Naslov originala by yWpct7J

VIEWS: 102 PAGES: 240

									Naslov originala
Eric Lustbader
WHITE NINJA


Prevod s engleskog
Valerija Por

Erik Lustbader

BELI NINĐA
PRIČA O NIKOLI LAJNIRU




Posebno zahvalnost moram da izrazim svojoj ženi
Viktoriji koja je stvarno dala sve od sebe radeći na
Ovoj knjizi. Postoji lil nešto kao orden za
Uređivanje? Ako postoji, ona to zaslužujeza
Rad na belom nindži.

Hvala još jednommom ocu za lektorski rad.

Ovo je namenjeno Henriju
Morisonu, mom agentu ali i mom
Prijatelju, bez koga …

Piščeva napomena
Beli Ninzža je treći roman u seriji - koja je
Počela nindžom a nastavila se mikkoom - o životu
Nikole Lajnira.

Sve tri knjige su prepletene jedna s drugom.
Ali ninakoji ničin moeđusobno nezavise.Ipak
Romani su zamišljeni kao koncentrični krugov i
Kreirani tako da dopunjavaju jedan drugi.

Vetrove koji duvaju -
Treba pitati koji će list na drvetu
Biti sledeći!

                                            Soseki

                                                         Onaj ko beži od užasa
                                                         pašće u rupu:
                                                        onaj ko se izvuče iz rupe
                                                       upašće u zamku.
                                                                    eremija 48:44




Tokio Jesen

         Probudio se u tami. A napolju je bilo podne. U Kanu, hotelu za poslovne
ljude izvan Tokija, sa spuštenim metalnim zastorima,kao da je gavran navukao
svoje krilo preko prozora, bilo je mračno kao u grobu.
Bilo je to pravo poredenje. Soba je bila jedva nešto malo veća od mrtvačkog
kovčega. Plafon i pod bili su presvučeni istom mrtvačkom bojom sivog tona. Zato
što je prostorija bila mala svaki zrak svetlosti izazivao je vrtoglavicu.
Ali to nije bio razlog što Sendin nije upalio lampu kada se digao sa futona.
Imao je mnogo jači razlog zbog kojeg je želeo da ostane u tami.
Senđin je mislio na majku, kao što je uvek činio kad je bio pijan ili raspoložen
za ubijanje. On je, u stvari, imao dve majke, jednu koja ga je rodila i drugu
koja ga je othranila. Druga majka je bila njegova tetka, sestra njegove majke,
ali on joj se uvek obraćao sa Haha-san - majko. Ona ga je dojila na svojim
grudima kad mu je majka umrla samo nedelju dana posle poro
đaja, zbog infekcije koju je dobila prilikom dugog i teškog porođaja. Haha-san
je bila ta koja ga je negovala kad je bio bolestan kao dete, ona mu je
rashladivala čelo kad je goreo od temperature i zagrevala ga svojim dlanovima
kad mu je bilo hladno. Žrtvovala je sve za Senđina a on je na kraju otišao od
nje. Nije se čak ni oprostio, a kamoli zahvalio.
Ali to nije značilo da Senđin nije razmišljao o njoj. Otvorenih očiju sećao se
kako je stišavao svoj bes na njenim belim grudima, mekim i nežnim kao lokvanj,
kako je uzimao dok je ona davala, kako je stalno prekoračivao granice
dopuštenog, kako se ona samo s puno ljubavi osmehivala. Udarao bi, želeći da mu
se uzvrati na udarac. A umesto toga, ona ga je obavijala svojom nežnošću,
verujući da može da proguta njegov bes i da može da ga utopi u dobroti svog
bića.
Jedan san neprestano mu je bio prisutan u mislima, kao skorena lava na ugašenom
vulkanu: Senđin posmatra kako siluju Haha-sah. Pomisao na to dovela ga je do
snažnog orgazma.
Senđin je dugo vremena posmatrao kako mlečno bele kapljice njegove sperme klize
niz zid. Možda je sanjao. Onda se okrenuo na leđa i ustao. Za trenutak je bio
obučen, kretao se tiho kao duh. Nije se potrudio da zaključa vrata za sobom.
Kasno posle podne. Kad je izašao na ulicu nebo je bilo boje pleha. Bilo je teško
kao da je od metala, meko kao prašina. Industrijska prašina pretvorila je vazduh
u sirup. Mnogi su nosili bele maske sa filterom i to ne samo biciklisti koji su
kružili na sve strane nego i pešaci koji su se plašili za svoja pluća.
Dan je zamenio noć punu neona, ali, šta je doneo kao zamenu? Bezbojno sivilo,
ljuto i vlažno, samo dno mora bez sunca.
9U
Imao je dosta vremena do ubistva, ali to je bilo sasvim u redu. Tako je i
planirao, da izađe sa nekog anonimnog mesta, da ide samo pešice, potpuno
neprimetan, stvarajući stazu kroz grad koja će samo njemu biti poznata i koju će
samo on moći da sledi.
Osećao se nekako promenjenim, kao da je visok šest metara, kao da je monstruozno
moćan. Prepoznavao je te znake, bili su mu poznati i ugodni kao iznošena košulja
i on se osmehnu samom sebi. Osećao je dodir metala ispod odeće. Zagrejan
njegovom krvlju, taj metal kao da je živeo sopstveni život, kao da ga je njegova
raspomamljena snaga punila nekom vrstom sopstvene svesti. Osećao se kao bog, kao
osvetnički mač zavitlan nad Tokijom, spreman da iseče iz njega bolest koja ga je
razarala iznutra.
Bilo je veče kada je počeo da krči prolaz prema kapiji Svilenog druma. Kapija je
bila ukrašena mnogobrojnim rieonskim svetlostima, plasticnim cvetovima, krep
papirom. Posmatrana iz daljine, kapija je ličila na ogromnu orhideju ili, ako je
neko imao malo više mašte, na ženski polni organ.
Sendin prođe kroz staklena vrata u prostor osvetljen reflektorima. Kao da je
ušao u prizmu. Disko svetlost se odbijala o zidove koji su svi bili pokriveni
ogledalima. Za trenutak je bio dezorijentisan, baš kao u onoj sobi-mrtvačkom
kovčegu. Inače, ovde se osećao kao kod kuće.
Senđin prede preko poda od crne gume, sličnog onom kakav se koristi na dečjim
igralištima. Prošao je pored bara gde je bilo bezbroj stubova od plastike u
kojima je grgotala voda. Vrhovi stubova bili su od pleksiglasa.
On uhvati pogled upravnika ali ovaj brzo okrete glavu od njega, žureći prema
skloništu svoje kancelarije
u zadnjem delu građevine. Senđin nade prazan sto pored pozornice i sede. Kada je
primetio da počinje da se ljulja prema njemu, odmahnu kelnerici da mu ne
prilazi.
Sendin se osvrte oko sebe. Klub je bio prepun gostiju, najviše je bilo
biznismena koji su tu dolazili na račun svojih kompanija. Vazduh je bio pun dima
od cigareta, mirisa Santori viskija i znojavih tela. Sendinov jezik polete
izmedu usana kao da je hteo da lizne vazduh pun mirisa.
Minijaturna pozornica ispred Senđina bila je oblikovana u vidu suze od
pleksiglasa. Imala je tri nivoa. Disko reflektori su slali svetlost na blještavu
pozornicu a ona se odatle odbijala u duginim bojama, blješteći preko čitavog
kluba.
Najzad se pojaviše devojke. Nosile su čudne haljine koje su ih pokrivale od grla
do članaka, tako da su ličile na neke starozavetne sveštenice iz čijih usta će
se čuti sudbina ljudi i koje će uskoro svima u publici proreći šta će se
dogoditi.
Nije se uopšte videlo kako izgledaju. Vidljiva su im bila samo lica. Čovek je
morao da poveruje tim ljupkim, nasmešenim licima koja nisu izgledala ni andeoski
ni zlo, ali su biia prepuna nekog materinskog sjaja tako da ništa nije moglo ni
da ih postidi ni da ih preplaši. A to je i bio cilj. Njihovi izrazi su govorili:
“Verujte mi”. I čovek bi im automatski verovao. Čak i Senđin, koji nikome nije
verovao. Ali, on je ipak bio Japanac i bez obzira da li je verovao u to lli ne,
i on je bio deo homogene gomile.
Senđin obrati pažnju na jednu od devojaka, onu koja mu je bila najbliža. Bila je
neverovatno mlada i isto tako lepa. Nije očekivao nekoga tako mladog, ali to mu
ni najmanje nije smetalo. Njena mladost samo ga je još
više uzbudila. On obliza usne kao da se priprema da uživa u nekoj sjajnoj gozbi.
Muzika se promenila. Postala je nekako teža, nekako zamamnija u ritmu i kao da
su njeni pozivi bili sasvim odredene prirode. Devojke su razvezale haljine i
pustile da kliznu na pod od pleksiglasa. Poze su, dok su komadi odeće padali na
pod, bile sve izazovnije. Najzad su devojke bile sasvim nage.
Muzika je zamrla a ugašeni su i mnogi reflektori. Senđin je osetio uzdah
olakšanja u publici. Miris znoja , je sada prevladao sve ostale.
Devojka   ispred   Sendina imala je     divnu put.
Mišići su joj bili čvrsti i zaobljeni, pokazujući njenu mladost. Male dojke
stajale su čvrsto i visoko a uzana linija dlačica na Venerinom bregu više bi
otkrivala nego sakrivala da nije bila sakrivena senkom. Devojka je sada čučnula.
U rukama je držala bezbroj malih baterijskih lampi na kojima je bio naziv kluba,
Put svile. Ponudila je jednu baterijsku lampu
Senđinu, ali ovaj odbi. Odjednom iza njegovih leđa poče ludačko otimanje za
lampice. Biznismeni nisu štedeli pesnice i laktove da bi ih se domogli.
Kad su sve lampice podeljene, devojka nagnu gornji deo tela unazad sve dok joj
se bradavice ne usmeriše prema ogledalima na plafonu gde su bezbroj puta
odslikane. Ta čudna slika podsetila je Senđina na statuu vučice koja je
othranila Romulusa i Rema.
Balansirajući na petama, kao akrobatkinja, plesačica je počela da otvara butine.
To je bio vrhunac njene tačke, tokudaši poza ili, doslovce prevedeno - otvorena.
Senđin je posmatrao kako mišići na devojčinim butinama poskakuju dok se ona
polako okretala na pozornici, lako, kao da je zvezda nekog cirkusa. Isto
vremeno joj je lice bilo sasvim ozbihno, bez ikakvog izraza, kao da je kraljica
ili bogirija koja je očarala sve ove smrtnike. Sve dok je držala otvorene
butine, ova devojka a i sve ostale oko nje - zadržale su neku magnetsku snagu
koju je bilo teško objasniti i definisati. Senđin, potpuno nezainteresovan za
taj deo ženske seksualnosti, više se interesovao zbog privlačnosti i očaranosti
i njihovog efekta na muškarce u baru.
Odjednom bljesnu svetlost, iznenada, grubo, i prekide tišinu. Ponovo se oglasi
jaka rok muzika, devojke se obaviše svojim haljama a njihova lica su opet ostala
tajanstvena, ne odajući nikakvo osećanje.
Senđin je u tom trenutku bio suviše zaposlen da bi mogao da se bave savršenim
skrivanjem emocija na licima igračica. On se već probijao prema zadnjem delu
kluba. Išao je prema hodnicima koji su se ukrštali i preplitali iza pozornice.
Našao je garderobu koju je tražio, uvukao se unutra, stopio se s tamom. Sam u
minijaturnom prostoru poče da razgieda čega sve tu ima. Na suprotnom zidu je
našao prozor zamagljenih stakala. Bio je mali, ali je mogao da posluži. Proverio
je da ii je zaključan. Nije bio. Mogao je da se otvori.
Zadovoljan, on odvi sijalice oko ogledala za šminkanje. U garderobinije bilo
drugog izvora svetlosti. Razmisli malo pa onda zavi jednu sijalicu kraj
ogledala.
Kad je Mariko, devojka koja je privukla Senđinovu pažnju ušla u garderobu,
videla je Senđina samo kao siluetu, tanku i nepomičnu, kao izrezanu iz tamnog
papira. Jedna jedina sijalica bljesnu i baci oštru senku preko njegovog obraza.
Ona nije odmah shvatila šta to vidi, čak je pomislila da je to slika na posteru
koji je stavila na zid neka druga devojka.
Razmišljala je o moći koju poseduje - ali očigledno samo na ovom mestu i nigde
drugde.
Bilo je paradoksa u toj moći koja se javljala dok je bila u baru, na sceni, ali
nekako joj je izmicalo da otkrije šta je to, ili još važnije, da otkrije kako da
tu moć koristi da bi se domogla malo boljeg položaja u društvu nego što joj je
do sada bilo obezbecteno.
Morala je da riauči veštinu strpljenja ... ali, izgleda da joj to nije bilo
sudeno.
Senđin se odvoji od senki koje su šarale zid kad je Mariko otvorila vrata. Istog
trena bio je uz nju, pritisnuo se celom dužinom uz njeno telo kao .da je neka
zla tečnost koja lije iz senki.
Još uvek napola zaprepašćena što je poster oživeo, Mariko otvori usta da krikne
ali Senđin je udari pesnicom. Ona se sruši u njegovo naručje.
Senđin je odvuče u ugao i strgnu sa nje odeću. Malo sečivo, toplo od njegovog
krvotoka, ležalo je u šaci njegove ruke. Koristio je sečivo da bi pažljivo
isekao njenu odeću tako da ju je ogoljavao u preciznim kvadratima. Onda je
složio krpe onako kako je zamislio.
Na trenutak Senđin osmotri to divno biće, kao da je želeo da zauvek u svom umu
zadrži njenu sliku. Onda kleče i veza joj članke podigavši joj ruke iznad glave.
Vezao joj je ruke dugim komadom bele tkanine. Drugi kraj tkanine vezao j.e za
neke cevi kraj zida tako da je Mariko sada bila istegnuta.
Našao je zatim isti toliki komad tkanine, vezao ga oko svog grla, obavio ga oko
cevi, proračunao razdaIjinu i onda načinio čvor. Onda je otkopčao pantalone i
bacio se preko nje, bez uzdrhtalosti i bez strasti. Nije mogao lako da prodre u
nju, ali taj bol samo je još više pojačavao njegovo uzbuđenje.
Senđin najzad poče da dahće, skoro isto onako kako su dahtali muškarci u klubu
za vreme Marikine igre. Nije, međutim, osećao nikakav senzualni stimu1 lans ni
od svog ni od Marikinog tela. On je, kao i obično, bio uhvaćen u zamku svog uma
i kao pacov koji je izgubio čulo mirisa, vrteo se i vrteo u krugu.
Bhesak smrti i bljesak života, tame i svetlosti, preplitali su se u njegovom umu
kao bolni film koji je suviše dobro poznavao, kao da je neko drugi dahtao ispod
njegove svakidašnje obične maske načinjene od krvi i mesa.
Pošto više nije mogao da podnese te slike i ono što su one predstavhale, Senđin
opusti gornji deo tela i glavu. Sa svakim snažnim prodorom u Mariko, čvor oko
njegovog vrata zatezao se sve više.
Dok se približavao orgazmu, njegovo telo je ostajalo bez kiseonika i najzad poče
da ga obuhvata talas zadovohstva, tanak pokrov ekstaze zbog čega su njegov mali
trbuh i butine bili otežali kao da su od olova.
Tek na rubu same smrti, Senđin se osećao bezbedno, sigurno. Tek tu je bio
siguran, na toj prekretnici života i smrti. Bila je to moćna ali opasna osnova
na kojoj je bila zasnovana Kšira - Senđinovo učenje. Naučio je odavno da je na
tački smrti sve moguće.
Kad je čovek jednom pogledao smrti u oči, on će se uvek truditi da ponovo
rekonstruiše taj tren. Ta epifanija - koliko blizu jedan Istočnjak može da pride
zapadnjačkom hrišćanskom konceptu otkrića - rano se odigrala u Sendinovom životu
i promenila ga je zauvek.
Umirući, Sendin je ejakulirao. Svet se topio oko njega. Udišući Marikin
poslednji izdisaj, on je sakupljao krkhanje svojstveno svim umirućim bićima.
Žudno, kao zver, usrkivao je njen dah.
Ustao je, jednom rukom je odvezao tkaninu sa svog grla a drugom rukom je
mehanički povukao rajsferšlus na pantalonama. Lice mu je bilo bezizražajno,
skoro kao Marikino kada je na kraju svoje tačke pogledala prema publici.
Sada, kada je njegova tačka završena, Senđin oseti gubitak, pad, nešto kao bol.
Prihvatio je istinu da se čovek oseća nekompletno kada se vrati iz stanja
milosti.
Ruke su mu opet bile pune metalnih sečiva koja su ležala kao da su stopljena sa
njegovom kožom vlažnom od znoja. Ono što je malopre učinio sa Marikinom odećom,
Senđin sada vrlo pažljivo učini s njenom kožom. Isekao ju je na precizne komade.
Vukao je čelična sečiva po koži koja je do malopre bila tako glatka i netaknuta
a sada je bila sva u komadima. Senđin je pevušio dok je to radio, oči su mu bile
skoro zatvorene, videli su se samo uski prorezi kroz koje je prosijavala
beonjača. Kao da je bio sveštenik koji obavlja neki ritual.
Kad je završio, na njemu nije bilo ni kapljice krvi. Izvukao je komad papira iz
unutrašnjeg džepa a onda, koristeći jedno od svojih malih sečiva, umoči ga u
krv. Brzo je napisao na komadu papira: ovo je mogla da bude i vaša žena! Morao
je dva puta da umače sečivo u krv da bi završio pisanje poruke. Prsti su mu
drhtali posle svega što je doživeo i jedva je napisao te krvave reči. Savio je
papir i smestio ga u Marikina otvorena usta.
Pre nego što je otišao, oprao je noževe u malom lavabou, posmatrajući kako se
krv vrti u vodi koja je nestajala u kanalizaciji.
Odseče komad tkanine kojom je bio vezan za
cevi a onda priđe malenom prozoru i otvori ga pa se prebaci na sims. Zatreniitak
je bio sa druge strane.
Senđin je putovao autobusima i podzemnom železnicom sve do centra Tokija. U
senci Kraljevske palate bio je uvučen u gomilu ljudi osvetljenu neonskim
osvetljenjem koji su popadali nalik na cvetove sa nekog nevidljivog drveta.
Hodao je snažnim koracima punih energije ali u njima se nije osećalo da je
premoren ili da mu hodanje pričinjava napor. Prošavši pored jugozapadne krivine
velikog jarka Senđin dođe do velike avenije Ućiboridori, do prostora koji bi se
na zapadu zvao trg, ali za to nije bilo odgovarajuće reči u japanskom. Prošavši
pored Ministarstva saobraćaja, Sendin ude u ogromnu zgradu Gradske policije. Kao
i obično, u ovo doba noći bilo je vrlo tiho.
Deset minuta kasnije marljivo je radio za svojim pisaćim stolom. Ispred njega
moglo je da se pročita njegovo ime i čin: kapetan Senđin Omuke, komandant
odeljenja, Ubistva.
Za vreme operacije, Nikola Lajnir je plivao u moru uspomena. Anestezija koju su
mu dali odvojila ga je od stvarnosti, uništila je granice vremena i prostora,
tako da je poput boga Nikola bio svuda i to u svim vremenima.
Sećanje na period od pre tri godine postalo je trenutak sadašnjosti.
Nikola je širio ruke, podižući dlanove prema nebu: “Gledam svoje ruke, Justina,
i pitam se čemu one služe sem da nanose bol i donose smrt.”
Justina ga uhvati za ruku: “To su i nežne ruke,
Nik. One me tako nežno miluju da se topim od miline.”
Odmahnuo je glavom. “To nije dovoljno. Ne mogu da se otresem pomisli na sve ono
što su one uradik. Ne želim da ponovo ubijam.” - Glas mu je drhtao. - “Ne mogu
da verujem da sam to nekada mogao da radim.”
“Ti nisi nikada želeo da ubijaš, Nik. Ti si to radio samo u samoodbrani, kada je
tvoj rođak Saigo krenuo na nas oboje i onda kad je njegova ljubavnica Akiko
pokušala da te zavede i ubije.”
“Ali, pre toga ja sam bio obučavan. Najpre sam savladao buđucu - Stazu
samurajskih ratnika a onda ninđucu. Zašto?”
“Šta misliš, koji bi odgovor mogao da te zadovolji?” - pitala je nežno Justina.
“To je baš to” - reče Nikola zbunjen. - “Ja ne znam!”
“Mislim da je to zbog toga što ti i ne znaš odgovor.”
Plivajući kroz more uspomena on je mislio: “Ali, odgovor treba da postoji. Zašto
sam postao ovo što sam postao?”
Odjednom sinuše neke davno izgovorene reči: “Da bi postao pravi pobednik,
Nikola, čovek mora da ispita i tamnu stranu života.”
Odmah je odbacio ove reči kojih se tako iznenada setio.
Video je kamenu cisternu u obliku starog novčića na svom imanju. Setio se u
poplavi uspomena kako je pomoću lestvica od bambusa sišao dole da bi ugasio
Justininu letnju žeđ. Za trenutak ic tamni stomak cisterne bio pokriven vodom. A
onda je vode nestalo i on je na dnu video japanski
ideogram za.mići. To je bio simbol za stazu: ali i za putovanje.
Bilo je to njegovo putovanje iz detinjstva u svet ninđi. Kako je samo žudeo da
uroni u tamu. Zašto je želeo da se baci u tu smrtnu opasnost? Zar je mislio da
će moći da nauči te mračne veštine bez odredenih posledica? Ne razmišljajući,
bacio je kamen usred mirne vode. Tim jednostavnim gestom izazvao je neverovatne
promene u cisterni. Mirna voda u kojoj su se ogledali drveće i nebo, razbi se i
poče da podrhtava a talasi su se širili dalje od uznemirenog centra. Slika
drveća i neba se zaljulja a onda se sve pretvori u haos. A duboko dole,
tajanstvena riba, sakrivena velovima senke, pokrenu se i pode prema površini.
Da li je tako isto bilo sa Nikolinom odlukom da proučava ninducu?
Plovio je. Vreme, kao osećanje, sasvim je nestalo, pretvorilo se u nešto drugo,
teže od stvarnosti. Ali, sećajući se ideograma mići, mislio je na kamenu
cisternu na imanju svoje kuće severozapadno od Tokija. Pre nego što je ta kuća
postala njegova, pripadala je Itami, njegovoj tetki: Saigovoj majci. U borbi sa
Akiko, ona ga je štitila, pomagala mu je i on je počeo da je zove Haha-san -
majko.
Itami je volela Nikolu, mada je on - ili možda baš zbog toga - ubio Saigoa koji
ga je progonio, poubijao njegove prijatelje ne bi li mu prišao bliže i ubio i
“Saigo je bio pravo zlo” - rekla je Itami. - “U njemu nije bilo nikakve
čistote. Ničega čemu bi se čovek u drugim okolnostima divio. Želim da je mrtav.
Kako bi moglo da bude drugačije? Sve čega bi se ondotakao pokvarilo bi se i
uginulo. On je bio uništitelj
duhpva.”
Da je Akiko, Saigova ljubavnica, bila ista takva bez sumrije bi uspela da uništi
Nikolu. Ali njena čistota cilja, njen plamen, sreli su se s Nikolinim duhom i
goreli su na njegovoj moći.
Akiko, kao deo produžene Saigove osvete, pomoću plastičnih operacija uzela je
lik Jukio, Nikoline prve ljubavi. Ali, nezavisno od svoje volje, Akiko se
zaljubila u Nikolu. Zbog zakletve koju je dala Saigou, morala je da ubije
Nikolu, ali na kraju je Nikola morao da ubije nju da bi se spasao. U času kada
joj se suprotstavio, pitao se da li može da je ubije jer je i ona izazvala
snažna, opasna osećanja u njegovoj duši.
Čak i sada, razapet u ništavilu, nije bio siguran šta bi uradio da se bogovi
nisu umešali. Zemljotres koji se obrušio na sever Tokija otvorio je zemlju ispod
Akikinih nogu. Nikola je pokušao da je spase, ali ona je kliznula dalje od
njega, duboko u tamu, u senke raspukle zemljine kore.
“Nisam ponosan što sam uništio Saigoa, tvog sina” - rekao je Nikola.
“Naravno da nisi” - rekla je Itami. - “Borio si se časno. Ti si pravi sin svoje
majke.”
Itami je imala osamdeset godina kada se ovo odigralo pre tri godine. Bilo je to
samo jedan sat pre nego što će bogovi pozvati Akiko na njihove grudi u središte
Zemlje. Šest meseci kasnije, Itami je umrla a Nikola je, plačući na pogrebu,
mislio na trešnjin cvet u punom cvatu kome na vrhuncu lepote latice počinju da
padaju na zemlju gde ih gaze nožice razigrane dece.
Neka tuga ga je ispunjavala, ostajala je u njemu dok se naginjao nad slabo srce
svoje sićušne kćeri koja je ležala, plave kože, providna, nežna kao Ming vaza.
Održavali su je u životu zahvaljujući bezbrojnim cevima i čistom kiseoniku.
Živela je pune tri nedelje,
boreći se za onaj mali ostatak života koji je tinjao u njoj ali na kraju kao da
je izgubila volju da se bori, izdahnula je.
Kao u filmovima, Nikola je posmatrao Justinu kako tuguje. Nije mislio da ljudsko
biće može da prolije toliko suza. Mesecima je njena tuga bila sveobuhvatna,
zaklanjala joj je čitavi svet.
A kako je Nikola žalio? Nikako suzama. Nije mogao da ježali telom i duhom kao
majka - u čijem telu raste novi život, koja je već imala sa njim misterioznu
vezu, čija se duša preplitala sa dušom nerođenog deteta. Sanjao je.
Probudio se. Telo mu je bilo izlomljeno i obliveno znojem. Nije nikako mogao da
nastavi da spava. Provodio je noći budan, oblizivao je slane usne, buljio je u
plafon, buljio je u maglu koja se kovitlala.
Nikola je došao u Japan sa Justininim ocem da bi spojili njihovu fabriku
kompjuterskih čipova sa Sato Internešenelom. Nikola se bacio na posao i smatrao
je da je to razlog što je ostao u Japanu posle Akikine smrti. Posao je krenuo i
trebalo je koordinirati spajanje sa Sato Internešenelom. Nikoia i Tanzan Nangi,
glava ogromnog konglomerata, postali su prijatelji.
Zajedno su počeli da proizvode revolucionarni kompjuterski čip, poznat pod
nazivom Sfinga T-PRAM, potpuno programiran čip s memorijom. Ovo otkriće donelo
im je ogromnu zaradu. IBM nije odoleo pa je ponudio mnoge pogodnosti ne bi li mu
odali tajnu čipa: Motorola im je nudila ortakluk. Na Nikolino i Nangijevo
iznenađenje niko nije uspeo čak ni da nasluti rešenje čipa.
Nikola i Nangi su odlučili da sami krenu u proizvodnju.
Pošto    je Justina    bila tako    tiha i povučena,
Nikola je provodio sve više vremena sa Nangijem. Ko zna dokle bi se to nastavilo
da nisu počele da se javljaju te strašne glavobolje. Nisu toliko strašne bile
glavobolje koliko je grozan bio njihov uzrok - tumor.
Tumor je bio benigni ali pošto je rastao, bilo je neophodno da se ukloni. Ta
nova opasnost je prekinula čini koje kao da su bile bačene na Justinu posle
smrti njihove male kćeri. Pošto je shvatila da je još uvek nekome potrebna,
Justina se vratila u život. Dok su čekali na rezulatate testova, njih dvoje su
otkrili novu intimnost. Justina mu je rekla da uzima tablete za kontracepciju.
Nije još bila psihički spremna za novu trudnoću.
Anestezija je kao tepih po kome Nikola hoda bosih nogu u pravcu koji mu nije
poznat. To je kao život, ne kao mići, staza, ili put koji su poznati.
Nikola, zagledan u andeosko lice svoje kćeri koja ponovo i zauvek živi u
njegovom sećanju, prvi put otvoreno požele da napusti mići, svoju stazu, svoj
put. Želeo je da promeni svoju karmu. U prošlosti je menjao svoju sudbinu kao da
je košulja. Sada je želeo da je prelomi, da je pretvori u instrument svoje
volje.
Za tim je čeznuo dok je otvorenog srca pokušavao da uhvati duh svoje umrle
kćeri, da je posmatra na isti način na koji je osluškivao slabe otkucaje njenog
srca.
Počinje da roni gorke suze zbog nje ...
Probudio se i oko njega je sve bilo tako belo da mu se na tren učinilo da mu se
krv sledila. Na njegov krik dojuriše bolničarke. Gumeni đonovi njihovih cipela
škripali su po podu zastrvenom linoleumom. Justina se odmah probudila, srce joj
je udaralo jer čak nije bila ni svesna toga da je zaspala uz njega, držeći ga za
ruku. Učinila je to nesvesno. Njen palac je počivao
na plavkastoj veni njegove šake i ona je osećala puls. To ju je podsetilo kako
je pre tri godine osluškivala slabi puis svoje male kćeri.
Bolničarke odgurnuše Justinu, nikako neprijateljski već indiferentno zbog
efikasnosti što je bilo mnogo teže da se podnese, jer su jasno pokazivale koliko
je ona nekorisna u ovoj situaciji.
Stajala je u uglu. Bila je krupnija od svake bolničarke. Pokušavala je da viri
preko njihovih ramena, uplašena da se Nikoli nešto neočekivano ne desi, besna
što je odgurnuta da stoji tako po strani.
A šta ako umre? Prinela je ruku grlu a srce joj se sledilo. Bila je zima, sneg
na sve strane. Ona nije skinula kaput, mada je bilo toplo u sobi. Justina se
smrzavala.
Gospode, spasi ga molila je. Nije bila religiozna, nije čak ni znala da li
zaista veruje u boga. Za sada nije mogla da uradi ništa drugo osim da moli, to.
je bila bar neka vrsta utehe da nešto radi za Nikolu. Držaia se tog saznanja kao
što dete steže medu kad noć dovede senke nad njegov krevet.
-   Da li je sve u redu? - pitala je nesigurnim japanskim.
-     Nema razloga za strah - odgovorila je žena koju je Justina identifikovala
kao glavnu bolničarku.
Bolničarke su na celom svetu iste mislila je Justina. Niko ne želi da pomogne,
niko ne želi da pruii bilo kakvu informaciju.
Dok je posmatrala bolničarke kako vešto i efikasno obavljaju svoju dužnost,
pitala se šta ona uopšte traži u Japanu. U početku se spremno složila da ostane
ovde. Bilo je to ipak ono što je Nik
želeo a i njen šef, Rik Milar, želeo je da u Tokiju otvori odeljenje svoje
reklamne agencije. Bilo je sve savršeno kao srećan završetak nekog romana.
Stvarnost je, pak, bila sasvim drugačija. Ona je pre svega bila strankinja,
početak posla, bilo kakvog posla - koji nije bio vlasništvo Japanaca, bio je
veoma težak zadatak. U stvari, kada se osvrnula unazad, Justina je shvatila da
ona nikada ne bi mogla da otvori agenciju i pokrene posao, da nije bilo uticaja
Tanzana Nangija i Nika.
Bila je zaprepašćena saznanjem koliku moć ima Nik ovde. I on je, ipak, bio
stranac. Ali Japanci su se prema njemu odnosili sa poštovanjem, kao da je
njihove rase. Bilo je to delimično zbog samog Nika, ali dobrim delom to je bilo
i zbog toga što je on bio pukovnikov sin.
Pukovnik Denis Lajnir je komandovao Britanskim snagama u Singapuru za vreme
drugog svetskog rata. Tu je upoznao Nikolinu majku, Ćeong. Posle rata priključio
se snagama generala Makartura i došao je u glavni štab u Tokio zbog svoje
stručnosti poznavanja japanskog načina razmišljanja.
Pukovnik je bio čudesan čovek. Japanci su odmah shvatih da nije običan. Njihovi
ministri su gravitirali prema njemu kao meseci prema svojoj planeti.
Kada je umro, priređena mu je sahrana kao da je bio car.
Justini je bilo utoliko teže što je bila žensko i, bez obzira koliko se pisalo o
napretku japanskog društva, žene su još uvek tretirane kao drugorazredni
gradani. Tolensane su na radnim mestima ali nisu mogle da napreduju. Činjenica
da ona kao žena vodi agenciju, u korenu je sasecala sve mogućnosti prijema novih
članova. Nijedan Japanac, vređan i pošten i pun znanja ne
bi se prijavio za posao u kompaniji kojim rukovodi žena. Otkrila je da će
izgubiti sve mušterije ako zaposli samo žene. Niko nije hteo da ozbiljno shvati
rad te agencije. Posle osamnaest meseci morala je da zatvori radnju.
- Žao mi je, mala - rekao je Rik Milar preko telefona - znam da si uradiia sve
Što si mogla. Nemoj da brineš. Kad god želiš da se vratiš kući, naći ćeš posao
ovde kod nas.
Kuća.
Zagledana u Nikovo bledo lice - šta je mogla da vidi kroz sve te tajanstvene
zavoje - Justina je osećala da želi da se vrati - da ide kući.


