje o značaju, mogućnostima i korišćenju širokopojasnih komunikacija;
         Podržavanje razvoja širokopojasnih komunikacija ne samo kao korisnik usluga, već i kao
          davalac usluga i kreator sadržaja (npr. e-uprava, e-zdravstvo, e-obrazovanje) imajući u
          vidu multikulturalnost i multijezičnost AP Vojvodine;
         Povezivanje na nivou regije u ovoj oblasti.

     U cilju razvoja i smanjenja zaostajanja za zemljama EU, Izvršno veće AP Vojvodine donosi
ovu Strategiju sa ciljem da do 2010. god. bude što bliže evropskom cilju od 50% populacije koja
ima dostupan širokopojasni pristup. Na osnovu ove Strategije doneće se Akcioni plan sprovođenja
mera za ostvarivanje njenih ciljeva.



1.2 Definicija širokopojasnih telekomunikacija
        Pojam “širokopojasni” označava stalni pristup telekomunikacionoj mreži, značajno brži od
dial-up pristupa. Pri tome podržava isporuku novih sadržaja, aplikacija i servisa. Mnoge važeće
definicije vezuju se za brzinu (veličinu protoka) koja je veća od 64, 128, 256 kbit/s, ili 2 Mbit/s. U
ovoj Strategiji, usvojena je donja granična brzina od 64 kbit/s. U svakom slučaju, brzina evoluira sa
zahtevima aplikacija za veličinom protoka, tako da svaka takva definicija brzo zastareva.
        Širokopojasni pristup jeste tehnologija koja je razvijena da podrži isporuku novih
interaktivnih usluga, velikog protoka, sa neprekidnom konekcijom. Dozvoljava istovremeno
korišćenje servisa prenosa govora, zvuka, video sadržaja i podataka.
       Širokopojasne telekomunikacije obezbeđene su na nacionalnoj i međunarodnoj backbone
mreži preko optičkih kablova velikog kapaciteta. Kao usko grlo za širokopojasni pristup smatra se
“poslednji kilometar” do krajnjeg korisnika. Stoga je potrebno izvršiti infrastrukturne promene da
se svim rezidencijalnim i malim/srednjim preduzećima omogući širokopojasni pristup.



1.3 Prednosti i ograničenja širokopojasnog pristupa
1.3.1      Prednosti širokopojasnog pristupa

     Internet je jedna od najznačajnijih inovacija današnjeg vremena. Doneo je značajne koristi
ekonomiji i društvu. Uticaj širokopojasnog pristupa Internetu sve je izraženiji. Pre svega jasno je da
mogućnost razmene informacija velikim brzinama predstavlja ključ za budući razvoj novih usluga.
      Širokopojasni pristup nije samo put za povezivanje na Internet, već značajno menja ljude koji
ga koriste. Količina prenetih podataka je velika, a prenos se obavlja gotovo trenutno.
      Ove osobine daju mogućnost korisnicima novih usluga da ih koriste nezavisno od svoje
lokacije. Širokopojasni pristup omogućava domaćinstvima i privrednim subjektima moderne servise
(e-uprava, e-zdravstvo, e-obrazovanje, e-poslovanje, e-trgovina itd), poboljšavajući kvalitet života.
     Od značaja je i razvoj ruralnih i udaljenih oblasti, te njihovo osposobljavanje za uključivanje
u informaciono društvo. Razvoj širokopojasnog pristupa u ruralnim oblastima bitan je za
povezivanje poljoprivrednika i privrednika na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

                                                        3
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


Pomaže razvoju ekonomije ruralnih područja i omogućava kvalitetan život i rad ljudi u njima.
Širokopojasni pristup smanjuje jaz između urbanih i ruralnih područja.
      Širokopojasne komunikacije omogućavaju nove aplikacije. Pri tome se povećavaju kapaciteti
postojećih pristupnih mreža. Stimulišući rast ekonomije kroz nove servise i otvorenost za investicije
stvaraju uslove za otvaranje novih radnih mesta. Povećavaju se produktivnost postojećih procesa
rada, prihodi i brzina povrata investicija.
      Širokopojasne telekomunikacije predstavljaju platformu koja može da omogući servise koji
drugačije ne mogu da se ponude. One otvaraju nove mogućnosti koje će doprineti razvoju društva,
čak i ako se u ovom trenutku ne mogu sagledati.
      Razvoj širokopojasnog pristupa već je pomogao povećanju efikasnosti u mnogim oblastima
ljudskog života. Na primer:
      Servis e-uprava unapređuje, olakšava i povećava dostupnost i obim komunikacije državne
       administracije sa građanima i poslovnim ljudima. Kvalitetni servisi povećavaju efikasnost
       rada javnih administracija;
      Kroz e-obrazovanje utiče se na procese učenja. Svakome ko ima širokopojasni pristup
       pruža nove sadržaje i metode rada. Obrazovanje i znanje postaju dostupni svima. Deci
       omogućava da organizuju svoje slobodno vreme;
      Medicina na daljinu ili e-zdravstvo, svojim aplikacijama premošćava vreme i udaljenost.
       Svim članovima zajednice pruža brze i kvalitetne usluge. Stanovnicima ruralnih područja
       omogućava dostupnost istih medicinskih ekspertiza kao i onima u urbanim područjima;
      e-trgovinom se od kuće tj. sa udaljenog mesta obavlja trgovina i plaćanje. Štedi se vreme i
       smanjuju transportni troškovi.

      Korist širokopojasnog pristupa ne završava se povećanjem brzine pristupa, povećanjem
količine informacija i pojednostavljenjem aktivnosti koje su bile ograničene nekim razlogom.
Dostupnost širokopojasnih servisa omogućava lokalnim zajednicama lakše privlačenje investitora.
     Širokopojasni pristup Internetu pruža sledeće mogućnosti:
      lakše i brže pretraživanje informacija – informacije su dostupne bez vremenskog i
       geografskog ograničenja,
      omogućavanje učenja tokom čitavog života bez geografskih i socijalnih ograničenja,
      pojednostavljenje komunikacije između građana, preduzeća, javnih institucija i drugih
       organizacija,
      stvaranje novih mogućnosti za tržište radne snage,
      efikasnije upravljanje preduzećima, posebno malim i srednjim,
      nove mogućnosti zabave,
      unapređenje kulturnog života i
      unapređenje kvaliteta života ljudi u ruralnim i udaljenim oblastima, uključujući i podršku
       za razvoj turizma.

      Srbija je geografski smeštena na mestu prožimanja više kultura sa šarolikim socijalnim
karakteristikama, koje su nastale u procesu tranzicije. Kao njen integralni deo, AP Vojvodina pored
tih specifičnosti nosi u sebi i bogatstvo multietničkog društva. Osim geografskih i ekonomskih
posebnosti, ima i specifičnosti u pogledu razvoja širokopojasnih komunikacija.
     Pokretači razvoja širokopojasnih telekomunikacija jesu:
     1. Kvalitet servisa – Korisnici imaju potrebu za praktičnim iskustvima u korišćenju
        širokopojasnog pristupa i njegovih pogodnosti. Iskustvo onih koji ga koriste značajno je
        za njegovu popularizaciju. Zbog toga davaoci usluga imaju veliku odgovornost za kvalitet
        servisa koje pružaju;


                                                        4
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


        2. Raznovrsnost sadržaja i servisa – Potrebno je ponuditi korisnicima što veći broj
           distributivnih i interaktivnih servisa;
        3. Konkurencija – Stvoriti uslove za nadmetanje investitora u izgradnji i razvoju
           širokopojasne infrastrukture, kao i ponudi sadržaja i usluga. Takvo okruženje doprinosi
           porastu broja korisnika, a dovodi i do tržišne regulacije u oblasti cena;
        4. Obrazovanje – Potrebno je osmisliti i organizovati obrazovanje članova zajednice,
           podsticati njihovo interesovanje za nove tehnologije i upoznavanje sa njima. Postojeće
           korisnike dial-up pristupa upoznati sa prednostima širokopojasnog pristupa;
        5. Konvergencija tehnologija – Razvoj novih tehnologija vodi ka zajedničkoj platformi koja
           će omogućiti dostupnost svih servisa;
        6. Javna dostupnost – Povećati broj servisa i pristupnih tačaka. Nastojati da se široko-
           pojasni pristup omogući korisnicima u svim javnim institucijama i na javnim mestima;
        7. Pokrivenost – Potrebno je izgraditi takvu infrastrukturu koja će omogućiti širokopojasni
           pristup svim domaćinstvima i privrednim subjektima.

1.3.2       Ograničenja širokopojasnog pristupa

        Širokopojasni pristup smatra se i tipom pristupa u kome se koriste usluge koje nisu
ograničene vrstom ili vremenom korišćenja (npr. nema uskog grla između korisnika i davalaca
usluga i različitih izvora u mreži, usluga je dostupna stalno).
      Glavni parametar za širokopojasni pristup uključuje nominalni protok i efektivni protok.
Strategija smatra da između ove dve vrednosti ne bi trebalo da bude značajnih razlika, inače bi
korisnici bili značajno ograničeni i oštećeni. Predlaže se da efektivni protok nikada ne sme da padne
ispod 80% od nominalnog.
      Strategijom se ne regulišu ograničenja koja proizlaze iz ugovora korisnika i davalaca usluga.
Najčešća ograničenja su u količini podataka koja se mogu preneti u određenom vremenskom
periodu (npr. nedeljno, mesečno). Trenutno stanje ne zadovoljava odnos između ekonomskih i
tehničkih aspekata i zahteva korisnika. Sa druge strane, Strategija očekuje da će vremenom nestati
ograničenja prema korisnicima.
        Sadašnja ograničenja razvoju širokopojasnih telekomunikacija jesu:
        1. Postojeća pristupna telekomunikaciona mreža – S jedne strane, nepotpuna izgrađenost, a s
           druge strane, činjenica da je ta mreža uglavnom u potpunom vlasništvu jednog operatora
           provajdera (monopol jednog operatora provajdera). Tehnologija kojom je izgrađena ta
           mreža zastarela je čak i u onim delovima koji se trenutno projektuju i grade;
        2. Nedostatak širokopojasnih sadržaja – U ovom momentu ne postoji dovoljno sadržaja i
           servisa na jezicima koji su u službenoj upotrebi u AP Vojvodini. Uglavnom su to sadržaji
           na engleskom jeziku. Sadržaja za domaćinstva nema dovoljno. Od velikog značaja je
           stvaranje sadržaja kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora. Sadržaji treba da budu
           okrenuti korisniku;
        3. Početna ulaganja korisnika – Korisnik treba da izdvoji sredstva za terminalnu opremu (PC
           računar, televizor, mobilni telefon). Finansijska snaga jednog broja domaćinstava nije
           zadovoljavajuća;
        4. Nedovoljno znanje – Nepoznavanje rada na računaru i mogućnosti koje pruža rad na
           Internetu za obrazovanje i pronalaženje dodatnih ili novih izvora zarade;
        5. Nedovoljno fleksibilna struktura cena i usluga – Preovlađuje još uvek princip zasnovan na
           brzini prenosa. Ovo polje treba da doživi značajno unapređenje i ponudi korisniku
           ekonomski i sadržajno prihvatljivo rešenje;
        6. Bezbednost i poverenje – I pored relativno nedovoljnog poznavanja širokopojasnih
           komunikacija ili uopšte rada na Internetu kod nas, ima veliki značaj;
        7. Nerazvijena i neadekvatna regulativa u ovoj oblasti.


                                                        5
  Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




1.4 Definicije važnijih pojmova
    Brzina prenosa podataka od servera ka korisniku (eng. downstream) – brzina prenosa
     podataka, najčešće se odnosi na Internet konekciju. Smer prenosa podataka je od servera
     prema korisniku;
    Brzina prenosa podataka od korisnika ka serveru (eng. upstream) – brzina prenosa
     podataka, najčešće se odnosi na Internet konekciju. Smer prenosa podataka je od korisnika
     prema serveru;
    Elektronske komunikacije (eng. electronic communications) – pojam koji objedinjuje
     telekomunikacije, medije i IKT sektor. Do ovoga je došlo usled konvergencije ovih
     činilaca na tržištu;
    Hibridna optičko-koaksijalna mreža (eng. Hybrid Fiber-Coaxial – HFC) – telekomuni-
     kaciona mreža izgrađena korišćenjem optičkih i koaksijalnih kablova;
    Informaciono društvo – ljudsko društvo na stepenu kulturno-civilizacijskog razvoja u kome
     su informacije lako dostupne. Znanje i stručnost su najznačajniji faktori za snažnu
     ekonomiju i čine deo opšte kulture;
    Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) – tehnologije koje obuhvataju elektronsku
     obradu, skladištenje i prenos informacija;
    Kablovsko-distributivna mreža – pretežno kablovska telekomunikaciona mreža namenjena
     distribuciji radio i televizijskih programa, kao i za pružanje drugih telekomunikacionih
     usluga;
    Korisnik – fizičko ili pravno lice koje koristi ili želi da koristi telekomunikacione usluge po
     osnovu zaključenog pretplatničkog ugovora ili na drugi predviđeni način;
    Komunikacije – termin koji se sve češće u EU koristi za pojam Elektronske komunikacije.
    Nacionalni investicioni plan (NIP) – program koji treba da omogući podizanje standarda u
     svim ključnim oblastima života;
    Telekomunikacije – svako emitovanje, prenos ili prijem poruka (govor, zvuk, tekst, slika ili
     podaci) u vidu signala, korišćenjem žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih
     sistema;
    Telekomunikaciona mreža – skup telekomunikacionih sistema i opreme. Omogućava
     prenos signala žičnim, radio, optičkim i drugim medijima preko elektromagnetnog
     prenosa;
    Telekomunikaciona usluga – unapred utvrđena obaveza koju telekominikacioni operator
     treba da izvrši u skladu sa zahtevima korisnika; koja se u potpunosti ili delimično sastoji
     od prenosa i usmeravanja signala kroz telekomunikacione mreže;
    Telekomunikacioni servis – skup telekomunikacionih usluga;
    Telekomunikacioni operator (provajder ili davalac usluge) – pravno ili fizičko lice koje
     gradi, poseduje i eksploatiše telekomunikacionu mrežu i/ili pruža telekomunikacionu
     uslugu;
    Univerzalni servis – skup osnovnih telekomunikacionih usluga određenog kvaliteta i obima
     koje treba da budu dostupne svima u okviru javnih telekomunikacionih mreža na teritoriji
     Republike Srbije, po prihvatljivim cenama;
    Usluga Interneta – javna telekomunikaciona usluga koja se realizuje primenom Internet
     tehnologije;
    Širokopojasni pristup – omogućava brzi pristup Internetu, preko telefonskih linija ili
     kablova, putem bežičnih tehnologija ili preko satelita, a u skladu sa zakonima EU.




                                                      6
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



2    Prikaz postojećih tehnologija

      Širokopojasni servisi isporučuju se korišćenjem različitih tehnologija u telekomunikacionoj
mreži ili njihovom kombinacijom. Tehnologije mogu biti zasnovane na fiksnom (žičnom i
optičkom) ili bežičnom (radio i satelitskom) prenosu. Mogu se dopunjavati ili zamenjivati jedna
drugu zavisno od konkretne situacije. Svaka ima svoje karakteristike i drugačiji uticaj na kapacitet i
sposobnost transportne i pristupne mreže.
      Tehnološke inovacije doprinose poboljšanju performansi postojećih tehnologija,
omogućavajući pojavu novih mreža na tržištu. Time se smanjuju troškovi izgradnje i održavanja.
Važnost novih bežičnih tehnologija ogleda se u njihovom znatno jednostavnijem i bržem
postavljanju, a njihovi kapaciteti ubrzano prilaze kapacitetima fiksnih tehnologija. Optimalno
kombinovanje postojećih tehnologija zavisi od posebnosti svake lokacije. Ukupni troškovi
korišćenja pojedinih tehnologija direktno zavise od broja i razuđenosti korisnika i udaljenosti od
servisnog centra. Za slabo naseljena i izolovana područja gde geografski uslovi to dozvoljavaju,
dobar izbor je bežični pristup. Fiksni pristup je bolje za velike i manje gradove. Nijedna od
tehnologija ne daje najbolje rezultate u svim situacijama. Optimum treba tražiti u kombinovanju
tehnologija i u rešenjima koja se mogu najbolje primeniti na lokalnom nivou.
      U daljem tekstu data je načelna podela postojećih tehnologija sa njihovim osnovnim
karakteristikama.



2.1 Osnovna podela
      Zahvaljujući snažnom razvoju tehnologija omogućen je širokopojasni pristup. Razvoj xDSL
(eng. Digital Subscriber Loop) i kablovskih modema doprineli su unapređenju postojećih mreža.
Različite tehnologije egzistiraju zajedno, dopunjujući jedna drugu i obezbeđujući time potrebne
uslove za davanje širokopojasnih servisa.
      Širokopojasne pristupne tehnologije mogu se podeliti na one koje omogućavaju pristup preko
fiksnih linija i one koje koriste bežični pristup.
     Sadašnji širokopojasni pristup obezbeđuje se preko postojeće infrastrukture i to:
      telefonske mreže (simetrične parice) koristeći xDSL tehnologiju ili
      kablovsko-distributivnog sistema (hibridna optičko-koaksijalna mreža, HFC, eng. Hybrid
       Fiber-Coaxial) poznatog kao kablovske TV mreže (eng. CATV – Cable TV), koristeći
       kablovske modeme.

      Pristup se može obezbediti i preko novih mreža, bilo fiksnih ili bežičnih. Bežične tehnologije
uključuju fiksne bežične sisteme, mobilne bežične sisteme, fiksne satelitske sisteme i bežične
lokalne mreže. Jedna od mogućnosti jeste i postojeća električna distributivna mreža (eng. PLC –
Power Line Communications).
     Krajnji cilj jeste izgradnja optičke mreže (eng. FTTx – Fiber To The x) do svakog korisnika.
     Slika 1 prikazuje osnovnu podelu tehnologija za širokopojasni pristup.




                                                        7
                 Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



                                                                               Širokopojasni pristup


                Mreže sa bakrom                                                                                                            Optičke mreže
                  xDSL, CATV                                                                                                                   FTTx


                                        Fiksne bežične mreže                                                            Mobilne bežične mreže
                                           WLAN, WiMAX                                                                      EDGE, UMTS


                                                                                        Satelitske mreže
                                                                                             V-SAT

                                        Slika 1 – Podela tehnologija koje omogućavaju širokopojasni pristup



                       Slika 2 prikazuje uporedni grafik kapaciteta različitih širokopojasnih tehnologija.
               optički




                                                                                        FTTx
               bežični




                                       802.11b (Wi-Fi)                             802.11a, g, e
 Tehnologije




                                                         802.16 (WiMAX)
               kablovski




                                            CATV



                                                             VDSL                                       VDSL2+
               xDSL




                                          ADSL                       ADSL2     ADSL2+

                             SDSL        SHDSL      4W

                                                                                                                                                 Protok (Mbit/s)
                                   1                     5          10                             50       100                     500   1000
  Servisi




                              Video na PC, LDTV,                 VoD, SDTV,
                           videotelefon, jednostavne          interaktivne igre,
                                                                                            Multimedijalni sadržaji, TV/VoD, HDTV
                              igre, učenje i obuka,          videokonferencija,
                            e-mail, kontrolni sistemi            peer to peer



                                          Slika 2 – Poređenje kapaciteta različitih širokopojasnih tehnologija


2.2 Opis pojedinih tehnologija
2.2.1                        Digitalna pretplatnička linija

      Digitalna pretplatnička linija, poznata kao xDSL, predstavlja familiju modemskih standarda
za širokopojasni pristup putem telefonskih parica. Ove tehnologije projektovane su da unaprede
postojeće telefonske mreže i omoguće širokopojasni pristup Internetu. Korišćenjem visokih
frekvencija i naprednih tehnika obrade signala, xDSL tehnologije omogućavaju mnogo veće brzine
pristupa. Najrasprostranjenije su brzine do 2 Mbit/s, što je nekoliko desetina puta brže od dial-up
modema, a u EU se postavljaju i modemi za brzine preko 100 Mbit/s. Ovo znači da se korisnicima
omogućavaju i širokopojasni servisi i bez upotrebe optičkih sistema.




                                                                                                    8
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


       Slovo x označava različite varijante DSL tehnologije. Sve varijante omogućavaju interaktivan
rad, a imaju i svoje posebnosti:
      HDSL (eng. High data rate DSL) jeste tehnologija koja omogućuje korisniku 2 Mbit/s.
       Koristi dve bakarne parice. Domet je ograničen na 4-5 km na parici prečnika 0,5 mm.
      SHDSL (eng. Symmetric High data rate DSL) jeste standard za simetrični DSL. Ima
       mogućnost prilagođavanja protoka u zavisnosti od karakteristika linije. Brzina prenosa ide
       od 192 kbit/s do 2,3 Mbit/s po jednoj parici. Mogu se koristiti jedna ili dve parice na
       razdaljinama do 3-4 km.
      ADSL (eng. Asymmetric DSL) prenosi podatke asimetrično. Znatno je veći protok u
       downstream, nego u upstream smeru. Ovo zadovoljava većinu korisničkih aplikacija.
       ADSL koristi jednu paricu, a obezbeđuje brzinu do 9 Mbit/s. Za 2 Mbit/s razdaljina je oko
       5,5 km, a za 8 Mbit/s do 3 km. U ovom trenutku to je najzastupljenija tehnologija koja
       omogućava širokopojasni pristup.
      ADSL2/2+ povećava protok ADSL na kratkim rastojanjima. Protok iznosi oko 13,5/25
       Mbit/s koliko je potrebno za Triple-play servis (govor, video i podaci) na razdaljinama do
       2 km.
      VDSL (eng. Very high data rate DSL) predstavlja novu tehnologiju koja ulazi u javne
       mreže. Omogućava veće brzine od ADSL, ali na kratkim rastojanjima. Treba da omogući
       do 52 Mbit/s. Maksimalne brzine postižu se na rastojanjima do 0,3 km.
      VDSL2 je naredna generacija VDSL tehnologije. Projektovana je da podrži Triple-Play
       servis. Standardizovan je da podrži asimetričan i simetričan prenos po upredenim paricama
       brzinama do 200 Mbit/s. Sa rastojanjem protok brzo opada (100 Mbit/s na 0,5 km, a 50
       Mbit/s na 1 km). Preko 1,5 km ponaša se kao ADSL2+.

      Tabela 1 prikazuje brzine i razdaljine na kojima rade pojedine tehnologije koje koriste
telefonsku paricu.


             Naziv tehnologije                Maksimalna brzina (Mbit/s)                Domet (km)
        Dial-up modem                       0,056                                      -
        ISDN                                0,128                                      5-6
        HDSL                                2                                          4-5
        SHDSL                               2,3/4,6                                    3-4
        ADSL                                9                                          3-6
        ADSL2/2+                            13,5/25                                    2/1
        VDSL                                52/13                                      0,3-1,5
        VDSL2                               100/50                                     0,5-1
   Tabela 1 – Brzine i razdaljine na kojima rade pojedine tehnologije koje koriste telefonsku paricu


     DSL modemi povezani su na postojeće pretplatničke utičnice preko razdelnik signala koji
razdvaja govor od prenosa podataka. Koristeći sadašnju bakarnu mrežu, to omogućava brzo i
ekonomski prihvatljivo uvođenje širokopojasnog pristupa.
        Osnovni problem DSL sistema jeste preslušavanje koje kvari karakteristike brzine prenosa
na dužim pretplatničkim linijama. Svako povećanje broja DSL sistema na pojedinačnom kablu
smanjuje dostupnost i brzinu prenosa podataka. Kvalitet pristupa u velikoj meri zavisi od starosti,
kvaliteta izgrađene mreže i dužine parica.




                                                        9
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


2.2.2      Kablovsko-distributivni sistemi (kablovska televizija)

      Za prenos TV signala koristi se HFC tehnologija i kablovski modem za pristup preko
kablovsko-distributivnog sistema. Predstavlja konkurenta ADSL tehnologiji. Korisnici koriste
deljeni pristup (Ethernet) tako da protok zavisi od broja priključenih korisnika. Ova kablovska
infrastruktura obezbeđuje ceo opseg servisa (brzi pristup Internetu, digitalna televizija, video na
zahtev, video nadzor, telefonija).
     Kablovski širokopojasni pristup podržava brzine do 10 Mbit/s. Brzina prenosa po optičkom
čvoru ograničena je brojem korisnika i redno vezanih pojačavača. Povećavanjem broja optičkih
čvorova i trasa, kapacitet mreže može se povećavati prema potrebi. Novi protokoli za kablovske
modeme omogućavaju operatorima da obezbede sigurnost i kvalitet pruženih servisa.

2.2.3      Elektroenergetski kablovi

        PLC tehnologija je relativno nov način širokopojasnog pristupa Internetu. Koristi mrežu
elektroenergetskih distributivnih kablova. Isporučuje servise do mesta stanovanja korisnika.
Podržava i male LAN (eng. Local Area Network) mreže kod korisnika, tako da nema potrebe za
dodatnim kabliranjem. Javljaju se problemi usled nepredviđenih interferencija sa mobilnim
komunikacijama u istom frekventnom opsegu. Pogodna je za backbone prenos.

2.2.4      Optičko vlakno

      Optička vlakna predstavljaju najbolje rešenje za širokopojasni pristup Internetu, kako po
tehničkim tako i po ostalim parametrima. Optički kablovi, bilo monomodni ili multimodni,
superiorni su u odnosu na bakarne kablove. Optička vlakna koriste svetlost za prenos podataka.
Usled malog slabljenja mogu efikasno da rade i na razdaljinama preko 20 km, u zavisnosti od vrste
kabla. Karakterišu ih brzine do 10 Gbit/s. Nude najveće mogućnosti prenosa u odnosu na druge
tehnologije. Optičko vlakno je imuno na interferenciju, elektromagnetske smetnje, ima malu težinu
i dobar je električni izolator. Zavisno od mesta optičkog završetka, razlikujemo nekoliko tipova
veza:
        1. FTTH (eng. Fibre To The Home) – Optički završetak je kod korisnika. Ovo je potpuna
           optička konekcija.
        2. FTTB (eng. Fibre To The Building) – Optički završetak je u optičkom razvodnom
           ormariću u zgradi. Ovo rešenje je pogodno za LAN mreže.
        3. FTTC (eng. Fibre To The Curb) – Optički završetak je u uličnom izvodu kablovske
           mreže.
        4. FTTN (eng. Fibre To The Node) – Završetak je u optičkom čvoru.

      Najpodesnije su mreže tipa FTTH i sa tehničkog i operativnog aspekta. Osnovni nedostatak
im je cena i nestandardne tehnike instalacije.

2.2.5      Bežični širokopojasni pristup

       Omogućava bežični pristup Internetu preko radio talasa, zamenjujući deo fiksne
telekomunikacione mreže. Ova tehnologija omogućava dostupnost svuda, tako što eliminiše potrebu
za fizičkim kablom.
      WiMax tehnologija omogućava protoke do 70 Mbit/s na 100 km. U realnim uslovima
obezbeđuje simetrično 10 Mbit/s na 10 km, a u urbanim sredinama 10 Mbit/s na svega 2 km. Ovo je
nova tehnologija čije se karakteristike i cena brzo menjaju.



                                                       10
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


2.2.6     Mobilni bežični pristup

      Druga generacija mobilnog bežičnog pristupa nije podržavala širokopojasni pristup Internetu.
Treća generacija (eng. UMTS – Universal Mobile Telecommunication System) projektovana je za
protoke od 2 Mbit/s i stoga korisnicima omogućava širokopojasni pristup Internetu. U pripremi je i
četvrta generacija čiji se maksimalni protok trenutno planira na 1 Gbit/s.

2.2.7     Fiksni satelitski pristup

       Sistemi koji podržavaju fiksni satelitski pristup koriste satelite na LEO, MEO i GEO tipu
orbite. Brzina protoka se kreće od 144 kbit/s do 10 Mbit/s. Nije praktičan za korišćenje u
domaćinstvima, malim i srednjim preduzećima zbog visoke cene instalacije i održavanja. Pogodan
je za izolovana područja gde su ostali načini neekonomični ili nedostupni.

2.2.8     Bežične lokalne mreže ili Wi-Fi

      Sistemi za bežične lokane mreže poznati kao WLAN, primarno projektovani za lokalne
računarske mreže, osposobljeni su za Internet pristup i poznati pod nazivom Wi-Fi (eng. Wireless
Fidelity). Na razdaljinama do 100 m omogućavaju protok od 1 do 54 Mbit/s. Problem kod ove
tehnologije jeste pouzdanost i sigurnost. Prosečan protok je oko 700 kbit/s.