Knjiga 1

Šumrak U Suakari



            Znači da stalno mutira. Čak i ako shvatimo neku njegovu manu, dok mi
budemo pripremali lek za nju, virusće se već promeniti u nešto drugo.
- Kako je ušao u sistem? - pitao je Nangi. - Mislio sam da imamo antivirusni
program, ugrađen u naš sistem.
-   Imamo - reče jedan tehničar a onda sleže ramenima. - Ali hakeri imaju
bezbroj sati vremena i beskrajnu želju da razbiju svaki sistem obezbeđenja.
Nangi je upravo hteo da načini gadnu primedbu o tome kako tehničari treba da
rade svoj posao, kada program poče da se odvija preko ekrana. On ga brzo
prelista, uveri se da je netaknut. A onda nasumice poče da traži neke druge
podatke.
Posle toga prepustio je stvar tehničarima. Na olakšanje svih prisutnih uskoro se
pokazalo da su softver programi netaknuti. Virus se raspao i Nangi je pomislio
da su srećni zbog toga. S druge strane, bilo je jasno da im je napadnuto samo
središte programa. Hakeri su, možda, bili u pravu. Nangi je, ipak, ostao
uznemiren. Čak i sada kad je sistem obezbedenja bio ponovo uspostavljen, Nangi
nije hteo da rizikuje da mreža ponovo bude napadnuta.
Napad virusa otkriven je rano tog jutra a otada je sve krenulo nizbrdo.
Nedeljni sastanak starijih menadžera Sato Internešenela nastavljao se prema
usvojenom dnevnom redu. Nikola je predložio da .se na tom sastanku razmotre
zaključci sa sastanka šefova odeljenja koji je održan prethodnog dana, zatim da
se uz uspehe i neuspehe odeljenja odrede potrebe keirecua - konglomerata - i
novi ciljevi. Došlo je do nagle promene posle odluke i pridobijanja prava da oni
proizvode ključne komponente za Hajrotehniksov takozvani Hajv-kompjuter
koji je za sada bio samo prototip. Mogućnost velike zarade nije bila jedina
privlačnost ovog projekta. Bila je to i mogućnost da Sato Internešenel zadobije
veliki ugled - sačuva obraz - kao jedina japanska kompanija uključena u projekat
Hajv.
Nikola pomislio je Nangi. On je pregovarao sa američkom firmom, Hajrotehnik-ink,
kojoj je vlada dala zadatak da smisli revolucionarni, novi kompjuter.
Ali Nikolin doprinos je bio mnogo veći nego samo razgovori o učestvovanju u ovom
programu. Pre nego što je Nikola počeo da radi za Sato Internešenel, Nangi je
bio svestan da je neophodno integrisati Sato koncern - odnosno individualne
kompanije konglomerata - u celinu koja će sjajno raditi. Nikola je bio taj koji
je pokazao da može da se ode korak dalje tako što je odlučio da se svi poslovi
vode iz centralne kancelarije u Tokiju.
Nangi je shvatio da je to i te kako japanski način razmišljanja jer je davalo
svakom odeljku osećanje da je integralna celina unutar velike zajednice. Za samo
tri meseca posle sprovođenja ove ideje u delo, Nangi je sa zahvalnošću primetio
povećanje profita od dvadeset odsto. Bio je zadovoljan i podelio je to
zadovoljstvo sa Nikolom.
Poveo je Nikolu u svoj omiljeni restoran, na tako skupo mesto koje je u stvari
bilo privatni klub za najviše rukovodioce industrijskih sektora - nijedan
ministar japanske, svuda prisutne, birokratije nije mogao da plati cene usluga u
tom klubu. Nije se u ovaj restoran dolazilo zbog hrane - dolazilo se zbog
atmosfere: bila je diskretna, ekskluzivna, poverljiva, savršena da se provede
dugo, dugo veče uz blago opijanje.
Japanac je retko kada dopuštao Zapadnjaku da
se napije sa njim. Za ljude koji su bili tako strogi u svojim društvenim
odnosima, opijanje je bilo vrhunac opuštanja. Kad bi se opio, Japanac je mogao
da kaže bilo šta - da izrazi ono što se inače smatralo tabuom jer se sve
sentimentalno, suviše osećajno, pa čak i suze moglo pripisati alkoholu. Sve je
bilo dopušteno i sve greške bi bile oproštene.
Usred opijanja sa Nikolom Lajnirom, Nangi je počeo da shvata kvahtete koje su
ljudi stariji od njega otkrivali u pukovniku Denisu Lajniru. Počeo je da shvata
zašto Nikolin otac nije smatran itekijem - strancem, kao drugi iz američkih
okupacionih snaga. Pukovnik Lajnir je bio nešto posebno - i taj kvalitet da može
da se prilagodi japanskoj psihi, a da u duši ostane Zapadnjak, bio je prisutan i
kod Nikole, bez obzira što je.pn bio napola i Englez.
Tanzan Nangi, ratni heroj, sve do pre deset godina potpredsednik svemoćnog MITI-
a, Ministarstva medunarodne trgovine i industrije, a onda osnivač i predsednik
Daimio banke za razvoj koju je kasnije posedovao Sato, a sada glava Sato
Internešenela, nije mogao da sanja da će ikada u životu zavoleti Zapadnjaka.
Iskreno rečeno, to jeste bilo nešto nezamislivo i neprihvatljivo. Ali tokom te
duge noći, i ne znajući kako je došlo do toga, Tanzan Nangi je osetio da voli
Nikolu onako kako bi neko voleo rodenog sina.
Nangi, jedan od najmoćnijih ljudi u Japanu nije osećao sramotu zbog te ljubavi.
Nikola je imao veliki hara - stomak - centriranu snagu koju su Japanci toliko
cenili. On je bio i častan čovek - Nikola je to pokazao Nangiju pre tri godine
kada je učinio sve da bi zaštitio Seićija Satoa, Nangijevog dugogodišnjeg
prijatelja i kada je izdržao sve muke a nije odao Tenćija Rusima. Tanzan Nangi
je znao da je Nikolino srce čisto. To je
bila najveća čast koju je Japanac mogao da prizna drugom ljudskom biću.
.
Nangi je, kako je to bilo propisano, pokazao spolja malo brige kada je Nikola
otišao u bolnicu. 2a Nangija je bio veliki udarac i lični i profesionalni, što
je Nikola tako grubo otrgnut od njega. Justina nije razumela njegovo ponašanje i
smatrala je da je njegovo mesto uz Nikolinu postelju.
Nangi je bio tužan i zbog toga što Nikola mora da bude u braku sa nekim kao što
je Justina, koja je bila nesposobna da shvati suptilne nijanse života u Japanu.
Nije se trudio da za to traži razloge u Justininom vaspitanju.
Sada, dok je gledao kroz prozor svoje kancelarije, nesvestan sastanka koji se
održavao iza njegovih leđa, osetio je da se približava nešto strašno, kao da je
napad na kompjuter bio neki loš predznak, promena vetra. Mogao je da predoseti
da je tajfun krenuo na njih, taman i zlonameran, spreman na uništenje.
U stvari, analogija je bila sasvim bukvalna, jer je taj tajfun bio specifičan:
ta sila je imala ime - Kusunda Ikusa.
Poziv je stigao sat ranije. Sat ranije, čitav život ranije mislio je Nangi. Sada
se sve promenilo zbog Kusunde Ikuse.
“Gospodin Nangi? Ovde Kusunda Ikusa” - čuo je glas koji je dolazio kroz
telefonsku žicu, prazan i bezličan. - “Nosim pozdrave novog vladara.”
Nangi je čvrsto ščepao telefonsku slušalicu: “Nadam se da je njegovo kraljevsko
veličanstvo dobro.”
“Prilično dobro, hvala vam” - nastupila je kratka pauza koja je trebalo da da na
znanje da je
šalama došao kraj. - “Postoje neke stvari o kojima bismo hteli da porazgovaramo
s vama.”
Pod tim “mi” Nangiju nije bilo jasno šta Ikusa podrazumeva - da li se to radilo
o samom vladaru ili o grupi zvanoj Nami. Govorilo se da Nami - Talas - prenosi
želje novog vladara. Clanovi Namija su to isto radili za starog vladara, sve do
trenutka njegovog časnog nestanka. Govorilo se da je Nami pravo srce Japana.
Nami je poznavao želje japanskog naroda mnogo bolje od bilo kojeg premijera ili
birokratskog ministarstva. Nami je označavala moć u Japanu, ali to nije značilo
da Nangi mora da prihvati njihove ideale.
Nami je bio sastavljen od sedam članova - svaki član je bio povezan sa
porodicama koje su bile najuticajnije u Japanu pre i tokom rata na Pacifiku.
Nisu to bili ni biznismeni ni političari. Oni su bili iznad tih običnih stvari.
Nami je bio zainteresovan samo za vodenje makotoa i obezbeđivanje da moralna i
etička čistota srca Japana ostane netaknuta. Uzdizanje Namija na vlast bilo je
samo po sebi primer kako čistota može da bude kompromitovana. Tokom ranih
osamdesetih godina japanska narastajuća privreda bila je zasnovana na uspešnom
izvozu - izvozila su se kola i visoka tehnologija, hardver i softver. Pre četiri
godine, jen je počeo toliko da jača da je Nami postao zabrinut. Oni su videli -
sasvim tačno - da bi snažniji jen mogao da znači skuplji izvoz i zbog toga je
izvoz morao da bude smanjen.
Nami je tada preporučio da se stvaraju baze van Japana, smatrajući da će to
zaštititi Japan od izvoznog šoka.
Uskoro se pokazalo da su u Namiju bili u pravu i da će se sve brzo razvijati.
Nangi nije verovao u te
veštačke tvorevine. Ono što je moglo tako brzo da krene nabolje moglo je tako
isto i da se okrene riagore. Japan je sada sedeo na ivici mača.
Mešanje Namija u poslove zemlje bilo je svc veće. Nangi je smatrao da se u
Namiju nalaze gramzivc osobe, željne moći, koje su dopustile da njihova moć
zakloni pravi cilj makotoa - ili čistotu cilja. Zbog makotoa, članovi Namija
postali su arogantni, slepi za nacionalne probleme i napredak Japana kao celine.
Oni su se sve više ponašali kao Amenkanci. To što su se ukopali u samo srce
Japana veoma je brinulo Nangija.
A sada, kada je novom vladaru bio potreban vodič, moć Namija je dostigla
vrhunac. Nastavljanje imperije, mada je to bio veliki dogadaj za Japan, nije
mnogo interesovalo Nami. A nisu se mnogo interesovali za novog vladara,
Hirohitovog sina. Kad je stari vladar umro, Nami je u senci iza vladarevog
trona, nasledio sina neba.
Dok su Zapadnjaci smatrali vladara samo figurom, koja ima jedino ceremonijalnu
moć kao kraljica Engleske, Nangi je znao da nije baš tako. Znao je da je vladar
sinonim moći.
“Naravno, biće mi čast da ispunim vladareve želje, ako budem mogao” - rekao je
Nangi istog trena. - “Da li biste hteli da se sastanemo u mojoj kancelariji?
Imam nekoliko slobodnih časova sutra, ako vam to odgovara. Recimo neka to bude u
...”
“Važno je da se sastanemo što pre” - prekide ga Ikusa.
Kao bivši ministar MlTla, Nangi je znao šta koja reč znači. I on je sam koristio
slične reči u hitnim slučajevima. Sada je shvatio dve veoma važne stvari: ovo
nije bio poziv na družejne i značio je, bez sumnje, nailazak neke krize. Ali za
koga? Za Nami ili za njega?
 “Neću doći u vašu kancelariju, niti ću vam predložiti da vi dođete u moju” -
rekao je Ikusa. - “Ja bih radije predložio sat odmora u Šakuši furou. Da li
znate gde je to kupatilo, gospodine Nangi?”
“Cuo sam za taj furo”.
“Da li ste bili tamo?” - Nangiju se odjednom učini da vidi pukotinu u
protivnikovom oklopu, tolika je bila napetost u Ikusinom glasu.
“Nisam.”
“Dobro” - reče Kusunda Ikusa. - “Ni ja nikada nisam bio tamo, ali sastaćemo se
sutra u pet posle podne, jer i meni to vreme odgovara.”
U pauzi koja je nastupila, Nangi je osetio da se taj čovek trudi da pokaže
nadmoćnost. To nije bio dobar znak. Ikusa prekide tišinu i reče: “Voleo bih da
podvučem da sve ovo treba držati u strogoj diskrecii.”
Nangi je bio uvreden, ali se potrudio da mu se nikakve emocije ne osete u glasu.
“Po.štujem vašu uznemirenost” - rekao je Nangi, znajući d.i će se Ikusa mrzeti
zbog toga što je dopustio da se nasluti njegova napetost. “Budite uvereni da ću
prcdu.cti sve potrebne mere opreza.”
“Dakle, ne bismo imali ni.šta više ila kažemo jedan drugom. Videćemo se sutra, u
pet posle podne.”
Ikusa prekide vezu i Nangi ostade il.i sc pita da li je on odabrao vreme i mesto
ili mu je to nametnuto. Šakuši je značilo doslovcc prevcdcno vclika kutlača ili
kašika, tipično ime za kupatilo gde se čovek sapunjao i prao uz sipanje vodc 1
vclikih kutlača. Ali Šakuši je imalo i drugo značcnje: pnclržavati se strogo
pravila.
Koton Brending je hodao po vlažnom pesku na plaži i svaki put kada bi ledena
voda zapljusnula nje gove članke zakopao bi prste u pesak.
Duvao je slankasti vetar. Mršavom rukom uklonio je neposlušni pramen kose boje
peska koji mu je padao u oči. Negde iza sebe, čuo je lupanje elise helikoptera.
Bio je to najčešći letnji zvuk na Ist endu Long Ajlanda.
Brending je bio visoki čovek širokih ramena, star pedesetak godina. Imao je
plave oči koje su dominirale licem nalik na Kenedijevo. Imao je otvoren, skoro
nevin izgled - kao glumac koji je osvojio srce nacije - američkog političara.
Pokazivao je otvoreno svoj autoritet kao vojnik svoje ordenje, tako da bi svako
ko bi ga video kako prolazi mogao da kaže: evo ga moćnik, čovek koji vodi
poslove.
Bio je rriožda manje zgodan nego što je bio privlačan. Ali on je širio oko sebe
poseban miris koji je dolazio od posedovanja moći. Manje značajni ljudi želeli
su da budu kraj njega, ako ništa drugo a ono bar da stoje u njegovoj senci ili
da ga, kao Daglas Houv povuku na svoj nivo. Žene su se otimale da budu što bliže
Brendingu, da bi uživale u mirisu moći koji je širila njegova topla koža.
Kao što je to često slučaj u modernom svetu, Brending je velikim delom za svoju
moć trebalo da zahvali prijateljima. Iako je imao mnogo saradnika među svojom
političkom braćom, njegovi pravi prijatelji bili su iz sveta novinara.
Oni su voleli Brendinga. Prvo, dobro je izgledao na televiziji, bio je veoma
duhovit i rečit. Što je još bolje, davao im je dovoljno materijala za zanimljivo
pisanje. Oni su pravili sjajne priloge sa njim, što se dopadalo njihovim
producentima i urednicima koji su,
pak, za to dobijali poene od vlasnika TV mreža ili novina. Zauzvrat, novinari su
obazbeđivali Brendingu ono što mu je bilo najpotrebnije - kontakt sa javnošću.
Svako je u zemlji poznavao Kotona Brendinga, koji je bio stariji republikanski
senator države Njujork i predsednik Fiskalne senatske nadzorne komisije.
Brending je bio nesvestan svoje moći. U stvari, nije bio navikao da je koristi
svom snagom. Njegova žena Meri, koja je nedavno umrla, volela je da priča o
njegovom razornom dejstvu na žene kada bi se pojavio na nekom prijemu u
Vašingtonu. Brending joj nije verovao, ili nije želeo da joj veruje.
On je verovao u američki sistem. Slagao se sa svim - pravima, zakonima i
pažljivom uravnoteženošću snaga koje su vodile računa o slobodi. Znao je da je
to što je postao senator značilo da je jednom nogom zagazio na tlo Sodome, gde
su njegove kolege neprestano bile proveravane zbog svakakvih grehova. Takvi
ljudi su mu se gadili, kao da je njihovo ponašanje bilo uvreda njegovoj
nepoljuljanoj veri u sistem. Na konferecijama za novinare bio je spreman da se
obračuna sa njima. A njegove veze sa novinarima tu su mu mnogo pomagale.
Sve je bilo isprepletano u legislativnoj mreži američke vlade: ti glasaj za
mene, ja ću za tebe. Drugačije nije moglo da se radi na Kapitol Hilu. Brending
nije želeo da baš tako radi, ali on je bar mogao da se prilagodi. On je verovao
u dobro i da treba da radi dobro, ne samo za svoje glasače u Njujorku već za sve
Amerikance. I mada nikada ne bi otvoreno priznao da cilj opravdava sredstva, to
je ipak bilo načelo prema kome je sam živeo u svom profesionalnom životu.
Ta striktna, skoro puritanska moralnost bila je osnova Brendingove antipatije
prema senatoru Daglasu Houvu, predsedniku Vojne komisije Senata. Brending
je smatrao da Houv, otkako se dokopao tog mesta, pokušava da vlada ne samo
Kongresom već i Pentagonom. Ali kao da mu ni to nije bilo dovoljno. Pričalo se
da je senator prikupio osetljive tajne podatke o privatnom životu nekih generala
i da, s vremena na vreme, pokazuje svoju moć i jasno im stavlja do znanja da ih
drži u šaci. Nasrtanje na slobodno mišljenje bilo je prema Brendingu najveća
uvreda i zločin i on je često govorio na javnim mestima protiv Houva.
Meri ga je, naravno, savetovala da se ponaša sa malo više osećanja za
diplomatiju. Ali, to je bio njen način mišljenja. Brending je mislio drugačije.
Kad bi se svađali to bi bilo uvek zbog njihovih različitih životnih stavova.
Koton Brending je uvek pazio da ne meša lični i profesionalni život. Daglas Houv
je sada izbrisao tu razliku, preteći da povede Brendinga opasnim i prevrtljivim
putem.
Houv je koristio svoj javni forum da bi omalovažio Brendinga i njegov rad u
Istraživačkoj kompjuterskoj agenciji. Verbalni rat prerastao je u vređanje.s
Počeli su jedan drugom da kidaju komade mesa. Breni ding se pitao da li će neko
na kraju ipak preživeti.
Tokom te dve nedelje postao je svestan činjenice da je Meri bila u pravu. U
meduvremenu, smanjio je svoje javne istupe i koncentrisao je svoje napore na
drugom planu. On i njegovi drugari iz novinarskih krugova upustili su se u ličnu
borbu da poljuljaju javno poverenje u Daglasa Houva.
Houv i Meri: bile su to jedine osobe o kojima je Brending mesecima razmišljao.
Sve do šisei.
Upoznao ju je - da li je moguće da je to bilo tek prethodne večeri? - pitao se s
nevericom, na jednoj od
mnogobrojnih zabava koje su obeležavale leto na Ist Endu. Brending je smatraoda
su te zabave baskrajno dosadne. Ali zbog posla, morao je da ide na njih i tada
mu je najviše nedostajalo to što nema više Meri. Sada kada je više nije bilo, on
se sećao kako je ona bila sposobna da skine svakome masku i da oceni svaku
maskaradu.
Maskarada na kojoj je sreo Šisei - ili preciznije postao svestan njenog
prisustva - bila ja grozna skupina ljudi. Govorili su o svojim susretima sa
Trumanom Kepotom a sve povodom njegove smrti. Slušajući te anegdote - koje bi
trebalo da budu smešne, a u stvari su bile samo tužne - Brending je osetio
olakšanje što se on nikada nije upoznao sa slavnim piscem.
Ipak, Brending nije traćio vreme. Pozvao je dva svoja najbolja prijateha
novinara - Tima Brukinga, najboljeg njujorškog reportera i jednog od
najpopularnijih TV novinara - i sada su njih trojica razgovarali o sudbini
novinarstva.
Bila su to gadna vremena za TV, novinarstvo. Svaka stanica se borila da ima
primat i nije birala sredstva da to ostvari. Sve više su lokalne stanice
kontrolisale ono što je emitovano. Uz sva moguća tehnička dostignuća, sve manje
pažnje je posvećivano novinaru i mnogi su ostajali bez posla.
Dok su tako razgovarali, Brendingu se učini da ga njih dvojica čudno posmatraju.
Odjednom oseti da se oni prema njemu ophode kao što se on ophodio prema
predsedniku SAD.
Brending se oseti počastvovanim. Bio je svestan toga da se njihovo prijateljstvo
zasnivalo na obostranoj koristi. S druge strane, on nije bio ni toliko naivan da
nije mogao da razluči šta je to što odvaja ove ozbiljne novinare od većine
njihove sabraće koji su bili suviše
lenji, kojima je sve dosadilo ili koji su bili previše glupi da shvate pravu srž
novinarstva.
Majka je jednom rakla Brendingu: “Pažljivo biraj prijatelje. To su ljudi koji će
najviše govoriti o tebi”. Brending nije nikada zaboravio te reči.
Najzad se došlo do pravog razloga njihovog sastanka: ispitivanje Houvog
profesionalnog ponašanja. Brending je znao da je na tankom ledu. Nije bilo
nikakvih konkretnih podataka; TV novinar je bio nestrpljiv da što pre dođe do
njih.
Brending, koji je upravo doleteo iz Vašingtona pošto je govorio u Nacionalnom
pres klubu, ubeđivao ih je da će biti takvih podataka. Govorio im je o svojoj
omiljenoj temi - o nečemu o čemu je govorio i u Vašingtonu - o projektu Košnica.
Džonston institut iz Vašingtona je radio na poslednjim doterivanjima Košnice,
razvoju strateškog kompjutera koji će Brendingova agencija finansirati tokom
narednih pet godina. Projekt Košnica odnosio se na revolucionarnu vrstu
kompjutera koji može da razmišlja, da stvara strategije. Brending se nadao da će
Košnicu postaviti u svaku vladinu agenciju: Nacionalni savet za bazbednost, u
CIA, FBI, Pentagon i tako dalje. Prednosti koje pruža ovaj sistem videće se
odmah i biće zaprepašćujuće. Naročito će napredovati nacionalna bezbednost,
antiteroristička aktivnost, kontrola Srednjeg istoka ili bilo kog drugog kraja
Zemlje, ako se ukaže potreba.
Brendingovi ljudi su doneli neke informacije koje su ga prilično zaprepastile.
Otkriveno je da neko njuška oko članova tima na Donson institutu i trudi se da
se, bez dozvole, domogrie kompjuterskih podataka o njihovim ličnim životima -
računima u banci, pozajmicama i takvim stvarima. Brendingu je to ličilo na
Daglasa Houva. Rekao je novinarima da bi bilo dobro kad bi to njuškanje oko
kompjutera mogli da pripišu Houvu. Tada bi imali osnovu sa koje bi mogli da
krenu dalje. Dva čoveka se oduševiše. Brending je video kako su im oči sinule,
kako su želeli da jiirnu i otkriju plen. Već su u glavama sastavljali scenario
kako da krenu dalje.
Maskarada je polako gubila na intenzitetu a tako i razgovor tri prijatelja. Tek
kasnije, tokom večeri, kada su se već razišli, Brending je ugledao Šisei.
Stajala je pored mermernog kamina u dnevnoj sobi. Brending će se kasnije sećati
kako je u tom. trenutku pomislio kako joj je koža nalik na mermer. Nosila je
široku svilenu bluzu bez rukava i svilene pantalone. Sva je bila u crnoj svili.
Njen neverovatno uski struk bio je stegnut kaišem od krokodilske kože s ogromnom
zlatnom kopčom. Na sićušnim stopalima imala je sandalice od krokodilske kože.
Nije to bila tipična letnja odeća Ist Enda ali Brendingu se veoma dopalo kako je
obučena. Sećao se kasnije da je mislio: Ova žena ima petlju. Ne samo zbog načina
odevanja nego i inače. Imala je dugu crnu kosu a šiške su joj bile ofarbane u
plavo.
Kad joj se približio, primetio je da nema nakita - čak ni minduša - imala je
samo prsten sa četvrtastim smaragdom na srednjem prstu desne ruke. Kao da nije
bila našminkana, ili je bila našminkana tako vešto da se to nije primećivalo.
Brending je dugo posmatrao njeno lice. Sebe je smatrao dobrim poznavaocem ljudi
pa su zato lica bila veoma važna za njega. Primetio je nešto veoma značajno kod
Sisei. Mada joj je telo bilo telo zrele žene,    njeno   lice,   savršeni
oval,     imalo  je    čudnu
čistotu koja se zasnivala na nevinosti. Brending je shvatio da je to savršena
lepota koju može da ima samo dete.
Nije bila samo njena mladost u pitanju - Brendinga nisu seksualno privlačile
mlade devojke - već ta neka svežina, neka dobrota i nevinost. Mada tada još nije
znao to - a možda neće ni saznati - na licu Sisei, u otkucaju srca, mogle su da
se izmene sve osobine koje je muškarac tražio u ženi - osobine kurve, device,
majke, boginje.
Ko bi odoleo a da se ne zaljubi u takvu ženu? Koton Brending svakako nije mogao
da odoli.
- Da li je moguće da nas nisu upoznali? - pitao je svojim najneodoljivijim
glasom.
Šisei ga pogleda širom otvorenih očiju, nalik na košutine.
- Sve je moguće. Ali vi mi se činite tako poznatim, kao stari prijatelj. -
Rekla mu je svoje ime.
Nasmejao se:
- Da sam to ime čuo, svakako bih ga zapamtio. Ona se osmehnula kao da je
privlači ta njegova
ironična zabavljenost.
- Onda, svakako, grešim - rekla je - možda mislim o vama kao da vas poznajem
jer sam vas viđala na TV. Zaista, osećam se kao da vas odavno poznajem, senatore
Brending.
Glas joj je bio muzikalan i dopadao mu se, uprkos teškom akcentu tako da mu se u
prvi mah učinilo da je rekla: kao da vas već posedujćm a ne kao da vas već
poznajem.
- Zovite me Kuvar - reče on - svi me prijatelji tako zovu.
Pogledala ga je radoznalo. On se nasmejao:
- To mi je nadimak - reče. - Odrastao sam u mnogobrojnoj porodici. Svi smo sve
radili ali ja sam bio jedino dete koje je uživalo u kuvanju i koje je to stvarno
dobro radilo. Ja sam voleo da kuvam i tako sam zaradio taj nadimak.
Orkestar je svirao na pozornici okruženoj toskanskim zemljanim saksijama u
kojima su rasli geranijumi.
- Mislite li - pitala je Šisei dok su igrali - da su ovo grozna vremena?
Orkestar je svirao neku melodiju koja nije bila poznata Brendingu i nije mu
odgovarao taj ritam:
- Grozna, zbog čega?
Slatko se osmehnula, pokazujući mu sićušne bele zube:
-   Treba samo pogledati na Srednji istok, na Nikaragvu i na naš Srednji zapad
ili na bilo koji okean ili more ovde ili u Evropi gde više nije bezbedno za ribe
da žive ni za ljude da plivaju. Ja sam već pročitala na dvanaestine izveštaja o
nedostatku uslova za život na planeti.
- S jedne strane govorite o ideološkim antipatijama a s druge strane
napominjete mogućnost ekološke katastrofe. Jedino što je tim dvema stvarima
zajedničko je to da su one deo našeg sveta od samog početka - reče Brending.
- To je upravo ono o čemu govorimo - reče Sisei - grozno je to što se mi sa tim
slažemo i što to prihvatamo.
- Mislim da grešite - reče Brending - ne znam da li je baš zlo što to
prihvatamo.
- Govorimo li o praktičnoj ili moralnoj strani problema? - pitala je.
Njeno vitko telo bilo je pripijeno uz njega, prepleteno s njegovim telom.
Brending je osećao čvrstinu njenih mišića i glatku kožu kroz tananu svilu u koju
je
bila odevena. Naročito je bio svestan snage mišića na nogama i vreline koja je
izbijala između njenih butina dok se trljala oko njega kao mačka.
Pogledao ju je i bio je šokiran nevinošću njenog lica. Na njemu se nije ogledalo
ono što je radila sa telom. Kao da je držao dve osobe u naručju, jednu koja je
postojala pre seksualne želje a druga je bila osoba koja je svim čulima
izražavala tu želju.
- Mislim da sam govorio teoretski - reče Brending, pomalo promenjenim glasom -
stvarni život je pokazao da je zlo uvek banalno.
Šisei smesti glavu u udubhenje njegovog ramena, kao što to radi dete kad je
umorno ili kad je željno nežnosti. Ali ona nije bila dete. Brending oseti
čvrstinu njenih dojki. Kao da mu struja prodrma čitavo telo, on izgubi korak,
skoro se saplete preko njenih sićušnih stopala.
Ona ga pogleda u lice i osmehnu se. Da mu se ne podsmeva?
- Kad sam bila mala - poče ona da govori uz ritam muzike tako da je izgledalo
kao da peva - naučili su me da je ono što je obično već samo po sebi zlo, ili da
bar nije prihvatljivo. - Koža joj je svetlucala kao latice geranijuma pod rosom.
Brendingu se činilo da to samo naglašava čvrstinu njenih mišića.
- Postoji japanska reč kata. Ona označava pravila, ali i pravu formu držanja.
Razumete? Banalnost je izvan kata, ne pripada našem svetu.
- Vašem svetu?
- U Japanu, senatore, obuka je sve. Kata je sve. Bez toga, haos bi zavladao i
čovek ne bi bio ništa bolji od majmuna.
Brending je čuo mnoge priče o japanskim merilima života ali nije nikada mnogo
razmišljao o niima.
Kada je sad čuo ovo, zadrhtao je. On je bio čovek koji nije voleo predubedenja
svake vrste - zato nije voleo ni ovu gomilu, zato se tako često svadao s ocem,
plavokrvnim Braminom, i zato se posle koledža nikada nije vratio kući. U prirodi
mu je bilo da se bori protiv neznanja i ograda.   .
-   Vi, svakako, mislite na zakone - reče on, trudeći se da je razume. - Zakoni
su ono što čini ljude ljudima i što čini čovečanstvo civilizovanim.
- Covečanstvo - uzvrati ona - stvara zakone koji će odgovarati njegovim ličnim
ciljevima. Kata je jedinstvena za sve Japance.
On se osmehnuo:
- Da, za Japance, ali ne za druge ljude. Shvatio je da su mu ton glasa i osmeh
bili isti
onakvi kada je pre nekoliko godina njegova kćerka rekla nešto glupo.
Siseine oči sinuše i ona se odvoji od njega.
-   Mislila sam da ćete vi, kao senator, biti dovoljno pametni da me razumete.
Stojeći s njom nasred plesnog podijuma, okružen parovima koji su počeli da ih
zagledaju, Brending se oseti neprijatno. Pružio joj je ruke:
- Hajde da igramo.
Sisei ga je posmatrala. Nije se kretala. Onda se osmehnula kao da je donela
odluku zbog njegove zbunjenosti i lako se uvuče u njegov zagrljaj. Brending
ponovo oseti vrelinu njenog tela i kako se ono erotski pripija uz njega.
Orkestar je sada svirao neku staru baladu koju je svojevremeno tako lepo pevao
Frenk Sinatra.
- Kakva vam se muzika dopada? - pitala je Šisei dok su polako igrali.
On sleže ramenima:
- Kol Porter, mislim. Volim Geršvina. Kao dete, voleo sam da slušam Hogija
Karmajkla. Da li znate “Slatko i nisko”?
- Ja volim Brajana Ferija, Dejvida Bouvija, Igi Popa - reče ona kao da joj on
nije ništa prethodno rekao. - Idem li suviše brzo?
Znao je na šta misli.
- Cuo sam za njih - reče on, kao da se brani.
- Energija - reče Šisei - to mi je potrebno uz šampanjac.
Posmatrao je njeno lice i, osećajući kako mu srce brže udara, pitao se zašto je
došlo do navale adrenalina. Već je prošla ponoć. U to vreme bi se on obično
oprostio od ostalih gostiju i krenuo bi prema svojoj kući, išibanoj vetrom i
talasima na Džun roudu, obično pomalo depresivan, kao da su mu susreti sa tim
ljudima štetni. Sada je s iznenađenjem otkrio da uopšte nema nameru da ide.
Želeo je da nastavi da igra, da je drži u naručju, ali ona odjednom reče:
- Gladna sam.
Nije više bilo račića ni jastoga. Pokupili su po malo od svega onoga što je
ostalo: delove pileta s roštilja, pomalo uvelu salatu, kukuruz na kome se
stvrdnuo puter.
Brending je kao očaran posmatrao kako Sisei jede poput životinjice, nagnuta nad
svoj tanjir. Njeni prsti s dugim, lakiranim noktima zabadali su se u pileće meso
i kukuruz. Jela je brzo, sa malo pokreta, proždrljivo. Kao da je zaboravila na
njegovo prisustvo ili prisustvo bilo koga drugog.
Kada je završila, oblizala je svaki prst posebno, dok su joj pune usne sijale.
Bio je to gest pun erotike tako da je Brending bio zaprepašćen, sve dok se nije
uverio da ona ne misli na seks. Bila je potpuno nesvesna svojih gestova,
jednostavno je uživala u hrani. Šisei je obrisala usne papirnatom salvetom i
pogledi im se sukobiše.
Brending se uzvrte, kao dete uhvaćeno s rukom u tegli s kolačima. Onda se setio
da ona ne može da mu čita misli. Osmehnuo se uvežbanim osmehom političara koji
ništa ne znači.
- Kad to radite - reče Šisei, gužvajući papirnatu salvetu - izgledate glupo,
kao marioneta.
Za trenutak Brending je bio tako zaprepašćen da nije znao šta da kaže. A onda,
besan, pocrvene. Ostavi tanjir i diže se.
- Molim vas da mi oprostite.
Sisei posegnu prema njemu, uhvati ga za obe ruke.
- Da li se uvek tako lako naljutite? Mislila sam da je senator SAD spreman da
čuje istinu - reče ona, najmirnije što je mogla.
Nežno, ali odlučno, on odvoji njene prste od svojih.
- Laku noć - reče ledenim tonom.
Sada, ujutro, posle te noći, dok je hodao obalom, dok su mu stopala već bila
sleđena zbog hladne vode Atlantskog okeana, Brending je pokušao - i nije uspeo -
da odvrati misli od Sisei. Pitao se da li će je još nekada videti. Mislio je da
je prepoznao nešto opasno, rrfožda čak destruktivno u njoj. Ali u tom saznanju
bilo je i uživanja, kao kad se stoji na samoj ivici ambisa ili kad se igra ruski
rulet. Doći do same ivice propasti a vratiti se nepovređen bilo je više nego
izazovno. Kao tinejdžer igrao je mnoge opasne igre i uživao je da iz njih izlazi
kao pobednik. I on se kao Petar Pan trudio da što duže zadrži svoju nemirnu
mladost. Neprestano se vraćao uspomenama iz detinjstva.
O, Hriste pomislio je Brending sta se to, dođavola, dešava sa mnom?
Ali yeć je znao da to nema nikakve veze s imenom božjim.
Justina izađe na engava i reče:
-   Stiglo je pismo za tebe. Na njemu je pečat Marko ostrva iz Floride. Mislim
da ti piše Lu Kroker.
Nikola podiže pogled prema njoj i uze pismo bez ikakvog izraza na licu.
- Nik? - Justina sede pored njega na japanskom tremu. Nije ga doticala. - Sta
je? - Oči su joj promenile boju, nisu više bile šarene, sada su bile zelene, kao
što je to obično bilo kod nje kad bi doživela emocionalni stres. Crvene fleke u
njenoj levoj zenici planuše na suncu.
Dugačke noge je prekrstila u kolenima a tamna kosa joj je padala na ramena. Koža
joj je bila nežna, pomalo pegava, kao u tinejdžerke. Njen nos, malo previše
širok, davao joj je posebno obeležje a pune usne samo su doprinosile
senzualnosti njenog lica. Godine su bile milostive prema njoj: izgledala je isto
onako kao onog dana kada ju je Nikola sreopre deset godina na plaži Vest Bej
Bridža na Ist Endu Long Ajlanda, kad je bila samo izgubljena devojčica. Sada je
bila žena, supruga, majka.
Nikola joj vrati pismo i reče:
- Pročitaj - a glas mu je bio tako ravnodušan da; se ona ponovo upita šta se to
s njim zbiva.
Otkako se vratio kući posle operacije - otada je prošlo već osam meseci - Nikola
je bio sasvim druga
osoba. nije mu se dopala hranau koju mu je pripre
mala, a ona je znala da su to neka bila njegova omi
ljena jela.Promenio je navike u spavanju. Uvek je
dobro spavao ali otkako jc beba umrla sve se prome
milo često bi ga čula kako u tri sata ujutro šeta svojim
kabmctom. Sto je još gore, on uopšte nije vežbao, čak
ni najmanje, posle operacije. Umesto toga, izlazio je
svakoga dana na engavu i sedeo tu, buljeći u zemlju, ili
se vukao kroz vrt s bezizražajnim licem.
Jednom, kada su njene brige dostigle vrhunac pozvala je njegovog hirurga, dr
Hanamija. Nikola je inače išao na pregled svake dve nedelje kod lekara koji mu
je skinuo tumor. Doktor Hanami ju je ubedio da se ništa loše ne događa sa njenim
mužem, bar što se fizičkog stanja tiče.
- Vaš muž je doživeo veliku traumu - rekao joj je dr Hanami, siguran u svoje
reči kao bog. - Ali, to je prolazno. Njegovo sadašnje stanje nema veze sa
lekovima koje uzima. Bilo kroz šta vaš muž sada prolazio samo je privremeno i
čisto psihički. On ima snage da se oporavi 1, bez obzira kakvi se problemi
javljali, vremenom će proći.
Justina je znala bolje od njega da to neće ići baš tako lako. Ona je znala
koliki psihološki stres Nikola može da podnese, jer je bila neprestano uz njega
otkako ih je Saigo oboje napao. Znala je i da je Nikola dobro pripremljen za sve
vrste napada. Znala je kako je mudro izbegao Akiko, bivšu Saigovu ljubavnicu
koja je takode pokušala da ga ubije... Ali, ova operacija je bila previše i
izazivala je veliku reakciju u njegovom organizmu.
Justina otvori koverat, razvi pismo kucano mašinom. Bilo je od Krokera,
Nikolinog najboljeg prijatelja. Lu Kroker je bio poručnik detektiv u Njujorškoj
policiji kad ga je Justina upoznala. Pokušavao je da
razjasni misteriozna ubistva koja je obavljao Saigo. Godinu dana posle Nikolinog
obračuna sa Saigom, kada ga je Nikola najzad ubio, Kroker je došao u Japan.
Želeo je da pomogne svom najboljem prijatelju NrkoJi da otkrije sovjetskog
agenta koji je nanjušio tajnu Tenćija, ultraskrivenog projekta Tanzana Nangija
koji je pomagala japanska vlada. U okrutnoj borbi sa neverovatno jakim agentom,
Kroker je izgubio levu ruku. Nikola je otada bio proganjan osećanjem krivice,
smatrajući da je on kriv što je Kroker izgubio ruku. Justina je znala da to nije
tačno i da Kroker ne prebacuje Nikoli što se to desiJo. Nikola, koji je po mnogo
čemu bio Istočnjak, u ovakvim stvarima se iskazivao kao Zapadnjak.
“Dragi Nik i Justina” - čitala je Justina Krokerovo pismo - “šaljem pozdrave s
Marko ostrva. Pretpostavljam da se čudite što nisam staJno u Ki Vestu. Pa,
jednostavno mi je postaJo dosadno na Kraju sveta. Tako domoroci zovu Ki Vest. To
je čudno mesto, čak i za Floridu, koja je najčudnija zemlja kad počnete da
razmišljate o njoj. Morao bi čovek da bude pijandura ili pravi otpadnik pa da
nađe mesto u njoj. Tako smo mi rešili da odemo...”
“Ovde na Marko ostrvu ima divnih riba a Aliks je postala specijalista za ribJju
kuhinju. Imam mali čamac i vozikam se unaokolo i pomalo zarađujem prevozeći
druge. Živimo komotno ali ne verujem da ćemo se nekada obogatiti. S druge
strane, otkrio sam mnoge brodiće koji su pokušaJi da prokrijumčare kokain u
zemlju, pa sam od Obalske straže dobio čin komandanta. Kad je čovek jednom bio
policajac, ostane to doživotno. Sada mi je to jasno.”
“Očekujem da će AJiks da mi kaže da joj
nedostaje Njujork i moda, ali ona ćuti - pa onda ni ja to ne pominjem.”
“Nik, moja nova ruka sjajno radi! Onaj lekar kod koga si me poslao u Todai
medicinski centar u Tokiju, pravi je čarobnjak. Pojma nemam šta je u mojoj levoj
pesnici, ali ona radi! Ona radi tako dobro da je Aliks počela da me zove kapetan
Sumo.”
“Nova ruka je neverovatno snažna! Trebalo mi je dva meseca da naučim da
kontrolišem njenu snagu. A onda, još četiri meseca da naučim da se služim njom.
Žao mi je što ti i Justina niste bili u Tokiju kada sam ja tamo boravio ...”
Justina prestade da čita i baci pogled na Nikolu. Kada su se vratili iz
Bangkoka, gde je Sato Internešenel imao filijalu u kojoj se proizvodilo nekoliko
komponenti Sfinksa, bila je besna što nisu imali prilike da se vide sa Krokerom.
Pitala se kako to da Nikola nije znao kada će prijatelj da mu dode. Ipak, Nikola
je bio taj koji je sve uredio sa hirurgom u Todaiu. Pitala se da nije Nikola
namerno organizovao put u Bangkok baš u vreme Krokerovog dolaska. Počela je da
sumnja da on ne želi da vidi svog prijatelja - i da svakako ni najmanje ne želi
da vidi tu protezu koja će ga samo podsetiti na krivicu.
“U svakom slučaju, dosta o meni” - nastavila je da čita Justina. - “Sta je s
vama dvoma? Nadam se da ste preboleli taj strašan dogadaj.” - Justina zastade,
nesposobna da nastavi s čitanjem. Postade svesna da je Nikola posmatra i ona se
osmehnu što je mogla prirodnije.
Pročisti grlo, a onda baci ponovo pogled na pismo:
“Ne mogu da verujem da su prošli meseci otkako vam nisam pisao. Ne mogu da
verujem da se
nismo godinama videli. Da li ima nade da dođete kod nas na odmor? Znam sjajan
brod na kome možete da boravite a Aliks i ja bismo baš voleli da vas vidimo. Šta
kažete na to? Želim vam sve najbolje, Lu.”
- Znaš - reče ona izazovno - ovo mi zvuči veoma primamljivo.
- Šta?
- Da prihvatimo Luovu ponudu. Mislim da bi bilo sjajno otići ponovo malo do
Amerike - nije htela da mu govori o svojoj sve jačoj želji da se vrati u
Ameriku. - Mogli bismo da pecamo, plivamo, odmaramo se. Mogli bismo jednostavno
da se smejemo i zabavljamo. A bili bismo sa dobrim prijateljima. - Pokaza na
pismo. - Ne znam kako je sa tobom, ali ja bih baš volela da lično vidim zašto ga
Aliks zove kapetan Sumo.
Htela je da ovommalom šalom razbije njegovo mračno raspoloženje ali je znala,
čim je izgovorila, da je načinila grešku što je uopšte pomislila na Krokerovu
novu ruku. Nikola se trže kao da ga je udarila, onda se diže i ude u kuću.
Justina ostade nepomična, buljeći u senke ogromnog japanskog kedra koji je
oduševljavao Nikolu. A onda, veoma pažljivo, savi Krokerovo pismo i vrati ga u
koverat.
Kada je ušao u kuću, Nikola je stao ispred otvorene fusume - klizajućih vrata
koja su vodila prema njegovoj radnoj sobi. Imao je sjajno, divno razvijeno telo:
ramena su mu bila široka, leđa prava, struk uzan kao u baletskog igrača. Noge su
mu bile duge, mišićave, kao u atlete. Lice muževno, četvrtasto, čudesno
privlačno mada je bilo daleko od bilo kakve klasične lepote. Oči su mu bile
oblika badema, kose, naslede njegove istočnjačke krvi. Imao je visoke jabučice,
brada
mu jc bil.i čvrst.i kao u oca koji je bio pravi Englez. Njcgov.i gusta crna kosa
krila je sada srebrne vlasi. Justina jc obožavala taj dodir srebra u njegovoj
kosi. On je širio oko sebe osećanje mira ali i opasnosti.
Skoro je prošao kroz vrata kada mu odjednom padoše na pamet reči Lua Krokera.
Jednorukog Lua. Prestani s tim! naredi samom sebi. Ionako imaš već dosta na umu
pa ne moraš još i tu krivicu da svaljuješ na sebe. U podsvesti je osećao da je
taj oblik krivice tipično zapadnjački i mrzeo je to kod sebe. Pitao se da li se
njegov otac, Pukovnik, osećao toliko Zapadnjakom.
Na neki način Justina je bila u pravu. Ono što se dogodilo Krokeru bila je
njegova karma. Ali i grešila je. Nikola je znao na neki način da su on i Lu
Kroker rođeni pod istim znakom. Njihova karma je bila prepletena. Kao kod
sijamskih blizanaca, ono što se dogodi jednom odrazi se i na drugog. Nije
smatrao da je koincidencija to što je Krokerovo pismo došlo baš u tom trenutku.
Nikola ode odlučno u salu za gimnastiku i obuče svoj pamučni gi. Kao da je
prošao čitav život otkako ga nije oblačio i bilo mu je čudno neudobno u njemu.
Kao da je to bio neki omen, on zadrhta. Šta se to događalo sa njim? Ništa nije
išlo onako kako bi trebalo da ide.
Zatvori oči i pokuša da se seti koliko je puta bio ovde izvodeći komplikovane
zahvate, vežbajući beskrajno dve discipline u kojima je bio majstor - aikido i
ninđucu. Mogao je sasvim jasno da se seti da je bio ovde, da je radio i znojio
se ali nije mogao da se seti šta je vežbao. Hriste pomisli odjednom sasvim
iscrpljen pa to nije moguće. To ne može da se dogodi. Ali to se događalo i
užasan strah poče da ga obuzima.
Kolena mu postadoše mekana. Morao je da
sedne. Naslonjen na švedske merdevine, Nikola se sećao poslednje borbe kao što
se neko priseća trenutaka sa napuštenim ljubavnikom, svestan da sećanje
preuveličava čitav događaj.
Sećao se bola koji mu je naneo Koten - japanski sumo borac, sovjetski agent koji
je odsekao ruku Luu Krokeru - koristeći daikatanu, japanski dugi mač koji mu je
otac darovao na trinaesti rođendan.
Sećao se da je skočio udesno, ali Koten ga je držao na oku. Sumo je sada
zavitlao daikatanom levom rukom a mišicom je udario Nik”lu u grudi. Nikola udari
o pod.
Koten se nasmeja: “Nisam te čuo da si zaurlao ovog puta, varvarine, ali uskoro
ćeš vrištati.” Daikatana se spusti nadole a njen fino urađeni vrh raskide
politirane daske kraj Nikolinih nogu.
Koten se ponovo nasmeja kad Nikola jurnu na njega. Bila je to prava planina od
čoveka koju napada insekt koji može možda da bocne, ali ništa više.
On odbi Nikolin oši, koristeći rukohvat mača a nije na oši uzvratio ošijem kako
je Nikola očekivao. Osetio je kako se mač spušta na njegovo rame, oseti kako mu
kost uz krckanje izlete iz ležišta. Bol mu jurnu kao vatra niz čitavu ruku.
Desna strana mu je bila potpuno paralisana.
“Ovo je Musaši nazivao Povrediti uglove, varvarine” - uživao je Koten -
“uništiću te maliioi udarcimaž Još ćeš ti meni vrištati.”
Jurnuo je na Nikolu mašući dugim mačem, kori steći oši da bi Nikolu bacio na
pod. Kleknuo je iznad njega na jedno koleno. Mač siknu kroz vazduh ocrtavajući
luk.
Nikola se izvi, podiže levu ruku tako da je podigao unutrašnji deo Kotenove
ispružene ruke, odbacivši
udarac dalje od sebe. Ali zbog povrede ramena nije mogao da završi suvari vaza
pokret.
Bio je prinuden da oslobodi Kotenovu rukujpre vremena i da načini atemi - udarac
levim laktom. Cuo je kako rebra pucaju kao odgovor na ovaj udarac.
Koten kriknu, izvi telo i istovremeno udari Nikolu mačem.
Nikola je znao kako treba postupati kada ga napadnu mačem. Ščepao je Kotenovu
mišicu, povukao je levom rukom niz njegove mišiće. Kada je stigao do članka,
stegao ga je i slomio, izvivši ga. Čuo je kako je krcnula kost.
Sada su bili izjednačeni u povredama: Koten je morao da ispusti mač, desna ruka
mu je bolno i bespomoćno visila sa strane.
Ali njegov drugi napad nije mogao da bude zaustavljen. On je iskoristio rame da
bi udario Nikolu. Nikola sada kriknu. Odvaljao se dalje od Kotena a moćni cuki
izbaci mu vazduh iz pluća. Spustio je glavu dok se očajnički borio da napuni
pluća vazduhom.
Drugi snažan cuki u sternum zanese ga unazad. U trenu je Kotenovo ogromno telo
bilo iznad njega, težina mu je pritiskala Nikoline grudi, ostavljajući ga i
dalje bez vazduha. Nikola oseti knedlu u grlu. To je bila najveća opasnost od
sumaia - borbene veštine u kojoj je Koten bio majstor. Njegov je cilj bio da do
maksimuma iskoristi svoju ogromnu težinu. Na taj način snaga sumai ratnika
uvećavala se bezbroj puta.
Nikolin um je očajnički tražio spas. Posegnuvši za Putem, za onim delom gde
ničeg nema, dopustio je organizmu da se bori sam za sebe. Njegova leva ruka
polete pravo napred, prsti su mu bili spojeni i čvrsti kao mač. On dotaknu tim
prstima meko meso ispod Kotenove brade.
Udarac probi kožu, meso, hrskavicu grkljana. Sumo je umro, pre nego što je to
saznanje stiglo do njegovog mozga.
Kasnije, potpuno klonuo duhom, bolnog srca zbog onoga što je postao u životu i
zbog primene sile na šta je bio primoran, Nikola je uzeo daikatanu i bacio ju je
u jezero, nedaleko od mesta na kome je sada živeo. Mač je odmah nestao,
povukavši u dubinu sa sobom poslednje ostatke života za kojim Nikola više neće
žaliti.
Nikola sada razdera crnu pamučnu tkaninu svog gia, osećajući vrhovima prstiju
horizontalne ožiljke na grudinta, uspomene na povrede koje mu je Koten naneo.
Čuo je neki zvuk, podigao je brzo glavu kao da očekuje napad neprijatelja.
Video je Justinu kako bosonoga hoda preko tatamija prema.njemu. Nije ništa rekao
kada je čučnula kraj njega. Njene oči su pretraživale njegovo tamnoputo lice,
ali nije ga dotakla.
- Ako te nešto toliko strašno muči - reče ona tiho - najmanje što možeš da
učiniš to je da mi pomogneš.
Cutao je neko vreme.
- Ne možeš ništa da učiniš, ne možeš da mi pomogneš - reče najzad.
- U stvari, ti hoćeš da kažeš da ne. želiš da mi dopustiš da ti pomognem.
Držao je oborenu glavu, lice mu je bilo u senci.
- Tako si luckast, Nikola.
- A ti si tako sigurna u sebe, pa onda neka ti bude.
Justina sede na pete, zagled se u njega.
-    Ti si pomogao meni kada mi je bilo teško. Zašto ti sada ne dopustiš ...
- To nije isto.
- Nije? - slegla je ramenima. - Pa, moždai nije. - Sada ga je dotakla, njeni
prsti se zadržaše samo na tren na njegovoj mišici. - Znaš, Nik, dugo posle ...
smrti ... našeg deteta, nije me interesovao seks. Pa, to je valjda bilo jasno.
- Niko od nas tada nije bio spreman na seks - rekao je on.
Sačekala je jedan tren, kao da želi da mu da na znanje da mora da joj dopusti da
završi misao. Znao je iz iskustva kako je njoj teško da kaže ono što ima na umu
ili što joj leži na srcu kada su lične stvari u pitanju. Rekla je:
- Moje odbijanje seksa - ne toliko seksa koliko ploda naše seksualne želje koji
nam je naneo toliko bola umesto sreće - trajalo je duže nego što je trebalo,
duže nego što bi bilo normalno.
Uhvatila je njegov pogled i nastavila da govori:
- Da, Nik, znam šta radim - znam šta sam radila i kako se to loše odrazilo na
nas. Ali, vidiš, nisam mogla da prestanem da se tako ponašam. Kao da je to bila
neka perverzna kazna za ono što se desilo. Bila sam ubeđena da ćeš ti smatrati
da više nisam privlačna posle onog što se dogodilo. Ne ... - prinela je ruke
usnama. - Nemoj da kažeš da nije tako.. - Osmehnula se. - Sve je u redu, zaista
jeste. Bilo šta da sam radila, radila sam to da bih sebe kaznila. Ti nisi bio
uzrok toga: ti si samo bio zahvaćen time. Zao mi je zbog toga - smestila se
sasvim blizu njega. - Zelela bih da možemo da se vratimo unazad u vremenu, tako
da bih mogla da se bolje ponesem sa svojim bolom, da ne dopustim da se preliva
na druge. Ja ...
- Imaš prava da patiš i da osećaš bol - reče Nikola. Pogledala ga je čudno.
- A šta je sa tvojim bolom, Nik? Ona je bila i tvoje dete - rekla je to sasvim
mirno, ali nije nameravala da u svoj glas unese neki optuživački ton.
- Ne želim da razgovaram o tome. Bilo šta da osećam, to je suviše lično.
Justina je bila zaprepašćena.
- Želiš da to sakriješ od mene? Pa ja sam ti žena, Nik - bila je svesna da joj
glas postaje viši ali nije mogla da se natera da govori tiše - mi smo joj
zajedno darovali život. Ona je bila naša zajednička kćerka. Ona je bila naša.
- Ništa ne znači što ponavljaš istinu. Justina je odjednom pobesnela.
- Prestani! Nemoguće je kako se ponašaš, kako tako gušiš sva osećanja. Ti ne
izražavaš ni mržnju, ni ljubav, ni tugu, ni bes. Sta li si mislio o meni kad si
me danima posmatrao kako se uništavam, tugujući i samosažaljevajući se? Svakako
da si povremeno morao da budeš besan i povređen što se tako odvajam od tebe. A
kad već govorimo o tome, ja čak i ne znam šta si osećao kada je beba umrla. Nisi
plakao, bar ne u mom prisustvu. Nikada nisi govorio o tome, čak ni onda kad sam
ja smogla dovoljno hrabrosti da to spomenem. Da li si to zakopao tako duboko u
sebe da sada ne osećaš ništa što je nestala ta mala duša?
- Vidim da si ponovo počela da se igraš sudije i da uživaš u tome da mene
osuđuješ.
- Nije tačno! Ja ti samo dajem priliku da govoriš, da se izjasniš.
- Vidiš? - reče on lako, mada se nije tako osećao. - Ja sam u tvojim očima već
kriv jer, da bih tebe sada smirio, ja moram da ti objasnim svoje ponašanje.
  ja sam sasvim mirna! - zaurlala je Justina.
lice ti je crveno - opomenu je Nikola.
Idi tlo davola! - Skočila je na noge i krenula
preko sobe a onda se odjednom okrenula prema njemu.
ti si izazvao ovu svađu. Ne bih htela da zaboraviš.
Pogledi su im se sreli i Nikola je znao da je ona u
pravu. Kako to da nije mogao sebe da natera da joj kaže
kako se osećao kad im je kćerka umrla ili šta oseća sada?
Odjednom je znao i to saznanje mu zape kao
kamen u grlu, natera ga da se preznoji. Bilo je to zbog
toga što je bio preplašen. Bio je preplašen i strah je
rastao kao zver u njemu.
Sendin Omuke podiže telefonsku slušalicu i naredi da mu pozovu narednika Tomi
Jazavu. Dok je čekao, zapalio je cigaretu, duboko udahnuo dim a onda ga dunuo
prema plafonu. Pogledao je kroz prozor svoje kanćelarije prema starinskom
kraljevskom zamku gde su Tokugava šoguni počeli najdužu i svakako najnenormalnne
sizerenstvo u japanskoj istoriji, koje je trajalo dve stotine i pedeset godina.
S druge strane, Tokugava vladari bili su mudri. Znali su da moraju da unište
svaku, i najmanju, pobunu protiv svoje vladavine. Zato su se pobrinuli da iz
Kine prenesu konfucijanizam koji je odgovarao njihovim ciljevima. Ta grana
religije podvlačila je značaj dužnosti i odanosti iznad svega ostalog. U svojoj
najčistijoj kineskoj formi to je označavalo odanost majci i ocu, ali šoguni
Tokugava, kao većina Japanaca, nisu mogli da odole a da malo ne promene
originalni koncept. Rezultat toga je bio da su se dužnost i odanost odnosile na
šoguna - na same Tokuagave.
Sendin je znao da je pre pojave Ijasu Tokuagave,
prvog šoguna, Japan bio feudalna država, žrtva neprestanih sukoba između
lokalnih plemića poznatih kao daimio. Ijasu Tokugava je sve to promenio,
ujedinio je krvlju i ratom čitavu naciju i tako ju je ojačao.
Ali, istovremeno s tim je počela i japanska zavisnost od strogog kastinskog
sistema koji je započeo šogunatom Tokugava. Tokugava je smatrao da je to jedini
način da se efektno kontroliše većina naroda.
Na neki način mislio je Sendin, i ne prvi put Tokugave su bili čudovišta
kontrole. Baš kao i ja.
Cuo je diskretan kašalj pa se okrenuo da bi mu lice bilo upereno prema vratima.
Na pragu je stajala Tomi Jazava. On je pozva:
- Udite, naredniče - bio je Senđinov običaj da se nikada ne obraća imenom svojim
potčinjenima, već samo činom. Mislio je da mu takvo ponašanje daje odredeni
stepen kontrole i uz to jasno na znanje da oni nisu samo zavisni od njega već da
su deo porodice policijske stanice.
- Kako napredujete sa onim slučajem ubistva i silovanja? Žena koja je
nastradaJa zvala se Mariko ili tako nekako.
- Jadnica, niko ne zna kako joj je prezime - reče Tomi.
- Baš tako - reče Sendin i ne pozva Tomi da sedne. On je smatrao da potčinjeni
treba da stoje u njegovom prisustvu. Lupkao je vrhovima prstiju po stolu. - Ima
li nekih novih detalja?
- Nema, gospodine. ,?,.           - Baš ništa?
e,          - Znam da ste pročitali sve što smo do sada
uspeli da sakupimo.
- A ona poruka nađena nalešu: “To je mogla da bude i vaša žena”? Da li ste nešto
otkrili u vezi sa tim?
-    Neit ja sam ubedena da je žrtva bila slobodna i da se sastajala sa
muškarcima. Njene mušterije nisii dola.ilc n klub a razgovor s drugim ženama i
nisu dolazile u klubu pokazao je da se Mariko nije nikome poveravala. Rekli su
samo toliko da je Mariko mislila da su oni svi obično đubre. Mariko je očigledno
sanjarila o nekom boljem životu.
On jeknu:
- Ali je sanjarila na pogrešnom mestu i bavila se pogrešnim poslom.
- Izgleda da jetako, gospodine.
Senđin pogleda Tomi Jazavu. Bila je mala snažna žena, zamamnih oblina. Lice joj
je bilo snažno a njime su dominirale ogromne sjajne, crne oči. Imala je dugačku
blistavu kosu podignutu u komplikovanu punđu na vrhu glave. Senđin je znao da je
vrlo pametna. Zbog toga su joj i dali slučaj ubistva Mariko. Jedino je ona mogla
da pronađe nešto.
-    Koliko je prošlo od tog ubistva? Osam meseci? Mislim da je.vreme da se
slučaj Mariko zaključi
- reče Sendin.
- Gospodine, da li smem da pomenem da sama radim na tom slučaju - Tomi je
buljila u zid iza Senđinove glave. - Ja znam šta znači biti usamljen. Mariko se
možda vama čini samo još jednim slučajem ali ja o njoj razmišljam kao o ljudskom
biću koje se ne razlikuje od mene. Volela bih da nastavim da radim na ovom
slučaju, volela bih da ga rešim.
-   Policiji nije važno šta biste vi voleli da radite, naredniče. Ona ima svoje
ciljeve i oni nemaju veze sa vašim željama - posmatrao je kako je Tomi
pocrvenela.
- Moram li da vas podsetim ko vam je dopustio da se slobodno bavite sve ove
mesece tim slučajem, iako smo
i vi i ja od početka znali da ga je nemoguće rešiti? Budite mi zahvalni za vreme
koje sam vam poklonio.
-   Da, gospodine. Zahvalna sam za vaše razumevanje. Samo stalno mislim o tome
kako Mariko za života nije imala nikoga ko bi joj pomogao. Zelela bih da joj bar
sada neko pomogne.
-   Učinili ste sve što ste mogli, naredniče. Imate i drugih poslova.
-   Da, gospodine.
Senđin odjednom ustade i stade ispred Tomi.
-   Ljudi me baš ne vole mnogo, je li, naredniče? - upita je iznenada.
-   Gospodine? - kao da nije shvatila njegovo pitanje.
-   Možda je to zbog mojih godina? - pitao je Senđin. - Za šest nedelja imaću
tek dvadeset i devet godina. Možda sam u njihovkn očima suviše mlad da bih bio
komandant jednog tako važnog odehenja.
-   Godine nemaju veze sa talentom, gospodine. Senđin je gledao Tomi pravo u oči
kad je to rekla
i odjednom oseti nešto čudno. Cinilo mu se da je dopustio drugoj krvoločnoj
zveri da dode na njegovu teritoriju. Pitao se da nije slučajno potcenio
inteligenciju Tomi Jakuzava. Senđin se ponosio time što ne potcenjuje svoje
neprijatelje. Ali ova žena narednikdetektiv nije bila njegov neprijatelj. U
stvari, nije to još bila.
-   Možda se ipak govori da nisam dovoljno sposoban za ovo mesto, naredniče?
-   Ne, gospodine. Sendin klimnu glavom.
-   Sada smo došli do nečega - sačekao je malo. - Da li biste mi rekli šta vi
mislite, naredniče? Sami smo ovde.
A prislušni aparati?
Senđin naknvi glavu i nasmeši se. Da pomislio je Nije sarno pametna već je i
brza. To mu se dopadalo. Bicc pravo zadovoljstvo pozabaviti se njom.
Sendin obiđe oko stola. Stade tako blizu nje da je mogao da čuje njeno disanje,
mogao je da oseti miris njene kože.
-   Nema ničega u ovoj kancelariji - zagledao joj se u oči - da nemate vi neki
uredaj na sebi?
- Ja sam čista, gospodine.
-   U redu, da nastavimo onda - reče Senđin. Tomi duboko udahnu vazduh ali to
joj baš nije
mnogo pomoglo. Smetala joj je njegova blizina. Postala je odjednom suviše svesna
njega kao ljudskog bića - kao muškarca. Uživala je da ga posmatra iz daljine.
Kada bi joj se približio, ona se osećala kao da je nešto popiia. Nozđrve bi joj
se raširiie, ispunjavaie bi se njegovim mirisom. Jedva je uspela da se pribere.
-   Molila bih vas da mi oprostite na ovolikoj slobodi ali, upitala bih vas da
li znate šta znači vaše ime Omuke?
Senđin se isceri bez imalo topline:
-   Praviću se da ne znam. Tomi klimnu glavom.
-   Omuke je glasnik iz drugog sveta. Neka vrsta demona.
-   Ili andela.
-   Da - reče Tomi osetivši odjednom da su joj usta sasvim suva. - Ili anđeo. U
svakom slucaju, omuke nije s ovog sveta.
Kada je rekla “nije s ovog sveta”, Sendin je znao da ona misli na Japan.
-   Neki od ljudi misle da komandant... - odjed
nom je zastala, jer je znala da je veliki greh kritikovati pretpostavljenog.
-   Da, naredniče - reče Senđin čeličnim glasom. - Kao što sam rekao, imate moje
dopuštenje da kažete ono što vam je na umu.
-   Prema mišljenju nekih kolega - nastavila je Tomi - ponekada se čini da
komandant obavlja svoj posao kao da je zaista omuke. Ponekada se čini da mu je
više stalo do sebe nego do samog posla i ljudi.
-   Recite mi, naredniče, da li i vi to mislite? Tomi je bila zaprepašćena. Taj
intimni razgovor,
njegova blizina, zagledanje u oči iz blizine... sve ju je to uzbudivalo i jedva
je disala. Nije smela da dopusti da on vidi nešto od toga, da nasluti...
-    Da vam iskreno kažem...
-    Sačekajte - reče Senđin oštro i umiri je - bilo je to nepošteno pitanje.
Povlačim ga. Vidite, naredniče, i ja imam nešto da kažem. Mi smo veoma
razdvojeni jedni od drugih u ovom odeljenju. Dogodilo se da nekoliko komandira
nesrećno nastrada obavljajući dužnost koju sada ja obavljam. Ja sam suviše brzo
napredovao u službi. Možda to nekima smeta, zar ne?
Tomi nije ništa rekla. Ona je bila zahvalna što je komandir pristao da sa njom
diskutuje o njenom viđenju posla i bila je ponosna što je on time pokazao da je
ceni. Mislila je, međutim, i na splet okolnosti koje su dovele Sendina do ovog
mesta. Mesecima je klan Jakuza sklonih ubistvima radio pod nosem Tokijske
policije. Nikako nisu uspevali da uhvate članove klana.
Sve dok Senđin Omuke nije potajno krenuo za njima. Niko u stanici nije znao za
njegovu nameru. On je otkrio čudesnu mrežu kršenja dužnosti, podmićivanja,
prikrivanja i, najzad, ubistava koje su obavljali pojedini visoki službenici
policije povezani s ojabunom
  Šefom   tog jakuza klana. Senđin ih je doslovce sve sam privco.
Policija mu je dugovala mnogo. Zbog njegovog nesebičnog zalaganja, posao je
doveden do kraja. Novinari nisu uspeli ništa da saznaju, nije došlo do skandala,
ni do gubitka obraza. Tomi je znala da ipak nisu svi bili preierano zadovoljni
onim što je Senđin obavio. Bilo je to suviše uspeha za jednog čoveka.
Senđin se otrže iz te intimne orbite, vrati se iza svog pisaćeg stola. Tomi
oseti istovremeno i olakšanje i žaljenje, što ju je samo još više uznemirilo.
Razmišljao je nekoliko trenutaka, zamišljeno uvlačeći dim cigarete koju je skoro
bio dokrajčio.
-    Individualizam u zadovoljavanju pravde - reče najzad - nije više društveni
zločin. To je bar moje mišljenje a vama dopuštam da to prenesete ostalima.
Povuče poslednji dim i ugasi pikavac u pepeljari.
-    Ali pošto ste vi načeli tu temu, mogu da vam dam neka objašnjenja. Mi ovde
imamo različite dužnosti ali naša najvažnija dužnost je da sačuvamo Tokio što
boJje možemo od upada terorista. Ukoliko ste spavaJi na časovima kad se o tome
govorilo, podsetiću vas da teroristi ne razmišljaju kao ostali građani. Oni se
ponašaju haotično: oni su anarhisti - što znači da oni razmišljaju individualno.
Moja dužnost, naša dužnost, naredniče je da sprečimo te teroriste pre nego što
nanesu nekome neko zlo. Otkrio sam da je najbohi način da ih u tome sprečimo taj
da počnemo da razmišljamo kao i oni. U mojoj dokumentaciji i u dokumentaciji
ovog odeljka, otkako sam mu se ja pridružio pre pet godina, zapisana je mudrost
moje strategije. - Ponovo se zagledao u Tomi. - Da li vam je to jasno?
-    Savršeno, gospodine.
-    Dobro - reče Senđin. On se okrete i opet se
zagleda kroz prozor. - Sada kad smo završili ovaj slučaj Mariko, ja imam novi
zadatak za vas. Da li ste čuli za čoveka po imenu Nikola Lajnir?
- Jesam. Mislim da je svako u Tokiju čuo za njega.
-    Ne samo u Tokiju - reče Senđin i zagleda se u nju. - E, pa Lajnirsan je vaš
novi zadatak. Pratite ga iz blizine. Stitite ga.
-    Gospodine?
-    Ne budite tako zaprepašćeni, naredniče - reče Senđin i ponovo joj priđe -
jutros smo primili šifrovanu poruku Crvene armije. Pre dvadeset minuta šifra je
razrešena. Evo poruke - dao joj je komad papira i kada je Tomi posegnula za
njim, prsti im se dotakoše. Njihove oči se sretoše a onda Tomi brzo prenese
pogled na papir i poče da čita. Torni je bila zabavljena porukom a Sendin krete
prema vratima. - Izgleda da je Lajnirsan njihova meta. Kao što vidite,
predvideno je da bude ubijen za nedelju dana.
Sakuši furo je bio u Ropongiju, blještavom delu Tokija gde se stranac nije
osećao toliko strancem i gde se svaki Japanac, stariji od osamnaest godina,
osećao udobno. Kupatilo je, bar prema tokijskim standardima, bilo nedaleko od
Nangijeve kancelarije, a uz njega su bili moderni kafići i diskoteke. Sve je to
pulsiralo i blještalo u noći, postajalo je živo srce grada.
U kupatilu, Nangi uze ključ s gumenom vrpcom a onda, ušavši dublje, poče polako
da se svlači. To za njega nije bilo lako kao za ostale ljude. Tokom rata nešto
se dogodilo sa živcima u njegovim nogama tako da su sada pokreti bili
nekoordinirani, trzajući. Koristeći se štapom sa zmajevom glavom on polako
podiže
svoje mršavo telo na glatku drvenu klupu koja se nala? zila ispred metalnih
ormarića.
Dok se svlačio pitao se kako će Kusunda Ikusa reagovati na njegovo lice. Nema
sumnje da je Ikusa bio dobro obavešten o svemu. On će znati da je Nangijevo
desno oko slepo, da je kapak napola spušten i da se ispod njega nazire mlečna
belina. Možda su mu čak pokazali i fotografiju Nangijevog lica. Ali prvi pogled
na Ikusino lice, kad ovaj prvi put ugleda Nangija, jasno će ovome reći kakav je
čovek Ikusa i da li može da pobedi u psihološkom nadmetanju.
Nangi je neko vreme sedeo mirno. Žudeo je za cigaretom. Ali onoga dana kad je
Seići Sato pokopan, Nangi se odrekao pušenja. Nije to bila kazna već večito
podsećanje - kao plamen na grobu neznanog junaka - na duh prijatelja. Svaki put
kad bi poželeo da povuče dim, setio bi se Seićija. Seićijev stariji brat se u
toku rata žrtvovao da bi spasao Nangija. Sada, kad je Seići bio mrtav, niko to
više na svetu nije znao. Čak ni Nikola.
Nangi se sećao budističke ceremonije koja se njemu činila tako praznom i svega
što je izrečeno iznad Seićijevog groba, ali je to bilo neophodno u ovoj zemlji
budista i šinto duhova. Sećao se da je izgovorio tihu molitvu na latinskom dok
su đos štapići goreli a sveštenici počeli pevušenje svojih litanija.
Kasnije, kad je ispraznio svoju srebrnu tabakeru u kantu za otpatke, Nangi je
seo u voz za Tokio i odjednom se obreo u crkvi, umesto u kancelariji.
Rat je na mnogo načina izmenio Nangija - izgubio je oko, jedva se kretao,
izgubio je najboljeg prijatelja - ali ništa nije bilo tako duboko kao njegovo
preobraćenje u katolicizam. Ljuljajući se sam na splavu usred Tihog okeana, dok
mu je pred očima još lebdela slika strašne Gotarove smrti kao sveža rana u
mozgu,
posegnuo je za utehom i našao ju je. Ni budisti ni šintoisti ne priznaju boga,
ali u to vreme Nangiju je bio potreban bog i njemu se molio. Posle rata prvu
stvar koju je nabavio bila je Biblija.
Mnogo godina kasnije, kad je Seićijeva sahrana obavljena, Nangi je ušao u svoju
crkvu, kleknuo da se ispovedi.
- Oprosti mi, oče, jer sam grešio ....
Nangijevo zdravo oko usmeri se na metalna vrata ispred njega. Polako se vratio u
sadašnjost. Počeo je da se koncentriše, znajući da će mu biti potrebne sve snage
da bi se uspešno suočio sa Kusundom Ikusom.
Nag, Nangi okrete ključ na svom ormariću a onda zakači ključ oko članka. Teško
se nasloni na svoj štap što, u stvari, nije bilo potrebno ali što je on koristio
kad je bio na javnom mestu. Odavno je shvatio da mudar čovek rnože da izvuče
mnoge koristi od svojih fizičkih nedostataka. Ratni heroj je još uvek bio
poštovana ličnost u Japanu i Nangi se naucio da koristi sve što mu je taj status
pružao.
Njegovo zdravo oko, čudnog trob dastog oblika, sinu dok je krenuo niz vlažan,
pločicarna topločan hodnik. Pod je bio popločan drvenim d, kama. Njegov štap je
udarao o njih dok je polako napicdovao hodnikom.
U maloj prostoriji mlada žena uze Nangisev štap i dok se on spuštao pored kade
iz koje se pušil.i voda, ona kleče da kašikom sipa vodu po njemu dok ;e druga
mlada žena sapunjala i trljala njegovo telo ogromnim prirodnim sunderom. Bio je
oduševljen vrelom odom.
Očišćen - pročišćen, rekli bi šintoisti - Nangi je podignut ra roge, dat mu je
štap i poveden je prema drugom kraju prostorije. Kusunda Ikusa je čekao na
njega.
Nangi je bio zaprepašćen. Nije bio pripremljen da je Ikusa ovako mlad. Nije imao
ni trideset godina, bio je prava beba prema Nangijevim merilima. Može li neko
tako mlad da predstavlja Nami i, još više, vladara Japana?
Možda je Ikusa nekada bio sumo. Njegove mišićave noge klecale su pod težinom
tela. Velike rolne bledog mesa spuštale su se ispod njegovih ruku. Uprkos tome
on je izgledao veoma opasno, smrtonosan kao metak.
Na glavi nije imao nijedne dlake. Imao je sićušne, ženske uši i onu vrstu
oborenih usana koje obično imaju gejše ili zabavljačice. Ali oči, crne kao
ugalj, sijale su iz tog širokog lica i kao da su odavale da mu je i duša tako
tamna. Imao je veliki hara - veliku unutrašnju snagu - i Nangi je toga odmah
postao svestan.
- Tanzan Nangi, velika je čast za mene da mogu da se upoznam sa vama - reče
Kusunda Ikusa i formalno se nakloni - ja predstavljam Nami. Kad ja govorim, to
je glas Namija.
Taj ritualni pozdrav bio je izgovoren dubokim, skoro grubim glasom u kome se
osećalo ritmičko pevuckanje šinto sveštenika.
- Kusunda Ikusa, meni je čast da se sretnem s tobom - odgovori Nangi. -
Prisustvo Namija se oseća, njegov glas se čuje.
Kusunda Ikusa klimnu glavom, zadovoljan što su uvodni rituali dobro prošli. On
podiže debelu mišićavu ruku.
-    Rezervisao sam skrovito mesto, tako da možemo da govorimo otvoreno.
Poveo je Nangija u deo sa bazenom, ogroman
prostor sa tavanicom u vidu luka. Taj prostor je bio veoma akustičan, ispunjen
šapatima koji su se odbijali od tavanice i zidova.
Ikusa zastade kraj malog alkova. Sićušni, svetlo zeleni talasići pljuskali su po
zelenim pločicama. U vodi je bila staklena barijera kroz koju se prelamala
svetlost i odbijala u ogromni bazen iza ovog udubljenja.
Ikusa se spusti u vodu a onda se spusti i Nangi pošto je pažljivo spustio štap
kraj bazena. Spuštanje u vodu za njega je predstavljalo problem. Nangi se pitao
da li je Ikusa namerno odabrao ovo mesto za razgovor. Nangi je više voleo da
svoju fizičku nemoć javno pokazuje.
Jedno vreme su plutali u divno vreloj vodi, skidajući kao mrtvu kožu uspomene na
uzavreli spoljni svet. Ovde su bili na miru, obavijeni vrelom vodom. Bila je to
atmosfera koja je zbog nečega odgovarala Ikusi.
Nangi se uhvati za ivicu bazena i zatvori zdravo oko. Nije razmišljao ni o čemu
sve dok Ikusa nije pročistio grlo.
Onda otvori oko i ugleda te laserske oči kako ga proučavaju i on ponovo žmirnu,
kao da nije mogao da podnese njihovu prodornost. Svetlost koja se odbijala od
površine vode osvetljavala je Ikusino lice kao da je ekran, preko kojeg su
putovali sunce i oblaci, nepre stano se smenjujući.
I zaista, ono je i bilo neka vrsta ekrana koji je odražavao više od svetlosti.
Nangi je znao da će morati da pročita to lice ako želi da bude nadmoćan.
- Nangisan - poče Ikusa - Nami želi da raz e govara sa vama o jednoj veoma
hitnoj stvari.
- To ste mi naglasili u telefonskom razgovoru - it reče Nangi nezainteresovano.
- Nami brine, ozbiljno brine, zbog načina nii koji vi vodite svoj posao.
Nangi ne pokaza nikakav izraz na licu.
- Nisam bio svestan da Nami ima bilo kakvog razloga da ne bude zadovoljan Sato
Internešenelom, i da ga kritikuje.
- Dva događaja su dovela do toga - reče Ikusa - prvi je vaše mešanje u projekat
Tenći. Taj program istraživanja nafte finansira vlada, pa je sasvim prirodno da
Nami bude umešan u to.
Kad je Nangi video da Ikusa nije odmah spreman da nastavi, ponovo zatvori zdravo
oko, kao da je sam, opusti se i zamisli. Nije brinuo zbog načina na koji je ovaj
sastanak počeo. U Ikusinom glasu već je bilo optužujućeg tona, nespecifičnog i
zbog toga veoma uvredljivog. Ikusa je sada navlačio Nangija, namerno ne
pominjući drugi raziog zbog kojeg se Nami zainteresovao za Sato Internešenel.
Nangiju se učinilo da je Ikusina taktika od prve bila da ga uvredi. Šta je time
želeo da postigne? Da li je to bio samo pokušaj da uspostavi kontrolu, osećanje
teritorije? Ili je bilo nekih drugih, mnogo važnijih motiva?
Nangi pročisti misli, svestan da neko može da provede vreme postavljajući
pitanja i da ne sazna ništa. Njemu je bilo sasvim jasno da će biti dovoljno ako
samo posmatra Ikusu, sasluša i uspe da ga natera da se otkrije. Tek tada će se
javiti pravi odgovori.
- Pre tri godine - reče najzad Ikusa - projekat Tenći su otkrili Rusi. Otada je
Tenći davao manje nego što se, u stvari, očekivalo od njega.
Nangi pokrenu vodu.
- To je tačno. Ali treba napomenuti da je Nikola
Lajnir svojeručno sačuvao tajnu Tenćija od Rusa. Zatim, otkrili smo da je dno
okeana kod Kirilskih ostrva mnogo dublje nego Što bi se očekivalo. Naši geolozi
tvrde da je to zbog mnogobrojnih zemljotresa u tom delu sveta. Škriljac je veoma
različit i drugačiji nego na drugim mestima.
Neko vreme je vladala tišina. Senke na zaslonima bile su difuzne. Kombinovane s
pljuskanjem vode, stvarale su čudan film koji je svako mogao da zamišha prema
sopstvenoj želji.
- Nami je pročitao izveštaje vaših geologa - reče Ikusa tonom u kome se osećalo
neodobravanje.
Nangi je bio svestan da ga ovaj opet hvata na mamac. Ikusa nije optužio ni
Nangija ni Sato Internešenel. Nangi je osećao da to neće ni učiniti. Da li je
Ikusa nešto znao? Nangija je to živo interesovalo. Ili je samo probao da nešto
sazna? Otuda bacanje mamaca. Pošto nije bio siguran, odlučio je da izvuče što
više može od samog Nangija i da natera ovoga da sam obavesti Nami o svom
pogrešnom radu.
- Onda - reče Nangi - Nami zna da mi dajemo sve od sebe da bismo doveli Tenći da
radi punim kapacitetom.
- Tenći je samo deo tog plana.
Zastao je udarajući vodu nogama ispred sebe tako da su se talasi širili na sve
strane. Kad su stigli do Nangija, on reče:
-   Briga Namija, uznemirenost bi bila prejaka reč, izazvana je nečim drugim.
Nangi je znao da mora da bude strpljiv pa će Ikusa izložiti pravi.razlog ovog
sastanka. Nangi je imao tajni - istina, duboko pohranjenih, ali je ipak bio
ranjiv kao što je ranjiv svako ko ima tajni. Uprkos najboljim
namerama koje je imao; da se sačuva počeo je. da oseća da ga Ikusa ispituje.
Znao je da mora da udvostruči napore da ne dopusti da njegova lična radoznalost
pomogne Ikusi.
Nangi osmotri drugog čoveka zdravim okom.
- Štogod želite da znate - reče Nangi - moja je želja da vam saopštim.
- Uprkos tome što se vaša lična filozofija ne slaže uvek s onom koju zastupa
Nami?
- Znam šta mi je dužnost - reče Nangi - u istim koncentričnim krugovima gde
leži dužnost svakog Japanca. Vladar, domovina, kompanija, porodica.
Ikusa klimnu glavom.
- U to nema sumnje, ali pitam se kojim redom to ide kod vas?
Nangi ne reče ništa, svestan da Ikusa čeka da se otkrije.
-   Ako vam je srce čisto, Nangisan, onda nemate čega da se plašite.
Nangi je video da će ovo biti vatreno krštenje. Video je i da će neutralnost s
njegove strane biti nedovoljna. Ikusa je bio suviše mudar da to ne bi shvatio.
Nangi je znao da ako želi da otkrije drugog čoveka mora da krene u napad. Ali ta
taktika je bila mač sa dve oštrice jer i Ikusa je želeo da Nangi govori što
više, ne bi li tako otkrio sebe i svoju stra
tegiu
- Javna iskrenost ne može da zameni plemeni
tost - reče Nangi posle izvesnog vremena, umoran zato što se razgovaralo o
njemu. - Iđi o haru je savršeno dobar za Tokugavinog ronina iz 16-tog veka ili
današnjeg Jakuzu. Ali ja smatram da je u našem komplikovanom dobu iđi o haru
korišćen samo da bi se došlo do moći      -  reče on koristeći japanski izraz
kojim se označava da neko ostaje na svom mestu iako je dokazano da su njegovi
stavovi progrešni.
Ikusa trepnu, iznenađen ovako snažnim Nangijevim napadom. On je savršeno dobro
znao da Nangi nije sada postavljao pitanje Ikusinih motiva već i motiva samog
Namija.
-   Nami ne može da se kritikuje i Namiju ne može ništa da se zameri - reče
Kusunda Ikusa prilično grubo.
-   Izdajstvo - reče Nangi - nije nikada rado viđeno. Ono mora da bude otkriveno
čim se pokaže i moraju da se iščupaju svi koreni.
Kusunda Ikusa se pomače i u jednom napetom trenutku Nangi pomisli da će ga
napasti. A onda se ogromni čovek spusti natrag u vodu. Talasići se preliše preko
ivice bazena.
- Tačno - reče Ikusa - izdajstvo bilo koje vrste ne može da se toleriše. Zato
smo se i sreli, zato smo mi ovde.
Nangi oseti sa zadovoljstvom da mu nije ugodno što govore o ovoj temi.
- Izdajstvo - reče Nangi, prevrćući ovu reč po ustima kao da je najfinije vino
kojem treba da odredi poreklo. Pitao se o čijem izdajstvu govori Ikusa i šta to
izdajstvo obuhvata. Nije morao dugo da čeka na to.
- Nami je počeo da brine - reče Ikusa Kusunda, fiksirajući Nangija pogledom -
zbog tvog iteki partnera, Nikole Lajnira.
Senke su se i dalje kretale iza zelenkastog zaslona kao nemi svedoei ovog
susreta.
Vrlo obazrivo Nangi reče:
- Nami brine zbog Nikole Lajnira?
- Tako je - reče Ikusa trijumfalno. Nameravao, je da šokira Nangija ovom
izjavom i sada mu je biloj
j.isno da je u tome uspeo. Ponovo je čvrsto stajao na nogama. To mu se dopadalo.
- Morate da razumete, Nangisan, da se Nami godinama gušio pod stegom koju su
Amerikanci, u stvari, čitavi svet, stavili oko njegovog vrata. Neprestano nam je
ponavljano da smo mi pobeđeni, da nam je zemlja osiromašila. Zar to nije neki
oblik ispiranja mozga? I, šta se događa kad i najjači čovek podlegne tim
višegodišnjim indoktrinacijama? On počinje da veruje u ono što mu je naređeno da
veruje. To se dogodilo Japancima starije generacije.
Kusunda Ikusa je ležao u vodi, ogroman i zadovoljan. Njegova mladost činila se
Nangiju nekako nepristojnom, kao da mu je nedostajalo iskustva i kao da je
izgubio priliku da nešto nauči.
Ikusa nastavi svoj monolog.
- Ali, ljudi kao što sam ja, članovi mlade generacije, odrasli su ne poznajući
Japan samo kao značajnu privrednu zemlju već i kao finansijsku silu. Sada su
karte izmešane. Sada smo mi ti koji osvajamo Ameriku, mi kupujemo imanja,
kompanije, banke, fabrike elektronskih uređaja. Japan održava Ameriku koja ima
dugova. Mi smo godinama kupovali njihove akcije. Uskoro ćemo biti vlasnici
mnogih korporacija. Američki proizvodi su loši. Svet koji se nekada smejao
japanskim proizvodima, sada se smeje američkim. Rečeno mi je da smo od
Amerikanaca naučili sve što znamo o inženjerstvu i kontroli kvaliteta. Prosto ne
mogu da verujem u to.
Ikusino lice je zadrhtalo od nekog unutrašnjeg besa kao da je lično uvređen
takvim stavovima, kao da je on branilac Japana.
- Istina je da Amerika još uvek poseduje mnoštvo prirodnih izvora, koje mi
nikada nećemo imati.
Moć njihove vojne sile je zastrašujuća. Ali zapitajte sami sebe, Nangisan, da li
je Amerika ista nacija koja nas je okupirala 1946? Nije. Nepismenost i kriminal
sve su veći iz godine u godinu. Amerika se sada bori da zaštiti svoje građane.
Otvorenost emigraciji bila je greška. Dugovi su ogromni. Banke propadaju.
Amerika je zemlja koja propada. Nangi reče:
-   Čak i da je sve to što kažete istina, ja ne mogu da shvatim kakve to veze
može da ima s Nikolom Lajnirom.
Ikusa jeknu a njegovo ogromno telo se pomače i izazva nove talase.
-   Možda Nikola ima englesko i orijentalno poreklo, ali on je sada Amerikanac.
I to neko ko je povezan sa američkom tajnom službom. Ne treba zaboraviti da je
on bio član američkog špijunskog aparata, kad su ga uhvatili Rusi i mučili.
Ikusa    zastade,  dopustivši   da   poslednje   reči ostanu da vise u vazduhu
kao optužba. Nangi reče:
-   Lajnirsan je pretrpeo mnogo bola da bi sačuvao tajnu Tenćija od Sovjeta.
Ikusa se osmehnu kao da je očekivao taj odgovor.
-   Vaša odanost tom čudovištu već je dokazana, Nangisan.
Nangi je sedeo veoma mirno. Morao je da se obuzdava da ne bi došao suviše brzo
do zaključka koji bi ga u Ikusinim očima osudio.
-   Kao što sam rekao - reče Nangi mirnim glasom - znam koje su moje dužnosti.
- Amerikanci su - reče Ikusa kao da Nangi nije ništa rekao - majstori laži i
obmana: kad su
vam neprijatelji, pobede vas, kad su vam prijatelji, iskoriste vas.
Slušajući pažljivo, Nangi je sada znao da Ikusa prelazi s opštih stvari na
konkretne: na Nikolu Lajnira.
- Nije trebalo dopustiti da se ujedine Sato Internešenel i Tomkin industrije -
reče Kusunda Ikusa, okrećući polako glavu tako da nije gledao samo Nangija već i
čitavu okolinu. - Tenći je suviše značajan za Japan, njegovu buduću bezbednost i
njegovu nezavisnost od stranih izvora energije. Ne treba da vas podsećam da je
Japan, zato što je zavisio od drugih koji su ga snabdevali energijom bio veoma
ranjiv. Zbog toga smo stvorili Tenći - Ikusine oči su ponovo posmatrale Nangija.
- Drugi razlog zbog kojeg nije trebalo da dođe do tog ujedinjenja je taj što
vaša kompanija zna mnoge tajne, Nangisan, suviše tajni: vladinih, industrijskih,
čak i vojnih. I zbog toga nije trebalo jednog Amerikanca toliko uvući u poslove.
Već smo u opasnosti. Nerazumno je pomisliti da vi možete da nastavite tim putem.
Nangi ne reče ništa, mada nije znao kuda sve to vodi. Neka Ikusa jasno kaže šta
želi pomislio je. Neću da mu pomažem.
-     Nami smatra da veza s Amerikancem, poslovna i lična, mora da bude prekinuta
- reče Kusunda Ikusa - i to što pre to bolje.
Nangi ne reče ništa. Zato je Ikusa nastavio da govori.
- Imate trideset dana na raspolaganju da raskinete to ujedinjenje izmedu Sato
Internešenela i Tomkin industrija. Ali ja insistiram da svi ljudi koji su došli
iz Tomkina budu odmah isključeni iz svih poslova vezanih za Tenći. To se,
naravno, odnosi i na Nikolu Lajnira.
,
  Nangi se osećao kao da mu je uručena smrtna kazna.
- A šta je sa Sfinks kompjuterskim čipovima? To je naš najveći posao sa
Tomkinom. Oni su doneli tehnologiju Sfinksa. Zarada je ogromna.
- Kobun mora da bude razdvojen - reče Ikusa, a njegove oči opet počeše da
pretražuju okolinu.
-    Bez Tomkin industrija - reče Nangi - mi ćemo teško poslovati. Tehnologija je
njihovo vlasništvo.
Oči Kusunde Ikuse vratiše se na Nangija.
- Ako je Sfinks kompjuterski čip tako dobar - reče on - nađite odgovarajuću
tehnologiju za njegovu proizvodnju.
- Ne želim da potkradam prijatelja.
- Verujem - reče Ikusa polako i obazrivo - da vam je potrebno malo vremena da o
svemu razmislite. - Podigao je ruku, kao da će ga blagosloviti. - Morate da
jasno shvatite ko su vaši pravi prijatelji.
Nangi je ćutao. Cinilo mu se da je prikovan za stenu i da će svakog trena
orlušina da se obruši na njega, kidajući mu meso.
Ikusa reče glasom u kome je svako mogao da oseti da je naklonjen svom
sagovorniku.
-    Već ste nekoliko puta rekli, Nangisan, da dobro znate šta su vaše dužnosti
pa nema potrebe da vas na to podsećam. - Pa ipak - Ikusa reče - dužnost je da
budete odani vladaru, domovini, kompaniji, porodici. To je pravi poredak stvari
- Ikusa zatvori oči kao da je najzad odlučio da uživa u toploj vodi. - Obavite
svoju dužnost, Nangisan. Nami i vaš car vam to naređuju.
Koton Brending se probudio, osećajući veliku seksualnu napetost. Sa
zaprepašćenjem se zagledao u svoj nabrekli ud.
Sanjao je o Šisei.
Sanjao je muziku, njene noge i naročito ono što se zbivalo među njima. Igrali su
uz zvuke muzike, krećući se po podijumu, dok ih je svaki član orkestra
zaprepašćeno posmatrao. Brending pocrvene kada se seti detalja sna. Zaronio je
glavu pod ledenu vodu, misleći da će to da ga oslobodi izazovnih slika.
Mislio je na svoju ženu Meri koja je umrla pre nepuna dva meseca. Ponovo je do
detalja video kako su je izvlačili iz njihovog smrskanog “Mercedesa” koji je
udario u ogroman kamion, pravu drumsku krstaricu na samom ulazu u Vašington. U
izveštaju na TV rečeno je da je policija morala da koristi aparate za
zavarivanje da bi izvukla njen leš iz olupine.
Brending se nagnu iznad lavaboa, zagrcnu se i povrati ono malo što mu je ostalo
od sinoć u stomaku. To je pomoglo da mu erekcija splasne.A i sećanje na san je
nestalo.
Istuširao se, onda se obukao u kratke pantalone, navukao je smaragdnu polo
košulju, meksičke sandale i otišao je u kuhinju. Bila je to ogromna prostorija
kao i sve u kući, i mada je još uvek bilo veoma rano, bila je okupana blještavom
svetlošću. Kroz prozor, preko peščanih dina, talasi plavog Atlantika kovrdžali
su se i upijali u pesak obale.
 Kafa je automatski pripremana u nekoj zapadnonemačkoj mašini koju je Meri naručila iz
kataloga VilijemsSonoma. Izašao je na terasu i dok je srkutao kafu i grickao kiflu nije skidao
   pogled s telefona. Iznad njegove glave galebovi su kružili i ispuštali krike jedan prema
                         drugom. Nije osećao ni ukus kafe koji je bio
              Poverite cenu za svaki slucaj na http://www.faceyubook.com



dobar ni ukus kifle koji je bio odvratan. Pitao se da li da nazove Tipi Nori i
pita je da li zna telefonski broj Šisei ili bar njeno prezime. Prošla su tri
dana otkako je nije video - čitava večnost.
Odjeknu zvonce na ulaznim vratima. Pogleda na sat. Bilo je jedva osam sati,
nedeljnog jutra. Ma ko da je to bio, svakako je pogrešio. Nastavio je da bulji u
telefon. Više ga nije interesovala hrana. Ponovo se oglasi zvonce. Nije obraćao
pažnju na to. Nije bio raspoložen za društvo, štaviše, ko god da je to bio
stvarno Je imao petlje da ga budi tako rano.
Čuo je korake na drvenom stepeništu koje je vodilo s plaže. Okrenuo se. Neko je
dolazio prema kući.
Sunce obasja figuru kada se pojavila iz magle. Svetlost je čudno padala tako da
je lepo istakla obrise. Najpre mu se učini da je ta osoba naga. A onda, kad je
prišla bliže, spazio je da nosi minijaturni bikini, najmanji koji je ikada
video. Bila je to, inače, osoba od krvi i mesa.
Šisei.
Bio je toliko zaprepašćen da riije ništa rekao kada mu se obratila:
- Zašto mi nisi otvorio vrata kada sam zvonila? Kao da je izašla upravo iz
njegovog sna.
- Kuvaru - reče Sisei. - Rekao si da mogu tako da te zovem.
- Jesam li?
Činilo mu se da je oskrnavio sveto sećanje. Pomislivši na rat koji je vodio, sa
Daglasom Houom setio se da to ne bi trebalo da ima neke veze s ovom ženom. Ipak,
nije joj rekao da ode. Umesto toga, gutao ju je očima.
Kada je videla njegov pogled, Šisei izvuče beli
kimono iz saka koji je držala u ruci. Prebaci ga preko
Saka.
Brending oseti da je neverovatno želi a snaga te želje mogla je da se poredi sa
bolom koji čovek oseti od životinjskog ujeda. Osetio je da crveni, da plamti,
želja ga je izjedala kao nekada kada je bio tinejdžer.
- Ima li još kafe? - pitala je Šisei.
Pesak se zalepio za listove na njenim nogama. Bilo je to tako puno erotike da se
Brending skoro presamitio od težine koju je osetio u donjem trbuhu.
- Doneću ti kafe - rekao je promuklim glasom. Kad se vratio, sedela je u
stolici koju je namestila
tačno preko puta njegove, iza staklenog stola. Pružio joj je šolju i seo na
svoju stolicu. Njen se nevezani kimono rastvori. Telo joj je bilo sasvim glatko,
bez ijedne dlake. Bilo je nečeg strašno privlačnog u toj glatkoći i čistini
tena. Tako je ranjiva, tako nevina, kao dete. Poput većine Amerikanaca, Brending
je dlakavost tela vezivao za zrelost.
Ali, Sisei je bila daleko od toga da je nezrela. Bikini je bio sastavljen od tri
minijaturna dela krpe boje zlata i čokolade. Telo ispod njega bilo je čvrsto,
glatko, podatno 1 poželjno. Nije imala čega da se stidi, nije trebalo ništa da
krije, a onaj ko ju je posmatrao nije mogao da se pretvara da je pred njim
devojčica a ne zrela žena.
- Iznenadila si me - reče on.
Njene oči, tamne kao kafa koju je srkutala, posmatrale su ga otvoreno.
- Želela sam da vidim gde živiš. Io će mi reći mnogo više o tebi nego što bi ti
sam mogao da mi kažeš.
Primetio je da nije govorila o vcčcn maskarade i o njenom završetku. Bilo je
jasno da nema nameru da se izvinjava.
,
- Zašto si toliko zainteresovana za mene?
- To je sumnjičavo pitanje.
- Nisam sumnjičav - reče Brending, ne sasvim iskreno. - Samo sam radoznao.
- Ti si moćan, zgodan, inteligentan - reče Šisei - zašto ne bih bila
zainteresovana za tebe?
- Moja žena je umrla pre šezdeset dana.
- Zašto bi to trebalo da utiče na mene ili na tebe?
-   Izmedu ostalog, postoji period žaljenja koji treba poštovati - veštinom
političara uspeo je da odvrati njenu misao - kata - pravi oblik - a ja se upravo
nalazim u borbi na život i smrt sa senatorom Daglasom Houvom. On je lukav i
beskrupulozan i oko sebe ima lukave i beskrupulozne ljude. To je već strašno.
Ali, što je još gore po mene, Houv ima dosta novca i veoma je uticajan. Ne smem
da mu dam materijala da okalja moje ime.
Šisei se osmehnu i klimnu glavom.
- Razumem - ostavila je praznu šoljicu, digla se, spremna da ode. - Hvala na
kafi i iskrenosti.
Pogrešio je. Koža joj nije bila kao mermer. Bila je kao prva zlatna breskva
leta, ona koju čovek jedva čeka da zagrize, da bi osetio slatko mirisno meso dok
mu se lepljivi slatki sok sliva niz bradu.
Nagnuvši se preko staklene ploče stola, Brending je uhvati za ruku:
- Nemoj da ideš - reče, i sam zaprepašćen onim što joj je predložio - ostani još
malo.
... bila su potrebna dva časa da se žrtva izvuče iz izuvijanog metala govorio je
reporter na televiziji i Brending to nikada neće zaboraviti. A onda je TV kamera
pokazala izuvijani metal i lice žrtve - lice Meri. Njegove Meri! Blagi Bože!
Zatvono je oči. Prestani s tim naredio je samom
sebi Čtmu to Meri je tokom čitave godine, dva puta nedeljno prclazila taj put.
Kako je mogao da je spreči ne na krene? On zaista ništa nije mogao da učini.
Ali, zbog toga osećanje krivice nije bilo manje. Cesto se osećao veoma jadno.
- Ostaću ako to želiš - rekla je Šisei, nekako neutralnim glasom.
Izvukao je ruku iz njenih.
- To prepuštam tebi - rekao je.
Hodala je drvenom terasom. Meri je najviše volela taj deo kuće. Ona ga je sama
zamislila i projektovala sa arhitektom. Masivni drveni stubovi držali su gornji
deo terase na koji se izlazilo sa drugog sprata.
Odjednom, radoznao, Brending reče:
- Nikada mi nisi rekla čime se baviš.
- Ja sam lobista rece Sisei - radim za razne međunarodne grupe.
Pomislivši na lobiste koji procešljavaju političku arenu Vašingtona, on reče:
- To mora da je gadan posao. Osmehnula se.
-   Posao je nemoguć. Ali, neko mora i to da radi. U svakom slučaju mi Japanci
imamo dugu istoriju podržavanja izgubhenih slučajeva.
Zagrlila je jedan od stubova, podigla se na prste i čudesno podsetila na Meri
kada bi bila zadovoljna svojim dobrotvornim radom ili nekim obavljenim poslom.
Brending ustade i krenu za Šisei. Posmatrao ju je, kao što se posmatra psetance
koje se igra. Lice joj je bilo bezbrižno i opušteno i on oseti da ga obuzima
neka čudna radost koja se ponekad oseti posle nekog svežeg jesenjeg dana. Bilo
je to tako čudno osećanje da je Brending morao da ga spomene Šisei.
:            Zastala je, kao da ju je uhvatio. Prišla mu je, bosa.
- U Japarfii - reče - svako čeka na ona tri dana u aprilu, kada cvetaju trešnje,
da bi uživao u njihovom cvetu. U to vreme, vazduh je ispunjen njihovim mirisom.
Neki odlaze u parkove i u prirodu prvog dana cvetanja trešanja, kada su cvetovi
u prvom naponu mladosti. Drugi odlaze drugog dana, kada je zrelost cvetova na
vrhuncu. Ali, svi odlaze trećeg dana da posmatraju drveće trešanja kada latice,
kao nebeska kiša, počinju da otpadaju. Posmatramo latice kako u oblacima sleću
na tlo i ne možemo da ne slavimo prirodu i njeno stvaralaštvo. Osećamo uzbuđenje
i tugu. Na japanskom se to zove mono no avare - patos stvari - dotakla ga je -
mislim da sam ja sada to doživela.
Brending nije čekao da se spusti mrak da bi odneo svoj trešnjin cvet u krevet.
Unutra, u polumraku, iza spuštenih roletni, njene oči su sijale. Šisei mu pride
i poče polako da ga svlači. On nije ništa radio, prinuden na trenutnu pasivnost
pogledom njenih čudnih očiju i možda nečim u njenom ponašanju.
Veštim rukama Sisei je skinula njegovu polo košulju, otkopčala mu šorts. Sada je
bio nag, a ona nije. Brending shvati da mu se to dopada. Uživao je u njenom
telu, uzbudivao se dok je zamišljao šta ti sićušni komadi tkanine mogu da
sakrivaju i kako to izgleda.
Mogao je da vidi konture njenih bradavica ali nije znao njihovu boju ni
čvrstinu. Mogao je da vidi kroz minijaturni bikini senku vertikalne raspukline
za kojom je čeznuo, ali nije znao njen pravi oblik. Toliko je toga trebalo da
sazna a tako je malo vremena ostalo dok mirisne latice ne počnu da se spuštaju
na tlo.
Šisei ga je posmatrala kao što bi muškarac posmatrao ženu, uživajući u njenim
nagim oblicima. Brending nije nikada ranije video ženu da tako posma
tra muškarca. Osećao je da ga to strašno uzbuđuje i pitao se zašto se neke žene
bune zato što ih smatraju
seksualnim objcktima. Ovo je bilo nešto fantastično. Sisci mu se zagledala u
oči, privlačeći sasvim njegovu pažnju. Bila mu je vrlo blizu: činilo mu se da
može da oseti kucanje njenog srca. Osećao je pritisak njenog Venerinog
brežuljka, kao onda, dok su plesali. Uzbuđenje je bilo preveliko, njegova
erekcija tolika da ga je sve zabolelo. Osetio je zatim njene prste, kako ga
obuhvataju. Nisu ga milovali, samo su ga stezali. Postajao je sve krupniji, sve
tvrdi.
- Spreman si - reče Sisei - tako brzo. Izgovorila je te reči takvim glasom da
je Bren
ding osetio kako mu se usta pune pljuvačkom.
Odbacila je kimono, skinula bikini, a Brending poče da upija njenu lepotu, njenu
nagost, kao što je ona trenutak ranije uživala u njemu.
- Okreni se - reče on teškim gJasom.
Ali Sisei odmahnu glavom i krenu prema njemu. Sada je osećao njeno nago telo uz
svoje, bez ikakve tkanine između njih. Ona spusti glavu, dodirnu mu usnama
bradavicu, uvuče je, poče da je sisa. Brending ispusti mali uzdah kad
zadovoljstvo poče da mu se spušta od bradavice preko grudi do prepona. Onda se
Sisei pope na njega, obavi se oko njega, kao da se klanja ogromnom falusu.
Brending je zaječao.
Vodili su ljubav uz pesmu Grejs Džons. Njegova žena je insistirala na tome da
bude savršena tišina, da bi mogla sasvim da se opusti i prepusti seksu. On je
sada osećao da je muzika uzbuđujuća i raspaljujuća, kao da
odjednomvodihubavsadvežene - ilijošbolje,kaodaone vode ljubav sa njim, jedna
ustima i seksom, druga glasom.
A onda, od znoja vlažna Sisei povuče se sasvim niz njegovo telo i on zaboravi na
sve drugo.
- Kasnije - reče joj pomalo ironičnim osmehom.
-    Pitam se šta bi se desilo da si našla ploču Dejvida Bouvija umesto Grejs
Džons - bio je iscrpljen a Sisei je bila sveža, neverovatno snažna i moćna. A on
se osećao kao da je dva sata proveo radeći u teretani. Ipak, ovo je divno
osećanje iscrpljenosti mislio je.
- Nekada sam se samozadovoljavala uz muziku Dejvida Bouvija - reče Šisei - da
li ti masturbiraš, Kuvaru?
- To je baš čudno pitanje - bio je šokiran njenom sposobnošću da njega šokira.
- Misliš? Zašto? Pa to svi rade - za nju je to bilo nešto sasvim normalno.
On sede, prebaci noge preko ivice kreveta, odlučan da promeni temu razgovora.
Osećao se neugodno kada je tako govorila, direktno i otvoreno kao dete. Ali,
Sisei nije bila dete.
- Ovde u Americi - reče on - to su stvari o kojima se ne govori tako lako.
- Cak ni muž i žena o tome ne razgovaraju?
  - Mi nismo muž i žena, Šisei. Mi smo stranci - a onda dodade, pošto ga je ona
prostrelila pogledom. - Pa da, o tome nikada ne govore ni muž i žena.
- To je bezumno - reče ona - to je nešto prirodno. To je kao nago telo. Kao
seks. A Amerikanci se toga stide.
- Koliko ja znam, ima mnogo stvari o kojima se u Japanu ne razgovara otvoreno.
- Hoćemo li sada da govorimo o njima? Brending joj nije verovao.
- A šta ćemo sa katom?
:            Šisei se pokrete u krevetu, uhvati cvetni pokri
?ač i baci ga na pod.
učili su me da, ako je nešto ispod leda i ako ja nemogu da ga vidim ono je ipak
tamo, pokreće se, okavu u struji    otvorila je butine. Brending nije mogao a da
ne prikuje pogled za ono što se ukazalo. Izvila je leđa Dodi ovamo, Kuvaru.
Mislim da još nisam zavrištal sa tobom a mislim da ni ti nisi završio sa mnom.
Kad je izletela iz Nikoline gimnasičke dvorane, Justina je jurnula u kuhinju.
Bilo je blizu vreme večere ali ona odjednom shvati da ne može da se seti šta je
htela da pripremi. Sem toga, nije bila gladna. Pomislila je na Nikolu. Baš me
briga, ako je gladan neka se sam pobrine za svoju večeru.
Da li joj je sudbina bila da bude tu u Japanu? Da li je njen životini put vodio
baš u tom pravcu, da li je to bilo jedino odredište njenog života? Da li je tako
nešto moguće? Ona je uvek mislila da se životni put račva na mnogo strana. Pa
šta sada? Pokušala je da zamisli život bez Nikole i odmah je osetila užasnu
usamljenost koju nije mogla da podnese. Živeti negde dalje od njega biio bi
mucenje, znala je to, jer su njen um i njeno srce pripadali tamo gde je bio on.
Nije želela da provede ostatak života kao emocionalni bogalj.
Ali, s druge strane, znala je da ne može da nastavi ovu vezu na ovaj način. Ona
se oslanjala na Nikolu. On je bio njeno sidro, njena bezbedna luka, naročito
ovde u Japanu gde nije nikoga poznavala i gde joj se činilo da je potpuno
nepoželjna. U početku svi su bili prijateljski raspoloženi prema njoj - ne -
ispravi samu sebe - svi su bili veoma učtivi. To je bila prava reč. Svaka osoba
sa kojom su je Nikola ili Nangi upoznali bila je toliko učtiva da Justina to
nije mogla da
podnese. Niko ne može da bude stalno toliko vaspitan. Sumnjala je u to i zaista
je to i mislila, iako joj je Nikola staJno ponavljao da je u Japanu veoma
cenjena vrlina iskrenosti i da su Japanci uglavnom iskreni.
Justina shvati da joj je Nikolina pomoć sada potrebnija nego ikada. Nije mogla
da mu dopusti da je tek tako odgurne. Mora da bude obazriva. Znala je da će moći
sve da prežive i savladaju, bez obzira o čemu se radilo, samo ako ostanu
zajedno, ako budu čvrsto vezani jedno uz drugo. Morali su, pre svega, da
prevaziđu tu strašnu prazninu njihove veze.
Na tren pomisli da se misao na udaljavanje od Nikole već uvrežila i odomaćila u
njenom umu. Pokušala je da to odbaci. Koncentrisala se na zvuke leta koji su se
čuli svuda oko nje.
Za tren je upij.ala te zvuke a onda ponovo podiže bambusovu kašiku i zahvati još
vode. Napi se. Ostavi kašiku na ivicu bazena. Voda se polako smirivala ali je
mići na dnu nestao. Justina se u sumrak vrati drugim putem prema kući.
Kad je ušla, čula je Nikolu. JoŠ je bio u gimnastičkoj dvorani. Mogla je da čuje
njegovo duboko izdisanje dok je udarao po bokserskoj kruški, člancima tvrdim kao
čelik. Justina duboko udahnu vazduh, kao da dugo nije disala, i odjednom postade
svesna napetosti koja ju je obuzimala. Mesecima je brinula zbog Nikole. Prošla
je pored dvorane za vežbanje i pomislila: Sve će se uskoro srediti, sve će biti
u redu. On ponovo postaje onaj stari.
Nije ni znala koliko je ta njena pomisao daleko od istine. Nikola je to shvatio
onog trena kad je krenuo u prvi aikido atemi. Bio je to pokret bez stila,
nespretan, bez snage. Bilo je to ne samo čudno, nego i zabrinjavajuće.
nešto nezamislivo se dogodilo, nešto u šta je                    Nikola već
mcsecinu sumnjao. Sada je bio siguran da se
      To zbilo
prvih nekokoliko nedelja posle operacije, osećao je Veliki bol Refleksno, Nikola
je pokušao da se bori piotiv tog bola pomoću discipline i treninga kroz koje je
prošao. Bilo je više načina na koji je mogao da se odstrani bol, ako se na
primer radilo o trenutnom, zaslepljujućem bolu, rezultatu borbe. Ali, za bol
koji je Nikola sada osećao, koji je bio dugotrajan, postojao je drugačiji način
odstranjivanja.
“Gecumei no mići” - Mesečeva staza. Akutagavasan, jedan od Nikolinih senseia,
rekao je: “Gecumei no mići ti omogućava trenutno prodiranje u dubinu i to na dva
načina. Prvo, sva osećanja će postati jača, značajnija. Jednostavno rečeno,
videćeš kožu i sve ono što je ispod nje. Zatim, videćeš svetlost tamo gde je u
stvari nema.”
Nikola je shvatio šta Akutagavasan želi da kaže: Gecumei no mići će mu omogućiti
da kombinuje intuiciju s dubokim viđenjem i osećanjem stvari. Mogao je da čuje
laži kako lete kroz vazduh, mogao je da prode kroz najzapetljanije lavirinte
vezanih očiju, Gecumei no mići bio je povratak čoveku u njegovom
najelementarnijem obliku, mnogo pre nego što su ga prekrili slojevi
civilizacije, gušeei njegovu primitivnu snagu.
Ali, Gecumei no mići je bilo i nešto mnogo više. Bila je to u stvari luka, izvor
Nikoline unutrašnje snage i odlučnosti. U Gecumei no mićiu sve stvari su mu bile
jasne. Bez toga, on je bio više nego gluv, nem i slep. On je bio bez odbrane.
Kad je bio u bolnici i osećao bolove, posegnuo je za Gecumei no mići, ali ga
nije našao. Ipak, pošto je bio
toliko slab posle operacije, nije znao da li je šteta koja mu je naneta
nepopravhiva. To je saznao tek kad se vratio kući i kad je počeo da vežba. Bio
mu je neophodan fižički dokaz da je sveden na status običnog smrtnika. Zbog toga
je bio tako loše volje, zbog toga je bio uznemiren i nije mogao da spava noću.
Sasvim jednostavno - on se plašio da se suoči s istinom. Sve dok je bilo nade da
možda greši i da će mu se Gecumei no mići vratiti, bilo je nečeg za šta je mogao
da se uhvati. Ali, pošto je uradio prvi atemi, kada je trebalo da sazna da li je
ostao bez moći ili nije, odmah je shvatio da ne treba više uzaludno da se nada.
Stvarnost je bila surova.
Sada se to dogodilo: njegov najstrašniji košmar se obistinio. On je bio kao nag
čovek na zaslephujućem suncu, bez ikakve zaštite, bez mogućnosti da negde
pobegne i sakrije se.
Nikad ranije nije shvatio koliko se oslanja na svoje stanje nedodirhivog boga,
sve dok nije ostao bez te zaštite. Kako je nezanimhiv i dosadan bio svet u kome
se čovek oslanjao na svojih pet nerazvijenih čula.
Ko zna koliko bi Nikola nastavio da sedi na engavi posmatrajući svetlosti i
senke, odbijajući da se suoči sa sudbinom, da nije stiglo pismo Lua Krokera, da
nije zamolio Justinu da ga pročita i da se ona nije zainteresovala za Krokerovu
novu ruku.
To ga je preseklo. Suočen sa onim kroz šta je prošao njegov prijatelj, i sa čim
se još uvek suočavao, Nikola se osećao blesavo što je razmišljao o onome što je
bilo neizbežno.
Otišao je u dvoranu za vežbanje i zagledavši se čvrsto u gredu, počeo je uvodne
vežbe disanja, a onda bez razmišhanja zauze položaj pripremljenosti i udari.
Prvi atemi, osnovni pokret aikidoa bio je udarac. Njegov udarac je bio takav kao
da je tek počinjao da se
bavi aikidom forma je ostala, zabeležena u njegovim mišićima ali nijc bilo
ništa više iza nje: nije bilo ubeđenja nije bilo odlučnosti, nije bilo jasnoće
cilja. Umesto toga Nikolin um je bio haos suprotnih misli i slika koje su se
preplitale i uplitale jedna u drugu.
Nikola mehanički nastavi da udara gredu ali bio je kao u šoku. Nije mogao da
veruje da se tako nešto zaista dogada. Gecumei no mići ga je napustio. Njegov um
nije više bio deo Praznine, ispražnjene da bi u njoj svaka misao bila jasnija,
već je bio poprište suprotnih strujanja od kojih je svaka tražila svoj nezavisni
kraj.
U takvom stanju ga je zatekla Justina, kako leži na tatamiju dok mu je brada
pala na znojem ovlažene
grudi x
Cuo ju je da je ušla, čuo je kako je tiho uzdah
nula od užasa. Podigavši oči video je u njenim očima
sažaljenje koje nije mogao da podnese.
- Izlazi! - viknuo je. Pošto je nesvesno upotre
bio kiai, samurajski ratni poklič, Justini se učini da ju je
fizički udario. Ona posrte, zastade od zaprepašpenja. -
Gubi se dalje od mene!
Kad je Tomi Jazava zatvorila vrata Omukine kancelarije za sobom, sva je drhtala.
Stajala je još neko vreme tu pribirajući se. Saznanje da je čoveku koga nije
dovoljno znala otkrila više nego bilo kome drugome na svetu, šokiralo ju je.
Štaviše, to ju je postidelo. Nije bilo važno što joj je Senđin Omuke dopustio da
govori: trebalo je da ćuti. Zašto je onda govorila? I zašto je rekla istinu a ne
neku dobro smišhenu laž?
Tomi nije znala, ali je naslućivala da njena slabost ima neke veze sa lepim
licem komandanta Omukea. Zadrhtala je kad se setila trenutka kad joj se on
približio. Znala je da ju je uhvatio kao lovac sa lasom. Nije mogla drugačije
nego da ga gleda pravo u lice za čitavo yreme razgovora.
Iskustvo je bilo zastrašujuće. Osećala se nekako nagom - kao da ju je skidao
svojim prodirućim pogledom. I mada je zaista htela da smisli nešto da bi
odgovorila na njegova pitanja, otkrila je da jedva može da govori. Kao da je
Omuke posedovao neku nevidljivu ruku koja je ušla u njene misli i iz njih
izvukla sve ono što je on želeo da zna.
Štaviše, Tomi je bila obhrvana osećanjem krivice. Omuke je bio njen uzor u
policiji, što nije ništa značilo za njeno napredovanje na hijerarhijskoj
lestvici. Da je bila muškarac, Tomije to znala, ona bi već imala čin poručnika,
imala bi već sopstvenu četu. To je i Omuke mislio kad je rekao: “Mi smo svako na
svoj način, odmetnici.”
Činjenica da je ona ipak dobila značajan zadatak primoravala ju je da prizna da
je do toga došlo zahvaljujući Omukeu. On ju je jedini tretirao kao inteligentno
ljudsko biće za razliku od ostalih oficira visokih činova. On je čak nagradio
jednom ili dva puta njen rad. Poslednji put joj je uputio pohvalu pre nepunih
mesec dana kad je njeno dugo nadgledanje jednog slučaja najzad urodilo plodom.
Omuke je bio jedini muškarac u stanici koji je smatrao da je ona vredna i da
obavlja posao na pravi način. Ipak, Tomi se njega užasno plašila. Zašto? Pre
svega on nije bio kao ostali, a to je već za Japanca bilo dovoljno da počne da
sumnja.
U Japanu svako želi da bude anoniman, da postane deo gomile. Svi nose iste boje,
svi nose razne tonove sivog, sa nešto malo belog i crnog. Ljudi se oblače u
tradicionalne japanske kostime samo prigo
dom nekih svečanosti i službenih događaja i tada je
nešto malo više boje dopušteno. Svako se trudi da uradi
šta je najbolje za zemlju, za kompaniju. To nije bilo
samopožrtvovanje, kako je Tomi jednom čula da to
zapadnjaci nazivaju, to je pre bila dužnost. Svaki Japa
nac shvata prirodu dužnosti, da bez dužnosti život
postaje haotičan i prema tome besmislen.
Svaki Japanac je to shvatao sem Sendina Omukea i terorista Crvene armije. Dok je
naslepo gurala papire po stolu, Tomi je razmišljala o vezi između Omukea i
Crvene armije. Bilo je to zanimljivo, uzbudljivo čak. Tomi je ipak pomišljala da
ima nešto više što on traži od života, a ne samo da razmišlja o neprijateljima.
To se osećalo u rečenici koju je izgovorio: “Mi smo svako na svoj način,
odmetnici.”
Sećala se svog detinjstva, oštrog vaspitanja, skoro mučenja, na koje ju je
prisiljavala majka. Otkada je znala za sebe Tomi je bila zadužena za pranje
pirinča. Kad je u prvo vreme dopustila da joj nekoliko zrna pobegne i nestane u
sudoperi, njena majka, koja ju je posmatrala kao ptica grabljivica, ustremila se
na nju, povukla je za kosu dalje od sudopere i išamarala je.
Kad je malo odrasla, ostajala je uvek poslednja da jede. Njen otac, tih i
nepažljiv za stolom i njen stariji brat, arogantan i raspušten, dobijali su
najviše hrane. Kasnije bi ona i majka pojele ono što bi ostalo iza njih. Retko
kad je bilo dovoljno hrane da obadve budu site.
Jednom kad je naročito bila gladna posle večere, Tomi je pitala majku zašto
moraju da jedu na taj način. Majka je rekla: “Budi zadovoljna s onim što imaš.
Tvoj otac i brat teško rade preko čitavog dana. Mi žene ništa ne radimo, samo
sedimo. Zašto je nama potrebna hrana?”
Prisustvo muškaraca bilo je nešto što je pritiskalo Tomi iz dana u dan na njenom
seoskom imanju i što joj je iz dana u dan kvarilo čak i dane kad je sijalo
najsjajnije sunce.
Kad je Tomi bila tekireiki - ili u godinama za udaju - bila je u Tokiju, u
školi. Jedne večeri, kad se pripremala za završni ispit, dobila je poziv od
brata. Tomin otac je bio umro pre nekoliko godina i njen brat je bio glava
porodice. Bio je mnogo gori od oca. Dok je otac bio zadovoljan s tim da drži
porodicu na okupu i da se sve lepo odvija, brat je više želeo da sve bude pod
njegovom kontrolom. Tomi je primila taj poziv s velikom tugom. Srce ju je
zabolelo. Brat ju je obavestio da joj je odabraoodgovarajućeg muža i da je
potrebno da se što pre vrati kući da bi počeli s pripremama za venčanje, da bi
ga obavili valjano i kako tradicija nalaže.
Tomi je znala da je sada došla do prekretnice svog života. Shvatila je da će ono
što bude rekla bratu promeniti njen život za svagda. Borila se s unutrašnjim
demonima. Kao da je bila odvojeno biće, njena pamet se povinovala onome što ju
je majka godinama učila, osećala je slabost, želju da se podvrgne autoritativnoj
figuri brata, da se uklopi u strukturu života.
Onda se setila lica svoje majke, istrošenog i bledog koje se retko kad
osmehivalo, a nikada se nije smejalo. Tomi je shvatila da njena majka nikada u
stvari nije živela.
Tako Tomi odluči i reče bratu preko telefona: “Neću da se vratim kući”. Bacila
je slušalicu i pojurila prema kupatilu gde je stigla taman na vreme da povrati
sve što je pojela za večeru.            Kasnije, kad se oprala i očistila, Tomi
se odvu
kla do kreveta i presedela je ostatak noći s pokrivačem navučenim do brade, s
upaljenom svetlošću drhteći nekontrolisano kao da ima grip.
Sve joj je palo na pamet kad je videla užasnu scenu na Drumu svile. Kad je
ugledala jadnu Mariko koju je monstrum uništio, Tomi oseti beskrajno sažaljenje.
Tokom meseci pomne istrage koji su usledili, Tomi je počela da misli o Mariko
kao o srodnoj duši, koja je bila manje srećna od nje same, pa ipak toliko njoj
slična da je Tomi bila odlučila da po svaku cenu otkrije ubicu.
Otvorila je fasciklu s podacima o Mariko, prelistala ih je, činilo joj se
hiljadfti put. Ko je uradio tako strašnu stvar s tom devojkom? Ko je bio
sposoban za takvo zversko iživljavanje?
Tomi je pokušavala da se, kao komandant Omuke, prenese u lik i pamet ubice, ali
nije mogla da razmišlja na taj način.
Počela je da prevrće stranice očaja, Marikinog očaja. Toliko tajni je bilo ovde,
toliko pitanja, a ona nije mogla da reši nijedno. Ko je ubio Mariko? Zašto? Sta
je značila ona krvava poruka: Ovo je mogla da bude vaša žena? Kome je bila
namenjena ta poruka? Policiji? Ko bi inače mogao da nađe Mariko? Treba li
obratiti pažnju na to što su oko devojčinog grla nađene ljuspice rde? Da li je
Mariko imala stalnog dečka i ako jeste ko je bio on?
Komandant joj je sada naredio da završi istragu, da na fasciklu stavi nalepnicu:
Ubistvo, nerešeno. Tomi je mislila da ona ne može tako nešto da uradi. Netaknuto
Marikino lice posmatralo ju je optužujući sa fotografija. Da li će samo to
neljudsko unakažavanje tela ostati posle Mariko? To nije bilo ni pošteno ni
pravedno.
“Dužnost” - pomisli bolno Tomi i obrisa jednu izdajničku suzu dok je zatvarala
dosije. Ubacila je ime Nikole Lajnira u svoj kompjuterski terminal i za trenutak
se pojaviše podaci o njemu na ekranu. Zatražila je da joj se podaci kopiraju i
printer odmah ožive. Jedva je pogledala ono što je printer otkucao. Samo je
savila papir i stavila ga u tašnu.
Tomi je znala da je sada došla do kritične tačke u svojim uznemirujućim
osećanjima prema Omukeu. Videla je opet njegovo lice za vreme razgovora u
kancelariji i znala je da je trebalo da iskoristi taj trenutak. Da mu je samo
nešto pametno rekla. Nešto što bi ...
Uhvati glavu obema rukama. Borila se sa tim priznanjem otkako je prvi put srela
komandanta Omukea ... ali nije mogla, a da bar samoj sebi ne prizna veliku
privlačnost koju je osećala otkako ga je prvi put ugledala. Nije li nešto otkrio
o sebi? “Mi smo svako na svoj način odmetnici”. Bilo je to čudno, znala je. Šta
je time hteo da kaže?
Tomi je znala da je zaljubljena u komandanta Omukea. To je bilo loše po nju, jer
je znala da prema pravilima službe ni on ni ona ne mogu ništa da urade po tom
pitanju. Jednom je dopustila da je se život dočepa pa je mishla da je bila
dovoljno mudra da se otrgne iz čvrstog zagrljaja. Sada je Tomi shvatila da je
ponovo u raljama života.
Pošto je Justina odbauljala iz dvorane za vežbe Nikola je dugo ostao nepomičan,
ne preduzimajući ništa. Zatvorio je oči, dremao je, spavao. Košman naseliše
njegov nemiran san u kome se strašno preznojavao.. Bio je bespomoćan, vezan za
stenu, a iznad njegove glave nadletale su grabljivice s užasnim kricima koji su
upozoravali na opasnost. Tada je ugledao nejasne obrise svoje smrti koja se
približavala kao jedrenjak koji klizi preko mora.
Najzad, pred zoru se diže, nemoćan da samog sebe natera da govori sa Justinom,
suoči se sa svojim bićem, s onim što je pretilo njemu i Justini. Zagleda se u
sprave za vežbanje i suoči se sa njima kao s neprijateljima, jer u tom trenu to
su i bile.
Lice Akutagavasana pojavi se u njegovoj mašti. “Onog trena kad počneš da mrziš”
- rekao je sensei Nikoli - “trenutak je u kome ćeš izgubiti Gecumei no mići”.
Bio je na padini brežuljka utonulog u maglu tako gustu da se dan pretvorio u
noć. Negde ispred mladog Nikole bio je ponor, strmina koja je silazila duboko
dole, do doline. Bilo im je potrebno šest časova da se popnu ovako visoko. Jedan
pogrešan korak i Nikola je znao da će se obrušiti niz liticu i da će slomiti ili
glavu ili kiemu na stenama.
Nisam mogao da vidim sećao se sada a ipak mije Akutagavasan rekao da hodam tom
ivicom. “Nadi Gecumei no mići, nađi stazu i nećeš se saplesti i nećeš pasti”. -
Tako je govorio sensei.
I tako s užasom u srcu, mladi Nikola je krenuo napred, pažljivo stavljajući nogu
ispred noge. U ustima je osećao metalni ukus, .a srce mu je udaralo velikom
snagom tako da na tren nije čuo ništa drugo.
A onda je oslušnuo i čuo druge zvuke: hujanje vetra, uzdisanje granja drveća
iznad i oko sebe. Čuo je šuštanje zmaja koji je vitlao gore visoko na nebu,
nošen strujema.
I odjednom je kroz maglu ugledao pticu, nije to bilo samo biće već nešto
nelik na njenu senku
koja se kretala pod nevidljivim suncem. Podigao jc glavu, a Gecumei no mići mu
je omogućio da posmatra let ptice.
Sada je mogao da oseti struje i urlanje vetra kao i okeansku plimu. Shvativši
kakav je pejzaž oko njega, zaustavio se na mestu gde se stena obrušavala u
ambis, gde je korenje drveća probijalo iz zemlje, spremno da saplete nepažljivog
putnika, gde je lasica zastala drhteći izmedu ivice i dva čoveka. Gecumei no
mići.
Toga se sećam mislio je sada Nikola. Zašto ne mogu da se setim šta treba da
radim? Samom sebi je govorio da ne treba da razmišlja. “Ne postavljaj pitanja na
koja ne možeš da daš odgovore” - govorio je samom sebi. - Očisti um od svih
nevažnih misli. Zaboravi da si izgubio sećanje. Neka ti haragei pokaže mići,
stazu Put u Gecumei no mići.”
Ponovo je bio u stanju pripravnosti, ovog puta bolno svestan da ne shvata šta
radi, da njegov um, slobodan i necentriran samo sledi naredbe tela.
Podigao je ruke, stavio prste u propisan položaj i zadao udarac. Ponovo i ponovo
je udarao u drveni balvan, a um mu je bio u plamenu zbog očajanja koje je sve
više raslo jer on nije znao šta radi. Zastao je, teško dišući, zagledao se u
prostor ispred sebe kao da se i on okrenuo protiv njega.
Cuo je glas svoje majke Ceong kako mu govori: “Moraš da naučiš da pustiš stvari
da se uliju, da ti udu u kosti onda kad im je vreme. Strpljenje, Nikola. To je
možda teško za tebe. Tvoj otac je kriv zbog toga. On je strpljiv i nestrpljiv.
Da, veoma je promenljivog raspoloženja. To je meni veoma čudno.”
Strpljenje. Da. Ne sme da bude promenljivog raspoloženja.
,
Jti.i jednom je zauzeo odgovarajući položaj i ne dopustivši sebi da pomisli
nešto drugo ili da posumnj, Dii udari u oblicu. Užasan bol se javi, polete od
njegovih šaka prema mišicama, ali on je nastavljao da udara sve jače i jače s
osećanjem očaja jer je osećao kako mu nestaje snage, zaboravljajući mudar savet
svoje majke sve dok se nije prepustio neuspešnoj borbi sa svojim unutrašnjim
dembnima.
Teško dišući, hvatajući vazduh, dok se znoj slivao niz njegovo lice u potocima,
najzad je pao na tatami zagrlivši oblicu i gorko zajecavši.
;
Kad se Nangi vratio u kancelariju tog jutra posle sastanka sa Kusunda Ikusom,
ponovo je preslušao njihov razgovor. Smestivši se iza stola, dok su oblakoderi
Tokija sijali kao šuma čelika i stakla na ranom jutarnjem suncu, on odvrte vrh
štapa. Izgravirana zmajeva glava se skide i otkri mali magnetofon.
On uze mikrokasetu iz štapa i stavi je u veliki kancelarijski stereo sistem.
Uskoro se začu glas Kusunde Ikuse. Govorio je o Tenćiju i Nangijevoj oba
  vezi da izda Nikolu Lajnira.
Nangi se zavali u fotelji za ljuljanje, uspe da se
j odbrani od želje da zapali cigaretu i pomisli na svog prijatelja Seićija
Satoa. Sato je bio borac, lojalan prijatelj i opasan neprijatelj. Prvi put Nangi
pomisli na to kako
  su Seići i Nikola slični.
Nangi je znao da nikada ne bi mogao da izda Seićija.
  Lupkao je ritmički prstom po usnama dok je slušao ono što je Ikusa rekao, nije
slušao samo reči, već
  ton i svaku promenu u glasu ne bi li izvukao još nešto
  više od tog njihovog sastanka. Mnogi su na ovaj ili onaj
način pokušavali da izvuku nešto više od Nangija. Nikomenije uspelo. Ali, Ikusa
je imao sasvim drugi pristup. Ikusa je bio Nami, a Nami je bio hteli mi to ili
ne, Japan.
Nangi se osećao kao zaključan u kavezu. Da bi izašao morao je da koristi jedna
jedina vrata. Ali, da bi to uradio moraće da izda Nikolu Lajnira.
Snimljeni razgovor je završen i tišina pade kao preteća senka na prostoriju.
Nangi izvadi traku iz magnetofona, stavi je u džep. Onda ponovo zavi glavu na
štapu i izađe iz svoje kancelarije.
Na ulici nađe javnu telefonsku govornicu, okrete broj i stavi odgovarajući
novčani iznos. Posle prvogzvona začu se snimljena poruka. Nangi je pustio da
poruka dode do kraja, sačekao je zatim tačno tri sekunde, a onda je rekao jednu
reč u slušalicu. Prekinuo je vezu.
Sačekao je pet minuta. Za to vreme još dva čoveka su htela da koriste telefon.
Nangi, držeći prst na prekidaču pravio se da razgovara. Ljudi se udaljiše.
Pustio je prikidač, okrenuo isti broj. Telefon je zazvonio tri puta, a onda se
javio glas nekog čoveka. Nangi nije rekao svoje ime, a niko ga to nije ni pitao.
Rekao je jednu adresu u slušalicu, a onda je spustio. Onda se opet vratio u
svoju kancelariju.
Veći deo dana Nangi je proveo s tehničarima, učestvujući u njihovom
nezadovoljstvu jer nisu uspevali nikako da dešifruju i otkriju poreklo
misterioznog virusa koji je napao kompjutere Međunarodne Sato kompjuterske
banke. Zudeo je za Nikolinim savetom, tugujući za njim kao za izgubljenim članom
porodice.
Kasno tog popodneva, Nangi izađe iz kancelarije, pređe preko grada. Sećao se s
velikom nežnošću oblasti Akihabara u Tokiju. U tužnim danima koji su uslcdili
posle rata na Tihom okeanu, ogromna crna berza razvila se ovde i ljudi koji su
bili mudri i odlučni, preko noći su se obogatili. Tu je Nangi počeo svoj novi
život, pre nego što je naučio disciplinu kanriodoa, puta samurajabirokrate.
Danas je Akihabara bio živi spomenik japanske postindustrijske privrede. Bio je
prepun naroda. Zato je Nangi 1 odabrao ovaj deo. Tu nije niko mogao da
prisluškuje razgovor - ni slučajno ni namerno - jer ovo je bila prava ludnica.
Nangi ugleda Pak Rata ispred jednog prepunog izloga. Posmatrao je Dejvida
Bouvija koji je reklamirao neko bezalkohokto piće na ogromnom TV ekranu. Scena
se promeni i na ekranu se pojavi oduševljena žena koja je prikazivala savršenu
primenu silikona.
Pak Rat je osetio da se Nangi približava. Nije morao da pogleda. On je bio čovek
grubog izgleda, onizak, tamnoput s ožiljcima od boginja na licu. Zvali su ga Pak
Rat pacov zato što je sakupljao veze i informacije kao što drugi sakupljaju
stvari. Nangi ga je poznavao odavno i verovao mu je beskrajno. Pak Rat se
razlikovao od ostalih iz njegove profesije: nije bio plaćenik koji je pristajao
uz onog ko da najviše. Kad bi ga neko najmio nije morao da se osvrće preko
ramena.
Pak Rat je voleo Nangija. Štaviše, divio mu se. Pre mnogo godina Nangi je spasao
sestru Pak Rata iz ozbiljne nevolje sa glavom klana Jakuza. Pak Rat je dugovao
giri, Nangiju, dug koji nikada neće moći da vrati.
Kad je Nangi prošao pored njega Pak Rat se odvojio od izloga. Uskoro je išao
ispred Nangija, a ovaj progutavši neizgovorene reči krenu za njim kroz
užasnu gužvu. Nangi je izgubio račun koliko puta su se vraćali u krug istim
putem, ulazili i izlazili iz raznih prodavnica.
Najzad se Pak Rat okrenuo i iscerio na Nangija. Usporili su korake. Zajedno su
hodali ulicama.
, - Ovde sam već neko vreme - reče Pak Rat - da vidim da li je okolini potrebno
čišćenje. - Hteo je da kaže da je proveravao da li je Nangi bio praćen. - Bilo
je potrebno.
Nami.
- Znam izvor - reče Nangi. Pak Rat se zateže.
-   Ima li neke neposredne opasnosti? - To je trebalo da znači: “Treba li da
nađem čoveka koji vas je pratio i treba li da ga izvučem na čistinu?”
- Nema još.
Pak Rat je zastao na tren, kao da je zainteresovan za ono što je bilo izloženo u
izlogu s kompjuterima. Nangi je znao da on to radi iz drugih razloga. Pak Rat je
znao da posle petnaest minuta ludačke jurnjave, Nangi mora da predahne. Pak Rat
je bio hubazan.
- Kako mogu da vam poslužim, Nangisane? Nangi je sačekao dok nije bio spreman
da krene
dahe. S obzirom na Nami nije želeo da govori čak ni u ovim pretrpanim ulicama,
dok ne krenu dalje.
Kad su prešli nekoliko blokova, gurajući se s Nemcima koji su želeli da pokupuju
sve što su videli, Nangi reče:
-     Imali smo ozbihan incident jutros. Naše kompjutere napao je virus.
Pak Rat je bio iznenađen.
-   Mislio sam da je vaš kompjuterski sistem sasvim bezbedan.
- I bio je - reče Nangi krećući se kroz gomilu -
sve do danas. - U hodu je dodao disketu od tri i po inča Pak Ratu. - Ovde je
snimljen napad.
Pak Rat skloni disketu u džep s lakoćom šefa sale koji prima napojnicu.
- Odmah ću je pregledati.
- Znam da hoćeš. Mada i drugi rade na rešavanju togproblema oni nemaju tvoje
bogatstvo izvora - Nangijev štap je kuckao po pločniku - ima još nešto, čak
hitnije, na šta bih želeo da se koncentrišeš. To je Kusunda Ikusa.
Pak Rat zviznu. Prošli su pored neke tezge i on pokaza neke sijalice koje su se
gasile i palile, kao da su on i Nangi zainteresovani kupci. Posle izvesnog
vremena nastavili su dalje.
- Pre svega - reče Pak Rat - želim da proverim da li sam dobro čuo.
- Ako misliš da je. reč o Nami - reče Nangi - dobro si čuo.
Prošli su pored klinaca u crnim, kožnim jaknama sa frizurama koje su se nosile u
Americi pedesetih godina, zalizanih briljantinom, s pačjim repovima. Zveckali su
lancima i izgledali su kurčevito. Oblaci dima od cigarete su ih obavijali.
Pešaci su se razdvajali ispred njihove grupe u dve reke tako da su oni izgledali
kao ostrvo neobičnosti.
Pak Rat im reče nešto kad su prošli pored njih i rokeri vrisnuše od smeha
pokazujući mu prst dignut u vis.
Pak Rat reče Nangiju:
- Hoćeš li da meta bude istražena? Katalogizirana? Obeležena?
- Ne - reče Nangi - želim da ga kompromituješ. Pak Rat nije pokazao iznenadenje.
- Da li imam vremensko ograničenje?
Da - reče Nangi - do sutra.
Pak Rat se isceri.
- Takve poslove volim.
Kad se Senđin Omuke kretao, kretao se kao more. On je odavao utisak kao da
njegove kosti mogu da se savijaju a ne slome. Žene su to naročito primećivale,
ako ne svesno, onda delom svog razuma koji je još uvek bio naklonjen
atavističkom ponašanju. Muškarci su samo govorili da je Senđin opasan, ali žene
su u toj opasnosti videle drugu dimenziju, nešto što ih je privlačilo uprkos
strahu koji su možda osećale.
Imao je lice za kojim su čeznule agencije i zbog kojeg su direktori za reklamu
bili spremni da poginu. Bio je lep, imao je nečeg mekog i ženskog u svojim
crtama, ali je iz njega ipak izbijala virilnost.
Zbog toga je bio tako omiljen kod žena. Vekovima su se u Japanu divili baš
ovakvim ljudima koji su mahom bili heroji.
Imao je mnoge i veoma različite devojke, ali sa svima se ponašao uvek isto. Sve
ih je do jedne vodio u Kabuki pozorište da vide predstavu “Musume Dodođi”.
Bila je to omiljena Senđinova predstava, nešto što je on posmatrao s mešavinom
fascinacije i užasa, tačno s onom vrstom privlačnosti i odbojnosti s kojom se
posmatra neka krvava saobraćajna nesreća. Čovek bulji, skamenjen, dok mu se u
stomaku sve prevrće.
Posle predstave Senđin bi vodio ženu na večeru fugua ili Kobe stejk, a za vreme
večere bi želeo da razgovaraju o psihološkim aspektima predstave.
Psihološka osnova “Musume Dođođija” - ili Senđinova interpretacija te osnove -
bila je ono št.o je
najviše fasciniralo doktora On je bio mislio je sendin kao i sve one devojke s
kojima sam išao u Kabuki pozonšte - svi su oni postajali fascinirani mojom
opsesijom Kijohime.
-   Demonska žena - rekao je dr Muku - je poznata ličnost i javlja se u našoj
mitologiji i u našoj psihi. Ne bi bilo ni malo čudno da je vaš, hm, subjekat,
usredsređen na takvo biće.
Naravno dr Muku nije znao da je Kijohime Senđinova lična opsesija. Sendin je
došao do Mukua službeno da bi, kako je rekao psihijatru “dobio jasan psihološki
profil osumnjičenog za više ubistava”. On je dao fiktivno ime dr Mukuu za svog
sumnjivca. Nije morao da brine. Dr Muku nije bio zainteresovan za identitet: on
je bio zainteresovan, kako je to vešto rekao, za “patologiju zločina”.
Ali, naravno Sendin je bio svestan identiteta. Prvi kontakt sa psihijatrom je
uspostavio preko telefona. To je bilo pre nekoliko godina. Sendin je radio na
teskom slučaju serijskih ubistava. Njegovi sastanci sa dr Mukuom bili su krajnje
diskretni, jer je psihijatar tako zahtevao.
- Nadam se da nećete zamenti komandante, ali više bih voleo da ne ulazite i
izlazite kroz čekaonicu - rekao je dr Muku već prilikom prvog telefonskog
razgovora. - Neki od mojih pacijenata su krajnje osetljivi. Vaš izgled mogao bi
da ih uzhemiri, a i da iznervira moje osoblje. Biće najbolje da ulazite na
sporedan ulaz u moju kancelariju, iz spoljnog hodnika. Na taj način ćemo biti
sigurni da vas niko neće videti i da neće pogrešno protumačiti vaše prisustvo.
Sada je Senđin do kraja koristio poznanstvo s dr Mukuom i dan za danom je
provodio po jedan sat u njegovoj ordinaciji - onoliko koliko i svaki drugi paci
jent. Tu je on izmišljao stvari, kombinovao istinu 1 maštu, tako da često ni sam
Sendin nije mogao da razluči šta je šta.
To podsvesno i vešto igranje odgovaralo je Senđinovom životnom stilu. On je
izgradio svoj život zidajući ga od laži i izmišljotina, mažući ga bojom svoje
mašte, paleći ga na žrtveniku Kšire.
Ništa bolje - ni opasnije - nego opisivati svoj život, prikazivati film za
dvoje, a pnda o tome razgovarati u tami psihijatrijske kancelarije.
- Ta demonžena - govorio je sada dr Muku - je na neki značajan način, figura
nevinosti.
- Nevinftsti? - Senđin ponovi kao eho iskreno se iznenadivši. Smejao se. - Ne
vidim kako bi je moj sumnjivac video kao simbol nevinosti.
-   Naravno on je tako ne vidi - rekao je dr Muku. Muku je bio onizak čovek,
kompaktan kao gumena lopta. Imao je otvoreno, široko lice deteta. Njegova
progrušana kosa bila je pnlično dugačka i neuredna, zahvaljujući njegovim
jutarnjim aktivnostima u okviru kojih je pet minuta provodio u vetrovitom
tunelu. Nosio je staromodne naočare sa debelim okvirom koje su povećavale
njegove oči boje suvog grožđa. - On je posmatra kao pravog davola. Ali, u tome i
jeste deo njegovog problema.
Senđin zapali cigaretu . - Kako to? Dr Muku sleže ramenima.
-   Jednostavno, subjekat je izgubio poimanje stvarnosti. Njegova čula mu kažu
samo ono što on želi da mu kažu. Kao da je stavio filter na njih: kao da je
stvarni život suviše zastrašujući ili suviše kompleksan za njega, pa ne može da
se suoči sa njim bez tog filtera koji je sam smislio.
Senđina je zabavljala krhkost dokazivanja dr Mukua, koju je on zasnivao na
pretpostavkama, na lažima koje su krile istihu i obrnuto.
-   Recite mi kako ste došli do tog zaključka, doktore?
- To je stvarno lako - reče dr Muku - za mene i vas, smisao ženedemona koju
savršeno oličava Kijohime nije samo belocrno - dr Muku se zakikotao. - Ili u
ovom slučaju samo crno - skrstio je ruke preko debelog stomaka. - Istina o mitu
ženedemona je sledeća: čovek je vidi kao zastrašujuću sliku, jer kad je prvi put
ugleda on je vidi istovremeno i kao majku i kao majku svoje dece. Tek kad počne
da vodi ljubav s njom i kad spadne maska materinstva, on shvati da ima posla sa
ženom demonom - dr Muku podiže prst. - Psihoanalitičar zna da je vid ženedemona,
na svoj način, takode maska. Najzanimljivija stvar je, da ta maska nije ništa
drugo nego nešto što je stvorio sam muškarac. To je nešto što on želi, nešto bez
čega on u stvari ne može. To je, kao što nas je učio Jukio Mišima, odraz
nepresušne muške seksualne strasti.
Da bi ohrabrio doktora, Senđin klimnu glavom, promrmlja nekoliko praznih reči
priznanja kao što je jednom promrmljao svom Kšira senseiu. Ipak je dr Muku
mislio o sebi kao o majstoru psihologije i za izvesno vreme Senđinu je išlo u
prilog da ga podržava u tom smislu.
S druge strane, Senđin nije želeo da olakša posao dr Muku.
-   Izvinite što to pokrećem - rekao je - ali sumnjivac nije pokazao znake
grubog seksualnog ponašanja i nasilja.
- Ako još nije, pokazaće - reče mudro dr Muku - to je samo pitanje vremena pre
nego što to iskaže. Čovek tako opsednut ženomdemonom mora da gaji duboku mržnju
prema ženama. To će najbolje pokazati seksualnom grubošću i nasrtajem.
- Neće samo da ih ubije? - pitao je Sendin.
- Ne. Ubistvo je nešto krajnje, suviše grubo i kratko, da bi moglo da obuzda
njegov bes. On će najpre morati da unakazi svoje žrtve na neki način - možda čak
na više načina. Bio bih iznenaden da među tim mučenjima ne bude i silovanje.
Senđin se i dalje osmehivao i klimao glavom. Ali u dubini njegovog stomaka
formiralo se nešto ledeno i tvrdo. Senđin je znao da je sve to sasvim drugačije.
Dr Muku nije to mogao da sazna, niti da dosegne do tog saznanja, ni na koji
način.
Brending je ležao na nenameštenom krevetu. Telo mu je bilo otežalo od strasti.
Glava mu je bila kao naduveni balon. Dok mu je telo za trenutak bilo
zadovoljeno, otkrio je da mu um nije zadovoljen. Posmatrao je kroz stisnute oči,
kroz zrake popodnevnog sunca i izmaglicu strasti, kako Sisei silazi naga s
kreveta.
Za trenutak, njena se silueta ocrta prema svetlosti i on ugleda neku vrstu
oreola oko nje. Kao da je samo sunce bilo u njenom centru i on prvi put shvati
značenje reči - zračenje. Kad se okretala svetlost je klizila niz nju kao med.
Njene sjajne oči, za trenutak svetlije nego što su bile, bleđe od senki koje su
je okružavale, zaustaviše se na njemu dok je ležao raširen na krevetu, napola
paralizovan od straha i uzbuđenja.
Šisei je sedela u svojoj otvorenoj haljini na stolici
ravnog naslona. Noge su joj bile prekrštene, kao da je potpuno odevena i kao da
se nalazi na nekom poslovnom sastanku. Sedela je s rukama na crno lakiranim
drškama stolice. Sunčevi zraci su lili po njoj, a Brending nije mogao da primeti
nigde nijednu dlačicu na njenom telu.
- Sisei - reče on, a ona okrete glavu osmehujući se. Zlatan sunčev zrak kliznu
po njenim jabučicama kao da ju je slikar dotakao zlatnim kistom.
A onda, jednim tako nevinim pokretom da je on bio zaprepašćen ona zabaci glavu
unazad tako da je mogao da vidi neprekinutu, meku liniju ispod njene brade,
udubljenje njenog grla, početak dojki. Bio je to gest pun intimnosti, primitivan
i erotski u isti mah, nešto kao skidanje maske, otkrivanje intimnosti koja je
bila iznad vođenja Ijubavi, koje može da bude, Brending je to znao, bezlično kao
šišanje. Bio je to gest koji neka divlja mačka izvodi pred drugom, otkrivajući
joj svoju najosetljiviju tačku da bi joj rekla: “Pogledaj kako sam sasvim u
tvojoj moći”.
U tom trenutku, dok je gubio dah, Brending je znao da želi tu ženu više nego što
je ikada išta želeo u životu.
Setio se u tom trenu jednog događaja iz svog detinjstva koji je oduvek bio sa
njim, pokretao se ispod ledene korć sećanja i vremenom postao nalik na senku.
Ali, prisustvo Sisei negiralo je postojanje i sećanja i vremena. Brending je
video u njenim očima oživljavanje svoje prošlosti kao pojavu duha na svetkovini.
Odrastao je na Bikon Hilu u Bostonu, tvrdavi očeve bankarske imperije. Njegova
majka Bes bila je, koliko se bar Brending sećao, prilično nesrećna osoba. Pošto
nije mogla da kontroliše svog supruga, s mnogo
većom strogošću je kontrolisala svoje sinove; koji to nikada nisu zaboravili.
Vremena su se promenila, a i njen muž je zahtevao od nje da ne bude tolika
puritanka. Ali, bila je neprestano opsednuta bogom i strahom od njega. Brending
se sećao kako ga je vukla u prezbiterijansku crkvu svake nedelje, gde je slušao
strašne propovedi. Insistirala je da neprestano čita Bibliju, sve dok pojedine
odlomke nije znao naizust i govorio ih je, kad bi ona tržila.
Jednog dana, bilo mu je trinaest godina, majka mu je dala knjigu. Naslov je bio
“Čuda nevidljivog sveta”, autor je bio Koton Mater. Knjiga je bila napisana
1693, godinu dana posle sudenja vešticama u Salemu i u njoj je Mater razglabao o
nekim satanskim svojstvima i moćima.
Kad je završio čitanje knjige, majka ga je pozvala. Držeći ga za mišice
zagledala mu se duboko u oči i rekla: “Svet je Satanino igralište, Kotone, nemoj
to nikada da zaboraviš”. Ona je bila jedina koja ga je zvala Koton, a ne Kuvar.
To je ipak bilo ime koje mu je ona dala. “Radi, nemoj nikada da lenčariš i
podvrgavaj se disciplini. Ostani na uskoj stazi koju ti je bog odredio i bićeš
bezbedan. Ako sklizneš s te uske staze, sve ono dobro što vidim u tebu nestaće,
ili ćeš umreti”.
Sada, zagledan u crne kao ugalj oči lepe Šisei, s vrelinom leta koja je
preplavila spavaću sobu, Koton Brending je opet razmišljao o svojoj majci i
uskoj stazi. Ona bi smatrala da je srećna što je umrla pre nego što je shvatila
da je on odabrao politiku kao svoj životni put. Bila je sigurno da će samo on,
njen prvorođeni sin ispuniti njene snove i postati sveštenik.
Brending je mislio da ona možda i ne bi bila toliko protiv njegovog izbora. On
se ipak borio protiv
nepravde na neki svoj način. Radeći u Sodomi on je uspeo da lzbegne svim
iskušenjima i uspeo je da se kreće uskom stazom.
Pogledao je u Šisei i pomislio: Kako mogu da održim nalu vezu kao tajnu?.
Najzad je pala noć.
Sveta Tereza, jedina rimokatolička crkva u Sinđukuu, bila je smeštena četiri
bloka dalje od Meiđidoria u ulici sa strane Okubodorije;
Nangi je uvek mislio o tome kako ta crkva deluje impresivno usred oblakodera
koji su parali nebo i ogromnih neonskih znakova modernog Tokija. Možda je njena
pojava bila utoliko impresivnija što je bila podignuta usred te betonske i
čelične džungle.
Unutra je bilo tiho i senovito. Svetlost koja je dolazila kroz prozore s
lukovima ukrašene vitražima, povećavala je prostranstvo. Negde iznad njegove
glave vežbao je hor. Bili su to mladi, bespolni glasovi koji su delovali kao
zvezdana kiša na noćnom nebu.
Dan prelazi u noć pomislio je Nangi.
“Sada se spremam na počinak” ... - pevao je hor.
Nangi je mislio kako spoljašnji svet i njegove strašne tajne mogu ovde da se
odgurnu u stranu, bar na tren.
“... i molim gospoda da me. čuva ...”
Okrenuo se, umočio prste u škropionicu i prekrstio se. Kleknuo je na klecalo u
pozadini, zabuljio se u prostranstvo ispred sebe. U pauzama kad bi hor prestajao
da peva osluškivao je korake, prigušen razgovor, a onda bi opet zavladala tišina
posvećena bogu.
Otkrio je s očajanjem da ne može da nade ni utehe, ni olakšanja ovde. Grešio je:
nije mogao da uzme
pričest. Bio je otsečen od boga i mira, koji je njegov duh mogao da mu obezbedi.
Umesto toga mira on je u mislima video iscereno lice Kusunde Ikuse kao da ga je
neko projektovao. Te laserske oči kao da su ga sledile sve do crkve Svete
Tereze. “Učini svoju dužnost Nangisan. Nami i tvoj car ti to naređuju”.
To je značilo da će morati da izda Nikolu. Ali, Nangi je bio Nikolin dužnik i
nikada mu neće moći da uzvrati veliki dug, ne samo zbog patnji koje mu je
prouzrokovao Tenći već i zato što je zaštitio Seićija Satoa od Akiko. I kao što
je Kusunda Ikusa istakao, Nangijeva prevashodna dužnost je bila da služi svom
caru i emisaru svog cara.
U tom trenutku, dok je Nangi bio zabavljen tim mislima u crkvu je ušla Justina.
Razmišljala je kako da se na najbolji način približi Nangiju. Da ga poseti u
kancelariji, ili da ga nazove, činilo joj se suviše napadnim, a da ga uznemirava
kod kuće nije odgovaralo njihovom odnosu.
Znala je za ovu crkvu, rekao joj je Nikola, pa i sam Nangi. U jednom skoro
zaboravljenom razgovoru on joj je pnčao o tome kako redovno posećuje crkvu Svete
Tereze.
Očajanje mislila je Justina osvrćući se oko sebe daje čoveku sve moguće moći za
koje nije ni znao da ih ima. Očajanje ju je nateralo na ovaj korak. Ona je
zaista bila očajna.
Bilo joj je teško što ju je Nikola izbacio iz svog života, pa se u pravi mah
povukla na drugi kraj kuće. Htela je da mu se suprotstavi, htela je da mu pokaže
kako se on pogrešno ponaša. Sama sebi je rekla da se tako ponašala i ranije.
Ali, to je bilo kod kuće, u Americi. Ovde u Japanu, ona je otkrila da je
izgubila ravno
težu, da bez Nikole kao sidra ona ne može da se bori sama, nedostajalo joj je
snage.
Usred noći, dok se čulo ritmičko Nikolino disanje iz ogromne sale za gimnastiku,
Justina je razmišljala o tome da se rano ujutro spakuje i ode iz Japana.
Znala je da je njena ljubav prema njemu neuzdrmana, ali je shvatala da ne može
više da izdrži svoje mučenje i osećanje krivice zbog smrti njihove male kćeri,
dok mora da se nosi s Nikolom.
Dugo u noć plakala je gorkim suzama, zbog sebe i zbog Nikole.
Kad je najzad svanula zora, Justina je shvatila da ne može da pobegne. Pod
sadašnjim uslovima ona je takođe bila nemoćna da ostane ovde i sama izađe iz ove
bezizlazne situacije. Bio joj je potreban savet, i to od nekoga ko je poznavao
Nikolu isto tako dobro kao ona, neko ko će moći da je vodi kroz nepoznate dubine
Japana. Postojala je samo jedna osoba koja je mogla da joj pomogne: Tanzan
Nangi.
Nangi postade svestan da je neko kliznuo u klecalo pored njega. On se čak okrete
da pogleda ko je to. Bio je iznenaden kad je ugledao Justinu.
-   Gospođo Lajnir - reče on i brzo obori pogled da ona ne bi videla koliko je
šokiran. - Nisam znao da ste katolkinja.
-   Nisam - reče Justina i ujede se za jezik. Suviše kasno shvatila je da joj je
Nangi u stvari pružao mogućnost da spase obraz i objasni svoje nenadano
prisustvo u crkvi. Naravno on je shvatao koji je bio pravi razlog njenog
dolaska, ali u Japanu se pravi razlog nikada ne pominje. Svako je suviše zauzet
spašavanjem obraza.
-   To je zato ... - počela je ona ponovo pa
zastala - pa, dobro istina je ... - ponovo je zastala. U Japanu se nikada ne
govori istina. A ako se i govori, ona je tako skrivena da može da se tumači na
šest različitih načina.
- Molim vas da mi oprostite. Upravo završavam svoje molitve, gospođo Lajnir -
reče Nangi i nakloni joj se glavom.
Justina, na ivici da se izvini, odluči da će biti bolje da ćuti. Nangi joj je
dao vremena da pribere misli, da mu se obrati na pravi način, da povrati obraz
koji je izgubila. Justina mu je bila zahvalna zbog toga. Shvatila je, možda
prekasno da njena želja da se ponovo sretne s Nangijem nije bila podstaknuta
samo time što joj je to bilo najzgodnije. Ona se sećala kako se molila za Nikolu
kad se probudio iz anestezije. Ako nije verovala u boga, kako je mogla da se
moli? I dalje, kako je mogla da dobije bilo kakvu utehu od molitve? Justina je
počinjala da sumnja da nije nevernik, mada je oduvek verovala da jeste. Sada,
pored tihog Nangija koji se molio, ana obori glavu, tražeći tiho pomoć i snagu.
Kad je Nangi podigao glavu, Justina je bila spremna.
- Nangisan - reče ona potisnuvši svoju američku naviku da se prijateljima
obraća imenom - nismo se baš mnogo vidali.
-      Mislim da je to šteta, gospođo Lajnir.
-      Prokleta učtivost.
-      Moram da priznam da je to bila pre svega moja greška - priznala je
Justina. Znala je da mora da nastavi, jer ako zastane iz bilo kog razloga, možda
neće smoći snage da dovede ovu stvar do kraja. - Ja ne razumem Japan. Ne razumem
Japance. Ja sam autsajder u ovoj zemlji: strankinja.
Vi ste žena Nikole Lajnira - reče Nangi kao da je to sasvim dovoljno.
Slušaj me! htela je da vrisne. Ali umesto toga ona duboko udahnu vazduh i reče:
- Nangisan, želela bih da učim. Želela bih da počnem da učim od osnova.
Nangiju je bilo neugodno zbog te njene ideje.
- To nije neophodno, gospodo Lajnir. Vi ste već dosta toga naučili.
Justina reče:
- Volela bih da budem priznata u ovom društvu. Nangi je ćutao neko vreme. Hor je
završio svoju
probu. Mogao je da čuje šuškanje i šaputanje dece koja su odlazila s galerije. U
navosu, s jedne strane bile su upaljene sveće. Do njega su dolazili odjeci, meki
kao kapanje kiše.
- Promena - reče Nangi najzad - je najbolja onda ako joj prethodi dugo
razmišljanje.
- Mnogo sam o tome razmišljala. i ;c;;fs Nangi klimnu glavom.
- Da li ste o tome razgovarali sa svojim mužem? ,fil;      Justina uzdahnu. Tuga
joj ščepa srce.
- Nikola i ja ne razgovaramo mnogo u poslednje vreme.
Nangi okrete glavu tako da ju je sada posmatrao svojim zdravim okom. Zapadnjak
bi pitao: zar nešto nije u redu? Ali Nangi reče:
-   I sam malo razgovaram sa Lajnirsanom. Nekako je drugačiji. Lekari ...
Justina sada glasno uzdahnu.
- Lekari ništa ne mogu u ovakvim situacijama. Oni kažu da Nikola pati od
postoperativnog sindroma stresa. Mislim da oni nisu shvatili prirodu njegove
promene ...
-     A to je?
- Ne znam ni ja - priznala je Justina - ili bolje rečeno nisam sigurna. Ali
mislim da Nikolino nezadovoljstvo potiče od toga što više ne može da upražnjava
borilačke veštine.
Nangi udahnu vazduh. Blagi bože pomislio je zaštiti nas. Iako šokiran, osećao je
da se približava nepogoda. Dobro je znao šta bi to značilo za njega i sve oko
njega.
- Jeste li sasvim sigurni u to gospođo Lajnir?
- Da - reče Justina bez oklevanja - videla sam ga u dvorani za vežbe. Nije mogao
ništa da uradi.
- Da li se radilo o fizickoj nemoći?
- Mislim da nije.
Kao da je Nangi shvatao njene reči; Justina je to mogla da vidi na njegovom
licu.
Baš je htela da pita o Čemu je reč, ali onda se predomisli pa reče:
- Da li mislimo na isto?
- Možda - reče on. - U borilačkim veštinama gospođo Lajnir, um najčešće
kontroliše fizičku snagu. Ako nečiji um nije savršeno harmoničan ili istreniran,
taj čovek ne može da se bavi borilačkim veštinama. To je teško mnogim
zapadnjacima da shvate. - Osmehnuo joj se. - Oprostite, nisam hteo da vas
uvredim. Ali sami ste rekli da želite da učite. Ono što ja kažem je osnova i to
je deo moći.
Zastao je za trenutak, kao da prikuplja misli.
-     Kad neko počne s treningom borilačkih veština, on mora da ispuni mnoge
zadatke. Iz dana u dan pripravnik oseća da mu je život pretvoren u pakao. Neki
učenici, razočarani, dižu ruke od treninga. Oni - koji će možda postati sensei,
uče se strpljenju i skromnosti. Bez tih kvaliteta nijedna vrsta borilačkih
veština
ne može da se uvežba do savršenstva. Ali, mentalno angažovanje ide mnogo dublje,
a u Nikolinom slučaju ono je postalo sve. - Justina je primetila da je Nangi
počeo da oslovljava Nikolu imenom i pitala se šta li to sada znači. - Vidite,
gospođo Lajnir, vaš muž je jedan od onih retkih ljudi koji je majstor
Akaninđucua. On je ono što se naziva Crvenim ninđom. On je naučio dobru stranu
posebnih disciplina borilačkih veština.
-   Hoćete da kažete da postoje i druge vrste ninducua? - pitala je Justina.
Nangi klimnu glavom.
- Postoji Crni ninđa, koji je suprotno od Crvenog. Saigo je bio Crni ninđa. On
je bio majstor Kuđikinja - Sečenja sa devet ruku. To je neka vrsta magije.
- Kao onda kad me je hipnotisao?
- Tačno - Nangi se nadao da će biti lakše da prihvati ono što je trebalo da joj
kaže ako bude više znala o tome šta je Nikola. - Ali Kudikiri je samo jedna od
mnogih tamnih i smrtonosmh strana Crnog ninđucua. - Senke se povukoše s
Nangijevog lica kad se više okrenuo prema njoj. - Nikola je majstor Gecumei no
mićia - Mesečeve staze. To je mentalna disciplina koja je istovremeno i izlaz i
utočište, njegova snaga 1 njegovo pribežište. Malopre ste rekli da mislite da
Nikola nije fizički oštećen posle operacije.
Justina oseti nešto ledeno, kao da joj se zmija sklupčala u stomaku. Ipak,
osećala je i neku čudnu prazninu kao da zmija nema tela, već kao da pripada
nekom drugom, nestvarnom svetu.
- Šta kažete? - šapnula je.
- Ako je neko obučen za Gecumei no mići - reče Nangi - pa jednog dana posegne
za tim, a ne nade ga ... - zastao je kao da ne zna kako da nastavi - veličina
gubitka ne može da se oceni. Razmislite kako biste se osećali da izgubite svih
svojih pet čula - vid, sluh, ukus, miris, dodir pa ćete možda shvatiti šta je
gubitak Gecumei no mićija. Ali, to je samo delimično. Gubitak je veći. Mnogo
veći.
- Ne mogu da zamislim tako nešto - rekla je Justina potpuno šokirana. - Da li
se to dogodilo Nikoli?
- Samo bi on to mogao da nam kaže, gospođo . Lajnir - reče Nangi - a ja se svim
srcem molim da mu se
to nije dogodilo.
- Posle slučaja kad je Lu Kroker izgubio ruku - rekla je Justina - imala sam
osećaj da Nikola odbacuje svoje interesovanje za ninducu. Možda se jedna faza
njegovog života završila?
- Život Crvenog ninđe nema faze - reče Nangi - njegova vezanost za ninducu
završava se jedino kad umre - sklopio je ruke kao da opet želi da moli. - Morate
da shvatite da ninducu nije nešto što neko odluči jednog dana da nauči. Isto
tako to nije igračka za kojom neko može da posegne kad želi i da je odloži kad
želi. To je nešto čemu ne možete da okrenete leda. Ninđucu je način života. Kad
se jednom uđe u njega ne može da se odbaci.
Nangi se okrete prema njoj.
- Gospodo Lajnir, nema sumnje da ste čuli ili videli reč mići.
Justina klimnu glavom.
- Znam, to znači staza lli putovanje.
- Na neki način - reče Nangi - ali mići može da znači i dužnost. Kad neko govori
o mići kao o stazi, to je staza na koju neko stupa samo u najvećoj opasnosti.
Mići je u stvari životni put. Kad jednom krenete njim, ne možete da e vratite.
- Ali čovek je slobodan da menja svoj život?
- Svakako - reče Nangi - ali uvek samo u okvirima mićia.
Justinino srce je otežalo.
-   Hoćete da kažete da kad je Nikola jednom odabrao da bude ninđa, on to mora
da ostane doživotno?
-   Možda je ninđucu odabrao njega, gospođo Lajnir - Nangijevo lice je bilo
tužno. - Ne smemo da zaboravimo na tu mogućnost. A ako je tako, onda Nikolina
karma još uvek leži pred njim.
-   Zašto to mora da bude tako? Kako to da ninducu ima toliko moći nad čovekom?
Nangi se pitao kako da joj odgovori. Odlučio je da će biti najbolje da joj kaže
istinu.
- Ninđucu je stara veština - počeo je on - starija i od Japana.
- Zar je nisu Japanci stvorili?
- Nisu. Mi Japanci ne umemo baš da stvaramo. Naša snaga je u poboljšavanju. Naš
jezik i veći deo naše kulture vode poreklo iz Kine. Uzeli smo, na primer,
kineski jezik, doterali ga, poboljšali ideograme. To je japanski. Tako je i sa
ninducuom. On vodi poreklo iz Kine, mada, koliko ja znam niko ne zna tačno
otkuda potiče ili koji ga je sensei razvio. Ninđucu je više sinteza mnogih
starih disciplina koje su doterane. Poboljšane. Njegova velika starost je na
primer njegova moć. S druge strane elemenat misticizma koji postoji u njemu
primorava čoveka da od njega stvori životni poziv - osmehnuo se. - Da bih to
objasnio na zapadnjački način reči ću vam da je to kao da Merlin ostavi svoj
posao čarobnjaka i počne da se bavi zemljoradnjom.
Justina se nije osećala ubedenom. Naprotiv, činilo joj se da se smrzava.
0”;inil - Kad bismo znali više o ninđucuu možda bismo mogli da pomognemo Nikoli.
- Ali to je nemoguće gospodo Lajnir. Vi tražite da saznate nešto što ne može da
se sazna.
Justini se činilo da su svi u velikoj nedoumici. Smatrala je da mora da postoji
izlaz.
-   Pomenuli ste Crveni i Crni ninđucu čija su pravila strožija od pravila
katoličkih sveštenika - Justina ga je posmatrala a onda reče. - Možda Nikola
može da se promeni, da više ne bude Crveni ... Ima li uopšte drugih oblika
ninđucua?
- Ne - reče Nangi kao da će nastaviti, ali onda zastade.
Justina je nešto osetila.
- Možda učeniku ne može da se da suviše znanja odjednom - rekla je posmatrajući
ga i učeći od njega - ali zena možda ima više privilegija nego što to učenik
može da lma.
Nangi kao da je odjednom ostareo. Pomislio je da ju je možda potcenio. Snagom
svog intelekta i intuicije ona je doprla do same srži stvari. On klimnu glavom 1
lice mu seopet nade u senci.
- Dobro - rekao je - rekao sam istinu kad sam izjavio da postoje samo dva
oblika ninđucua, Crveni i Crni. Ali postoji i izraz Širo ninđa. To znači Beli
ninđa.
Zavlada tišina. Justina se jedva pnbrala da bi mogla da pita:
- Beli ninda? Šta je to?
- To je - reče Nangi s velikim bolom - ninda koji je izgubio svoju moć.
Nije hteo još sve da JOJ kaže o tome. Nije hteo još da joj saopšti da Širo ninda
predstavlja tragičnu figuru za koju je gubljenje snage sekundarno, a za koga je
mnogo strašnije gubljenje vere.
rr        Justina pomisli da je počelada shvata Nikolino ponašanje.
- Da li me je Nikola zbog toga izbacio iz svog života?
- Moguće - klimnu glavom Nangi - za nekoga kao što je Nikola, Širo ninđa je
ostvarenje najgoreg košmara. U tom slučaju nije ni čudo što on ne želi da budete
blizu njega.
- Zašto? Ja mogu da mu pomognem. On je sada sam, povučen u sebe.
Nangijev pogled je lutao navosom, pretraživao drvena klecala.
- Molim vas da pokušate da shvatite, gospođo Lajnir. On je sada ranjiv,
nesposoban da se odbrani od napada. Sasvim je prirodno što ne želi da ste u
ovakvim trenucima blizu njega.
-   Napad? - Justina je osetila kako se ledena zmija odvija u njenoj utrobi. -
Saigo i Akiko su mrtvi. Ko bi sada želeo da ga povredi?
“i         Nangi ne reče ništa. kjfi       Justina, napetih nerava oseti nešto.
- Nešto mi krijete. Nangisan, molim vas recite mi. Moram da znam. Moj život se
raspada, a ja ne znam zašto. Da li vi znate?
Nangi je buljio u nju zdravim okom. Pogled mu je bio ukočen.
-   Gospođo Lajnir, Siro ninđa, Beli ninđa je namerno stvoreno stanje. Da li me
razumete? To je prefinjen način napada. To je napad koji je izveo neko tako
moćan, kao što je neko obučen u Kanakananinducuu, Crnom ninducuu.
- Dakle postoji još neko: još jedan neprijateh. Crni ninđa sensei.
Nangi zatvori na tren zdravo oko.
- Čak ni Crni ninđa sensei nema dovoljno znanja da izazove stanje Širo ninđe,
gospodo Lajnir.
Justina je jedva mogla da govori. Nikada ranije nije osetila toliki užas.
Zadrhtala je, kao da se odjednom našla usred zime.
- Pa ko bi to onda mogao da bude? - šapat joj je bio promukao i zastrašujući.
- To je nešto o čemu se ne govori - reče Nangi - to je dorokusai, nešto što
dolazi iz nepoznatog.
- Sta je to pobogu, Nangisane, recite mi!
-   Strpljenja - čudnim gestom Nangi stavi na kratko svoju ruku preko njene -
hajde da nađemo Nikolu, gospođo Lajnir. Hajde da mu kažemo šta se dogodilo. Ako
je on zaista Širo ninđa, onda ćete morati sve da saznate.
Koton Brending i Sisei su jeli jastoge pečene na gasnom roštihu, sitno seckano
povrće, koje je Sisei ispekla u električnom voku, koji je našla. Bilo je tu
zelene salate i debelih kriški italijanskog hleba. Ona je svu tu hranu tako
ukusno razmestila da je Brending poželeo da to sve slika. Tako lepo aranžirana
hrana bila je ukusnija.
Pili su pivo iz konzervi. On je baš krenuo prema frižideru da uzme još šest
konžervi piva, kad mu nešto sinu u mislima.
Brending je znao da je on očaran - seksom, hranom, pivom - ali najviše sa Sisei.
Nije želeo da ona nekuda ode. Pomislio je da bi bio zadovoljan da ona do kraja
života hoda samo od kreveta do kuhinje i natrag. Bio je to samo san, naravno,
srećan san, san pun ekstaze i Brending je uživao u njemu. Iskreno govoreći,
Sisei je bila suviše dobra da bi bila stvarna. Činjenica da se
pojavila u njegovom životu baš u ovom trenutku ukopala se u njegovu psihu i
rastući kao biser u školjki, drmnula ga i vratila u stvarnost kad je stanje
ekstaze počelo pomalo da popušta. Očekivao je da Šisei počne da govori o cilju
njegovog posla i pre svega o političkoj borbi s njegovim ličnim protivnikom
Daglasam Houvom.
Nije bilo ni čudo što je postao paranoičan. Brendingje sumnjao da ga se Daglas
Houv najzad dočepao. Džonsonov institut je pet godina istraživao, a onda
objavio, da je Istraživačka kompjuterska agencija Odeljenja odbrane dobila
budžet od četiri milijarde dolara da bi finansirala Projekat Košnica. Brending,
kao predsednik Fiskalne komisije Senata, trebalo je da prvi vidi taj izveštaj i
da reaguje.
Projekat Košnica je predviđao konstrukciju kompjutera koji ne bi bio zasnovan na
jedinstvenom procesoru, kakvi su bili konvencionalni kompjuteri, već na
isprepletenoj mreži nalik na kompleksnost pčelinjeg ponašanja - otuda i ime
projekta Košnica.
Taj kompjuter bi trebalo da misli. Koristeći radar, sonar i Loran - tako je
pisalo u izveštaju Džonsonovog instituta - on bi mogao da razlikuje prijatelja
od napadača. Mogao bi da odabere stazu oružja i promeni je u trenutku, ukoliko
dobije takvo naređenje: on bi mogao da prepozna ljudski govor T da odgovara na
njega. Mogućnosti primene bile su beskonačne.
Daglas Houv, predsednik Senatske komisije oružane službe bio je protiv ovoga jer
je smatrao da je projekat suviše skup. Rekao je da ne želi da bude svedok još
jednog propalog projekta stvaranja veštačke inteligencije. Cetiri stotine
miliona dolara bilo je bačeno u krilo istraživačima, a oni nisu znali šta će sa
tim pa je novac nestao. Brending je znao da Houv ne .rezonuje dobro.
Borba koja je počela najpre blagim tonovima, sada je stigla do tačke ključanja.
Mnogi ljudi na Kapitol Hilu smatrali su to ličnom osvetom, jer se Houv bio
nameračio da onemogući Brendinga u Senatu, ili bar da ga obogalji.
Sve žešći sukob postao je nešto više od borbe između demokrate i republikanca,
ili liberala protiv konzervativca. Borci su sada bili naoružani do zuba i
odlučni da samo bolji preživi u finalnom obračunu.
Ali, Šisei je i dalje nastavljala da ga iznenaduje kao onda kad su se sreli kod
Tipi Nort. Nije postavljala pitanja o njegovom radu, nego je govorila o onome
što ju je izgleda najviše interesovalo na svetu: o seksu i ekologiji. Brending
je počinjao da shvata kakva je Šisei i kakav joj je karakter. Video je da je ona
opsednuta zdravljem: zdrav svet, zdrav život. Za nju je pomaman seksualni život
bio integralni deo zdravog života kao što je bilo uzimanje prave hrane ili
svakodnevno vežbanje.
Iz kuće se čuo glas Džordža Širinga koji je pevao neku laganu pesmu. Brending
polako, sneno zatvori oči. Cuo je u polusnu kako Sisei kaže da ide da se
lstušira.
Džordž Siring je zaćutao i trenutak kasnije čuo se grešni vokal Grejs Džons,
koji se uklapao u neumorni šum talasa. Brending se seti popodnevnog ekstatičkog
vođenja ljubavi. Ustao je, svestan da su se njegove široke, bele, platnene
pantalone zategle oko šlica. Gurnuo je vrata. Glas Grejs Džons se obruši na
njega. Sećanje mu nije dalo mira. Cuo je pljuskanje vode. Otvorio je vrata na
kupatilu.
 Unutra je bilo puno pare, bilo je vrlo toplo. Brending otkopča pantalone, skide
ih. Odbaci tanku košulju. Mogao je da vidi Šisei, njeno nago telo, tamni oblik
koji se pokreće iza poluprovidne zavese. Bila mu je okrenuta leđima, ruke su joj
bile podignute u vis, šakama je uhvatila tuš, onako kako je malopre hvatala
Osećao je da ce eksplodirati. Ud mu je bio tvrd. Osećao je pulsiranje među
nogama. Teško je disao. Osećao se kao seksualna mašina. Cinilo mu se da opet ima
dvadeset i pet godina.
Dok je posmatrao kako se Sisei pere, Brending se osmehnuo, sećajući se kako nije
htela da mu okrene leđa. Sada je mogao da je uzme s leđa, mogao je da je zaskoči
kao životinja. Brending to nikada nije radio sa Meri, niti sa bilo kojom drugom
ženom s kojom je bio intiman.
Drhtao je od želje. Pogled na nju, na njeno telo koje se ocrtavalo iza vlažne,
poluprozirne zavese, šuštanje vode, sve ga je to izluđivalo ...
Brending jednim zamahom ukloni plastičnu zavesu za tuširanje, odbaci je u
stranu. Zastade kao pokošen, zagledan u Šiseina leđa.
Bio je to jedan od onih trenutaka u životu koji ne traju duže od desetine sekunde, ali koji vam
se čine da traju kao život - slika ostaje utisnuta u zenicu, zabeležena u mozgu za sva vremena.
Bilo je nekoliko takvih trenutaka u Brendingovom životu: kao onda kad je saznao da njegova
 kćerka ne.može da govori, kao onda kad mu je postalo jasno da Meri, žena koju je voleo, ni
najmanje ne uživa u seksu. To su neponovljivi trenuci u životu jednog čoveka - ali puni moći i
                                    nesumnjivo menjaju život.