                                                       11
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



3     Аnaliza postojećeg stanja u oblasti širokopojasnih
      telekomunikacija na području AP Vojvodine

3.1 Broj korisnika i njihova disperzija na urbana i ruralna
    područja za sve vrste usluga
      Za kreiranje izveštaja i analizu sadašnjeg stanja i očekivanog stanja do kraja 2007. god.
korišćeni su podaci iz više izvora.
      Podaci o broju stanovnika i broju domaćinstava uzeti su iz izveštaja Zavoda za statistiku,
Republike Srbije, iz studije “Stanovništvo i domaćinstva Srbije prema popisu 2002. god.”. Podaci o
broju telefonskih priključaka korišćeni su iz izveštaja kojima raspolaže Izvršno veće AP Vojvodine.
       Ostali podaci dobijeni su iz dva odvojena istraživanja. Prvo je obavljeno u četvrtom kvartalu
2006. god. Dalo je zbirnu sliku o vrstama i broju usluga koje su pružane u 2005/2006. god. Tabela 2
sadrži rezultate ovog istraživanja. Drugo istraživanje urađeno je u prvom kvartalu 2007. god. U
paragrafu 3.1.1 kroz tabele su iskazani rezultati dobijeni tim istraživanjem. Istraživanje je imalo za
cilj da pokaže koliki je broj korisnika Interneta dial-up pristupom, pristupima jednakim ili većim od
64 kbit/s i ukupnog broja korisnika Interneta bez obzira na korišćenu tehnologiju pristupa.
     Konstatovali smo da su podaci o rezidencijalnim korisnicima potpuniji od podataka za
poslovne korisnike i javne institucije.
      Tabela 2 daje pregled prema vrsti usluge i broju korisnika, sa izdvojenim brojem korisnika u
urbanim područjima (uključena su i suburbana područja). Očigledna je veća zastupljenost korisnika
u urbanim područjima.
Podaci o broju korisnika usluga na teritoriji AP Vojvodine :
                                                                                      U 2005/2006. god.
                                                                                                  Broj korisnika
Vrsta usluge                                                                     Ukupan broj
                                                                                                    u urbanim
                                                                                  korisnika
                                                                                                   područjima
PSTN telefonija                                                                         738.227          590.582
Bazni ISDN pristup                                                                       13.887           13.193
GSM                                                                                     600.000          300.000
GPRS                                                                                     60.000           60.000
EDGE
IP telefonija (VoIP)
Videotelefonija
Videokonferencija
Primarni ISDN pristup                                                                       500               500
UMTS                                                                                        100               100
ADSL                                                                                      1.048             1.048
VDSL
Triple-play (Internet, TV, telefon)
Prenos podataka mimo Interneta brz. do 2 Mbit/s                                             300                  250
Prenos podataka mimo Interneta brz. 2 – 20 Mbit/s                                            20                   20
Prenos podataka mimo Interneta brz. preko 20 Mbit/s
Pristup Internetu brzinama do 2 Mbit/s                                                   67172             44782
Pristup Internetu brzinama od 2 Mbit/s do 20 Mbit/s                                          6                 3
Pristup Internetu brzinama preko 20 Mbit/s
Virtuelne privatne mreže (VPN)                                                               13                   11
Distribucija TV signala do 10 kanala


                                                       12
     Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


Podaci o broju korisnika usluga na teritoriji AP Vojvodine :
                                                                                       U 2005/2006. god.
                                                                                                Broj korisnika
Vrsta usluge                                                                      Ukupan broj
                                                                                                  u urbanim
                                                                                   korisnika
                                                                                                 područjima
Distribucija TV signala od 10 do 75 kanala                                              283.575        180.236
Distribucija TV signala preko 75 kanala
IP TV
Video na zahtev (Video on Demand)
E-ekonomija (e-commerce, e-banking itd)
E-uprava
Učenje na daljinu (e-learning)
Telemedicina (e-medicine)
Video nadzor
Daljinsko upravljanje u industrijskim postrojenjima
Interaktivne igre
Privatni video prenos
Distribucija muzike i zvučnog signala
Televizija visoke rezolucije (HDTV)
Interaktivna digitalna televizija
Web/mail hosting servisi                                                                     160                  150
Frame Relay                                                                                  450
Kablovski Internet                                                                        23.127            20.523
UKUPNO                                                                                1,788.585        1,211.398
                          Tabela 2 – Pregled prema vrsti usluge i broju korisnika

     Na osnovu iskazanih rezultata možemo konstatovati da je u naznačenom periodu zastupljenost
pojedinih usluga značajno manja u odnosu na prosečnu zastupljenost u zemljama članicama EU27.
      Tabela 3 daje procentualni broj korisnika po regijama.
         Procentualni broj korisnika po regijama u odnosu na ukupan broj korisnika
                                   na teritoriji AP Vojvodine
                       REGIJA:                                   U 2005. god.
Južno-bačka                                                           33.7 %
Zapadno-bačka                                                         10.0 %
Severno-bačkai                                                        12.7 %
Severno-banatska                                                       4.2 %
Srednje-banatska                                                       8.7 %
Južno-banatska                                                        14.8 %
Sremska                                                               15.9 %
UKUPNO KORISNIKA (%)                                                100.0 %
Broj preduzeća – provajdera usluga                                     6
UKUPNO KORISNIKA                                                   1,527.182
                             Tabela 3 – Procentualni broj korisnika po regijama

      Dobijena raspodela zastupljenosti po regijama u AP Vojvodini pokazuje da ne postoji
ravnomeran razvoj po regijama. Značajno je razvijeniji južno-bački sa sedištem u Novom Sadu u
odnosu na ostale delove AP Vojvodini. Razlog ovakve raspodele treba tražiti u ekonomskoj
razvijenosti južno-bačke regije.




                                                        13
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


3.1.1     Analiza broja korisnika uskopojasnog i širokopojasnog pristupa Internetu u
          AP Vojvodini

      Za potrebe sagledavanja stanja i sagledavanja mogućeg razvoja, u prvom kvartalu 2007. god.
urađeno je istraživanje koje treba da pruži odgovore na ove zahteve. Prikupljeni podaci su
razvrstani u nekoliko tabela. Tabela 4 daje stanje broja aktivnih fiksnih telefonskih priključaka na
100 stanovnika i broj telefonskih priključaka po domaćinstvu.

                                                Broj telefonskih Broj telefonskih Broj telefonskih
                         Broj stanovnika
        Regija                                    priključaka     priključaka na priključaka po
                        (popis 2002. god.)
                                               (31.12.2006. god.) 100 stanovnika   domaćinstvu
Južno-bačka                          593666                246565             41,5             1,2
Zapadno-bačka                        214011                 76219             35,6             1,0
Severno-bačka                        200140                 90500             45,2             1,3
Severno-banatska                     165881                 31026             18,7             0,5
Srednje-banatska                     208456                 73300             35,2             1,0
Južno-banatska                       313937                105633             33,6             0,9
Sremska                              335901                114983             34,2             1,0
Vojvodina                           2031992                738226             36,3             1,0
Novi Sad grad                        299294                157093             52,5             1,5
                          Tabela 4 – Broj aktivnih fiksnih telefonskih priključaka

       Prema dostupnim podacima prosek u EU27 je da 72% domaćinstava ima fiksnu telefonsku
liniju i oko 50 telefonskih priključaka na 100 stanovnika [E-Communications Household Survey].
Upoređujući dobijene podatke u AP Vojvodini sa EU27, pokrivenost domaćinstava fiksnim
telefonskim priključkom je dobra, izuzimajući severno-banatsku regiju gde je taj procenat ispod
proseka. Broj priključaka na 100 stanovnika zaostaje za prosekom EU27, a u odnosu na zemlje u
okruženju odnos je bolji od njihovog proseka.
      Tabela 5 prikazuje korišćenje Interneta sa dial-up pristupom. Prosek u EU27 iznosi 13% u
2006. god, što je manje za 3% u odnosu na 2005. god. Sadašnji procenat broja domaćinstava koja
koriste dial-up pristup Internetu na nivou je EU27, ali problem predstavlja dvostruko manji ukupan
procenat korisnika Interneta.

                              Na 100                Domaćinstva           Procentualno u odnosu na broj
      Regija                stanovnika                  (%)                telefonskih priključaka (%)
 Južno-bačka                   7,90                   22,23                               19,01
 Zapadno-bačka                 3,33                    9,37                                9,35
 Severno-bačka                 4,81                   13,54                               10,64
 Severno-banatska              0,83                    2,33                                4,43
 Srednje-banatska              3,78                   10,63                               10,74
 Južno-banatska                1,99                    5,60                                5,92
 Sremska                       5,02                   14,14                               14,68
 Vojvodina                     4,72                   13,30                               13,00
 Novi Sad grad                10,02                   28,22                               19,10
                           Tabela 5 – Korišćenje Interneta sa dial-up pristupom

      Istraživanje je pokazalo da korisnici dial-up pristupa Internetu više biraju kod 042 nego
direktne pristupne brojeve Internet provajdera. Čak dve trećine korisnika Internet koristi preko dial-
up pristupa.



                                                       14
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Prosek korišćenja Interneta u domaćinstvima u AP Vojvodini značajno zaostaje za EU27 gde
iznosi 44%. Jedino je grad Novi Sad kao izdvojena celina iznad tog proseka. Dobijeni rezultati
ukazuju na značajne razlike između regija i na neravnomeran razvoj ka informacionom društvu
(Tabela 6).
                          Na 100                                       Na 100               Projekcija,
                                             Domaćinstva
     Regija            stanovnika u                                 stanovnika u        domaćinstva krajem
                                           u 2006. god. (%)
                         2006. god.                                   2007. god.          2007. god. (%)
Južno-bačka                12,11                   34,09%                14,60                   41,10%
Zapadno-bačka               5,15                   14,49%                 6,18                   17,39%
Severno-bačka               7,75                   21,81%                11,38                   32,03%
Severno-banatska            1,40                    3,95%                 2,33                    6,56%
Srednje-banatska            5,26                   14,80%                 6,63                   18,65%
Južno-banatska              2,61                    7,36%                 5,06                   14,24%
Sremska                     6,26                   17,62%                 8,47                   23,85%
Vojvodina                   6,94                   19,52%                 9,09                   25,59%
Novi Sad grad              17,53                   49,36%                21,30                   59,95%
                              Tabela 6 – Korišćenje Interneta u AP Vojvodini

       Tabela 7 prikazuje stanje broja korisnika koji imaju mogućnost pristupa Internetu brzinama
jednakim 64 kbit/s ili većim. U odnosu na 2005. god, stanje u ovoj oblasti se sporo menja, sa
očekivanjem poboljšanja u drugoj polovini 2007. god. U odnosu na EU27 gde je prosek na 100
stanovnika 16,9, odnosno 28% za domaćinstva, AP Vojvodina veoma mnogo zaostaje. U ovom
slučaju grad Novi Sad je gotovo dostigao prosek EU27. Sa njim će i južno-bačka regija biti bliže
tom proseku. Zabrinjava ukupno loše stanje i velika neravnomernost razvoja unutar AP Vojvodine.

                                                                        Projekcija, na         Projekcija,
                    Domaćinstva Na 100 Domaćinstva
                                                                         100 stanov.           domaćinst.
     Regija         u 2005. god. stanovnika u 2006. god.
                                                                        krajem. 2007.       krajem 2007. god.
                        (%)      u 2006. god.   (%)
                                                                            god.                  (%)
Južno-bačka               2,53            5,22            14,70                7,92                 22,31
Zapadno-bačka             2,09            2,25             6,33                3,37                  9,47
Severno-bačka             3,20            3,59            10,09                7,52                 21,16
Severno-banatska          0,64            0,69             1,95                1,70                  4,77
Srednje-banatska          1,18            1,92             5,40                3,40                  9,57
Južno-banatska            1,38            0,84             2,37                3,49                  9,83
Sremska                   0,94            1,76             4,94                4,15                 11,70
Vojvodina                 1,81            2,79             7,85                5,12                 14,42
Novi Sad grad             4,64            8,97            25,26               13,05                 36,74
                    Tabela 7 – Pristup Internetu brzinama jednakim 64 kbit/s ili većim

       Na osnovu izvedene analize možemo izdvojiti jake i slabe strane sadašnjeg stanja i
tendencije razvoja u narednom periodu:

A – Analiza sadašnjeg stanja

     1. Jake strane:
         o Povećanje pokrivenosti širokopojasnim pristupom u većini regija, posebno u
             gradovima;
         o Značajno povećanje korisnika Interneta preko širokopojasnog pristupa;


                                                       15
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


         o Intenzivno korišćenje mobilnih telefona;
         o Znatan porast ukupnog korišćenja Interneta;
         o Značajan broj korisnika koristi programe za zaštitu od “virusa” na Internetu;
         o Operatori obezbeđuju sve veću zaštitu od “spamova” i “virusa”;
         o Sve je veća konkurencija među operatorima;
         o Porast korisnika PC računara.
     2. Slabe strane:
         o Neravnomeran razvoj zastupljenosti širokopojasnog pristupa po regijama;
         o Veća zastupljenost širokopojasnog pristupa u urbanim nego u ruralnim sredinama;
         o Nedovoljna ekonomska moć potencijalnih korisnika širokopojasnog pristupa;
         o Slaba zastupljenost PC računara u obrazovnim institucijama;
         o Slaba zastupljenost širokopojasnog pristupa u obrazovnim institucijama i organima
            uprave;
         o Većina poslovnih korisnika Internet koristi samo za slanje e-mail pošte;
         o Nedovoljna obrazovanost korisnika o mogućnostima e-komunikacije;
         o Mala i srednja preduzeća ne pokazuju veliki interes za IKT modernizaciju.


B – Tendencije razvoja

     1. Pokretači:
         o Smanjenje cena servisa i usluga;
         o Povećanje pokrivenosti širokopojasnim pristupom;
         o Povećanje broja rezidencijalnih korisnika Interneta;
         o Zastupljenost širokopojasnog pristupa u svim obrazovnim institucijama i
            institucijama javne uprave;
         o Razlike u pokrivenosti širokopojasnog pristupa po regijama moraju se značajno
            smanjiti;
         o Povećanje upotrebe računara u školama i korišćenja Interneta;
         o Povećanje korišćenja širokopojasnog pristupa u poslovnom sektoru.
     2. Opasnosti:
         o Spor porast broja Internet korisnika i interesantnih sadržaja;
         o Pad cena usluga ne prati mogućnosti koje pruža tehnološki razvoj;
         o Ekonomske mogućnosti stanovništva;
         o Spor porast širokopojasnog pristupa;
         o Deklarativna podrška servisima e-uprava;
         o Nedovoljno obrazovanje korisnika;
         o Sporo uvođenje IKT tehnologije u rad javne uprave;
         o Nedovoljno korišćenje mogućnosti širokopojasnih telekomunikacija od strane
            poslovnih korisnika;
         o Problematični sadržaji na Internetu i njihov povratni negativni uticaj.

     U prilogu 1 data je analiza provajdera telekomunikacionih usluga u AP Vojvodini dobijena na
osnovu odgovora na upitnik koji je dat svim provajderima telekomunikacionih i informacionih
usluga koji svoje delatnosti obavljaju barem delom na teritoriji AP Vojvodine.
      Prilog 2 prikazuje rezultate istraživanja potreba za širokopojasnim pristupom u AP Vojvodini.
U istraživanju mišljenja potencijalnih korisnika, odnosno, istraživanju potreba za širokopojasnim
pristupom u AP Vojvodini, anketom je prikupljeno 388 odgovora. Anketni uzorak čini skup
potencijalnih korisnika, i on je reprezentativan jer u značajnoj meri odslikava situaciju u AP
Vojvodini po polnoj, starosnoj, obrazovnoj i ekonomskoj strukturi ispitanika.




                                                       16
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Prilog 3 prikazuje rezultate “Delphi” istraživanja mišljenja eksperata o razvoju širokopojasnih
telekomunikacija u AP Vojvodini. Odgovori eksperata sređeni su prema oblastima:
           Tehnološki razvoj;
           Tržište proizvoda i usluga;
           Regulativa;
           Socijalni aspekti;
           Ostali aspekti.

      Ovako sveobuhvatno istraživanje dalo nam je sliku o stanju ukupnih telekomunikacija, sa
akcentom na širokopojasni pristup na području AP Vojvodine. Može se konstatovati da se stanje
poboljšava u odnosu na period od nekoliko prethodnih godina, ali da treba puno uraditi da se ubrza
razvoj prema željenom cilju.




3.2 Postojeća zakonska regulativa u ovoj oblasti i način njene
    primene

3.2.1        Postojeća zakonska regulativa

      Zakoni kojima se regulišu tehnološki i pravni aspekti izgradnje i eksploatacije
telekomunikacione infrastrukture:
         Zakon o telekomunikacijama (Službeni glasnik Republike Srbije broj 44/2003 i 36/2006);
         Zakon o radiodifuziji (Službeni glasnik Republike Srbije broj 42/2002, 97/2004, 76/2005 i
          79/2005);
         Zakon o poštanskim, telegrafskim i telefonskim uslugama (Službeni glasnik SRJ broj 2/86
          i 26/90).

      Zakoni kojima se regulišu investicioni, urbanistički, građevinski i ekološki aspekti izgradnje
telekomunikacione infrastrukture:
         Zakon o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik Republike Srbije broj 47/2003 i 34/2006);
         Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik Republike Srbije 135/2004).

3.2.2        Način primene postojeće zakonske regulative

      Postojeća zakonska regulativa je zastarela kako za oblast izgradnje tako i eksploatacije
telekomunikacione infrastrukture, pri čemu je često nedorečena i kontradiktorna.
      Po pozitivnim zakonskim propisima postoji konfuzija u podeli nadležnosti među različitim
državnim ministarstvima i agencijama, i to tako da postoje nedorečene situacije, situacije za koje
niko nije nadležan, situacije sa višestrukom nadležnošću i nerešive situacije u kojima postoji
kontradiktornost među različitim propisima. Ovo se naročito odnosi na Ministarstvo nadležno za
poslove telekomunikacija, Republičku agenciju za telekomunikacije (RATEL) i Republičku
radiodifuznu agenciju (RRA).
      Zakon o planiranju i izgradnji nije prilagođen oblasti telekomunikacija. Njegova primena je
kočnica legalne izgradnje kvalitetne telekomunikacione infrastrukture i dinamičnog razvoja
telekomunikacija. On predstavlja ogromnu smetnju novim investicijama i razvoju tržišne utakmice.



                                                       17
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Generator nedoumica pri investicionoj izgradnji jeste nepostojanje jasnih propisa kojima se
definiše deo investicione izgradnje telekomunikacione infrastrukture koji zadire u domen urbanizma
i građevinarstva. To se odnosi na izgradnju kablovske infrastrukture, antenskih stubova,
kontejnerskih objekata za smeštaj telekomunikacione opreme i dr.
      Odobrenje za gradnju koje je osnova legalne izgradnje u oblasti telekomunikacija
podrazumeva niz aktivnosti koje prosečno traju oko godinu dana. Ova procedura je kraća za ruralna
područja, a naročito mukotrpna i duga za gradove. Cena za dobijanje geodetskih podloga je
ogromna i značajno poskupljuje investiciju širokopojasnog pristupa. One su veoma kratkog roka
važenja i moraju se ponovo platiti ukoliko postoji potreba za funkcionalnim proširenjem na istom
području. Regulisanje vlasništva nad parcelama je često nemoguće realizovati, jer je potrebno
skupiti saglasnosti svih vlasnika parcela koji su često potpuno nedostupni (preminuli, u
inostranstvu, ne žele da daju). Zakonodavac nije predvideo zakonsku proceduru za forsiranje
izgradnje telekomunikacione infrastrukture u slučajevima opstrukcije, već je propisao sprovođenje
opšte pravne procedure.
      Procedura oko legalne izgradnje u sadašnjim uslovima iziskuje ogromnu energiju, velika
finansijska sredstva i ne garantuje siguran ishod. Svi u lancu postavljaju se kao veliki neprijatelji
investitora. Isuviše duga i skupa procedura čini investiciju u širokopojasne telekomunikacije
neisplativom.
     Dobijanje odobrenja za izgradnju podrazumeva dobijanje i/ili izradu:
      Geodetskih podloga parcela na kojima se gradi infrastruktura;
      Idejnog projekta;
      Akta o urbanističkim uslovima koji izdaje organ lokalne samouprave;
      Saglasnosti svih komunalnih preduzeća (elektroprivreda, toplana, vodovod i kanalizacija,
       Telekom, gas, put, direkcije za puteve, železnica, itd);
      Zemljišnoknjižnih uložaka (posedovni listovi) za sve parcele na predmetnom području;
      Saglasnosti svih vlasnika parcela na predmetnom području.

     Prijava početka izvođenja radova uslovljena je posedovanjem:
      Glavnog projekta sa izveštajem o tehničkoj kontroli;
      Odobrenja za izgradnju;
      Dokaza o uređenju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređenje građevinskog
       zemljišta;
      Ugovora sa izvođačem radova;
      Dozvole za raskopavanje, i
      Dozvole za regulisanje saobraćaja.

       Upotrebna dozvola, kojom se objekat može pustiti u eksploataciju, dobija se nakon tehničkog
pregleda koji uključuje konačne saglasnosti svih komunalnih preduzeća (elektroprivreda, toplana,
vodovod i kanalizacija, Telekom, gas, put, direkcije za puteve, železnica, itd.) i tehnološkog
sertifikata RATEL-a. Sve je vezano za plaćanje nemalih taksi.

     Razlozi za isuviše veliku dužinu procesa legalne izgradnje telekomunikacione infrastrukture:
      Neusklađenost i protivrečnost zakonske regulative;
      Komplikovana i neefikasna procedura u organima javne uprave;
      Nepostojanje detaljnih urbanističkih planova za koridore, trase i lokacije za objekte
       telekomunikacione infrastrukture;




                                                       18
       Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


         Zastarela tehnologija pohranjivanja i obrade podataka o položaju podzemnih instalacija,
          koja ima za posledicu nepostojanje, nepotpunost i netačnost podataka o položaju
          podzemnih instalacija;
         Nelojalna konkurencija i monopolsko ponašanje na tržištu telekomunikacionih usluga;
         Nepostojanje elemenata elektronske razmene podataka o izmenama u infrastrukturi javnih
          preduzeća, što dovodi do neažurnosti stanja kod svakog od njih (svaka izgradnja
          podrazumeva potpun i trenutni uvid u podatke o infrastrukturi svih javnih preduzeća);
         Mešanje i dupliranje nadležnosti Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o
          telekomunikacijama.

     Izvršno veće AP Vojvodine će preuzeti mere za stvaranje povoljne poslovne klime, razvoj
konkurencije i stvaranje potrebnih uslova za razvoj širokopojasnih telekomunikacija u AP
Vojvodini.



3.3 Izvori finansiranja
      Finansiranje izgradnje širokopojasne telekomunikacione infrastrukture vrši se pre svega
sredstvima telekomunikacionih operatora, ali i sredstvima korisnika. Pri tome praksa je da korisnik
ne postaje suvlasnik infrastrukture proporcionalno visini svojih investiranih sredstava. Visina
investiranih sredstava koje korisnik plaća zavisi od trenutne poslovne politike davaoca usluge, koji
se najčešće nalazi u poziciji isključivog monopoliste.
      Najveći operator javne telekomunikacione mreže jeste Preduzeće za telekomunikacije
“Telekom Srbija” a.d. izrastao iz Javnog preduzeća “PTT saobraćaja Srbija” (PTT). Većinski
vlasnik sa 80% vlasništva ove kompanije je Republika Srbija preko PTT-a. “Telekom Srbija“
finansira izgradnju iz svojih sredstava i sredstava korisnika.
      Izvršno veće AP Vojvodine će tražiti da se infrastruktura izgrađena sredstvima građana i
lokalne samouprave vrati u vlasništvo građana odnosno lokalne samouprave i da se ne otuđi
prodajom“ Telekom Srbija“.
      “Telekom Srbija“ na osnovu svojih poslovnih planova u najvećoj meri određuje intenzitet i
kvalitet izgradnje širokopojasne telekomunikacione infrastrukture na teritoriji Srbije, pa time i AP
Vojvodine. Dokle god je “Telekom Srbija“ vlasnik najvećeg dela telekomunikacione infrastrukture,
Izvršno veće AP Vojvodine mora da pronađe način da utiče na intenzitet i kvalitet izgradnje
širokopojasne telekomunikacione infrastrukture na teritoriji Vojvodine.
      Većina Internet (provajdera) operatora nudi širokopojasne usluge preko ADSL-a koristeći
infrastrukturu “Telekom Srbija“ tamo gde postoje uslovi za to. Korisnik plaća instalacionu taksu i
time delom finansira izgradnju mreže. Troškovi eksploatacije za korisnika su značajni.
      Neki operatori nude i bežični pristup tamo gde nema mogućnosti za ADSL ili kablovski
Internet. Troškove opreme i njene instalacije snose korisnici i oni su visoki, od 30 do čak 900 EUR.
      Kablovski operatori obezbeđuju širokopojasni Internet preko vlastite infrastrukture, koja je sa
globalnom Internet mrežom u najvećoj meri povezana preko infrastrukture “Telekom Srbija“.
Finansiranje izgradnje pristupne mreže vrši se sredstvima kablovskog operatora i delom sredstvima
korisnika kablovske televizije i kablovskog Interneta. Preduslov za priključenje na kablovski
Internet je priključak na kablovsku televiziju. Za veliki broj korisnika, cena priključenja na
kablovsku televiziju nije zanemarljiva i predstavlja značajno korisničko učešće u troškovima
izgradnje kablovske mreže. Najveći operatori kablovskog Interneta jesu kompanije PTT i SBB1. U
1
    Ovo potonje je samo pretpostavka, pošto SBB ni nakon više ponovljenih poziva nije dostavio podatke o
    svojim kapacitetima i razvojnim planovima.

                                                          19
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


većini slučajeva kablovski modem je besplatan i vlasništvo operatora ili se iznajmljuje po vrlo
pristupačnim cenama. Ove mreže su, osim mreže PTT, u vlasništvu privatnog kapitala. Mreže su
nekvalitetne, pretežno vazdušne, većim delom nelegalne, osim mreže PTT. Kablovski operatori
pokrivaju pre svega urbana područja sa velikom gustinom korisnika.
      Veliki javni sistemi iz oblasti energetike i transporta razvijaju sopstvenu infrastrukturu koja bi
se u budućnosti mogla koristiti za potrebe širokopojasnih mreža. Ovi sistemi su javna preduzeća u
vlasništvu države i politika razvoja zavisi direktno od planova aktuelne administracije.
     Pojavljuju se privatni investitori, koji počinju izgradnju širokopojasnih mreža o svom trošku.
Njihov udeo u tržištu je za sada beznačajan.

3.3.1     Pregled cena korišćenja širokopojasnog pristupa Internetu u AP Vojvodini

     U narednim tabelama dat je pregled cena korišćenja širokopojasnog pristupa Internetu u AP
Vojvodini sa stanjem u maju 2007. god.
                  Trošak                       Mesečna pretplata u dinarima za protok u kbit/s
   Operator    priključenja u                          (downstream/upstream – flat rate)
                 dinarima                      256 /64            512 /128              768 /192
Telekom Srbija           5000                           1.208              1.811                 2.415
PTT                          0                          1.400              2.100                 2.800
SBB               Nema uslugu                     -                   -                    -
NEOBEE                   2000                           1.350              1.750                 2.450
EUNET                                                   1.390              2.590                 3.990
                                               Tabela 8 – ADSL

                                                   Mesečna pretplata u dinarima za protok u kbit/s
Operator         Trošak priključenja
                                                                     (flat rate)
                     u dinarima
                                                    64       128         256      512        768
                   Moguće dve varijante:
               Kupovina modema: 4600
PTT                                                    1.000        1.500         2.000       -             -
                Iznajmljivanje modema:
                            100 din/mes.
SBB                                    0              -             -             1.350        2.450         3.450
NEOBEE                      Nema uslugu               -             -            -            -             -
EUNET                       Nema uslugu               -             -            -            -             -
                                        Tabela 9 – Kablovski Internet

                                                   Mesečna pretplata u dinarima za protok u kbit/s
                Trošak priključenja u
Operator                                                             (flat rate)
                     dinarima
                                                   64   128    256      512      768 1024    2048
                                  70.000
PTT                                       5.500 8.000 12.500 20.500 -    34.500 58.500
              Oprema vlasništvo operatora
SBB                   Od 2.500 do 7.000 -         -    1.350 2.450 3.450 4.450    -
                    Od 10.500 do 18.500
NEOBEE                                      -   1.300 2.150 3.500 -        -
                Opremu nabavlja korisnik
EUNET                       Nema uslugu -         -     -      -     -     -      -
                                         Tabela 10 – Bežični pristup




                                                          20
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


3.4 Pregled problema u pogledu kvantiteta i kvaliteta pružanih
    usluga
3.4.1        Pregled problema u pogledu kvantiteta pružanih usluga

        Problemi su:
           Nedovoljna ponuda širokopojasnih usluga;
           Nemogućnost izbora širokopojasnih usluga;
           Nemogućnost dobijanja usluge u regionima gde to davaocu usluge nije isplativo;
           Neravnomerna regionalna zastupljenost širokopojasnih usluga (ekonomski i geografski
            razlozi).

3.4.2        Pregled problema u pogledu kvaliteta pružanih usluga

        Problemi su:
           Nemogućnost dobijanja usluge uopšte;
           Nedobijanje usluge u željenom i/ili ugovorenom roku;
           Nemogućnost dobijanja usluge željenog i/ili ugovorenog protoka;
           Nepouzdanost usluge;
           Ne postoji sistem za praćenje kvaliteta usluge koju je davalac usluge prema ugovoru sa
            korisnikom dužan da obezbedi.

3.4.3        Ostali problemi

        Problemi su:
         Troškovi širokopojasnog pristupa još uvek su visoki;
         Nedovoljan broj računara i pristupa Internetu u obrazovnim institucijama (škole i
          fakulteti);
         Nepostojanje adekvatne konkurencije koja bi ubrzala razvoj modernih mreža i modernih
          usluga i ponudila ih korisnicima po pristupačnim cenama;
         Kašnjenje u izgradnji infrastrukture za implementaciju novih tehnologija;
         Nedovoljna obrazovanost stanovništva o načinu korišćenja i mogućnostima širokopojasnih
          telekomunikacija;
         Zabrinutost zbog sadržaja koji se nalazi na Internetu i zbog računarskih napada;
         Organi uprave različitih nivoa uglavnom kasne sa korišćenjem širokopojasnih tehnologija i
          Interneta (e-uprava i slično);
         Nedovoljna motivisanost preduzeća da koriste prednosti širokopojasnih komunikacija.




                                                       21
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



4    Sagledavanje potreba za uslugama širokopojasnih
     telekomunikacija na području AP Vojvodine

4.1 Profil korisnika širokopojasnog pristupa
      Implementacija novih telekomunikacionih tehnologija i usluga zahteva znatan napor i
značajna finansijska ulaganja. Zbog toga je važno identifikovanje mogućih korisnika, poznavanje
njihovih potreba i sagledavanje njihovog broja. Ovi podaci su bitni za pravilno planiranje razvoja
širokopojasnih komunikacija u AP Vojvodini.
     Osnovni faktori kojima se rukovode korisnici da koriste određenu uslugu jesu: poznavanje
usluge i njeno razumevanje, korisnost i prihvatljivost cene. Na sve ove faktore značajan uticaj imaju
davaoci usluga. Korisnost, a time i važnost usluge u njegovom poslu i životu takođe su bitan faktor
kod donošenja odluke o korišćenju usluge.
     Potencijalne korisnike čine i sadašnji korisnici neke od telekomunikacionih usluga i
potencijalni korisnici. Možemo korisnike podeliti u tri grupe:
      rezidencijalni korisnici (domaćinstva),
      mala i srednja preduzeća i
      velika preduzeća.

      Kao posebnu grupu korisnika možemo izdvojiti javnu upravu, kako na lokalnom, tako na
regionalnom i pokrajinskom nivou.

Rezidencijalni korisnici

      Tehnologije za širokopojasni pristup omogućile su da bitni faktori kao što su velika brzina,
stalna konekcija i savremeno korišćenje telefona i Interneta postanu dostupni svakom korisniku.
     Obezbeđenje stalne konekcije omogućava korisnicima i usluge triple play i peer to peer.
Osim ovih usluga, korisnicima se mogu ponuditi i sledeće usluge:
        broadcast TV,
        IPTV,
        video na zahtev,
        VoIP,
        video telefonija i
        video nadzor.

      Širokopojasni pristup omogućava aktivan društveni život koji se može podeliti sa prijateljima.
Nudi mogućnost rada od kuće ili npr. obavljanje poslova u banci. Osnovna motivacija
rezidencijalnih korisnika za korišćenje širokopojasnog pristupa jeste komforan rad sa Internetom,
mnogo brže snimanje željenih filmova i muzike, nego sa dial-up pristupom.

Mala, srednja i velika preduzeća

     Širokopojasni pristup menja način njihovog rada sa svojim klijentima i dobavljačima. Nude se
nove mogućnosti koje ranije nisu bile moguće.




                                                       22
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


     Za srednja i velika preduzeća koja su imala značajna iskustva sa Internetom stvara se
mogućnost zamene za iznajmljene linije. Omogućava se integracija e-poslovanja kao dela njihovog
poslovanja. Omogućava smanjenje troškova nabavke i otvara mogućnost boljeg nastupa na tržištu.
     Malim preduzećima omogućava uvođenje e-poslovanja i nudi mogućnost rada na daljinu
kojim se mogu smanjiti troškovi i povećati fleksibilnost rada.
      Širokopojasni pristup u sebi istinski nosi potencijal za inovativnost i povećanje
produktivnosti. Za poslovne korisnike od najvećeg značaja je mogućnost dobijanja velikih
simetričnih propusnih opsega. Operatori su uglavnom ranije realizovali konekcije poslovnim
korisnicima korišćenjem tradicionalnih tehnologija kao što su FMUX, SDH, FR/ATM. Tehnologije
širokopojasnog pristupa već nude ovakve mogućnosti. Korisnik očekuje da će dobiti veći propusni
opseg po nižoj ceni.

Javna uprava

      Jedan od značajnih korisnika i pokretača razvoja i korišćenja širokopojasnih komunikacija
jeste javni sektor, u prvom redu javna uprava. Stvaranje usluga i njihova ponuda i dostupnost,
rezidencijalnim korisnicima i preduzećima jedan je od najznačajnih faktora porasta korisnika
širokopojasnog pristupa.


4.2 Projekcija broja korisnika i njihove disperzije na urbana i
    ruralna područja za sve vrste usluga
      Tabela 11 daje procenu broja korisnika telekomunikacionih usluga na području AP
Vojvodine, koja je sačinjena na osnovu odgovora ispitanika (istraživanja izvršena u četvrtom
kvartalu 2006. god. i prvom kvartalu 2007. god). U poređenju sa podacima o postojećem broju
korisnika, datim u tabeli (Tabela 2), može se očekivati da će do 2010. god. doći do značajnog
porasta broja korisnika telekomunikacionih usluga.
     Kod važnijih tipova servisa očekuju se sledeće promene:
        PSTN telefonija – povećanje za oko 20%;
        Bazni ISDN pristup – povećanje za oko 10%;
        GSM – povećanje za oko 25%;
        UMTS (3G) – značajno proširenje i osvajanje tržišta;
        ADSL – značajno proširenje i osvajanje tržišta;
        Frame Relay – postepeno gašenje zbog prelaska na naprednije tehnologije;
        Kablovski pristup Internetu – nisu svi kablovski operatori dostavili informacije.

     Korišćenjem navedenih tehnologija očekuje se značajno povećanje broja korisnika sledećih
usluga:
      IP telefonija (VoIP) – uvođenje i značajno osvajanje tržišta;
      Pristup Internetu brzinama od 2 Mbit/s do 20 Mbit/s;
      Triple-play (Internet, TV, telefon);
      Distribucija TV signala od 10 do 75 kanala.

     Tabela 11, osim procene ukupnog broja korisnika, daje i procenu zastupljenosti korisnika u
urbanim područjima. Osim kod nekoliko izuzetaka, ne očekuje se značajna razlika u razvoju
urbanog i ruralnog telekomunikacionog tržišta u AP Vojvodini. Sve druge vrste komunikacionih
usluga, nabrojane u tabeli, imaju danas relativno mali broj korisnika i male očekivane promene u
prognoziranom periodu.

                                                       23
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                   Procena broja korisnika usluga na teritoriji AP Vojvodine:
                                                                  Procena za 2010. god.
Vrsta usluge                                                        Ukupan broj        Broj korisnika u
                                                                    korisnika          urbanim područjima
PSTN telefonija                                                               900.000                680.000
Bazni ISDN pristup                                                              16.500                 15.000
GSM                                                                           750.000                400.000
GPRS                                                                          600.000                300.000
EDGE                                                                          500.000                300.000
IP telefonija (VoIP)                                                          351.000                150.000
Videotelefonija
Videokonferencija
Primarni ISDN pristup                                                               800                      800
UMTS                                                                            500.000                  500.000
ADSL                                                                            220.500                  180.450
VDSL                                                                                 30                       25
Triple-play (Internet, TV, telefon)                                              90.300                   80.250
Prenos podataka mimo Interneta brz. do 2 Mbit/s                                     720                      519
Prenos podataka mimo Interneta brz. 2 – 20 Mbit/s                                   105                      104
Prenos podataka mimo Interneta brz. preko 20 Mbit/s                                   2                        2
Pristup Internetu brzinama do 2 Mbit/s                                           20.000                   16.000
Pristup Internetu brzinama od 2 Mbit/s do 20 Mbit/s                             301.500                  271.350
Pristup Internetu brzinama preko 20 Mbit/s                                          110                       99
Virtuelne privatne mreže (VPN)                                                      600                      490
Distribucija TV signala do 10 kanala
Distribucija TV signala od 10 do 75 kanala                                        44.500                   32.200
Distribucija TV signala preko 75 kanala
IP TV                                                                                 30                         25
Video na zahtev (Video on Demand)
E-ekonomija (e-commerce, e-banking itd)
E-uprava
Učenje na daljinu (e-learning)
Telemedicina (e-medicine)
Video nadzor                                                                          10                          9
Daljinsko upravljanje u industrijskim postrojenjima                                   10                          9
Interaktivne igre
Privatni video prenos
Distribucija muzike i zvučnog signala
Televizija visoke rezolucije (HDTV)
Interaktivna digitalna televizija
Web/mail hosting servisi                                                           3.000                    2.500
Frame Relay
Kablovski Internet                                                                30.000                   27.000
UKUPNO                                                                       4,329.717                2,956.832
                 Tabela 11 – Procena broja korisnika usluga na teritoriji AP Vojvodine

      Tabela 12 daje procene i prognoze broja korisnika po regijama na teritoriji AP Vojvodine
urađene na osnovu odgovora ispitanika. Ne očekuje se značajnija promena relativne zastupljenosti
korisnika usluga po pojedinim regijama do 2010. god.
     Južno-bačka regija sa Novim Sadom kao najvećim urbanim centrom u ovom trenutku čini oko
1/3 telekomunikacionog tržišta u pokrajini. Ova zastupljenost neće se bitno promeniti u
procenjivanom periodu.


                                                       24
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


Procena procentualnog broja korisnika po regijama u odnosu na ukupan broj korisnika na
teritoriji AP Vojvodine
                       REGIJA:                              Procena za 2010. god.
Južno-bačka                                                          33.1 %
Zapadno-bačka                                                         9.5 %
Severno-bačka                                                        12.0 %
Severno-banatska                                                      5.8 %
Srednje-banatska                                                      8.3 %
Južno-banatska                                                       14.8 %
Sremska                                                              16.6 %
UKUPNO KORISNIKA (%)                                               100.0 %
Broj preduzeća – provajdera usluga                                    5
UKUPNO KORISNIKA                                                 4,299.117
          Tabela 12 – Procena broja korisnika usluga na teritoriji AP Vojvodine po regijama

4.3 Sagledavanje načina podele tržišta širokopojasnih
    telekomunikacionih usluga po vrsti usluge, broju korisnika
    i disperziji
      Sa aspekta podele tržišta mogu se uočiti dva osnovna trenda: razvoj fiksnih i mobilnih
sistema. Među fiksnim sistemima u snažnoj ekspanziji je ADSL, prvenstveno po postojećim
bakarnim provodnicima. Razvoj optičkih mreža značajno zavisi od postavljanja optičke mreže do
korisnika. Opredeljenje za postavljanje optičkih provodnika do korisnika povezano je sa velikim
investicijama i ima sagledivu perspektivu samo kod novih objekata. Postavljanje mreže do
postojećih objekata u ovom trenutku se ne očekuje.
       Intenzivan je razvoj širokopojasnog pristupa preko kablovskog Interneta po kablovsko-
distributivnim mrežama (KDS). Nove KDS mreže najviše se optikom približavaju korisnicima u
izgrađenim delovima uglavnom urbanih, a znatno ređe ruralnih područja, što zavisi od mesta
postavljanja optičkih čvorova. Nova, jeftinija tehnologija mini optičkih čvorova približava optiku
korisniku.
       Među mobilnim sistemima najveću perspektivu imaju proširenja GSM, tj. dodavanje GPRS,
EDGE i UMTS tehnologija postojećoj mreži. Mogućnosti fiksnih širokopojasnih sistema i usluga
značajnije će doći do izražaja u urbanom okruženju gde je postavljanje fiksne infrastrukture
relativno jeftinije nego u ruralnom području, imajući u vidu razmake kuća i dužine kablova.
     Mobilni širokopojasni sistemi i usluge, osim mobilnih usluga u urbanom području, pružaju
mogućnost razvoja širokopojasnih usluga u ruralnom području, tamo gde bi postavljanje fiksne
mreže bilo ekonomski neisplativo. Ova tehnologija nije dovoljno zastupljena s obzirom na
mogućnosti.
      Izrazita je neravnomernost u pokrivenosti teritorije uslugama. Ruralna područja su u mnogo
gorem položaju. Uglavnom se koristi dial-up konekcija. Kablovsko-distributivni sistemi počinju da
dolaze u manja mesta. Njihove mreže uglavnom su vazdušnog tipa. Neki od njih nude i konekciju
na Internet.
      Dodele prava na pokrivanje određenih područja kablovsko-distributivnim sistemom vrše se na
osnovu tendera lokalne samouprave u kojima učestvuju često nedovoljno obučeni ljudi za ovu
oblast. Odabir se tada vrši prema sasvim neadekvatnim kriterijumima, pri čemu se uglavnom ne
vodi računa o budućem kvalitetu mreže, niti o uvođenju novih usluga. Takva ponašanja moguća su
jer odobrenja za izgradnju daju upravo organi te lokalne samouprave. O kvalitetu tek počinje da
vodi računa RATEL.

                                                       25
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



5    Projekcija razvoja širokopojasnih
     telekomunikacionih mreža AP Vojvodine

5.1 Definisanje univerzalne telekomunikacione usluge za sve
    građane AP Vojvodine
      Evropska unija ima nameru da osigura dostupnost minimalnog skupa visoko-kvalitetnih
usluga svim korisnicima. Ove usluge biće raspoložive po pristupačnim cenama, bez obzira na
operatora koji ih obezbeđuje. Iz tog razloga, EU je propisala koje se usluge smatraju obaveznima,
kao i šta moraju da ispune operatori koji obezbeđuju pojedine obavezne usluge. Pored ovoga, EU je
ustanovila i prava krajnjih korisnika.
      Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta 2002/22/EC od 07. marta 2002. god. definiše
univerzalan servis i prava korisnika koja se odnose na elektronsku komunikacionu mrežu i servise
[Universal Service Directive, Official Journal L 108 of 24 April 2002]. Ova direktiva je za sada
jedini dokument kojim se reguliše i normira univerzalni servis u okviru EU.
      “Univerzalan servis” podrazumeva obavezu koja se uvodi jednom ili većem broju operatora
elektronske komunikacione mreže i/ili servisa. Njime se definiše minimalni skup usluga dostupan
svim korisnicima po pristupačnim cenama, bez obzira na njihovu lokaciju na nacionalnoj teritoriji.
     Prema ovoj Direktivi, obaveze koje se odnose na univerzalni servis jesu:
      Pristup uslugama javne fiksne telefonske mreže – osnovni zahtev univerzalnog servisa
       jeste omogućavanje pristupa javnoj telefonskoj mreži na fiksnoj lokaciji po pristupačnim
       cenama. Veza sa javnom telefonskom mrežom mora imati mogućnost prenosa podataka u
       govornom opsegu, kako bi se obezbedio kvalitetan pristup Internetu;
      Dostupnost univerzalnog servisa – država koja primenjuje ovu Direktivu mora da obezbedi
       da telekomunikacioni servis bude dostupan svim korisnicima na teritoriji države po
       pristupačnim cenama i sa definisanim nivoom kvaliteta, bez obzira na lokaciju;
      Javne telefonske govornice – nacionalna regulatorna tela moraju biti u mogućnosti da
       uvedu obavezu operatorima da obezbede javne telefonske govornice (javno dostupne
       telefone čije se korišćenje plaća). Operator mora da zadovolji potrebe krajnjih korisnika u
       pogledu kvaliteta servisa, geografske pokrivenosti, broja govornica i dostupnosti osobama
       sa invaliditetom;
      Telefonski imenik i usluga pretraživanja – korisnicima mora biti dostupan bar jedan
       sveobuhvatan telefonski imenik, ažuriran najmanje jednom godišnje. Slično tome,
       korisnicima mora biti dostupna bar jedna usluga pretraživanja telefonskog imenika. Imenik
       mora biti dostupan i korisnicima javnih telefonskih govornica;
      Posebne mere za osobe sa invaliditetom – termin “univerzalan” podrazumeva da država
       mora da obezbedi servis svima. To znači da i osobe sa invaliditetom mogu da koriste
       uslugu koja je u skladu sa njihovim potrebama;
      Određivanje operatora univerzalnog servisa – država mora da odredi jednog ili više
       operatora koji će garantovati ponudu univerzalnog servisa. Država može, takođe, da
       ustanovi različite operatore koji će obezbeđivati različite elemente univerzalnog servisa
       i/ili pokrivati različite delove nacionalne teritorije;
      Pristupačne cene – država će osigurati da korisnici sa malim primanjima imaju mogućnost
       korišćenja univerzalnog servisa po specijalnim (nižim) tarifama ili će im pružiti posebnu
       pomoć kako bi ti korisnici imali pristup univerzalnom servisu i kako bi ga koristili. Pored
       ovoga, država će moći da zahteva od preduzeća koja obezbeđuju univerzalni servis da
       ujednače cene i da po jednakim cenama nude servis bez obzira na lokaciju korisnika;


                                                       26
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Kvalitet servisa – nacionalna regulatorna tela moraju posebnim propisom da ustanove
       kvalitet univerzalnog servisa koji pružaju operatori koji ga nude. Ona moraju i da
       nadgledaju da li je ovaj propis zadovoljen;
      Finansiranje obaveza univerzalnog servisa – pošto troškovi obezbeđivanja univerzalnog
       servisa po pristupačnim cenama mogu da budu veliki, neophodno je da postoje mehanizmi
       nadoknade eventualnih gubitaka operatorima, nastalih usled obezbeđivanja univerzalnog
       servisa. To može da podrazumeva obezbeđivanje javnih fondova i/ili mehanizama
       raspodele troškova između operatora elektronskih komunikacionih mreža i servisa.

     Osnovna prava korisnika univerzalnog servisa jesu:
      Pravo na posedovanje ugovora u kojem se korisnik pretplaćuje na uslugu koja obezbeđuje
       povezivanje i/ili pristup javnoj telekomunikacionoj mreži. Ugovor mora da sadrži
       minimalan skup informacija (npr. identitet i adresu ponuđača, vrstu usluge, trajanje
       ugovora i uslove produžavanja ugovora, kvalitet usluge, procedure upućivanja žalbi itd);
      Obezbeđivanje, od strane operatora, transparentnih i ažuriranih informacija o cenama i
       tarifama koje se primenjuju za određenu uslugu;
      Objavljivanje, od strane operatora, adekvatnih i ažuriranih informacija koje se odnose na
       kvalitet ponuđenih usluga;
      Garancija da će, u slučaju katastrofalnog ispada mreže ili u slučajevima više sile, biti
       omogućen pristup javnoj telekomunikacionoj mreži svim korisnicima;
      Obezbeđivanje servisa pretraživanja imenika korisnika univerzalnog servisa od strane
       operatora.

     Pored ovoga postoje još neki aspekti koji se odnose na univerzalni servis:
      Pozivanje broja hitne službe mora biti besplatno;
      Portabilnost broja – mogućnost zadržavanja telefonskog broja kada se promeni operator.
       Ovo se odnosi na brojeve korisnika fiksne telefonske usluge i brojeve korisnika mobilne
       telefonske usluge;
      Država može da uvede obavezu prenosa radio i televizijskih distributivnih kanala i servisa
       operatorima koji pod njenom jurisdikcijom obezbeđuju elektronsku komunikacionu mrežu.

     U EU je u toku postupak revizije ove Direktive, kojom bi se širokopojasni pristup uključio u
univerzalni servis.
     Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije “univerzalni servis” definiše kao skup
osnovnih telekomunikacionih usluga određenog kvaliteta i obima koje treba da budu dostupne
svima u okviru javnih telekomunikacionih mreža na teritoriji Republike Srbije, po prihvatljivim
cenama [Član 49 Zakona o telekomunikacijama RS]. Zakonom je definisan početni obim
univerzalnog servisa kao:
     1. pristup uslugama javne fiksne telefonske mreže, uključujući uslugu prenosa podataka u
        govornom opsegu koja obezbeđuje kvalitetan pristup Internetu;
     2. posebne mere koje invalidima i socijalno ugroženim korisnicima osiguravaju jednake
        mogućnosti pristupa javnoj govornoj usluzi;
     3. besplatan pristup službama za hitne intervencije;
     4. uslugu javnih telefonskih govornica i
     5. pristup uslugama operatora na telefonskoj centrali i službama obaveštavanja.

      Zakonodavac je u Srbiji, dakle, ostavio da se podzakonskim aktima regulišu dodatne usluge u
okviru univerzalnog servisa. Ove podzakonske akte donosi Ministarstvo zaduženo za poslove
telekomunikacija, na predlog Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL). RATEL prati
dostignuti nivo realizacije univerzalnog servisa i kada oceni da su se stekli uslovi, predlaže

                                                       27
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


Ministarstvu da donese odluku o unapređivanju univerzalnog servisa. Ova odluka sadrži [Član 51
Zakona o telekomunikacijama RS]:
     1. identifikaciju i opis usluge koja će se ubuduće pružati kao univerzalni servis, pod
        uslovom da su ispunjeni svi osnovani zahtevi za povezivanje na javnu telekomunikacionu
        mrežu na određenoj lokaciji;
     2. način izbora javnog telekomunikacionog operatora koji će pružati takvu uslugu, uz
        obavezu Agencije da odluku o izboru javno objavi;
     3. način određivanja najviših cena usluga koje su obuhvaćene univerzalnim servisom, koje
        se obrazuju na troškovnom principu i uz obavezu javnog telekomunikacionog operatora
        da usluge budu pristupačne, a cene uprosečene po regionima;
     4. mehanizam nadoknade troškova javnim telekomunikacionim operatorima koji pružaju
        univerzalni servis;
     5. opis podataka koje javni telekomunikacioni operatori moraju da dostave Agenciji radi
        obračunavanja troškova pružanja usluga koje su obuhvaćene univerzalnim servisom,
        primenom sistema obračuna troškova, u skladu sa međunarodnim standardima;
     6. zahtev da javni telekomunikacioni operatori koji pružaju univerzalni servis obezbede
        reviziju svojih godišnjih obračuna, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim standardima
        za obračunavanje, odnosno reviziju;
     7. obavezu javnog telekomunikacionog operatora da najmanje jednom godišnje, a po potrebi
        i češće, objavljuju izveštaje o uspostavljanju novih veza preko kojih se usluge koje su
        obuhvaćene univerzalnim servisom pružaju i
     8. druge uslove koji se odnose na obezbeđivanje univerzalnog servisa.

      Imajući u vidu značaj širokopojasnog pristupa za jednu državu, kao i dostignuti nivo razvoja
telekomunikacija, predlaže se da se u definisanje univerzalnog telekomunikacionog servisa uključe i
delovi koji se odnose na širokopojasni pristup:
      Univerzalna širokopojasna telekomunikaciona usluga treba da bude dostupna
       svakom potencijalnom korisniku. Ona treba da obezbedi minimalni efektivni protok
       od 256 kbit/s u downstreamu i 128 kbit/s u upstreamu. Korisniku treba osigurati
       efektivnu uslugu tj. osiguran najmanje navedeni protok i stalnu povezanost na mrežu
       (flat rate), kao i kvalitet servisa uz prihvatljive cene.
      Na određenoj teritoriji, svakom potencijalnom korisniku treba omogućiti kvalitetan
       pristup radio i TV programima koji su dobili dozvolu za pokrivanje te teritorije.

      Univerzalni servis utvrđuje Ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija na predlog
Republičke agencije za telekomunikacije (Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije, čl. 6,
tačka 5).
      U Strategiji razvoja telekomunikacija Republike Srbije u periodu od 2006. do 2010. god, u
članu 6.8, tačka 2 pominje se mogućnost promene liste osnovnih usluga javnog servisa imajući u
vidu potrebe i ekonomsku razvijenost različitih regiona Republike Srbije. Na osnovu toga, ovom
Strategijom se traži da RATEL na predlog Izvršnog veća AP Vojvodine dodefiniše univerzalni
servis na području Vojvodine. .




                                                       28
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


5.2 Određivanje dinamike razvoja infrastrukture i
    implementacije univerzalne širokopojasne
    telekomunikacione usluge
5.2.1       Određivanje dinamike razvoja infrastrukture širokopojasne
            telekomunikacione usluge

        1. Uslov za razvoj infrastrukture jesu detaljni urbanistički planovi sa tačno definisanim
           telekomunikacionim koridorima i rešenim imovinskim odnosima čime bi bilo omogućeno
           trenutno dobijanje odobrenja za izgradnju.
        2. Organi lokalne samouprave (gradovi i opštine) moraju biti obavezani da prilikom
           izdavanja bilo kakvih odobrenja za izgradnju na svojoj teritoriji uslove investitora da
           istovremeno o svom trošku izgradi kvalitetnu komunikacionu kanalizaciju i/ili kablovske
           uvode u kuće ili zgrade, koji zatim ostaju u vlasništvu te lokalne samouprave. Ovo se
           odnosi kako na rekonstrukciju ulica, tako i na izgradnju kuća ili zgrada. Nakon toga,
           organi lokalne samouprava će svim zainteresovanim za postavljanje komunikacionih
           kablova u tu kanalizaciju omogućiti njeno korišćenje pod istim uslovima. Ovo treba
           realizovati uz sufinansiranje Izvršnog veća AP Vojvodine. Donošenje odgovarajućih
           propisa treba započeti odmah.
        3. Organi lokalne samouprava mogu da povere upravljanje ovom kablovskom kanalizacijom
           komunalnom preduzeću zaduženom za elektronske komunikacije i upravu.
        4. Uvesti zabranu postavljanja podzemnih kablova bez ugradnje u kablovske cevi
           (polaganjem u zemlju). Ovo treba da važi za magistralne pravce kao i za pristup svakoj
           zgradi tj. kući. Definisati minimalan nivo izgradnje u pogledu tehnologije i tipa mreža.
           Ovaj proces je moguće realizovati usvajanjem Preporuke na nivou Izvršnog veća AP
           Vojvodine koja bi se morala uvažiti u Aktu o urbanističkim uslovima i Odobrenju za
           izgradnju. Donošenje odgovarajućih propisa treba započeti odmah.
        5. Uvesti novu tehnologiju polaganja kablova u mini odnosno mikro rov imajući u vidu
           iskustva zapadnih zemalja. Ovim se izgradnja ubrzava, a troškovi smanjuju. Ovo treba
           realizovati usvajanjem Preporuke na nivou Izvršnog veća AP Vojvodine koja bi se trebala
           uvažiti u Aktu o urbanističkim uslovima i Odobrenju za izgradnju. Donošenje
           odgovarajućih propisa treba započeti odmah.

5.2.2       Implementacija univerzalnog širokopojasnog telekomunikacionog servisa

        1. Izgradnja novih naselja – Adekvatnom stimulacionom politikom, podržati polaganje
           podzemnih optičkih kablova u adekvatne cevi i to do objekta i unutar objekta.
        2. Izgradnja nove telekomunikacione infrastrukture u postojećim naseljima – Adekvatnom
           stimulacionom politikom, podržati polaganje optičkih kablova u adekvatne cevi i to do
           zgrade u slučaju grada (FTTB) ili u blizinu kuća (FTTC). Ovo je naročito odnosi na
           novoizgrađenu kablovsku kanalizaciju pomenutu u poglavlju 5.2.1, tačka 2. Ukoliko
           finansijska sredstva dozvoljavaju položiti cevi do kuća. U prvoj fazi koristiti postojeću
           bakarnu ili koaksijalnu instalaciju unutar objekata i xDSL ili tehnologiju kablovskog
           Interneta. U sledećoj fazi ili u slučaju odluke o većem iznosu investiranja napraviti
           optičku instalaciju do korisničkog uređaja (FTTH).
        3. Naselja sa izgrađenom telekomunikacionom infrastrukturom – Odnosi se na urbana i
           ruralna područja gde je već izgrađena telekomunikaciona infrastruktura. Mogu se koristiti
           xDSL tehnologije u zavisnosti od kvaliteta postojeće bakarne mreže. Napraviti plan za
           prestruktuiranje mreže na optiku do zgrade (FTTB ili FTTC). Ukoliko je bakarna mreža
           nekvalitetna, Izvršno veće AP Vojvodine će stimulisati izgradnju bežične ili HFC
           širokopojasne mreže.


                                                       29
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


     4. Naselja bez ikakve telekomunikacione infrastrukture – Izgraditi bežičnu širokopojasnu
        mrežu. Ova tehnologija je pogodna za razuđena mesta adekvatne geografske strukture,
        mesta gde nema nikakve mreže, a izgradnja zahteva ulaganja sa dugim periodom
        povraćaja sredstava. Ukoliko se ne može koristiti bežična tehnologija, uraditi vazdušnu
        HFC mrežu koristeći stubove elektroprivrede ili“ Telekoma“. Ovo važi za siromašna
        ruralna područja.
     5. Urbane sredine koje se šire – važi tačka 1 ovog poglavlja.


5.3 Sugestije u pogledu otvaranja tržišta za davaoce
    širokopojasnih usluga i zaštite korisnika
      Regulacija cena veleprodajnih ponuda za širokopojasni pristup Internetu mora se rukovoditi
ciljem ostvarivanja uslova za dugoročan razvoj infrastrukturne konkurencije. Isto tako, ona mora
biti podsticajna za ulaganja u najmodernije tehnologije pristupa. Potrebno je ostvariti ravnotežu u
razvoju dvaju tipova konkurencije: one koja se odnosi na nove servise i usluge, i one koja se odnosi
na fizičku infrastrukturu.
      Zaštita korisnika treba da se sprovodi na području Vojvodine preko lokalne samouprave koja
je dužna da svim zainteresovanim operatorima pod jednakim uslovima omogući izgradnju
telekomunikacione infrastrukture i davanje usluga, pri čemu oni moraju imati licencu odnosno
odobrenja za rad RATEL-a. Po završetku izgradnje mreže, RATEL vrši tehnički pregled izgrađene
mreže i izdaje odobrenje za njeno korišćenje i izgradnju.
      Dakle, organi lokalne samouprave treba da radi u skladu sa propisima RATEL-a, a investitori,
izvođači radova i davaoci usluga moraju da ispunjavaju sva propisana telekomunikaciona pravila,
kao i obaveze iz ugovora sa organima lokalne samouprave.
      Izvršno veće AP Vojvodine će stimulisati davaoce sadržaja da se što veći broj što kvalitetnijih
sadržaja realizuje na izgrađenim mrežama. Izvršno veće AP Vojvodine će svojim stimulativnim
merama (sufinansiranjem mesnih zajednica ili/i građana) da podrži uvođenje bolje i kvalitetnije
usluge u nekim zonama u kojima postoji potreba (ekonomski nerazvijeni delovi, obrazovne
ustanove, zdravstvene ustanove i sl).



5.4 Sugestije za promenu postojeće zakonske regulative u
    ovoj oblasti i uputstva za njenu primenu imajući u vidu
    dinamične promene u ovoj oblasti i uslove konkurencije

        Izvršno veće AP Vojvodine će insistirati na onemogućavanje svakog monopola u oblasti
širokopojasnih telekomunikacija . Preduslov za rad u zdravim uslovima tržišne konkurencije
stvoren je osnivanjem Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL). Treba se boriti za
pravilan i nezavisan rad ovog regulatornog tela.
     Univerzalni servis utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija na predlog
Republičke agencije za telekomunikacije (čl. 6. stav1. tačka 5.).
      Ovom Strategijom traži se da RATEL na predlog Izvršnog veća AP Vojvodine dopuni
definiciju univerzalnog servisa za područje AP Vojvodine u skladu sa ovom Strategijom.
Donošenje odgovarajućih propisa treba započeti odmah.




                                                       30
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



5.4.1       Zakon o telekomunikacijama

       Ovaj Zakon bi morao da uvaži uticaj Izvršnog veća AP Vojvodine na formiranje politike u
ovoj oblasti. Predlaže se formiranje novog ekspertskog savetodavnog tela na nivou Vojvodine čije
odluke bi morale da se uvaže u procedurama donošenja republičke strategije i politike. Ono bi
predlagalo regulativu i mere RATEL-u. Ono bi moralo da bude uključeno u izradu ukupne strategije
razvoja Pokrajine gde bi u sklopu demografskog i ekonomskog razvoja promovisalo pojedine mere
i akcije imajući u vidu vrlo značajnu oblast širokopojasnih telekomunikacija.
        Predlaže se sledeće:
         Izrada Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji morala bi da se realizuje
          zajedno sa nadležnim organom Izvršnog veća AP Vojvodine (novo ekspertsko savetodavno
          telo);
         Lista osnovnih usluga koje treba da pruže operatori javnih fiksnih telekomunikacionih
          mreža treba da se formira za građane Srbije imajući u vidu specifičnosti regiona;
         Realizacija bi morala da se nadzire zajedno sa nadležnim organima AP Vojvodine.

5.4.2       Zakon o planiranju i izgradnji

      Imajući u vidu dinamiku razvoja oblasti telekomunikacija treba doneti poseban Zakon o
izgradnji telekomunikacione infrastrukture, usklađen sa Zakonom o telekomunikacijama i Zakonom
o planiranju i izgradnji. On treba da obuhvata izgradnju telekomunikacionih mreža i ugradnju
telekomunikacione opreme. Alternativno ova pitanja mogu se rešiti i dopunama postojećeg Zakona
o planiranju i izgradnji.
      Iz Zakona o planiranju i izgradnji treba izuzeti, kao predmet regulisanja, proširenje kapaciteta
telekomunikacionih sistema u postojećoj kablovskoj kanalizaciji, na postojećim stubovima za
vazdušne vodove, na postojećim antenskim stubovima, u postojećim kontejnerima i zgradama. To
praktično znači da npr. provlačenje novog telekomunikacionog kabla kroz postojeću kablovsku
kanalizaciju, dodavanje novih antena na postojeći stub, proširenje broja ormana ili elektronskih
modula, treba u procesu dobijanja upotrebne dozvole da prođe samo tehničku proveru koju vrši
RATEL.
      Potrebno je obavezati organe lokalne samouprave da finansira izradu detaljnih urbanističkih
planova za koridore, trase i lokacije objekata telekomunikacione infrastrukture. Ona mora da razreši
pitanje vlasništva unutar koridora. Time će se značajno ubrzati izgradnja telekomunikacione
infrastrukture i učiniti jeftinijom.
      U lokalnoj samoupravi razviti svest da je telekomunikaciona infrastruktura jednako važna kao
energetska, vodovodna i druge. Pored toga, treba razviti svest da ne treba lokalna samouprava
pasivno da se prepusti dobroj volji i komercijalnim motivima telekomunikacionih operatora.
Izradom dobrih planova, ubrzanjem dobijanja dozvola za izgradnju i koordinisanom izgradnjom
podzemnih instalacija treba privući telekom operatore. Izrada detaljnih urbanističkih planova za
objekte telekomunikacione infrastrukture omogućila bi da se dozvole za izgradnju dobiju takoreći
istovremeno sa podnošenjem zahteva i davanjem dokaza o posedovanju licence i finansijskih izvora
za izgradnju.
      Sve izmene Zakona o planiranju i izgradnji bi trebali da pokrenu Pokrajinski sekretarijat za
privredu i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i graditeljstvo.
      Po ugledu na napredne urbane sredine iz Evrope lokalna samouprava treba da izgradi
sopstvenu otvorenu širokopojasnu telekomunikacionu infrastrukturu. Organi lokalne samouprave
(opštine i mesne zajednice) mogu da koriste sledeće modele:



                                                       31
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


     1. Koristiti svaku priliku pri rekonstrukciji ulica da se izgradi sopstvena kvalitetna
        kablovska infrastruktura, sopstvenim sredstvima ili sredstvima raznih fondova, nevladinih
        organizacija ili izvođača radova, ukoliko je kopanje ulica rezultat njihove inicijative. Ona
        mora svim zainteresovanima biti dostupna pod istim uslovima.
     2. Prilikom izdavanja dozvola za gradnju, investitore usloviti izgradnjom infrastrukture koju
        moraju da predaju u vlasništvo lokalne samouprave.
     3. Samodoprinosima na nivou lokalne samouprave može se finansirati izgradnja sopstvene
        infrastrukture čiji bi se kasniji prihodi koristili za dobrobit građana te sredine.
     4. Izvršno veće AP Vojvodine će pomoći izgradnju infrastrukture u nerazvijenim lokalnim
        zajednicama,kroz poseban program.
     5. Isti pristup Izvršno veće AP Vojvodine će imati kada je u pitanju prenosna(backbone)
mreža.
      6. Izvršno veće AP Vojvodine će zajedno sa organima lokalnih samouprava realizovati sledeći
projekat: “Snimanje postojećeg stanja celokupne infrastrukture i izrada urbanističkih
koridora za telekomunikacione mreže”.
     Ovim bi se evidentiralo postojeće stanje infrastrukture koje je neažurno i prouzrokuje
usporavanje izgradnje i velike štete. Postojanje unapred kreiranih koridora za telekomunikacione
mreže sa unapred obezbeđenim saglasnostima komunalnih preduzeća omogućilo bi trenutno
izdavanje odobrenja za izgradnju i povećalo atraktivnost investiranja u ovu oblast.