Kao svi takvi trenuci i ovaj je bio haotičan.
Brending je buljio u leđa Šisei, tačnije u jedan grozan detalj na njima u
savršeno istetoviranog pauka. Pauk je bio ogroman, pokrivao je njena čitava
leda. Bio je crn, a njegovih osam crvenih očiju sablasno je svetlucalo na
njegovoj maloj glavi. Video je tačno dva zuba kroz koje se štrca otrov koji
parališe žrtvu, video je osam čupavih nogu koje su se protezale od jedne
lopatice do druge, od jednog guza do drugog.
Onda je Sisei reagovala. Njena glava se okrete s trzajem, ona pogleda preko
ramena. Njen gornji deo se pokrete, a kako se pokrenuše mišići na njenim ledima
tako ožive i pauk plešući u kadenci s grešnim glasom Grejs Džons.
Brending kriknu.
Ja sigurno ludim mislila je Tomi.
Noć je došla s kišom. Kiša se spuštala kao zavesa na svet, kao na pozornicu, na
kojoj su glumci igrali poslednji čin. Kiša je bila crvena, lh plava zavisno od
toga pored kakvog je neonskog znaka prolazila.
Tomi se vraćala s posla kući. Ušla je u briljantno osvetljen pačinko salon. Noge
su joj bile skroz mokre. Bila je umorna od pokreta gusenice koja je gmizala
ulicama.
Radila je danas dosta. Trudila se da sazna što više o Nikoli Lajniru. Najpre je
telefonirala u njegovu kancelariju u Sato Internešenelu. Oni nisu imali pojma
gde bi mogao da bude. Telefon je u njegovoj kući zvonio i zvonio, ali se niko
nije javljao. Ponovo je nazvala firmu Sato, tražila je potpredsednika. Tada je
saznala zašto nema Nikole i odjednom se setila da pita za lme negovog hirurga.
Onda je nazvala ordinaciju hirurga. Imala je malo više sreće. Obavestih su je da
Nikola ima sastanak sa dr Hanamijem sutra ujutro u deset sati. Tomi je odlučila
datada ode tamo i razgovara s njim.
Istini za velju, nije ona toliko bila opsednuta Nikolom Lajnirom. Više ju je
opsedao Senđin Omuke. Sve je više dominirao njom i to joj je strašno smetalo. Da
je mogla da nazre kraj tome, Tomi je mislila da bi vremenom mogla da se nosi s
tim problemom i posveti dužnosti.
Cinjenica da je njena individualnost počela da se povija prema figuri Senđina,
bila je zaista zastrašujuća. Senđin Omuke nije bio samo njen komandant, 1 zato
zabranjen, on je bio Senđin individualista, Tamni čovek. To je bio njegov
nadimak van policijske stanice. On je bio nešto daleko od junaka. Njega su se
plašili: pričalo se da su ga se plašili čak i oni koji su mu pomogli da se
domogne visokog položaja.
Tomi jebila uznemirena što je privlači takav čovek. Zato je i odlučila te kišne
noći da ode i poseti Skandrela.
Skandrel, poznat kao Seđi Hikoko, bio je njen najbolji prijatelj. Upoznali su se
u školi. Skandrel je bio taj koji ju je podržao u njenoj nameri da raskine s
porodicom i da promeni čitav način života. Kao rezultat svega toga, javila se
jedna intimna veza između njih dvoje, kakvu Tomi nije nikada ni sa kim imala, a
naročito ne sa članovima porodice.
Skandrel je imao usagigoju - doslovce prevedeno zečju rupu - kako Japanci
nazivaju stanove u savremenom Tokiju. Bio je to maleni, zgrčen prostor, skoro
bez vazduha. Ipak, to je bilo mesto na kome je moglo da se spava i radi.
Skandrel je bio kod kuće. Ali, on je uvek bio kod kuće u ovo doba. Radio je na
svom kompjuter
skom terminalu koji je sada bio dvatri puta brži nego kad ga je kupio. Skandrel
nije nikada kupovao ništa što nije mogao da poboljša. U tišini svog doma, on je
voleo da usavršava ono što su drugi uradili. Na taj način mogao je da razvija
svoj duh, a da ne povredi svoj ego. Tomi je znala da je to Zen vežba. Na taj
način on je postizao odredeno stanje, koje je ona postizala svojim borilačkim
veštinama. Njeno interesovanje je bilo više fizička disciplina, ona je to znala,
ali je isto tako bila puna odricanja.
Čula je glas Bili Ajdola kad je išla hodnikom. Kad je Skandrel otvorio vrata,
zvuci roken rola su je skoro obonli.
- Blagi bože, kako možeš da razmišljaš u svoj toj galami? - zaurlala je
ostavljajući u stranu cipele i kišobran.
- Zato što ta muzika ne znači ništa - iscerio se Skandrel i povukao je unutra,
zatvorivši vrata za njom. - Mogu da se koncentrišem kad to slušam.
Stan je bio kao i uvek u neredu. Na sve strane bili su razbacani kompjuterski
diskovi koji su ležali kao leševi na bojnom polju. Bilo ih je na stolicama, na
sofi, na televizoru. Na televizoru se prikazivao neki film sa Harisonom Fordom
koji je divljao kroz futuristički pejzaž Los Anđelesa.
Muzički stub je svetlucao crvenim i zelenim sijalicama pojačavajući efekat glasa
Bilija Ajdola. Kao Bili Ajdol, Skandrel je ofarbao svoju kosu u platinasto.
Stajala mu je na temenu kao blistava šuma, bila je duža na vrhu, kraća sa
strane. Kao i Tomi i on je bio star tridesetak godina. Ali, dok je ona sazrela i
nije više bila zaneseni tinejdžer kakva je bila nekada, on je i dalje još bio
nalik na tinejdžera čije telo još nije oblikovano. Bio
je kao suviše izraslo štene, koje ima gadne navike, ali koje morate da volite.
Tomi je stajala, a kiša se cedila s nje praveći barice na podu. Skandrelu to kao
da nije smetalo. Bilo je trenutaka kad je Tomi želela da pobegne od sveta u kome
je vladao muškarac. Morala je da pobegne od stalnog pritiska i straha da ne
izgubi obraz. Ovde je mogla da se sakrije usred ove gužve i krša i da učestvuje
u Skandrelovom stvaranju. Ona je bila spremna da mu pomogne bez obzira na čemu
je radio. Najvažnije je bilo da se oseća korisnom i da je prihvata. Noćas je
trebalo da razmišlja pa ga je zamolila da prekine svoj posao i izađe negde s
njom na večeru.
Otišli su tamo gde su obično išli u Kojanagi, njihov omiljeni šitamaći,
starinski restoran poslovnih ljudi. Tu bi kao po pravilu naručivali unagi,
kuvanu jegulju, koja je bila specijalitet kuće.
- Na čemu sada radiš? - pitala je Tomi kad su se smestili i srknuli prve
gutljaje Saporo piva.
-   Ma,. znaš ti mene - Skandrel se dečački osmehnu - uvek nešto muvam unaokolo.
Sada radim na “bušilici”, kompjuterskom softveru koji može da prodre u sve
programe koji su zbog bezbednosti šifrovani.
- Zar već nemaju takve stvari?
- Hakeri imaju. Ima nekoliko baš gadnih programa te vrste. Kad bi vlada otkrila
ko ih koristi, bacila bi ih u zatvor gde bi ostali do sledećeg svetskog rata -
ponovo se iscerio - ali ovaj program na kome ja radim je nešto drugo. On se zove
MANTIS, što je skraćenica za Ljudskom rukom načinjen taktički rasturač.
Skandrelovo lice se pretvorilo u ogroman osmeh.
-   Ime mu je suviše dugacko, pa sam smislio
skraćenicu - rekao je - Mantis, inače na svoj sopstveni način može da razmišlja.
Svaki program ima svoju individualnu odbranu. Da bi je probila, moraš da imaš
specijalizovan program. Moja bušilica je smišljena tako da može da napadne svaku
odbranu i da prođe kroz nju..
Tomi se nasmejala. Njegova pamet ju je često zbunjivala.
- Bolje da vlada ne sazna na čemu radiš.
- Neće. Nemaju nikakve šanse - reče on i srknu pivo.
- Nešto mi nije jasno - reče Tomi odjednom zainteresovana - ti radiš za Nakano
industriju, jedan od najvećih elektronskih keirecua u zemlji. Vlada mora da
nadgleda Nakano, kao što nadgleda sve velike kompanije u zemlji.
- I nadgleda. Ljudi iz MITIa neprestano sede na našim sastancima - Skandrel
zastade i isknvi vrat pa poče da bulji po restoranu. Taj gest je bio tako dobra
imitacija špijuna na delu, da je ona morala da se zakikoće. - Cinjenica je -
reče on ponovo se zagledavši u nju - da je moj šef, gazda Odeljenja za
istraživanje i razvoj u Nakanou. Ono čime se mi bavimo, gola je teorija, pa mi
je poverio da su ga ljudi iz MITIa ostavili na miru.
Skandrel je završio pivo, naručio još jednu turu.
- Moj šef je potpredsednik Nakanoa. Radim za tog momka godinu i po dana. On je
našao negde podatke o meni i dovukao me iz Odeljenja za inženjering. Celu
nedelju dana je razgovarao sa mnom. Verovatno sam polagao testove u to vreme. U
svakom slučaju pre šest meseci se složio da mogu da radim na ovoj “bušilici”,
projektu o kome sam sanjao koji nije ništa drugo nego teorijski projekat. U
stvari taj projekat je
isada spreman da se razvija - iscerio se - ne bi trebalo da o tome pričam bilo
kome, ali mislim da se to ne odnosi na tebe.
To baš liči na Skandrela pomisli Tomi on u hodu stvara pravila.
- Hej - reče on odjednom - sećaš li se kad sam otišao sa starog posla?
- Kako bih to mogla da zaboravim? - reče Tomi smejući se. - Ja sam pripremila
zabavu koja je trajala čitavog vikenda. Sećaš li se one žene iz moje stanice,
koja je čitave noći pričala priče o duhovima?
-   Sališ se? Dobro je da se sećam svog imena posle svega što sam tada doživeo.
Popili smo sanduk Santori viskija, sećaš se?
Tomi klimnu glavom.
- Pored ostalih sanduka pića - osmihivala se - to su biJi dani.
Skandrel, iskapivši Saporo pivo, posmatrao je kako s njenog lica nestaje osmeha
kao što nestaje boje s cvetova trešnje.
- Vidim da si teška noćas - za njega je težina bila sinonim tuge, a lakoća
sinonim sreće. - Ako želiš da plačeš na nečijem ramenu, našla si pravog čoveka.
Ko je okačio kamen oko tvog vrata?
- Više bi pristajao izraz oko mog srca - reče Tomi.
- A, tako! Ljubavna priča! Molim vas izložite svoje probleme, madam.
Tomi je morala da se nasmeje.
- Ti se šališ sa svim i svačim, je li?
- Svakako. Ceo život je šala, Tomi. Ili si bila stalno suviše zaposlena da bi
to primetila?
- Mislim da sam u poslednje vreme bila stvarno suviše zauzeta.
Namignuoje.
- Uskoro ćemo te izvesti na pravi put. Hajde, sada mi sve ispričaj. Nemoj ništa
da kriješ. Ja sve mogu da podnesem. Obećavam da se neću onesvestiti.
To je bilo baš ono što je Tomi želela. Ali, sada je oklevala, pitajući se da li
bi imalo smisla da ispriča Sandrelu sve o Senđinu Omukeu. To je ipak za nju bila
vrlo ozbiljna stvar, dok je za Skandrela to već bila ljubavna priča, situacija
koju je on odmah bio spreman da pretvori u smejuriju.
- U redu - reče on i prekrsti ruke na grudima - vidim te dve vertikalne linije
iznad tvog nosa. Znam te dovoljno dobro da bi mi bilo jasno da se one pojavljuju
samo onda kad si previše zabrinuta. Dakle, bez šale - načinio je znak krsta
na.srcu - kunem se, časna reč.
Tomi oseti olakšanje i poče da priča o svojim zbunjujućim emocijama, o
privlačnosti i nelagodnosti, o svom podredenom položaju ženepolicajca i o njenom
strahu od moralnih reperkusija.
Kad je završila, posmatrala je lice pred sobom da bi videla kako Skandrel
reaguje na sve to. Ali, on je zabio lice u svoju čašu s pivom, pa nije mogla
ništa da vidi.
Najzad Skandrel reče:
- Ti očigledno želiš savet od mene, pa ću ti ga i dati, mada mislim da ti se
neće dopasti ono što ću ti reći - ispraznio je čašu s pivom. - To je vrlo
jednostavno. Zaboravi na tog momka. Prema onome što si mi rekla, on nije za
tebe. Ali, čak i da jeste, on je tvoj šef. Situacija je toliko opasna da ne
vredi ni razgovarati o njenom daljem razvoju - odložio je svoju praznu čašu - a
sada ću da zaćutim, mi ćemo lepo večerati, a ti ćeš moći da sažvaćeš ono što sam
ti rekao uz unagi.
Dok je jela, Tomi je pokušavala da sredi svoja
osećanja. Znala je da bi trebalo da oseti olakšanje zbog onoga što je Skandrel
rekao. Ona je u njegovom savetu prepoznala eho onoga što je i sama naslućivala
već od samog početka. Najbolje za nju je bilo da sakrije svoja osećanja prema
Sendinu Omukeu, da nastavi svoj život i da se ponaša kao da joj je on samo šef.
Ali, ona nije bila od onih koji će slepo krenuti onim putem na koji gura
dužnost. U tom zastrašujućem trenutku njenog raskida s porodicom, ona je obećala
samoj sebi da će od tpg trena ona biti iskrena prema sebi i svojim željama. To
je trebalo da postane glavni cilj njenog života ili inače njen veliki gest,
odbacivanje tradicionalnog života, ne bi imao nikakvog značenja.
- Želela bih da mogu da prihvatim tvoj savet - reče Tomi.
Skandrel sleže ramenima. - Savet je jeftin, čak i tu gde je sve skupo.
- Znam, ali ja ga cenim jer je od tebe.             Nagnuo se prema njoj. Lice
mu je bilo mrko. ;
-   Onda poslušaj moj savet. Počni da izlaziš. Zabavljaj se. Nađi frajera.
Potrebno ti je da se zabaviš. Ponovo se veselo iscerio. - Ti si suviše
ozbiljna.
Stavila je ruku na njegovu.
- Hvala ti, Seđi. Ti si dobar prijatelj. Tvoje srce je iskreno.
Skandrel, koga je možda zbunio ovaj kompliment, izvuče svoju ruku ispod njene.
Posmatrao je njeno ozbiljno lice.
- Hajdemo - reče i baci nekoliko jena na sto - da se zabavimo. Znam klub u
Ropongiju gde veselje traje danju i noću. Igraćemo, napićemo se i poslati sve
dodavola!
Tomi, ponovo dobro raspoložena dopustila mu je da je izvede na kišu i u noć.
Mogla je da bar na
trenutak odbaci svoju uznemirenost dok se prepuštala Skandrelu da je vodi u
njegovu zemlju večite zabave.
Koton Brending je sedeo na ivici porculanske kade, pokrio je glavu rukama. Šisei
je stajala ispred njega. S nje je kapala voda na njegove bose noge. Iza njega je
tuš škropio najlonsku zavesu s naslikanim ljubičicama tako da se činilo da one
igraju na vetru.
-   Tako - reče Sisei - sada kada si me celu video, ponašaš se kao i svi ostali.
Tvoja želja se pretvorila u gadenje.
- To nije tačno.
-   Da možeš samo da se vidiš. Ne možeš čak ni da me gledaš.
Prezir u njenom glasu razbio je čaroliju užasa koja ga je obavila. Podigao je
glavu, zagledao se u
nju
- Ništa se nije promenilo, Sisei.
- Molim te. Poštedi me svojih malih laži političara. Vidim ti lice. Sve se
promemlo.
- Nije sve - reče on. Protrljao je ruke, kao da mu je potrebno da se zagreje. -
Daj mi samo trenutak da se priberem, molim te. - Ustao je. - Mi smo zaprepastili
- možda preplašili jedno drugo. Najmanje što možemo da uradimo je da se povučemo
u naše neutralne uglove pre nego što krenemo u sledeću rundu - osmehnuo joj se -
a možda neće ni biti sledeće runde.
Sisei je zadrhtala. On joj pruži peškir.
- Hvala ti - reče ona i obavi peškir oko sebe. Brending isključi tuš. Reče:
-   Mislim da sam u jednoj jedinoj noći preživeo sve šokove za koje sam čuo da
postoje. - Šok - reče ona tužao - je ono što većina ljudi doživi. Ali to nije
sve. Taj istetovirani crtež ih raspomami, razbesni.
Brending je bio iznenaden.
- Ako ti je stalo do mišljenja drugih ljudi zašto si dopustila da ti to
nacrtaju?
Zagledala se u njega.
- Hladno mi je - rekla je - želim da se obučem. Pružio joj je njenu kućnu
haljinu, ali ona reče:
- Ne, želim nešto tvoje.
On joj donese gornji deo svoje pidžame. Dade joj ga. To joj je bilo potrebno:
sezao joj je do polovine butina. Zakopčala se, a nokti su joj sijali. Pidžama je
visila s njenih ramena kao da je tako baš potrebno.
Ogromna kuća kao da je odjednom postala mala, ili kao da su je napunili otpaci
suvuše jakih osećanja, osetili su neodoljivu potrebu da izađu napolje.
Iznad njihovih glava nebo je bilo bez oblačka, posuto zvezdama, tvrdim, hladnim,
sjajnim koje su razdirale tamnu tkaninu neba svojim plavičastim, žutim i belim
svetlostima.
Seli su na sofu. Niska lampa prosipala je toplu, prigušenu svetlost. Kao da se
ono užasno otkriće od malopre i nije dogodilo, ili da je to bilo samo nešto što
su oni izmislili.
Šoka je nestalo. A šta je ostalo? Brending je želeo da to otkrije.
Nasuo je brendi u male čašice za sebe i nju i sada su srkutali žestoko piće
sedeći na sofi, shvatajući da im je neophodno da povrate svoju ravnotežu.
Siseina kosa, sjajna i još uvek vlažna, podsećala ga je na kaluđerski ogrtač.
Ostatak plave senke na kapcima činio ju je još nekako ranjivijom. A onda, kao da
ga je neko polio ledenom vodom on se setio istetovi
ranog pauka preko njenih leđa i pomislio je To je nešto strašno.
- Šisei - reče Branding pre nego što je ona mogla da progovori - ne želim da
budem kao ostali.
Ona je dugo ćutala. Oči su joj bile tamne, kao noć. Prikovala je pogled za
njega.
- Da li to iz tebe progovara političar ili čovek? - pitala je najzad.
iti
- Covek, nadam se. Zelim da to bude čovek - reče Brending iskreno.
Sisei na kratko zatvori oči.
- A ja želim da ti verujem - spustila je svoju čašicu - preplašio si me Kuvaru
kad si nasrnuo onako na mene. Nisam bila spremna. Istina je da još nisam bila
smislila dobar način kako da ti to kažem, ili kako da ti pokažem svoje celo
telo.
- Da li je to tako strašno?
Sisei srknu rakiju. Brending otkri da je ranjiva. Plašio se da to otknje.
- Ti mi reci - reče ona.
- Crtež je zastrašujući - uhvatio je bljesak besa u njenim očima dok ga je
pogledala. Setio se svoje kćeri kad je bila mala. Ona je često tako gledala u
njega, kad bi joj nešto odbio. Ali to bi prošlo i opet bi ga volela, ljubav
prema njemu bila je jača.
- Ne volim baš mnogo pauke - reče Brending - mislim da ih niko ne voli. -
Govorio je polako svestan da treba da joj da vremena da razmisli, a da
istovremeno i on mora da razmisli. - Ali s druge strane to je istetovirano, to
je umetničko delo. - Primetio je da je zadrhtala. - I zato što je na tvom telu
moram da pnznam da me je zainteresovalo. Hoćeš li mi reći kako je došlo do toga
da to imaš? To je zahtevalo dosta dugo vremena da se izvede.
  - Dve godine - rekla je Šisei kao da je to nešto
na šta čovek treba da bude ponosan.
- Dosta dugo.
On je hteo da to zvuči kao ohrabrenje. Ali, ona je nešto naslutila u njegovom
glasu pa je samo prinela čašicu ustima i iskapila je. Progutala je tečnost,
skoro se zadavivši jakim pićem. Oči joj zasuziše i ona ih obrisa nadlanicom.
- Kuvaru, ti ne možeš ni da shvatiš koliko je to dugo.
- Da li je bilo bolno?
- Duša me godinama bolela posle toga - reče Šisei. - Drugi bol je bio ništa u
porečtenju s tim. On je nestao kao magla na suncu.
- Zelim da znam šta se dogodilo.
- Mi smo se dogovorili da su mnoge teme tabu - Sisei nasu još rakije, popi je
ali sada mnogo sporije. Onda reče. - Kuvaru, šta si radio kad ti je žena umrla,
kad te je to toliko bolelo, da si mislio da nikada nećeš moći da zaboraviš? Zar
praznina nije činila dane beskonačnim? Zar nisi noćima čekao smrt da dode? Nisi
li je čuo kako diše kraj tebe? Nisi li video crvene oči smrti kako kao lampe
vise u tami? Nisiposegnuo za zaboravom koji je smrt držala u rukama kao nagradu?
Brending je bio zaprepašćen silinom njenih osećanja. Znao je da ona opisuje
sebe, ne njega. Nikada nije osetio takvo duboko očajanje kakvo je sada ona
opisivala, čak m kad je prvi šok posle Merine smrti malo prošao. Znao je da mora
da pazi šta će odgovonti Šisei. Ona je bila na ivici da se otvori i on je znao
da poseduje moć da je gurne na jednu, ili drugu stranu.
- Čovekova priroda je takva da život mora da se nastavi bez obzira na dubinu
očajanja koje neko oseća - reče Brending. - Ja sam ... da budem sasvim iskren,
nisam baš sasvim siguran šta sam video ili čuo posle Merine smrti. Znam samo da
sam video kola, da su bila prevrnuta, da su se pušila. Čuo sam TV reportera kako
govori o njenoj smrti istim glasom, bez uzbudenja kao što je govorio o
ranjeicima u Vijetnamu, ili o pogibiji američkih marinaca u Bejrutu. Video sam
nosila, njeno telo s ćebetom preko glave. Mislio sam na to da smrt ne treba da
bude toliko degradirana, niti toliko bezlična ili svedena na najniži nivo TV
vesti.
Šisei je uzdahnula, a to joj se satima nije dogodilo.
- Nećeš me odbaciti, Kuvaru, onako kako su me drugi odbacili - rekla je. - Sada
mi je to jasno.
Naslonila je glavu na naslon sofe i ličila je na tužnu, malu devojčicu tako da
Brending oseti kako mu srce brže kuca. Hteo ja da je zagrli, da je zaštiti, da
joj kaže da će sve bitu redu.
Ali, znao je da neće ništa od toga da uradi. Mogao je da oseti da su njih dvoje
dosegli neku vrstu nadira - najniže tačke i kao dva insekta zastali su kao
obešeni u vazduhu, s tim da u sledećem trenu odluče kuda će krenuti.
- Ne možeš da shvatiš šta mi to znači, Kuvaru - njeni prsti su bili izgubljeni
u gustoj kosi, povukla ju je snažno kao da je i bol deo njene kazne. - Sa mnom
su strašno postupah: mene su iskorišćavali. Volela sam i bila sam kažnjena za tu
ljubav.
Brending je buljio u nju, kao da je vidi prvi put. Ona je bila kao ledeni breg.
Pitao se koliko se nje krije ispod površine tamnog, ustalasanog mora.
- Preživela si, Sisei - rekao je on. - Na kraju, nije li to najvažnije?
- Da li si nekada bio u zatvoru? - upita Šisei kao da želi da mu kaže da on
pojma. nema o njenom životu.
- Ja sam bila - podigla je ruke iznad glave ističući biće koje je postalo deo
nje. - Ovaj pauk je moja kazna i moja nagrada.
Brending je još jednom pokušao da otkrije sve vidove njene ličnosti koji bi
ponekad kao munja sinuli u tami, a odmah zatim nestali.
- Šisei - reče on - bojim se da ništa ne razumem. Ali, ona se nagnula napred i
počela je da jeca
zaklonivši lice rukama. Kad je najzad čuo njen glas, osetio je kako mu se jeza
spušta niz kičmu.
-    Kuvaru - šapnula je - moliću se bogu da nikada i ne shvatiš.
Tanzan Nangi je živeo u neverovatno prostranoj drvenoj kući koja je poticala s
prekretnice vekova. Impresivna, široko postavljena struktura bila je smeštena
usred raskošnog vrta u kome su rasle trešnje, patuljasti javor i drveće
japanskog kedra. Ravno kamenje, neko veće, neko manje, bilo je ukopano u zemlju
između paprati, raskošnih azalea i purpurnih rododendrona. U kući su glavni
prolazi bili zastakljeni, tako da se čovek i po ružnom vremenu osećao kao da je
usred vrta.
Nangi je sedeo sam i kroz staklo buljio u mesec koji se pokazivaoi skrivao iza
oblaka boje indiga.
Neprestano je mislio na uznemirujući razgovor koji je vodio sa Justinom Lajnir.
Morao je da prizna da joj je bio zahvalan. On je sada sasvim jasno video da će
se uskoro naći u nezavidnoj situaciji, istovremeno i zastrašujućoj.
Ako je Nikola zaista bio Širo ninđa, to je značilo da ga je neko napao. Ali ko i
zašto? Nangi je rekao Justini da čak ni Crni ninđa sensei nema moć da stvori
Širo ninđu kod privrženika, tako obučenog kao što je bio Nikola. Nangi zadrhta
na pomisao kakva se koncentrisana davolska zla sila možda krije negde u noći,
čučeći, spremna da ubija. Ako je takva vrsta elementarne moći bila usmerena na
njih, onda je samo Nikola mogao da ih spase. A sada, sudeći prema onome što je
Justina govorila Nikola je bio bez moći.
Instinkt je govorio Nangiju da se povuče. General koji se nade pred vojskom koja
ima jaču snagu povlači se sa bojnog polja jer je njemu najvažmja bezbednost
njegovih vojnika. On mora da se povuče ili da otkrije drugu, neuobičajenu stazu
ka pobedi, jer mu je jasno da će frontalni sukob da se završi njegovim porazom.
Nangi je čuo neko šuškanje iza sebe, ali se nije okrenuo. Blag miris jasmina
koji cveta noću ispunjavao je sobu. On nasu još jednu šolju čaja.
Uz šuštanje svile, Umi pređe preko dušeka. Onda kleče sasvim tiho uz njega,
primi šolju zelenog čaja. Nangi je bio svestan njenih ogromnih, tamnih očiju
koje su ga posmatrale čak i dok je srkutala čaj.
Umi reče:
- Bilo mi je hladno u krevetu kad ti nisi bio uz mene. Sanjala sam da je kuću
zahvatila oluja. Otvorila sam oči i shvatila sam da sam sama.
Nangi se osmehnu u tami. Bio je navikao da se Umi poetski izražava. Ona je bila
igračica i bez obzira koji način izražavanja odabrala, on je bio pun
dvosmislenih značenja.
- Nisam hteo da te probudim - reče on. Shvatio je da time što pominje oluju, ona
misli da joj je duh bio zahvaćen nemirom.
Stavila je ruku na njega. Umi, čije je ime značilo more, tako ga je smirivala,
vraćala ga ne mesto gde ima
vode, gde može da se razmišlja, gde može da se povrati snaga u senkama i tišini.
Nangi reče:
- Muzika prodire tako duboko čak i kad se ne sluša, ali ti si muzika dok muzika
traje.
Bila je tako lepa, ne samo njeno lice, već i njeno telo. Telo joj je bilo vitko,
graciozno, grešno i snažno kao mlado drvo koje je odolevalo kišama, vetrovima i
snegu.
- Tamo postoji tama - reče Umi - gora od noći. - Hvatajući svaki njegov prst
govorila je. - Praznina i haos. Stabilnost sveta je ugrožena. Zena pauk zove i
osa se okreće. Led dolazi.
Nangi je znao da je ona govorila o Amerindijan Hopi mitu stvaranja - smrti
Drugog sveta, pre kreacije ovoga, osuđenog na večiti led prokletstvom Zene
pauka, koja peva Pesmu stvaranja. Do toga dolazi zbog zla ukorenjenog u
stanovnicima.
Žena pauk se javlja zbog užasnog zla koje ne može da se obuzda. To je Umi i
nameravala da kaže. Nangi oseti kako mu se ježi koža. Bilo je dakle istina.
Neprijatelj veoma zlih namera odabrao je Nikolu za metu. Strah je eksplodirao u
njegovom umu. Zeleo je da se moli bogu, ali nije mogao. Bio je otsečen od njega
zbog sopstvenih grehova, nije mogao da nađe utehu. Odjednom je shvatio da je i
on nemoćan, baš kao i Nikola. Gubitak vere bio je za njega strašan udarac koji
je on potisnuo u podsvest zbog tekuće krize. Ali on je sada shvatio da je i to
deo krize.                                   3
Blagi bože mislio je izgubljeni smo.
Kao da je čula njegove misli, Umi reče:
- Mada je Put poznat, mnogi greše, kao da imaju drugu pamet.
Put je značio Tao. Kao da je čuo odjek Heraklita
u njenim rečima i to ga je smirilo. To ga je podsetilo da on dobro poznaje
klasičnu filozofiju. Misleći na Heraklita, on je takođe mislio i na Sun Cu,
Umetnost ratovanja: na Jagiju Munenorija, sintezu mača i uma, ićiri, Jedan
princip, odlučnost koja nagoni nekoga da se ne povuče pred napad: sintezu
univerzuma: Tao.
Na taj način je pobedio haos u svojoj glavi koji je strah uzvitlao, ponovo se
vratio u ravnotežu. Nije to bio samo Širo ninđa o čemu je on razmišljao kad je
Nikola bio u pitanju. Kusunda Ikusa i Nami pretili su njegovom čitavom poslovnom
odnosu sa Nikolom. Sada se pitao da li su ova dva napada razdvojena ili su
mudar, koncentrisan napad iz dva različita pravca.
Paranoja ili istina? Nangi, ispružen na srebrnoj mesečini, sedeći blizu mora,
znao je da ne može to da otkrije.
Nikola je sutradan otišao na sastanak sa hirurgom. Putovao je vozom, jer nije
imao poverenja u sebe da vozi, a svakako nije hteo da ga vozi Justina, mada je
jedan njegov deo možda čeznuo za tim.
Kratko je razgovarao sa Nangijem i objasnio mu da je zakazao posetu lekaru za to
jutro. Zavisno od toga kako će se osećati posle te posete vratiće se u
kancelariju ili će otići kući. Nangijeva uzdržanost nervirala je Nikolu, što je
bio samo još jedan znak pogoršanja njegovog emocionalnog stanja.
Nežna pesma tračnica podsetila ga je na uspavanke koje mu je majka pevala kad bi
ga nekuda vodila vozom, najčešće u posetu tetki Itami. Ceong je smatrala Itami
sestrom, mada je ona u stvari bila rođena sestra njenog prvog muža, japanskog
oficira, koji je ubijen u Singapuru za vreme rata. Tako su se Ćeong i pukovnik
Denis Lajnir sreli: za vreme rata u Singapuru. Pukovnik je spasio život Ćeorig i
zaljubio se u nju.
Bilo je to vreme opasnosti, udaljeno i proživljeno. Ali Nikola je mislio o tom
vremenu, držao ga uza se kao talisman s kojjm je mogao da pobedi očajanje koje
je narastalo u njemu.
Ali, to mu nije koristilo. Njegov bes i nestrpljivost preplavili su
neodgovarajući sud u koji je to bio smestio. Precenio je veličinu i snagu. Zeleo
je sada da bude miran za ovaj razgovor, da koristi strpljenje, poklon koji mu je
darovala majka da bi shvatio šta može da uradi s gubitkom pamćenja. Nije želeo
da na brzinu donosi zaključke. Sedeći sada u rashladenom vozu, drhteći od navale
adrenalina plašio se da je neke odluke već prerano doneo.
Tokio je bio srebrn i siv. Na sve strane su sijale neonske reklame u Šinđuku.
Oblakoderi su bili kao presečeni u kolenima i truli kao zubi starog čoveka.
Ordinacija dr Hanamija bila je na dvadesetom spratu ogromnog oblakoderskog
kompleksa s hodnicima u pleksiglasu i unutrašnjim vrtovima. Iza izglačanih,
bronzanih vrata uzdizala su se tri velika bela i crna morska kamena malog
kamenog vrta.
Nikola je čekao pola sata u sivo ofarbanoj prostoriji, a onda je čuo da je
recepcionerka prozvala njegovo ime.
Doktor Hanami je bio omanji, pun čovek, star ne više od pedesetak godina. Imao
je brkove, čehčno sivu kosu zalizanu briljantinom. Na sebi je imao beli lekarski
mantil, navučen preko odela na pruge. Ordinacija je bila puna dima od cigarete.
Povukao je poslednji dim, a onda brzo ugasio pikavac u već prepunoj pepeljari.
Mahnuo je Nikoli da      sedne. Povinovao se ranije izraženoj Nikolinoj želji i
nije pušio u njegovom prisustvu, ali nije bio svestan da je njegova ordinacija
toliko smrdela na dim, da je Nikola čim bi došao od njega kući sve skidao sa
sebe i davao na čišćenje i pranje.
- Dakle - reče dr Hanami - kako ide ? - rekao je to na engleskom. Dr Hanami koji
je najradije za ručak jeo Big Mek iz obližnjeg Mekdonaldsa, smatrao je sebe
velikim poznavaocem američkog načina života i govora.
Nikola sede na sivu, metalnu stolicu i zagleda se u njega.
Dr Hanami se igrao upaljačem, okretao ga u krug između palca i kažiprsta.
- Primetio sam da ovo nije uobičajena poseta - otvorio je Nikolin karton - ovde
sve izgleda sjajno. Rentgenski snimci, laboratorijski testovi. Ne može da bude
bolje - pogledao je Nikolu. - Imate neki problem?
- Da - reče Nikola jedva se uzdržavajući da ne skoči sa sedišta. -. To bi moglo
tako da se nazove.
-   Hm. A smem li da upitam u čemu je taj problem? - neprestano je vrteo
upaljač, a njegovo tamno lice kao da je sijalo.
Nikola više nije mogao da izdrži da sedi, pa je skočio. S velikom bukom koja je
zaprepastila dr Hanamija, Nikola podiže metalnu roletnu i pritisnu lice uz
prozorsko staklo. Osetio je miris izgorelog benzina.
- Recite mi dr Hanami - reče Nikola ne okrećući se - da li ste nekada bili u
okrugu Nara?
Posle male pauze dr Hanami reče:
- Jesam, pre četiri godine. Poveo sam ženu na vikend u banju u Nari. Tople
mineralne kupke ...
- Onda znate kako je tamo lepo.
- Da, svakako. Često razmišljam o tome da bi
trebalo da se vratimo tamo. Ali, naravno nikada nemam vremena.
Nikola se okrete: nije imao razloga da dalje bulji kroz prozor i produžava
agoniju.
- Doktore, da li ste se nekada zapitali kakav bi vam život bio da više ne
možete da operišete?
Dr Hanami je bio zbunjen.
- Pa, prirodno kad se penzionišem, moraću da dignem ruke od operacija ...
-   Ne - reče Nikola a nestrpljenje se oseti u njegovom glasu - mislim kako bi
bilo da sada, odmah, više ne možete da operišete - pucnuo je prstima - samo
tako, da vam nestane te sposobnosti.
- Ne bih mogao da kažem ...
-   Da vam odmah kažem, nešto bez čega ne mogu da živim to je lepota Nare, gde
sam i učio borilačke veštine. Nije to ona lepota koju ste videli vi i vaša žena
kad ste išli da se kupate. Ta lepota je obična. Ja govorim o lepoti koju sam
naučio da gledam kroz Gecumei no mići. Da li znate šta je to? Mesečeva staza...
Dr Hanami klimnu glavom.
- Naravno, čuo sam o tome. Ali nisam znao ... - nešto na Nikolinom licu ili neki
gest natera hirurga da zaćuti. - Vi ste danas nekako drugačiji - reče - šta vam
se dogodilo?
Nikola, osećajući kako mu srce udara, zavali se unazad i zagleda se u dr
Hanamija, ali sada je bio prikovan za ivicu stolice, naginjao se unapred tako da
su mu glava i gornji deo tela bili veoma napeti. Protrljao je ruke, zaprepašćen
što se tako znoje.
- Pitali ste me u čemu je problem pa ću vam reći - reče on i zagleda se u lice
dr Hanamija dok su emocije pretile da eksplodiraju, sada kad je odlučio da se
više ne
kontroliše. Pokazao je na stranu svoje lobanje, gde je rana još uvek zarastala
posle operacije. - Ja više ne mogu da se setim ničega od onoga što sam naučio o
borilačkim veštinama. Sve je nestalo, izgubilo se, kao da nikada ništa nisam ni
znao. Bio sam budan čitave noći i pitao sam se kako je tako nešto moglo da mi se
dogodi. I neprestano sam dolazio na isti odgovor, doktore. To je jedini odgovor
koji mi se čini razumnim - skočio je na noge, a rukama je stegao ivicu stola dr
Hanamija. - Vi i vaš mali skalpel, kome toliko verujete, uradili ste mi to.
Otsekli ste mi suviše veliki komad, možda ste povredili neko dragoceno tkivo, ne
znam koje. Ali, jedino što znam to je da ja nemam više sećanja i vi ste krivi za
to.
U teškoj tišihi koja je zavladala dr Hanami reče na japanskom:
- Mislim da je sada pravi trenutak da popijemo čaj.
Kad se čovek suoči s nekim teškim problemom pomisli Nikola vraća se starim
tradicijama. Bes ga je obuzimao tolikom silinom da je počeo da drhti. Video je
kako dr Hanami poziva nekoga preko interfona i naručuje čaj. Hirurg otpusti
sekretaricu koja je unela čaj na crnom lakiranom poslužavniku i poče sam da ga
priprema, koristeći metlicu od trske. Uzeo je nekoliko iseckanih zelenih
listova, spustio ih u vrelu vodu, a onda je metlicom od trske počeo da udara po
vodi okrećući sićušne porculanske šoljice na sve strane da bi obezbedio pravilno
korišćenje listova čaja.
Bilo je nečeg umirujućeg u tom procesu. Red, nedostatak spontanosti, formalnost,
stilizovani pokreti, sve je to vodilo ka normalnom - strpljivi proces koji se
kretao od prošlosti prema sadašnjosti - ka čvrstini.
Nikola je osećao da se opušta, užasan pritisak
koji se stvorio preko noći nestajao je kao vazduh ti probušene gume. On se
ponovo spusti na stolicu.     m U tom trenutku dr Hanami posluži čaj. Kad su
obojica ispraznili šoljice, hirurg reče:
- A sada idemo iz početka, recite mi sve.
- Želeo bih da razgovaramo o nekim detaljima istorije osumnjičenog koji su mi
sve do sada izmicali - reče dr Muku, čim se Senđin spustio na stolicu.
Nije bilo uobičajeno da dr Muku pokrene inicijativu na ovim psihoanalitičkim
sesijama. Sendin je bio nalik na one čudne i zastrašujuće ribe koje žive na dnu
mora, koje vide bez svetlosti i često nemaju oči. Znao je bez nekih vidnih
znakova da je dr Muku bio na najboljem putu da otkrije pravu istinu.
Senđin je bio ubeden da je psihijatar počeo da sumnja da nema nikakvog psihički
poremećenog sumnjivca, ili da je taj mitski sumnjivac, niko drugi nego sam
Senđin.
Bilo je naravno mnogo opasnosti u svemu tome. Ali, čak da je i sada Senđin
iznenada ustao i priznao sve, dr Muku bi malo šta mogao da uradi. Naravno, njega
je obavezivala Hipokratova zakletva da ne kaže bilo šta o čemu se razgovaralo u
ordinaciji. Sendin je već prilikom prvog susreta jasno naglasio da će sve
informacije koje budu izmenjene ovde u ordinaciji biti strogo poverljive i neće
moći da se koriste van prostorije u kojoj su izgovorene.
Dr Muku se spremno - sad kad je mislio o tome rekao bi blesavo - složio sa tim,
kao što je Senđin i očekivao. Sada je njihova veza dobila novi smer i, prema
Senđinovom mišljenju, sve uzbudljivije dimenzije. Postojala je fina borba za
prevlast koja se stvarala
između njih dvojice, neka vrsta linije koja je još bila neodređena i koja se
prema tome menjala.
Bilo je to kao da je živeo na samoj ivici ambisa, dok je dr Muku svojim punačkim
ručicama zatezao konopac oko njegovog vrata, dok su se dva muškarca okretala
jedan oko drugog u smrtonosnom plesu. Sendin oseti da ga ovakvo razmišljanje
uzbuduje i da mu ud postaje tvrd. Puls u slepoočnicama tukao mu je kao lud u
ritmu njegove uzavrele krvi. Ova vrsta letalne igre bila je ono zbog čega je on
živeo.
- Na primer - reče dr Muku - kakvo je vaspitanje sumnjivac dobio? Da li mu je
porodica bila normalna?
- Sta znači normalna? - Sendin nije mogao da sakrije ton prezira u svom glasu.
- Zar psihologija ne odbacuje termin normalan kao lažan?
- Možda ga psihologija odbacije - reče dr Muku ozbiljnim tonom - ali
psihoterapija ne može da ga odbaci. Sve zavisi - on se osmehnu Senđinu tako
znalački da je ovaj mogao da shvati da to može da znači samo jedno: “Vi biste
bar morali to da znate. Vi niste normalni Sendine, zar ne?”, ali dr Muku je
nastavio ljubazno: - Od mnogih stvari i vi ste u pravu. U apstraktnom smislu -
to je statistički dokazano postoji uvek neka norma. Ipak, stvarni svet je
drugačiji; često se događa da psihoza ima korene u ranom životu u porodici. A
sada za cilj našeg razgovora možemo da koristimo reč normalan, jer sam ja
spreman da se zakunem da naš sumnjivac nije imao normalno detinjstvo i da nije
normalno rastao.
Senđin se nagnu unapred.
- Na koji način?
Dr Muku sleže ramenima.
- Možda mu je majka bila kurva, ili je on vero
vao da je napušten na neki način. Otuda ruegova opsesija sa Kijohime ili
demonskom ženom - dr Muku opet sleže ramenima. Sedeli su u maloj ordinaciji, dr
Muku je bio leđima okrenut prozoru pa mu je lice bilo u polusenci. Zbog te meke
svetlosti lice kao da mu je bilo načinjeno od uglačanog cementa. - Naš sumnjivac
je možda čak gajio incestuozne namere prema majci. Osećanje krivice moglo je da
bude suviše teško za psihu deteta koje serazvija. Sasvim je prirodno što je
želeo da se otrese tih neželjenih osećanja izbacujući ih iz sebe okrenuvši se u
nešto drugo, u zlo koje je video nastanjeno u svakoj ženi. On bez sumnje veruje
da je njegova majka prouzrokovala ta seksualna osećanja - oči dr Mukua sijale su
iza okruglih naočara. - Da li vam to nešto govori? Da li vam je nešto u tome
poznato?
- Otkuda bih ja to znao? - reče Senđin mirno.
- Pa vi više znate o sumnjivcu od mene.
- Mislite? - Senđin podiže obrve. - Počinjem da se pitam da li bilo ko od nas
zna dovoljno o njemu.
Dr Muku se pomače u stolici.
- Zašto to govorite Sendinsane?
- Pa, zbog jedne stvari, misterije seksa. Koliko ja znam sumnjivac nije silovao
nijednu žrtvu.
- Mada su sve bile žene, da, tako je.
- Da, sve su Bile žene - lagao je Senđin.
- Sve su bile mlade i lepe - reče dr Muku klimajući glavom na ono što je rekao
Senđin. - Pa, ali mora da je blizu tome. Vrlo blizu. Samo je pitanje vremena kad
će početi da prosipa seme po njima - dr Muku se zagleda u Senđina kao da je on
taj koji će to raditi uskoro - vidite, naš prijatelj mora da misli da je
ejakulacija isto što i povlačenje okidača. On će svoj ejakulat shvatati kao
metke.
Senđin je sedeo nepomično.
- Veoma ste sigurni u ono što govorite, dok” tore.
Dr Muku sleže ramenima.
-    Ništa nije sigurno na mom polju, Sendinsane. Ja samo pokušavam da dođem do
nekih zaključaka. Kao detektiv ja pažljivo hodam medu ruševinama psihe. Ja se
ponašam slično vama kad se nađete na mestu zločina. Obojica tražimo dokaze koji
će nam dopustiti da dođemo do toga ko je i zašto izazvao tragediju. Da bismo
rešili misteriju, mi ne oklevamo da ponekad verujemo u nešto u što ne bi trebalo
da verujemo.
Senđin je prepoznao pravac u kome se sada kretao njihov razgovor. Ne samo da je
dr Muku počeo njega da ispituje, umesto da bude drugačije, već je psihijatar
direktno uvlačio Senđina u razgovor. “Mi smo oboje ...” “Zar i vi sami ponekada
...” Bio je to metod koji je koristio mudar isledmk da navede osummičenog da
govorilstinu i da jasno odgovara na njegova pitanja.
Sendin reče:
- Otkrio sam da je nedostatak poverenja sjajan u filmovima i knjigama gde autor
kontroliše sudbinu svih ličnosti.
Dr Muku nakrivi glavu i zagleda se ispitivački u Senđina.
-    Ali zar nije isto u stvarnom životu? Život kontroliše našu karmu. Jasno je
da naša sudbina nije u našim rukama.
Senđin se osmehnuo. Ravnoteža moći pomalo se poremetila. Sto je više dr Muku
nastavljao svoje ispitivanje sve je bio sigurniji u sebe, sve više je otkrivao
svoju strategiju i što je manje pretio postajao je sve manje gospodar situacije.
“Vrerne je” - pomisli Sendin - “da još više obavestim dr Mukua”.
- Mukusan - reče on - da li ste nekada čuli za Kširu?
- Nisam. Mislim da nisam.
- Kšira je oblik mentalne i fizičke discipline - reče Senđin - ali ona je
sveobuhvatnija nego sama filozofija. Ona je sopstvena realnost. Kšira je jezik
zvuka svetlosti u stalnom nastavljanju.
JDr Muku trepnu.
- Molim?
Senđin zapali cigaretu, ali kao da nije vukao dim, kao da je nije često prinosio
usnama.
- Nastavljanje zvukasvetlosti - ponovio je Senđin - svakako ste čuli za ki,
skrivenu energiju svih stvari i bića. Imaju je ljudi, životinje, more, šume,
sama zemlja. Kšira sensei je otkrio nešto značajno, a to je da postoje razni
oblici kia. Upoznavši ih i poredavši ih u serije, može da se stvori ogromna
snaga psihičke i fizičke energije.
Sendin je video da je dr Muku skeptičan. To nije bilo iznenađujuće. Kad se
radilo o ljudskom umu, dr Muku je bio zatvoren u krugu moderne analitičke misli.
On je, prema Senđinovom mišhenju bio patetični bogalj, nesposoban da shvati bilo
šta sem onoga što je učio u školi.
-    Ono što treba znati o Kširi - reče Senđin iznenada se nagnuvši unapred - je
da je ona bezgranično primenljiva.
Povukao je dim iz svoje cigarete i ona poče da se usijava, a pepeo joj je bio
čudno plavičastobeo.
Sendinova leva ruka pokri lice dr Mukusa pre nego što je ovaj mogao da reaguje.
Sendinov palac skide Mukuove naočare s nosa.                   iy        4T,
uu,m
Sendin tada zabode usijani vrh svoje cigarete pravo u Mukuovo levo oko. Njegova
leva ruka s prstima raširenim kao paukovi pipci preko doktorovog lica, držala je
ovog prikovanog na mestu.
Ruke doktora Mukua uzalud su udarale po Senđinu dok je fosforom preparirana
cigareta ugorevala sve dublje u njegovu očnu duplju. Počeo je da zavija, bio je
to čudan glas koji je dolazio od nekuda iz dubine njegovog grla.
Posmatrajući ga, kao da je slika na TV ekranu, Senđin se osmehnu.
- Sumnjivac - reče Senđin u uvo dr Mukua - nije samo ubijao žene. Mlade žene,
lepe žene - sada je gadao psihijatra njegovim rečima. - Pogrešili ste, doktore.
Pogrešili ste kad sam ja u pitanju, pogrešili ste i sa svim ostalim. - Osećao se
užasan smrad koji je dolazio iz dr Mukua. Sendin rastavi usne i između njih se
pojavi jezik, koji se blago izvi nagore, pa nadole, kao da oseća taj miris. Bio
je to miris smrti.
Senđin se zagleda u širom otvoreno desno oko dr Mukua koje se kao ludo okretalo
u duplji. Suze su se shvale iz tog oka. Sendin lh obrisa jednim prstom. Zenica
je bila tako raširena kao da je psihijatar bio drogiran. Senđin je želeo da mu
dr Muku kaže kakav je osećaj kad neko oseća bol 1 strah. Njegov analitički mozak
mogao je da rastavi bes od tih osećanja i mogao bi da ih opiše.
- Mukusan, šta je to? - pitao je Senđin. - Sta vam se to događa?
Citav svet se nalazio u tom jednom uplakanom oku, koje je definisala agonija,
koje je sadržavalo sve saznanje sveta u trenutku približavanja smrti.
Onda se to oko fiksiralo na nešto što čak ni sam Senđin nije mogao da vidi.
Dr Muku iz čije se glave još pušilo, jer je fosfor sagorevao u njegovoj lobanji
sada je ležao zavaljen na leđa i delovao je nekako smireno. Bar je Sendin mislio
da tako deluje.
Senđin posegnu preko leša, otvori prvu fijoku stola. Jeknuo je i izvukao mini
magnetofon iz fijoke. Traka se polako okretala, verno beležeći svaku reč, svaki
zvuk koji se čuo u ordinaciji. Sendin je posumnjao da je doktor počeo da snima
njihove razgovore od onog trenutka kad mu je sam dao dovoljno indicija da bi on
lično mogao da bude taj sumnjivac o kome su govorili.
Senđin pritisnu dugme za zaustavljanje, stavi magnetofon u džep. Onda je
pogledao u dr Mukua.
- Nikada nećete saznati koliko ste pogrešili - reče.
Zagleda se svojim duhovnim očima u sećanje i poče da se seća svih zbivanja posle
svake predstave “Musume Dođođija” u Kabuki teatru. Sećao se kako bi vodio
devojku s kojom je izašao na skupu večeru, kako bi je ohrabrivao da razgovaraju
o psihološkim aspektima dva glavna lika. I kako bi onda zadovoljan tim
razgovorom, kao nekim aperitivom, počeo da se priprema za glavnu stvar, bolnu,
laganu, sporu, erotsku disciplinu umiranja.
Senđin spusti zavese da zakloni sunce, nagnu se, lupnu leš po ramenu. Na neki
način pomislio je baš mi je žao što dr Muku vise ne moie da odgovara na moja
pitanja. Ali, dr Muku je trebalo da obavi još jednu - mnogo važniju - uslugu.
Bilo je sasvim jasno da mu dr Hanami ne veruje. Nikola je završio izlaganje,
počev od čudnog osećanja
nelagodnosti koje je osećao u bolnici posle operacije, njegovog napora da ukloni
postoperativni bol, sve do događaja od pre dvadeset i četiri časa, što je
nesumnjivo dokazalo da je izgubio Gecumei no mići i sve druge veštine vezane za
borilačku umetnost koje je uz mnoga odricanja učio tokom godina.
Dr Hanami se zavali u stolici, preplete prste i reče odlučno:
- Ali dragi moj gospodine Lajnir, ono što govorite i čega se plašite, je
jednostavno nemoguće. Vi možete da mislite da ste izgubili neke sposobnosti, ali
ja vas uveravam da ih niste izgubili.
Izvukao je rentgenske snimke iz Nikoline fascikle, namestio ih na osvetljene
boksove na zidu iza svog stola. Upalio je svetlost u boksovima.
- Pogledajte ovamo - rekao je i pokazao jednu senku - tu je ležao tumor. Vidite
lepo linije. - Onda je obratio njegovu pažnju na drugi snimak. - A ovo je
snimljeno posle operacije. Kao što vidite savršeno se sve uklapa. Ništa nismo
dirali van tumora. Ne možete da sumnjate u naš rad, gospodine Lajnir.
- Pa šta se onda dogodilo, doktore?
Dr Hanami je razmišljao neko vreme o tome. Ugasio je boksove, sklonio snimke,
vratio ih u fasciklu. Onda je zatvorio fasciklu i pljesnuo rukom po njoj.
- Teško je biti siguran u ovim slučajevima, ali izgleda da ne treba pitati šta
vam se dogodilo nego šta vam se sada događa - dr Hanami se ohrabrujuće osmehnuo.
- Posle teške operacije ove vrste nije neobično da pacijent počne da sumnja da
mu je otsečen i komad zdravog tkiva sa tumorom - gurnuo je mali blok prema
njemu, napisao je ime i broj telefona. Otcepio je papirić i dao ga Nikoli.
- Šta je to?
-   Dr Muku je najbolji na polju psihoterapije, gospodine Lajnir. Njegova
ordinacija je preko ...
- Mislite da mi je to potrebno ? - Nikola je pitao ne verujući. - Psihijatar?
- S obzirom na vaše sadašnje stanje, mislim da bi bilo sasvim u redu ...
-   Niste još sasvim sigurni u to, doktore? - Nikola nije hteo tako lako da se
preda. - Neko, možda baš vi, uradio je nešto sa mnom dok sam bio na operacionom
stolu. Pobogu recite mi šta se dogodilo!
-   Lajnirsan, morate da se smirite - reče dr Hanami, počinjući još jednom stari
ritual da bi oterao savremene demone koji su4iaseljavali njegovu ordinaciju - te
eksplozije gneva ne čine vam dobro. Kad se povratite u normalno stanje, sve ćete
videti mnogo jasnije.
- Nećete da mi kažete, jelda?
- Lajnirsan, uveravam vas da nemam šta da vam kažem - ponovo je bacio pogled na
dokumentaciju koju je sakupio o Nikoli - vaša operacija je uspela u svakom
smislu. Što se tiče vaših tegoba, ja ne mogu da nađem medicinsko opravdanje za
njih ...
Dr Hanami je zastao. Pogledao je na mesto gde je do malopre sedeo Nikola Lajnir,
ali ovog više nije bilo u ordinaciji.
Nikola je sasvim izgubio veru. U jednom neverovatno jasnom trenutku shvatio je
da je sve njegovo učenje i treniranje bilo uzaludno. Shvatio je da bez Gecumei
no mićia nije ništa. Njegov duh je sada nestao jer mu je bilo onemogućeno da
bude intiman sa svetom oko sebe, snaga ga je napuštala. Bio je uskraćen za vezu
s univerzumom koja ga je održavala u najbolnijim tre
nucima, koja mu je pomagala da se održi kao poslovni čovek i kao glava porodice.
Sada se osećao kao brodolomnik koga su talasi izbacili na neku nepoznatu i
neprijateljsku obalu.
Mislio je na svoju majku Ćeong. Znao je da postoji samo jedna stvar koju sada
može da uradi. U mislima se prebacio unazad u vremenu u onu strašnu 1963.
godinu, kada se beznadežno zaljubio u Jukio i tako lzazvao mržnju svog rodaka
Saigoa.
“Nikola” - rekla mu je Ceong - “tvoj deda, SoPeng bio je vrlo mudar čovek. On je
bio taj koji je rekao da čovek nikada nije zaistasam u Aziji”. Ćeong je donela
bakarnu kutiju. Nikola je video tu kutiju već jednom ranije, kad mu ju je
pokazao njegov otac. Bilo je to nešto što su nasledili od dede SoPenga. Na
lakiranom i ukrašenom poklopcu bio je veličanstveni zmaj u zagrljaju sa tigrom.
Pažljivo, skoro pobožno, Ćeong je otvorila kutiju. Unutra su bila četiri reda
blistavih smaragda. Bilo ih je ukupno petnaest.
“Možeš da upotrebiš šest smaragda” - rekla je ona tada - “možeš da ih pretvoriš
u novac, ako tvoja potreba bude veoma jaka. Nekada je bilo devetnaest smaragda u
kutiji. Jedan je prodat, da bi se kupila ova kuća”. - Duboko je udahnula. -
“Nikada ne sme da bude manje od devet dijamanata u ovoj kutiji. Nikada. Bez
obzira koji je razlog, ne smeš da koristiš više od šest dijamanata”.
Nikola se sećao majčinih reči.
“Kao što znaš, Nikola, moj otac, SoPeng, dao je meni i tvom ocu ovu kutiju kad
smo odlazili iz Singapura. To je mistična kutija. Ona ima određene moći” -
zastala je kao da čeka ... - “Vidim da se ne osmehuješ. Dobro. Ja verujem u moć
ove kutije, u moć
devet smaragda, kao što je verovao i SoPeng. On je bio sjajan i mudar čovek,
Nikola. On nije bio budala. On je znao da na azijskom kontinentu postoje mnoge
stvari i prilike koje ne mogu da budu podvrgnute logicnoj analizi: nešto što
možda ne pripada savremenom svetu. One potpadaju pod drugu vrstu zakona: one su
van vremena” - nežno se osmehnula. - “To i ja verujem. Ako i ti veruješ onda će
moć koja će ti biti potrebna jednog dana, biti u ovoj kutiji”.
Nikola je verovao u nasleđe svog dede, u moć petnaest smaragda u mističnoj
kutiji. Sklonio je to blago, sakrio ga u svojoj kući, kad su se on i Justina
vratili u Japan. Na trenutak je nameravao da nikada ne koristi smaragde, ali
hteo je da budu uz njega, mogao je da oseti njihov puls u svom srcu, kao što
neko oseća da sunce zagreva kožu.
Odjednom je shvatio da mora da stigne što pre kući. Sada mu je bilo jasno da je
došao trenutak da proveri magiju smaragda i da je pusti da deluje.
Bilo je jasno da ako je on bio Siro ninđa, za to nije mogao da bude odgovoran dr
Hanami, jer on nije mogao da bude kriv za gubitak njegovog pamćenja: to uopšte
nije bio medicinski problem. Skoro da se okrenuo kad je to shvatio, i otišao do
dr Hanamija da se izvini, ali je bio suviše obuzet sopstvenim strahom.
Negde u Tokiju je imao neprijatelja, nekoga ko je imao takvu moć da je to
prevazilazilo svačiju maštu. Ko bi to mogao da bude? Zašto je bio nemoćan? Zašto
je postao Širo ninđa?
Nikola, drhteći, zamisli sebe u okvirima svog noćnog košmara i strese se.
Zamišhao je da će moć smaragda moći da ga spase da ne potone u bezbojnu paru iz
svog sna. Da ne padne i ne udavi se. Jedan njegov deo možda je čak i sumnjao da
je njegov deda
SoPeng znao da će doći taj dan pa ga je i pripremio za to i obezbedio je sve da
on dobije kutiju sa smaragdima na vreme, baš kao što su je u pravo vreme dobili
Čeong i Pukovnik.
SoPeng. Ćeong mu je dosta pričala o svom ocu, ali sada kad je počeo da razmišlja
o njemu, Nikola je shvatio kako u stvari malo zna o tom čoveku i njegovom
životu. Mnogo je više znao o engleskim roditeljima svog oca. Njegov deda je bio
londonski bankar, pripadnik srednje klase, veoma pošten, dostojanstven. Baka mu
je bila bogata Jevrejka koja uprkos novcu, nikada nije bila prihvaćena u
engleskom društvu. Imala je tamnu kosu, zelene oči, bila je temperamentna,
radoznala i veoma pametna. Imala je dva sina, od kojih je jedan, Vilijem, umro
od velikih boginja. Tri godine kasnije, u zimu 1915. godine, ona je rodila
Denisa, Nikolinog oca.
Nikola je bio toliko obuzet mislima o prošlosti, da nije primetio mladu ženu
koja je išla prema ordinaciji dr Hanamija, iz koje je on upravo izašao. Sudarili
su se, mada je ona pokušala da korakne u stranu u poslednjem trenutku.
Zaprepašćen, Nikola se izvinio i krenuo prema liftovima.
- Lajnirsane!
Okrenuo se i video da ga mlada žena prati.
- Vi ste Nikola Lajnir.
Nije bilo pitanja u njenim rečima: ona je to znala. On reče da jeste.
- Zdravo. Ja sam Tomi. Narednik detektiv iz Odehka za ubistva Tokijske policije
- pokazala mu je svoje isprave koje je on pogledao s interesovanjem i
radoznalošću s kojom je gledao naslove u novinama.
- Dobar dan, mis Jazava - reče on - otkuda to da znate ko sam?
- Tražim vas, gospodine Lajnir.
- Zaista. Možda bismo mogli da razgovaramo u neko drugo vreme. Sada baš nije
trenutak ...
Vrata lifta se otvoriše. Nikola uđe. Tomi ude za njim.
- A, uporni ste - reče Nikola. Njegove mish su bile daleko od Tomi Jazave i
onoga što je ona želela od njega. Bez obzira šta je to bilo to je moglo da
sačeka.
- Upornost je jedna od disciplina koje se uče na Akademiji - reče Tomi.
Ako je Nikola to shvatio kao šalu nije pokazao da je to tako shvatio. Sve što je
sada želeo bilo je da se spusti do prizemlja i ode odavde.
- Mogu da prihvatim da ovo nije dobro mesto ni dobro vreme za vas - reče Tomi -
ah ja moram da odmah razgovaram s vama.
Nikola pvimeti da u vuci guiva nekv komad papira. Odvi ga i vide da je na papiru
dr Hanami napisao ime i telefon dr Mukua, psihijatra. Pitao se na kratko zašto
nije napisao i adresu. Onda je video broj ordinacije i shvatio je da dr Muku ima
ordinaciju u istoj ogromnoj zgradi. “Baš zgodno” - pomislio je. Pitao se koliko
li pacijenata oni izmenjaju u toku dana. Mislio je o dvojici lekara kao o
igračima tenisa koji šalju pacijente kao loptice levodesno preko mreže. Besno
zarežavši on zgužva papirić i pretvori ga u lopticu koju baci o metalni zid
hfta.
- Gospodine Lajnir ...
Vrata ogromnog lifta se otvoriše. U prostranom holu videla se ogromna skulptura
od crnog kamena, vodopada i zelenih biljaka. Nikola pojuri napolje.
Tomi se saže i podiže zgužvani komadić papira. Imala je samo tren da baci pogled
na papirić pre nego što je požurila za njim. Uhvatila ga je na automatskim
vratima. Vrata su bila bronzane boje tako da sunčevi zraci nisu prodirali u hol.
- Gospodine Lajnir, molim vas ...
- U neko drugo vreme naredniče Jazava - reče Nikola i prođe kroz vrata.
Na ulici Tomi odlučno reče:
- Moram odmah da govorim s vama. Radi se o životu i smrti. Vašem životu. I
vašoj smrti. - Ovo je bilo rečeno s toliko ubeđenja da je on zastao i ona je to
odmah iskoristila. - Htela sam da vam to kažem na finiji način, ali vi mi niste
pružili mogućnost. Prema kominikeu koji smo uhvatili i dešifrovali kasno sinoć,
vi ste određeni da budete ubijeni u roku od nedelju dana. Ja sam ...
Tomi umuknu, jer je užasan krik preseče u pola reči. Sunce je potamnelo za tren,
zaklonjeno nekim nedefinisanim oblikom koji se srušio desetak metara dalje od
njih.
- Kriste! - jeknu Nikola. - Skakač!
Tomi se odvojila od njega i krčila je put kroz gomilu koja se već okupila.
Nikola je išao za njom. Video je da kleči kraj neke muške prilike. Čovek je pao
na leđa. Noge i kičma su mu bili slomljeni na toliko mesta da njegovo telo nije
imalo nikakve sličnosti sa ljudskim telom. Krv je lila na sve strane i
prostirala se po pločniku kao paukova mreža. Komadići stakla sijali su tu i tamo
na betonu, bili su ružičasti, crveni i smeđi.
Tomi posegnu prema lešu i polako okrete glavu prema sebi. Leđa su bila sasvim
smrskana ali lice, mada prekriveno krvlju moglo je da se prepozna.
-   Blagi bože - reče Nikola a Tomi podiže pogled prema njemu.
- Poznajete li ovog čoveka, gospodine Lajnir?           Nikola klimnu glavom.
-   To je dr Hanami, hirurg koji me operisao - pogledao je gore i ugledao kako
zjapi taman prozor na ordinaciji dr Hanamija.
Tomi i Nikola se probiše kroz uzbuđenu gomilu. Kad su ušli u zgradu Tomi pokaza
svoje isprave uniformisanom službeniku. Reče mu šta se dogodilo i naredi mu da
pozove policiju. A onda ona i Nikola požuriše prema liftovima.
- Prema svim pravilima - reče Tomi - ne bi trebalo da idete sa mnom. Pojma
nemamo Šta se gore dogodilo.
Nikola ne reče ništa, samo se zagleda u nju.
-   Možda je skočio - nastavila je Tomi - ili su ga gurnuli.
-   Zašto bi neko želeo da ubije hirurga? - pitao je Nikola.
-   Osveta zbog lošeg Ječenja? - Tomi sleže ramenima. - Zašto Crvena armija želi
vašu smrt?
Nikola ju je gledao.
- Pojma nemam. Vi to meni recite.
-   Dopustila sam vam da podete sa mnom - reče Tomi završavajući prethodnu misao
- zato što su mene odredili za vašeg čuvara. Ja sam na sceni potencijalnog
zločina i moram da vidim o čemu je reč. Vi morate da pođete sa mnom.
- Inače biste me sprečili?
- Da - reče Tomi - sprečila bih vas.
-   Kako? - Nikola se nagnu prema njoj. Nije bio raspoložen za ovakvu vrstu
razgovora s nekim koga nije dovoljno dobro poznavao.
Vrata lifta se otvoriše i oni jurnuše hodnikom prema ordinaciji dr Hanamija.
Uleteli su kroz vrata i skoro naleteli na prebledelu sekretaricu koja je širom
otvorenih očiju buljila u njih. Držala je u
naručju skrhanu ženu, očigledno pacijentkinju koja je jecala.
-   Pozvala sam policiju - reče sekretarica ne obraćajući se nikom posebno, ali
klimnu glavom Tomi kad joj ova pokaza isprave. - Uđite. Ovo je doktorova
ordinacija.
- Ko je bio poslednji doktorov pacijent? - pitala je Tomi.
- Pa, on - reče sekretarica i pokaza Nikolu.
- Da li je neko bio u ordinaciji sa doktorom kad je Lajnirsan izašao IZ nje?
-   Ne znam - reče sekretarica - doktor me zamolio da ga ostavim jedan sat na
miru.
-   Niste nikoga videli da je ušao u ordinaciju posle gospodina Lajnira?
- Nisam.
- Ostanite tu - reče Tomi Nikoli.
- E, baš hoću - reče on drsko, ali kad je ugledao revolver u njenoj ruci
ustuknuo je.
Tomi uhvati bravu i širom otvori vrata. Vetar je čangrljao s metalnom roletnom
koja je bila iščupana iz ležišta. S leve strane od prozora bio je Hanamijev sto
prekriven papirima, njegova stojica s visokim naslonom, okrenuta od njih kao da
je s nje skočio kroz prozor. Primetili su da je stolicom razbijeno staklo na
prozoru, jer su prozori zbog erkondišna bili hermetički zatvoreni.
- Jedna stvar je jasna - reče Nikola - ovo nije bio nesrećan slučaj.
Tomi je prešla preko ordinacije do vrata nadrugom kraju.
- Šta je ovde?
Podigla je revolver, otvorila vrata.
- Ova vrata vode pravo na hodnik - rekla je
otvorenih usta kao u snu kad čovek zna da mu se opasnost približava, pokušava da
krikne ali krik ne izlazi iz grla.
Crna senka se pretvorila u Ijudsku figuru. Bila je sasvim odevena u crno. Tomi
nije mogla da vidi lice uljeza. Mozak joj je bio sleđen od šoka. Ta Ijudska
prilika je bila na fasadi zgrade, s druge strane prozora.
Tomi je znala da je tako nešto nemoguće. Ipak, njen mozak je reagovao na ovo što
su oči videle. Prilika se pojavila u deliću sekunde. Tomi oseti kako joj srce
staje. Cinilo jbj se kao da je u suviše brzom liftu. Stomak joj oteža, utroba
joj se uskomeša.
Vreme je prolazilo. Prilika se baci na nju takvom silinom da izbaci sav vazduh
iz njenih pluća. Ona polete unazad, nalete na sto od kedrovine i skide tešku
staklenu ploču s njega.
Gornjim delom kičme udarila je o zid, glava joj se zanese unazad, pred očima joj
zaigraše svetlaci, užasan bol je natera da zaurla. Ah taj urhk je bio izgubljen
u lomljenju stakla sa stola. Poluonesvešćena, Tomi je pokušala da se digne, ah
je teško pala unazad. Borila se za vazduh.
Sve to nije trajalo više od sekunddva. Bilo je to dovoljno za Nikolu da se
okrene, oceni situaciju i počne da razmišlja o taktici kojom će smrviti
nepoznatog napadača.
Ah, Nikola više nije bio onaj stari. Njegov um nije bio centriran, nije imao moć
da potone, nije imao pristup Gecumei no mićiu, nije mogao da reaguje niti
koordinira svoje pokrete da bi pomogao Tomi.
On je shvatio da je onaj ko je ubio dr Mukua, bacio i dr Hanamija kroz prozor.
Znao je i to da je ta osoba visila na fasadi, s druge strane prozora, kao muva
na čehčnostaklenoj površini oblakodera. Sumnjao je
dalje, prema drskosti napada na Tomi, da je ubica mirno čekao da se njih dvoje
pojave.
Nikola je mogao da razmišlja, ali nije mogao da razmišljanja pretvori u akciju.
Ta moć mu je bila oduzeta.
Sada je pred sobom imao priiiku u crnoj odeči. Bilo mu je jasno da je pred njim
ninda. Samo ninda može da isplanira i obavi tako dva bizarna ubistva. Samo ninda
može da visi na glatkoj površini oblakodera, dvadeset spratova iznad pločnika.
Samo ninđa može da onemogući istreniranog policajca u deliću sekunde.
Nikola oseti ledeni strah u utrobi. Znao je da ovo nije koincidencija. Nije bilo
slučajno što se on suočava sa nindom u trenu kad on više nije bio ninđa.
Dakle, njegova sumnja je sada bila potvrdena. On je bio Siro ninda. Nije mogao
da se brani, a bio je napadnut. To je značilo da je ovaj čovek pred njim bio
više nego ninda. Nešto više i nešto manje.
Nikola reče tihu moHtvu.
Prihka koja je za tren bila tiha i nepokretna, odjednom eksplodira u pravom
vrtlogu pokreta. Nikola je prepoznao pokrete, znao je da je on to nekada mogao
da uradi.
Pokušao je da se pripremi za dolazeći napad što je bolje mogao, ah prihka je
bila na njemu pre nego što je on mogao da smish šta da uradi.
Bol eksplodira duž nerava u njegovim grudima, u stomaku. Osećao je kako gubi
kontrolu nad pojedinim delovima tela pod preciznim udarcima u odredene nervne
centre. Bol nije bio lokahzovan na mesto udarca, već je obuzimao čitavo njegovo
telo.
Mišići su mu se grčih, izdavah ga. Nije mogao njima da vlada, jer je njima
ovladao bol.
Napad je bio metodičan, skoro naučno proučen, na način kako je deho telo na
delove. Nikola je znao da ne može ništa da uradi. Bila je ovo demonstracija
totalne dominacije. Nikohn duh je potonuo u bespomoćnosti i beznadežnosti. Nije
mogao da koristi ninđucu. Pitao se kako će dalje živeti kao Širo ninđa.
Odgovor je očigledno bio jasan. On i neće živeti. On će uskoro umreti.
Bila je ovo poslednja lekcija neverovatnog napada.
Tomi je ležala uza zid. Počela je da se oporavlja. Dahćući, trudeći se da se
otrese vrtoglavice koja ju je ščepala, postala je svesna da nema više revolver u
ruci.
Bila je svesna da je prihka u crnom napala Nikolu i očajnički je počela da traži
revolver. Ležao je nekohko metara dalje od nje, na podu. Počela je da gmiže
prema revolveru uz užasne bolove. Njeni prsti dotakoše revolver, a onda se
zgrčiše oko njega. Trenutak kasnije ciljala je crnoj prihci u glavu. Baš je
htela da povuče okidač kad u poslednjem dehću sekunde shvati da ona cilja u
Nikolu.
-   Sranje! - siknula je a onda viknula iz sveg glasa. Skidaj se s njega, ili
pucam!
Prilika se okrete tako da su sada Nikolina glava i gornji deo tela bili između
Tomi i nje.
-   Samo napred - reče grubim glasom koji je podsećao na škripanje noktiju po
staklu. - Pucaj u mene. Ili ćeš ipak pucati u njega.
Tomi odjednom oseti da joj se kratka kosa na vratu kostreši. Znala je da se ta
prilika smeje iza maske.
Onda ugleda bljesak tankog noža pod Nikolinim grlom.
- Spusti oružje - reče odvratni glas - ili ću ga sada zaklati.
Kao dokaz da se ne šali on pusti Nikoli krv. Tomi spusti revolver.
- Šutni ga dalje od sebe - reče glas. Učinila je kako joj je naređeno i odmah
je zaža
lila. Posmatrala je kako prilika oslobada Nikolu. A onda se prilika podigla kao
onda iza prozora. Kao da se nije ni pokrenula prilika se nadula.
Tomi je shvatila da je priUka prešla prostor između njih na neki čudan način
kretanja koji ona nije mogla da shvati. Osetila je da je vuče neka sila koju
nije mogla da shvati ni objasni. A onda je vrh njene glave udario o zid. Njen
krik zaprepašćenja i užasa presečen je jer se onesvestila.
PriHka je ispusti i okrete se. Nikola je puzao prema revolveru. Bio je to samo
dokaz njegovog krajnjeg očajanja. Posegnuo je za mehaničkim oružjem a on je imao
čitav arsenal u svom umu i telu.
U jednom trenutku priHka podiže Nikolu isto onako lako kao što je malopre
podigla Tomi. PriHka zavitla Nikolu preko ordinacije. Nikola pade na pisaći sto,
khznu niz njegovu površinu a onda se sruši na pod između stola i razbijenog
prozora.
Prihka obide oko stola, krećući se lagano, bez ikakve žurbe. Podigla je Nikolu i
krenula prema prozoru.
Nikola je shvatio šta ninđa namerava i uradio je jedino što je mogao. Raširio je
ruke i noge da bi sprečio ninđu da ga izbaci na pločnik dvadeset spratova niže.
Čuo je kako se ninđa smeje. Bio je to grozan zvuk, kao da je neko udarao nekoga
po goloj koži.
- Misliš da će te to spasti?
Nikola zaurla kad se jedan strašan udarac spusti na njegovo desno rame. Ruka mu
se istog trena umrtvi,
pade sa strane. Sledeći udarac pogodi Nikolu u levo rame. Njegova leva ruka pade
bespomoćno. Nikola se ujede za donju usnu da ne bi zaplakao od bola. Sledeča je
bila desna noga pa onda leva noga. Bio je nemočan. Biće izbačen kroz prozor.
Ipak, on se i dalje borio, kao što se verovatno bori svaki organizam kad oseti
da mu se približava kraj. lako je bio skoro paralizovan, Nikola se uvrtao i
trzao, boreči se da se zadrži na ragastovu prozora.
Koristeči ramena i butine, on se zaglavio u prozoru, primoravajući nindu da ga
gura kroz otvor. Teški udarci spuštali su se na njegova ramena, na butine.
Ignorisao ih je. Samo je usredsredio pažnju na to da ostane nepomičan.
Onda je opet dobio udarac u glavu, blizu tačke koja je već počela da popušta od
bola. Bilo je to previše. Njegovo telo, napregnuto van svih moći, poče da
popušta i da prolazi kroz otvor.
Oblakoderi Tokija, jedva vidljivi u izmagHci bih su nekako nestvarni, kao da se
spremaju da ga prihvate. Nikola je osećao kako mu srce udara u grudima. Udaranje
njegovog pulsa bilo je zaglušujuće, Hčilo je na zavijanje vetra koje je čuo u
ušima.
Visio je razapet, dvadeset spratova iznad pločnika Tokija. Već je mogao da
zamisK trenutak kad će poleteti kroz vazduh, prevrčući se preko glave, jureći
prema pločniku koji će juriti prema njemu. Biće to ostvarenje njegovog sna,
padaće zaista beskrajno dugo kroz paru, kroz izmaghcu. Samo ovog puta se neće
probuditi.
Buljeći u užurbanost i vreHnu Šinđukua, Nikoh se učini da čuje poslednji, tužni
plač svoje male kćeri. rripremio se da umre.
A onda, pre nego što je mogao da shvati šta se događa, uvučen je natrag u
ordinaciju. Prihka s maskom na hcu naginjala se nad njega.
- Ako bi sada umro, umro bi suviše lako - siktala je prihka - nikada ne bi
shvatio šta se zbiva. Ah, uz razumevanje svog stanja došao bi do sigurnosti
očajanja. To bi te uništilo više nego fizička smrt.
Prihka udari Nikolu u vrat.
Magla poče da se diže kao zmajski jezik, skrivajući u.sebe tajne i užase.
Tama.                                                                “?ift
Posle kratkog boravka u bolnici, posle izveštaja koji je mogao da da pohciji,
najzad su stigh Justina i Nangi. Ona je bila bleda, zahvaćena panikom. Srečom
nije plakala. Provela je besanu noč u bolnici. Pošto je zadovoljio Justinu i
Nangija odgovorivši na neka pitanja, Nikola se najzad obreo kod kuće.
Pitao je za Tomi još u bolnici. Otkrio je da je ona samo dobro protresena. Nije
imala nekih ozbiljnijih povreda kao on.
U bolnici su zahtevah da on zbog mnogih povreda, od kojih su neke bile ozbiljne
ostane najmanje nedelju dana u bolnici. Želeh su da ga ispituju i sve još jednom
snime. Nikola je zahtevao da odmah izade iz bolnice. Našh su kompromis: pristao
je da ostane samo jednu noć da bi ipak bio pod kontrolom. Snimili su ga još
jednom na skeneru. Očigledno da se nisu videle dalje komplikacije, jer je već
sledećeg dana, u podne, Nikola bio kod kuče.
Justina je rekla da je Tomi dolazila dva puta da ga obide, ali da je on uvek
spavao. Zamolila je
Justinu da je pozove kad odvede Nikolu kući, pa će doći da ga pbiđe.
Kod kuće, Nikola je otišao pravo u salu za vežbanje. S naporom, dok mu je sve
zvonilo u glavi, on gurnu gredu. Izvuče tatami i ukloni neka mala vratanca na
podu. Ispod poda bila je čelična komora koju je Nikola izgradio čim su se on i
Justina uselili u ovu kuću. Iz čelične komore on izvuče bakarnu kutiju. Na
lakiranom poklopcu, grlili su se bratski, zmaj i tigar. Bio je to dar koji je
njegov deda SoPeng dao pukovniku Denisu Lajniru i koji je sada pripadao Nikoli.
Drhtavim prstima Nikola otvori kutiju. Unutra je bilo šesnaest udubljenja u
tamno plavom somotu, svako za po jedan mistični smaragd. Jedan smaragd je
iskorišćen da bi Pukovnik kupio svoju kuću u Japanu.
“Seti se, Nikola” - čuo je glas svoje majke - “ne sme nikada da bude manje od
devet smaragda u kutiji”.
- Ahhhhh ...
Bilo je toliko olakšanja u Nikolinom glasu da je Justina dotrčala da vidi Šta se
zbiva.
- Nik, šta je bilo? - pitala je. - Šta ti se dogodilo?
- Petnaest smaragda je još uvek ovde - disao je teško Nikola. Onda ju je
pogledao i zatvorio kutiju. - Justina, ne smeš nikada nikome da kažeš, čak ni
Nangiju ovo što si sada videla. Ovi smaragdi su posebni, mistični. To sam
nasledio od dede SoPenga. Njih ne smem da koristim niti da govorim o njima. -
Stavio je sve na svoje mesto. - Obećaj mi, Justina da ćeš ćutati.
- Obećavam.
Nikola je ustao. Setio se ninđe. Pitao se zašto ga nije ubio? Pitao se kakvu mu
je sudbinu namenio.
Singapurpoluostrvo Malezija Leto, 1889
SoPeng, deda Nikole Lajnira, bio je rođen u porodici kineskog trgovca. Svi u
porodici su bili vredni Ijudi, nisu se libili posla, teško su radili čitavog
života, a da se nikada nisu obogatili.
Njegova majka je bila nešto sasvim drugo.
Pričalo se da je porodica SoPeng na poluostrvu Malezija od 1400. godine, da su
trgovali svilom, kornjačinim oklopima i slonovačom. Početkom 1800. godine
preselili su se u Kuala Lumpur, na zapadnoj obali poluostrva, privučeni pričama
o lakom sticanju bogatstva. Ogromne sume novaca koje su zaradili uskoro su
nestale, na kocki, u lošim investicijama ili su pokradene.
Ipak, oni su zadržali vrlinu u svojim genima i preneli su je na SoPenga.
SoPeng je prvih deset godina života proveo blizu Pahanga, na istočnoj obali gde
je njegov otac imao unosan posao uvoznika svile i crnog čaja iz Kine. SoPeng se
nije previše interesovao za trgovinu i nije
želeo da bude preterano bogat. Bio je mnogo pametniji od oca i ujaka, bio je
toliko mudar u svojoj devetnaestoj godini, kao njegova majka u trideset i
četvrtoj.
SoPeng je bio kao njegova majka, Liang. Ona se udala jpš kao dete, njega je
rodila kad je imaia petnaest godina. Niko nije znao kakvo joj je poreklo - nisu
znali da li je Hokin, kao što je bio SoPengov otac, ili je prava Kineskinja, a
ponekada su govorili da je sa Sumatre. Ona nikada nije govorila o svom poreklu,
a SoPengov otac nikada je iz poštovanja nije o tome pitao, mada je često goreo
od radoznalosti.
SoPengova majka je bila vrlo pametna. Ona je znala sve što je bilo potrebno.
Ljudi su joj često dugovali mnoge usluge. SoPeng je znao da je ona bezbroj puta
spasla oca od propasti svojim čudesnim intervencijama. Uspevala je da to uvek
uradi, a da joj muž ne izgubi obraz.
Do 1889. godine, kad je napunio devetnaest godina, SoPeng je postigao mnoge
stvari. Znao je dosta azijskih i starih indoevropskih jezika i dijalekata.
Proveo je godine školovanja u Singapuru, Lavovskom gradu kako se Singapur zvao
pre mnogo vekova. Imao je najbolje učitelje u Maleziji, aH i sve ono što može da
se nauči na uKci. On je učio od Kineza, Malajaca, Indijaca i Ijudi sa Sumatre.
Radio je na dokovima, na pijacama, u barovima, restoranima i hotelima. Čak je
šest meseci proveo na jednom od novih parobroda koji su sve češće zamenjivali
stare brodove otkako je 1869. otvoren Suecki kanal koji je smanjio razdaljinu
izmedu Evrope i Azije. On je odmah shvatio ono što su drugi shvatili mnogo
kasnije: pojava brodova na paru učiniće da Singapur postane veoma značajna luka.
Dakle, sve će od tada zavisiti od pomorske trgovine. U januaru i februaru duvah
su
monsunski vetrovi i pogodovali su džunkama koje su dolazile iz Sijama i Kine.
Šest meseci kasnije, u jesen, vetrovi bi se okretali i tada su brodovi plovili
sa Malajskog poluostrva. Brodovi bi oslobodili Singapur, a trgovina je mogla da
se vodi tokom cele godine.
SoPeng je pokušao da radi razne poslove i ni u jednom nije postao majstor. U
devetnaestoj godini, mada je imao mnoga znanja nije imao profesiju. A što je još
gore, bio je bez novca.
Iz detinjstva je nosio mnoge uspomene. Najdraže su se odnosile na majske rioći
koje je provodio sa svojim najboljimprijateljem Zao Hsiom kad bi se izvukli noću
iz kuča i sedeli na obali Rantau Abanga.
SoPeng se sećao da su gledali plavobele, plavozelene i crvene zvezde rasute po
nebu. Dva dečaka bi sedela potpuno začarana zvezdama i kreketanjem žaba sa
drveća, kricima noćnih ptica, cvrčanjem insekata, pomicanjem palminih listova.
AU, ma koHko da su voleli ove noćne izlete, SoPeng i Zao Hsia nisu ovamo dolaziU
da bulje u zvezde, iU u brodove koji prolaze. Nisu dolaziU ni da pUvaju.
Uskoro bi se njiUovi pogledi preneU sa zvezdanog neba na srebrne talase koji su
IjuljaU Južno kinesko more. GledaU su talase kako dolaze iz tame, kako napadaju
obalu da bi se opet povukU s ogromnom snagom.
Najzad bi ugledaU kako iz slane vode izlaze crni, naduti obUci. To je ono što je
njiU zanimalo. ObUci su biU ogromni kad bi se izvukU iz talasa na obalu. Kad bi
se dokopale bezbednog peska te tamne senke bi prestale da se kreću. Bio je to
kraj maja, početak sezone džinovskih kornjača. Dečaci su ovde došli tajno.
Kornjače iz ove oblasti veoma su cenili Malajci i Kinezi iz mnogo razloga, ne
samo zbog oklopa koji je bio jedan od
glavnih roba za izvoz s poluostrva, već i zbog ukusnog mesa. Ono što su dečaci
ovde radili bilo je strogo zabranjeno - haram. Zao Hsia koji je poznavao mnogo
MusHmana rekao bi da je to gradanski običaj, a ne rehgiozni zakon. Da su ih
uhvatiU bacih bi ih u zatvor. SoPeng je naslućivao da čak ni njegova majka ne bi
mogla da uspešno interveniše u tom slučaju.
Na obaU bi već bilo kornjača. Polako, dečaci su se izvlačili iz skloništa
odHŠća, vijugajući kao zmije na trbusima. Kad bi stigU do kornjače, Zao Hsia bi
dotakao njen tvrdi oklop. SoPeng je posmatrao kao začaran na mesečini kako njena
glava i noge nestaju u školjci oklopa. Kornjača je tada bila nedodirljiva.
PrevrnuU bi je na leda i uzeli jajakoja je počela da ispušta.
Brzo su se vraćaH u bezbednost senki i paprat. OtvoriH su jaja i popiH sve što
je bilo u njima. MljackaH su usnama dok su uživaH u tim zabranjenim deHkatesima.
Kad je SoPeng napunio jedanaest godina, njegova porodica se preseHla u Singapur.
On se kasnije često pitao šta se dogodilo sa Zao Hsiom i daće njih dvoje još
nekada ležati u nesigurnim senkama Rantau Abanga, čekajući na zabranjeno da se
pojavi i krene prema njima.
Bilo je čudno što u Singapuru gde se svašta dogadalo, SoPeng nije nikada bio
uvučen u bilo šta ilegalno. Ono što je još čudnije bilo je to da su ubistva
navela SoPenga da odabere svoju vokaciju.
Dva trgovca su ubijena u razmaku od deset dana. BiH su najtopHji dani leta. Niko
se nije sećao da je leto bilo tako toplo. Usijano sunce zagrejalo je čak i uvek
mračne kejove Singapura. Okean je ležao ravan i tih. Ni dašak vetra ga nije
pomerao. Ventilatori su samo mešaH topao vazduh u kućama.
Ubistva su užasnula ceo grad koji je inače bio neosetljiv prema smrti. Britanske
vlasti rekle su da je to delo krijumčara i da je među bio rat. Pošto su se
ubistva dogodila četvrtog i četrnaestog dana u mesecu, a četiri je broj smrti,
Kinezi su bili ubedeni da su ubistva neka vrsta osvete za neke prošle grehove. I
Malajci su isto mislili da je u pitanju osveta. U ustima oba ubijena čoveka
nadeni su svinjski papci - a znalo se da je svinjetina haram za Muslimane. Mnogi
su biH ubeđeni da su ubice Zapadnjaci jer nijedan Musliman, akamoli Budista, ne
bi tako nasrnuo na pravila tude religije.
Liang, SoPengova majka imala je drugu teoriju. Ona je primetila čudne osmokrake
zvezde od metala koje je policija izvukla iz grla leševa. Jedne večeri kad se
porodica okupila za večerom ona je rekla da su ubice tanđiani.
Objasnila e da tandian nema boga, da ne poštuje nikakvu veru i zato nema nikakve
bojazni da se ponaša bogohulno. Tandiani, prema njenim rečima, stvaraju
sopstvene zakone, primerene njihovim potrebama, koji se radikalno razhkuju od
onoga što društvo zahteva. Oni su država sami za sebe, oni su stanovnici noći i
poštovaoci svakog zla koje izbija iz tame.
Sve ovo je govorila, naravno, da bi zaplašila SoPengovu braću i sestre. Liang je
imala jang - muški kvahtet. Znala je kako da koristi strah da bi disciphnovala
decu. Nju su njena deca interesovala više od bilo čega drugog. SoPeng je
pretpostavljao da je to dolazilo otuda što se udala za čoveka kakav je bio
njegov otac. On se nije interesovao za svoju decu, o njima je razmišljao samo
kao o rezultatima seksualnog akta, za koji je izgleda bio veoma zainteresovan.
...u...... ..,... ,...,.. .o
Kad je SoPeng ostao sam sa majkom, ona mu
rece:
- Sada će bar da se bace na učenje.
- Znači li to da je što si govorila o tanđianima laž? - pitao je SoPeng.
- Nije ni laž ni istina - rekla je ona. SoPeng je razmišljao malo.
- To je dakle zagonetka? Osmehnula se s ponosom.
- Ti si tako odrastao - rekla je.
Ostavila ga je da bi otišla u svoje odaje. Kad je ostao sam u kuhinji SoPeng je
razmišljao o onome što je ona rekla. A onda je uznemireno šetao kućom i
pokušavao da reši zagonetku koju mu je zadala. Kuća je bila ogromna, nalazila se
u bogataškom delu grada. Pre dve godine SoPengov otac je veoma uspešno počeo
novi trgovački posao na majčin savet. Već je bio zaradio dosta novca.
Posle izvesnog vremena tišina u kući postala je nepodnošljiva. SoPeng pođe da
potraži majku. Zatekao ju je u spavaćoj sobi koju je deHla sa njegovim ocem.
Pakovala se.
- Kuda ćeš, majko?
Okrenula se. Obrazi su joj bili rumeni. Uklonila je nekoliko vlasi kose s čela.
Bila je veoma lepa žena, imala je izražene crte Hca, bila je više nego lepa.
Glava joj je bila uska i dugačka. Imala je visoke jabučice lica i čudne duboko
usadene oči. Uši su joj bile male i ona je bila ponosna na njih. Male su joj
bile ruke i stopala.
-   Kornjačin oklop je pukao na vatri. Fengšui čovek je pročitao sudbinu s
njega. Rečeno je da ćeš doći ovamo kod mene - reče ona i zagleda se ozbiljno u
njega - da nisi došao znala bih da je fengšui lagao, da ti nisi onaj koji je
izabran.
SoPeng se zagleda radoznalo u nju.
- Šta hoćeš da kažeš? Odjednom mu se osmehnula.
-   Hajdemo negde da o tome razgovaramo - rekla je.
Povela ga je napolje, u vrt. Znala je da će u to vreme vrt biti prazan. Ušh su u
mek sumrak Singapura boje ametista. Sedeh su jedno nasuprot drugom na lakiranim
stohcama od trske.
- Još dok sam te nosila - reče ona - mogla sam da osetim kako si posegnuo za
mnom, ne rukama, već umom. Videla sam boje - tvoje boje, senke uma koji se tek
formirao. Kad sam te rodila osetila sam sve to mnogo jače. Znala sam da si ti
nasledio moj dar. Tako sam počela da razvijam taj dar kod tebe, da te vežbam. On
je rastao kako si ti rastao.
- Sečam se - reče SoPeng - da smo bih povezani vezom koju niko drugi nije mogao
da deh s nama. Mogao sam da razgovaram s tobom, a da i ne otvorim usta, mogao
sam da čujem tvoj odgovor, a da i ne koristim uši.
Liang je sedela na jang način, onako kako bi trebalo da sedi SoPengov otac, ah
on nikada nije tako sedeo. Ponašala se kao da ona poseduje kuću i sve u njoj.
SoPeng koji je sve to posmatrao, shvatio je da uopšte ne bi bio iznenadjen kad
bi se pokazalo da je tako.
-   Još si mlad SoPenge, ah okolnosti su me naterale da te iivučem u ovo - nadam
se ne prerano - i da ti kažem punu istinu o tvom daru. Ti sada možda mishš da je
to blagoslov, ah to vrlo lako može da se pretvori u prokletstvo. Ako se koristi
u pogrešne svrhe
- zbog zavisti, lakomosti, strasti ta snaga može da postane veliko zlo. Ako
joj dopustiš da se oslobodi ona može da počne da dominira tvojim životom. Moraš
da shvatiš da ti ne možeš da čitaš misH drugim Ijudima, kao što čitaš moje, ili
kao što ja čitam tvoje. Povezanost je ključ: to zahteva dvoje Ijudi, jedan ništa
ne znači. Dame razumeš? - Liang je sačekala da on kHmne glavom. - Tvoj dar može
da se koristi i nezavisno od mene
- kao što si bez sumnje već otkrio. AH, to može da bude zamka, koja vodi u
nadmenost - ako se nekad budeš suviše oslonio na svoj dar, naći ćeš se ponekad
bespomoćan, kad ti dar neće pomoći. Počećeš da govoriš sebi ono što žehš da
čuješ, a ne ono što ti dar ukazuje.
Na uHci, izvan zida od opeka koji je okružavao vrt, SoPeng je čuo lupkanje
konjskih kopita, čavrljanje glasova. Ovi uobičajeni šumovi kao da su samo još
više podvukh značaj reči koje je izgovonla Liang, kao što tamni somot istakne
sjaj dijamanata.
Liang, svesna da je duh njenog sina suviše nemiran da bi mogao da ostane u
svetihštu vrta, ponudi da prošetaju. IšH su tiho kroz prazne uHce sve dok nisu
došh do Šetahšta kraljice Ehzabete i luke.
Liang je neko vreme posmatrala sina. Najzad je odgovorila na njegovo
neizgovoreno pitanje.
- Ne mogu da ti kažem kuda odlazim, SoPeng.
- rekla je - samo mogu da ti kažem da moram da idem.
On je razmišljao o slagaHci. Znao je da je njen odlazak deo te slagaHce i misho
je da ona možda ne bi morala da ode ako bi uspeo da je složi.
Zastah su pored gvozdene ograde koja je sprečavala posetioce da se ne sruše u
vodu s lukobrana. SoPeng se nasloni na crnu ogradu, zagleda se u odbljeske
uhčnih svetiljki u vodi.
- Ko su tanđian? - upitao je. Liang se osmehnula.
- Zašto misliš da bih ja to trebala da znam?
- Zato što misUm da ti znaš ko su oni. Odsjaj lampi na vodi Učio je na svetlost
lutajućih
vatri u noći i u toj magičnoj atmosferi SoPeng je mogao da zamisU pojavljivanje
lučkog duha - koji je bio napola kopnena životinja, napola morsko biće. Pričali
su da je ta čudna spodoba zaštitnik Smgapura.
- MisUm - reče Liang - da si čuo mnoge priče o mom poreklu. Ja sam, iU se bar
pretpostavlja, Malajka, možda delom Malajka, delom Kineskinja i to Haka, Tioću
iU sam možda čak sa Sumatre. Istina je - pogledala je svog najstarijeg sina - da
niko ništa ne zna o meni.
.vj
- Cak ni otac Ona se nasmeja.
- On naročito ništa ne zna.
Liang je imala tri osnovna kvaUteta koji su biU karakteristični za nju. Ona je
bila spremna da da, bila je simpatična i umela je da se kontroUše. Mnogo godina
kasnije, kad je još dosta toga naučio, SoPeng će otkriti da što se tiče Taoa, ti
kvaUteti mogu da budu svedeni na jedan slog - Da. A, “Da” je bio glas boga.
- Nikada se ne suprotstavljam bogovima - rekla je Liang - niti krivim one oko
sebe ako greše, iU ako su zU. Ja brinem o svojoj deci, a ti SoPeng si onaj o
kome brinem najviše.
MaU dečko istrča iz gomile Ijudi koja je šetala ŠetaUštem kraljice EUzabete.
Prišao je ogradi, provukao je glavu kroz gvozdene rešetke da bi se zagledao u
vodu.
- Znaš U da sam te u snu videla kao odraslog dan pre nego što ću te roditi? -
reče Liang. - Videla sam
ivoje lice, razgovarala sam sa tobom, upoznala sam tvoje srce. Otuda znam kdjim
će putem krenuti tvoj život, kao što znam i kakva je moja uloga u tome.
Mali dečak se sada popeo na ogradu da bi, SoPeng je pretpostavljao, bolje video
nešto što je video u luci. SoPeng opet pomisli na legendarnog zaštitnika
Singapura, pa se pitao da li je to, to što je dečak ugledao.
Ponovo je obratto pažnju na majku, koja reče:
- Sada je vreme da svu energiju usmeriš na učenje, tako da ćeš do tridesete
godine obezbediti karijeru. U četrdesetoj više nećeš imati nikakvih sumnji o
svetu. U pedesetoj ćeš znati volju neba, u šezdesetoj ćeš biti spreman da je
ispuniš. U sedamdesetoj moći ćeš da pratiš diktate svog srca hodajući stazom
pravednika.
On se zagleda u Liang.
- Kako ću to ispuniti majko?
- To sve zavisi od tebe - reče ona - ali, ja ću ti sada ispričati priču koja
može da ti pomogne. U Zuđiju, selu na severoistoku Kine gde sam rodena i
odgajena, postoji manastir u kome stanuje posebna vrsta monaha. Oni tvrde da su
potomci Cieha, uništitelja - kako su ga mnogi zvah. Bio je to tohko gadan monarh
da je prouzrokovao uništenje svoje dinastije, Hsia. Bilo je to veoma davno,
skoro dve hjiljade godina pre Hrista, ako idemo po zapadnjačkom računanju
vremena. Ciah, tako se bar mish, uništio je sve dobro što je postigao Žuti
vladar, koji je vladao devet stotina godina pre njega. Monasi nisu bih
zainteresovani za to šta svet mish o njihovom osnivaču. Oni su bih majstori
Tautaua, kombinacije borilačkih veština koju je stvorio dekadentni car Ćieh. Oni
su bih poznati kao tandian, tajanstveni šetači. Ti tanđian monasi nisu poštovah
boga, jedino u što su verovah bio je Ćieh bog. Neki
još veruju u to - Liang je zastala, kao da je želela da proveri efekat svojih
reči na sina.
- Otkuda da ti znaš toliko o tanđian monasima? - pitao je SoPeng.
- Dobro ih znam - rekla je ona, - zato što sam živela sa njima. - Posmatrala je
oči svog sina, proučavala ga, čitala u njima. - Moj otac je bio tandian monah.
Čuli su slab udarac. Mali dečak, koji je pokušavao da hoda ivicom ograde,
okliznuo se i pao u vodu luke čija je mirna površina krila opasne struje.
Ljudi su trčeći stigli do ograde, ali do vode je bilo daleko. Počeli su uzbudeno
da traže lampu. Bilo je vrlo tiho dole u vodi i po pljuskanju i udaranju koje se
čulo bilo je jasno da dečak ne zna da pliva.
SoPeng se popeo na ogradu, spreman da skoči, ali majka mu stavi ruku na rame,
obuzda ga svojim čvrstim stiskom.
- Suviše je opasno - rekla je.
- Ali, majko - video je pogled u njenim očima i ućutao je. Cuo je šapat vetra,
hladan i nevidljiv kako je suknuo iz majčinog uma.
Liang se sada u potpunosti koncentrisala na dete koje se borilo u vodi. SoPengu
se učini da je na tren video kako su joj oči sinule, ali možda je to bio samo
odsjaj uličnih svetiljki.
Dole u vodi, dete koje se uzalud borilo da drži glavu iznad vode, sada odjednom
iskoči na površinu kao da ga drži nevidljiva ruka ispod vode. Ono se osvrte oko
sebe, preplašeno, ali nekako ispunjeno čudom, dok ga je nešto održavalo na
površini, potpuno bezbedno od opasnih struja.
SoPeng je bio svestan da se Liang preznojila: znoj joj se slivao niz lice.
Njegov um je vibrirao zbog jačine aure koju je ona širila.
Lučki čamac s velikim reflektorom usporio je. Jedan od mornara baci konopac
detetu. Trenutak kasnije dečak je bio na palubi. Gomila koja se okupila na keju
počela je spoiTtano da pljeska.
Liang se okrenula, dopustila povetarcu da joj osuši znoj sa čela. Bila je veoma
mirna. SoPeng postade svestan neverovatnog mira koji ih Je obavijao kao Sebe.
Seli su na kamenu klupu bez naslona. Liang zatvori oči.
Trebalo je da bude zaprepašćen onim što je njegova majka upravo učinila, ali
nije bio. Setio se kako je pre mnogo godina jedna od njegovih sestara bila
ozbiljno bolesna. Došao je lekar, uradio je što je mogao. Otišao je odmahujući
glavom. SoPeng se sećao da je šapatom rekao na vratima. “Ona če svakako umreti.
Neka joj bude udobno i moHte se. To je sve što sada možete da uradite.”
Sada kad je bolje o tome razmislio SoPeng je znao da on nije mogao da čuje
doktorove reči. Ono što je on čuo bio je odjek tih reči u umu njegove majke.
Posmatrao je Liang kako je klekla pred kreveta i uhvativši sićušnu ruku svoje
kćeri obema svojim rukama, potpuno se smiriia. Na kaminu je stajao sat iznad
Lianginog ramena. SoPeng je bio ubeden da je samo tada sat prestao da odbija
satove koji su prolaziH. Osećao je da je cela kuća preplavljena konceniričnim
krugovima topline i svetlosti, i osećao je duh svoje majke koji se širio.
Kasnije je bio siguran da je tu epizodu sanjao. AU, ujutro se njegova sestra
probudila i nije više imala visoku temperaturu. Oči su joj bile jasne, pečati s
njene kože su nestali. Liang, držeći još uvek ruku svoje kćeri, spavala je čitav
taj dan.
SoPeng je duboko udahnuo, polako izdahnuo.
Trebalo mu je vremena da shvati prepHtanje prošlosti i sadašnjosti, da dopusti
da se razbacani komadi polako postave kako valja.
- Ti znaš da su trgovci ubijeni zbog tvog oca - rekao je posle izvesnog vremena
SoPeng.
Liang otvori oči.
- Zbog tvog dede - reče ona i khmnu glavom. Oči su joj sijale, u njima se nisu
ogledale samo svetlosti uHčnih lampi već i poslednji zraci svetlosti na nebu.
- Tautau - reče ona - te metalne zvezde za bacanje imaju samo tandiani. Druge
stvari, datumi na koje su trgovci ubijeni, praseći papci   u njihovim ustima,
nisu ništa drugo nego izmišljotine koje bi trebalo da zbune vlasti. To su
tradicionalni trikovi tandiana.
- Damoj dar ... - SoPeng zastade zato što je to bilo teško da pita: potvrdan
odgovor duboko bi ga povredio. Pbčeo je ponovo. - Da je moj dar deo Tautaua?
- Nije - reče brzo Liang. Osećala je kako ga napetost popušta - dar je prenet
od moje majke, koja nije bila tandian po rođenju.
- Sta tandiani rade u Singapuru?
- Tandiani su po prirodi lutaHce - rekla je majka - mnogi su emigrirah u Japan
pre tri stotine godina. Tandiani nisu nikada zadovoljni, uvek su željni novih
teritorija. Možda je to zbog toga što nemaju ništa svoje Hčno.
- Šta hoćeš time da kažeš? Liang uzdahnu.
-   Tautau je na neki način nihiHstička discipHna. Tanđiani su nemilosrdni,
nemaju osećanja ni emocija, onakve kakve ti i ja poznajemo. Kao rezukat toga oni
ništa ne poseduju, zavidni su zato svakom ko nešto ima. Oni su i infiltratori.
Oni prihvataju da obav
Ijaju prljave poslove za druge, koji su suviše časni iU preveUke kukavice da bi
to obaviU sami. Tautau ih tome uči.
Možda je SoPeng čuo nešto u glasu svoje majke, iU je video nešto u njenim crtama
Uca. U svakom slučaju on reče:
- To nisu razlozi zbog kojih su tandiani došU u Singapur.
Znao je da je to prava istina čim ju je izgovorio.
Još jednom je osetio kako se njen duh širi, bila je to tako ogromna snaga kao da
Zemlja udiše i izdiše.
-   SoPeng - reče Liang najzad - kad si mi došao u snu pre nego što sam te
rodila, ti si mi rekao ovo: “To nisu razlozi zbog kojih su tandiani u
Singapuru”. Tvoj otac i ja tada nismo biU u Singapuru. Mi smo biU van Kuala
Lumpura, u rudnicima. Nisam nameravala da odem iz Singapura, a posle tog sna to
sam želela još manje.
- Sta se dogodilo? Ona se osmehnula.
- Dogodio se život SoPeng - oči su joj bile čudne, kao da se voda kraj koje su
sedeU ogledala u njima. - Vremenom sam shvatila da ja neću biti samo ona koja
daje život već ću biti i ta koja će prenositi znanje. Shvatila sam čim sam došla
ovamo da nije bila koincidencija što sam rođena u tandian porodici i što ću
mnogo godina kasnije roditi tebe. Bilo mi je jasno da su te dve stvari povezane,
Plašila sam se te veze, plašila sam se trenutka kad češ mi reći ove reči: “To
nisu razlozi zbog kojih su tandiani došU u Singapur”.
Majka je oborila glavu. Godinama kasnije SoPeng će se setiti da mu se tada
učinilo kao da je grad
utihnuo oko njih. Pošto je dobro poznavao Singapur, znao je da je to nemoguče.
Ipak, njegovo sećanje mu je to govorilo.
- Ne - reče Liang - nisu to razlozi zbog kojih su tanđiani došli u Singapur.
Došh su ovamo SoPeng da me vrate mojoj porodici u Zuđi.
SoPeng je dugo ćutao. Liang je takođe ćutala da bi on bolje mogao da shvati ono
što mu je rekla. Najzad se SoPeng povratio od šoka. Rekao je:
- Ah, zašto bi tanđiani ubih dva trgovca? Ti ih nisi poznavala.
- Ne pravi iste greške koji svi uvek prave - reče Liang - nije stvar u tome
koga su tanđiani ubih nego kako su ih ubih. Metod naglašava prisustvo tanđiana
ovde. To je upozorenje meni, da poslušam ih da umrem.
- Hoćeš da kažeš da su ubih dva čoveka samo zato da bi tebe zaplaših?
- To je način tandiana - reče Liang. SoPeng je sada bio tako zaprepašćen da je
širom
otvorio usta, a onda ih je zatvorio ne izgovorivši nijednu reč. Njegova majka
nije gledala ni u njega ni pored njega. Kao da ga je čekala, odbijajući da
nastavi dok se on ne pribere.
Iz nekog skrivenog džepa Liang izvadi kutiju od crnog somota. Držala ju je
pažljivo, kao da se radio najvećoj dragocenosti.
SoPeng, dok mu je srce udaralo kao ludo u grudima, čuo Je majčine reči
- Otvori kutiju, sine moj.
Rekla je to čudno kao da se radi o nekom verskom obredu, delu nekog starog
rituala.
SoPengotvori kutiju. U njoj su bili smaragdi.
- Tu je šesnaest smaragda - rekla ja Liang nekim
čudnim, skoro pevuckajućim giasom. - Svaki od njih predstavlja princip Tautaua,
jedan za svakog osnivača tanđiana. Priča se da je njihov duh sadržan u ovom
dragom kamenju, i da je tu zapečaćen u trenutku njihove smrti.
SoPeng pogleda smaragde kao da su živi, kao da će mu svakog trena otkinuti
glavu. Rekao je:
- To je ono što su tandiani želeh.
Nije to rekao tonom pitanja. On je to znao. Liang khmnu glavom.
- Žele da se vratim, žele da vratim smaragde. To je jedno isto. Smaragdi su
moji: ne mogu da se odvojim od njih. Oni su sveti. Ja moram da brinem o njima.
Oni imaju mnogo veću vrednost od one koja može da se izrazi novcem. Tu je srž,
srce i duh Tautaua. Tu je dobro i zlo, sine moj. Uz ove dragulje nećeš ni moći
drugačije da živiŠ nego kao pravednik.
- Sta su tandiani hteh sa njima, majko?
- Kao što sam rekla i dobro i zlo je sadržano ovde: duhovi prvih tanđian
monaha. Neki su dobri, neki su zh. Nekadašnji tanđiani, koji su bih vrlo
siromašni, trudih su da ih iskoriste da bi ukloniU zlo. Ah, umesto toga oni su
nastradah. Tako je dobro proterano zauvek.
Njeno hce je potamnelo zbog nečega što su samo njih dvoje mogh da osete.
- Vidiš, u tim mističnim draguljima postoji neka vrsta ravnoteže. Ako se njihov
broj smanji, ako ih bude manje od devet ravnoteža će se poremetiti, i zlo koje
više neće biti pod kontrolom pbčeće da crpi moć iz njih.
Na svetlosti uhčnih svetiljki smaragdi su izgledah tamni, iU kao da su bih
bezbojni, tako da su širih oko sebe neku pretnju.
Najzad je SoPeng odvojio pogled od smaragda. Zagledao se u lice svoje majke i
rekao:
- Tandiani bi te ubili?
- Odbila sam njihov način života kad sam pobegla s tvojim ocem - rekla je. On
oslušnu zvuk tuge u njenom glasu, ali ga nije našao. - On je još uvek zgodan
čovek. Kako je tek bio lep onda. Živeo je na visokoj nozi. Sigurno je imao dobar
posao, jer se razbacivao novcem. Mislim da mi se to dopadalo. Ali, još više mi
se dopadala ideja da odem iz hrama. Bila sam kao ugušena u njemu: ja nisam bila
rodena da budem tandian. Tvoj otac je bio nešto sasvim različito od tandiana
među kojima sam odrasla i koje sam počela da prezirem. On je bio tako Ijubazan,
tako plemenit - naravno zato stalno gubi novac koji zaradi.
Osmeh joj je bio vragolast i govorio je da ona posmatra svog muža kao izraslo
dete, divni blagoslov koji kao nežan cvet zaheva stalnu pažnju.
- Ali, ja sam se bojala besa svog oca i imala sam pravo. On mi ne bi dopustio
da odem da sam ga pitala. Tako ga i nisam pitala: samo sam otišla sa tvojim
ocem, koji o svemu tome ništa nije znao. Potrudila sam se da nikada ništa i ne
sazna. Jadničak! Sta će to njemu?
Liang pogleda sina i ugleda ne njega već lepe crte svog voljenog muža na
njegovom Ucu, bilo je to kao odraz Meseca na vodi.
- Ono što sam ja uradila niko nije nikada uradio. Kohko sam samo zakona Tautaua