5.4.3     Geodetske podloge

      Omogućiti dobijanje geodetskih podloga sa ucrtanom infrastrukturom od strane Republičkog
geodetskog zavoda u roku od par dana. Uticati na smanjenje taksi za dobijanje ovih podloga i
produženje njihovih važnosti. Trenutno one izuzetno poskupljuju razvoj telekomunikacione
infrastrukture u AP Vojvodini.



5.5 Marketinške aktivnosti radi popularizacije širokopojasnih
    usluga i edukacije stanovništva
      Slično drugim proizvodima i uslugama, i širokopojasne komunikacije imaju svoj životni
ciklus. Ovu tehnologiju su u AP Vojvodini već uveliko prihvatili tzv. tehnološki entuzijasti, i
promocija u tom sektoru nije neophodna. No, tehnološki entuzijasti predstavljaju najznačajniji
segment stanovništva kad se razmatra promocija tzv. unutrašnjim snagama populacije, pošto su oni
u stanju da zainteresuju tzv. vizionare i pragmatičare. Stoga Izvršno veće AP Vojvodine treba da
sponzoriše skupove posvećene širokopojasnim komunikacijama i novim tehnološkim rešenjima,
pošto se na njima tehnološki entuzijasti informišu od strane eksperata u oblasti. Osim skupova,
potrebno je da u svim štampanim i elektronskim medijima bude prisutan prilog o koristima koje
pružaju širokopojasne komunikacije, kao i o načinima njihovog korišćenja. Ove priloge bi trebao da
sponzoriše Izvršno veće AP Vojvodine.
       Sledeći segment, vizionari, jesu oni koji uviđaju da postoji veliki profitni potencijal u novim
tehnologijama, i na osnovu njih definišu nove proizvodne ili uslužne programe. Izvršno veće AP
Vojvodine bi, stoga, ovom segmentu trebalo da omogući lakši pristup pokrajinskim fondovima, a
pre svega Fondu za razvoj AP Vojvodine, a eventualno i Fondu za kapitalna ulaganja. Naime, u
kriterijume za odlučivanje o dodeli sredstava iz ovih fondova treba uvesti parametar uključenosti
širokopojasnih servisa, a procenu ove uključenosti treba da sačini ranije pomenuto savetodavno
ekspertsko telo za telekomunikacije pri Pokrajinskom sekretarijatu za privredu.



                                                       32
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


       Naredni segment tržišta jesu pragmatičari. Oni svoje odluke zasnivaju na mogućnosti
unapređenja svog poslovanja, bilo povećavanjem prihoda, bilo smanjenjem troškova. Širokopojasni
servisi zato nisu okosnica njihovog poslovanja, već pogodnost koja unapređuje to poslovanje. U
ovom domenu, nadležan organ Izvršnog veća AP Vojvodine bi trebao da obezbedi okruženje koje
će operatorima širokopojasnih servisa omogućiti da svim privrednim subjektima koji to žele
omogući širokopojasni pristup brzinama i na mestu na kojima to požele, po pristupačnim cenama. U
ovom trenutku najbitnije su agresivne marketinške aktivnosti, kako bi se brzo podigla svest o
značaju širokopojasnih komunikacija u tom najznačajnijem segmentu tržišta. Jedna od mera treba
da bude i ta da u svakom javnom pojavljivanju bilo koga iz Izvršnog veća AP Vojvodine, mora biti
naglašeno da Izvršno veće AP Vojvodine snažno podržava prelazak privrednih subjekata i
domaćinstava na širokopojasni pristup, i da je to temelj uključivanja AP Vojvodine i Srbije u
savremeni svet. Stanovništvu treba neprekidno isticati da stalni širokopojasni pristup garantuje
pristup informacijama u svako doba dana, te da više nije potrebno ići u određeno vreme u banku, na
šaltere javnih ustanova i slično, tako da je to ušteda u vremenu koja mnogo više vredi od troškova
širokopojasnog pristupa. Mogućnost rada i zarađivanja putem Interneta takođe je bitna stavka za
ovu grupu. Potrebno je, zatim, poput plakete “Najbolje iz Vojvodine”, uvesti i plaketu “Tehnološki
najnaprednije preduzeće”. Bitan parametar pri odlučivanju o tome kome dodeliti ovu plaketu mora
biti upravo kvalitet i način korišćenja širokopojasnog pristupa koji je taj privredni subjekt uključio u
svoje poslovanje.
      Što se tiče kasnijih kategorija tržišta, konzervativaca i kolebljivaca, prva kategorija će
širokopojasne komunikacije prihvatiti tek kad one budu prisutne u bar 50% njihovog okruženja, i tu
nikakva promocija ne može da da rezultate, dok će oni doći sami čim se ta brojka od 50% pređe.
Ova kategorija visoko vrednuje cenu, kao i stabilnost i prepoznatljivost isporučioca, jednostavnost
rukovanja i bezbednost. Zato treba naglašavati da širokopojasni pristup ne zahteva poznavanje rada
na računaru niti njegovo posedovanje, već da postoji čitav niz drugih načina, uključno sa mobilnim
telefonima i PDA uređajima, koji omogućavaju njegovo efikasno korišćenje. Uvek je neophodno
naglasiti da se sve preduzima da razmenjene informacije ostanu poverljive, kao i da se bezbednost
domaćinstava i privrednih subjekata bitno unapređuje korišćenjem video i drugog nadzora putem
Interneta. Poslednja kategorija, kolebljivci, ne predstavlja ciljnu grupu, tako da za nju nije potrebno
ništa preduzimati.
      Najznačajniji oblik promocije korišćenja širokopojasnih komunikacija jeste odlučnost svih
pokrajinskih organa da bez odlaganja pređu na potpuno korišćenje ovih tehnologija putem tzv. e-
uprave koja omogućuje interakciju sa bilo kojim nivoom uprave elektronskim putem, na svim
jezicima u službenoj upotrebi u AP Vojvodini,kao i na engleskom jeziku, i to u bilo koje doba dana
i godine. Ovo će ne samo unaprediti širokopojasne komunikacije u AP Vojvodini, već će doprineti i
mnogo bržem razvoju čitavog društva.
      Obrazovanje je takođe jedan od bitnih metoda promocije korišćenja širokopojasnih usluga.
Izvršno veće AP Vojvodine ,stoga kao jedan od svojih zadataka mora uzeti slanje radnika uprave na
odgovarajuće obuke (kurseve). Ovakve obuke za zaposlene u privrednim subjektima sa teritorije AP
Vojvodine mogu da se sponzorišu, bilo direktno bilo indirektno plaćanjem njhove pripreme.
     Istraživanje i razvoj u oblasti širokopojasnih komunikacija i novih usluga zasnovanih na
njima mora biti u fokusu pokrajinskih organa, a pre svega Pokrajinskog sekretarijata za nauku i teh-
nološki razvoj. Izvršno veće AP Vojodine će podržati sva ovakva nastojanja, a pre svega:
       praćenje i transfer znanja u oblasti elektronskog komuniciranja u AP Vojvodini,
       pripremu okruženja za prihvatanje novih tehnologija u oblasti elektronskog komuniciranja,
       uključivanje naših eksperata u međunarodne istraživačko-razvojne konzorcijume,
       istraživačke projekte u ovom domenu,
       usvajanje međunarodnih standarda u oblasti elektronskog komuniciranja.
      Finansiranje ovih nastojanja će, osim sredstvima AP Vojvodine, biti vršeno u što većoj meri i
korišćenjem evropskih strukturnih fondova za ovu namenu.

                                                       33
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Potrebno je uspostaviti sistem stalnog i detaljnog praćenja tržišnih pokazatelja na
telekomunikacionom tržištu u AP Vojvodini, te obavezati sve učesnike na njemu da redovno i tačno
dostavljaju nadležnom organu Izvršnog veća AP Vojvodine podatke o svojim kapacitetima i
planovima njihovog proširenja, kao i o politici cena. Ovi podaci, s druge strane, moraju ostati
predmet poslovne tajne i ne smeju se koristiti tako da na bilo kakav način ugroze poslovanje
operatora koji su ih dostavili. Oni treba da posluže samo za praćenje parametara kvaliteta usluga
(eng. Quality of Service – QoS), vođenje detaljnih registara oskudnih resursa, kao i svih podataka
važnih za korisnike telekomunikacionih usluga. Nadležni organ Izvršnog veća AP Vojvodine će na
osnovu ovih izveštaja redovno i ažurno objavljivati te podatke u agregatnoj formi.
      U području razvoja širokopojasnih telekomunikacija od presudne je važnosti praćenje
razvijenosti ove usluge po opštinama i delovima opština, radi podsticanja ravnomernijeg razvoja AP
Vojvodine.
      Celokupna relevantna dokumentacija nadležnog organa Izvršnog veća AP Vojvodine u
domenu telekomunikacija mora postati dostupna u elektronskom obliku bez naplate na Internet
stranicama tog organa. To se ne odnosi jedino na podatke koji u skladu sa propisima predstavljaju
poslovnu tajnu. Kao mera podsticanja ulaganja i povećanja pravne sigurnosti, neophodno je da sve
informacije važne za započinjanje i obavljanje aktivnosti na telekomunikacionom tržištu u AP
Vojvodini budu dostupne na stranicama nadležnog organa izvršnog veća AP Vojvodine na jezicima
koji su u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, kao i na engleskom jeziku.
      Izvršno veće AP Vojvodine mora neprekidno delovati na promovisanju značaja
širokopojasnih usluga, a pre svega omogućiti da se putem njih značajno unapredi poslovanje
privrednih subjekata u AP Vojvodini. Izvršno veće AP Vojvodine će obezbediti subvencije:
      privrednim organizacijama koje konkurišu za instalaciju širokopojasnog pristupa, i
      domaćinstvima koja imaju prihode niže od pokrajinskog proseka u prethodnoj godini.

      Izvršno veće AP Vojvodine neprekidno će delovati na promociji i podsticajima za razvoj
sadržaja, bez čega ne može doći do odgovarajućeg razvoja potražnje za širokopojasnim uslugama, a
zbog toga ni do značajnijeg povećanja penetracije priključaka, kao osnovnog uporednog
pokazatelja. Broj priključaka sam po sebi nije cilj, nego samo indikator uspešnosti razvoja
širokopojasnih komunikacija. Da bi do tog razvoja došlo, potrebno je uticati na povećanje količine i
dostupnosti sadržaja, bilo da je reč o sadržajima iz domena javne uprave, pravosuđa, zdravstva,
kulture, obrazovanja, nauke, bilo o komercijalnim sadržajima.
      Izvršno veće AP Vojvodine će na osnovu ove Strategije doneti Akcioni plan sa svrhom
ostvarivanja njenih ciljeva. Mere iz Akcionog plana će primenjivati tela pokrajinske uprave, a one
će obuhvatati sledeća područja aktivnosti:
      osiguravanje uslova za razvoj slobodne tržišne utakmice i infrastrukturne konkurencije,
      podrška uvođenju i usvajanju novih širokopojasnih tehnologija, odnosno njihovom
       razvoju,
      organizovanje i sprovođenje edukacije iz ove oblasti,
      podrška razvoju elektronskog poslovanja, a pre svega elektronske uprave,
      smanjivanje digitalnog jaza i ostvarivanje uslova za ujednačenu participaciju svih
       društvenih grupa u informacionom društvu,
      doprinos zaštiti privatnosti komunikacije i sigurnosti podataka, te jačanju poverenja
       korisnika,
      podsticanje ravnomernog razvoja širokopojasnog pristupa po opštinama u AP Vojvodini,
      kontinuirano prikupljanje, evaluacija i objavljivanje indikatora izvršavanja ciljeva
       Strategije, kao i mera Akcionog plana.




                                                       34
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Izvršno veće AP Vojvodine neće se ograničiti isključivo na sprovođenje mera Akcionog
plana, nego će proaktivno delovati na promovisanju ciljeva ove Strategije u skladu sa svojim
ovlašćenjima. Mere iz Akcionog plana predstavljaju minimum potrebnih aktivnosti.
      Nadležni organ Izvršnog veća AP Vojvodine takođe će podsticati i preuzimanje inicijative od
strane organa lokalnih samouprava za uspostavljanje povoljnog okruženja za razvoj širokopojasnih
komunikacija. Ovo će se realizovati putem programa za osposobljavanje lokalne samouprave za
pripremu razvojnih projekata, analizu najbolje prakse iz Srbije i inostranstva, organizovanje i
sprovođenje tenderskih postupaka, pripremu pregleda i smernica za razvoj modela partnerstva
javnog i privatnog sektora i drugo.
      Izvršno veće AP Vojvodine će sprovoditi i programe i projekte koji podstiču korišćenje
Interneta u opštem smislu, kao i širokopojasnog pristupa Internetu od strane pokrajinskih i organa
lokalne samouprave, kao i od strane građana u komunikaciji prema tim organima, od kojih su
najvažniji:
      program uvođenja i širenja elektronske uprave,
      kreiranje One-stop-shop infrastrukture za ubrzanje privrednih aktivnosti,
      program informacione bezbednosti, a pre svega politika jačanja poverenja korisnika
       Internet usluga u bezbednost njihovih informacija i poslovnih transakcija izvršenih
       elektronskim putem,
      program podsticanja elektronskog poslovanja,
      program korišćenja širokopojasnih usluga od strane javnih organa radi poboljšanja svoje
       efikasnosti i komunikacije s građanima i privrednim subjektima, i
      program praćenja i aktivnog učešća nosilaca širokopojasnih telekomunikacionih usluga u
       međunarodnom okruženju, s naglaskom na usklađivanju sa standardima u EU i
       povezivanju sa okolnim zemljama.

      Sa stanovišta razvoja širokopojasnih telekomunikacija, podsticanje razvoja elektronskog
poslovanja i trgovine spada u najznačajnije mere. Podsticanje razvoja elektronske trgovine u
značajnoj meri zavisi od političkih mera, a ne samo od ekonomskih. Elektronsko poslovanje i
trgovina prirodno se razvijaju inicijativom preduzetnika, pa su stoga većim delom izvan
neposrednog domašaja države. Međutim, stepen prihvatanja i korišćenja takvog oblika trgovanja u
velikoj meri zavisi od poverenja preduzetnika i potrošača u bezbednost elektronskih transakcija.
Takođe, kao centralna pitanja nameću se pitanja sadržaja prenesenih putem javne mreže, te zaštite
privatnosti i intelektualne svojine. Stoga državni organi imaju značajnu ulogu u ostvarivanju
preduslova za razvoj elektronskog poslovanja i trgovine.


5.6 Sagledavanje izvora finansiranja imajući u vidu iskustva iz
    regiona
       Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana
predstavljaju stratešku prednost nad situacijom u okruženju, ali samo ako se ne koriste na način koji
može dovesti do korupcije ili megalomanskih promašaja, što je čest slučaj kada se velika državna
sredstva usmeravaju ka kapitalnim investicijama. Stoga naglasak mora biti dat na podsticanje
privatnog ulaganja, a samo u slučajevima kada ravnomerni privredni razvoj ili omogućavanje
širokopojasnog pristupa ugroženim kategorijama stanovništva to zahtevaju, na veoma umereno
subvencionisanje ovih privatnih ulaganja. Sredstva organa lokalne samouprave takođe predstavljaju
značajan resurs. Lokalne samouprave treba da koriste politiku davanja odobrenja za infrastrukturnu
izgradnju da bi o trošku izvođača postavile potpunu podzemnu kanalizacionu infrastrukturu u svom
vlasništvu. Takođe, kroz adekvatno komunalno preduzeće korišćenjem telekom infrastrukture i
davanjem atraktivnih usluga (reality TV, video nadzor, itd), mogu da obezbede značajne prihode za
dalji razvoj.

                                                       35
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Podsticaji na strani ponude odnose se u prvom redu na ostvarivanje uslova za stvarnu slobodu
tržišne utakmice u području širokopojasnih (i ostalih telekomunikacionih) usluga, poput
obezbeđivanja pristupa resursima (kablovska kanalizacija, objekti i kote za instaliranje
primopredajnih antena i dr). Tek zatim primenjivaće se i druge mere, i to samo u slučajevima kada
tržišni mehanizmi, odnosno mehanizmi sprovođenja politike podsticaja na strani potražnje ne mogu
sami da uravnoteže strukturni (regionalni) razvoj ovih usluga na odgovarajući način, posebno na
područjima gde ne postoji dovoljan komercijalni interes za ulaganja u infrastrukturu širokopojasnog
pristupa. Izgradnja resursa za pristup mora postati obaveza lokalne samouprave. Specifično, za
izgradnju kablovske kanalizacije, organi lokalne samouprave će prilikom odobrenja bilo kakvih
radova na uređenju građevinskog zemljišta ili polaganja neke druge podzemne infrastrukture te
dozvole izdavati pod uslovom da se u rov o trošku izvođača radova ubaci i kablovska infrastruktura
koja će zatim ostati u vlasništvu lokalne samouprave.
      Sprovođenje Akcionog plana može osigurati, u najskorijem roku, dovoljne uslove za početno
ubrzanje rasta širokopojasnih usluga. Ukoliko početni rezultati ukažu na nedovoljnu efikasnost
ostvarivanja ujednačenog razvoja po opštinama, definisaće se sredstva u okviru Fonda za kapitalna
ulaganja AP Vojvodine koji će obezbediti subvencije za operatore koji se odluče da ulažu u razvoj
telekomunikacione infrastrukture za širokopojasni pristup u područjima u kojima ne postoji
dovoljna potražnja, koja bi podsticala komercijalna ulaganja. Ovo važi i za lokalne samouprave
koje nisu u stanju da obezbede izgradnju kablovske kanalizacije u dovoljnoj meri.




5.7 Politika Izvršnog veća AP Vojvodine u oblasti
    širokopojasnih telekomunikacija

     1. Obezbediti direktan uticaj Izvršnog veća AP Vojvodine prilikom planiranja razvoja u
        oblasti širokopojasnih telekomunikacija na teritoriji AP Vojvodine, kroz Fond za
        kapitalna ulaganja,Fond za razvoj AP Vojvodine i druga sredstva                 namenjena
        infrastrukturnim razvojnim projektima.
     2. Predlaže se formiranje novog ekspertskog savetodavnog tela na nivou Vojvodine čije
        odluke bi morale da se uvaže u procedurama donošenja republičke strategije i politike.
        Ono bi predlagalo regulativu i mere RATEL-u. Ono bi trebalo da bude uključeno u izradu
        ukupne strategije razvoja Pokrajine gde bi u sklopu demografskog i ekonomskog razvoja
        promovisalo pojedine mere i akcije, imajući u vidu vrlo značajnu oblast širokopojasnih
        telekomunikacija.
     3. Tražiti da RATEL na predlog Izvršnog veća AP Vojvodine dopuni definiciju
        univerzalnog servisa za područje Vojvodine u skladu sa ovom Strategijom.
     4. Stimulativnim merama (sufinansiranjem mesnih zajednica ili/i građana) podržati
        uvođenje bolje i kvalitetnije usluge u nekim zonama za koje Izvršno veće AP
        Vojvodineoceni da postoje potrebe (ekonomski nerazvijeni delovi, obrazovne ustanove,
        zdravstvene ustanove, itd).
     5. U Upravnom odboru “Telekoma Srbija“ kao javnog preduzeća morali bi da budu kadrovi
        koji bi obezbedili sledeće:stručnost,kvalifikovanost,transparentnost,javnost rada.Na ovim
        osobinama će Izvršno veće AP Vojvodine insistirati.
     6. “Telekom Srbija“,kao javno preduzeće, treba Izvršnom Veću AP Vojvodine redovno da
        dostavlja planove razvoja sa posebnim naglaskom na teritoriju Vojvodine ,kao i izveštaje
        o realizaciji planova sa analizom jednom godišnje na uvid. Ovim bi se obezbedio uticaj
        Vojvodine na telekomunikaciona dešavanja na sopstvenoj teritoriji.




                                                       36
Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


 7. Prilikom prodaje “Telekoma Srbija“,kao javnog preduzeća,neophodno je sprečiti da se
     proda telekomunikaciona kanalizacija koja predstavlja resurs od izuzetnog značaja za celo
     društvo poput npr. frekventnog spektra. Fizička velečina(gabarit) sadašnje
     telekomunikacione kanalizacije(naročito okana) često ne omogućava izgradnju nove, te je
     time njen značaj veći.
 8. Zahtevati da “Telekom Srbija“ ne gradi nove bakarne telekomunikacione mreže starog
     tipa, jer to predstavlja ulaganje u prošlost i bacanje finansijskih sredstava celog društva.
 9. Dati inicijativu prema organima republike Srbije da se reše problemi autorskih prava u
     ovoj oblasti, imajući u vidu autorska prava za emitovanje pojedinih TV programa, novih
     e-sadržaja i sl.
 10. Organizovati i sufinansirati akciju širokih razmera radi sticanja znanja iz oblasti
     širokopojasnih telekomunikacija. Edukacija bi morala da bude dostupna svim građanima
     Vojvodine.
 11. Integrisati se u razvoj širokopojasnih telekomunikacionih mreža regiona kroz
     međuregionalnu saradnju, zajedničku izgradnju okosnice transportne mreže i ostalih
     telekomunikacionih pravaca, organizovanje zajedničkih konferencija, okruglih stolova i
     razmene stručnjaka, te realizaciju zajedničkih projekata i međuuniverzitetsku saradnju.
     Ovo realizovati i na širem planu. Uključivati naše stručnjake u međunarodne institucije,
     organe i regulatorna tela.


 12. Izvršno veće Vojvodine namerava da realizuje sledeće projekte:

           a. e-uprava u okviru Izvršnog veća AP Vojvodine – Izvršno veće AP Vojvodine
              treba da pokrene inicijativu, pronađe sredstva (Fond za razvoj, Fond za kapitalna
              ulaganja AP Vojvodine, NIP, strani investitori, itd) i realizuje projekat izgradnje
              e-uprava za svoje potrebe kao primer uspešnog uvođenja i primene
              širokopojasnih telekomunikacija.

           b. Širokopojasni Internet, sa odgovarajućim e-sadržajima u svakoj obrazovnoj
              ustanovi u AP Vojvodini – Izvršno veće treba da pokrene inicijativu, pronađe
              sredstva (Fond za razvoj, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, NIP, strani
              investitori, itd) i realizuje projekat izgradnje širokopojasne mreže koja bi
              povezala u jedinstvenu širokopojasnu mrežu sve obrazovne centre na području
              Pokrajine. Ova mreža bi bila i edukativnog karaktera radi obuke mladih budućih
              korisnika širokopojasne mreže, a mogla bi da se realizuje u vrlo kratkom roku.


           c. Širokopojasni Internet, sa odgovarajućim e-sadržajima u svakoj
              zdravstvenoj ustanovi u AP Vojvodini – Izvršno veće AP Vojvodine treba da
              pokrene inicijativu, pronađe sredstva i realizuje projekat izgradnje širokopojasne
              mreže koja bi povezala u jedinstvenu širokopojasnu mrežu sve zdravstvene
              ustanove (bolnice, kliničke centre, institute, laboratorije, itd) na području
              pokrajine. Ova mreža bi omogućila funkcionisanje e-zdravstvo i jedinstvenog
              bolničkog informacionog sistema i značajno smanjila troškove lečenja.

           d. Širokopojasni Internet, sa odgovarajućim e-sadržajima u svakom centru
              lokalne samouprave u AP Vojvodini – Izvršno veće AP Vojvodine treba da
              pokrene inicijativu, pronađe sredstva i realizuje projekat izgradnje širokopojasne
              mreže koja bi povezala u jedinstvenu širokopojasnu mrežu sve centre lokalne
              samouprave (Grad Novi Sad, opštine i mesne zajednice) na području AP
              Vojvodine. Ova mreža bi omogućila njihovu bolju saradnju i efikasniji rad.


                                                   37
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




               e. Širokopojasne metropoliten mreže u svakom većem centru u AP Vojvodini
                  – Izvršno veće AP Vojvodine treba da pokrene inicijativu, pronađe sredstva i
                  zajedno sa lokalnom samoupravom realizuje projekat izgradnje metropoliten
                  mreža u svakom većem centru Vojvodine koji bi omogućio, bez obzira na
                  planove javnih telekom operatora, dostupnost širokopojasnom Internetu svim
                  zainteresovanim korisnicima unutar njih. U svim mestima u Vojvodini prilikom
                  izgradnje infrastrukture izgrađivati telekomunikacionu kanalizaciju o trošku i u
                  vlasništvu lokalne samouprave.

               f. Edukacija iz oblasti širokopojasnih telekomunikacija – Izvršno veće AP
                  Vojvodine treba da pokrene inicijativu, pronađe sredstva i zajedno sa lokalnom
                  samoupravom realizuje ovaj projekat. On podrazumeva uključivanje na
                  adekvatan način ove oblasti u školske programe i školske udžbenike (od
                  predškolskih do univerzitetskih), organizovanje seminara i kurseva, izdavanje
                  knjiga i časopisa i sl. On treba da obuhvati i iskoristi univerzitetske ustanove iz
                  ove oblasti kao i studente.


               g. Seminari za domaće i strane investitore – Izvršno veće AP Vojvodine treba da
                  pokrene inicijativu, pronađe sredstva i zajedno sa lokalnom samoupravom
                  realizuje ovaj projekat. Treba ukazati na mogućnosti Vojvodine i privući
                  finansijere.

               h. Organizovati       međuregionalnu  konferenciju    o     širokopojasnim
                  telekomunikacijama – Cilj bi bio razmena znanja i iskustava, planiranje i
                  analiza zajedničkih projekata.


               i. Realizacija pilot mreže najnovije generacije – Izvršno veće AP Vojvodine
                  treba da pokrene inicijativu, pronađe sredstva i realizuje savremenu pilot
                  širokopojasnu mrežu radi edukacije i sticanja novih iskustava u ovoj oblasti.




5.8 Programi, aplikacije i servisi od značaja za uvođenje i
    efikasnu komercijalizaciju širokopojasnih
    telekomunikacija u AP Vojvodini
      U izradi ove strategije, posebna pažnja je posvećena programima koji bi trebalo da budu
podržani, odnosno, (su)finansirani od Izvršnog veća AP Vojvodine u narednom periodu, a u cilju
izgradnje infrastrukture i uvođenja u efikasnu komercijalizaciju širokopojasnih telekomunikacija u
AP Vojvodini. U tom cilju je preduzeto “Delphi” istraživanje mišljenja eksperata na osnovu kojih je
formirana rang lista programa, aplikacija i servisa od značaja za uvođenje i efikasnu
komercijalizaciju širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini (Tabela 13).