prekršila? U podsvesti sam znala da ću morati da platim za svoje grehe. Ah,
drugi, moj snažniji deo nadao se da taj dan neće nikada doći. Sada je došao.
- I zbog toga moraš da odeš?
- Ne mogu da dovedem u opasnost svoju porodicu - rekla je jednostavno.
Ćutala je neko vreme.
- Ali, Yidiš dragi moj, nemam drugog izbora. SoPeng je mislio Ona je u pravu.
Ali, ja har
mogu da hiram. Imab je osećaj da ona drži nešto vitaino, skriveno od njega.
Zato je rekao:
- Kaži mi sve što znaš o tandianima.
Liang mu se tužno osmehnula. Odmahnula je glavom.
- Ono što sam ti već rekla, suviše je. Opasnost je prevelika.
- A šta će biti ako ti odeš, a opasnost ostane i dalje? - pitao je SoPeng.
- To je nemoguće - rekla je majka. - Cim se vratim u Zuđi, opasnost više neće
postojati.
A onda s direktnošću svojstvenoj mladosti, SoPeng reče:. 4            - A šta ako
tanđiani ne žele samo tebe?
Liang je počela da drhti.
- O tome nećemo razgovarati - rekla je oštro. A onda je dodala mekšim tonom. -
Nemoj da dopustiš svojoj mašti da te iskorišćava. Ako se sada osloniš samo na
svoj dar, svakako će te izdati.
SoPeng se poslušno pokloni.
-    Zao mi je, majko - reče - ipak, ja i dalje verujem da je sanjanje snaga.
  Podigao je glavu u pravom trenutku, tako je bar misho. On je to od nje naučio i
izgleda da je uspeo u tome. Njihove oči se sretoše, ah bilo je mnogo više od
pogleda to što je prostrujalo izmedu njih.
Liang khmnu glavom. Počela je da govori. Ispričala mu je sve o legendi i
strategiji što je znala o tanđianu i Tautau. Bilo je prihčno kasno kad je
prestala da govori.
Dok su bih deca SoPengovi braća i sestre bez
reči su se povinovali majčinoj volji. SoPeng je činio nešto više: on ju je
shvatao. Tako je bilo i kad mu je otkrivala svoje poreklo u koje je bila
upletena prošlost i filozofija Tautaua. SoPeng je odlučio u cilju da spase majku
i porodicu, da istraži tamu. Znao je da će u tami naći tanđiane koji su se
kretaH noću. Sve zle stvari se dogadaju noću.
Put u tamu, brzo je to otkrio, vodio je preko zone sumraka, a sumrak je bio
sinonim povlačenja u kojem uvek ima elemenata istine. Covek ne može da bude
iskren i ispituje tamu i trule uglove sveta. Istina nije moneta zla, koje živi u
tami. AU, nije ni laž. Da bi nešto postigao u tom smislu čovek ne sme da govori
ni istinu ni laž, nego neku čudesnu kombinaciju jednog i drugog.
SoPeng je otišao da vidi rođaka Vana, koji je čistio podove u kancelariji
britanskog šefa poUcije. Van, nije to trebalo ni govoriti, znao je sve što se
dogadalo u poUciji, a to je bilo nešto malo više od onoga što je znao šef
poUcije.
Van je rekao:
- Zašto se raspituješ o tim ubistvima, rođače? To nisu čista posla. Čak ni
Britanci neće da to ispituju. Oni bi više voleli da puste da prošlost bude
prošlost. Bntanci su uplašeni. Sada sam i ja uplašen.
Uprkos svemu Van je dopustio SoPengu da vidi sve što je policija sakupila o ova
dva incidenta. SoPeng se koncentrisao na čitanje kao da ne želi da ga Vanova
uznemirenost pokoleba.
- Tu se pominje oružje koje pošto nema adekvatnijeg naziva nazivaju zvezdama za
bacanje - reče SoPeng Vanu - da li policija ima te zvezde?
Van klimnu glavom i pokaza ih SoPengu. Ovaj ih samo površno pogleda mada je u
stvari bio strašno
radoznao i željan da ih razgleda bolje. Vratio se izveštaju, postavio Vanu
nekoliko beznačajnih pitanja koja će ga odvesti na pogrešan pravac. Onda mu je
vratio izveštaj. Kad se Van okrenuo da vrati izveštaj na mesto SoPeng uze jednu
zvezdu.
Sada kad je znao o ubistvima isto onoiiko koliko i policija, SoPeng oseti da je
donekle pripremljen da ode na Stranu noći.
Strana noći bila je samo polutačan prevod čudne reči koja je bila delimično
malajska, delimično na Hokin dijalektu. Bila je to ona oblast grada koju su
izbegavah Britanci na vlasti, u koju su retko kad zalazile Babe, kako su zvaU
prave Kineze rođene od ovde naseljenih roditelja.
Strana noći bila je oblast samsenga, profesionalnih kriminalaca koji su rasH u
tamnom trbuhu Singapura. Oni nisu uopšte priznavali zapadnjačke zakone. Oni su
ubijaK, krali, provaljivali u stanove. To im je bilo kao stalan posao od osam do
pet.
Pošto je SoPeng sve to znao, bilo mu je sasvim jasno da je Strana noći logično
mesto na kome treba tražiti tanđiane. Strana noći se nalazila duž dokova. Bila
je puna javnih kuća, barova, klubova koji su svi biU otvoreni do zore. Ovde su
se Hh alkohol i opijum medu Ijudima koji su malo mishU o svojoj sutrašnjici.
Bila je to gomila bezbožnika, Noćnika, koji su vodih život bez ikakve nade i bez
ikakvog cilja.
U tu đavolsku rupu je kročio SoPeng, bez ikakvog oružja. Uzdao se samo u svoj
brzi jezik i znanje koje je nasledio od majke. Naravno, imao je i ono što je
saznao iz pohcijskih fascikh.
U prvi mah, dok je išao iz bara u bar, niko ga nije dirao, kao da je neki
zaneseni Baba koji je
dolutao u Stranu noći greškom, i koji će uskoro nestati sam od sebe.
Kako se to nije dogodilo, on je privukao pažnju na sebe. A kad je počeo da
postavlja pitanja o Ijudima koji su ubili dva trgovca, postao je predmet
interesovanja i špekulacija.
Samseng po imenu Tik Po Tak, vođa brojnih kineskih tongova, posebno se
zainteresovao za SoPenga. Tak je bio veoma krupan čovek tridesetih godina, bivši
sinkeh - emigrant, koji je video kako mu dva rodena brata umiru od kolere u
kineskoj džunki, koja ih je donela u Singapur na krihma monsunskih vetrova.
Tak se jedva izvukao s zagadenog broda. Bio je mršav i tuberkulozan. Radio je
danju i noću da bi odplatio ogroman dug ne samo za svoj prevoz već i za prevoz
svoje braće.
Za manje od dve godine otplatio je dug i onda je kao slobodan čovek ušao u
Stranu noći. Tu je s ostatkom novca nabavio oružje, vratio se na plantažu bibera
na kojoj se mučio dvadeset i četiri meseca, i mrtav hladan ubio je svog bivšeg
poslodavca.
Bio je čuven u Strani noći i Ijudi su ga se plaših. Sakupio je najmoćniji tong u
Krunskoj koloniji, kako su Britanci zvah Singapur tih dana. Lokalna britanska
policija nije mu mogla ništa, štaviše on se s njima dogovorio, načinio je pakt o
uzajamnom nenapadanju. Britanci se nisu usudivali da o pvome preterano govore.
Kad je bio sinkeh, Tik Po Tak bio je hrabar mlad čovek, spreman da rizikuje zbog
časti i slobode. U SoPengu je on video sebe u mlađim danima i zato je njegovo
interesovanje bilo probuđeno. S druge strane brinuo se. Njegov dogovor s
Britancima nije baš bio častan, i bilo bi tačno ako bi se reklo da im Tak nije
preterano verovao. Prema njegovom mišljenju, bilo ko, ko je držao do toga da
govori istinu - i tako pruža otpor - bio je neko kome ne treba verovati.
Tik Po Tak je poslao Jednookog Jana u bar preko puta da razgovara sa SoPengom.
Tako je mogao da posmatra mladićeve reakcije i ponašanje. Mogao je tako da
proceni da SoPeng nije slučajno špijun koga su poslali Britanci u Stranu noći.
Jednooki Jan je bio ogroman Čovek groznog temperamenta koji je mogao da sredi i
najprgavijeg britanskog oficira. Ali, Jan je znao šta treba da radi i Tak ni
najmanje nije sumnjao da će on učiniti ono što ovaj od njega očekuje.
Jan reče SoPengu.
- Zašto si došao u ovaj deo Singapura kome ti ne pripadaš?
SoPeng pogleda diva, koji je bio njegove visine, ali je bio dva puta teži od
njega.
- Tražim Ijude koji su počinili ona ubistva - reče SoPeng.
Jan se nasmeja. Zavitlao je dugim, prljavim nožem ispred SoPengovog lica.
- Onda si došao na pravo mesto - posmatrao je SoPengovo lice dok je mahao nožem
tamo ovamo. - Koje ubice?
- One koji su ubili muslimanske trgovce i ugurali im svinjske papke u usta -
reče SoPeng.
Jednooki Jang jeknu.
- Zašto želiš da otkriješ te Ijude?
- Zelim da razgovaram s njima - reče SoPeng. Jan se isceri i prinese prljav nož
SoPengovom
vratu.
- Tvoje traganje je završeno - reče tiho - ja sam jedan od njih. - Nagnuo se
prema SoPengu. - Govori.
SoPeng se nije pomakao. Znao je da ovaj džin nije tandian: oko njega se nije
širio dah pretnje koji je Liang opisala. Nije bilo ničeg mističnog u tom
jednookom čoveku. Karakter mu je bio jednostavan, prost. SoPeng je znao da zbog
toga nije ništa manje opasan.
SoPeng je znao da će sada biti veoma važno kako će reagovati.
- Da si to što tvrdiš da jesi - rekao je džinu - ti bi znao moje ime.
- Jel tako? - upita Jan. - Zašto bih morao da znam tvoje ime? Ti si samo
skitnica.
Koristeći svoj dar SoPeng posegnu prema njemu, dotače Janov duh sopstvenim
duhom, obavijajući ga osećanjem istine. Prosti protivnici su zahtevaU primitivne
metode.
Jan jeknu, skloni nož sa SoPengovog grla.
- Zar se ne plašiš da će i tebe ubiti? - pitao je. - Ubicama je svejedno ko su
im žrtve.
- AH, ne i ovim ubicama - reče SoPeng tako odlučno da je Jan zastao.
Zagledao se izbUza u SoPenga.
- Ti znaš identitet tih Ijudi? SoPeng khmnu giavom.
- Da.
- Možešto da dokažeš?
- Da, mogu.
- Pođi sa mnom - reče Jan.
Poveo je SoPenga iza bara gde je Tik Po Tak čekao u senci. SoPeng je stajao dok
ga nisu pozvah da sedne. PodeHo je piće sa Tik Po Takom, a da nije saznao
njegovo ime. Odlučio je da je to u redu. Sada su bar bili jednaki.
- Čuo sam da ti tražiš Ijude koji su odgovorni za dva nedavna ubistva - reče
Tak kad su ispraznih čaše..
- Tako je.
- Ima elemenata u Singapuru koji veruju da sam ja ubio dva trgovca.
- Zašto to misle? - pitao je SoPeng.
- Zato što sam ja Tik Po Tak i imao sam posla sa tim trgovcima.
- Opijum?
Tak pogleda SoPenga. Ispod stola je izvukao malokahbarski revolver i uperio ga
ovome u stomak.
- Kako se zoveš? - pitao je direktno. SoPeng mu reče.
- Moj posao se tebe ne tiče SoPenge - reče Tik Po Tak.
SoPeng sleže ramenima, a njegovo nonšalantno držanje jedva je skrivalo ludačko
udaranje srca. Mogao je da oseti da mu Tak ne veruje.
- Ako je opijum u pitanju onda nije ni čudo što Britanci veruju da si ti umešan
u ubistva.
Pročitao je ime Tik Po Taka kao prvog osumnjičenog u izveštaju koji mu je Van
pokazao u poHciji.. Borio se protiv toga da ubedi Taka da je on zaista onaj za
koga se predstavio, jer je znao da će samseng zbog toga postati još
sumnjičaviji.
- Reci mi - reče Tak nagnuvši se unapred, a ruke su mu još uvek bile ispod stola
- dasam ja taj koga tražiš?
- Tražim Kineze poznate kao tanđian - reče SoPeng. - Oni su neka vrsta monaha,
koji imaju neverovatne sposobnosti. Za njih je ubijanje način života: to je
njihov Tao. Tanđiani slave smrt - pogled mu se susreo s Takovim i on pusti svoj
duh da ga dotakne. - Oni su ubih dva trgovca a ne ti. Hoćeš mi pomoći da ih
nađem?
- Monasi koji ubijaju? - Tak je bio skeptičan,
mada je SoPeng osetio da njegovo interesovanje raste. - Ko je čuo tako nešto?
- Ja sam čuo - reče SoPeng. Osećao je da Tik Po Tak ima ličnog interesovanja da
nađe ubice. - Ja ću ih prepoznati čim ih ugedam. MisHm da ti možeš da mi
pomogneš da ih nadem.
SoPeng e nudio saradnju. Tak je to znao. Površinski gledano to je bilo smešno,
dečak nepoznatog i sumnjivog porekla nudi saradnju najmoćnijem samsengu
Singapura. Ipak, Tak reče:
- Reci mi nešto više o tim tanđianima. SoPeng mu ispriča ono što mu je rekla
majka.
Naravno, nije govorio o svojoj ili majčinoj vezi sa svim tim.
- ZaŠto žeHš da nadeš te tandiane, pod pretpostavkom da oni uopšte postoje?
Sada je SoPeng bio suočen sa osnovnom dilemom. Istina ih fikcija, šta da
izabere? Odlučio je da ostane u zoni sumraka, gde se nalazio i Tak. Počeo je da
govori, ah je zastao u poslednji tren. Nešto mu je u Takovim očima reklo da
treba da kaže istinu i tako je SoPeng rekao sve što je znao. Pomenuo je majčin
strah, svoju želju da je zaštiti. Nije samo pomenuo majčin niti svoj dar.
Tak je ćutao neko vreme, razmišljajući o svemu
tome.
nad
Kako ćeš prepoznati tanđiana? - pitao je izneSoPeng nije znao. Rekao je:
- Vidao sam ih i ranije - usmerio je svoju moć na Taka da bi mu ovaj pbverovao.
Tik Po Tak je ostao na vrhu Strane noći, jer je bio krajnje odlučan, jer je imao
gvozdenu pesnicu i pravilo koje do sada nije nikada prekršio, a to je da ne
prihvata saradnju. Veze obično dovode do deljenja, a deljenje do smanjenja moc.
Moć je nešto što je Tak shvatao od rođenja.
Ipak, bilo je nečega u tom momku što ga je privlačilo. Da bi sačuvao obraz u
Strani noći, Tak je morao da osveti Ijude s kojima je imao poslovnih veza. Bilo
je očigledno da mladić ima nekih znanja koje bi Tak mogao da koristi, i da je
svakako deo svega ovoga. Osećanje da SoPeng ima talenat koji može dobro da se
iskoristi, nateralo je Tik Po Taka da ga uzme pod svoje okrilje. Osećao je da
neko s toHko znanja ne može da mu naškodi.
- Mi žeHmo istu stvar - reče Tak obazrivo - možda bismo mogli da nešto učinimo.
Bio je svestan da SoPeng nije pitao zašto on želi da se ubice nadu. To je
impresioniralo Taka: on je imao iskustva s partnerima. Bili su strašno
radoznali. Bio je ubeđen da je momak mudriji nego što bi trebalo da bude po
godinama,
- Naći ćemo se ovde sutra u svitanje - reče Tak odjednom brzo završivši
razgovor.
Sutradan, po užasno teškom i zamornom danu, kakav je bio sumoran čak i za
Singapur, SoPeng je putovao sa Takom u Ćoa Ću Kang selo, severno od Kolonije.
- Znaš li da rukuješ puškom? - pitao je Tak SoPenga.
Nije vredelo da se laže.
- Nije važno - reče Tak - ja ću te naučiti. To mu je pružalo zadovoljstvo.
Tak, koji je
imao dve žene i sedmoro dece, nije bio vešt u opštenju
s mladima. On je smatrao da su njegova deca glupa, lenja i da su pravo
razočaranje.
Dopadalo mu se da uči SoPenga da puca. Bio je čudno ponosan kad je mladić
pokazao da je vešt. Imao je instinktivni dar. S druge strane Tak je bio
sumnjičav.
Bilo je dobro što je SoPeng naučio da brzo koristi oružje, jer su već u podne
bili u lovu na tigrove. Divlje zveri nisu se slagale sa širenjem civilizacije na
njihovoj teritoriji. Već te godine tri stotine Ijudi je bilo ubijeno van
Singapura.
Tak je bio Ijubazan, čak razgovorljiv. To je bila druga strana samsenga koju
SoPeng nije ranije upoznao, i sada je bio fasciniran. Tak je svog mladog čuvara
upoznao sa svima u društvu. Bili su prijateljski raspoloženi, razgovarali su sa
SoPengom, postavljali mu pitanja, odgovarali na ona koja je on postavljao njima.
Tak je predstavio SoPenga Zapadnjaku Ijubaznog držanja po mienu N.H. Ridli. Tak
je rekao da če on loviti s njima. Kao da su se njih dvojica dobro poznavah. Bilo
je čudno SoPengu da se Tak sprijateljio sa zapadnjakom, a njegovo zaprepašćenje
je još više poraslo, kad je za vreme odmora otkrio da je Ridh direktor
Singapurske botaničke bašte.
- Ja obožavam cveće - smejao se Tak.
Sta bi ova dva čoveka mogla da imaju zajedničko? SoPenga je mučilo to pitanje.
Odmah je popravio ovo pitanje i postavio ga ovako: šta to Ridh ima što bi Tak
mogao da iskoristi?
Misho je o ovome dok se grupa lovaca kretala dalje, na čelu s malajskim
dreserima pasa. Oni su pročešljavali džunglu sa psima koji su zatezali uzice.
SoPeng je čuo da je vlada obećala nagradu za svakog ubijenog tigra koji se
donese u Singapur. Ali, SoPeng je mislio da ova skupina lovaca ide u lov samo
zbog uzbudjenja i sporta. Atmosfera je bila kao u nekom ekskluzivnom muškom
klubu. Kinezi su se kladili, ne samo na to koliko će tigrova uloviti, nego i kad
če ugledati prvog tigra, kad če ubiti poslednjeg.
SoPeng je bio vrlo uzbuden. Dok su Tak i Ridli govorili o glasinama koje se šire
Kolonijom, SoPeng je posmatrao pse - u stvari najbližeg sebi - salukija. Ta
životinja je bila mnogo manja nego što je SoPeng očekivao i pitao se kako to da
se baš ta vrsta koristi za borbu s tigrovima. Pas je bio crnobeo, imao je brze,
radoznale oči i velike trouglaste uši.
Tigar je svakako dolazio nasuprot vetru, jer je kliznuo kroz šiblje, a da ga
niko nije osetio. SoPeng je skočio, nanišanio i u trenutku kad je tigar skočio
na psa, opalio je. Njegova puška kao da je eksplodirala. Nespreman na povratni
udarac, on je bio bačen na leda, a cev puške je ciljala u nebo.
Tak se okrenuo, ispraznio dvocevku. Rezukat toga je bilo da se svima učinilo da
je pas, minijaturan u poređenju s tigrom, jednostavno zbacio veliku zver sa
svojih leda.
Psi su urlali. Svi su trčali prema mestu gde je tigar ležao na strani, valjajući
očima i teško dašćući. SoPeng je stigao u trenutku kad je zver podigla svoju
plemenitu glavu i riknula na one koji su mu oduzeli život. Tak je repetirao
pušku i ispalio još jednu rundu u tigrovo desno oko.
Napadnuti saluki je sedeo, dahtao i krvario sasvim blizu tigra. Jadna, ranjena
životinja urlala je u skladu sa svojim drugarima. Opirao se kad ga je dreser
povukao dalje od ubijene zveri da bi se pobrinuo za njegove rane. .         Tak
je prišao SoPengu koji je stajao i buljio u
tigra. Kao da je ovo ubistvo imalo neko strašno značenje.
Posmatrajući SoPengove reakcije Tak klimnu glavom. Pokazao je na malajskog
dresera i rekao:
-   Desam ti mnogo duguje jer si spasao život njegovog psa. Te životinje se
teško dresiraju, nemoguče ih je zameniti. - Prišao je mestu gde je SoPeng bacio
pušku, uzeo je i vratio se s njom. - Dobro si uradio što si brzo reagovao - reče
Tak i pruži mu pušku.
Dva Malajca su ostala uz tigra dok su se ostali pripremili za pokret.
Kao što se to uvek događa posle prve ulovIjene zveri, dugo se nije ništa
dogodilo. Dan je sporo prolazio vreo i vlažan. Kiša je prsnula, ali je otišla
dalje. SoPeng je posmatrao kako se sunčeva svetlost filtrira kroz lišće i
granje.
Neko vreme Ridli je hodao uz SoPenga. Govorio e lako i zanimljivo. Razlog
Takovog interesovanja za Ridlija odjednom se pojavio. Ridli je rekao da Tak
novčano pomaže Botaničku baštu, a žauzvrat Ridli eksperimentiše s makom, biljkom
od koje se dobijao opijum. Ridli je bio neverovatno inteligentan za Zapadnjaka.
SoPeng je shvatio šta Tak želi. Kad bi Ridli uspeo da dobije vrstu maka koja bi
mogla da uspeva u ovoj oblasti, Tak bi mogao sam da ga gaji i ne bi mu trebali
posrednici koji su mu oduzimali dobit.
- To je lud san, zaista - poverio je Ridli SoPengu tokom dugog popodneva. -
Papaver somniferum, ili evroazijski mak, je delikatno biće. Pre svega ova biljka
zahteva svežinu koja se ovde može naći samo na visini od hiljadu do hiljadu i po
metara. Ne
moguće je gajiti mak na nivou mora, i nemoguće je načiniti hribrid koji bi davao
opijum.
- Jeste li to rekh Taku? - pitao je SoPeng.
- Nisam - reče Ridli. A onda preplašen dodade. - Blagi bože, nadam se da mu vi
nećete reći. Istina je da je veći deo novca koji je on dao otišao na jedan
projekat za koji sam lično godinama zainteresovan. Uvezao sam seme Para drveta
iz Engleske. To seme je ilegalno doneto iz oblasti Amazona ... Znate li gde je
to? Ne znate. Nisam iznenađen. To je Južna Amerika. S druge strane sveta.
SoPeng je ćutao.
- U svakom slučaju izgleda da će Para drvo ovde lepo rasti. Ako mi to uspe onda
će Singapur izgledati drugačije, ne mogu baš da zamisUm kako. Ali, izgledaće
dobro, mogu da kažem bar toliko. Pomenuo sam Para drveće gospodinu Taku, ali on
kao da ima nešto drugo na umu. Ne bi mu bilo teško da gaji ovo drveće, ima
ogromne komplekse zemlje izvan Singapura.
- Zašto bi trebalo da gaji to drveće? - pitao je SoPeng.
H.N. Ridli se zagleda u njega.
- Da li ste nekada čuli za gumu?
- Nisam - priznade SoPeng. - Sta je to? Ridli mu reče. SoPenga je više
interesovao raz
govor s Ridlijem od lova na tigrove.
Lov na tigrove bio je samo izgovor za njih da bi nesmetano mogli da idu prema
severu, a da ne izazovu sumnju i nepotrebne razgovore.
- Ako su ti tanđiani bili u Singapuru - reče Tak SoPengu - ja bih to znao. To
znači da su oni ovde negde u džungli, s tigrovima.
SoPeng klimnu glavom.
- Koliko sam ja mogao da shvatim to se uklapa u njihovu elementarnu filozofiju.
Nije rekao ništa o razgovoru koji je imao sa Ridlijem. Želeo je da tu
informaciju sačuva za sebe sve do određenog trenutka. SoPeng je znao da u životu
čovek ne mora samo da prelazi mostove, već je veoma važno da ih prelazi u pravo
vreme.
Na SoPengovo iznenadenje nisu krenuH u džunglu kad je lov počeo. Umesto toga oni
su išh kroz gusto rastinje sve dok nisu izbih na obalu široke, blatnjave reke s
puno meandara. Sampan je čekao na njih. Teško naoružani Ijudi bih su u bhzini.
Kad su videh da se Tak pribhžava, poklonih su se. On se popeo na palubu i hčno
proverio kako je brod snabdeven. Očigledno zadovoljan, on mahnu SoPengu da se i
on popne. Sampan se odvoji od obale. Jedan od Ijudi iz posade raspaho je vatru
od drvenog ugljena. Gvozdeni vok počeo je da se puši.
- Koja je ovo reka? - pitao je SoPeng. Tak reče:
- Orang ash su joj dah ime, ah ja ga ne znam - on je govorio o domorocima koji
su živeh na poluostrvu - nije ni važno. Odvešće nas tamo gde treba da idemo.
Čovek koji se bavio vokom doneo je hranu: bila je to kokoška u vinu, komadi mesa
kuvani u šao šingu, vino odžtog pirinča koje je bilo omiljeno u Šangaju. Vino je
posluženo rashlađeno s velikim komadima svežeg koriandera. Vok je ispražnjen
vrlo brzo, zatim je opet napunjen. Sada su Tak i SoPeng posluženi mladim
jeguljama dinstanim na ulju od susama. Uz njih su poslužene valjuške od jama,
fino pečene i rskave.
Tak je govorio dok su jeli. Dok je govorio
SoPengu je sinulo da je on u stvari stavljen na neku vrstu probe. Mislio je o
Ijudima koje je upoznao u toku lova. Svaki od njih, mada veoma učtiv, bio je
radoznao i želeo je da sazna što više o njemu, kao da su ga proveravali. SoPengu
je sada odjednom postalo jasno da su ga oni zaista proveravali.
Kad je razmišljao o tome, nije se ni najmanje iznenadio. Ljiidi Takovog položaja
imali su pravo da sumnjaju u svakoga s kim bi došli u kontakt. Tak se plašio da
se u njegove redove ne infiltriraju Ijudi iz policije ili neprijateljskog tonga.
Tak ga je dakle upoznao sa svakim iz društva da bi svako mogao da ga proveri, i
eventualno dokaže da SoPeng nije ono što je tvrdio da jeste.
- Ta dva trgovca - govorio je sada Tak - bili su nešto posebno za mene. Svi su
to znali. Imali su najbrže brodove, najbolje osoblje, veliku želju da rizikuju.
Bilo mi je jasno da bez obzira ko ih je umorio - tandian kako ti kažeš, uradio
je to da bi naškodio nekome s kime ja radim. Mi smo se nešto posvadali pre šest
meseci i on se zakleo da će se osvetiti. Sada se osvetio, a ja ne smem da
dopustim da to ostane nekažnjeno.
Kad je to čuo SoPeng je hteo da kaže da to nije baš tako, jer je njegova majka
bila sigurna da je tandian umorio dva trgovca kao upozorenje njenoj porodici.
Nije međutim, ništa rekao. Ujeo se za jezik. Bilo mu je jasno da Tik Po Tak nije
blesav. Ako je on verovao da su ova umorstva učinjeno da bi se njemu održala
lekcija, SoPeng nije smeo olako da odbaci tu činjenicu. Ko je dakle bio u pravu
što se tiče motiva ubistva, Tak ili Liang?
- Refleksi su ti izvanredni - rekao je Tak vraćajući se temi o ubijenom tigru -
Desaru je tvoj dužnik, on ti to neće zaboraviti.
- Vežbao sam - priznade SoPeng. - Pre nekohko godina zarađivao sam novac
tamaneći one ogromne pacove koji su napadah mačke u Koloniji. Sećašse? Vlada je
davala nagradu za njihove glave. Jedne nedelje uhvatio sam ih dvadeset. Oni su
bih gori od tigrova.
- Ipak, čuo si tigra kako se prikrada - reče Tak kome nije moglo ništa da
promakne - a ja i Ridh nismo.
- Pa, nisam živeo čitavog života u Singapuru - reče SoPeng procenivši da je
sada pravi trenutak da mu to kaže. - Moja porodica se često sehla. ziveo sarri
na obe obale poliiostrva.
Tak se nasmeja.                                                      1
- Dakle, poznaješ džunglu bolje od mene.        4 SoPeng mu reče malajsko ime
reke na kojoj su
bih i odmah to zažah: Tak je mogao da pomish da je on mušićav.
-    Znaš možda i kuda idemo? - upita Tak sasvim ozbiljno.
SoPeng odmahnu glavom.
- Za to mi je potrebno da posedujem nešto više, treće oko.
- Znam nekoga ko ima treće oko - reče Tak - sa njim sam razgovarao pre nego što
smo krenuh u pohod.
- Pljunuo je u blatnjavu vodu. - Rekao mi je da se neću vratiti s reke.
- A ipak si odabrao da kreneš?
- Odabrao ? - Taka kao da je iznenadila ova reč.
- Da nisam krenuo izgubio bih obraz. Ti trgovci su bih kao deo moje porodice.
Sem toga čekao sam na znak - pokazao je SoPenga. - Ti si taj znak, momče. Ti
poznaješ ubice, tandiane. Ne osećam se više kao orao u tami. Ti ćeš ih videti
pre nas ostahh.
SoPeng oseti mučninu u stomaku. Bio je besan
na sebe što je otkrio svoj dar Taku. Rekao je samsengu da je video tandiana i da
može da ga identifikuje. Sada je Tak računao na njega da mu pomogne u borbi s
moćnijim neprijateljem. SoPeng je bio usred rata koji nije mogao sam da završi
niti da izbegne.
Ipak nije smeo da prizna svoju grešku u procenjivanju - sada svakako ne, pošto
je znao šta se od njegatraži. Odjednom je shvatio da su sva njegova cinična
osećanja o Taku nestala. Tak se pokazao kao čovek koji veruje u svoje ideale i
koji je spreman da umre za njih. SoPeng je misHo da nema bolje definicije
heroja.
Možda nije bilo čudno što je Tik Po Tak imao takav efekat na SoPenga. Momak je
ipak odrastao u porodici gde je otac bio vrlo malo prisutan. Nije ni čudo što se
SoPeng divio ovom čoveku gvozdene volje i sveobuhvatne Hčnosti. To je prosto
bilo neizbežno.
Deca iz kamponga kraj kojeg su prošli plivala su u reci, smejala se i
prskala.Dva preduzimljiva dečaka plivala su uz sampan dok jedan od Takovih Ijudi
UTJC viknuo upozorenje na Bahasa jeziku, pokazujući na krokodila koji je phvao
svom brzinom. Deca kriknuše od straha. SoPeng je mogao da vidi kako im oči
kolutaju od straha. Odjednom se seti smrtno ranjenog tigra koga je Tak dokrajčio
hicem u oko. Deca se okrenuše, pokušavajući da se dokopaju obale, aU SoPeng
posmatrajući krokodila kako ih sustiže, nije verovao da će uspeti da se dokopaju
obale. Krokodil, sada već sasvim bHzu dece razjapi svoju strašnu čeljust.
Jedan od Takovih Ijudi posegnu zapuškom, aH SoPeng postavi ruku na kundak i
reče:
- Krv će samo privući druge krokodile.
Nagnuvši se preko ivice sampana, SoPeng povuče jaku gredu, baci se izmedu
preplašene dece i krokodila i zabi gredu u razjapljene čeljusti zveri. Kro
kodil se odmah okrete na leđa, a voda se uskomeša od snažnih udaraca njegovog
repa.
Deca, sada oslobodena straha počeše da vrište od smeha. Sada su dopUvali do
obale, popeH se na nju, stajah su tu, dok je voda kapala sa njih. Skidali su
ogromne pijavice sa svojih mršavih tela i dalje se smejući pokazivaH su na
pobesnelu zver u vodi.
Tak povuče SoPenga na palubu sampana. Brod nastavi plovidbu.
  Gde si naučio taj trik? - pitao je.
SoPeng misleći na Zao Hsm, nasmeja se:
- Drago mi je da je uspelo. Kad sam bio mali moj najbolji drug je to radio i to
s krokodilima večim od ovoga. Umeo je sa životinjama. Nije to bilo baš treće
oko, ali imao je nešto slično tome. Životinje ga nikada nisu povredile - SoPeng
sleže ramenima - možda je umeo da ih hipnotiše.
Tak je buljio preko reke u Ganang Muntahak planmu, koja se dizala u plavetnilo
iz smaragdno zelene džungle.
- Mogao bih na ovom putu da koristim sposobnost tvog priiatelja - reče, a onda
se osmehnu SoPengu. - Dobro je da si s nama, momče. Ne znaju mnogi Kinezi
malajske obale. To je moja sreća da si došao k meni baš u ovom trenu.
U gustom drveću videle su se razne životinje. Giboni su bili najbrojniji, bacali
su se s grane na granu.
Videlo se svetlucanje vatre u kampongsima. Bio je početak Ramadana i za Malajce
Muslimane narednih trideset dana bili su određeni za slavlje i molitve.
- Namerno sam odabrao ovo vreme - reče Tak dok je njegov sampan uplovljavao u
prirodni zaliv na desnoj obali - za vreme Ramadana duh je možda jak, ali je telo
slabo.
Izašli su na obalu, pod zaštitom noči i uz cvrčanje noćnih insekata. Svici su
svetlucali u pomrčini koja se spuštala i tu i tamo videU su se šareni leptiri,
veHki kao SoPengova glava, koji su uzimah poslednje zaloge tog dana pred smiraj
sunca. UšH su u džunglu što su dalje mogH. Onda su postaviH logor. Nisu paHH
vatru. Pripremili su se za noć.
U sam cik zore krenuH su dalje. Tak ih je vodio stazom kroz džunglu. Bila je
zavojita i čudna. Na mnogo mesta se prekidala. Duž staze su rasle paprat i mlade
palme. Intuicija, iH možda sećanje odigravaH su najveću ulogu u ovom
napredovanju kroz džunglu.
Ipak, SoPeng je bio taj koji je ukazao da je neka paprat tu tek tako
postavljena, namerno, da bi zakukuIjila stazu.
- Dato rade neprijatelji? - pitao je SoPeng.
- MisHm da nisu toHko prefinjeni - reče Tak odmahnuvši glavom.
IšH su dalje: napred su išla dva teško naoružana Takova čoveka, onda sam Tak, pa
SoPeng i na kraju ostaH Ijudi i čovek koji je zatirao tragove.
Rastinje je bilo vrlo gusto, razgranato, puno vlage, a u njemu se krilo čitavo
bogatstvo insekata, sićušnih zmija, zelenih i plavih žaba s drveća, maHh,
višebojnih ptica.
Dani su biH skoro tiši od noči, aH isto tako opasni. Kobre, bezbrojne otrovne
zmije bile su stalno prisutne. Njihov ujed je bio dovoljan da paralise čoveka. u
trenu. Jednom se čovek na čelu zaustaVio i pokazao , ogromno biće obavijeno oko
stabla. Bio je to zmijski car koji je čekao žrtvu.
Nešto pre podneva Tak naredi da se zastane. StaH su da bi nešto pojeH. SoPeng,
koji je bio najbHžr kuvaru pomogao je da se svima razdeii voće. Neko je
rekao da se prema voću koje se .prodaje u Singapuru lako odreduje koje je
godišnje doba.             SoPeng je baš otvorio kokosov orah. Behna
oraha odjednom se zacrvene od sjajnih crvenih kapIjica. SoPeng oseti bolesno
sladak miris sveže krvi i krajičkom oka vide kuvara kako se ruši unazad kao da
je odjednom zaspao.
Sve je bilo tako mirno i normalno samo se nasred kuvarevih grudi rascvctavala
krvava rupa, a iz nje je virio metalni objckat sa osam krakova. Bio je napola
zabijen u telo. SoPeng je odmah znao o kojem je predmetu reč. BiLa je to zvezda
za bacanje, oružje tandiana.
SoPeng je bio vrlo miran. Osećao je kako mu se duh skuplja u tamnu loptu. Držao
se tla, trudio se da bude nevidljiv. Kosa u dnu vrata inu se nakostrešila: bio
je svcstan svoje ranjivosti, svoje bespomoćnosti. Očekivao je mcko šuštanje
bačene zvezde, očekivao jc oštro raskidanjc mesa na svojim ledima. Natcrao c
sebe da nc mish ni na šta. Plašio se da se pokrene ih da nešto kaže. SoPcng je
iz prikrajka posmatrao kako kuvar umire.
Svc jc bik tiho oko njih. Ljudi su jch, ne sumnjajući ni u šta. SoPeng se
ponašao kao i oni da se ne bi razhkovao od ostahh.
Misho je da zna šta tandiani žclc. Njegova majka je podvukla njihovu zavisnost
od strategijc. Znao je da on mora cia ide na tu kartu, da je okrene u svoju
prctlnost, da snagu tandiana pretvori u njihovu slabost. Nije to mogao da radi
ako sebe ponudi kao metu. Osećajući bol u srcu, drhteći od straha, pojeo jc
komadiće kokosovog oraha isprskane kuvarcvom krvlju.
SoPeng je najzad ustao i skrenuo malo sa staze
da bi mokrio. Kasnije je krenuo paralelno sa stazom i ušao pravo u džunglu.
Hodao je tako možda desetak minuta kad je čuo tih glas:
- Ne miči.
SoPeng se sledio. Nije se usudio čak ni da pogleda oko.sebe. Osećao je nešto iza
leda. Počeo je polako da shvata dok mu je osećaj Mizio preko ramena prema
grudima.
Cekao je strpljivo. Osetio je da mu se neko pribhžava sa strane. SoPeng opusti
mišiće. Osetio je brz pokret, kao odsjaj, onda je čuo zviždanje noža kroz
vazduh. Okrenuo se i ugledao kako se zmijska glava odvaja od tela koje se trzalo
u samrtnom grču. Crni otrov pade na tlo džungle i mahovina ga odmah upi.
SoPeng se zagleda u Tik Po Takove oči.
- Šta mishš šta to radiš, momče? - upita samseng. - Mogao si da budeš mrtav.
- Tražio sam tandiane u drveću - reče SoPeng posmatrajući kako Tak briše svoj
nož. - Kuvar je mrtav.
- Znam. Postavio sam Ijude da stražare i krenuo sam da tebe potražim. Misho sam
da su i tebe već ubih.
- Tandiani su ovde - reče SoPeng. Kako Tak ne reče ništa, on je nastavio. -
Kuvar je ubijen istim oružjem kao ona dva trgovca u Singapuru - osmokrakom
zvezdom za bacanje.
Tak je bio zaprepašćen.
- Ti si to znao i nisi nas upozorio.
- Da sam viknuo ih bilo šta drugo uradio - reče SoPeng - i ja bih već bio
mrtav. Nisam znao iz kojeg je pravca zvezda doletela, ah znao sam da me
posmatraju.
Dok je išao kroz džunglu izbegao je tačku na
coju je padao sunčev zrak kroz uski prorez od lišća. Bila je zlatna umesto
blještavo zelena.
-   Nas love - reče SoPeng dok su se vraćali stazom kroz džunglu. Nije primetio
ništa sumnjivo. Ipak, prstima je dodirivao zvezdu skrivenu u džepu pantalona,
onu koju je uzeo u policijskoj stanici u Singapuru. - Mislim da tanđiani žele da
nas ubiju jednog po jednog sve dok i poslednji iz ove grupe ne bude mrtav.
t
Tišina je dugo vladala, ali Tak je najzad rekao:B
- I šta onda?
- Pojma nemam - priznade SoPeng - možda če zahtevati da se pojaviš sam pred
svojim neprijateIjem.
Tak se zagleda u SoPenga.
- Nešto mi govori da se neću vratiti odavde - reče. - Takva budućnost je jedna
od mnogih mogućih. Sada moramo da dokažemo da je ona pogrešna.
- Ne možemo da ostanemo na stazi - reče SoPeng.
- Ne, moramo da krenemo direktno u džunglu.
- KoHko dobro poznaješ ovu oblast?             Tak pljunu u stranu.
-   Možda bolje od tandiana, mada ne toHko dobro kao čovek koga treba da
uhvatimo - gledao je SoPenga. - Dati je nešto palo na pamet?
- Možda - reče SoPeng - ah, potrebna mi je visina da bi to uspelo.
Tak se osmehnu, i pokaza prema severu.
- Tamo - reče - nedaleko odavde su Kota Tingi vodopadi. Visoki su preko sto
metara.
SoPeng khmnu glavom.
- Biće u redu.
lii       Tak i SoPeng se vratiše do mesta gde su Ijudi
čučali, krijući se. Kre”uše dalje. SoPeng se pitao da li ima baš kilometar do
vodopada.
Drugi čovek pade u trenutku kad se čuo huk vodopada. Otkinuta ruka prelete
SoPengu ispred očiju. Krećući se on je viknuo nešto na malajskom. On i Tak su se
složili da će se služiti tim dijalektom, a ne kinesum koji su tandiani možda
razumeH.
Njih trojica požuriše prema vodopadima. IšH su u krivudavoj Hniji. Teren je
počeo da se menja, najpre neprimetno, a onda sve jasnije dok su se pribHžavaH
najnižoj ivici vodopada.
Kad su stigH do prvih stena koje su okružavale vodopad poslednji Takov čovek se
sruši sa zvezdom u dnu vrata. SložiH su se da Tak siđe niz vlažnu stenu i da
krene prema grebenu s leve strane.
SoPeng se nadao da će tanđiani biti umireni uspesima koje su imaH do tada i da
će povući straže. Sto se njih ticalo strategija je bila uspešna. Ovo je bilo
najvažnije i dok se penjao uz Taka, SoPeng je misHo da je sramota što je toliko
Ijudi poginulo da bi oni zavaraH trag. Više mu se dopadalo da krene na tandiane
posle prvog napada, ali to bi bilo blesavo i bez sumnje fatalno. Ont su sigurno
držaH pod kontrolom više delove i kako mu je majka objasnila biH su gospodari
okoHne, naučiH su da se spoje sa prirodom. On ne bi mogao ništa da je došlo do
susreta u džungh.
Sada se penjao na breg. Kao što se u oku orla reflektuje sHka miša, tako će on
fiksirati tandiane u svom. umu. Uskoro će se njihova sHka pojaviti pred njegovim
očima.
Dok se penjao, voda bela i zapenušena, grmela mu je u ušima. Ptice su letele u
visini njegovih ramena, a onda su nekoliko trenutaka kasnije letele ispod njega.
Kad bi pogledao nadole ugledao bi Takovu crnu kosu
kako poskakuje izmedu kamenja i magle, kao sićušm brod koji pokušava da nade
bezbednu luku u oluji.
SoPeng je zastao, naslonio se ledima na stene, zatvorio je oči.
Da li je to bio strah koji su prouzrokovali tandiani ili je neki prkos u njemu
uticao da ne misli na majčino upozorenje da se ne oslanja na svoj dar? Ko bi to
mogao da kaže u tom trenu? U svakom slučaju on je pokušavao da nađe to tajno
mesto u srži svog bića odakle je poticala psihička veza s majkom. A, onda učini
ono što je video da ona radi, proširi svoj duh dišući u nebo.
Bilo je to čudno iskustvo. Osećao je vetar kako postaje sve jači u njegovom umu,
osećao je so Južnog kineskog mora. Mogao je da vidi zvezde kako plamte na nebu,
mogao je da oseti struje nevidljivih čestica koje ispunjavaju vehka prostranstva
izmedu zvezda.
Gledao je vehčanstveni vodopad, fasciniran stalnim rasipanjem kinetičke
energije, pitajući se kao dete damože da nađe put do tog elementarnog izvora.
U tom trenu je osetio zid. On se dizao svuda oko njega, zaklanjao je najpre
zvezde, sunce, nebo a onda vodu koja je divlje jurila, čak i stenu na kojoj je
sada čučao, drhteći preplašen, s rukama preko očiju.
Nije poslušao majku. Odabrao je da napusti nisko tlo gde je mogao da koristi
svoj dar u tami. Sireći svoj duh, najavio se kao da je viknuo:
- Ovde sam!
Sada je veza bila uspostavljena. Ah, ne sa Liang, koja je bila kilometrima
daleko. Uspostavio je vezu s nekim ko je posedovao isti dar.
U trenutku kad su se njihovi duhovi dotakli, SoPeng je izašao iz anonimnosti.
Ali, zauzvrat je dosta saznao. Pre svega sada mu je bilo jasno da postoji samo
jedan tandian koji ih lovi. On je znao gde je taj tandian i što je bilo još
strašnije on je znao ko je on.
Kad je čuo da je neko viknuo njegovo ime, SoPeng je uklonio ruku s očiju i digao
se na vreme da vidi kako se tanđian pojavljuje kroz uski prolaz medu stenama, ne
dalje od dva metra.
SoPeng se zagleda u lice Zao Hsia, svog drugara iz detinjstva.
U tom trenutku Zao Hsia se nasmeja.
- Nisam ti samo drugar iz detinjstva - reče on - ja sam ti polubrat.
Kad je ugledao izraz zaprepašćenja na SoPengovom licu on reče:
- Jasno je da ti Liang to nikada nije rekla. Ona je bila udata pre nego je srela
tvoga oca. Bila je udata za tandian monaha koga je njen otac odabrao za nju.
- Jesiti ubio dva trgovca u Singapuru? - pitao je SoPeng. Još uvek je bio u šoku
zbog otkrivanja pravog identiteta Zao Hsie.
Zao Hsia odmahnu glavom.
- U stvari ja sam bio s drugim tandianom. Trebalo je da preplašimo trgovce i da
ih nateramo da rade za neprijatelja Tik Po Taka. Ah, moj prijatelj nije kao ja.
Kad su trgovci odbih da napuste Taka, ubeđivanje mu je dosadilo. Pokušao sam da
ga zaustavim, ah bilo je prekasno. Trgovci su već bih mrtvi. To iskreno žahm.
SoPeng je želeo da mu veruje.
- Reci mi - reče Zao Hsia - kako je naša majka, nisam je video godinama?
- Bila je dobro - reče SoPeng još uvek se trudeći da razluči istinu od mašte. -
Ah, prisustvo tandiana u Singapuru, ta ubistva, veoma su je uznemirih.
- Razgovaraću s njom - reče Zao Hsia - da bih
je smirio. - Krenuo je po klizavoj steni. - Reci r!ni, da li si video kutiju?
- Kakvu kutiju? - srce mu je udaralo kao parnj čekič i skoro je pao na tlo kad
je izgovorio ove reči. Bila je to strašna laž.
- Onu u kojoj su smaragdi - pošto je primetio izraz iznenadenja na SoPengovom
licu Zeo Hsia nastavi. - U njoj je šesnaest smaragda, idiote. Energija tanđiana.
Naša sveta istorija je utisijuta u njih, mada niko sem tanđian monaha ne može da
vidi šta je napisAno. Smaragdi su u kutiji od somota. Da li si je video?
- Nisam.
- Da lažeš, ja bih to znao - reče Zao Hsia i SoPeng opet oseti onaj zid kako ga
obavija.              ;
- Zašto bih lagao?
Izraz na licu Zao Hsie postao je zao:
- Zato što si ti sin naše majke: ćudljiv, pokvaren, baš kao što sam ja sin
svoga oca, pravog monaha Tautaua, obučen u svim disciplinama.
SoPeng dok mu je srce udaralo u grlu, pomislio je da je zanimljivo što Zao Hsia
nije mogao da otkrije da on laže. Da li je i to bio deo njegovog dara?
- Ti imaš dar - reče SoPeng. Pomislio je da je otkrio nešto, svetlucavi uzan
prolaz u neprobojnom zidu. Udario je tu da vidi može li ga dalje otvoriti. - Dar
smo nasledili od majke. Svidalo se to tebi ili ne, mi smo obojica njeni sinovi.
Odjednom se držanje Zao Hsie promeni, Maska mu skliznu s lica i pojavi se
mržnja, toliko jaka da je bila skoro opipljiva.
- Ne govori mi o Liang - reče Zao Hsia - ona je izdala mog oca, ona je izdala
mene baš kao što je izdala i način života tandiana. Pobegla je. Prekršila je
zakon Tautaua.
- Onda je to tačno ... - reče SoPeng boreči se protiv blještave svetlosti koja
je sada sijala iz pukotine na zidu. - Ti si došao da je odvedeš natrag u Zuđi.
Zao Hsia zabaci glavu i nasmeja se.
- Ne treba nju da odvedem nego tebe, prijatelju! SoPeng je bio tako
zaprepašćen da je jedva
uspeo da kaže:
- Mene?
- Ti imaš dar, baš kaoi ja. Taj dar tanđiani cene. Njegovo korišćenje je
neograničeno kad je podvrgnut disciplini Tautaua.
- Nemam želju da me bilo ko ili bilo šta iskorišćava.
SoPeng je očajnički mislio: kako sam mogao da budem tako slep da ne primetim
vezu svog dara sa Tautau? Pitao se zašto ga je majka lagala i zašto mu nije
rekla za tu vezu. Ona je lagala i za Zao Hsiu i njegovu misiju. O čemu je još
lagala? Da li je sve za šta ju je optuživao Zao Hsia tačno?
- Onda si budala - reče Zao Hsia, a lice mu se gadno iskrivi. Ponašao se kao
glumac na suncem osvetIjenoj sceni. - Zar ne shvataš? Tvoj potencijal kao i moj
ide van svega onog što možemo da zamislimo. Ali ti nisi disciplinovan, ti nisi
obučen, ti nisi centriran. Tautau može sve to da promeni. On može da ti da snagu
snova!
SoPeng je sada shvatio šta je njegova majka krila od njega. Ona je znala šta
tandiani žele ... naravno da je znala, pa Zao Hsia je bio njen sin! Ona je znala
da je karma da se SoPeng i Zao Hsia sretnu ovako. Uradila je sve što jemogla da
pripremi SoPenga, da se sastanak odigra na neutralnoj teritoriji gde će SoPeng
imati bar malo šanse. Ona je znala da je njegov dar sirov, neuvežban,
necentriran, baš kao što je Zao Hsia
rekao. Isto tako ona je znala da je dar Zao Hsie već obrađen sa Tautau.
- Neću da idem u Zuđi s tobom - reče SoPeng, trudeći se da promeni svoju i Zao
Hsiovu karmu.
- Znači da mi ne dopuštaš da biram? - pitao je Zao Hsia. Glas mu je bio iskren,
prepleten žaljenjem. Ah, ispod te sjajne površine SoPeng je osečao kovitlanje
osećanja trijumfa i njegov duh se povuče prestrašen.
- Slabiću! - viknu Zao Hsia. - Seti se kako smo krah kornjačina jaja. Tek uz
pomoć Tautaua ja sam shvatio vehčinu našeg greha. Mi smo ukraH budućnost tih
kornjača. To je učinila i Liang. Ona je ukrala moju budućnost - baš kao štp je
ukrala tvoju - kad je pobegla noću iz manastira. Bila mi je potrebna, a nje nije
bilo. Tebi je bila potrebna zajednica tandiana, a ona te odvojila od nje. Ona je
pravo zlo! Ona mora da bude kažnjena!
Kao talasi koji udaraju u obalu istina udari o SoPenga i on shvati reči
tandiana. Zao Hsiina mržnja postade njegova mržnja: Zao Hsiino osećanje
napuštenosti postade njegovo.
- Ona ti nije ništa rekla o tvom nasleđu. Ti imaš pravo na to po rođenju
SoPeng! Bila je njena dužnost da ti to kaže. Ah ona ti nije rekla, je h? Dati je
rekla da je ukrala svete smaragde od našeg dede? Sigurno nije. On žeH da mu se
smaragdi vrate, SoPeng. Potrebni su mu. Oni su izvor njegove moći. Legenda kaže
da je tih šesnaest smaragda bilo vlasništvo Cieha, terminatora-uništitelja, čiji
je direktan naslednik naš deda. Poznato je da je njihova moć pomagala Ciehu da
živi još decenijama posle svojih ispisnika.
SoPeng je hteo da zaurla niz uvreda Zao Hsii u hce, hteo je da mu kaže da je
lažov. Ah, nije rekao ništa jer je znao da bi ga te reči odale. Zao Hsia bi
zaključio
da Liang ima smaragde, a on je znao da to ne sme da otkrije.
- Treba da bude tako - rekao je Zao Hsia - naš deda je slab i bolestan, život
ističe iz njega. Bez smaragda naš deda će nestati - prilazio je bliže SoPengu -
Liang to zna, a ipak je uzela smaragde. Sada mora da bude kažnjena.
Za trenutak se ličnosti dva mladića pomešaše. SoPeng shvati kakvo užasno biće
može da se izrodi iz toga. Osetio je drhtaj, kao da je sama Zemlja zadrhtala od
te mogućnosti.
Onda je ugledao Zao Hsiu, stene, čuo je žubor vodopada ispod sebe i znao je da
je sam i obmanut. Bacio je pogled na moć Tautaua. Da nije imao dar, bio bi
hipnotisan govorom, bio bi ubeden da je sve ono što Liang govori tačno.
SoPengu je sada bilo sasvim jasno da samo on može da spase Liang sigurne smrti
koju joj priprema Zao Hsia.
Uhvativši metalnu zvezdu u svom džepu on je istrže i baci na Zao Hsiinu glavu.
Zao Hsia se nije ni pomakao. Samo je podigao ruku i uhvatio zavitlanu zvezdu u
vazduhu.
- Ne znaš kako da koristiš ovo, brate - reče Zao Hsia. Okretao je metalnu zvezdu
među prstima. - Ovo ne može da me povredi. Ti ne možeš da me povrediš. - Cerio
se. - Ah, kad zvezdu baci pravi tanđian ona ubija.
Podigao je ruku, zvezda je bhstala na suncu. Ivice oštre kao brijač sijale su
kao da sakupljaju sunčevu energiju u sebe.
- Kao što ti rekoh, brate - reče Zao Hsia - nisi mi ostavio da biram. -
Zavitlao je zvezdu. - Ovo je tvoja karma.
U tom trenu SoPeng oseti nečije prisustvo iza sebe. Naterao je sebe da se ne
okreće, da ne misli na to ko je iza njega. Tak je bio pametan. Koristeći buku
vodopada, on je sakrio svoje približavanje. Krenuo je na Zao Hsiu iz jedinog
mogućeg pravca, tako da je SoPengovo telo bilo izmedu njega i tandiana.
Sve se odigralo u deliću sekunde i vrlo brzo. Sadašnjost je postala budućnost, a
budućnost je zauvek promenjena.
Tak je iskočio sa SoPengove desne strane, i bacio se na Zao Hsiu. SoPeng se
takođe pokrenuo prema bratu. Video je bljesak noža koji se pojavio u Takovo
desnoj ruci. U tom trenu je čuo fijuk, zviždanje kao da se pojavio komarac.
Udario je Taka u članak nogom.
Zvezda Je prozviždala pored Takove glave. Tak, ležeći na stenama uspeo Je ipak
da baci nož koji je pogodio Zao Hsiu u članak baš u trenutku kad ga se dokopao
SoPeng.
Onog trena kad ga je uhvatio SoPeng je shvatio da ne može fizički da se obračuna
sa svojim polubratom. lako Je SoPeng bio priHčno jak, nije bio obučen u Tautau,
a tu nije bila dovoljna samo snaga.
Nepripremljen za ovakav obračun, SoPeng Je pokušao da udan Zao Hsiu pesnicama,
kolenima, petama. Sve Je bilo uzalud. Zao Hsia Je izbegavao udarac telom, ih se
tako izvijao da Je SoPeng samo bolno udarao po steni.
Krajičkom oka SoPeng Je video da se Tak diže, da vadi revolver iza pojasa. AH,
dva mladića su bila tako prepletena da Tak nije smeo da se usudi da puca da ne
bi ubio SoPenga.
SoPeng Je pokušao da se odvoji od polubrata, ah kao da Je predosećao opasnost
Zao Hsia ga je držao
čvrsto uza se. Istovremgno je uspeo da se dočepa SoPengovog grla. Stezao ga je
prstima. Stezao ga je sve jače.
SoPeng se borio što je više mogao, ali znao je da je to bezuspešno. Zao Hsia ga
neće pustiti sve dok ga ne ubije.
SoPengov um je bio zahvaćen užasom, tražio je način izbavljenja. Nije mogao da
ga nade. Znao je da će umreti.
S tim saznanjem on se prepustio, opustio se u dubini svog bića i onda je otkrio
šta treba da uradi.
Koristeći težinu ne samo svog tela već i duha, on je pomakao njihov centar
ravnoteže. Nagnuo se na Zao Hsiu umesto da pokuša da se odvoji od njega. Gurnuo
ga je snažno svpjim duhom.
Cuo je krik ptice u ietru. Cuo je žuborenje vode, osetio je udaranje vode po
stenama.
Onda su oni kliznuli niz stenje, paH u vodu. U poslednjem trenutku SoPing je čuo
kako je Tak kriknuo.
Dva mladića je zahvatio vodopad. SoPengov dar mu je nedvosmisleno govorio da mu
je voda saveznik i da će Zao Hsia popustiti stezanje. SoPeng je dahtao. Usta su
mu bila puna vode. Počeo je da se davi.
Vodopad, koji se kao elementarna nepogoda obrušavao na stene u dubini, prepun
energije poneo ih je obojicu sa sobom, u nepoznatu sudbinu.