                                                       38
     Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




Rang          Programi od značaja za razvoj i efikasnu komercijalizaciju širokopojasnih
                                      telekomunikacija u AP Vojvodini
 1     Virtuelni medicinski pregled i nadzor – udaljeno praćenje zdravstvenog stanja pacijenata
       uz mogućnosti komunikacije prenosom digitalnog video sadržaja visoke rezolucije i drugih
       sadržaja u digitalnom obliku, od značaja za dijagnosticiranje.
 2     Video nadzor kao usluga – video nadzor udaljenih objekata i/ili poslova (aktivnosti) kao
       posao koji se obavlja od kuće, sa minimalnim poznavanjem IKT.
       Virtuelna geronto služba – pomoć starim i hendikepiranim osobama kroz komunikaciju u
       realnom vremenu sa prenosom u digitalnom obliku svih video, zvučnih i ostalih informacija
       od vitalnog značaja za preventivu i prvu pomoć.
 3     Virtuelni pregled i nadzor pogona i opreme – udaljeno praćenje tehnoloških procesa i
       stanja opreme, uz mogućnosti upravljanja i komunikacije prenosom digitalnog video
       sadržaja visoke rezolucije i digitalnih komandi u realnom vremenu.
       Podela resursa (sharing resources) – smeštaj podataka putem mreže (disk postaje
       virtuelan)
 4     Agro nadzor – praćenje stanja, u realnom vremenu, parametara razvoja kultura u ciklusu
       proizvodnje (zdrave) hrane.
       Virtuelna učionica – aktivno učešće u nastavi učenika od kuće, uz puno vizuelno prisustvo
       svih učesnika u nastavi.
 5     Nadzor javnih ustanova – video nadzor predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola,
       fakulteta i univerziteta, bolnica i drugih javnih ustanova.
 6     Virtuelna mobilna kamera – personalizacija izbora osmatranja i virtuelnog obilaska:
          selektovanih turističkih objekata/gradova;
          saobraćajnih čvorova (izbegavanje saobraćajnih zagušenja);
          individualnog pozicioniranja u prostoru (upućivanje “od – do”, lokalizacija u ulici,
            gradu, i sl.);
       Prethodna aktivnost: geografsko “pokrivanje” AP Vojvodine sistemom video-kamera.
       Dizajn – Rad na dizajniranju proizvoda, uređenju prostora zahteva u datom momentu brzu
       razmenu informacija kada je projekat u završnoj fazi. Tada korisnik očekuje da ne troši sate
       na razmenu podataka sa klijentom već da je to reda minuta.
 7     Virtuelni poslovni sastanak – video-konferencije sa značajno uvećanim servisima,
       vizuelnim pristupom i mogućnostima prenosa i preuzimanja digitalnih sadržaja.
       Video komuna – prenos svih dešavanja u okviru lokalne zajednice i/ili komunikacija
       stanovnika lokalne zajednice, u realnom vremenu, sa prenosom u digitalnom obliku slike
       (direktni prenos dešavanja), zvuka (voice chat, talk room, itd) i drugih sadržaja (obaveštenja)
       sa događaja od interesa za tu zajednicu (lokalni sportski, kulturni i drugi događaji).
       Virtuelni koncert – udaljeno praćenje kulturnih i drugih manifestacija uz komunikaciju sa
       drugim posmatračima i, eventualno, komunikaciju sa izvođačima.
       Arhitektura – Interaktivni rad članova tima na izradi projekata u arhitekturi i drugim
       oblastima u kojima postoji potreba za timskim radom u realnom vremenu uz korišćenje
       značajnih računarskih i komunikacionih resursa.
 8     Video on demand – gledanje TV programa, filmova u vreme kada to korisnik želi, bilo sa
       redovnih programa ili iz biblioteke programa
 9     Građevinarstvo – Interaktivni rad članova tima na izradi projekata u građevinarstvu i
       drugim oblastima u kojima postoji potreba za timskim radom u realnom vremenu uz
       korišćenje značajnih računarskih i komunikacionih resursa.
     Tabela 13 – Programi, aplikacije i servisi od značaja za uvođenje i efikasnu komercijalizaciju
                          širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini


                                                        39
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




6    Literatura

     [1]    EC-Lisbon (2000), “Presidency Conclusions – Lisbon European Council”, Lisbon, 23-
            24 March 2000, Press Release No. 100/1/00.
     [2]    RZS, 2006, “Upotreba Informaciono-Komunikacionih Tehnologija u Republici Srbiji,
            2006”, Beograd, 2006.
     [3]    Zakon o telekomunikacijama (Službeni glasnik Republike Srbije broj 44/2003 i
            36/2006);
     [4]    Zakon o radiodifuziji (Službeni glasnik Republike Srbije broj 42/2002, 97/2004,
            76/2005 i 79/2005);
     [5]    Zakon o poštanskim, telegrafskim i telefonskim uslugama (Sl. glasnik SRJ broj 2/86 i
            26/90).
     [6]    Zakon o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik Republike Srbije broj 47/2003 i
            34/2006);
     [7]    Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik Republike Srbije 135/2004).
     [8]    Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2010. god.
            (Službeni glasnik Republike Srbije, 05 broj 345-9389/2006-2)
     [9]    E-Communications Household Survey, “E-Communications Household Survey”,
            Fieldwork November - December 2006, Publication April 2007.
     [10]   EC-Barcelona (2002), “Presidency Conclusions – Barcelona European Council”,
            Barcelona, 15-16 March 2002, paragraph 40.
     [11]   EC-Seville (2002), “eEurope 2005: An information society for all – An Action Plan to
            be presented in view of the Sevilla European Council”, Seville, 21-22 June 2002,
            Brussels, 28.05.2002., COM(2002)263 final.
     [12]   EC-Brussels (2005), “i2010 – A European Information Society for growth and
            employment”, Brussels, 1. June 2006., SEC(2005)717.
     [13]   EC-Brussels (2004), “Connecting Europe at High Speed: National Broadband
            Strategies”, Brussels, 26. May 2004., SEC(2004)599.
     [14]   “Directive on universal service and users' rights relating to electronic communications
            networks and services (Universal Service Directive)” 2002/22/EC Of The European
            Parliament And Of The Council of 7 March 2002.




                                                       40
     Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




Prilog 1 – Analiza operatora telekomunikacionih usluga
u AP Vojvodini

      Na osnovu Upitnika koji je namenjen svim provajderima telekomunikacionih i informacionih
usluga koji svoje delatnosti obavljaju barem delom na teritoriji AP Vojvodine , dobijeni su odgovori
koji su omogućili sledeće:
      1. Analizu postojećeg stanja u oblasti telekomunikacija na području AP Vojvodine;
      2. Sagledavanje potreba za širokopojasnim telekomunikacionim uslugama na području AP
         Vojvodine.;
      3. Sintezu projekcije razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža na području AP
         Vojvodine.

Broj anketiranih preduzeća koja su popunila upitnik (ili neke njegove delove):                                    9
Broj anketiranih preduzeća koja poseduju međunarodni sertifikat standarda kontrole                                0
kvaliteta:

                 Telekom operator                                                            2
Osnovna          Provajder Internet usluga (ISP)                                             3
delatnost
                 Operator kablovsko-ditributivnog sistema (KDS)                              1
anketiranih
                 Televizija                                                                  2
preduzeća
                 Radiodifuzija, novinska i izdavačka delatnost                               3
Napomena: Anketirana preduzeća su mogla da se izjasne za više delatnosti, otuda je zbir delatnosti
veći od broja anketiranih preduzeća.

Broj zaposlenih u preduzeću na teritoriji AP Vojvodine:
                      Godina 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Broj odgovora / preduzeća        3       3      3      3     6      8     3     2       2  3
Ukupan broj zaposlenih          37      45     48    42 1632 2679 1277         29      30 29
Broj odgovora / preduzeća        3       3      3      3     6      4     4     4       4  2
Broj zaposlenih sa VSS           7       9      9      9 337       34    34    34      34  7
Napomena: Anketirana preduzeća su, uglavnom, dala podatke za period 2005-2007. god, otuda
podaci u ovoj tabeli za prethodne i godine posle ovog perioda nisu međusobno uporedivi!

Podaci o broju korisnika usluga na teritoriji AP Vojvodine:
                                                      U 2005. god.                       Procena za 2010. god.
                                                                          Broj                    Broj
                                                             Ukupan                   Ukupan
Vrsta usluge                                                              korisnika u             korisnika u
                                                             broj                     broj
                                                                          urbanim                 urbanim
                                                             korisnika                korisnika
                                                                          područjima              područjima
PSTN telefonija                                                   738.227     590.582     900.000     680.000
Bazni ISDN pristup                                                 13.887      13.193      16.500      15.000
GSM                                                               600.000     300.000     750.000     400.000
GPRS                                                               60.000      60.000     600.000     300.000
EDGE                                                                                      500.000     300.000
IP telefonija (VoIP)                                                                      351.000     150.000
Videotelefonija
Videokonferencija


                                                        41
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


Podaci o broju korisnika usluga na teritoriji AP Vojvodine:
                                                      U 2005. god.                       Procena za 2010. god.
                                                                         Broj                      Broj
                                                            Ukupan                    Ukupan
Vrsta usluge                                                             korisnika u               korisnika u
                                                            broj                      broj
                                                                         urbanim                   urbanim
                                                            korisnika                 korisnika
                                                                         područjima                područjima
Primarni ISDN pristup                                               500          500          800          800
UMTS                                                                100          100      500.000      500.000
ADSL                                                              1.048        1.048      220.500      180.450
VDSL                                                                                            30          25
Triple-play (Internet, TV, telefon)                                                        90.300       80.250
Prenos podataka mimo Interneta brz. do 2 Mbit/s                     300          250          720          519
Prenos podataka mimo Interneta brz. 2 – 20 Mbit/s                     20          20          105          104
Prenos podataka mimo Interneta brz. preko 20 Mbit/s                                              2            2
Pristup Internetu brzinama do 2 Mbit/s                           67172        44782        20.000       16.000
Pristup Internetu brzinama od 2 Mbit/s do 20 Mbit/s                    6            3     301.500      271.350
*Pristup Internetu brzinama preko 20 Mbit/s                                                   110           99
Virtuelne privatne mreže (VPN)                                        13          11          600          490
Distribucija TV signala do 10 kanala
Distribucija TV signala od 10 do 75 kanala                      283.575       180.236        44.500        32.200
Distribucija TV signala preko 75 kanala
IP TV                                                                                             30             25
Video na zahtev (Video on Demand)
E-ekonomija (e-commerce, e-banking itd)
E-uprava
Učenje na daljinu (e-learning)
Telemedicina (e-medicine)
Video nadzor                                                                                      10              9
Daljinsko upravljanje u industrijskim postrojenjima                                               10              9
Interaktivne igre
Privatni video prenos
Distribucija muzike i zvučnog signala
Televizija visoke rezolucije (HDTV)
Interaktivna digitalna televizija
Web/mail hosting servisi                                             160           150        3.000         2.500
Frame Relay                                                          450
Kablovski Internet                                                23.127       20.523        30.000        27.000
UKUPNO                                                       1.788.585 1.211.398 4.329.717 2.956.832

 Procentualni broj korisnika po regijama u odnosu na ukupan broj korisnika na teritoriji AP
                                         Vojvodine
              REGIJA:                        U 2005. god.          Procena za 2010. god.
Južno-bačka                                     33,7 %                     33,1 %
Zapadno-bačka                                   10,0 %                      9,5 %
Severno-bačka                                   12,7 %                     12,0 %
Severno-banatska                                 4,2 %                      5,8 %
Srednje-banatska                                 8,7 %                      8,3 %
Južno-banatska                                  14,8 %                     14,8 %
Sremska                                         15,9 %                     16,6 %
UKUPNO KORISNIKA (%)                           100,0 %                    100,0 %
Broj preduzeća – provajdera usluga                6                          5
UKUPNO KORISNIKA                              1.527.182                  4.299.117


                                                       42
     Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




Ukupan prihod preduzeća                     U ekvivalentnom iznosu u EUR                 Broj odgovora / preduzeća
2004. god.                                            12.759.995                                    5
2005. god.                                           145.617.101                                    5
plan za 2006. god.                                   152.454.719                                    5
plan za 2007. god.                                   180.215.000                                    2
plan za 2008. god.                                   190.320.000                                    2
plan za 2009. god.                                   200.480.000                                    2
plan za 2010. god.                                   220.730.000                                    2


Ukupan PROFIT preduzeća                     U ekvivalentnom iznosu u EUR                 Broj odgovora / preduzeća
2004. god.                                               2.000                                      1
2005. god.                                               2.800                                      1
plan za 2006. god.                                       5.000                                      1
plan za 2007. god.                                      10,000                                      1
plan za 2008. god.                                      19.000                                      1
plan za 2009. god.                                      33.000                                      1
plan za 2010. god.                                      55.000                                      1

Ocena značaja izvora konkurentske PREDNOSTI [1-bez značaja; 2-                     Ocena značaja     Broj
od malog značaja; 3-značajan; 4-veoma značajan; 5-izuzetno značajan]                za tržište AP odgovora /
                                                                                     Vojvodine    preduzeća
Ukupni prenosni kapacitet                                                                4,4          5
Ukupni pristupni kapacitet                                                               4,4          5
Broj korisnika                                                                           4,0          5
Geografska pokrivenost potencijalnog tržišta                                             4,0          5
Konkurentna cena proizvoda/usluga                                                        4,6          5
Dobar kvalitet                                                                           4,8          6
Brzina dobijanja priključka                                                              4,0          5
Brzina otklanjanja ispada mreže                                                          4,2          5
Diversifikacija – širenje asortimana proizvoda/usluga                                    3,8          5
Veličina firme                                                                           4,0          5
Ranije stečeni ugled                                                                     4,8          6
Manja udaljenost od tržišta u odnosu na ključnu konkurenciju                             2,8          4

Ocena značaja izvora konkurentske SLABOSTI                                                          Broj
                                                                              Ocena značaja za odgovora /
[1-bez značaja; 2-od malog značaja; 3-značajan; 4-veoma značajan; 5-
izuzetno značajan]                                                          tržište AP Vojvodine preduzeća
Pristup telekomunikacionim resursima                                                   3,2                  5
Korisnički servis (customer service)                                                   2,5                  4
Dostupnost kvalitetne radne snage                                                      2,4                  5
Slab marketing                                                                         3,3                  6

Odnosi sa stranim partnerima (koji su važeći u trenutku popunjavanja upitnika)
                                                                Broj odgovora / preduzeća
Preduzeće potpuno u vlasništvu stranog partnera                             0
Preduzeće delimično u vlasništvu stranog partnera                           1
Joint venture                                                               0
Autorizovani distributer                                                    1


                                                        43
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


Licencni ugovor                                                                           1
Prodavac koji pruža značajnu tehničku podršku pre prodaje                                 0
Ocena značaja veza sa stranim partnerom u ponuđenim funkcijama Ocena značaja                      Broj
partnerstva [1-bez značaja; 2-od malog značaja; 3-značajan; 4-veoma značajan; 5- za tržište AP odgovora /
izuzetno značajan]                                                                Vojvodine    preduzeća
Usluga                                                                                3.3          3
Marketing                                                                             2.7          3
Kvalitet                                                                              3.0          3
Prodaja                                                                               2.0          3

Broj preduzeća koja učestvuju u programima obuke i usavršavanja koje                                         2
organizuje strani partner:
Broj preduzeća koja učestvuju u programima obuke i usavršavanja koje                                         1
organizuju institucije sa područja AP Vojvodine:

  Broj korisnika po različitim vrstama         U 2005. god.          Procena za 2010. god.
     telekomunikacionih medijuma u       Ukupno Odgo. Urbano Odgo. Ukupno Odgo. Urbano Odgo.
       pristupnoj mreži do razvoda
Simetrične bakarne Postavljene podzemno 713212 3 561914 3           22000 1      19100   1
parice do razvoda Postavljene vazdušno 65078 2         15943   2    18000 1       8700   1
Koaksijalni kablovi Postavljeni podzemno 14000 1       11400   1    22000 1      19100   1
do razvoda          Postavljeni vazdušno  58076 2      55243   2    61800 2      52500   2
                    Do korisnika              0 0          0   0      520 2        470   2
Optički kablovi                            7059 2       7059   2     7500 2       7450
                    Do razvoda                                                           2
Bežični pristup                             705 2        572   2     6000 2       4600   2


                                                        U 2005. god.        Procena za 2010. god.
 Kapaciteti prenosnih linkova i broj IP
                                                   Kapacitet Broj odgovora Kapacitet Broj odgovora
                adresa
                                                              / preduzeća             / preduzeća
Ukupan kapacitet linkova u Mbit/s kojima
je mreža sa teritorije AP Vojvodine                         127          3           1.500.034           3
povezana sa drugim mrežama unutar Srbije
Ukupan kapacitet u Mbit/s međunarodne
interkonekcije koja ide iz teritorije AP               33.183            3           1.150.155           3
Vojvodine
Ukupan broj IP adresa koje se nude
                                                        5.620            3              13.192           2
korisnicima na području AP Vojvodine

Tehnologije prenosa koje koriste                                                          Broj preduzeća
TDM/SDH                                                                                          2
IPV6                                                                                             0
Radio-relejne veze                                                                               4
Frame Relay                                                                                      4
MPLS                                                                                             2
Satelitske veze                                                                                  2
ATM                                                                                              2
Ethernet                                                                                         5
Bežični prenos                                                                                   3



                                                       44
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




Navodi mišljenja nadležnih menadžera anketiranih kompanija o trenutnom stanju
nekih aspekata

      Kvalitet ljudskih resursa u kompanijama koje su (provajderi) operatori usluga u oblasti
širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini:
      Zaposleni u kompaniji od osnivanja do danas najveći su deo edukacije doživeli kroz rad.
       Oni na višim funkcijama prošli su put od najnižih pozicija u prodaji i tehničkoj podršci pa
       do marketinga i administracije sistema. Ovog momenta smo zadovoljni kvalitetom
       razvijene radne snage. Ubrzano se radi na obrazovanju i treningu zaposlenih na lokacijama
       van centralne lokacije, u Beogradu i Nišu;
      Stanje ljudskih resursa u kompaniji je sledeće:
         o kao rezultat događaja u proteklih 15 godina i promenjene svesti pre svega mlađih
              članova društva, pokazalo se kao dosta teško pronaći vredne, kvalitetne stručnjake
              koji su svesni obaveza koje moraju preuzeti na radnom mestu na kojem rade, i tek
              tada tražiti i svoja prava – uglavnom se očekuju “dobra plata i odlični uslovi” dok se
              vrlo malo brine o sopstvenim profesionalnim i ljudskim kvalitetima;
         o vremenom se stanje menja, ali na žalost isuviše polako, što je i inače svojstveno svim
              segmentima našeg društva;
      Uočen je trend velike fluktuacije, naročito visoko obrazovanog kadra;
      Vrlo je teško pronaći adekvatnu radnu snagu. Pošto se radi o specifičnom poslu koji
       zahteva znanje UNIX operativnih sistema, zaposleni su uglavnom mladi ljudi, bez
       završene škole za računare, tako reći samouki entuzijasti. Što se tiče školovanih, njihovo
       znanje je sramotno i uglavnom znaju Windows OS koji je praktično neupotrebljiv;
      Trenutno stanje i kvalitet zaposlenih je zadovoljavajući, ali je potrebno u narednom
       periodu stručno usavršavanje;
      Postojeći ljudski resursi imaju dobar potencijal. Biće potrebna dodatna unapređenja
       postojećih znanja i adekvatnija raspodela postojećeg kadra po poslovima. Kadrovska
       politika imala je tendenciju zapošljavanja mladih visokoobrazovanih radnika;
      Imamo izuzetno kvalitetan kadar koji polako napušta firmu.

     Telekomunikaciona (TK) infrastruktura u kompanijama koje su operatori (provajderi)
usluga u oblasti širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini – stanje i uočeni trendovi u
periodu 1995-2006. god:
      Obzirom na način razvoja i dostupnost potrebnih telekomunikacionih resursa,
       infrastruktura je pratila razvoj, do sada smo više puta bili primorani da određene delove
       infrastrukture potpuno prestanemo da koristimo. Isto tako, zbog nepostojanja infrastrukture
       za širokopojasni pristup Internetu, razvili smo sopstvenu pristupnu mrežu na 2,4 GHz, no
       međutim reč je o nelicenciranom opsegu. Došlo je do razvoja privatnih/amaterskih mreža u
       istom opsegu, pa i taj deo infrastrukture napuštamo. Nas rast je doveo do situacije da
       telekomunikacioni resursi koji mogu da nas zadovolje mogu samo da se iznajme od
       “Telekoma Srbija“. Ostali deo sistema, koji vrši terminaciju signala, autentifikaciju,
       rutiranje i ostale lokalne Internet servise je u odličnom stanju, posto se vodi računa o
       konstantnom obnavljanju i širenju, kako samih računara, tako i tehnologija koje se koriste;
      Stanje TK infrastrukture u kompaniji je sledeće:
          o TK infrastruktura je od početka pružanja usluga pristupa Internetu razvijana u skladu
              sa rastućim potrebama;
          o trenutno stanje zadovoljava i po kvalitetu i kapacitetu trenutne potrebe, sa rezervom
              za period od naredne 1 ili 2 godine, bez kapitalnih izmena uređaja i opreme;



                                                       45
   Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


          o kako je u pitanju uglavnom infrastruktura za bežični prenos podataka, tehnologije
               koje primenjujemo se menjaju paralelno sa razvojem novih standarda unutar
               IEEE802.11 grupe, odnosno praktično se primenjuju novo usvojeni standardi koji
               omogućavaju efikasnije i kvalitetnije iskorišćavanje radio-frekvencijskog resursa;
          o zbog prirode IEEE802.11 sistema za prenos koji se koriste u nelicenciranim
               opsezima, primećen je trend pojave sve više krajnjih korisnika koji koriste ovu
               opremu, a takođe i drugih mreža. Ovo bi, samo po sebi bilo pozitivno, da nisu u
               pitanju često tehnički nestručno izvedene korisničke instalacije, i još mnogo gore,
               infrastrukturne instalacije drugih mreža, čime se značajno povećavaju smetnje;
          o zbog tendencije “Telekoma Srbija“ da preuzme sve veće korisnike Internet usluga, u
               prvoj polovini 2006. god. je došlo do enormnog povećanja cene zakupa analognih
               prenosnih vodova (parica), te je ovaj vid realizacije dela TK infrastrukture prestao da
               se koristi;
          o u ponudu “Telekoma Srbija“ je uveden zakup optičkih prenosnih vodova. Zbog cene
               uspostavljanja servisa, i još više mesečne cene zakupa, i poslovične sporosti
               “Telekoma“ pri instaliranju potrebne opreme, ovaj vid realizacije TK infrastrukture
               ipak nije moguće racionalno koristiti;
       Stanje nije zadovoljavajuće. Broj PC-a u LAN-u raste, ali ta tendencija treba da prati i
        dalja obuka ljudi zaduženih za održavanje, kao i nabavka specijalizovanih programa za
        administraciju mreže, upravljanje resursima, AV zaštitu, ...;
       Kvalitet infrastrukture je na pohvalnom nivou u odnosu na konkurenciju. Maksimalno se
        koristi nova i kvalitetna oprema. Svaki uređaj je zaštićen od spoljašnjih faktora i poseduje
        opremu za daljinski restart u slučaju prekida rada;
       Stanje našeg sistema je zadovoljavajuće, obzirom da je sistem izgrađen u periodu 2002-
        2006. god;
       U navedenom periodu došlo je do značajne promene u strukturi postojeće opreme. Danas
        je ona gotovo potpuno digitalizovana, osim u komutaciji gde se nalazi još oko 15%
        analognih centrala;
       Nove mreže se grade kvalitetno, ali preskupo. Ranije napravljene mreže su zastarele i
        moraju se rekonstruisati.

     Poslovno i zakonodavno okruženje u oblasti telekomunikacija i informatike na
pokrajinskom i nacionalnom nivou – kritika i predlozi za poboljšanja:
     Zakonodavno okruženje unutar telekomunikacija je verovatno jedno od najčešće
      diskutovanih pitanja, ali sa vrlo malo realizovanih procesa. Zakon o telekomunikacijama je
      donešen 2003. god, a tek 2006. god je formirana Agencija koja treba da se ponaša po tom
      Zakonu i da reguliše celu oblast (RATEL). To već puno govori o kvalitetu okruženja. Sam
      RATEL je još uvek u procesu prikupljanja podataka o učesnicima na tržištu, da bi uopšte
      bio u stanju da reguliše tu oblast licencama i kontrolama;
     Poslovni i zakonodavni okvir ograničen je pre svega Telekomom Srbija i njegovim
      faktičkim monopolom. Iako je do marta 2006. god. Zakon o telekomunikacijama predviđao
      liberalizaciju tržišta i razdvajanje “Telekoma“ na nekoliko preduzeća, taj Zakon je
      promenjen, i “Telekom“ je ostao monolitan. Ovo čini nesagledivu štetu za razvoj
      telekomunikacija i informatike jer se i dalje održava faktičko stanje državnog monopoliste,
      tromog i sa manje kvalitetnim, ali zato višestruko preskupim servisima. Osim toga,
      “Telekom“ se svojski trudi da uspostavi monopol i nad onim delovima tržišta gde ga sada
      trenutno nema (Internet usluge – pre svega kroz uvođenje ADSL servisa pod
      neravnopravnim uslovima). Time se krše odredbe nekoliko postojećih, odavno usvojenih
      zakona, a nadležne komisije i državni organi na to ne reaguju. Da bi okruženje delovalo
      podsticajno na razvoj TK tržišta, neophodno je oko svih izmena postojećih zakona, i
      prilikom donošenja novih, obavezno konsultovati zainteresovane strane i stručnu javnost u


                                                      46
Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


     okviru javne rasprave, zaključke obavezno inkorporirati u finalne tekstove, i naravno, pre
     svega je neophodno da odgovarajući pokrajinski i/ili nacionalni organi (tužilaštva, agencije
     itd) stanu u odbranu zakona i ne dozvoljavaju da se iko, pa ni “Telekom“, o njih oglušuje.
     Neophodno je, ne dozvoliti predloženo produženje monopola “Telekoma“ do 2010. god.
     jer to teško da će da preživi i jedna iole ozbiljna firma koja se bavi IT poslovima –
     “Telekom“ će i dalje da “uvodi nove servise” iako su u pitanju tehnologije prisutne već
     dugi niz godina, sve to realizovano niskim kvalitetom i sa prevelikom cenom. Taksativno,
     nabrojani su problemi i neke ideje za rešavanje:
        o nacrt Strategije razvoja telekomunikacija do 2010. god. ne predviđa liberalizaciju
            telekomunikacija;
        o o roku u kom će biti izvršena demonopolizacija tržišta telekomunikacija?;
        o nedavnim izmenama Zakona o telekomunikacijama je ukinuta obaveza liberalizacije
            tržišta telekomunikacija i na taj način su napuštene osnovne reformske odredbe tog
            Zakona;
        o u predloženu Strategiju su uključene sve primedbe “Telekoma“, pa čak i one kojima
            to Preduzeće traži da bude izuzeto iz sistema javnih nabavki i da se zaposleni u
            “Telekomu“ izuzmu od ograničenja plata, koje važi za sve državne službe. Imajući to
            u vidu očigledno je da je predlog Strategije pisan potpuno u interesu Telekoma, a
            RATEL je predložio strategiju ne kao nezavisno regulatorno telo, nego u ime
            očuvanja monopola “Telekoma“, a po svoj prilici i po zahtevu Vlade;
        o RATEL bi trebalo da pokrene proces liberalizacije telekomunikacionog tržišta;
        o RATEL bi trebalo da prizna faktičko stanje u telekomunikacijama i “Telekom
            Srbiju“ i “Telenor“ proglasi za operatore sa značajnim tržišnim udelom u oblasti
            mobilnih komunikacija, a “Telekom“ za operatora sa značajnim tržišnim udelom u
            oblasti pružanja usluga Internet i fiksne infrastrukture;
        o “Telekom Srbija“ bi trebalo da ukine diskriminaciju Internet provajdera koji
            iznajmljuju pristupne kapacitete po tome da li svoj Internet saobraćaj usmeravaju
            preko “Telekoma“ ili preko nekog drugog Internet provajdera, za šta ima dvostruke
            cenovnike;
        o liberalizacija telekomunikacionog tržišta važna zbog pokretačkog efekta koji
            razvijeno tržište ima na privredu. Ona donosi slobodu izbora, ubrzava tehnički
            napredak, povećava konkurenciju, a usluge se poboljšavaju uz sniženje troškova;
    Zakoni bi morali fleksibilnije i ažurnije da prate dinamičan razvoj ICT-a;
    Prilično smo nezadovoljni, prvenstveno zato što sva sredstva trošimo na održavanje i
     širenje infrastrukture, poštujemo i primenjujemo sve zakonske odredbe (kojih nema
     dovoljno), pritom imamo dosta konkurencije koja radi na crno i samim tim je u finansijskoj
     prednosti;
    Potrebno je zakonom regulisati prava i obaveze u oblasti telekomunikacija;
    Poslovno okruženje je uslovljeno zakonodavstvom. Ono u ovom momentu nije do kraja
     izvedeno, a problem postojećeg je u sporosti implementacije;
    Nedostaju jasne smernice razvoja, odnosno strategije. Izostala je koordinacija Ministarstva
     za kapitalne investicije, RATEL-a, Radiodifuzne agencije, Agencije za zaštitu autorskih
     prava i intelektualne svojine, ..., a onda njihovog rada sa postojećim zakonima: Zakon o
     telekomunikacijama, Zakon o planiranju i izgradnji, ... Proces dobijanja odobrenja za
     izgradnju je isuviše dug i nedopustivo mukotrpan. Cene geodetskih podloga su prevelike.
     Izrada Akta o urbanističkim uslovima jako dugo traje. Treba unapred formirati zone
     infrastrukturnih sistema što bi omogućilo da se Akt izdaje odmah. Telekomunikaciona
     infrastruktura treba da je u nadležnosti grada i da se daje na korišćenje strogo vodeći
     računa o iscrpljenju resursa, ovako ćemo doći do momenta kada će biti fizički nemoguće
     graditi nove sisteme.




                                                   47
   Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



Navodi mišljenja nadležnih menadžera anketiranih kompanija o planu daljeg razvoja
preduzeća – šta će preduzeti da bolje posluju u periodu 2006-2010. god:

    Tehnološki razvoj:
     Tehnološki razvoj će svakako biti u smeru povećavanja kapaciteta saobraćaja kao i resursa
      za prihvat novih korisnika. Sam razvoj infrasturkture za pristup nam ovog momenta nije
      zanimljiv obzirom da Telekom Srbija ubrzano radi na razvoju infastrukture i pristupnih
      kapaciteta, a naše opredeljenje je da radimo po principu „shared infrastructure” modela, i
      da investiramo u sam razvoj servisa. Ukoliko se u roku od sledeće tri godine ne desi nešto
      značajnije na polju razvoja mreže telekomunikacionog operatora, verovatno ćemo opet biti
      primorani da sami razvijamo pristupne kapacitete;
     Stav kompanije prema tehnološkom razvoju je sledeći:
        o održavanje postojeće infrastrukturne i prateće opreme;
        o strateško ulaganje u poboljšanje i obnovu postojeće infrastrukturne i prateće opreme;
        o strateško ulaganje u novu infrastrukturnu i prateću opremu;
        o proširenje postojeće mrežne infrastrukture;
        o proširenje postojeće dostupnosti servisa;
        o uvođenje hardverskih i softverskih inovacija u cilju poboljšanja efikasnosti i
             kvaliteta usluge;
        o razmena iskustava sa preduzećima koja posluju u istom ili sličnom sektoru
             privređivanja;
        o uvođenje novih tehnologija radi obezbeđivanje boljeg nivoa kvaliteta usluga;
     Kadrovsko i tehničko jačanje. Povezivanje sa dopisništvima u AP VOJVODINA i
      uvezivanje tamošnjih PC-a u jedinstvenu LAN koji postoji u RTV;
     Do kraja 2007. god. pokriti Srem; do kraja 2009. god. Banat i Bačku. Poraditi na
      marketingu i primeni novih tehnologija. Podstaći edukaciju stanovništva u smislu
      upoznavanja IKT;
     Što se razvoja Preduzeća tiče, radićemo na proširenju mreže, pristupu Internetu preko
      kablovske i eventualno video nadzor;
     Osvajanje novih tehnologija i sa njima uvođenje novih servisa;
     Treba da uradimo reviziju tehničkih rešenja i pređemo na izgradnju tehnološki naprednijih
      mreža (fibre to the home), sve više izbacivati koaksijalne kablove, ubacivati optičke
      kablove i mini optičke nodove blizu korisnika. Treba uvesti set op box-ove kako bi se
      omogućilo korisnicima da biraju svoj set programa. Ići na digitalne head end-ove i
      digitalni prenos.

    Tržište:
     Tržište Internet usluga je u rastu. I mi očekujemo rast u narednom periodu. I potrebe
      građana će se kretati ka tome da imaju sve veće kapacitete za pristup Internetu, sve veći
      izbor televizijskih kanala i što povoljnije telefonske razgovore. Tako da u sve ove tri
      pomenute sfere može se očekivati i porast potreba, ali i povećanje ponuđača, te samim tim
      tržište će postati aktivnije;
     Stav kompanije prema tržištu usluga širokopojasnih telekomunikacija je sledeći:
         o rad na proširenju tržišta;
         o povećanje baze korisnika;
         o strateško ulaganje u marketing;
         o sveobuhvatni marketinški nastup na tržištu;
         o posebni marketinški nastupi na tržištu;
         o prilagođavanje cena usluga trenutnim uslovima tržišta;
         o proširenje i podizanje nivoa kvaliteta i asortimana usluga;

                                                      48
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


           o rad na posrednoj i neposrednoj edukaciji postojećih i potencijalnih korisnika o
                načinima i svrsishodnosti upotrebe globalne Internet mreže;
           o razmena iskustava sa preduzećima koja posluju u istom ili sličnom sektoru
                privređivanja;
           o kupovina manjih preduzeća koja posluju u istom sektoru privređivanja;
        Poboljšati program tako da nas prate i van Vojvodine;
        Zauzeti tržište cele teritorije AP Vojvodine;
        Tržište je po našem mišljenju spremno na sve vrste telekomunikacionih i informacionih
         usluga, koje im pružamo i ono nam u najvećoj meri daje smernice u kom pravcu treba da
         se razvijamo;
        Nastojati da se zadrži vodeća uloga firme u oblasti davanja i pružanja telekomunikacionih
         usluga korisnicima uz davanje najboljeg mogućeg kvaliteta istih. Maksimalno proširivanje
         vrsta usluga koje se nude korisnicima;
        Ponuditi čitav set novih usluga (video nadzor, video on demand, IP telefoniju, ...). Pokriti
         nove teritorije i kupiti neke postojeće mreže od konkurencije.

      Razvoj ljudskih resursa u kompanijama koje su provajderi usluga u oblasti širokopojasnih
telekomunikacija u AP Vojvodini:
      Stav kompanije prema razvoju ljudskih resursa u kompaniji je sledeći:
         o posredna i neposredna edukacija zaposlenih u Preduzeću u cilju usavršavanja;
         o zapošljavanje novog mladog stručnog kadra;
         o razmena iskustava sa preduzećima koja posluju u istom ili sličnom sektoru
             privređivanja;
      Prijem mladih, obrazovanih ljudi spremnih da se bore sa izazovima novih tehnologija;
      Uposliti još stručnih lica;
      Stručno usavršavanje ljudi koji rade na širenju i održavanju kablovskih sistema;
      Zapošljavanje visokoobrazovanih mladih stručnjaka i stalno usavršavanje postojećih
       kadrova;
      Veoma smo ograničeni prijemom novih radnika. Poslove će u velikoj meri obavljati
       spoljne firme.

       Odnos Države prema telekomunikacijama – Šta očekuju da preduzme Pokrajina/Država u
cilju poboljšanja uslova za razvoj telekomunikacija u Srbiji?
      Konačna primena i akcija RATEL-a. Smatram da nema potrebe za pokrajinskom
       agencijom za telekomunikacije. Liberalizacija ka novim telekomunikacionim operatorima.
       Ali isto tako rigorozna kontrola i licenciranje novih telekomunikacionih operatora, da se ne
       bi desilo da nekompetentna preduzeća zauzmu pozicije telekomunikacionih operatora;
      Stav kompanije o odnosu Države prema telekomunikacijama je sledeći:
          o izvršiti deregulaciju tržišta i ukidanje de facto monopola preduzeća Telekom Srbija
              a.d., striktno poštovanje donesenih zakona i drugih pravnih normi i preporuka
              (zakoni o telekomunikacijama, zaštiti konkurencije itd);
          o transformacija, restruktuiranje i privatizacija preduzeća Telekoma Srbija a.d.;
          o uspostaviti mehanizme zaštite i ravnopravnosti SVIH učesnika na tržištu
              telekomunikacija u Srbiji;
          o usvojiti novi ili izmeniti postojeći Zakon o telekomunikacijama i dosledno i
              nepristrasno ga primenjivati;
          o investiranje u izgradnju telekomunikacione infrastrukture na pokrajinskom ili
              nacionalnom nivou koja bi bila; ponuđena na korišćenje pod jednakim uslovima
              svim zainteresovanim operatorima – primer: polaganje magistralnih; (međugradskih)
              i gradskih optičkih kablova koji bi ostali u vlasništvu pokrajine/države.
              Zainteresovana preduzeća koja se bave pružanjem TK usluga bi mogla da zakupljuju

                                                       49
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                kapacitete pod jednakim uslovima za sve. Ovo bi značajno doprinelo pre svega
                poboljšavanju kvaliteta broadband Internet i servisa za prenos podataka, uz
                istovremeno smanjivanje cene za krajnje korsnike (cene su sada diktirane praktično
                isključivo previsokim cenama zakupa prenosnih kapaciteta Telekom Srbija);
            o dosledno poštovati i primenjivati tehničke preporuke u cilju sređivanja trenutnog
                stanja u pojedinim segmentima TK tržišta (wireless pristup Internetu, postojanje
                velikog broja divljih mreža izvedenih mimo svih preporuka čime se ometaju drugi
                subjekti koji se regularno bave poslovima u oblasti telekomunikacija);
            o dosledna primena zakona o zaštiti autorskih prava – piraterija, bilo da je u pitanju
                piratizovanje softvera ili audio/video sadržaja donosi nesagledivu štetu kako direktno
                državi, nosiocima autorskih prava, tako i što je možda i najbitnije – u društvu se širi
                razmišljanje kako je sasvim legitimno poslužiti se tuđim trudom bez naknade.
                Ovakvo shvatanje se propagira kroz sve segmente društva, pa tako i kroz TK i
                informatičko tržište – primer za to je i prodaja CD medijuma po ulicama, ali i
                postojanje čitavih wireless mreža ili korisničkih grupa na kablovskim mrežama
                kojima je jedini smisao postojanja “deljenje fajlova” što je samo drugo ime za
                klasičnu pirateriju;
        Efikasnije zakonske akte i podzakonska rešenja. Da se razvoj IKT proglasi za prioritet u
         ukupnom razvoju Pokrajine / države;
        Izvršiti pritisak na “Telekom Srbija“ u cilju smanjivanja cene za provajdere čime bi
         provajderi bili u boljoj finansijskoj situaciji. Time bi dobili preko potrebna sredstva za
         održavanje infrastrukture i poboljšanje kvaliteta usluga;
        Da donese zakonske okvire i stvori uslove za nesmetan razvoj u oblasti telekomunikacija,
         neusporavajući ga administrativnim preprekama;
        Da defniše viziju, strategiju. Da pojednostavljenim zakonodavstvom omogući brzu
         izgradnju i dolaz stranog kapitala. Da omogući kreditiranja poslova visoke tehnologije, da
         omogući edukaciju kadra koji radi na ovim poslovima kao i korisnika, da definiše i osigura
         minimalnu telekomunikacionu uslugu za svakog građana. Treba formirati kvalitetna
         stručna tela koja će pomno pratiti razvoj ove oblasti i korigovati ga. Pokrajina/država su
         dužni da reaguju na zastarela, loša tehnička rešenja na koja se troše ogromna finansijska
         sredstva. Treba omogućiti korektnu konkurenciju i boriti se protiv monopola svake vrste.
         Pokušati da se smanji centralizacija velikih telekomunikacionih sistema i povećaju
         ulaganja u Vojvodinu, a srazmerno ostvarenom prihodu sa ove teritorije.

       Odnos države prema firmama u oblasti TK – Šta očekuju da preduzme pokrajina/država u
cilju poboljšanja uslova poslovanja firmi u Srbiji?
      Naravno, ponuda kredita za razvoj, koji bi bili ponuđeni preduzećima i preduzetnicima, sa
       povoljnijim uslovima, nego što ih nude banke. Od pojave PDV-a, poslovanje u sektoru
       usluga je značajno olakšano, obzirom na ukidanje dvostrukog oporezivanja. Dalji napredak
       bi mogao biti u olakšavanju nameta pri isplati ličnih dohodaka, liberalizacija penzionog i
       zdravstvenog osiguranja (obzirom da ova dva sektora ne nude poverenje i sigurnost
       zaposlenima, a itekako velik deo primanja odlazi u te fondove).
      Stav kompanije o odnosu države prema firmama u oblasti telekomunikacija je sledeći:
          o stabilizacija sveukupne ekonomske situacije u zemlji i podizanje životnog standarda
             građana;
          o omogućavanje povoljnih kredita od strane države za poboljšanje poslovanja malih i
             srednjih preduzeća koja se bave telekomunikacijama;
          o poštovanje svih pravnih okvira, pre svega onih koji se odnose na zaštitu
             konkurencije;
      Smanjenje birokratskih prepreka i dalja liberalizacija tržišta;



                                                       50
Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


  Projekat bespovratnih kredita firmama bitnim za funkcionisanje javnih usluga. U krajnjem
   slučaju poboljšanje trenutnih uslova za dobijanje kredita. Finansirati i podržati projekat
   besplatne dodele broadband Interneta školama;
  Da kroz poresku politiku stimuliše ulaganja u ovu oblast i time otvori prostor za brži
   tehnološki napredak;
  Ukoliko se ovo odnosi na oblast telekomunikacija, onda: Moramo imati jasno definisane
   usvojene strategije Republike i Pokrajine. Pokrajina mora preduzeti aktivnosti radi izmene
   postojećih nelogičnih zakona. Ne sme dolaziti do stalnih i velikih promena uslova
   poslovanja (promene uslova za dobijanje licence za kablovske operatore, ...) Omogućiti
   dolaz stranih investitora i rad manjih privatnih domaćih investitora koji donose novu
   tehnologiju olakšicama u oblasti dobijanja Odobrenja za izgradnju, poreskom politikom.
   Omogućiti kreditiranje ove oblasti.




                                                   51
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



Prilog 2 – Istraživanje potreba za širokopojasnim
pristupom u AP Vojvodini

1. Analiza skupa ispitanika

      U istraživanju mišljenja potencijalnih korisnika, odnosno, istraživanju potreba za
širokopojasnim pristupom u AP Vojvodini, anketom je prikupljeno 388 odgovora. Anketni uzorak
čini skup potencijalnih korisnika, i on je reprezentativan jer u značajnoj meri odslikava situaciju u
AP Vojvodini po polnoj, starosnoj, obrazovnoj i ekonomskoj strukturi ispitanika. Slike 1, 2, 3 i 4,
date u nastavku teksta predstavljaju uzorak ispitanika. Na nekim slikama je, kada su za to
raspolagalo odgovarajućim podacima, izdvojeni podaci za Novi Sad, kao najveću urbanu sredinu u
AP Vojvodini i, potencijalno, najvećeg korisnika širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini.
Ujedno, to je i objašnjenje zašto je najveći broj ispitanika upravo iz Novog Sada.

                                  Distribucija ispitanika po polu - ceo uzorak


                          Ženski, 124,
                              32%




                                                                                  Muški, 264,
                                                                                    68%

                                    Distribucija ispitanika po polu - Novi Sad


                         Ženski, 58,
                            34%




                                                                                  Muški, 115,
                                                                                    66%


                     Slika 1: Distribucija ispitanika po polu – ceo uzorak i Novi Sad

                                       Distribucija ispitanika po starosnim grupama


                                         45-55         55-65
                                          12%           3%

                          35-45
                           11%                                                            15-25
                                                                                          48%




                                   25-35
                                   26%

                          Slika 2: Distribucija ispitanika po starosnim grupama

                                                           52
Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



                        Distribucija ispitanika po mestu stanovanja - I

                                                                                   Novi Sad
                                                                                     45%




          Ostalo
           55%


                        Distribucija ispitanika po mestu stanovanja - II
                               Uži centar
                                 23%
      Prigradsko
       naselje
          9%




           Periferija
            23%                                                                     Širi centar
                                                                                       45%



                        Distribucija ispitanika po mestu stanovanja - III

          Zgrada preko 3
              sprata
               47%




                                                                                        Individualno
                    Zgrada do 3
                                                                                         stanovanje
                      sprata
                                                                                            43%
                       10%

                          Slika 3: Distribucija ispitanika po mestu stanovanja




                                                   53
   Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



                              Distribucija ispitanika po nivou obrazovanja

                                                    Bez škole
                              Magistratura
                                                      0.3%        Nezavršena
                                0.3%                             osnovna škola
                                                                     1.8%                          Osnovna škola
                   Fakultet
                    0.8%                                                                              60.2%

          Viša škola
            30.3%




             Srednja škola
                 6.3%


                       Distribucija ispitanika po broju članova domaćinstva
                                                  8
                                7               0.3%
                   6                                                               2
                              0.8%                            1
                 5.0%                                                            15.2%
                                                            5.2%
               5
             8.6%




                    4                                                                                       3
                  36.9%                                                                                   28.0%


                              Distribucija ispitanika po mesečnom prihodu
                                              d o m a ć in s tv a (d in a ra )

                           > 100.000     < 10.000
                                                                                 10.000 - 20.000
                             2.0%          6.5%
                                                                                     18.1%
        80.000 - 100.000                                                                              20.000 - 30.000
             4.1%                                                                                         19.5%




        60.000 - 80.000
             8.2%


                                                                                                     30.000 - 40.000
         50.000 - 60.000               40.000 - 50.000
                                                                                                         18.8%
              9.9%                         13.0%



Slika 4: Distribucija ispitanika po nivou obrazovanja, broju članova domaćinstva i mesečnom prihodu
                                              domaćinstva




                                                            54
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


2. IT oprema

       U drugom delu Upitnika ispitanici su davali odgovore o opremljenosti svojih domaćinstava IT
opremom i priključenosti domaćinstva na kablovsku televiziju i Internet, što je ilustrovano na slici
5. Očigledna je prevashodna opremljenost mobilnim telefonima, uz značajan broj domaćinstava koji
je priključen i na kablovsku televiziju i na Internet – rezultati ovog istraživanja ukazuju na značajno
bolju situaciju u opremljenosti ispitanika u AP Vojvodini, od one dobijene sličnim istraživanjem
koje je, praktično istovremeno, sproveo Zavod za statistiku na teritoriji cele Republike [RZS, 2007].
      Napomena – Na slikama na kojima su prezentirani rezultati u obliku procentualnog učešća
broja odgovora ispitanika, ukoliko zbir ilustrovanih alternativnih odgovora ne čini 100% razliku
predstavljaju ispitanici koji se nisu opredelili/dali odgovor na analizirano pitanje.




      Slika 5: Opremljenost domaćinstava IT opremom i priključenost na kablovsku TV i Internet

                                                       55
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


3. Internet

       U nastavku, ispitanici su davali odgovore o pristupu Internetu, što je ilustrovano na slikama 6
i 7. Ispitanici, uglavnom, imaju mogućnost da pristupe Internetu na nekom drugom mestu, pa zato
to ne rade od kuće. Troškovi pristupa i korišćenja Interneta su mnogima suviše veliki, a i ne
posedovanje tehničkih mogućnosti onemogućava značajnom broju da koristi Internet. Ako ipak od
kuće ostvaruju pristup Internetu, uglavnom to čine preko računara. Interesantno je da značajan broj
pristup ostvaruje preko mobilnih telefona.

                                  Zašto domaćinstvo nema pristup Internetu kod kuće?
                                                                                          1.2%
                                                          NE-O stali raz loz i
                                                                                           1.3%

                 NE-Zabrinutost da će se z loupotrebiti privatnost i lični       0.0%
                            podaci članova dom aćinstva                          0.0%

              NE-Zabrinutost z bog računarskih virusa koji m ogu da se              0.6%
                               dobiju preko Interneta                               0.5%

                           NE-Im aju pristup Internetu na drugom m estu
                                                                                                               4.0%
                                                                                                                      5.9%

              NE-Zabrinutost z bog sadrž aja na Interenetu koji m ogu da         0.0%
                                    budu opasni                                  0.0%

                     NE-Nem a potrebnih z nanja i veština z a koriš ćenje           0.6%
                                        Interneta                                     0.8%

               NE-Troškovi pristupa i korišćenja Interneta kod kuće su                  2.3%
                                    suviše veliki                                                     3.6%

                                                                                    0.6%
                                               NE-Niko nije z ainteresovan             1.8%

                                                                                    0.6%
                                  NE-Nem a dovoljno kvalitetnog pristupa
                                                                                       2.1%

                                                                                    1.7%
                              NE-Nema tehničkih mogućnosti za pristup                          2.6%


              Uzorak      Novi Sad                                          0.0% 1.0% 2.0% 3.0% 4.0% 5.0% 6.0% 7.0%


                         Slika 6: Razlozi zašto ispitanik nema pristup Internetu kod kuće

                                         Kako ostvarujete pristup Internetu kod kuće?

                                               0.6%
                           Na drugi način
                                               0.3%




                P reko televiz ora koji im a      1.2%
                    Internet priključak
                                                0.8%



                                               0.0%
                P reko uređaja z a igre sa
                   Internet priključkom        0.0%



                                                                  20.8%
            P reko m obilnog telefona koji
                 im a Internet pristup                   25.3%



                                                                                                              87.3%
                          Preko računara
                                                                                                             83.5%

                 Novi Sad
                                           0.0%    10.0% 20.0% 30.0% 40.0% 50.0% 60.0% 70.0% 80.0% 90.0% 100.0%
                 Uzorak

                           Slika 7: Kako ispitanik ostvaruje pristup Internetu kod kuće?

                                                                            56
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Na slikama 8 i 9 ilustrovani su odgovori ispitanika iz kojih se vidi da najviše koriste analogni
modem (dial-up) za pristup Internetu i kod kuće (slika 8) i na drugim mestima (slika 9). Zatim se u
gradu Novom Sadu koriste kablovski modemi, a u ostalim mestima pristup preko mobilnog
telefona. ADSL je vrlo malo zastupljen van Novog Sada.
                         Koju vrstu pristupnog servisa za Internet koristite kod kuće?


                                       1.2%
                          Ne z nam
                                       0.8%

                                         1.7%
                            O stalo
                                        1.0%

                                       0.0%
                     Preko satelita
                                       0.3%

                                            2.9%
                    Bežični pristup            5.9%

                                                        11.6%
           Preko mobilnog telefona                         13.9%

           Modem preko kablovske                              15.0%
                 televizije                          8.8%

         DSL (ADSL, SDSL, VDSL i                     9.2%
                   sl.)                       4.6%

                                            1.7%
                              ISDN
                                            2.6%

                                                                                                    63.6%
          Analogni modem (dial-up)                                                                   63.9%
             Novi Sad
                                   0.0%            10.0%       20.0%        30.0%   40.0%   50.0%        60.0%   70.0%
             Uzorak

              Slika 8: Koju vrstu pristupnog servisa za Internet koristi ispitanik kod kuće?

                       Koju vrstu pristupnog servisa za Internet najviše koristite?


                                                 5.2%
                          Ne z nam
                                               3.9%


                             O stalo
                                             2.3%
                                            1.8%

                                       0.6%
                      Preko satelita
                                       0.3%

                                             2.3%
                     Bežični pristup            4.6%

                                             2.3%
            Preko mobilnog telefona             4.1%

            Modem preko kablovske                             10.4%
                  televizije                           6.7%

          DSL (ADSL, SDSL, VDSL i                      6.9%
                    sl.)                       3.9%

                                        0.6%
                              ISDN       1.3%

                                                                                                 45.1%
           Analogni modem (dial-up)                                                             44.1%
             Novi Sad
                                     0.0%     5.0%     10.0% 15.0% 20.0% 25.0% 30.0% 35.0% 40.0% 45.0% 50.0%
             Uzorak

        Slika 9: Koju vrstu pristupnog servisa za Internet koristi ispitanik na drugim mestima?


                                                                       57
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


     Van svoje kuće korisnici najčešće koriste dial-up, a potom pristup preko kablovskog modema.
      Na slikama 10 i 11 ilustrovani su odgovori ispitanika iz kojih se vidi da bi najviše želeli da
koriste modem preko kablovske televizije i DSL za pristupanje Internetu (slika 10), kao i da već
sada najveći deo ispitanika dnevno pristupa Internetu (slika 11). U Novom Sadu bi korisnici radije
izabrali kablovski internet, a u ostalim mestima ADSL.

              Ukoliko biste mogli da birate, koji biste pristup Internetu izabrali?

                               0.6%
                 Ne z nam
                                  1.5%

                              0.0%
                    O stalo
                               0.3%

                                      2.9%
             Preko satelita
                                         4.4%

                                                    9.8%
            Bežicni pristup                      8.8%

                                 1.2%
   Preko mobilnog telefona     0.5%

   Modem preko kablovske                                                                        27.7%
         televizije                                                       18.8%

 DSL (ADSL, SDSL, VDSL i                                                             23.7%
           sl.)                                                                                    29.4%

                                 1.2%
                     ISDN
                                  1.5%

                                         3.5%
  Analogni modem (dial-up)
                                      2.3%
    Novi Sad
                          0.0%           5.0%    10.0%        15.0%      20.0%       25.0%       30.0%       35.0%
    Uzorak
           Slika 10: Koju vrstu pristupnog servisa za Internetu ispitanik najviše želi da ima?

                 Koliko često ste obično koristili Internet u proteklih 12
                                                   m e s e c i?


                                                                                                 Najmanje jednom
                                                                                                nedeljno, ali ne svaki
                                                                                                        dan
                                                                                                       27.9%




                                                                                              Najmanje jednom
   Najmanje jednom                                        Manje od jednom                      mesecno, ali ne
       dnevno                                                mesecno                            svake nedelje
       61.9%                                                   3.4%                                 6.8%

                              Slika 11: Koliko često ispitanik pristupa Internetu?


                                                         58
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Na slici 12 ilustrovani su odgovori ispitanika iz kojih se vidi da 30%-tak ispitanika koji
pristupa Internetu ima napade virusa sa mreže.

               Koristeći računar kod kuće za pristup Internetu u proteklih 12 meseci, da li ste
             d o ž iv e li n a p a d ra č u n a rs k ih v iru s a š to je im a lo z a p o s le d ic u g u b ita k p o d a ta k a i/ili
                                v re m e n a i/ili u n iš te n s o ftv e r i/ili v e lik i te le fo n s k i tro š a k ?




                                                                                                                                           DA
                                                                                                                                          30.1%



      NE
     62.5%
                                                                                                                             Ne znam
                                                                                                                              7.4%

  Slika 12: Da li je ispitanik doživeo napad računarskih virusa prilikom pristupa Internetu kod kuće?

      Na slici 13 ilustrovani su odgovori ispitanika iz kojih se vidi da najveći broj ispitanika koji
pristupa Internetu ima softver za zaštitu od napada virusa sa mreže. Izvan kuće, najviše se pristupa
Internetu na poslu (slika 14), a zatim u ustanovama obrazovanja i u kućama drugih.


                   Čime je računar za pristup Internetu kod kuće zaštićen od napada
                                                                      v ir u s a ?




                                                    6.2%
        Softver za zaštitu od
      nedozvoljenog uvida (anti-                                                       25.0%
             spyware)                                                  16.8%


                                                     6.7%
                                                                                              28.9%
                          Firewall
                                                                     15.5%



                                                     6.7%

     Softver za zaštitu od virusa
                                                       7.7%                                                                          57.0%


                                  0.0%             10.0%             20.0%             30.0%             40.0%            50.0%          60.0%
          Ne znam
          DA
          NE

           Slika 13: Čime je računar za pristup Internetu kod kuće zaštićen od napada virusa?




                                                                         59
     Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



               Da li ste koristili Internet na drugim mestima, van kuće, u proteklih
                                                    1 2 m e s e c i?




                                       0.6%
                D A-D ruga m esta      1.0%
                                                  12.1%
 D A-Kom ercijalni Internet centar                11.1%
                                          5.8%
   D A- Besplatni Internet centar        4.9%
                                                                     28.3%
       DA-U kući kod drugih ljudi                                   25.5%
                                                                         30.6%
      DA-Na mestu obrazovanja                                          28.4%
                                                                                     40.5%
                    DA-Na poslu
                                                                        31.4%                            69.9%
                              DA
                                                            22.0%                                        62.9%
                              NE                            17.8%

                                0.0%      10.0%     20.0%       30.0%        40.0%      50.0%    60.0%      70.0%
     Novi Sad
     Uzorak

                          Slika 14: Da li ispitanici pristupaju Internetu van kuće i gde?

         Na slikama 15, 16 i 17 ilustrovani su odgovori ispitanika na pitanja za koje svrhe su koristili
Internet, ako je glavna namena pristupa bila obavljanje posla (slika 15), za koje svrhe bi koristili
Internet ako bi imali odgovarajuće mogućnosti (slika 16) i kako ocenjuju značajnost pojedinih
oblika korišćenja Interneta za potrebe posla (slika 17). Vidi se da je pribavljanje informacija za
obavljanje posla i samo obavljanje posla glavna namena korišćenja Interneta. Ta namena je
ocenjena kao najznačajnija. Očigledno je da ljudi uočavaju velik značaj Interneta za stvaranje
profita.




                                                          60
Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



       Novi Sad                     Za koje sve svrhe ste koristili Internet u proteklih 12 meseci?
       Uzorak                                                     - Za potrebe posla:
                                      1.7%
                         Ostalo
                                      1.0%

   Radi stvaranja profita preko            4.0%
            interneta                    3.4%

  Za obavljanje posla iz daljine                    7.5%
           (telework)                              7.7%

       Za obuku radi obavljanja                                                          27.7%
               posla                                                             21.9%

  Za pribavljanje informacija za                                                                                   43.9%
              posao                                                                                       37.9%

    Za komunikaciju van firme                                                             28.9%
       radi obavljanja posla                                             21.4%

  Za komunikaciju unutar firme                                                        26.0%
      radi obavljanja posla                                               21.6%

    Za svakodnevno obavljanje                                                                     34.7%
           posla u firmi                                                                 28.1%

                               0.0%    5.0%     10.0% 15.0% 20.0% 25.0% 30.0% 35.0% 40.0% 45.0% 50.0%

        Slika 15: Za koje svrhe je ispitanik pristupao Internetu u okviru obavljanja posla

      Novi Sad                     Ukoliko bi tehničke mogućnosti to dozvoljavale, za koje svrhe
      Uzorak
                                               b is te k o r is tili In te r n e t?   - Za potrebe posla:
                                        1.7%
                        Ostalo
                                      0.8%

   Radi stvaranja profita preko                                                                              19.7%
            interneta                                                                                         20.4%

  Za obavljanje posla iz daljine                                                                      17.9%
           (telework)                                                                                     19.8%

      Za obuku radi obavljanja                                                                             19.1%
              posla                                                                                        18.6%

 Za pribavljanje informacija za                                                                                        23.7%
             posao                                                                                                    22.7%

   Za komunikaciju van firme                                                                                  20.2%
      radi obavljanja posla                                                                               19.6%

 Za komunikaciju unutar firme                                                                     17.3%
     radi obavljanja posla                                                                        17.5%

   Za svakodnevno obavljanje                                                                                      21.4%
          posla u firmi                                                                                           21.1%

                               0.0%             5.0%                10.0%              15.0%         20.0%                25.0%

        Slika 16: Za koje svrhe bi ispitanik pristupao Internetu u okviru obavljanja posla




                                                               61
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                                Ocenite značajnost, od 1 do 5, svake od svrhe za koju ste koristili
                                                          In te r n e t !   - Za potrebe posla:

                                         Ostalo       0.08

                   Radi stvaranja profita preko
                            Interneta
                                                                                 0.83

                  Za obavljanje posla iz daljine
                           (telework)
                                                                                      1.11

                       Za obuku radi obavljanja
                               posla
                                                                                                     1.65

                  Za pribavljanje informacija za
                                                                                                                                 2.60
                              posao

                    Za komunikaciju van firme
                                                                                                      1.73
                       radi obavljanja posla

                  Za komunikaciju unutar firme
                                                                                                    1.57
                      radi obavljanja posla

                    Za svakodnevno obavljanje
                           posla u firmi
                                                                                                                   2.08

                       Ocena                   0.00           0.50             1.00          1.50          2.00           2.50          3.00

  Slika 17: Ocena značajnosti svrhe za ispitanika, kada pristupa Internetu u okviru obavljanja posla

      Na slikama 18, 19 i 20 ilustrovani su odgovori ispitanika na pitanja za koje svrhe su koristili
Internet, ako je glavna namena pristupa bila prikupljanje informacija (slika 18), za koje svrhe bi
koristili Internet ako bi imali odgovarajuće mogućnosti (slika 19) i kako ocenjuju značajnost
pojedinih oblika korišćenja Interneta za potrebe prikupljanja informacija (slika 20). Posebno je
značajno da bi ispitanici, kada bi to tehničke mogućnosti dozvoljavale, najviše koristili Internet za
pribavljanje informacija o ponudama za posao, zatim o proizvodima i uslugama. Veoma važne su i
informacije relevantne za zdravlje i za generalno pretraživanje Interneta.

              Novi Sad                        Za koje sve svrhe ste koristili Internet u proteklih 12 meseci?
              Uzorak                                                        - Za prikupljanje informacija:
                                                   0.0%
                                 O stalo
                                                   0.3%


          Ostale informacije ili opšte                                                                                              57.8%
          pretraživanje po Internetu
                                                                                                                                  54.4%


          O vladinim organizacijama                                         17.9%
         (preko Web sajta ili e-maila)                                  15.7%



            Relevantnim za zdravlje i                            12.7%
              zdravstvene usluge                              12.6%


                                                                                              32.9%
              O ponudama za posao
                                                                                       28.9%

                                                                                                                      49.7%
           O proizvodima i uslugama
                                                                                                                  43.6%

                                        0.0%          10.0%           20.0%           30.0%         40.0%         50.0%          60.0%         70.0%

      Slika 18: Za koje svrhe je ispitanik pristupao Internetu za potrebe prikupljanja informacija?



                                                                              62
Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



        Novi Sad                   Ukoliko bi tehničke mogućnosti to dozvoljavale, za koje svrhe
        Uzorak
                                        b is te k o r is tili In te r n e t?   - Za prikupljanje informacija:
                                         0.6%
                         O stalo
                                        0.5%


    Ostale informacije ili opšte                                                                         15.0%
    pretraživanje po Internetu
                                                                                                        14.2%


    O vladinim organizacijama                                                  8.7%
   (preko Web sajta ili e-maila)                                                       10.6%



      Relevantnim za zdravlje i                                                                                16.2%
        zdravstvene usluge                                                                                       17.3%


                                                                                                                16.8%
        O ponudama za posao
                                                                                                                     18.3%

                                                                                                                16.8%
    O proizvodima i uslugama
                                                                                                      13.9%

                               0.0%     2.0%         4.0%   6.0%      8.0%     10.0% 12.0% 14.0% 16.0% 18.0% 20.0%

 Slika 19: Za koje svrhe bi ispitanik pristupao Internetu za potrebe prikupljanja informacija?

                 Ocenite značajnost, od 1 do 5, svake od svrha za koju ste koristili
                                   In te r n e t !   - Za prikupljanje informacija:

                        O stalo       0.02


    Ostale informacije ili opšte
    pretraživanje po Internetu
                                                                                                                         2.81


   O vladinim organizacijama
                                                            0.75
  (preko Web sajta ili e-maila)



     Relevantnim za zdravlje i
                                                                      1.03
       zdravstvene usluge



       O ponudama za posao                                                                     1.88



    O proizvodima i uslugama                                                                                  2.31


        Ocena                  0.00            0.50            1.00             1.50           2.00           2.50        3.00

 Slika 20: Ocena značajnosti svrha, kada ispitanik pristupa Internetu za potrebe prikupljanja
                                         informacija



                                                                63
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Na slikama 21, 22 i 23 ilustrovani su odgovori ispitanika na pitanja za koje svrhe su koristili
Internet, ako je glavna namena pristupa bila komunikacija (slika 21), za koje svrhe bi koristili
Internet ako bi imali odgovarajuće mogućnosti (slika 22) i kako ocenjuju značajnost pojedinih
oblika korišćenja Interneta za potrebe komunikacije (slika 23). Komunikacija elektronskom poštom
je najznačajnija namena Interneta ispitanicima, ali bi uz tehničku podršku, najviše želeli da
telefoniraju preko Interneta.