Druga knjiga
Ponoć Šin-Ja




Koliko nas često strah od jednog zla goni prema mnogo gorem.
Nikola Boalo-Despro


Visovi Asama Vašington Ist Bej Bridž Tokio Hbdaka
Leto, sadašnjost


- Tanđian.
Svi su se sledili kad je Tanzan Nangi izgovorio tu jednu jedinu reč.
- To ne zvuči japanski - reče Justina.
- I nije japanski - reče joj Nikola - mislim da je reč kineska.
Tanzan Nangi ozbiljno klimnu glavom.
- Potpuno si u pravu - obratio se Justini, ali bilo je jasno da govori da bi i
Nikola čuo. - Ranije si me pitala ko može da stvori Širo ninđu. Sada je sasvim
jasno da se to dogodilo Nikoli, nemam drugog izbora. Moram da ti kažem.
- Ne! - kriknu Nikola. Nangi reče:
- Ako ima Ijubavi između vas, onda joj svakako treba reći.
- Upravo zbog te Ijubavi želim da je držim izvan toga - reče Nikola, slep za
bol kgji je prouzrokovio Justini.
- Ljubav može sve da izdrži - reče jednostavno Nangi - to što sebe lišavaš
Ijubavi, samo je još jedna manifestacija Širo ninđe. - Dugo je čekao da ove reči
padnu na predviđeno mesto, a onda je dodao. - Napad koji je od tebe stvorio Širo
ninđu prevazilazi mogućnosti i sposobnosti Crnog ninđe. To je čak van domašaja
ninda senseia. - Oči su mu sijale. - To je domen tanđiana.
Shvatajući da je Nikola tek došao iz bolnice, i da će se lako zamarati, Tanzan
Nangi je želeo da udari odmah u središte stvari.                        f
- Nema sumnje da je biće koje ste ti i žena iz policije videli u doktorovoj
ordinaciji bilo ninda - Nangi je obazrivo posmatrao Nikolu. - Dase slažemo o
tome?
Nikola je čuo sebe kao da mu glas dolazi iz velike daljine.
- Da, bio je ninđa.
- Dasi mogao kojim slučajem da otkriješ iz kojeg je rijua? - Nangi je mislio na
školu. Za nindu Nikoline sposobnosti nije bilo teško da razazna kojoj škoii koji
ninđa pripada. Lakb bi to zaključio po tome kako se kretao, koju je strategiju
primenjivao, koja je oružja koristio.
- Nisam - reče Nikola i oseti bol u srcu. .fi,i:        Nangi klimnu glavom.
- To je još jedna manifestacija Širo ninde. Kako Nikola nije ništa rekao, Nangi
je ponovio
nekako ubedljivijim glasom.
- Moraš da se suočiš sa činjenicom da si Širo ninđa, da si napadnut i da je
tvoj napadač neko ko savršeno zna Tautau.
- Nema dokaza za to - reče Nikola obazrivo - da Tautau ili tanđiani uopšte
postoje.
Nangi izvadi cigaretu, zapali je.
- Ne mogu da podnesem dim cigarete - reče Nikola - ti to dobro znaš.
Cak mu je u sopstvenim ušima glas izgledao svadalački.
- Verujem samo u ono što vidim - reče Nangi - a tako je i sa tobom. - Povukao
je dim iz cigarete i dopustio da mu dim polako izlazi kroz nozdrve. - Hoćeš li
me sprečiti da ne pušim? - Jeknuo je s odvratnošću. - Pogledaj se. Ne možeš čak
ni da se digneš iz kreveta. Napao te je ninđa. Bez Gecumei no mićija ti ne možeš
da odrediš kome rodu pripada, a kamoli da se boriš sa njim. Samo zahvaljujući
božjoj milosti ti si živ, pa možeš da nam ispričaš o tom sukobu. - Žmirnuo je
kroz dim. - Koliko si još podataka prikupio?
- Gubi se odavde!
Justina zadrhta kad je Nikola viknuo na Nangija. Možda je to bilo ono što mu je
bilo potrebno Ogromna razočaranost u prijatelja na trenutak je rašči stila
NikoUn um: tada je shvatio šta je Nangi uradio. Sta li je Nangija nateralo da
posle toliko godina nepušenja sada zapali cigaretu? pomisHo je Nikola. On je
zbog njega prekršio svoju zakletvu, a zakletva mu je mnogo značila. Bes koji je
Nangi oslobodio u njerau raširio je kapije koje je Nikola držao zatvorene svojim
duhovnim moćima.
Sve dok bude odbacivao mogućnost postojanja Širo ninđe, on neće prihvatati
pomisao da mu se nešto loše desilo. Kad bi prihvatio istinu, morao bi da shvati
da mu je život okrenut naopako. Što je još gore, moglo je da mu se dogodi da
više nikada ne bude isti čovek.
Širo ninđa ie bio stvarnost: sada su mu ostaU
samo smaragdi. Nikola je znao da mora da učini sve što može da bi SoPengovu
čudnu i daleku magiju sačuvao od ruku, neprijatelja.
Bilo je čudno što je razmišljao o tome kao da je život daleko od tih dragocenih
smaragda. Tek sada, kada im je zapretila opasnost, Nikola je shvatio koUko mu
oni znače mada još nije imao pojma kako funkcionišu.
Nangi je bio u pravu. Nikola je skoro zajecao, tohko se osećao bespomoćnim i
slabim. Talas očajanja opet ga zahvati. “Sigurnost očajanja skršiće te mnogo
više nego što bi mogao poraz”.
- Žao mi je, Nangisan - reče Nikola - molim te oprosti na mojoj nevaspitanosti.
Nangi ugasi cigaretu.
- Postoji vreme kad strah može da uništi i najveću Ijubaznost - nagnuo se preko
svog štapa sa glavom zmaja. - Pre nego što naučiš da ponovo hodaš, moraš da
prihvatiš činjenicu da si bogalj. Širo ninda ti to čini. A iza Siro ninđe nalazi
se mudar, smrtonosni neprijatelj.
- Tandian - reče Nikola.                                   A Justina upita. St -
Ko je tanđian?
  Nangi je sačekao da Nikola odgovori aU, kada je bilo jasno da ovaj nema namere
da daje objašnjenja, Nangi reče:
- Sasvim jednostavno, neki veruju da su tandiani bili prethodnice ninđi: da je
oštra disciplina Tautaua u osnovi ninđucua. Ali Tautau je mnogo primitivniji,
prema tome mnogo moćniji na način na koji profinjena discipUna ninducua ne može
da bude.
- Tautau je prepleten sa. magijom - reče Nikola.
- Magijom? - Justina ponovi kao eho.
- Tako nešto je imala Akiko - reče Nangi obazrivo. - Mnoge sekte ninđucua
koriste neke vrste niže magije iH kvazimagiju, hipnozu i tome sHčno. AH, magija
Tautaua prenosila se verbalno s generacije na generaciju, tokom vremena a kroz
japansku kukuru. Tandiani su drugačiji. Njihova discipHna je ostala netaknuta,
čista i primitivna, kao što je bila nekada. Njihova magija je stvarna, veoma
moćna. Akiko je bila miko, veštica. Jasno je da je bila obučena prema Tautau.
- Ona nije bila tandian - reče Nikola.
- Nije - složi se Nangi - aH, ninda sa kojim si se sukobio pre dva dana svakako
jeste.
- Ko god da je tandian - reče Justina - jasno je da mu je cilj da uništi
Nikolu. Dabilo ko zna zašto?
- Senke uklopljene u ninđucu - reče Nangi - stvaraju sopstvenu opasnost.
Kada je ugledao Justinin izgubljeni pogled, Nikola reče:
- Nangi želi da kaže da taj napad ne mora uopšte da bude Hčne prirode. Pošto
sam pripadnik Akaininducua ja sam nešto kao meta. - Onda, kao da se nečega
setio, Nikola reče Nangiju. - Tomi Jakuzava, detektivnarednik, rekla mi je da
postoji mogućnost napada na moj život od strane Crvene armije.
- Sta je to? - reče Nangi. - Neke neosnovane giasine?
-    Ona kaže da je njeno 0ieljen;e uhvatilo 4 dešifrovalo neku tajnu poruku.
- Ne možeš da se boriš sam i nenaoružan protiv tanđiana - reče Nangi.
- Znam to - reče Nikola. - U stvari, otkako sam izgubio Gecumei no mići, ja znam
šta treba da radim. To je kao ... - okrenuo se da pogleda krozprozor u vrt
koji je toliko voleo. Mogao je da oseti duh svoje tetke Itami svuda oko sebe i
iz njene aure mu je dolazila hrabrost. - ... da je neko ostavio tragove za sobom
pa je svaki moj korak obeležen.
- Ili kao da je to neko uredio za tebe - primeti Nangi. Zabio je vrh svog štapa
za šetanje u pod. - Ta poruka Crvene armije je očigledno deo taktike tanđiina da
poseju zabunu. Crvena armija nema razloga da ti žeU zlo.
- Znam to - reče Nikola. Nangi se oštro zagledao u njega.
- Reci mi kakvu si taktiku smisUo.
Nedelju dana kasnije, dok se penjao uz planinu, Nikola je osećao kako vazduh
koji udiše postaje sve hladniji i odjednom se setio tog razgovora. To mu je dalo
neku duhovnu utehu, nešto što mu je nedostajalo. Blokirao je zavijanje vetra dok
se penjao kroz sneg do članaka. Na ovoj visini, dah mu se kondenzovao ispred
iica, zamagljivao mu je vid. Još je bilo leto aU ovde u Asama kogenu, na
visovima severnih Japanskih Alpa, uvek je biio hladno.
Pričvrstio je bolje naramenice ruksaka i, uprkos fizičkom bolu i klonulosti,
nastavio je da se penje. Više ga je razdirao duhovni bol, bio je to jači bol
nego bilo koji drugi koji je moglo da oseti telo, i on ga je vukao napred.
Iznad Asamejama, neka dva kilometra više, Nikola zastade ispred granitne stene.
Naslonio se leđima na nju, uživajući u večnom prisustvu kamena, njegovoj
elementarnoj snazi. Cučnuo je, gurnuo šaku snega u usta, dopustio da se istopi.
Sažvakao je komad suve govedine.
Bio je umorniji nego što je verovao. Penjanje uz planinu zahtevalo je izuzetan
fizički napor. U normal
fioj situaciji ovakvo putovanje za njega ne bi bilo ništa drugo nego primerena
vežba.
AH, ovo nisu bila normalna vremena, on nije više bio onaj stari Nikola Lajnir.
Shvatio je da če morati da se navikne na tu bolnu realnost. Ipak je bio samo
čovek i u jednom času, na oštroj ivici Asamajama zamalo da se izgubio, osećajući
neverovatnu potrebu da jeca od straha i nezadovoljstva. Bilo bi to nešto najgore
za njega - samosažaljenje. Nije u svom novom životu imao prostora za tu vrstu
osećanja. Ona su samo mogla da potkopaju njegovu odlučnost da uđe u boj sa
tanđianom, uprkos tome što je sada bio Širo ninda.
Kada je stigao na vrh Asamajama, Nikola je počeo dugo opasno spuštanje u alpsku
doUnu, obUka činije, koja je bila obrasla raskošnim brezama. Tu i tamo videlo bi
se po neko drvo breskve, neočekivano u ovoj oblasti.
Pogledao je stazu kojom je došao. Onda je pogledao dole, ispred sebe, gde su se
završavali poslednji putevi. Video je nekoHko vila od drveta i kamena, kao
prikucanih za strane planine. Tu su bogati gradani Tokija dolazili da provedu
vikende, osamdesetak kilometara na severoistoku od metropole.
Nije on tražio vilu već nešto naUk na zamak. Dok ga Je tražio pogledom, mislio
je na Akiko, Saigovu Ijubavnicu, a zatim i svoju Miko. Veštica.
Akiko je opisala zamak u Asarni i objasnila NikoH kako se do njega dolazi. Učila
je Kanaku ninducu sa NikoHnim rođakom Saigom, u škoH u Kumamotou. AH ovde, u
Asama kogenu, Akiko je učila jaho, magiju mikoa.
Spuštajuči se niz greben Nikola ga ugleda: Jami Doki zamak, Zmaj u tami, gde je
prebivao Kioki, majstor jahoa. Kioki je bio jedini čovek koji je mogao da
spase Nikolu da ne ostane Širo ninda, jer Kioki je bio tanđian.
Akiko je ispričala NikoH sve o Kiokiju u toku svojih poslednjih časova na
zemlji. Ona je mogla da ga opiše tako dobro i tako detaljno, da je Nikola bio
ubeđen da će prepoznati tandiana čim ga ugleda. Akiko je učila kod Kiokija sedam
godina. To je bilo tokom 1960. godine. Prema njenim proračunima, on je tada bio
star četrdesetak godina; bio je prihčno mlad da bi bio majstor tako moćne
discipHne.
Akiko nije nikada izgovorila reč tanđian da bi opisala Kiokija, Nikola je
sumnjao da joj je Kioki uopšte rekao šta je. AH, prema onome što ju je naučio,
NikoH je bilo prihčno jasno da je Kioki tanđian. Opis njegovog izgleda - divlje
mongolsko Hce, više kinesko nego japansko - samo je potvrdivalo tu teoriju.
Nikola je sada morao da veruje da je Kioki tanđian, bila je to jedina njegova
nada u spas.
Kada je ugledao zamak koji je ponosno stajao i izgledao baš onako kako ga je
Akiko opisala, osetio je priHv vere da će ovde biti iziečen. Dolazio je bHže
tome da otkrije kakvu to moć imaju SoPengovi smaragdi. Ovde će oni oživeti: Siro
ninda će nestati.
Počela je da pada kiša. Fine igHce alpskih četinara Ijuljale su se na vetru, a
Hšće breze, pokazujući svoje srebrno naličje, plesalo je kao prema nekoj
koreografiji. Nebo je bilo belo poput ostriga, vazduh je bio pun mirisa
mahovine. Iznad vulkanskog visa Asamajama, vukla se plavosiva izmagHca i polako
prekrivala doHnu.
Vetar je duvao i kiša je padala skoro horizontalno. Nikola pogrbi ramena, podiže
kragnu svoje planinarske jakne, zakopča je oko grla. Bilo mu je
hladno, bio je sav prokisao, bilo mu je neophodno sklonište i preko potreban
odmor.
U toj atmosferi Kiokijev zamak izgledao je kao da se čas pojavljuje, čas
nestaje. Kada je Nikola krenuo niz stazu, činio mu se prihčno bhzu. Ah sada,
kada se našao u dohni, sve se izmenilo. Nikola je shvatio da treba da ide mnogo
dalje nego što je u prvi mah misho.
Misho je o svom susretu sa ninđom - tanđianom - u ordinaciji dr Hanamija. Tomi
Jazava je mishla da je to pokušaj ubistva koje je naredila Crvena armija. Nikola
je misho drugačije. Kao što je Nangi rekao, bilo je jasno da se ne radi o
pokušaju ubistva i da Crvena armija nema ni najmanjeg interesovanja za Nikolu
Lajnira. Ni Nikola nije mogao da smish ni jedan jedini razlog zašto bi oni želeh
da on bude mrtav. Ipak, postojala je još jedna dublja misterija koju je trebalo
rešiti: zašto ga tandia” nije ubio kada mu se pružila šansa?
Ako umreš sada, umrećeš suviše lako, nećeš shvatiti ... šaputao je tandian Nikoh
u uho.
Da shvati, šta?
Nikola nije imao pojma. Trudio se da odstrani iz svog uma osećaj potpune
bespomoćnosti koji je osetio dok ga je tanđian stezao. Bilo je to kao da njegovo
teJo, spremno i sposobno da odgovori na izazov, čeka na pravu komandu iz mozga.
Komanda nije dolazila. Zašto?
Vehkim naporom, Nikola se trgnu iz ambisa očaja. Otkrio je da hvata vazduh, da
mu dah izlazi kroz nozdrve, kao da je preplašena životinja. Zaprepašćen tim
nedostatkom kontrole, disao je polako, duboko, pokušavajući da se centrira. Nije
pomagalo. Uznemirenost je nastavila da se vrti kroz njegov duh, dok je magla
napredovala dolinom.
Najzad je stigao do zamka. Uskoro će videi Kiokija: uskoro će stanje Siro ninde
biti samo uspomena, gadan san koji će raspršiti Kiokijev jaho.
Ograda od vertikalnili gvozdenih greda poticala je iz srednjeg veka. Visoka
izrezbarena drvena kapija bila je nezaključana. Nikola uđe. Zastade na pragu
Kiokijevog doma, osluškujući tišinu unutar zamka. Mogao “ da oseti dim koji se
dizao sa vatre od drva, mirisan od smole, presgčen gorkim mirisom ugljena. Taj
dim je godinama napajao ovaj dom. Kada je Nikola ušao unutra, osetio je neki
miris koji nije mogao odmah da identifikuje ali se taj miris kovitlao.oko njega,
kao malopre magla koja je silazila sa planina Asama, kao ona zastrašujuća para
kroz koju je padao i padao.
U tom trenutku pomisli na Justinu. To sećanje ga pogodi kao bodež u srce.
Nedostajala mu je. To je bilo skoro nepodnošljivo. Talas očaja ga obuze pri
pomisli da više nikada neće moći da uspostavi svoju staru vezu sa njom dok je
Siro nmda. Pomisao na to natera ga da požuri sa svojom misijom i da nađe
Kiokija, ubedi ga da iskoristi svoju tandiansku magiju da rastera ono što je
tandianska magija stvorila.
Išao je iz prostorije u prostoriju. Sve su bile prazne ali videlo se da se u
njima živi. U Sobi svih senki, gde je jednom Akiko klečala da bi učila jaho
lekcije, plamenovi koji su lizali bacali su oštre senke u svaki ugao prostorije.
Na gornjem spratu Nikola ude u Sobu s iukovima. Tatami dušeci pokrivali su pod.
Soba je bila podeljena tradicionalnom kineskom Mesečevom kapijom. Nikola klimnu
glavom u znak razumevanja. Tandian je u osnovi bila kineska disciplina.
Ispod Mesečeve kapije video Se prolaz između dva tatamija. Pre nego što će proći
kroz kapiju, zastao
je. Još u prvoj polovini sobe, kleknuo je, zagledao se u dve tamne ivice dušeka.
Primetio je veliki prostor izmedu dva dttšeka ispod kapije. Odmah je pogledao
gore i video da je kapija otškrinuta.
Osvrnuo se oko sebe, video veliki podni jastuk, stavio ga ne grudi i prošao kroz
kapiju.
Mač zašišta kroz vazduh i raseče jastuk na pola. Kada se mač povukao u svoje
skrovište, Nikola skoči kroz kapiju.
Hteo je da brzo pretraži prostoriju ah je, umesto toga, stajao kao statua.
Uskoro je osetio sitno podrhtavanje ispod kože. Mučninu u stomaku.
Našao e Kiokija, tanđiana.
Kioki je ležao raširenih ruku i nogu u jednom ugki sobe. Bilo je toliko krvi na
sve strane da Nikoli mje bilo jasno kako to cia nije osetio taj miris. Onda se
setio da su na sve strane bih zapaljeni đos štapići.
Poktko, kao u snu, pribHžavao se lešu. Zagledao se užasnut. Kiokijeva koža bila
je isečena precizno na trake, svaki santimetar njegovog tela bio je otvoren.
Komadi kože, sakupljeni kao kruna, u središtu leša.
Tandianovo hce je bilo netaknuto. Nikola nije imao problema da prepozna Kiokija,
prema onome kako mu ga je Akiko opisala - kao da uopšte nije ostario od onoga
doba kad je ona učila kod njega.
Iz ove bhzine, miris smrti nije mogao da se izbegne. Uprkos tome, Nikola kleče
pored leša. Očaj koji nikada ranije nije osetio sada ga je obuzeo. Kioki je bio
njegova jedina nada, i sada mu je i ta nada bila oduzeta. Šta da uradi? Daje
njegova karma ta da ostane Širo ninda sve dok njegov nepoznati protivnik ne dođe
i ne ubije ga?
Ne, ne. To je nemoguće. Nikohni prsti se stegoše u pesnice. Borio se protiv
beznadežnosti te situ
acije. Ali onda se javio novi strah. Kioki je bio tanđian, majstor Tautaua. A
ipak je bio živ odran. Ko je to učinio? Ko je mogao da ima takvu moć?
“Nemamo moć, ako ne možemo da koristimo našu maštu”. - Kanzacusan, Nikolin prvi
ninđa sensei, mu je to rekao. - “Ako znamo da celovitost umtelo održava
ravnotežu u Ijudskoj školjci, znaćemo da moć i mašta mogu da nam pokažu Put u
Ijudski razum”.
Kanzacusan, mali i snažan, miran kao stena u uskovitlanom lišću, gledao je u
Nikolinu dušu svojim crnim očirria, reči su dodirivale žice njegovog sečanja.
“Drugi kažu da je biti ekscesan isto što i biti neadekvatan. Takvi sensei nemaju
mašte koja je sinonim za eksces. Da, istina je da u celovitosti umtelo eksces
mora da bude izbegnut. Ali u odnosu moćimaginacija je nešto sasvim drugo: on nam
predstavlja novu grupu zakona - koje je nemoguće prihvatiti, jer mi priznajemo
samo Put - a to i nisu zakoni”.
“Sada možemo da razumemo poreklo haosa zato što on može da vlada u celovitosti
moćmašta. To je strana neobuzdane moći. Mašta drži haos pod kontrolom znajući da
je moć sa premalo mašte poražavajuća ne samo za onog ko je ima već i za one oko
njega. Nikada ne zaboravi, Nikola, da je ninđucu u osnovi celovitosti moćmašta.
Oni koji iskorišćavaju to učenje su dorokusai, zlikovci koje treba uništiti”.
Uz drhtaj spoznaje, Nikola je shvatio da je u ordinaciji dr Hamanija sreo
dorokusaia. Ako je to bilo tačno, čak ni SoPengovi smaragdi, bez Gecumei no
mići, neće mu pomoći da preživi.
Daglas Houv, predsednik Senatskog komitieta za oružane snage, stajao je na
zakrčenoj Viskonsin ave
niji izvan gradske zone Vašingtona. Dok je posmatrao okolinu, njegova kola,
tamni Linkoln kontinental, kliznuše i stadoše ispred njega i on uđe. Linkoln
odmah krete.
Houv spusti upakovani poklon na zadnje sedište i reče samo jednu reč:
 Kod Nore.
Njegov šofer i telohranitelj Majkl samo kUmnu glavom. Dok je ogromni automobil
kUzio kroz saobraćaj u to kasno jutro u Vašingtonu, Houv se zavaUo u kožnim
sedištima. Pismo je čekalo na njega. Poslato je telefaksom iz njegove
kancelarije. Uzeo ga je iz mašine.
Upalio Je svetlost, stavio na nos naočare s pola stakla i počeo da čita. Reči mu
nisu ništa značile. Još je razmišljao o odelu Luis Fero od svetlo sive vune koje
je bilo najava nove kolekcije i koje je on upravo podigao iz radnje. Još prošle
nedelje je odabrao tq odelo i ono je sašiveno za njega kod Saksa Žandela, prema
krojačkoj bisti načinjenoj po merama njegovog tela. Cuo je da je svojevremeno
Džon Kenedi dao da se takva ista figura načini prema MeriUn Monro, da bi
povremeno mogao da joj kupuje poklone - haljine, žakete iU kostime.
Sa naporom se koncentrisao na pismo. U njemu je bilo reči o broju nosača aviona
koje je trebalo predvideti u budžetu za iduču godinu. Houv je zapisao svoj
komentar na margini, potpisao ga je i vratio priručnim telefaksom u svoju
kancelariju. Odložio je zatim naočare.
Istinu govoreči, nije njemu na umu bilo baš odelo Luis Fero već ono što je ono
predstavljalo: nije to bio poklon, bila je to nagrada za dobraobavljeni posao.
Nije još znao šta će na kraju iz toga da se izrodi, aU bilo je dobro da čovek
bude spreman na sve.
., Linkoln kontinental skrete u uUcu R. Ostavlja
jući odelo Luis Fero na sedištu, Daglas Houv na tren oseti kao da ostavlja deo
sebe u kolima. Odmah je prešao preko te slabosti i izašao je u blistavo
vašingtonsko jutro.
Bilo je neverovatno vlažno i vruće, što nije bilo ništa novo za grad na Potomku.
Ah, Houv je kao i uvek bio uredan i svež, odeven u crno odelo na pruge,
briIjantnu belu košulju od egipatskog pamučnog platna, šivenu specijalno za
njega. Imao je raskošnu kravatu od tamne svile, dobro odabrane šare, tako da ni
najmanje nije krila lepo krojeno odelo već je upravo naglašavala njegov savršeni
kroj.
Houv je bio visoki mušarac sa lepom kosom boje peska iznad visokog čela koje je
odavalo mislioca. Lice mu je bilo čudno, imalo je izraženu bradu, upale obraze i
okrugle plave oči koje su intenzivno sijale. Nije bio lep ali je umeo da se
ophodi sa Ijudima od kojih još niko nije rekao da njegovo lice podseća na njušku
lasice.
Sef sale kod Nore pozdravi ga širokim osmehom, povede ga u njegov uobičajeni sto
u uglu. Odatle je imao celu salu kao na dlanu.
Kroz nekoliko trenutaka pojavi se Bladi Meri na njegovom stolu. Houv povuče dugi
gutljaj, dopusti sebi luksuz da dobro pogleda po restoranu. Klimnuo je glavom
nekolicini Ijudi koje je poznavao i koji su ga voleli. Prostorija je već bila
tri četvrt popunjena. Znao je da za desetak minuta neće biti nijednog slobodnog
sedišta.
Bacio je pogled na svoj Polo sat. Bilo je dvanaest i dvadeset osam. Brislingu je
preostalo još samo dva minuta da prode kroz vrata restorana kod Nore i sedne za
njegov sto. Dva minuta i odbrojavanje.
Houv nije mnogo brinuo o Brislingu i vestima
koje donosi. Brisling će bez sumnje biti nestrpljiv da ih što pre preda, da neće
sečekati ni civilizovani period vremena da se donese piće i popije u miru.
Sve u svemu, Dejvid Brisling je bio dobar pomoćnik. Bio je dovoljno pametan da
sam obavi neke poslove, ali bio je dovoljno glup da je Houv mogao da ga
kontroliše. Houv je uvek o njemu mislio kao o promašenom idiotu, nešto što bi
Houv mogao da stvori u svojoj laboratoriji u XXI veku da je bio genetski
inženjer.
Bilo je još trideset sekundi do predviđenog vremena i tačno tada se pojavio
Dejvid Brisling, žureći ka šefu sale. Dok su Brislinga vodili prema njegovom
stolu, Houv pomisli dabi u neko drugo vreme njegov pomoćnik mogao da bude i
agent CIA. Brislinga je bilo teško opisati, bio je to čovek iz Srednje Amerike,
čovek čvrste grade. So Zemlje.
Dejvid Brisling sede za sto bez pozdrava i pomalo zadihano reče:
- Mishm da imam odgovor.
-    Zdravo, Dejvide - Daglas Houv je veoma držao do vaspitanja i civdizacijskih
manira. Za njega su oni bih sinonimi za disanje, za život. Kao sin seljaka, nije
dobio ni jedno ni drugo ah se potrudio da ih stekne tokom života.
Samo ponekada bi mu palo na um da je njegovo neprijateljstvo prema Kotonu
Brendingu dehpiično poticalo i od toga što je Koton imao sve ono što Houv neće
nikada imati: Brending je dolazio iz prave porodice, diplomirao je na pravim
univerzitetima, imao prave prijatelje, prave veze, imao je pristup u prave
klubove. Unutrašnji krugovi moći otvarah su se samo ehti koja je to bila po
rođenju, po novcu i starim porodicama. Ti Ijudi - kao što je bio i Brending -
imah
su sve pred sobom od trenutka kada su rođeni, dok su jadnici kao što je bio Houv
morali da se tuku za svaku mrvu i neverovatno ponižavaju da bi nešto postigli.
Pa ipak, vrata - važna vrata moći unutrašnjeg kruga - ostajala su uvek
zatvorena.
Brisling klimnu glavom Houvu, zašušta nekim papirima.
- Mislim da smo dobili ono što smo želeli od Džonstonovog instituta.
Govorio je o studiji koja će im dati podatke o projektu Košnica: četiri
milijarde dolara vladinog novca otišlo je u vetar zbog proklete Istraživačke
kompjuterske agencije Kuvara Brendinga. Traganje za Svetim gralom kompjutera
koji razmišlja bilo je teorijski dobro, ali za neku privatnu firmu. Ali, uvući
vladu u to, naterati je da traži novac poreskih obveznika a onda trošiti na
traganje za veštačkom intehgencijom bilo je, prema Houvljevom mišljenju san koji
se otrgao razumu i sve je to bilo ludo.
- Pročitajte ovo.
Oklevajući da stavi na oči svoje polunaočare, Houv reče:
- Ispričaj mi ukratko.
Brishng je otkrio da dvojica od petnaest ijudi koji su radih u timu na
Džonstonovom institutu nisu baš sigurni da je projekat dobar. Jedan od njih je
hčno direktor Insitituta, dr Rudolf.
Bio je to sjajan podatak za kojim je Houv tragao. Bio je to način da se obori
užasno visoki račun. Znao je da će mu biti potrebno još činjenica i da će morati
da angažuje tim istraživača da mu ih nađu. Dve stvari su bile veoma važne: pre
svega, Houv nije hteo da se hčno umeša u to istraživanje u slučaju nekih
posledica a zatim, bio je suviše nestrpljiv.
Strpljenje je bilo jedna od glavnih odlika Kuvara Brendinga. Bila je to vrlina
koju Houv nije mogao da otkrije u sebi i zbog toga je još više mrzeo Brendinga,
jer ju je ovaj posedovao. Brendingova strategija sastojaia se u tome da čeka
svog protivnika - bez obzira ko to bio - da vidi kako će ovaj načiniti grešku a
onda da udari. Bila je to strategija koja je mogla da bude uspešna samo ako je
koristi čovek koji je istovremeno i strpljiv i bez ikakvih drugih njana. Za
takvog čoveka, to je bila moćna strategija. Ah, ako se takav čovek ikada saplete
- i to javno - to će značiti ne samo opasnost po njegovu karijeru nego će ona
sasvim otići u paramparčad.
Kuvar Brending je bio takav čovek. Houv se trudio da saplete Brendinga što bolje
može.
Houv potapša izveštaje iz Džonsonovog instituta. Osmehnu se i reče:
- Moram da priznam da si dobro obavio posao, Dejvide.
Hvahti Brishnga i slati ga na Brendinga, to je bilo kao da se šalje trenirana
buva da dovede besnog bika. To hi hilo sasvim prihvatljivo, sve dok huva ne hi
postala svesna svog statusa pomisho je Houv i vratio dokumentaciju svom
pomoćniku.
- Cuvaj to - reče mu - dodaj sve u dokumentaciju o Brendingu koju smo već
sakupih. I dobro proveri da sve bude na sigurnom. To je sada strogo poverljivo.
Brishng khmnu glavom i skloni sve fascikle.
- Sada bih hteo da nadeš način da bolje iskoristiš te informacije. Kopaj malo
dublje po životima tih naučnika, vidi koji bi od njih mogao da bude najlakši
plen, onaj najranjiviji. - Pošto je video Brishngov pogled, dodao je da ga
razuveri. - Ne brini, Dejvide. To radimo zbog dobre stvari a ne zbog zla. To će
nam poslužiti da najzad dodemo do našeg cilja.
U tom trenutku, šef sale se pojavio, doneo tel fon i uključio ga pored njihovog
stola.
  Telcfonski poziv za vas, senatore Houv - reče on 1 stavi telcfon na sto.
Houv princse slušahcu uhu.
- Da? - rečc u slušahcu.
  Jesipočeo da jedeš? - pitala je Šisei.
Houv sc osmehnuo, kao da je mogao da vidi njen izraz hca.
  Nisam rcčc - ah nameravam da to brzo obavmi.
- Zurba c moj omiljcni purgativ - rečc Šisci, ah on jc to već znao.
  Gde si?
- U telefonsko govornici - rcčc ona, dajući mu na znanjc da jc hnija bezbedna.
- Kako idc tvoj obrok? pitao jc Houv. Sjajno - odgovorihi jc Sisei.
-    Dobro. Zchm cfa sc vratiš za ćctrdcset osam časova.
- Ah, rckao si mi ...
Houv spusti slušahcu. Pozvao c kelncra i, ne hajući za to da pita Brishnga cfajc
sprcman, naručio je ručak. Zaboravio je sada na svoiu odluku da sve bude brzo.
Tomi Jazava jc otišla u pohcisku stanicu čim e pu.štena iz bolnicc. Ncko jc
sedco za njenim pisaćim stolom. Jedan od pohcajaca u uniformi reče jo da c čovek
Tanzan Nangi čeka vi.še od jcdnog sata.
Zastala je kraj kuhinjicc, pnpremila je dvc .šoljicc čaja i odncla ih na svoj
sto. Poklomla sc dok se predstavljala. Izvinila se .što ju je Nangi tako cJugo
čekao.
On prihvati čaj od nje i neko vreme su oboje pili u tišini. Nangi se raspitivao
za njeno zdravlje. Pili su dalje čaj.
Vladala je mrtva tišina.
Posle propisanog vremena, Tomi reče:
- Sta mogu da učinim za vas, gospodine Nangi? To što ste me toliko dugo čekali
pokazuje mi da je vaša misija veoma hitna.
- Mishm da jeste - reče Nangi - aH, ne onako kako vi misHte. Dok se gospodin
Lajnir oporavlja, voleo bih da sakupim što mogu više informacija o čoveku koji
vas je napao u ordinaciji dr Hanamija.
Tomi zadrhta.
- AH, vi ste svakako razgovaraH sa gospodinom Lajnirom. On vam je sigurno dao
sve moguće činjenice.
Nangi kHmnu glavom.
- Naravno da sam razgovarao sa gospodinom Lajnirom o incidđntu. On je još bio u
šoku. Sem toga, on nije obučen da kao poHcijski službenik prikupi i zapamti
određene informacije. Detektiv kao što ste vi ima posebnu obuku koju ...
Tomi je ćutala. Samo je posmatrala Nangija i trudila se da sazna za čim on
traga. Pošto nije našla ključ svojih sumnji ni u njegovim rečima, ni u njegovom
izrazu, ona reče:
- Smem li da vas pitam šta će vama takva informacija?
- Želim da otkrijem ko je ta osoba.
-   Zar ne mislite da je bolje da to prepustite gradsko policiji, gospodine
Nangi.
- Pa i nije - reče Nangi. - Ta osoba je ninda. Staviše, ja verujem da je on
tanđian. Da li vam je poznat taj izraz, detektive Jazava? Neki smatraju da su
tanđiani preteče ninđi. Oni su obučeni u takvim veštinama da niko od nas ne može
čak ni da zamisli tako nešto.
- Ma hajde, gospodine Nangi.
- Razmishte samo o napadu na gospodina Lajnira i na vas, detektive Jazava. Daje
bilo nešto neobično u tome? Davas je savladao sa teškoćom ih sasvim lako?
Razmishte o tome kako su dva lekara ubijena. Daje bilo nečeg neobičnog u tome?
- Sve je bilo neobično - priznala je Tomi. - Ah to za mene nije ništa novo.
Mishm da biste vi bih zaprepašćeni svim onim što ja svakoga dana dobijem na
pisaći sto. To je deo mog posla, gospodine Nangi - ona podiže fasciklu, otvori
je da bi on video šta je unutra. - Pogledajte ovo, na primer. Tužna i bizarna
hronika o Mariko, plesačici u Svilenom putu, znate jednom od onih tokudaši
salona. Bila je mlada lepa devojka - nekada. Sada je pogledajte. - Pokazala je
jezive shke Marikinog unakaženog leša.
Možda zbog svog raspoloženja ih zbog same pomish da je taj uobraženi jednooki
gospodin hteo da prati sumnjivca, ono što nije uspevalo ni snažnim pohcajcima,
Tomi je odabrala da mu pokaže baš ovaj dosije ne bi li ga šokirala. Mada je
Senđin naredio da se taj dosije skloni, ona je ipak svesno prekršila naredbu.
Na njeno iznenađenje i tugu, Nangi nije ni trepnuo niti uzdahnuo pri pogledu na
te grozne slike. Umesto toga, pokazao je na jedan deo njenog izveštaja.
- Sta je to? - pitao je.
- To je prepis, rukom napisane, beleške koju smo našli gurnutu u Marikina usta.
Na njoj jo pisalo: “Ovo je mogla da bude i vaša žena”. Poruka je bila ispisana
krvlju.
- Da li bih mogao da vidim original?
Tomi sleže ramenima, prelista dokumente u fascikli, stiže do kraja i nade ono
što je on tražio. Pružila mu je komadić papira i onda ga je posmatrala,
fascinirana kako ga on okreće na jednu i drugu stranu.
- Postoje rupe na papiru - reče on.
- Znam, primetila sam.
- Hteo sam da kažem da je papir isečen kada su reči upisivane - pokazao je -
vidite, ovde ... i ovde ... Zanimljivo. Odmah se vidi da poruka nije pisana
četkicom. Izgleda da nije pisana ni običnim perom - zagledao se u nju, a njegov
jednooki pogled ju je na tren zbunio. - Mislim da je instrument kojim je Mariko
oderana poslužio monstrumu da napiše poruku.
- Da? Tomi nije znala kuda to vodi.         Nangi spusti papir na sto.
-  Zar ne vidite?
-  Da vidim, šta?
            Ćutao je neko vreme, a onda je rekao:
- Recite mi, detektive Jazava, šta znači ta rečenica: “Ovo je mogla da bude i
vaša žena”, mislim, šta znači za vas?
-   To je poruka - reče Tomi. Toliko puta je pregledala tu dokumentaciju da je
sada govorila kao da je to snimljeno na traci. - Namenjena, očigledno, nekome ko
Je bio povezan sa Mariko.
- Nekome? Kome?
-   Nikada nismo mogli sa sigurnošću da utvrdimo njegov identitet. Jasno da je
to bio neko sa kim se Mariko vidala.
- Ah - reče Nangi - sada mi je sve jasno.
- Sta je tu jasno? - pitala je Tomi.
-   Trenutak ranije vi ste ovo krvavo črčkanje nazvali porukom.
Tomi klimnu glavom sa sigurnošću policajca.
- Pa to i jeste poruka.
- Nije - reče Nangi - to je upozorenje. “Ovo je mogla da bude i vaša žena”
napisano je krvlju, pomoću metalnog sečiva. Šta mislite, šta to znači? Tu je
pretnja i tu ima nečeg mnogo više nego što je naglašeno. Mislim - oprostite što
ču to reći - da ste se vi pogrešno usmerili. Igračica Mariko nije ubijena u besu
ili zbog Ijubomore. Njena smrt je bio dobro prostudirani šahovski potez, samo
jedan u obilju drugih. Ta pretnja, to upozorenje: “Ovo je mogla da bude i vaša
žena” nanicnjeno je samo jednoj osobi. Ona treba da bude centar vašeg
istraživanja i interesovanja, mis Jazava. Mariko je bila samo pion koji je
korišćen da bi se izvršio pritisak na tu osobu. Zašto?
Tomi je polako odložiLa krvlju ispisanu poiuku u dosije, zatvorila ga je. Bila
je besna. Ne zbog Tanzana Nangija koji je, ipak, samo ukazao na istinu. Bila je
besna na sebe što nije videla ono što je bilo toliko očigledno. Ona je bila
toliko obuzeta jadnom Mariko i njenom sudbinom da joj je promaklo da vTdi tako
neke očigledne stvari. Ugradila je sebe u ogromnu slagaHcu i onda je objektivno
postalo subjektivno.
Pokazujući Marikin slučaj, Tomi je pktnirala da od Nangija napravi budalu koja
pokušava da se igra detektiva. Umesto toga, uzvratio joj je njenom strategijom i
ubedio je u svoju intehgenciju i dublje poimanje stvari.
- Kako vi žehte - reće Tomi tiho. Njen aikido sensei naučio ju je kako da
poštuje one koji mogu da je pobede. Malo se naklonila. - Sta je to što vi, u
stvan, žehte da znate?
Nikola je znao za tanđian još od detinjstva. Njihovo postojanje je gurnuo duboko
u podsvest, kao neku vrstu samoodbrane.
Pre mnogo godina, kada je bio mali, Ceong je rekla svom sinu: “Nikola, moj otac,
SoPeng, je imao mnogo dece. AU, dosta čudno, svi su bili muškarci. Imala sam tri
godine kada me je usvojio. Trebalo je da se osećam kao neko posebno biće među
svim tim muškarcima - bilo je sedmoro braće - ali, SoPeng me je već primorao da
se osećam posebno zbog njega samog. On je bio najneobičniji čovek koga sam
upoznala”.
Nikola je slušao sa veUkom pažnjom. Već je tada znao da njegova majka nije dobro
procenjivala Ijude. Za nju je “najneobičniji” bio vrhunska pohvala.
“Tvoj deda je školovan na mnogim mestima. Bio je u školama u Singapuru, u
Tokiju, u Pekingu. Govorio je neverovatno tečno svaki jezik i svaki dijalekt
koji se koristio u Aziji. Kad sam ja došla u njegovu kuću, bio je trgovac bakrom
na Maldivima. Tu je zaradio bogatstvo. Veći deo novca potrošio je na borbu
protiv lovaca nosoroga na Borneu i protiv pirata na Celebesu: tražio je naftu u
KaUmantanu, tu je takode zaradio pravo bogatstvo: kopao je ugalj i zlato na
Sumatri, bio je tamo vlasnik gotovo svih plantaža gume, kao i ogromnih šuma
tikovine, sandalovine i abonosa severno od Singapura. Ali, iznad svega toga
stajalo je to što je on imao moć da shvati. Zbog toga je bio jedinstven. On nije
posmatrao žene kao robove iH inferiorna bića. Kako sam rasla, misHla sam da je
to zbog toga što je dosta putovao. Ali, kada sam odrasla, shvatila sam da je
njegovo razumevanje Ijudi poticalo iz njegovog bića. Cak i da nije nigde putovao
on bi to posedovao, makar da je ostao u Singapuru čitavog života. Svoje
obrazovanje dobila sam uglavnom od njega. Škole nisu bile
dobre tamo gde smo mi živeli i, u svakom slučaju, SoPeng je želeo da me lično
podučava. Mogla bih sve da ga pitam i on bi mi odgovorio. Sećam se da sam ga
jednog dana pitala kako to da ima samo mušku decu. Nije rekao ništa ali lice mu
je postalo tužno i bore koje nikada ranije nisam primetila sada su se pojavile
na njegovim obrazima. Mnogo meseci kasnije, rekao mi je: “Mi srho u boju, Seong,
ti i ja. Ja sam ti dao sve što vredi. Nisu to moja naftna polja, niti moje
plantaže gume ili moji izvozni poslovi, čak ni imanje i kuću. Oni ne traju dugo,
zato mogu njima da upravljaju moji sinovi koji su pametni i koji mogu dobro da
procene karakter. Ova bitka u kojoj smo ti i ja nastaviće se, čak i onda kad
mene i tebe davno ne bude. Tako treba da bude. U svakom slučaju, to nam je
karma. Jednom sam imao kćerke i mislio sam da će mi se pridružiti u toj bici
ali, na žalost, njih više nema. AH, ja sada imam tebe. Ti si moja radost i moj
spasilac. Ti ćeš nastaviti bitku, kao što će je nastaviti i tvoje dete”.
Majka je malo zastala pa je nastavila da govori.
Bila sam sasvim mlada. Njegove reči su me prestrašile. “AH, oče” - rekla sam -
“žehm da imam mnogo dece. Sigurna sam - mogu to da predosetim, da će svako za
koga se budem udala želeti da imamo mnogo dece”. SoPeng je rekao: “Ti ćeš
ispuniti svoju dužnost, Ćeong. Rodićeš dete. Moraš time da se zadovoljiš, jer će
ono biti jedno i jedino. Bitka je počela davno i završiće se sa njim”.
“Da U će to dete pobediti tanđiana?” - pitala sam oca. Odgovorio je: “To ne
mogu da ti kažem. Ljudska bića ne mogu da znaju takve stvari unapr čak ni ona
Ijudska bića koja su kao mi”. .svov: Njene reči su prestrašile Nikolu. fćj    :J
“Zašto mi to govoriš, majko?” - viknuo je.
Ugledavši izraz straha na njegovom licu, privukla ga je na grudi, počela je da
ga Ijulja naprednazad. Mogao je da čuje udaranje njenog srca, da oseti toplinu
koja je sipila u njega.
“Govorim ti to da bih te pripremila” - rekla je Ceong - “za oluju koja dolazi.
Žehm da imaš prednost, svu koju mogu da ti dam”.
Nikola se svega toga sećao, sada dok je buljio u Kiokijev leš. Nije mogao da
otrgne pogled od tog groznog prizora. Bio je to loš znak, znao je, to ga samo
tera da klizne još dublje u stanje Širo ninđe. Nikola je ludo misho da će, ako
ostane uz Kiokija, nekako čak i od njega mrtvog dobiti znak koji će mu ukazati
put spasenja.
Ludilo.
Nikola je znao da je to ludilo, ipak, ludo se držao te nade u spasenje i
iznenadno rešenje problema. A onda, kao u snu, on uhvati sebe kako kleči kao
pokajnik pored unakaženog tela, sa komadima kože nameštenim u obhku krune. Bilo
je to tako strašno da je sada sigurno znao da je sasvim izgubljen.
Nagnuo se unapred, sve dok nije čelom dotakao svoje butine. Njegov um nije mogao
da obuhvati bezizlaznost i užas ove situacije. Bez Gecumei no mići koji je
trebalo da ga vodi, nije umeo da odredi pravac. To ga podseti na Kanzacusana,
njegovog prvog nunđucu senseia.
Nikola je bio suprotstavljen svom rodaku Saigou u dodou, u Kazancuovoj ninđa
škoh. Prvi put kada su se sreh, Nikola je pobedio svog rođaka. Pošto je Saigo
bio duže u dodou, pošto je već bio odmakao sa obukom, ta poraz ga je stajao
gubljenja obraza ne samo pred drugim učenicima, što je već bilo strašno samo po
sebi, već i pred samim Kanzacuom.
Taj poraz Saigo nije nikada mogao da mu zaboravi. Otada je neprestano pianirao
kako će da ponizi Nikolu. Onda je Nikohn otac, pukovnik Lajnir, ubio Saigovog
oca pa je osveta bila zapečaćena krvlju. Toliko vremena, izgubljenog, da bi se
došlo do kraja.
Kao tamna strana Go Rin No Soa - Knjige Pet prstenova, starog vodiča Mijamoto
Musašija kroz borilačke veštine, koji je Kanzacu dao Nikoli da prouči kada je
prvi put došao u dodo. Kada ga je Kanzacu pitao šta mish o toj filozofiji,
Nikola je rekao: “Ima dihotomije u njoj. S jedne strane, sasvim je jasno da je
čistota njen krajnji cilj i njena krajnja snaga. S druge strane, sasvim je jasno
da ta filozofja ima dah monomanije. I zbog toga ima nečeg veoma opasnog u tome”.
Nikola nije to onda znao ah verovatno je već tada govorio o Saigou.
Kanzacusan, čija je oštra kosa već pobelela mada nije mogao da ima više od
četrdeset godina, naučio je Nikolu da koristi haragei, što je prethodnik Gecumei
no mićia.
Postojala je veza izmedu njih ali ni najmanje sumnje nema da je to bila veoma
čudna veza. Nikola je bio Saigov sparing partner u lekciji Uteki - Kišna kap.
Bila je to veoma teška vežba koja je trebalo da pokaže kako da se onemogući
protivnik na veoma malom prostoru a da on toga ne bude svestan.
Kasnije, kada se dodo ispraznio, Nikolu se pozvah u Kanjacuov studio. Očekivao
je da će sensei imati razumevanja za njegova osećanja ne samo zbog gubitka, već
zbog poniženja i podsmeha koji je rođak otvoreno pokazivao prema njemu.
Nikola je još mogao da oseti ukus poraza, ali tada nije mogao da poveže sve kroz
šta je prošao.
“Tama i svetlost” - rekao mu je Kanzacu - “nisu
kao što bi svako poverovao, dve strane istog novčića. Tama i svetlost su dve
odvojene sfere. One su kao paralelne prečke na merdevinama koje su se
približile. U jedno tački vremena postaje neverovatno lako preći iz jedne sfere
u drugu. Po čemu se razlikuju tama i svetlost? Po tome što njima vladaju
različiti zakoni. Samo oni koji su bliže tami i koji su naučili da je konste - a
i ona njih koristi - mogu to da shvate”.
Kanzacu, u tami, kao zmaj u polju iU prečka na merdevmama. “Vidiš, Nikola, oni
koji su na svetloj strani nisu bez mana. Mnogi veruju da njihove vrline
sakrivaju mane. Drugi su ponosni na svoje vladanje svetlošću, savršeno su
sigurni u svoje mesto u svetu i na to da se nalaze iznad onih u tami. To je
njihov greh. Ponos je ono što uništava heroje, Nikola. Ako ne zadržiš ništa od
onoga čemu sam te naučio, zadrži bar ovo”.
Nikola je sada znao da je veći deo njegovog očaja poticao iz njegovog ponosa.
Uprkos lekcije koju mu je dao Kanzacu, pao je u zamku ponosnih. Zamišljao je
sebe kao heroja, postao je zavistan od toga, od te zamisli. Sada kad više nije
imao nikakve moći, nije više mogao da bude heroj. Ostavljen bez te podrške,
gurnut je prema ambisu. Padao je kroz maglu, kroz paru. Padao je, beskonačno je
padao ...
Nikola podiže glavu i, uz veliki napor, skloni se od poslednjih ostataka
Kiokija, tandiana. Okrenuo je pogled i počeo je da pretražuje sobe. Nije baš
tačno znao šta traži. Možda se još uzaludno nadao da će mu Kioki, iako mrtav,
nekako pomoći. Ma kakav da je bio njegov motiv, odlučio je da ne napusti zamak
dok ne ispita sve ćoškove.
Pretražio je Kiokijev pisaći sto, pretražio je i drugi tansu u tom delu sobe.
Iznad njega je visio svi
tak sa finom kaligrafijom. Stih je glasio: Grom, po vedrom danu, donosi misli o
povratku kući.
Lakirana kutija za pisanje iz 18tog veka ležala je na površini tansua. Nikola ju
je otvorio. Nije se divio radu na kutiji već je ispitivao svaki njen deo.
Keramička vaza u kojoj nije bilo cveća privuče njegovu pažnju. Prevrte je
naopako. Ničeg nije bilo u njoj. Ispao je samo jeđan sasušen sićušan Hst.
Zapalio je sveću koju je našao u tansu i ispitao unutrašnjost vaze. U njoj nije
bilo ničega.
S dubokirri uzdahom, odvratio je pogled. Ćinilo se da se svitak iznad tansua
talasao na kamenom zidu. Nešto uhvati njegov pogled. Da li je to bila bezbojnost
svitka na nekim mestima? Toga, svakako, nije bilo malo ranije.
Nikola pogleda malo pažljivije. Približi sveću svitku. Uz veliko uzbuđenje,
shvati da je plamen sveće prouzrokovao hemijsku reakciju. Slova, do tada
nevidIjiva, odjednom se pojaviše, jasnija od kišoa, stiha o povratku kući.
Nikola pročita:
- Genši, moj brat. Crni žandar. Hodaka.
On pomisli Blagi Bože, samo ne Zandar. Ali, znao je da tako mora da bude. Cini
žandar je bio tamo gde je, u četrnsestoj godini, umro Nikola Lajnir.
- Pre nego što dopustim da me ispitujete - reče Tomi Nangiju - želela bih da
shvatite da vam ne verujem ni reči koju ste mi rekli povodom svog interesovanje
za ubistvo dr Hanamija - podigla je obe ruke. - Možda je sve u redu, možda ja i
ne treba da znam zašto vas interesuje to ubistvo. Ali ja znam sasvim dovoljno
o Nikoli Lajniru da znam da on ima takav um i da će se setiti svakog detalja
vezanog za napad. Nangi klimnu glavom:
- Oprostite mi, ali ono što sam rekao o šoku Lajnirsana je tačno. Ja sam
siguran da se on seća svakog detalja svog sukoba sa tanđianom ali mislim da je
sada u takvom stanju da ne može da mi pomogne.
Setivši se Senđinove naredbe o tome da nađe sve što može o Lajniru, Tomi brzo
reče:
- Jeste li sada u vezi sa gospodinom Lajnirom?
- Nisam - reče Nangi.
- Znate li gde je?
- Ne znam.
Tomi je bila skeptična.
- Nangisan, moram da vam kažem da u ovom Odeljenju još bnnemo zbog one pretnje
Crvene armije.
- Zaboravite na tu pretnju - reče Nangi - to je bila samo lažna uzbuna koju je
koristio tanđian da bi usmerio našu pažnju dalje od prave pretnje.
- Mo šef ne misli tako. Pretnja dolazi direktno iz poruke koju smo uhvatili i
dešifrovali.
- Ne sumnjam da vam se učinilo da je poruka prava - reče Nangi - ipak, verujem
da vaš šef ... kako mu je ime?
- Kapetan Senđin Omuke.
- Dobro, mislim da je, u tom slučaju, kapetan Omuke zaveden na pogrešnu stranu.
Nema razloga da Crvena armija želi da ubije Nikolu Lajnira.
Tomi je neko vreme razmišljala.
-    Recite mi, Nangisan, pošto vi znate gde je sada Nikola Lajnir, da li biste
mi kazali kako da stupim u vezu s njim?
- Draga rnoja mis Jazava - reče Nangi - ja sam
mislio da smo se mi dogovorili da mi vi kažete što možete o tandianu.
Tomi odmahnu glavom.
- Volela bih da se dogovorimo oko nečega - tužno se osmehnula - morate da
shvatite da je radim na ovom slučaju. Ako imate bilo kakvu informaciju koja bi
pomogla toj istrazi, a ja mislim da imate, mogu da vam pročitam svoja prava
prema kojima imam ovlašćenje da vas proglasim značajnim svedokom ih čak
osumnjičenim. U tom slučaju biste proveK mnogo više vremena u ovoj kući
odgovarajući na pitanja nego što bi vama to prijalo.
- Pored ostalog - reče Nangi sasvim mirno - ja sam baš u pregovorima sa
Kusundom Ikuzom. MisUm da Nami ne bi bio baš zadovoljan da me strpate u zatvor,
bez obzira na vašu istragu.
Buljih su ledeno jedno u drugo nfeko vreme. Najzad, Tomi reče:
- U redu, ukrstiU smo mačeve i kuda nas je to odvelo? Očigledno, svako od nas
ima nešto što onaj drugi žeh.
Nangi khmnu glavom.
- To je fvihčno jasno.
Bio je to težak trenutak za njega. Znao je da će načiniti grešku ako joj dopusti
da vidi kohko je za njega važno da od nje dobije informaciju o tandianu. S druge
strane, sumnjao je da će je izgubiti - i bez obzira šta mu rekla - ukohko joj
sasvim jasno ne stavi do znanja da ne žeh da ode odavde bez određene
informacije.
-    Ono što ja znam je to - reče Nangi - da tanđian može da ima neke veze sa
Nikolom Lajnirom koji je, siguran sam da su vam vaši kompjuteri to rekh, ninđa.
I tanđiani su neka vrsta ninđi - veoma specijaUzovani i veoma opasni. Njihove
veštine su primitivnije i
mnogo moćnije nego one koje znaju ninđe. Tanđian je mnogo opasniji protivnik
nego što bilo ko može da zamisl.
  Nangi zastade da bi dopustio Tomi da se suoči sa stvarnošću. Posle izvesne
pauze on reče:
- Sumnjam - mada ne znam zasigurno - da je taj tandian neko iz prošlosti
Lajnirsana. Ako je tako, onda treba da vam bude jasno zašto je neophodno da što
pre otkrijemo njegov identitet. Osveta ne može tako lako da se postigne. Smrt
Lajnirsana nije nešto što tandian želi sada, u ovom trenu, mada verujem da je to
njegov krajnji cilj. Ako bih mogao da saznam njegov identitet, imao bih priHke
da otkrijem njegovu strategiju 1 način na koji bih mu se najbolje suprotstavio.
Torrii je sve to pažljivo slušala.
- Da se nisam sama sukobila sa tim tanđianom - rekla je - i da nisam čula ono
što je rekao Lajniru, mishla bih da je vaša priča suviše fantastična i da je
teško u nju poverovati - posmatrala je Nangija kao da joj je rivaL - U redu,
misHm da se nalazimo pred vehkom opasnošću - rekla je - preduzeću sve što mogu
da otkrijem podatke o tandianu. Imam već previše nerešenih slučajeva pa da dodam
još jedan neće mi ni najmanje smetati. Ne znam ni šta da radim sa Crvenom
armijom. Sem toga, to je specijalnost komandanta Omukea. - Smestila se udobnije
iza stola. - Hoćete U još čaja? Ne? Sta bih mogla još da vam kažem o napadu
tandiana a što vam Lajnir već nije rekao?
- Da li ste mu videli Hce? - pitao je Nangi.
- Nisam.
.?.
- Daje bio muškarac ili žena?                        ,
- Muškarac.
- Dato nagađate, davam se to čini iH je tO činjenica?
Tomi je razmišljala neko vreme.              r,,,,
- Najpre šam postala svesna da je tu, videla sam ga kao senku. Upao je kroz
prozor kao da je ispaljen iz luka. Svakako je visio sa spoljne strane ... način
na koji je skočio u ordinaciju i snaga kojom se bacio na mene nesumnjivo govore
da je u pitanju muškarac.
- Šta se onda dogodilo?
- Izvukla sam revolver ili sam pokušala da ga izvučem. Ali je on tako brzo
udario, tako neverovatno brzo. Udarila sam o zid, bila sam grogi. Ali bilo mi je
jasno da nisam ja ta koja ga zanima. Njega je interesovao Lajnir.
- Da li vam se čini da je mogao da ubije Lajnirsana?
- Da.
- Ali nije ga ubio.
- Nije.
- Da li znate zašto?
- Mislim da je najpribližnije istini ako kažem da nije želeo da ga ubije, bar
ne u tom trenutku, bilo bi to nešto suviše lagano. Kao da nije želeo da
Lajnirsan umre tako jednostavno i lako.
-   Da li vi mislite da je to tako ili se nešto posebno dogodilo?
- Pa, ja sam bila u nesvestici neko vreme. Sećam se da sam otvorila oči, da sam
ga videla kako vuče Lajnirsana prema unutrašnjosti ordinacije, vraćao ga je
unutra,, nije hteo da ga gurne kroz prozor. Rekao je: “Ako sada umreš, umro bi
suviše lako, nikada ne bi shvatio”.
Nangi je sedeo savršeno miran.
- Jeste li sigurni da je baš to rekao? - reče najzad.
Tomi klimnu glavom:
- Sećam se toga. Govorio je još nešto ali mislim da je to bio smisao njegovih
reči.Ja sam pokušavala da se dokopam svog revolvera, ah opet me je uhvatila
nesvestica. Cula sam zvuk, nešto kao prigušeni smeh. Ja sam tada svu energiju
koncentrisala na to da se dočepam svog revolvera. Ponovo sam osetila užasan bol
i ničega se više ne sečam. Samo znam da sam se probudila u bolnici, na Odeljenju
za hitne slučajeve pokušala je da pročita nešto sa Nangijevog hca. - Znatešta
znači tanđian?
Nangi nije znao, bar ne do detalja. Ah podataka je bilo sve više. Sada je bilo
sve jasnije da je tandian imao veoma staru, razradenu strategiju. A od njegove
strategije dizala se kosa uvis.
Kako je Nangiju sada nedostajalo Nikohno poznavanje strategija. Bez Nikole,
pretnja koja se nadnela nad kobun Sfinks kompjuterčipovi bila je sve prisutnija.
Sudbina čitave Sato internešenel organizacije bila je u opasnosti. Nangiju je
bio neophodan Nikohn živ um u ovoj krizi. Bilo je jasno da je Nikola onemogućen
i da ne može da pomogne. On nije bio mrtav ah, nalazio se u takvom stanju koje
je bilo gore od smrti. Bio je živ ah je bio nemoćan i nedostižan. To, svakako,
nije bila koincidencija.
Nangi je znao da ni on ni Nikola ne mogu sami da pobede tanđiana. Bih su
potrebni jedan drugom ah tandianova strategija, i korišćenje statusa Širo ninde,
razdvojila ih je: Nikola je bio potpuno nekoristan Nangiju u svom sadašnjem
stanju. A kako su sati prolazih, pretnja Sfinksu postajala je sve akutnija i sve
veča.
U tom trenutku, Tomi pogleda prema vratima, zaprepašćena.
- Komandant Omuke!
Sendin koji je došao da ostavi neke fascikle na
njen sto, na putu prejna svojoj kancelariji, poklonio se nekako ukrućeno, skoro
formalno. Ponovio je isti naklon kada ga je Tomi predstavila Nangiju.
- Morali biste odmah da pogledate ove dosijee - reče Sendin Tomi. - MoHm vas da
vaše primedbe budu spremne za sastanak sutra ujutro.
Nangi je posmatrao i nju i njega i video je da se tu nešto krije. Primetio je
neku čudnu stidljivost kod Sendina Omukea, što je bilo gotovo nezamislivo za
gradskog poUcajca. Isto se odmah videlo da čovek nema hara, životnu energiju.
Nangiju se učinilo da Omuke nešto namerno skria tim stavovima. Kao da je njegov
esencijalni deo time bio dobro pokriven.
AK, na trenutak, Nangi je bio više zabavljen Tomi. Nema sumnje da je ona bila
uznemirena naglim Omukeovim dolaskom. Nangiju se činilo da njih dvoje nešto
kriju, možda romantičnu vezu. Možda je ta zabranjena mogućnost bila razlog što
su se krih ispod nekih površinskih reakcija.
Sendin učtivo pozdravi pa izade. Kad je on otišao, Tomi reče:
- O čemu razmišljate?
Nangiju je bio potreban dugi trenutak da se vrati na ono o čemu su do malopre
njih dvoje razgovaraU. Zanimljivo misho je očigledno da Omuke utiče i na mene.
Sa naporom je vratio misH na tanđiana i Nikolu.
-    Ubistva dva lekara izvukla su na videlo mnogo više pitanja nego što je
odgovora dato - rekao je. - Na primer, sasvim je jasno da je dr Hanami ubijen da
bi se Nikola namamio natrag u ordinaciju. AU, zašto je ubijen dr Muku? Kako da
se to objasni?
- Možda ječuo da mu je kolega ubijen ...
- Da li su se dva lekara poznavala? Da li su imali zajedničke pacijente?
- Imali su nekoliko zajedničkih pacijenata - reče Tomi. - Očigledno je Hanami
preporučio neke svoje pacijente Mukuu za psihijatrijsko savetovanje pre i posle
operacija. Ali tu nema ničega. Sve sam sama proverila.
- Onda bismo mogli da poverujemo da je veza između njih tanđian. On ih je
poznavao obojicu.
- Ih je tandian poznavao samo dr Mukua - reče Tomi. - On je, ipak, ganjao
Lajnira. Teško bi mogao da sazna da je Lajnir bio pacijent dr Hanamija.
- Suviše pričamo - reče Nangi i ustade. - Suviše razmišljamo o raznim
mogućnostima. Mi, za sada, nemamo ništa čvrsto od čega bismo mogli da krenemo.
Dakle, moramo najpre da nađemo jaki oslonac.
- Ako je taj tandian samo upola tako pametan kao što vi kažete da jeste - reče
Tomi - on je već izbrisao svaki trag za sobom.
- Možda - reče Nangi - ali ja mislim da je vreme da otkrijemo koliko je pametan.
Šisei nije želela da napusti Kotona Brendinga, ali je navikla da bude u lancima
pa je poslušno uradila ono što se od nje očekivalo. Bilo je nemoguće ne
povinovati se. Patnja nije bila nešto novo za nju. Baš naprotiv, patnja je bila
njen stalni pratilac otkako je mogla da se seća, bila je osnova njenog života
kao što je bilo disanje ili jedenje.
Izmislila je priču o svom poslu u Vašingtonu. Nije želela da je on prati u
Vašingon, u stvari nije želela da to pomene. Bilo bi mnogo bolje za njihovu vezu
da je on sam došao na tu pomisao.
Kad se vratila za njihov sto u Lobster rolu, otvorenom restoranu u Napigu gde su
ručali, i sela preko puta Brendinga lice joj je odavak: izraz zabrinutosti.
Promena raspoloženja bila je dovoljna da Brending pita:
- Nešto nije u redu?
- Zovu me da se vratim u Vašington.
- Kada?
Nije ga gledala.
- Najkasnije sutra.
Dopustila je da se tišina širi kao mrlja preko popodneva. Počela je da gricka
pečene lignje. Nije imala apetita. Bila je zadovoljna zbog toga jer je znala da
će Brending to primetiti. On je primećivao sve što je bilo u vezi s njom.
Posmatrao je promene njenog raspoloženja kao što neki Ijudi posmatraju promene
Meseca, i to takvom koncentracijom da se to hjoj ponekad činiloi zastrašujućim.
Njen strah nije poticao kao što bi to bio slučaj kod drugih da su bili na
njenom mestu - iz stepena pažnje koji je on njoj poklanjao. Bila je navikla na
to, neko bi čak rekao da joj je bilo sasvim ugodno što je okružena tolikom
pažnjom. Osnova njenog straha počivala je u tome što je počela da se navikava na
njegovu obuzetost njom. Nije mogla potpuno da veruje da je to stvarno pa ipak je
njena navika na to postajala opasna. Sisei se osećala slabom, ranjivom. Godinama
je bila uvežbavana da ta osećanja izaziva kod drugih Ijudi. Sada su se stvari
okrenule. Osećanje da je sada ona prešla u jedan drugačiji svet koji joj nije
odgovarao bilo je jezivo.
Brending ispi pivo do kraja.
- Zar nisi gladna? - upita.
Osmehnula se, gurnula tanjir preko stola ka njemu.
- Evo ti, pojedi ih ti.
Pogledom je pratila pokrete njegovih ruku, posmatrala kako se njegovi prsti
pokreću dok je uzimao jednu po jednu pečenu Hgnju. Šisei stavi glavu na skrštene
ruke i reče:
- VoHm da te posmatram dok jedeš.
- Zaista? - Bio je iznenaden kao da mu to niko nikada ranije nije rekao. -
Zašto?
- Hranjenje je primitivno - reče ona - kao tucanje. ZnaškoHko se stvari o nekome
otkriva dok ga posmatraš kako jede? To je kao da gledaš kako se film njegovog
detinjstva odvija pred tobom, kao da vidiš kako je odgajan i vaspitan.
  Je H? - bio Je skeptičan. - A kako sam ja podizan i vaspitavan?
- Voleo si majku - reče ona. - Pretpostavljam da je ona jela isto kao ti,
preciznim zalogajima punim zadovoljstva. Tvoj otac iH nije bio zainteresovan za
hranu iH ga je mnogo više interesovalo piče.
Brending oseti ledenu kuglu koja se stezala u njegovom stomaku. Odmah je prestao
da jede a Sisei se nasmeja.
  Izgledaš kao da te ispituje psihijatar - reče ona.
- Još nešto? - upita on napeto.
- Mmmmm, da - Šisei je nastavila da govori kao da nije svesna njegove
napetosti. - Imao si najmanje dva brata ih sestre. Znam to ne samo po tome što
voHš da daješ i deHš već i zbog načina na koji deHš. Svakako si bio najstarije
dete.
- Bio sam reče on i zagleda se u nju - i sve ostalo što si rekla manjeviše je
tačno.    ....,.. . ....,3,,,,,
Osmehnula se:
- Ja tu nikada ne pogrešim.
- Nisi psihijatar? Osetila je da je zabrinut.
- Nisam - reče Šisei jer je to on hteo da čuje. - Ja sam samo vešt posmatrač
Ijudskog ponašanja.
- Pa - on obrisa usne papirnžtom salvetom da bi dobio vremena da se povrati -
sada znaš mnogo više o meni nego što ja znam o tebi.
Odmahnula je glavom.
- To nije tačno. Ja ne znam nijednu tvoju tajnu a ti znaš moju, jedinu.
Znao je da govori o džinovskom pauku koji se širio preko njenih leda. Bilo je
teško zamisliti, kad bi je čovek video ovako odevenu, užasni istetovirani crtež
na njenom telu koji joj je unakazio divnu kožu.
- Ali ja ne znam ništa o tome, čak ni to kako si stekla tu tajnu.
- Vreme je da odem - reče ona brzo i sakri pogled od njega.
- Sisei - stavio je ruku na njenu, zaustavio je. - Izvini, ako sam te
oneraspoložio.
- Kuvaru - okrete šaku i uhvati njegovu ruku svojom - ništa što ti uradiš ne
može da me oneraspoloži. - Zagledala se u njegove oči, kao da u njima traži
nešto što samo ona može da vidi. - Ako želiš, reći ću ti sve o tome - reče - kad
se vratim iz Vašingtona.
Brending nije želeo da čeka neko neodredeno vreme. U stvari, otkrio je da ne
želi da čeka ni tren.
- Kad će to biti?
Njeno ćutanje dalo mu je odgovor koga se plašio.
-    Imam ideju - reče - zašto ne prekinem odmor? lonako postajem već uznemiren.
Biće dobro da