               Novi Sad                       Za koje sve svrhe ste koristili Internet u proteklih 12 meseci?
               Uzorak                                                         - Za komunikaciju:


                                    O stalo    0.0%

                                               0.3%



             Ostale komunikacije (chat                                              36.4%
            rooms/sites, oglasne ploče,
                  web logs i sl.)                                             32.2%




                                                                 20.2%
           Telefoniranje preko Interneta
                                                            16.2%




           Primanje i slanje elektronske                                                                                     83.2%
                 pošte (e-mail)
                                                                                                                70.6%



                                          0.0%    10.0%     20.0%      30.0%      40.0%      50.0%   60.0%   70.0%   80.0%    90.0%

           Slika 21: Za koje svrhe je ispitanik pristupao Internetu, za potrebe komunikacije

               Novi Sad                       Ukoliko bi tehničke mogućnosti to dozvoljavale, za koje svrhe
               Uzorak                                     b is te k o r is tili In te r n e t?   - Za komunikaciju:


                                                 0.6%
                                    O stalo
                                                 0.3%




             Ostale komunikacije (chat                                                12.7%
            rooms/sites, oglasne ploče,
                  web logs i sl.)                                             10.8%




                                                                                                                             27.7%
           Telefoniranje preko Interneta
                                                                                                                         27.8%



                                                                                        13.3%
           Primanje i slanje elektronske
                 pošte (e-mail)
                                                                                 10.8%


                                          0.0%          5.0%           10.0%            15.0%        20.0%      25.0%         30.0%

           Slika 22: Za koje svrhe bi ispitanik pristupao Internetu za potrebe komunikacije?


                                                                         64
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                          Ocenite značajnost, od 1 do 5, svake od svrhe za koju ste koristili
                                                         In te r n e t !   - Za komunikaciju:


                                     O stalo      0.01




             Ostale komunikacije (chat
            rooms/sites, oglasne ploče,                                            1.52
                   web logs i sl.)




            Telefoniranje preko Interneta                                              1.71




            Primanje i slanje elektronske
                  pošte (e-mail)                                                                                                      3.65


                 Ocena                     0.00          0.50        1.00      1.50          2.00       2.50       3.00        3.50      4.00

     Slika 23: Ocena značajnosti svrha, kada korisnik pristupa Internetu za potrebe komunikacije

      Na slikama 24, 25 i 26 ilustrovani su odgovori ispitanika na pitanja za koje svrhe su koristili
Internet, ako je glavna namena pristupa bila elektronsko poslovanje (slika 24), za koje svrhe bi
koristili Internet ako bi imali odgovarajuće mogućnosti (slika 25) i kako ocenjuju značajnost
pojedinih oblika korišćenja Interneta za potrebe elektronskog poslovanja (slika 26). U postojećoj
situaciji, Internet se najviše koristi za kupovinu proizvoda i usluga, ali bi plaćanje računa bilo
najatraktivnije, ako se obezbede tehnički uslovi za to.

              Novi Sad                         Za koje sve svrhe ste koristili Internet u proteklih 12 meseci?
              Uzorak                                                       - Za Elektronsko poslovanje:


                                               0.0%
                               O stalo
                                               0.0%




                                                                                                    10.4%
             On-line plaćanje računa
                                                                                                    9.8%




                                                                                                                 12.1%
                  Internet bankarstvo
                                                                                                               11.1%




                                                                                                                                        16.8%
         Kupovina proizvoda i usluga
                                                                                                                 11.6%


                                         0.0%      2.0%         4.0%        6.0%      8.0%      10.0%     12.0%        14.0%    16.0%    18.0%

     Slika 24: Za koje svrhe, za potrebe elektronskog poslovanja, je ispitanik pristupao Internetu?

                                                                             65
 Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



        Novi Sad                  Ukoliko bi tehničke mogućnosti to dozvoljavale, za koje svrhe
        Uzorak
                                       b is te k o r is tili In te r n e t?   - Za Elektronsko poslovanje:


                                     0.6%
                        O stalo
                                      0.8%




                                                                                                             31.8%
        On-line plaćanje računa
                                                                                                                 34.0%




                                                                                 19.7%
            Internet bankarstvo
                                                                                 19.1%



                                                                                              26.0%
    Kupovina proizvoda i usluga
                                                                                         24.7%



                              0.0%        5.0%        10.0%      15.0%        20.0%   25.0%      30.0%        35.0%     40.0%

  Slika 25: Za koje svrhe, bi ispitanik pristupao Internetu za potrebe elektronskog poslovanja?

                 Ocenite značajnost, od 1 do 5, svake od svrhe za koju ste koristili
                                  In te r n e t !   - Za Elektronsko poslovanje:



                        O stalo      0.04




       On-line plaćanje računa                                                                                         1.64




            Internet bankarstvo                                                          1.13




   Kupovina proizvoda i usluga                                                                   1.26


        Ocena
                              0.00      0.20         0.40     0.60        0.80    1.00    1.20        1.40      1.60     1.80

Slika 26: Ocena značajnosti svrha, za ispitanika, kada pristupa Internetu za potrebe elektronskog
                                            poslovanja



                                                                66
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Na slikama 27, 28 i 29 ilustrovani su odgovori ispitanika na pitanja za koje svrhe su koristili
Internet, ako je glavna namena pristupa bila rad sa vladinim organizacijama (slika 27), za koje svrhe
bi koristili Internet ako bi imali odgovarajuće mogućnosti (slika 28) i kako ocenjuju značajnost
pojedinih oblika korišćenja Interneta za rad sa vladinim organizacijama (slika 29). U postojećoj
situaciji, Internet se najviše koristi za preuzimanje i davanje zahteva za obrasce javne uprave, ali bi
on-line popunjavanje obrazaca bilo najatraktivnije, ako se obezbede tehnički uslovi za to.

               Novi Sad                     Za koje sve svrhe ste koristili Internet u proteklih 12 meseci?
               Uzorak                                        - Za rad sa vladinim organizacijama:


                                             0.6%
                               Ostalo
                                             0.3%




           Popunjavanje obrazaca on-                                                                       11.0%
            line ili slanje popunjenih
                      obrazaca                                                                               11.1%




                                                                                                                         13.3%
             Preuzimanje i zahtevi za
               vladinim obrascima
                                                                                                            10.8%



                                     0.0%           2.0%         4.0%           6.0%    8.0%     10.0%       12.0%       14.0%

      Slika 27: Za koje svrhe, za rad sa vladinim organizacijama, je ispitanik pristupao Internetu?

                                         Ukoliko bi tehničke mogućnosti to dozvoljavale, za koje svrhe
                Novi Sad                 b is te k o r is tili In te r n e t?   - Za rad sa vladinim organizacijama:
                Uzorak



                                                 1.7%
                               Ostalo
                                                1.0%




           Popunjavanje obrazaca on-                                                                             20.8%
            line ili slanje popunjenih
                      obrazaca                                                                                       22.4%




                                                                                                 16.2%
             Preuzimanje i zahtevi za
               vladinim obrascima
                                                                                                         18.3%



                                     0.0%                5.0%               10.0%        15.0%           20.0%           25.0%

      Slika 28: Za koje svrhe bi ispitanik pristupao Internetu za rad sa vladinim organizacijama?


                                                                        67
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                            Ocenite značajnost, od 1 do 5, svake od svrhe za koju ste koristili
                                        In te r n e t !   - Za rad sa vladinim organizacijama:




                                   Ostalo       0.03




               Popunjavanje obrazaca on-
                line ili slanje popunjenih                                                                             1.17
                          obrazaca




                  Preuzimanje i zahtevi za
                    vladinim obrascima                                                                         1.02



                    Ocena
                                         0.00             0.20       0.40         0.60         0.80        1.00        1.20       1.40

      Slika 29: Ocena značajnosti svrha, za ispitanika, kada pristupa Internetu za rad sa vladinim
                                            organizacijama

      Na slikama 30, 31 i 32 ilustrovani su odgovori ispitanika na pitanja za koje svrhe su koristili
Internet, ako je glavna namena pristupa bila zabava (slika 30), za koje svrhe bi koristili Internet ako
bi imali odgovarajuće mogućnosti (slika 31) i kako ocenjuju značajnost pojedinih oblika korišćenja
Interneta za zabavu (slika 32). U postojećoj situaciji, Internet se najviše koristi za preuzimanje
(downloading) muzike, a potom za čitanje časopisa, ali bi slušanje web radija ili gledanje web
televizije bilo najatraktivnije, ako se obezbede tehnički uslovi za to.
                                         Ukoliko bi tehničke mogućnosti to dozvoljavale, za koje svrhe
              Novi Sad                                           b is te k o r is tili In te r n e t?   - Za zabavu:
              Uzorak

                                                                                  0.6%
                                                                  O stalo
                                                                                 0.3%

              Preuz im anje softvera, delova softvera i nadgradnje                                                 14.5%
                      (upgrades) vec preuz etog softvera                                                          14.2%

         Citanje ili preuzimanje (downloading) elektronskih knjiga,                                               13.9%
                              novina ili žurnala                                                                          17.0%

                                                                                                                        16.8%
                     Slušanje web radija ili gledanje web televizije
                                                                                                                              19.1%


           Preuzimanje (downloading) ili gledanje filmova, kratkih                                                     16.8%
                             filmova ili slika                                                                           17.5%

                                                                                                        9.8%
                 Preuzimanje (downloading) ili igranje video igara
                                                                                                               12.6%

                                                                                                                  15.0%
           Preuzimanje (downloading) ili on-line slušanje muzike
                                                                                                                    16.2%

                                                                         0.0%         5.0%        10.0%        15.0%      20.0%       25.0%

      Slika 30: Za koje svrhe, bi ispitanik pristupao Internetu za rad sa vladinim organizacijama?

                                                                            68
Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



        Novi Sad                    Za koje sve svrhe ste koristili Internet u proteklih 12 meseci?
        Uzorak                                                            - Za zabavu:
                                                                       0.0%
                                                       O stalo
                                                                      0.0%

        Preuz im anje softvera, delova softvera i nadgradnje                                                   47.4%
                (upgrades) vec preuz etog softvera                                                    39.4%

   Citanje ili preuzimanje (downloading) elektronskih knjiga,                                                   50.3%
                        novina ili žurnala                                                              40.5%

                                                                                     19.7%
               Slušanje web radija ili gledanje web televizije
                                                                                 14.2%


     Preuzimanje (downloading) ili gledanje filmova, kratkih                                           41.6%
                       filmova ili slika                                                             37.4%

                                                                                       24.9%
           Preuzimanje (downloading) ili igranje video igara
                                                                                       22.9%

                                                                                                                   58.4%
     Preuzimanje (downloading) ili on-line slušanje muzike
                                                                                                           47.2%

                                                              0.0%      10.0% 20.0% 30.0% 40.0% 50.0% 60.0% 70.0%

                   Slika 31: Za koje svrhe je ispitanik pristupao Internetu za zabavu?

                 Ocenite značajnost, od 1 do 5, svake od svrhe za koju ste koristili
                                                 In te r n e t !   - Za zabavu:

                                                       O stalo          0.00

       Preuz im anje softvera, delova softvera i nadgradnje
               (upgrades) vec preuz etog softvera
                                                                                                                2.18

  Citanje ili preuzimanje (downloading) elektronskih knjiga,
                       novina ili žurnala
                                                                                                                 2.23


              Slušanje web radija ili gledanje web televizije                                1.19


    Preuzimanje (downloading) ili gledanje filmova, kratkih
                      filmova ili slika                                                                        2.13


          Preuzimanje (downloading) ili igranje video igara                                1.16


    Preuzimanje (downloading) ili on-line slušanje muzike                                                          2.40
       Ocena
                                                               0.00       0.50      1.00      1.50      2.00      2.50     3.00

      Slika 32: Ocena značajnosti svrha, za ispitanika, kada pristupa Internetu za zabavu




                                                                   69
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Na slikama 33, 34 i 35 ilustrovani su odgovori ispitanika na pitanja za koje svrhe su koristili
Internet, ako je glavna namena pristupa bila obrazovanje i obuka (slika 33), za koje svrhe bi koristili
Internet ako bi imali odgovarajuće mogućnosti (slika 34) i kako ocenjuju značajnost pojedinih
oblika korišćenja Interneta za obrazovanje i obuku (slika 35). U postojećoj situaciji, Internet se
najviše koristi za čitanje ili preuzimanje elektronskih knjiga, novina ili žurnala, ali bi učenje na
daljinu bilo najatraktivnije, ako se obezbede tehnički uslovi za to.

               Novi Sad                       Za koje sve svrhe ste koristili Internet u proteklih 12 meseci?
               Uzorak                                 - Za formalno obrazovanje ili aktivnosti obuke:

                                               0.6%
                                  O stalo
                                              0.3%




          Preuz im anje softvera, delova
                                                                                                     34.1%
              softvera i nadgradnje
           (upgrades) već preuz etog
                     softvera
                                                                                                  30.7%




               Č itanje ili preuz im anje                                                                              45.1%
            (downloading) elektronskih
              knjiga, novina ili ž urnala                                                                    38.4%




                                                                     12.7%
                      Učenje na daljinu
                                                                  9.8%



                                        0.0%        5.0%    10.0% 15.0% 20.0% 25.0% 30.0% 35.0% 40.0% 45.0% 50.0%

            Slika 33: Za koje svrhe je ispitanik pristupao Internetu za obrazovanje i obuku?

                                         Ukoliko bi tehničke mogućnosti to dozvoljavale, za koje svrhe
                Novi Sad              b is te k o r is tili In te r n e t?   - Za formalno obrazovanje ili aktivnosti
                Uzorak                                                             obuke:

                                               0.0%
                                  O stalo
                                                   0.0%



           Preuz im anje softvera, delova
               softvera i nadgradnje                                                             18.5%
            (upgrades) već preuz etog
                                                                                         14.7%
                      softvera




                Č itanje ili preuz im anje                                                               20.8%
             (downloading) elektronskih
               knjiga, novina ili ž urnala                                                           19.8%



                                                                                                                     26.0%
                        Učenje na daljinu
                                                                                                                 25.5%


                                            0.0%           5.0%          10.0%       15.0%       20.0%       25.0%       30.0%

           Slika 34: Za koje svrhe, bi ispitanik pristupao Internetu za obrazovanje i obuku?


                                                                             70
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                         Ocenite značajnost, od 1 do 5, svake od svrha za koju ste koristili
                             In te r n e t !     - Za formalno obrazovanje ili aktivnosti obuke:


                                  O stalo         0.01



          Preuz im anje softvera, delova
              softvera i nadgradnje
           (upgrades) već preuz etog                                                                     1.84
                     softvera




                Č itanje ili preuz im anje
             (downloading) elektronskih                                                                                 2.28
               knjiga, novina ili ž urnala




                       Učenje na daljinu                                                      1.34


                Ocena                     0.00                 0.50              1.00          1.50        2.00            2.50

   Slika 35: Ocena značajnosti svrha, za ispitanika, kada pristupa Internetu za obrazovanje i obuku

      Na slici 36 ilustrovani su odgovori ispitanika, iz kojih se vidi da najviše njih koristi brzine
prenosa do 56 kbit/s, ali bi želeli, u zavisnosti od tehničkih (ali i ekonomskih) uslova da koriste
brzine prenosa veće od 256 kbit/s.

                                                                      Brzine prenosa:



                                                                                                                  133

           Koja brz ina prenosa bi Vas
                  z adovoljila?                                                               83

                                                     9




                                                          21

          Koje brzine prenosa koristite
                 sada (u kući)?
                                                                                        71

                                                                                                                         148


              više od 256k
              od 56k do 256k                 0           20           40        60       80        100   120      140          160

              do 56k

                  Slika 36: Brzine prenosa koje ispitanici koriste i koje bi želeli da koriste

      Na slici 37 ilustrovani su odgovori ispitanika, iz kojih se vidi da je količina informacija koju
ispitanici trenutno dnevno “skidaju” sa Interneta od 1 MB do 10 MB, ali ima i značajan broj

                                                                           71
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


korisnika koji već sada dnevno preuzimaju više od 10 MB informacija sa Interneta. Ukoliko bi to
tehničke mogućnosti (uz odgovarajuću ekonomsku sposobnost) dozvolile, svi ispitanici su izjavili
da bi dnevno preuzimali više od 10 MB.
                                                               Prenos informacija:



                                                                                                            147
            Koliku količinu inform acija
             biste voleli da skinete sa        0
                Interneta na dan?

                                               0




                                                                               74
             Koliku prosečnu količinu
               inform acija skinete sa                                    66
                 Interneta na dan?

                                                           33


                 više od 10M
                 od 1M do 10M              0       20          40    60        80     100      120    140     160

                 do 1M

  Slika 37: Količina informacija koju ispitanici trenutno “skidaju” sa Interneta, kao i ona koju bi želeli
                              ukoliko bi to tehničke mogućnosti dozvolile

4. IT usluge

      U nastavku upitnika ispitanici su se izjasnili da bi univerzalna usluga širokopojasnih
telekomunikacija, dostupna svakom stanovniku AP Vojvodine, trebalo da bude prenos govora,
podataka i slike (slika 38).

                     Šta mislite da treba da bude univerzalna usluga dostupna svakom
                                           stanovniku Vojvodine?


           90.0%
           80.0%
                                                                               78.1%        83.2%
           70.0%
           60.0%
           50.0%
           40.0%
           30.0%
           20.0%
                                           3.6%         1.2%
           10.0%
                                                                                                            Uzorak
            0.0%
                                    Prenos govora                   Prenos govora, podataka i slike         Novi Sad

       Slika 38: Definisanje univerzalne usluge širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini



                                                                    72
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Dalje, ispitanici su se izjasnili da sada gledaju oko 20, ali bi želeli da imaju na raspolaganju i
više od 60 TV programa, uz istovremeno gledanje čak 4 TV programa. Nešto je umereniji stav bio
građana Novog Sada, koji su se izjasnili da im je raspoloživo oko 16, a da bi želeli oko 40 TV
programa, a istovremeno bi gledali 2 TV programa (slika 39). Velika većina ispitanika (oko 80%),
želela bi da ima mogućnost da gleda filmove ili drugi program po svom izboru i u trenutku koji
njima odgovara (slika 40).

                                               TV programi

             70.0

             60.0
                                                     63.3
             50.0

             40.0
                            21.2
             30.0                   16.6
                                                            38.4
             20.0
                                                                               4.1     2.5
             10.0

              0.0
                    Koliko TV programa Koliko TV programa Koliko istovremenih
                         gledate?      biste voleli da imate TV programa bi
                                        na raspolaganju? želela da gleda Vaša                         Uzorak
                                                                            porodica ?.               Novi Sad
                                    Slika 39: Raspoloživost TV programa

             Da li Vas interesuje mogućnost gledanja bilo kog filma ili programa (npr.
                         sportski pre nosi i sl.) u tre nutku kada Vi odabe re te ?



    90.0%
    80.0%
    70.0%                                                          77.1%        82.1%

    60.0%
    50.0%
    40.0%
    30.0%                  11.9%        11.0%
    20.0%
    10.0%
                                                                                                      Uzorak
     0.0%
                               NE                                      DA                             Novi Sad

                              Slika 40: Mogućnost gledanja programa po želji




                                                       73
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Ispitanici su se izjasnili i o veličini cene koju bi bili u stanju da plate, da bi imali mogućnost
da gledaju film ili drugi program po svom izboru i u trenutku koji njima odgovara (slika 41).
Građani AP Vojvodine su spremni da plate oko 5 EUR, dok su građani Novog Sada su spremni i na
nešto veći iznos, od 5,45 EUR za ovakvu uslugu širokopojasnih telekomunikacija.

                      Koju cenu biste mogli da platite po usluzi (film ili program
                                             po izboru)?


                                                                                      € 5.45


          € 5.50
          € 5.40
          € 5.30                                        € 5.04
          € 5.20
          € 5.10
          € 5.00
          € 4.90                                                                                                         Uzorak
          € 4.80                                                                                                         Novi Sad

                         Slika 41: Mogućnost plaćanja usluge gledanja programa po želji

      Ispitanici su se izjasnili i po pitanju telefoniranja preko Interneta – najveći broj njih nije
koristio tu uslugu, ali bi, pod određenim uslovima, većina njih želela da ima na raspolaganju tu
uslugu (slika 42). Kada je u pitanju televizija visoke rezolucije, većina ispitanika nije spremna da
izdvoji 2000 do 3000 dinara za pretplatu, koja bi im obezbedila i tu uslugu.

            D a li biste koristili uslugu te le fonira nja pre ko
                                                                                            59
                                                                                                       124
        Inte rne ta , koja je je ftinija od kla sične , a li je sla bije g
                                                                                      103
                                  kva lite ta ?
                                                                                                             223


                                                                                                         147
          D a li re dovno koristite uslugu te le fonira nja pre ko                                                          307
                                   Inte rne ta ?                                      19
                                                                                 39


                                                                                                 88
            D a li ste ika d koristili uslugu te le fonira nja pre ko                                              206
                                    Inte rne ta ?                                 80
                                                                                                  149

         Da li biste koristili televiziju visoke rezolucije (to je                                      129
         televizija gde slika ima kvalitet fotografije), ako bi                                                          280
            cena pretplate bila od 2000 do 3000 dinara                                      35
                                mesečno?                                                          66


                                                                             0         50        100 150 200 250 300 350

             Uzorak-DA                     Novi Sad-DA                       Uzorak-NE                        Novi Sad-NE

   Slika 42: Mogućnost korišćenja usluga telefoniranja preko Interneta i televizije visoke rezolucije


                                                                        74
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


       Većina ispitanika, preko 55%, se izjasnila da bi radila od kuće, kada bi to bilo tehnički
izvodljivo preko Interneta, i to pre svega na poslovima obrazovanja na daljinu i razvoja softvera
(slika 43).

                       Da li biste radili od kuće, ukoliko bi to bilo tehnički izvodljivo
                                                    p o m o ć u In te r n e ta ?


                                                    D A -O sta lo      3.5%
                                                                       3.1%

                                  D A -O bra zova nje na da ljinu                            30.6%
                                                                                           27.8%


        D A -K njigovodstve ne i druge a dm inistra tivne usluge                   16.8%
                                                                                   17.0%

                                                                       4.0%
                         DA-Portirska služba (video nadzor)              5.7%


                                           DA-Razvoj softvera                          22.0%
                                                                                   21.9%

                                                                                                        56.1%
                                                             DA                                           56.4%

                                                                                                     35.3%
                                                             NE                                      35.3%

             Uzorak            Novi Sad                         0.0% 10.0% 20.0% 30.0% 40.0% 50.0% 60.0%

                              Slika 43: Mogućnost rada od kuće pomoću Interneta

      Na slici 44 ilustrovan je stav ispitanika koji pokazuje polnu neutralnost korisnika Interneta –
skoro pola ispitanika se izjasnilo da Internet podjednako koriste i muškarci i žene. Ipak, trećina
ispitanika se izjasnila da su muškarci češći korisnici Interneta od žena.

                             Šta mislite ko više koristi Internet?
                                                                               45.4%
      50.0%
      45.0%
      40.0%                 29.9%
      35.0%
      30.0%
      25.0%
      20.0%                                                                                           10.6%
      15.0%
                                                     4.1%
      10.0%
       5.0%
       0.0%
                      Muškarci                    Žene                Podjednako i              Ne z nam
                                                                     m uškarci i ž ene

                          Slika 44: Korišćenje Interneta – polna struktura korisnika



                                                                75
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Na pitanje, da li ima delova AP Vojvodine, u kojima građani imaju povlašćeni status u
pristupu Internetu, skoro četvrtina njih izjavila da takvih korisnika ima (slika 45). Skoro pola
ispitanika izjavilo je da ne zna odgovor na to pitanje.

                   Da li mislite da građani nekih delova Vojvodine
                   im a ju p o v la š ć e n i s t a t u s u p r is t u p u In t e r n e t u ?


                                                                                    45.4%
       50.0%
       45.0%
       40.0%
       35.0%                  23.5%
       30.0%                                             19.6%
       25.0%
       20.0%
       15.0%
       10.0%
        5.0%
        0.0%
                           DA                          NE                      Ne znam

                       Slika 45: Korišćenje Interneta – povlašćeni status korisnika

      Posebno interesantno za kreiranje strateškog dokumenta o korišćenju širokopojasnih
telekomunikacija u AP Vojvodini je stav skoro polovine ispitanika da NE žele da koriste
zdravstvene usluge preko Interneta (slika 46). Odgovor na ovo pitanje može da se komentariše i
stavom da skoro polovina ispitanika ŽELI da koristi zdravstvene usluge preko Interneta, ali je
negativan stav značajan kao generalni pristup potencijalnih korisnika prema ključnim uslugama u
kojima Internet može da doprinese većem kvalitetu života građana. Novosađani su više
zainteresovani za ovu uslugu što može da znači da su bolje edukovani o njoj ili su osetili njen uticaj.

                     Da li biste koristili zdravstvene usluge preko
                                         Interneta?

                                                                                 48.0%

           48.0%

           47.0%                 44.8%
           46.0%                            44.5%                   43.8%
           45.0%

           44.0%

           43.0%

           42.0%

           41.0%                                                                                 Uzorak
                                   NE                                    DA                      Novi Sad

                        Slika 46: Korišćenje zdravstvenih usluga preko Interneta


                                                       76
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Za pojašnjenje situacije oko (ne)spremnosti građana AP Vojvodine da, kada je u pitanju
televizija visoke rezolucije, izdvoji 2000 do 3000 dinara za pretplatu, koja bi im obezbedila i tu
uslugu, što je ilustrovano na slici 42, na slikama 47 i 48 je pokazano da, kada bi cena pretplate bila
od 800 do 1500 dinara mesečno, građani bi bili spremni da je plate za gledanje TV visoke
rezolucije, a 1000 do 2000 dinara za objedinjenu komunikacionu uslugu (telefon, istovremeno
gledanje 3 TV programa, prenos podataka brzinama od 20 Mbit/s).

        70.0%

        65.0%                                                   68.8%
        60.0%                                       63.2%

        55.0%                                                                            51.3% 51.6%

        50.0%

        45.0%
                                                                                                               48.7%
        40.0%                     35.6%
                                                                                                                           48.4%
        35.0%                               31.3%
        30.0%

        25.0%
                Da li biste koristili televiziju visoke rezolucije (to je Da li biste koristili televiziju visoke rezolucije (to je
                televizija gde slika ima kvalitet fotografije), ako bi televizija gde slika im kvalitet fotografije), ako bi
                                                                                                    a
                   cena pretplate bila od 1000 do 2000 dinara                 cena pretplate bila od 800 do 1500 dinara
                                        mesečno?                                                  m esečno?
                Uzorak-DA                          Novi Sad-DA                           Uzorak-NE                           Novi Sad-NE

                       Slika 47: Korišćenje TV visoke rezolucije – analiza cene usluge (1)

      65.0%                                                                                62.8%
                                        64.6%                     61.0%
                                                                                                         59.0%
      60.0%

      55.0%

      50.0%

      45.0%
                                           39.0%
      40.0%                   35.4%

      35.0%
                                                                                                                  37.2% 41.0%
      30.0%

      25.0%
                   Da li ste spremni da platite izmeđ u 2000 i 3000 dinara        Da li ste spremni da platite izmeđ u 1 i 2000 dinara
                                                                                                                        000
                 meseč no za objedninjenu komunikacionu uslugu (telefon,       meseč no za objedninjenu komunikacionu uslugu (telefon,
                istovremeno gledanje tri od hiljada moguć ih TV programa,     istovremeno gledanje tri od hiljada moguć ih TV programa,
                          prenos podataka brzinama od 20 Mb/s)?                          prenos podataka brzinama od 20 Mb/s)?
                Uzorak-DA                          Novi Sad-DA                           Uzorak-NE                           Novi Sad-NE

                       Slika 48: Korišćenje TV visoke rezolucije – analiza cene usluge (2)




                                                                             77
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Ispitanici su se izjasnili i o ceni koju su spremni da plate za instaliranje video nadzora svog
doma, kao i za mesečni iznos za tu uslugu (slika 49). Za instalaciju su spremni da plate 8605 dinara
(stanovnici Novog Sada i čitavih 10733 dinara), a za mesečnu pretplatu su spremni da izdvoje nešto
više od 700 dinara za uslugu video nadzora.


                                             10,733 Din.
    12,000 Din.
                                8,605 Din.
    10,000 Din.

      8,000 Din.

      6,000 Din.

      4,000 Din.
                                                                            752 Din.726 Din.
      2,000 Din.

           0 Din.
                    Koliko ste spremni da platite za instaliranje Koliko ste spremni da platite za mesečne
                           video nadzora Vašeg doma?             troškove kompletnog video nadzora Vašeg     Uzorak
                                                                                  doma?                      Novi Sad

                        Slika 49: Korišćenje usluge video nadzora preko Interneta




                                                          78
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



Prilog 3 – “Delphi” istraživanje mišljenja eksperata o
razvoju širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini
      Odgovori eksperata na upitnik na osnovu kojeg su istraživana mišljenja stručnjaka o razvoju
širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini, sređeni su prema oblastima:
     1.   Tehnološki razvoj – analizirane su dve teme;
     2.   Tržište proizvoda i usluga – analizirane su dve teme;
     3.   Regulativa – analizirane su tri teme;
     4.   Socijalni aspekti – analizirane su tri teme;
     5.   Ostali aspekti – analizirane su četri teme.

1.1 Tehnološki razvoj – Tehnologije u pristupnoj mreži za koje se očekuje da će biti
dominantne u oblasti širokopojasnih telekomunikacija do 2011. god.

     Rang lista odgovora eksperata, formirana prema oceni značajnosti za AP Vojvodinu u
narednom periodu (do 2011. god):
                                                                               Ocena značaj-
                                                                                 nosti za AP
Ra- Tehnologije u pristupnoj mreži za koje se očekuje da će biti dominantne u
                                                                              Vojvodinu: od 5–
ng             oblasti širokopojasnih telekomunikacija do 2011 god:
                                                                              vrlo značajno; do
                                                                               1–bez značaja
 1 WiMAX                                                                              5
 1 xDSL – ADSL 2+                                                                     5
 1 Mesh PTP, PMP radio linkovi (iznad 20 GHz) velikog protoka (>100 Mbit/s)           5
 1 MSAN/DSLAM                                                                         5
 1 Point to multipoint radio (WLL, WiMAX, ...)                                        5
 1 Bakarna parica                                                                     5
 1 Simetrične parice                                                                  5
 2 Kablovski modemi u kombinaciji sa HFC                                              4
 2 UMTS TDD, prelazno HSDPA, EVDO                                                     4
 2 Optička pristupna mreža                                                            4
 2 Bežična pristupna mreža                                                            4
 2 WiFi                                                                               4
 2 HFC mreže                                                                          4
 2 HSDPA/HSUPA/LTE                                                                    4
 3 3G Mobilna (UMTS)                                                                  3
 3 DSL                                                                                3
 3 Nelicirani 60 GHz point to point radio ultra velikog kapaciteta (1 Gbit/s)         3
 3 Elektrodistributivna mreža kao TK pristupna mreža                                  3
 3 ISDN                                                                               3
 3 FWA                                                                                3
 4 PLC                                                                                2
 4 Cable                                                                              2
 4 Optička vlakna                                                                     2
 4 3G                                                                                 2
 4 FTTH (GPOT, EPOT)                                                                  2
 5 Sve ostale                                                                         1
 5 Kablovska pristupna mreža                                                          1
 5 Mobilna telefonska mreža kao alternativna pristupnoj mreži                         1

                                                       79
   Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



     Pojedinačni odgovori eksperata. Procena zastupljenosti u svetu i kod nas:
     Tehnologija u pristupnoj mreži za koje se   Ocena značajnosti za     Procenat     Procenat
R.b. očekuje da će biti dominantne u oblasti   nas: od 5 – vrlo značaj- zastupljeno- zastupljeno-
     širokopojasnih telekomunikacija do 2011:   no; do 1 – bez značaja sti u svetu sti kod nas
  1. WiMAX                                     5                                               0%
  2. xDSL – ADSL2+                             5              - ADSL 2+                      90%
  3. Kablovski modem                           4                                             10%
                                                                              100%          100%
  1. ADSL2+                                    5                                40%          60%
  2. WiMAX (Standardi 802.16.e i 802.16.d) 4                                    20%          10%
  3. 3G Mobilna (UMTS)                         3                                20%          10%
  4. Kablovski modemi u kombinaciji sa HFC 4                                    10%          15%
  5. PLC                                       2                                 5%            2%
  6. Sve ostale                                                                  5%            3%
                                                                              100%          100%
  1. DSL                                       3                           Oko 60%           20%
  2. Cable                                     2                           Oko 30%           10%
  3. UMTS TDD, prelazno HSDPA, EVDO 4                                          < 5%
  4. WiMAX, mobilni WiMAX                      4                               < 5%          <5%
  5. Mesh PTP, PMP radio linkovi (iznad 20 5
                                                                               < 5%          <5%
     GHz) velikog protoka (>100 Mbit/s)
                                                                              100%          100%
  1. MSAN/DSLAM                                5
  2. Point to multipoint radio (WLL, WiMAX) 5
  3. Mobile                                    4
  4. Licencirani point to point radio (18, 23, 4
     26, 38 GHz)
  5. Nelicirani 60 GHz point to point radio    3
     ultra velikog kapaciteta (1 Gbit/s)
                                                                              100%          100%
  1. xDSL tehnologija                          4
  2. Optička pristupna mreža                   4
  3. Elektrodistributivna mreža kao TK         3
     pristupna mreža
  4. Bežična pristupna mreža                   4
  5. Kablovska pristupna mreža
  6. Mobilna telefonska mreža kao
     alternativna pristupna mreža
                                                                              100%          100%
  1. Bakarna parica                            5
  2. ISDN                                      3
  3. ADSL                                      5
  4. WiFi                                      4
                                                                              100%          100%
  1. Simetrične parice                         5                                30%          50%
  2. HFC mreže                                 4                                30%          36%
  3. FWA                                       3                                10%          10%
  4. Optička vlakna                            2                                25%            2%
  5. 3G                                        2                                 5%            2%

                                                      80
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


      Tehnologija u pristupnoj mreži za koje se Ocena značajnosti za       Procenat     Procenat
R.b.    očekuje da će biti dominantne u oblasti nas: od 5 – vrlo značaj- zastupljeno- zastupljeno-
      širokopojasnih telekomunikacija do 2011: no; do 1 – bez značaja sti u svetu sti kod nas
                                                                               100%          100%
   1. xDSL                                      5                                40%          40%
   2. HSDPA/HSUPA/LTE                           4                                30%          30%
   3. WiMAX                                     2                                20%          28%
   4. FTTH (GPOT, EPOT)                         2                                10%            2%
                                                                               100%          100%

1.2 Tehnološki razvoj – Postojeće tehnologije u pristupnoj mreži koje
koče/usporavaju uvođenje širokopojasnih telekomunikacija

     Rang lista odgovora eksperata, formirana prema oceni značajnosti u kojoj postojeće
tehnologije u pristupnoj mreži koče/usporavaju uvođenje širokopojasnih telekomunikacija u AP
Vojvodini:
                                                                           Ocena značajnosti:
           Postojeće tehnologije koje u pristupnoj mreži koče / usporavaju
Rang                                                                      od 5 – vrlo značajno;
                     uvođenje širokopojasnih telekomunikacija:
                                                                           do 1 – bez značaja
1. Velika količina neprodatih ISDN priključaka u Telekomu Srbija                    5
2. Usporena implementacija servisa u MPLS mreži Telekoma Srbija                     5
3. Nepostojanje konkurencije u operatorskom biznisu                                 5
4. POTS                                                                             5
5. Analogna telefonija                                                              5
6. Pristupna mreža izgrađena na NF kablovima                                        5
7. Postojanje dvojnika                                                              5
8. Simetrične parice                                                                5
9. Žična telefonija i monopol Telekoma u svim vrstama telekomunikacija              5
10. Dugačke pretplatničke petlje                                                    4
11. Bežičan prenos                                                                  4
12. Nepostojanje adekvatne infrastrukture (zastarele i predugačke parice)           3
13. Izgradnja čisto koaksijalnih mreža, a ne HFC                                    2

2.1 Tržište – Ciljne grupe kojima trebaju širokopojasne telekomunikacije

       Rang lista odgovora eksperata, formirana prema oceni značajnosti za AP Vojvodinu:
                                         Ocena značajnosti za trži- Procena učešća ciljne
              Ciljne grupe kojima trebajušte širokopojasnih TK kod grupe u ukupnom tržištu
Rang
                                         nas: od 5 – vrlo značajno; širokopojasnih TK kod
           širokopojasne telekomunikacije:
                                              do 1 – bez značaja            nas *)
 1 Operatori fiksne telefonije                        5                      60%
 1 Internet servis provajderi                         5                      25%
 1 Biznis korisnici                                   5                      84%
 1 Rezidencijalni korisnici                           5                      30%
 1 Tinejdžeri (igre, filmovi na zahtev)               5
 1 Prosvetno-obrazovne i naučne ustanove              5                       5%
 1 Internet korisnici                                 5
 1 Mala i srednja preduzeća                           5
 1 Zdravstvene ustanove                               5                       1%
 1 Studenti/đaci                                      5                      30%

                                                       81
         Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                                                           Ocena značajnosti za trži- Procena učešća ciljne
                  Ciljne grupe kojima trebaju              šte širokopojasnih TK kod grupe u ukupnom tržištu
Rang
               širokopojasne telekomunikacije:             nas: od 5 – vrlo značajno; širokopojasnih TK kod
                                                                do 1 – bez značaja            nas *)
     1    Visoko-obrazovani                                             5                      30%
     2    Operatori mobilne telefonije                                  4                       0%
     2    Poslovni korisnici                                            4                      10%
     2    Univerziteti                                                  4                      20%
     2    Mladi                                                         4
     2    Zabava (različite starosne grupe)                             4                      20%
     3    Mobilni korisnici                                             3                      10%
     3    Uprava, od nivoa republike do opštine                         3                      20%
     3    Funkcionalni sistemi                                          3                      10%
     3    Sva ostala fizička lica                                       3                       7%
     4    Turistički radnici
     4    Arhitektura, građevina i geodezija
*)          Dati procenti predstavljaju pojedinačna mišljenja eksperata (detaljan pregled pojedinačnih mišljenja
            dat je u nastavku teksta. Otuda njihov zbir daleko premašuje 100%, ali je u tabeli naveden da se
            ukaže na procenjeno učešće te ciljne grupe korisnika širokopojasnih telekomunikacija u AP
            Vojvodini.

          Pojedinačni odgovori eksperata. Procena učešća u svetu i kod nas:
                                         Ocena značajnosti za Procena učešća Procena učešća
                                         tržište širokopojasnih ciljne grupe u ciljne grupe u
         Ciljne grupe kojima trebaju
R.b.                                       TK kod nas: od 5 – ukupnom tržištu ukupnom tržištu
      širokopojasne telekomunikacije:
                                         vrlo značajno; do 1 – širokopojasnih širokopojasnih
                                               bez značaja        TK u svetu    TK kod nas
1. Operatori fiksne telefonije                       5               40%            60%
2. Operatori mobilne telefonije                      4               15%             0%
3. Mobilni korisnici                                 3               30%            10 %
4. Internet servis provajderi                        5               30%            25%
5. Poslovni korisnici                                4               10%            10%
6. Veliki poslovni korisnici                         5
7. Biznis korisnici                                  5               70%            84%
8. SOHO i Rezidencijalni korisnici                   3                5%             5%
9. Rezidencijalni korisnici                          4               30%            50 %
10. Uprava, od nivoa republike do                    3            10% (u EU         20%
     opštine                                                        100%)
11. Funkcionalni sistemi                             3           5% (svi veći       10%
                                                                funk. sistemi)
12. Univerziteti                                     4               20%            20 %
13. Tinejdžeri (Igre, filmovi na zahtev)             5
14. Turistički radnici
15. Arhitektura, građevina i geodezija
16. Prosvetno-obrazovne i naučne                     5                5%             5%
     ustanove
17. Naučno obrazovne institucije                     5
18. Internet korisnici                               5
19. Mala i srednja preduzeća                         4
20. Mladi                                            4


                                                            82
         Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                                                     Ocena značajnosti za Procena učešća Procena učešća
                                                     tržište širokopojasnih ciljne grupe u ciljne grupe u
              Ciljne grupe kojima trebaju
R.b.                                                   TK kod nas: od 5 – ukupnom tržištu ukupnom tržištu
           širokopojasne telekomunikacije:
                                                     vrlo značajno; do 1 – širokopojasnih širokopojasnih
                                                           bez značaja       TK u svetu     TK kod nas
21.      Zdravstvene ustanove                                    5                5%             1%
22.      Studenti i učenici                                      4                5%             3%
23.      Sva ostala fizička lica                                 3               15%             7%
24.      Visoko-obrazovani                                       5               30%            30%
25.      Zabava (različite starosne grupe)                       4               20%            20%

2.2 Tržište – Usluge koje zahtevaju uvođenje širokopojasnog pristupa
     Rang lista odgovora eksperata, formirana prema oceni značajnosti za AP Vojvodinu:
                                                    Ocena          Procena učešća                 Procena učešća
              Usluge koje zahtevaju            značajnosti kod usluge u ukupnom                 usluge u ukupnom
Rang         uvođenje širokopojasnog           nas: od 5 – vrlo tržištu individualnih            tržištu poslovnih
                    pristupa:                  značajno; do 1 –      korisnika –                     korisnika
                                                 bez značaja       domaćinstva *)                 – preduzeća *)
     1    Prenos Video IPTV                           5
     1    Prenos podataka – brzi                      5                  80%                            70%
          Internet
     1    e-economy                                     5                     20%                       50%
     1    Pristup Internetu                             5
     1    e-poslovanje                                  5
     1    e-uprava                                      5
     1    e-edukacija                                   5
     1    video on demand                               5                     40%                        5%
     1    E-banka/E-država                              5                     20%                       20%
     1    E-škola                                       5                      5%                        5%
     2    VoIP                                          4                     18%                       25%
     2    Teleworking                                   4                     10%                       25%
     2    e-entertainment, e-banking,                   4                     40%                       10%
          e-publishing, …
     2    Video streaming                               4                     40%                       50%
     2    Mobile triple play                            4                      5%                       20%
     2    e-health                                      4
     2    Telemedicina                                  4                     10%                        2%
     2    telelearning                                  4                      5%                        5%
     2    Internet kao izvor zabave                     4                     30%                       25%
     3    Video konferencija                            3                      2%                        5%
     4    Filmovi i muzika na zahtev
     4    Virtual reality igre
     4    Video konferencije
     4    Kablovska televizija
     4    Video telefonija
     4    Multimedija
*)          Dati procenti predstavljaju pojedinačna mišljenja eksperata (detaljan pregled pojedinačnih mišljenja
            dat je u nastavku teksta. Otuda njihov zbir daleko premašuje 100%, ali je u tabeli naveden da se
            ukaže na procenjeno učešće te usluge koja zahteva uvođenje širokopojasnog pristupa u AP
            Vojvodini.


                                                            83
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine




     Pojedinačni odgovori eksperata:
                                          Ocena          Procena učešća
                                                                            Procena učešća usluge
         Usluge koje zahtevaju       značajnosti kod usluge u ukupnom
                                                                              u ukupnom tržištu
R.b.    uvođenje širokopojasnog      nas: od 5 – vrlo tržištu individualnih
                                                                            poslovnih korisnika –
               pristupa:             značajno; do 1 –      korisnika –
                                                                                  preduzeća
                                       bez značaja        domaćinstva
  1. Prenos Video IPTV                      5
  2. Prenos podataka – brzi Internet        5                  80%                   70%
  3. Video konferencija                     3                   2%                    5%
  4. VoIP                                   4                  18%                   25%
                                                              100%                  100%
  1. e-economy                              5                  20%                   50%
  2. e-government                           4                  10%                    5%
  3. e-learning                             3                  10%                    5%
  4. e-health                               3                  10%                    5%
  5. Teleworking                            4                  10%                   25%
  6. e-entertainment, e-banking, e-         4                  40%                   10%
     publishing …
                                                              100%                  100%
  1. E-learning                             3                   5%                   10%
  2. Gaming                                 3                  40%                   20%
  3. Video streaming                        4                  40%                   50%
  4. Mobile triple play                     4                   5%                   20%
  5. E-health                               3                  10%                   10%
                                                              100%                  100%
  1. Filmovi i muzika na zahtev
  2. Virtual reality igre
  3. Video konferencije
  4. Zdravstvo
  5. Poslovne primene
                                                              100%                  100%
  1. Pristup Internetu velikim
     brzinama
  2. Video na zahtev
  3. Kablovska televizija
  4. Video telefonija
  5. Multimedija
                                                              100%                  100%
  1. Pristup Internetu                      5
  2. e-business                             5
  3. e-government                           5
  4. e-health                               4
  5. e-edukacija                            5
                                                              100%                  100%
  1. video on demand                        5                  40%                    5%
  2. telework i poslovanje firme            3                  20%                   80%
  3. telemedicina                           4                  10%                    2%


                                                       84
       Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                                                  Ocena          Procena učešća
                                                                                    Procena učešća usluge
            Usluge koje zahtevaju            značajnosti kod usluge u ukupnom
                                                                                      u ukupnom tržištu
R.b.       uvođenje širokopojasnog           nas: od 5 – vrlo tržištu individualnih
                                                                                    poslovnih korisnika –
                  pristupa:                  značajno; do 1 –      korisnika –
                                                                                          preduzeća
                                               bez značaja        domaćinstva
  4. e-government                                   4                  10%                    7%
  5. e-learning                                     4                   5%                    5%
  6. igre                                           3                  15%                    1%
                                                                      100%                  100%
  1. Internet kao globalna mreža                    4                  20%                   20%
     informacija
  2. Internet kao izvor zabave                        4                    30%                        25%
  3. Internet kao izvor                               3                    10%                        15%
     komercijalnih sadrzaja
  4. E-banka/E-država                                 5                    20%                        20%
  5. E-škola                                          5                     5%                         5%
  6. VoIP/IP-TV                                       3                    15%                        15%
                                                                          100%                       100%

3.1 Regulativa – Šta sve treba da bude uključeno u univerzalnu širokopojasnu
uslugu – ono što je neophodno obezbediti za svako domaćinstvo?

      U tabeli su navedene usluge koje, po mišljenju eksperata, čine ponudu širokopojasnih
telekomunikacija u AP Vojvodini:
        Šta sve treba da bude uključeno u univerzalnu širokopojasnu uslugu – ono što je neophodno
R.b.
                                      obezbediti za svako domaćinstvo?
 1.    Brzi Internet
 2.    IPTV
 3.    VoIP
 4.    Usluga telefonije
 5.    Pristup Internetu 256/64 kbit/s (ali je nemoguće za svako domaćinstvo već za svako naseljeno
       mesto preko 100 stanovnika)
 6.    Pristup opštim informacionim bazama podataka
 7.    Video streaming
 8.    Gaming
 9.    Lokalni serveri sa zabavnim sadržajem (filmovi, muzika, igre)
 10.   Turistički podaci, mape i sl.
 11.   Enciklopedije i edukativan softver na srpskom jeziku
 12.   Pristup Internetu velikim brzinama
 13.   Kupovina na daljinu
 14.   Kablovska televizija
 15.   Minimalni set dat zakonom za vrlo razuđena područja sa jednim širokopojasnim pristupom u
       školi ili mesnoj zajednici
 16.   Širokopojasni pristup
 17.   Prenos glasa
 18.   Prenos podataka
 19.   Prenos slike




                                                          85
      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine



3.2 Regulativa – Kakva je regulativa potrebna, koja će obezbediti uvođenje i
funkcionisanje dolazećih tehnologija kod nas?

      U tabeli su navedene oblasti/problematika koja treba da budu regulisana odgovarajućim
zakonima i drugim pravnim aktima, da bi se obezbedilo uvođenje i funkcionisanje dolazećih
tehnologija u AP Vojvodini, koje su neophodne za uvođenje, širenje i korišćenje širokopojasnih
telekomunikacija kod nas, i to prema oceni značajnosti koju su dali eksperti:


                                                                                Ocena značajnosti:
              Kakva je regulativa potrebna, koja će obezbediti uvođenje i
Rang                                                                           od 5 – vrlo značajno;
                   funkcionisanje dolazećih tehnologija kod nas?
                                                                                do 1 – bez značaja
  1    Definisanje pravilnika za interkonekciju različitih operatora                     5
  1    Regulisanje TV prava za Telekom i kablovske operatore                             5
  1    Tarifna politika                                                                  5
  1    Regulativa EU, ali ne starija od 1999. god. (regulacioni okvir iz 2002)           5
  1    Regulativa koja definiše cene usluga                                              5
  1    Regulativa koja definiše pristupe pojedinim servisima                             5
  1    Ubrzanje postupka dobijanja dozvola                                               5
  1    Regulisanje dozvoljenog frekvencijskog opsega                                     5
  1    Otvaranje tržišta US sa neutralnim pristupom                                      5
  1    Nov zakon o investicionoj izgradnji u oblasti telekomunikacija                    5
  1    Prenos vlasništva nad TT kanalizacijom lokalnoj samoupravi                        5
  1    Ukidanje monopola Telekoma Srbija                                                 5
  1    Nov zakon o investicionoj izgradnji u oblasti telekomunikacija                    5
  2    Frekvencijske dozvole                                                             4
  2    Regulisanje dozvoljenih spektralnih gustina snaga                                 4
  2    Uz prethodno strogo sankcionisanje izgradnje bez dozvola i licence, tj            4
       nelojalne konkurencije
  3    Zakon ili uredba koji omogućuje i olakšava strana ulaganja                        3
  3    Zakon o tarifiranju




                                                         86
    Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


3.3 Regulativa – Koja postojeća regulativa onemogućava/otežava uvođenje
dolazećih tehnologija kod nas?

      U tabeli su navedeni postojeći/važeći zakoni i druga pravna akta, koja
onemogućavaju/otežavaju uvođenje i funkcionisanje dolazećih tehnologija u AP Vojvodini, koje su
neophodne za uvođenje, širenje i korišćenje širokopojasnih telekomunikacija kod nas, i to prema
oceni značajnosti koju su dali eksperti:
                                                                                  Ocena
         Koja postojeća regulativa onemogućava/otežava uvođenje dolazećih    značajnosti: od 5
Rang
                                 tehnologija kod nas?                        – vrlo značajno;
                                                                            do 1 – bez značaja
 1 Domaća regulativa otežava uvođenje navedenih tehnologija                          5
 1 ADSL2+ – samo jedan vlasnik bakarne infrastrukture, nema odvezivanja              5
     lokalne petlje, nema konkurencije, nema dostizanja nivoa EU;
 1 Zakon o planiranju i izgradnji                                                    5
 1 Cene Republičkog geodetskog zavoda                                                5
 2 WiMAX – 802.16.e standard može, ali ne mora da bude prihvaćen u                   4
     smislu širine kanala (treba min. 5 MHz, za sada u planu raspodele 3.5
     MHz); za stan. 802.16d država hoće da polovinu spektra da monopolskom
     operatoru bez naknade, a drugima da oduzme i deli regionalno;
 2 Pravila Zavoda za urbanizam                                                       4
 3 Kablovski modemi – kablovski operatori ne mogu da povežu svoje                    3
     izolovane mreže u regionalne i nacionalne, jer ne mogu lako da dođu do
     alternativne infrastukture
 3 Dozvole za emitovanje programa                                                    3
 3 Ograničenje emisione snage za dati opseg kod DS SS sistema prenosa                3
 3 Zakon o sistemima veza                                                            3
 4 Efikasno izdavanje dozvola/licenci za bežični prenos
 4 Inertnost Telekomunikacione agencije
 4 Nepotpuna nezavisnost RATEL-a
 4 Zakon o izgradnji
 4 Zakon koji je EU okvir 1998
 4 Akcioni plan Strategije

4.1 Socijalni aspekti – Teme 1 i 2

      U tabeli su navedena mišljenja eksperata o eventualnim subvencijama od strane države u
oblasti uvođenja i korišćenja usluga širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini:
                                             Mišljenje eksperata:
                                                                                    DA                 NE
 Oblast uvođenja subvencije:
1 Da li država treba da subvencioniše uvođenje univerzalne
                                                                                    10                  1
   širokopojasne usluge za posebne kategorije korisnika?
2 Da li država treba da subvencioniše korišćenje univerzalne
                                                                                     7                  4
   širokopojasne usluge za posebne kategorije korisnika?




                                                       87
      Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


4.2 Socijalni aspekti – Kategorije korisnika koje treba tretirati kao posebne, za koje
država treba da obezbedi subvencije

      U tabeli su navedena mišljenja eksperata o kategorijama korisnika koje treba tretirati kao
posebne – za koje država treba da obezbedi subvencije u oblasti uvođenja i korišćenja usluga
širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini:
                   Kategorije korisnika koje treba tretirati kao posebne, za koje država
                                      treba da obezbedi subvencije:
            INDIVIDUALNI KORISNICI:                               PRAVNA LICA I USTANOVE:
 1.    Hendikepirana lica                                 Školstvo i univerziteti
 2.    Socijalno ugrožena domaćinstva                     Zdravstvene ustanove u državnom vlasništvu
 3.    Korisnici u ruralnim područjima koji tako          Zdravstvene institiucije do nivoa ambulante u
       mogu biti zaposleni                                mesnim zajednicama
 4.    Invalidi i lica sa posebnim potrebama              Opštinske uprave i mesne zajednice
 5.    Penzioneri                                         Naučno obrazovne institucije
 6.    Akademski građani                                  Naučno istraživački instituti
 7.    Ispod minimuma primanja                            Preduzeća koja su formirala hendikepirana
                                                          lica
 8.    Marginalizovane grupe                              Vrtići, osnovne i srednje škole
 9.    Stanovnici ruralnih područja                       Humanitarne organizacije
 10.   Studenti i đaci                                    Ustanove kulture
 11.   Penzioneri sa prihodom manjim od određenog Ustanove koje okupljaju invalide i bolesne
 12.                                                      Biblioteke
 13.                                                      Državne institucije

5.1 Ostali aspekti – Na koji način treba organizovati edukaciju stanovništva o načinu
korišćenja i mogućnostima širokopojasnih telekomunikacija?

      U tabeli su navedeni, prema značajnosti koju su ocenili eksperti, modaliteti edukacije
stanovništva o načinu korišćenja i mogućnostima širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini:
                                                                                  Ocena značaj-
     Na koji način treba organizovati edukaciju stanovništva o načinu korišćenja nosti: od 5 – vrlo
Rang
                   i mogućnostima širokopojasnih telekomunikacija?               značajno; do 1 –
                                                                                   bez značaja
 1 TV emisije                                                                            5
 1 Popularni časopisi                                                                    5
 1 Sa stepenom penetracije od 0,2% BB korisnika na 100 stanovnika mi ne                  5
     treba da edukujemo stanovništvo već da stvorimo ambijent da oni mogu da
     dobiju što jeftiniji i sigurniji širokopojasni Internet.
 1 Organizovanje kratkih obuka pri opštinama i školama                                   5
 1 Besplatni štampani materijal                                                          5
 1 Realizacija značajnih aplikacija kao što su: mapa Srbije, edukativni                  5
     programi na srpskom i sl.
 1 Mediji (TV, radio, štampa)                                                            5
 1 Tribine i okrugli stolovi                                                             5
 1 Adekvatni školski programi (od vrtića)                                                5
 2 Tada neće biti potrebna edukacija, već će ih pridobiti marketinške                    4
     kampanje operatora
 2 TV emisije za popularizaciju                                                          4
 2 Pilot projekti sa besplatnim demonstracijama                                          4

                                                         88
       Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


                                                                                  Ocena značaj-
     Na koji način treba organizovati edukaciju stanovništva o načinu korišćenja nosti: od 5 – vrlo
Rang
                  i mogućnostima širokopojasnih telekomunikacija?                značajno; do 1 –
                                                                                   bez značaja
 2 Grupisati ljude po nivou obrazovanja (kako?) i svakoj grupi ponuditi                  4
     adekvatan propagandni materijal
 2 Show-room operatora                                                                   4
 2 Izdavanje knjiga                                                                      4
 2 Kursevi u školama/bibliotekama                                                        4
 3 Stručni časopisi                                                                      3
 3 Novine                                                                                3
 3 Edukaciju možemo sprovesti u osnovnim i srednjim školama, gde će deca                 3
     videti mogućnosti širokopojasnih telekomunikacija
 3 Korisnicima Internet usluga ponuditi prezentaciju o novim mogućnostima                3
 3 Široke medijske kampanje                                                              3
 4 Treba edukovati “donosioce odluka” da znaju koliko je ova oblast značajna             2
     za razvoj srpske ekonomije u 21. veku
 4 Pomoć provajdera                                                                      2
 5 Pokrivanje raznih značajnih događaja (sportske priredbe, takmičenja i sl)

5.2 Ostali aspekti – Tema 2

      U tabeli je dato izjašnjavanje eksperata po pitanju ocene obučenosti studenata, školovanih kod
nas, za rad u oblasti širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini:
                                                                      Mišljenje eksperata:        DA          NE
Pitanje:
Da li su studenti školovani kod nas dovoljno obučeni za rad u ovoj oblasti?                        7           4

5.3 Ostali aspekti – Kakva je uloga nacionalnog operatora u razvoju ove oblasti kod
nas?
      U tabeli su data mišljenja eksperata o ulozi nacionalnog operatora u razvoju oblasti
širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini:
R.b.          Mišljenja eksperata o ulozi nacionalnog operatora u razvoju oblasti širokopojasnih
                                      telekomunikacija u AP Vojvodini
1.     Vodeća i pokretačka.
2.     Na žalost presudna. Sve zavisi od nacionalnog operatora i stepena realizacije njegovih biznis
       planova. Da li će neko preuzeti odgovornost ako 2007. god. ne budemo imali 200.000 ADSL
       korisnika, a 2010. god. 800.000 ADSL korisnika i ne budemo dostigli sadašnji nivo
       razvijenosti telekomunikacija u EU? Da li će neko preuzeti odgovronost ako godinu i po dana
       nakon stupanja Zakona o telekomunikacija na snagu nema obaveze nacionalnog operatora za
       realizacijom USKOPOJASNOG univerzalnog pristupa? Na žalost neće. Nije prirodno
       očekivati od monopoliste da se odrekne svog ekstra profita nastalog iz monopola.
3.     Trebala bi da bude vodeća zbog posedovanja infrastrukture. Mogućnost obuke stanovništva i
       davanja posebnih finansijskih pogodnosti korisnicima.
4.     Realizacija backbone infrastrukture i pristupnih tačaka. Posebno je značajna demonopolizacija
       na tom polju.
5.     Velika, ali ne sme da bude ograničavajuća.
6.     Da omogući ukidanje sopstvenog monopola i reviduje tehnička rešenja koja primenjuje,
       odnosno da utvrdi pravu strategiju razvoja i ubrzano počne da uvodi savremene tehnologije i
       usluge.

                                                          89
       Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine za period od 2007. do 2010. godine


R.b.         Mišljenja eksperata o ulozi nacionalnog operatora u razvoju oblasti širokopojasnih
                                     telekomunikacija u AP Vojvodini
7.     Trenutni monopol u pristupnoj ravni (pre svega u fiksnoj telefoniji) obeshrabruje ostale
       potencijalne ponuđače servisa a i investitore; Buduća: posle deregulacije Telekom bi mogao
       značajno da pomogne u očuvanju kvaliteta servisa i uspostavljanju boljih (viših)
       telekomunikacionih standarda.

5.4. Ostali aspekti – Kako vidite ulogu stranih investitora za uvođenje
širokopojasnih telekomunikacija kod nas?

      U tabeli su data mišljenja eksperata o ulozi stranih investitora za uvođenje širokopojasnih
telekomunikacija u AP Vojvodini:
R.b. Mišljenja eksperata o ulozi stranih investitora za uvođenje širokopojasnih telekomunikacija u
                                               AP Vojvodini
1. Ulaganjem u razvoj alternativnih operatora, alternativnih pristupnih mreža i investiranjem u
    primenu širokopojasnih aplikacija koje se koriste u svetu.
2. Kao i svuda u svetu i Evropi. Ako procene da ulaganjem u širokopojasne telekomunikacije
    mogu da izvuku profit, ulagaće. Naravno prvo u najprofitabilnije tehnologije a to su mobilna
    telefonija druge i treće generacije. Sem ulaganja u kablovsku televiziju, pre svega u SBB
    preko Soroš fonda, praktično ulaganja u fiksnu telefoniju nije ni bilo, niti će ih biti dok se ne
    izvrši liberalizacija i odvezivanje lokalne petlje, ili nuđenja međunarodnih telefonskih
    razgovora preko altrnativnih operatora.
3. Pozitivnu, jer prema modelima uspešnih zapadnih država možemo brže da oformimo mrežu u
    našoj državi, a takođe cene bi trebalo da budu prihvatljivije i kvalitet garantovan zbog više
    ponuđača širokopojasnih usluga.
4. Otvaranje lokalne petlje značajno bi uvećalo strana ulaganja.
5. Izuzetno značajna. Konkurencija treba da ubrza razvoja i donese savremene tehnologije i
    usluge. Ovim će se korisnicima pružiti mogućnost za izbor. Cene usluga će pasti, te će one biti
    dostupne većem broju korisnika. Strani investitori će doneti nova znanja, nove usluge i
    omogućiti brže ukljuivanje u globalnu mrežu, kao i obuku domaće radne snage.
6. Strani investitori su zainteresovani za ulazak na naše tržište širokopojasnih telekomunikacija
    zbog trenutno dobrih prihoda u ovoj oblasti. To potencijalno može pozitivno uticati i pomoći u
    poboljšanju kvaliteta ponuđenih usluga uz istovremeno smanjenje monopola.




                                                          90

				
DOCUMENT INFO
Shared By:
Categories:
Tags:
Stats:
views:40
posted:9/19/2012
language:Bosnian
pages:102