se vratim. Ljudi u Džonson institutu traže da dođem i vidim koliko je napredovao
Projekat Košnica. Isto postoje i neki računi koje ja moram da proverim i
odobrim. A onda, krajem meseca je zakazana večera sa zapadnonemačkim kancelarom.
- A šta je bilo sa senatorom Houvom? Rekao si da on može našu vezu da iskoristi
protiv tebe.
Nagnuvši se preko stola Brending joj stavi prst na usne.
- Prepusti senatora Houva meni - reče on. Šisei se opusti i osmehnu se.
Tanzan Nangi je bezbroj puta preslušao razgovor koji je tajno snimio za vreme
susreta sa Kusundom Ikuzom u Šakuši furou. Sada je več znao svaku reč, svaku
intonaciju. Dok je stajao na kiši, na ivici parka Uego, čekajući na Ikuzu,
ponovio je još jednom u mislima čitav tok razgovora.
Došao je u park nekoliko minuta ranije da bi se upoznao sa zavojitim stazama,
trešnjevim drvećem, urednim redovima azaleja i patuljastih rododendrona. Zeleo
je da postane deo tog pejsaža, da se stopi s njim, da oseti da je to njegova
teritorija. On je često doterivao svaki detalj u ovakvim izazovnim situacijama i
ništa nije prepuštao slučaju.
Trudio se da ne misH o činjenici da je Kusunda Ikuza bio protivnik kakvog do
sada nije imao. Morao je da se koncentriše na ono što ga je čekalo. U danima
koji su prethodiH sastanku Nangi je pomisHo da je našao put iz dileme. AH isto
je znao da mora da bude beskrajno pametan ako žeH da postigne neki uspeh.
Video je krupnu Ikuzinu figuru kako kHzi stazama, kao da je beskrajno lak i
vitak čovek. Nangi je
proveo trideset sekundi trudeći se da uspori udaranje srca i produbi disanje.
Bilo je neobično važno da mu um bude beskrajno bistar.
Dva muškarca se nakloniše jedan drugom, izmenjaše uobičajene pozdrave što natera
Nangija da stegne zube. Ikuza nije imao razloga da prolazi krpz ove formalnosti
drugi put, sem ako to nije namerno koristio kao provokciju. Nangiju je bar to
prošlo kroz misli.
Njihovi kišobrani su poskakivali u određenom ritmu dok su išli kroz park.
-   Možemo da odemo negde - reče Ijubazno Ikuza - ako vam se to više dopada.
Nangi nije hteo da primeti da Ikuza mish na njegovu fizičku slabost pa zato
reče:
- Ja uživam u kiši. Ona osvežava cveće koje je letnja vrućina skoro ubila.
Ikuza khmnu glavom kao što bi pozdravio dobro plasiran udarac na teniskom
igrahštu.
- Zeleo sam da govorim sa vama o situaciji koja se razvila posle našeg
poslednjeg razgovora - reče Nangi.
- Dase radi o itekiju Nikoli Lajniru?
Sada kad je već krenuo tom opasnom stazom, Nangi oseti kako mu srce preskoči
jedan udarac, uprkos tome što se dobro pripremio za ovo.
- Samo indirektno - reče. - Kad jednom budem presekao veze sa Tomkin
industrijama biće mi potrebna pomoć da vodim kobun Sfinks kompjuterskih čipova.
- Ako žehte moj savet - reče Ikuza - zatvorite taj kobun.
-   Rado bih to učinio - reče Nangi. Sada je morao da bude obazriviji nego kada
bi hodao kroz minsko polje. - To sam i imao na umu. Osotio sam da mi vi ne
dajete drugi izbor.
- Potpuno ste u pravu.
- Da bih vas poslušao - reče Nangi - ja sam preUstao poslovne knjige kobuna.
Zarada je neverovatna. Cifre su astronomske.
Nangi ućuta. Ovo je sada bila značajna prekretnica. Dva biznismena, toliko
shčna, nahk na dva gavrana, projurih su pored njih, možda prokhnjuči svoju
odluku da krenu prečicom kroz park.
- O kakvim brojevima je reč? - upita Kusunda Ikuza, nahk ajkuh glatke kože koja
je khznula iz dubina da bi ščepala dobar zalogaj.
Kiša je kJizila niz njihove kišobrane i s ivice se obarala na beton staze koju
su odabrah. Nangi mu reče cifru za koju je već ranije odlučio da će Je otkriti.
Ikuza dunu vazduh kroz napućene usne.
- Bilo bi sasvim nerazumno da zatvorimo tako dobru fabriku.
- To sam i ja misho - reče skrušeno Nangi - ah šta da radim? Ljudi Nikole
Lajnira su vrhunski stručnjaci. Vi mi kažete da moram da radim bez njih - sleže
ramenima. - Imam svojih obaveza, bez obzira kohko ih mrzim.
Ikuzine usne se izviše.
- Vaša osećanja me ni najmanje ne zanimaju - zareža. - Zanima me medutim,
profit. Bilo bi blesavo da se ukine Sfinks kobun.
- Kako da onda nastavim? - pitao je Nangi. Vehki čovek je neko vreme razmišljao
o tom
problemu. Nangi je skoro mogao da oseti šuštanje njegovog duha dok je tražio
rešenje. Cutao je, tražio gde da se sakrije i tu je čekao tih i nepomičan, kao
hsica koja vreba plen.
- Evo šta ja predlažem - reče Kusunda Ikuza. - Sačekajte dok ne zaposhte
vrhunske stručnjake, ne
otmete ih od Lajnira it Tomkinovih industrija. Tako ćete moći da nastavite sami
da proizvodite taj čudesni čip.
Nangi načini takav izraz lica da je bilo iasno da razmišlja ozbiljno o ovoj
lukavoj ideji. Nije mu, naravno, bilo ni na kraj pameti da izda svog prijatelja
niti mu je padalo na pamet da raskine konglomerat.
- Ima nečega u tome što predlažete - reče Nangi - ali, uz vaše dopuštenje, ja
bih ponudio i alternativu. - Shvatio je ćutanje drugog čoveka kao odobravanje.
Rekao je. - Neka Lajnir i njegovi Ijudi ostanu neko vreme na svojim mestima.
Time ćemo izbeći neprijatnosti i vučenje po sudovima a obezbedićemo dobre
prihode od Sfinks kobuna. - Pustio je da Ikuza razmisli o ovome a onda je
nastavio. - Umesto toga, ja predlažem jedno drugo spajanje: treba povezati
Sfinks sa kobunom van mog keirecua, s kompanijom koja ima iskustva u proizvodnji
čipova. Tako njihovi obučeni Ijudi mogu lako da nauče T-PRAM proces a da ne bude
ničeg sumnjivog.
- A šta će biti sa Lajnirom? On to neće tek tako dopustiti. Možda će se buniti.
- Ako bude postavljao nezgodna pitanja, reči ču mu da nam je neophodno
proširenje. Cim ga budem ubedio da će zarada biti izuzetna, on se neće buniti.
- Ni najmanje mi se ne dopada ideja da Lajnir i dalje ostane u poslu - Ikuzin
ton je bio odlučan, ratoboran, tako da je Nangi na tren porhisUo da je pogrešno
procenio stvar. - U slučaju da vam predlog bude prihvaćen Nami će biti taj koji
će odabrati odgovarajuću elektronsku firmu s kojom ćete se spojiti. Na taj način
ćemo biti sigurni u odanost onih koji budu radiU.
- Ja sam tako i misUo - reče Nangi i izvadi iz džepa savijeni papir. Pružio ga
je Ikuzi. - Bio sam
slobodan da napišem imena firmi za koje ja mislim da bi nam odgovarale u ovom
trenutku.
- Mislim da se Nami neće složiti sa tim da vi diktirate uslove - reče Ikuza.
Nangi sleže ramenima.
- Razumem. Možda, ipak, možete da pogledate listu i da mi kažete ako sam negde
pogrešio u proceni.
To se dopalo Ikuzinom egu. Bacio je pogled na listu. Prešao ju je pogledom tri
puta pre nego što je rekao, s velikim iznenadenjem koje se čak nije ni potrudio
da sakrije.
- Sasvim slučajno, na ovoj listi se nalazi firma koju bi Nami mogao da
prihvati. Nakano industrije se nalaze na Namijevoj listi čistih keirecua. Ako
možete da ubedite predsednika u dobrobit zajednice, Nami se neće protiviti
ujedinjenju.
Pomislivši Pobedio sam, Nangi reče glasno:
- Možda bi bilo dobro, Ikuzasan, da vi lično razgovarate sa predsednikom Nakano
industrija.
- Ken Oroši je moj dugogodišnji poznanik - reče Ikuza. - Godinama igramo golf.
- Klimnuo je glavom. - Videću šta mogu da učinim.
Pribižavali su se krajnjoj strani parka. Nangi je mogao da vidi crni Mercedes
kako sija na zapadu, čekajući na Ikuzu. Veliki čovek se okrete Nangiju:
- Loše sam vas procenio, Nangisan. Vaš predlog je dobar. Dopada mi se. Nami se
slaže sa vašim mišljenjem. Zahvalan vam je za lojalnost.
Ikuza se brzo povukao posle ovih reči. Tek kad je seo u kola i kada su kola
krenula i umešala se u saobraćaj Nangi je odahnuo i osetio olakšanje, dopustio
sebi da uživa u teško izvojevanoj pobedi.
Justina je ležala na leđima i buljila u senke koje je drveće bacalo na plafon s
gredama. Kao da je ceh jedan svet oživeo iznad njene glave u ovim prvim
jutarnjim časovima. U starim danima Tokugava šogunata, Nikola joj je jednom
pričao, ninđe koje je šogun hčno angažovao da bi se obezbedio - iako je to bilo
protiv onih koji su sledih bušido - Put samuraja - visih su u gredama nahk ha
ove, čekajući da njihova žrtva utone u san. A onda bi se, kao ncčujni slepi
miševi, obrušavah na tatami, izvlačih svilene gajtane, obavijah bi ih oko vrata
žrtava ih bi ih onesvešćivah i rasparah te tako završih sa njima.
To je bio Japan XVII veka. Ali neke stvari - Justina je to shvatila, nisu se
promenile. To je bila osnovna razlika između Japana i Amerike. U Americi se sve
stalno menjalo.
Ovde su ninđe još postojale. Justina je to bar trebalo da zna. Bila je udata za
jednog.
Nikolu.
To ime je bilo dovoljno da se rasplače. Obrisavši suze s obraza sela je i
povukla pokrivače sve do brade, proklela je sebe zbog tohke slabosti. Njen otac
je želeo sinove. Umesto toga, žena mu je rodila dve kćeri. Da sam rodena kao
muškarac mislila je Justina moida ne bih hila tako slaha. Ali već to, samo po
sebi, bila je bedna misao i dokaz slabosti. Ćak joj je i Japanac Nangi to rekao.
Počela je da uživa u njihovim sastancima dva puta nedeljno kad joj je on govorio
o Japanu. Nangi joj je govorio o tome kako Japanke drže novčanik u kući, čak
određuju džeparac muževima. Pnčao ;oj je o tome kako je porodicom vladala
svekrva koja je odlučivala o tome šta će raditi žena i deca njenog sina. Pričao
joj je o gejšama koje su pružale priliku najmoćnijim i najuticaj
nijim Ijudima Japana da se opiju, razulare i rade iracionalne stvari, da plaču
na ženskim grudima kao što su radili nekada kada su bili mali. Nangi joj je
rekao da je samo gejša mogla da sluša sa potpunom objektivnošću zapetljane
probleme raznih poslova, ponekad bi čak dala mudar savet klijentu koji je plakao
na njenim grudima.
Polako je počinjala da shvata Japan, a uz to i Ijude koji su živeH na ovim
ostrvima. Bila je zahvalna Nangiju na poduci i zaprepaščena koHko je on osetljiv
zbog njene nesigurnosti.
Znala je da je ovde zadržavaju samo Nangi i časovi koje je provodila sa njim.
Nikola je otišao - sam gospod zna kuda i zbog čega. Pokušao je da joj to
objasni, aU ona nije mogla da shvati šta on to govori, kao da je izgubila moć da
shvata engleski. Znala je samo jedno: njega je neko napao i on se nakzi u
životno; opasnosti. AH ko ga je napao? Tanđian.
Zadrhtala je od te reči. Nikola i Nangi su rekH da je Akiko bila neka vrsta
tandiana ah da je ovaj - dorokusai - bio mnogo moćniji.
0, Niki” - šapnula je - “kako moHm boga da te čuva”.
Otišla je u crkvu zato što je odjednom osetila da ne može da bude bezbedna uz
Nangija i njegove časove. Nešto se dogodilo.
Često je tu vidala Nangija pa je verovatno zato odlučila da ode na misu u Sv.
Terezu, mada je bilo crkava koje su joj bile bHže. Misa je bila neka vrsta
povratka u prošlost, kao kada je bila mala i sa majkom išla u crkvu. Tada nije
osećala ništa drugo do topHnu koja ju je štitila i tek kasnije je to shvatila.
Majka je vodila nju i sestru Gildu u crkvu iz dužnosti i zato što
je smatrala da to tako treba. Justinina majka nije osećala ništa u crkvi, ni u
prisustvu boga, pa su verovatno i njena deca krenula njenim stopama.
Sada, u ovom stanju očajanja, Justina se vratila crkvi ne bi li u ritualu koje
je bog propisao svojoj deci, našla neku utehu. AH, crkva je bila hladna,
zatvorena i nerazumljiva za nju i sada kao što je bila u detinjstvu.
Cesto bi otkrila da ne sluša pažljivo misu: želela je samo da klizne u klecalo
pored Nangija da mu šapće u uho. Bilo joj je očajnički potrebno da sa nekim
razgovara aU nije mogla da natera sebe da razgovara sa njim.
Ovde u Japanu, gde joj se činilo da je sa svih strana obavija tama, sa Nikolom
koji je bio u vehkoj opasnosti, sama sa svojim ličnim strahovima, Justina nije
imala ništa za šta bi se čvrsto uhvatila.
OstaU su joj samo strah i sećanja na Nikolu pre nego što je krenuo u Alpe. Pošto
joj je Nikola opisao kako mora da nađe senseia koji je obučio Akiko za koga je
sada verovao da je bio tandian, pošto je Nangi otišao, Justina je ostala sama sa
tim strahom i uspomenama.
Nikoia i Justina. I napetost između njih koja je rasla kao prikaza u sumrak.
MisHla je na to kako su se gledah.
“Jesigladan?” - pitala ga je tada.
Odmahnuo Je glavom.
“Kako izgledam?”
“Hoćeš istinu?” - Kad je on potvrdno khmnuo glavom, ona je sela na ivicu kreveta
i rekla. - “Izgledaš grozno ah i lepo”.
On je tada zatvorio oči kao da su ga njene reči fizički pritisle.
“Imamo nekih nezavršenih poslova, zar ne?” ,t      “Mislim da to sada nije važno
...”
“Nije” - njegova ruka na njenoj mišici presekla je njenu rečenicu. - “Ja mislim
da je to veoma važno, Justina. Otkako sam posumnjao da sam Širo ninđa, bio sam
tako preplašen, tako opsednut strahom, tako užasnut da ćeš ti, ako budeš uz mene
postati takođe zatrovana. Mislio sam samo na to kako da te odgurnem što dalje od
sebe, da budeš što dalje od kontaminirane zone”.
“Niki” - šapnula je ona, osećajući kako joj se srce slama “a mene je najviše
preplašiio to što si me ti odbacivao od sebe. Sve to o čemu govorite, magija,
tanđian, Širo ninđa, nekako mi je i jasno i mogu da prihvatim”. - Zurila je da
kaže sve što joj je bilo na duši, ne dajući sebl vremena da razmišlja o onome
što govori, niti pitajući samu sebe da li govori istinu. I ona je bila svim tim
preplašena ali nije htela da njemu da priliku da shvati istinu, jer bi to samo
pojačalo njegovu želju da nju čuva što dalje od sebe. - “U svemu ovome,
najvažniji smo ti i ja. Bez obzira šta se dogodilo, mi imamo jedno drugo. Ti si
mi sasvim dovoljan, dragi mo, oduvek si bio, uvek ćeš biti”.
Tada ju je poljubio i ona mu je bila toliko zahvalna što je opet osetila njegove
snažne ruke oko svog tela da je zajecala. Nisu prekidali poljubac čak ni kada ju
je Nikola povukao na krevet, ni kada je odrvenelim prstima otkopčavao njenu
bluzu, skidao farmerke.
Raširila je noge, obuhvatila njegove uske bokove. Osećala je njegove ruke na
dojkama. Spustila se na njegov nabrekli ud. Nikola je zaječao duboko, iz
Vodili su Ijubav, dugo, polako, kao u ekstazi. Justina je zadržavala svoj
orgazam, ne želeći nikako da se ovo uživanje završi. Nikola je priveo sve kraju.
Njegovo pražnjenje podstaklo je i nju da se prepusti
ogromnom talasu uživanja, dahtala je, čvrsto stisnutih očiju, osećajući ga
duboko u sebi. Znala je da tog trenutka ne žeh ništa drugo do samo to osećanje,
taj talas koji joj je mračio um i Nikolu, Nikolu ...
Kakojoj je sada Nikola nedostajao. Justina, ležeči u njihovom krevetu, odjednom
sede. Naslonila je obraz na podignuto koleno i počela je da se Ijulja
naprednazad u ovo sivo, ranjivo vreme noći kad je svako neizbežno strahovito
sam.
Ah, Justina nije bila sama i to je bilo ono što ju je plašilo. Bila je užasnuta
svojim strahom i onim što može da se izrodi iz njega.
Mogla je da oseti neke pokrete u svojoj utrobi, ih je to samo uobražavala.
Stoički se diže i, sa puno osećanja dužnosti, podvrže se testu za rano
otkrivanje trudnoće koji je nabavila pre nekohko dana. Pet minuta kasnije imala
je rezuhat. Bio je isti kao i pre nekohko dana i saznanje je bilo isto kao ono
koje joj je dao lekar koji je ustanovio trudnoću.
Buljila je zadihano u komadić papira: pozitivno. Bila je trudna. Kako se to
dogodilo? Kada? Naravno da je znala kada. Ona i Nikola su sada, posle njegove
operacije, tako neredovno i retko vodih Ijubav, da je mogla da prebroji sve kad
su bih zajedno. Njen lekar, Amerikanac, jer je ona jednim delom sebe još
odbijala sve što je u vezi sa Japanom, smejao se njenom zaprepašćenju.
“Dovoljno je samo jednom, Justina” - rekao je. - “Mishm da ste dovoljno odrash
da biste to shvatih”.
“Kad bi samo Niki sada bio ovde” - mishla je Justina. - “Mogla bih sa njim da
razgovaram, mogla bih da mu objasnim svoj strah, on bi ga odagnao”. Zadrhtala je
kao da joj je hladno. Znala je da to što ga tohko žeh nije ništa drugo do strah
da se Nikola neće vratiti s
Alpa i da će taj sićušni život u njoj biti jedino što joj Je preostalo. Užas se
ponovo vrati, skoro je savlada.
Kako je bilo nepošteno što ju je ovako ostavio, što je samo nestao u noći. Zar
ga ona nije uvek čekala, uvek bila spremna da ga prihvati kad god mu je bilo
teško? Ah muškarci su to očekivah od svojih žena: ah zar žene nisu imale pravo
da očekuju nešto i od svojih muškaraca? Zašto su uloge dva pola tako razhčite?
Mrzela je Nikolu što ju je ostavio sada kada joj je bio najpotrebniji. Nije
mogla da spreči suze da joj se ne kotrljaju niz obraze. “Ne mogu ovo da podnesem
sama” - mislila je. - “Moj svet se ruši, sve se otima kontroh”.
Um jo je bio ispunjen pogrebnom muzikom, mirisom cveća koje vene na malom
sanduku, mirisom kiše u vazduhu, tek prekopanom zemljom. Mishla je na mah sanduk
koji spuštaju u zemlju, mishla je na opelo ...”pepeo pepelu, prah prahu ....”,
mishla je na prigušeno jecanje onih koji su došh na pogreb ....Smrt je visila u
vazduhu kao neki zagušujući miris.
Pokušala je da samu sebe primora da mish na nešto drugo. Pokušala je da se
otrgne od tih groznih mish od smrti ah nije uspevala. Nije uspela čak ni da
spreči samu sebe da joj se sa usana ne otkine tiha mohtva za dušu njene male
kćeri. Zašto sada nije mogla da zaboravi sve to i raduje se novom životu koji je
nosila?
- Dragi Bože - šapnula je u tišini njihove spavaće sobe - mohm te, spasi me od
mene same.
Daglas Houv je imao kuću na Sedamnaestoj ulici, u srcu severozapadnog
Vašingtona. Bila je to zgrada na četiri sprata, u federalnom stilu. Na prvom
spratu su bile kancelarije, na drugom su bili apartmani za važne goste, a treće
i četvrti sprat stajali su na raspolaganju Daglasu Houvu.
Kuća, koja je vredela čitavo bogatstvo, nalazila se jedan blok dalje od
Umetničke galerije Korkoran, čiju su veličanstvenu fasadu večito čuvali uspavani
kameni lavovi. Frenk Lojd Rajt je svojevremeno opisao kuću Korkoran kao najbolje
zamišljenu kuću u Vašingtonu. Houv je, između ostalog, i zbog toga odučio da bi
bilo dobro biti u komšiluku takve znamenitosti.
Šisei se približavala Houvoj kući prilično uznemirena. Vreme koje je provela sa
Kotonom Brendingom uticalo je na nju tako da sada nije osećala baš neku
preteranu želju da uradi ono zbog čega je bila unajmIjena. Samo je još jedan
muškarac ostavio na nju takav utisak kakav je ostavio Kuvar Brending - ali to se
nije računalo.
Bila je obučena da emituje emocije kao što TV ekran emituje slike: a namera je
bila jasna, da privuče pažnju drugih. Da bi čovek bio uspešan u tome, morao je
da bude obučen da ne oseća ništa. Objektivnost pre subjektivnosti bila je ne
pravilo već zakon.
Šisei je sada sa Brendingom prešla liniju, prekršila zakon. U početku nesvesno,
ali sasvim sigurno, ona je prešla liniju. Sada je bila obuzeta sopstvenim
osećanjima a to je bilo opasno - naročito kada je u pitanju bio Daglas Houv za
koga su osečanja bila samo žetoni u pokeru što se sakupljaju i koriste u pravom
trenutku.
Sekretar otvori vrata i, prepoznavši je, odvede je u biblioteku koja je bila u
sklopu Houvovih kancelarija.
- Senator će vam se uskoro pridružiti - reče pre nego što ju je ostavio sa
najvećim umovima istorije.
Za trenutak je prstima prevlačila preko kožnih poveza. Izvadila je jedan tom
Ničea, pročitala nasumice
odlomak i setila se kako su nacisti pokušali da iskoriste njegove misli o
nadčoveku za svoj cilj, prenabregavajući činjenicu da je on govorio o moralnim a
ne fizičkim kvalitetima nadčoveka.
Šisei je znala da je uzela knjigu samo da ne bi razmišljala o Kuvaru Brendingu.
Pomislila je da bi Niče bio blizak Brendingu jer su obojica bila moralisti. Ali,
Kuvar je bio užasnut traganjem nemačkog filozofa za moralnom perfekcijom,
verujući da takvo savršenstvo pripada samo Bogu. Na taj način, kao i mnogi
drugi, Kuvar je bio tipičan Istočnjak. Japanac, takođe, zna da savršenstvo ide
iznad Ijudskih mogućnosti.
Sisei naiđe na rečenicu koja ju je zaprepastila: “Svaki idealizam je lažan” -
pisao je Niče - “pred licem neophodnosti”. To je bila srž Daglasa Houva. To je
podseti na citat francuskog filozofa materijalizma Denisa Didroa koji je Houv
veoma cenio. “Nema moralnog recepta u kome nema nečeg neodgovarajućeg”.
Vratila je knjigu na poHcu i uzalud tražila neko delo o Taou. U stvari, nije se
ni nadala da će ga naći. Suviše je dobro poznavala Houvovu psihu da bi očekivala
da će biti spreman da proučava mistični Tao. Niče i Didro su biH nešto što je
mogao da pnhvati, solidni, odlučni, Zapadnjaci - pre svega, racionalni i
pragmatični.
Okrenula je glavu kada je čula da se vrata otvaraju. Ugledala je Dejvida
Brislinga, Houvovog pomoćnika.
- Senator če vas sada primiti - Brislingov glas je bio leden, pomalo prezriv.
Sisei se osmehnu svojim glumačkim osmehom. Sve je jednostavnije kada ništa ne
osećam pomisHla
je, a onda se setila svojih novih emocija koje su se ogledale kao u ogledalu.
Nosila je kratku belu svilenu suknju, crnu bluzu bez rukava od krepdešina sa
visokom, mandarinskom, kragnom. Oko struka je imala široki somotski pojas s
ogromnom zlatnom kopčom čudnog obHka. Brisling je gledao pravo kroz nju.
Houv ju je čekao u svojoj kancelariji. Prostorija je bila sva u tikovini, na
zidovima su bile mesingane Ir.mpe, ogromna kožna sofa stajala je uz jedan zid. U
ugiu je stajao veUki izrezbareni engleski sto i odgovarajući orman. Dve engleske
antikne crne stoHce stajale su ispred pisaćeg stola kao psi čuvari. Sjajna slika
Roberta Madervela visila je iznad sofe.
Sisei uzvrati Houvu prazan osmeh kojim ju je on dočekao a onda prede preko sobe.
Proverila je dasu vrata u drugu kanceiariju,
gde se povukao Brisling, otvorena. Sela je u jednu od
crnih engleskih stolica. Počela je da smišlja šta da mu
kaže da bi bio zadovoljan ada ne otkrije previše.
..             - Kasniš - rekao je Houv i ne pogledavši na sat -
iočekivao sam te ranije.
Sisei sleže ramenima: :
  - Kada je neko angažovan na nečemu, on ne
iiinože da raspolaže svojim vremenom.
  Sačuvaj glumu za nekoga ko će to znati da
ceni. Kohko duboko je Brending upleten? - Daglas Houv je to rekao tako običnim
glasom kojim bi naredio da mu daju vezu sa nekim višim službenikom.
- Zaljubljen je u mene - reče iskreno Šisei. - Fasciniran je mojim ponašanjem,
mojom ličnošću - oči su joj sinule i sada su imale boju skoro praistorijskog
ćihbara. . ,,        - Dati veruje? - pitao je Houv.
Znao je kako da pogodi u srce stvari. Šisei je to znala. Glasno reče:
-    Političar teško poklanja poverenje, naročito onaj ko je upetljan u borbu na
život i smrt sa svojim najgorim neprijateljem.
Houv zaurla:
- Da li sumnja da sam te ja angažovao?
- Ne, ne sumnja u mene - reče Sisei iskreno - ali znam da mu je to prošlo kroz
misli.
- Otkuda znaš?
- Rekao mi je.
-    Rekao ti je? - Houv nije mogao da veruje svojim ušima. - Onda je on idiot?
Šisei ne reče ništa.
Houv se lupkao olovkom po usnama, razmišijajući.
- Gde namerava da me napadne?                        p
- Ne znam.                                                            g
- Pa šta si, onda, radila kada to nisi otkrila?
- Stvarala sam opscdnutost - rcčc Sisei - a to se postiže strpljcnjcm i
odlučnošću. Niko nc reagujc na žurbu. Svako će žurbu povezati sa neiskrenošću.
-    To mi baš mnogo nc pomažc reče oštro Houv - nemapi vrcmena na bacanjc. -
Počeo jc da gricka olovku. - Ja sam te iznajmio da prodreš do Brendinga, da me
snabdeš dobrim informacijama. Baš me briga da li te on voli ili se samo napalio
na tebe. Ja samo želim informacije koje mogu da koristim protiv njega. Kažeš da
je Brending opsednut tobom. Daj da ti ja kažem neke stvari. Dok si se ti igrala
Mata Hari, Brcnding je bio vredan mali momak. Zagrejao je telefonske žice,
zovući sve moguće političare. Napravio jc sjajne veze na Kapitolu. Blokirao me
jc sa svih strana. On ćc uspeti da ostvari svoju nameru, uprkos mojim
nastojanjima da ga osujetim. Projekat Košnica je veoma živ i snažan i spreman je
da pojede dobar deo državnog budžeta. To će se desiti ako do kraja meseca ne
uspeš da središ Kotona Brendinga. Tada će njegovi računi biti odobreni,
Istraživačka kompjuterska agencija dobiće podršku federalne vladej Koton
Brending če imati dovoljno moći da se kandiduje za predsednika Sjedinjenih
Država u roku od dve godine i da pobedi.
Houv je bio odvratan kada je bio ovakav. Mogao je da dovede sebe do belog
usijanja koje je zahtevalo eksploziju da bi se smirilo.
- Znašti šta to znači? - urlao je Houv na nju. Znam,     i to suviše     dobro
mishla    je   Sisei    aH
poslušno nije rekla ništa.
- Ja znam dokle su stigH sa projektom Košnica - nastavio je Houv. - Več su
usavršiH prokleti kompjuter. Čitava vlada će biti na Brendingovoj strani zbog
tog prokletog kompjutera. A on će sve tajne ove zemlje da strpa u njega. U
memoriji Košnice biće sve ono što znaju vladini agenti svih organizacija. Siroti
Brending je postao opasan po bezbednost ove zemlje. On ne vidi rizik koji je u
tom sistemu a to ne vide ni mnogi drugi Ijudi. Sve što znamo, sve što smo saznaH
o stranim silama sada če biti ubačeno u memoriju Košnice. Naravno, to može da
reši naše probleme odbrane, da stvori inicijative koje če biti hiljadu puta brže
osmišljene nego da ih smišlja birokratija. AH, projekat Košnica ima mnoge
nedostatke. Niko ne zna dase u taj sistem može prodreti. Njegova tehnologija je
tako nova, tako revolucionarna da svako pretpostavlja da će njegove takozvane
prepreke biti neprobojne. Brending je toHko siguran u tu tehnologiju da se već
raduje pobedi. AH, razmisH malo šta če se desiti ako u taj kompjuterski sistem
prodre neka neprijateljska sila.
Bila bi to propast nezamislivih proporcija. To bi potkopalo same temelje ove
zemlje, sve i svako bi bio u opasnosti. - Houvove oči su sevale. - Prokletstvo!
Moramo da zaustavimo Brendinga! - Ustao je i ispravio svoja teška ramena uličnog
borca. - Bože, što mrzim to kopile sa toliko privilegija! Pogledaj samo šta mu
je porodica obezbedila. On je ovde upao zato što je Brending, zato što njegov
stari ima dobre veze. A ko sam ja? Autsajder, siromašak, dete sa sela, neko ko
mora da se bori i grebe za svaku vezu - odjedjtom je shvatio da se suviše
otkriva, da postaje suviše besan, da gubi razum.
Zaćutao je, okrenuo se, nasuo čašicu burbona. Kada je opet pogledao u Sisei bio
je sasvim miran.
Šisei ga je neko vreme posmatrala. Najzad je rekla:
- Postoji nešto što treba da znam. Gde je granica? Koliko daleko smem da idem
da bih sredila Brendinga?
Houv se opet tresao od besa.
- Zar ti to još nije jasno? - rekao je. - Učiniću sve što je potrebno da ga
uništim. Ovo nije nikakva igra. Mislim da si me shvatila.
- Naravno.
-    Onda mi reci šta si to shvatila. Reci mi šta želim da znam - nagnuo se nad
nju. - Obavesti me zašto bih te još plaćao ako već Brisling radi za mene na
Džonson institutu i sprema se da diskredituje Ijude koji rade na Košnici?
Šisei se nasmejala.
- To je ćorsokak. Ti Ijudi su sasvim čisti. Ako pripremiš skandal, Brending će
uzvratiti vatrom.
......- Neću ja biti oprljen - reče Houv - ja sam sebe
sasvim odvojio od te operacije. To je nešto o čemu brine Brisling. Ja imam
prihvatljiv alibi.
- pak, gubiš vreme sa tim.
  Ne plaćam te da me kritikuješ - reče Houv besno. - Molim te, pouči me kako da
ne gubim vreme.
Sisei nije ništa osećala. Dopalo joj se to što je opet kliznula u svoju
metodologiju. Nije više bila zbunjena, ranjiva, vezana. Sve je opet bilo jasno:
normalnost Ambisa ju je obavijala, kao ruke roditelja punog Ijubavi.
-    Pa, slažemo se u jednoj stvari rekla je Brisling jc upotrebljiv. Da li znaš
za večeru krajem meseca? Sisei je govorila o večeri za zapadnonemačkog
kancelara koju je Brending pomcnuo. - Potrudiću se da me Brending povcde sa
sobom. - Pogledala je Houva. Moraš da uradiš nešto. Ubcdi Brislinga da radi
protiv mene. To neće biti teško: ja ću mu dati inicijativu. Učini štogod hoćeš
ali potrudi se da provaH u moju kuću one noći kad budc vcčera. ZeUm da upadne u
moju kuću neposredno posle mog odlaska.
Houv ju je dugo posmatrao.
  - Naći ćeš načina da mi pomogneš, zar ne? -
rekao jc najzad. Ti shvataš da ja moram da uništim Kotona Brendinga, Šisei, iH
ćc projekat Košnica postati stvarnost. Odmahnuo je glavom. Hfiste, kako je to
sve brzo. Večcra će biti samo nckoHko dana pre nego što Brending treba da
podnese račune Scnatu. To je moja poslednja šansa da ga uništim glas mu je bio
pun mržnje.
Houv to nije pokazivao ali bio je veoma zadovoIjan. Kao i obično, otkrio je da
njegova napadačka, siledžijska taktika uspeva. Ljudi mnogo bolje obavljaju svojc
poslove ako im se grubo kaže gdc im je mesto.
Doduše, Ijudi vole da im se odaje priznanje ali, ako ih suviše mazite, postaju
lenji i počinju da se žale. Houv je znao da podređene treba držati u
poslušnosti, na vrhovima prstiju, da budu spremni da polete kad gazda kaže.
Houv je odlučio da je Sisei zaslužila nagradu. Pokazao je na stohcu i ona ugleda
divno odelo Luisa Feroa.
- Tvoje je - reče Houv. - Ja umem da nagradim one koT rade za mene.
Sisei dotače odelo. Za trenutak je uživala u dodiru divne vunene tkanine. A onda
jo se tohko smuči da je skoro htela da povrati. Kako je to bilo tipično za tog
muškarca: kupio joj je nešto skupo, čemu se on divio, a nije ni pomisho daće ona
to želeti da nosi. Nie mu palo na pamet da će se ona užasnuti pri pogledu na
raskošnu stolu od hsice koja je išla uz to odelo. Nije mu palo na pamet da se
seti da je ona ogorčeni protivnik ubijanja životinja da bi se od njihovog krzna
pravila odeća za razmažene Ijude.
Promrmlja neko izvinjenje i ode u kupatilo. Pogleda se u ogledalu. Potrudila se
da sebe vidi onako kako u je video Daglas Houv. Pomishla je da bi on mogao da
postane opasan ako počne da samostalno razmišlja.
Proklela je dan kada je stigla u Vašington i dan kada je počela da zadobija
poverenje Daglasa Houva. Neophodnost T obaveza, giri, to je bilo uvek prvo u
njenom umu. Ali, prečesto je Daglas Houv imao načina da obavljanje dužnosti
nekome naćini bolnim.
Kuvar Brending nije bio takav.
Potrudila se da otkrije zašto opet mish na Brendinga. Gledala je svoj odraz u
ogledalu. Sta nije u redu pitala je samu sebe.
Odgurnula je u stranu ovo pitanje i koncentrisala se na ono šta treba da obavi.
Sada je bila usmerena: stopala su joj stajala čvrsto na stazi. Više nije bilo
povratka.
Kusunda Ikuza je imao pomalo obeshrabrujuću sklonost ka kineskoj hrani: posebno
mu se dopadao jedan restoran u Šinđuku.
Sve ove činjenice Pak Rat je čuvao u svom kompjuteru. Kada je ušao u TohLijev
restoran na vrhu zgrade Nomura Sekjuriti od pedeset spratova, niko ne bi rekao
da je sa tim čovekom Nangi razgovarao u Akihabari. Pak Rat je izgledao kao
obeležje dobro stojećih službenika Japana. Njegovo tamno odelo je bilo
besprekorno skrojeno, košulja mu je bila zaslepljujuće beline, cipele tako
izglancane da je mogao da se ogleda u njima.
Dogodilo se tako da je šef sale bio prijatelj nekog njegovog prijatelja, pa je
Pak Rat dobio sto blizu stola koji je rezervisao Kusunda Ikuza.
Ikuza još nije bio stigao u restoran ali za njegovim stolom je sedeo omanji
snažan muškarac koji se tu očigledno sasvim dobro osećao. Naručio je martini i
počeo je da čita “Asahi šimbun”.
Pak Rat ga nije poznavao. Ali, to nije ni bilo važno. Pak Rat je bio na sedmom
nebu. On je živeo za opasnost: ništa manje nije voleo odgovornost.
Kada mu je Tanzan Nangi dao nalog da nekako kompromituje Kusundu Ikuzu, Pak Rat
je bio oduševIjen. Uživao je u takvim zadacima jer su u sebi sadržavali teško
breme opasnosti.. Pak Rat je bio kao mitski Atlas: što je više težine držao na
plećima, bolje se osećao.
Kad su se on i Nangi razišli i Akihabari, proveo je sledećih četrdeset pet
minuta proveravajući da U je čitava oblast čista. Kada se najzad uverio daje sve
u redu, krenuo je da nade Hana Kavadoa.
Han Kavado je bio jedan od najboljih članova Pak Ratovog tima; voleo je da tako
razmišlja o njima. Ah, Pak Rat je voleo mladića. On je odabrao Kavada da prati
Justinu, što je takođe zahtevao Tanzan Nangi.
Pak Rat se sreo sa Kavadom u baru kod Mame.
- Tražim ključ za razumevanje ovog momka - rekao je Pak Rat, khznuvši na stohcu
pored Hana Kavada. Misho je, naravno, na Kusundu Ikuzu. - Na žalost, ne treba mi
ključ nego šifra. Kapije Ikuze Kusunde moraju da se otvore neprimetno, bez
nasilja. Tek tako bismo mogh da otkrijemo njegovu slabu tačku.
-    Lov je opasna disciphna - primeti Han Kavado - priča se da Ikuzasan ne
veruje ni rodenoj majci. Zamishte samo to! - Jan Kavado odmahnu glavom.
Pak Rat je pročitao kahgrafiju koja je visila iza bara. “Oblaci, bez težine,
nestaju kao čovek, ostaju mish.”
Han Kavado obrisa hce.
- Šta znate o psihi Kusunde Ikuze?
-   Moja kompjuterska banka podataka sadrži činjenice, nema nikakve veze sa
psihom - reče Pak Rat - ah, sve ukazuje na to da je on prokleto pun vrhna, da ga
je nemoguće bilo kako kompromitovati. No, meni nije potreban kompjuter da saznam
ono što več znam o Kusundi Ikuzi. On je mlad čovek, arogantan, pun moći. I zato
je ranjiv.
Sada, nedelju dana posle tog razgovra, Pak Rat se našao u kineskom restoranu.
U tom trenutku, Kusunda prođe kroz vrata. Čovek koji je pio martini savi novine,
odloži ih u neseser od krokodilske kože. Ustade.
Toplo se pozdraviše. Pak Rat je indirektno upoznao Kena Orošija, predsednika
Nakano industrija.
- Orošisan - reče Ikuza, sedajući - kako su vam žena i deca?
- Svi su dobro, Ikuzasan - reče Oroši - šalju vam svoje pozdrave i blagoslove.
Oroši se poklonio mnogo dublje, primetio je Pak Rat. lako je Nami bio veoma
moćan, ipak je bilo čudno da Oroši, koji je bio sigurno dvadeset godina stariji
od Ikuze, ovom ukazuje toliko poštovanje. Običaj - da se ne pominje etikecija -
nalagao je da se Ikuza, kao mlađi čovek, dublje pokloni Orošiju, da mu pokaže
svoje poštovanje. Ali, umesto toga, dogodilo se u stvari nešto suprotno.
Dva čoveka su počela da govore o golfu - to je bila manija japanskih poslovnih
Ijudi. Ken Oroši je morao da da četiri miliona dolara da bi se priključio
Koganei kantri klubu, najboljem u zemlji, gde je članarina stajala tri hiljade
dolara mesečno. Tek na Ikuzino insistiranje, Oroši je preskočio sto imena na
listi čekanja i postao je član Kluba.
Razgovor se vukao o običnim stvarima, ništa neobično nije iskočilo. Pak Rat je
osmotrio prostoriju u kojoj su mahom bili biznismeni ozbiljnih lica. Bilo je i
turista: Amerikanaca krupnih vratova i Nemaca crvenih obraza.
Pogled Pak Rata zadrža se na licu mlade žene, u stvari, nešto starije
tinejdžerke. Mada je bila odevena veoma profinjeno i veoma skupo, njeno glatko
lice jasno je pokazivalo da još nije napunila dvadeset godina.
I ona je, kao i Pak Rat, sedela blizu Ikuzinog stola. Ken Oroši joj je bio
okrenut ledima. Pak Rat u jednom trenutku primeti sa zaprepašćenjem da se njen
pogled sukobio sa Ikuzinim. Nešto kao melodija zaplesa devojčinim licem i
odjednom je izgledalo kao da ima više godina nego što je, u stvari, imala.
Ikuzino lice nije pokazivalo ništa drugo sem učtive pažnje prema Kenu Orošiju
ali bljesak njegovih očiju u devojčinom pravcu bio je Pak Ratu dovoljan da počne
da pomnije posmatra devojku.
Imala je crnu kožnu suknju, crnu bluzu i belocrni bolero. Struk je stegla
širokim zlatnim kaišem. Na nogama je imala zlatne sandale.
Njena gusta sjajna kosa bila je namazana želeom, usne su joj bile male, u obliku
luka, blistale su namazane crvenim karminom. Imala je lice koje bi bilo obično
da nije bilo veštačkih dodataka - pomisHo je Pak Rat. U svakom slučaju, njene su
oči bile pune života i inteligencije. Pak Rat je to primetio jer je bilo važnije
od toga kako je bila odevena, ili kako je bila gradena.
Kada su im doneli hranu koja se pušila, Ikuza promeni temu razgovora. Nije više
pričao o golfu.
- Mislim da bih mogao da rešim vaše fiskalne probleme.
- To bi bilo dobro, samo da o tome ne sazna široka javnost - reče Ken Oroši.
Mi već dugo uspešno krijemo naše teškoće.
- Imamo razloga da čuvamo tajnu s obe strane - reče Ikuza, vadeći riblju kost
iz usta - a ovaj plan doneče vam veoma razrađenu novu tehnologiju za izradu
kompjuterskih čipova.
- Šta je to? - Ken Oroši upita, smejući se. - Da nije Sfinks TPRAM?
- Da - reče Kusunda Ikuza. - Upravo to.
Ken Oroši spusti štapiće.
- Zar nameravati da mi kažete da je Nami uspeo da preotme kontrolu nad
tehnologijom Sfinksa?
- Nije baš tako - reče Ikuza - nije još zadobio kontrolu. - Uzeo je još jedan
komad ribe, preneo ga na tanjir. - Tanzan Nangi je sada pod pritiskom. On mora
da spoji Sato internešenel sa nekom firmom. U toku razgovora sa njim, pomenuto
je i vaše ima kao budućeg mogućeg partnera. Ja sam uticao na to da Nami to
prihvati.
-   AH, Nangisan ne predstavlja sam Sfinks. T-PRAM tehnologija nije njegovo
vlasništvo. Ona pripada Tomkin industrijama a njihov vlasnik je Nikola Lajnir.
Šta će biti sa njim? Sumnjam da će se on složiti oko bilo kakvog spajanja.
- Lajnir nije značajan u ovome - reče Ikuza, stavljajući komad ribe u usta - vi
treba da obavite posao sa Tanzanom Nangijem.
Razgovor se sada poveo o sastancima s advokatima, o tome šta treba imati na umu
kada se budu vodili pregovori o spajanju. Pak Rat ponovo obrati pažnju na
devojku koja je gutala čaj, kao što bi lavica kidala komad divljači.
To mu je bilo čudno, sve dok nije shvatio da je ona svoju punu pažnju poklonila
onome što se zbivalo između dva muškarca. Cak i kada je razgovor zašao u
nerazumljive vode o novoj tehnologiji, njen interes nije Dopuštao. Lice joj je
pokazivalo takvu zainteresovanost .akva se vidi samo ponekad na hcima gledalaca
u pozorištu.
Ručak je završen. Caj je popijen, rečeno je sve što je trebalo da se kaže o
poslu. Muškarci su ustah, poklonih se jedan drugom. Ken Oroši požuri da izade iz
restorana, noseći svoj šik neseser uz bok.
Kusunda Ikuza se zavah natrag u stohcu i nastavi da zamišljeno srkuće čaj. Pak
Rat je platio svoj račun i, u tom trenu, primeti da se devojka diže i kreće
prema vratima. Ikuza oštro pogleda, tamne oči mu sinuše. Njegov pogled se opet
sukobi s devojčinim.
Dase Pak Ratu to samo učinilo ih je devojka malo zastala kraj njegovog stola pre
nego što je krenula prema vratima?
Pet minuta kasnije, Ikuza je platio račun i izašao. Pak Rat je krenuo za njim.
Na trenutak je izgubio Ikuzu u holu a onda ga je opet ugledao napolju. Bio je sa
devojkom koja je malopre sedela u restoranu bhzu njegovog stola. Osmehivala mu
se.
Pak Rat izvadi mah mikrofon i pritisnu dugme na kasetofonu. Ikuza se osmehnu kao
lasica, pokaza zube, što je tipično za zveri.
- Voleo bih da prestaneš da to radiš - rekao je.
- To nije pametno - reče devojka, imitirajući njegov glas. Okrenula je glavu. -
Ja nisam pametna. Zato si ti pametan. Jing i jang, Kusunda. Mi smo uravnoteženi.
Pak Rat je bio zaprepašćen što je devojka tako mirno koristila Ikuzino hčno ime.
- Kohko ja vidim, nema ničeg uravnoteženog u toj vezi - reče Kusunda Ikuza. -
Ona je zasnovana na uzajamnoj potrebi a potreba nije nikada uravnotežena.
- To je kao da se jaše na ledima zmaja.
-    Igraš se opasnim stvarima, Kilan. Ponekad mishm da ti, kada radiš ovakve
stvari i ne žehš ništa drugo nego da ti se otac okrene i ugleda te.
Src Pak Rata udaralo je kao ludo. Jedva da je mogao da poveruje u ono što je
čuo. Ken Orošri je imao troje dece - dva sina od dvadeset godina i kćerku
staru osamnaest godina. Prema kompjuterima Pak Rata, devojčino ime je bilo
Kilan. I sada je ona bila tu, od krvi i mesa, uvučena u neku bizarnu tajnu igru
sa Kusundom Ikuzom. Šta se to zbivalo?
U tom trenutku Ikuza ode i, bez ijedne reči više, i Kilan nestade u gomili.
Crna ogromna stena parala je nebo svojom moćnom silinom. Pre koliko li je eona
zemlja izbljuvala tu stenu uz obilje vatre i gasa? Iz tog pobesnelog pakla,
Hodaka je izbio šiban vetrom, okivan snegom i ledom.
Masiv Hodaka bio je možda najopasnija oblast u celom Japanu. Od Nišija na zapadu
do Okua na severoistoku, flodaka je bio sastavljen od, kao brijač oštrih, stena,
ambisa, tamnih granitnih kosina pokrivenih ledom. Tokom surovih zimskih meseci
stene su pucale i stvarale naprsHne kao rane na snažnoj ruci ratnikaveterana.
Izbrazdani zid poznat kao Takidani, DoHna vodopada, tokom godina je dobio drugo
ime koje niko od planinara nije hteo da pomene ne želeći da se seća drugara koji
su nestaU u uzaludnom naporu da savladaju ovaj uspon. Drugo ime Takidanija bilo
je: Đavolje groblje.
Ispod Takidanija, uzdizao se kao ogromni džin, nedodirljiv i neustrašiv, Crni
Zandar, veUčanstvena stena prepletena plavim ledom. Bio je to preteći,
najopasniji deo Japanskih Alpa. Izgledalo je kao da se ta stena diže iz samog
srca ZemUe.
Kanzacusan Je na ovo mesto doveo Nikolu kao tinejdžera da bi završio njegovu
obuku, da bi Nikola najzad shvatio da je bolji od Saigoa. . ..,.      Možda je
zato    umro   na Đavoljem    Groblju,
dok mu se Crni Žandar smejao svojom nadmoćnošću.
Nije dobro naučio svoje lekcije: arogancija ga je navela na pomisao da je
njegovo vladanje ninducuom mnogo veće nego što je, u stvari, bilo. Srce mu nije
bilo čisto. Umesto da se koncentriše da dostigne stanje uma neuma, što je bio
Ambis, staza prema shvatanju, on je bio usmeren samo na to da se pokaže da je
bolji od Saigoa.
Sada je video da su on i Saigo bili jednaki. Njihovo rivalstvo je postalo za
njih same monomanija - kao što je Knjiga Pet Prstenova bila za Mijamoto Musašija
- mešah su svoje proučavanje borilačkih veština sa Hčnim motivima. Srca su im
bila načeta a onda zatrovana istim grehom: mržnjom.
To otkriće ga je potreslo do srži: postao je nesiguran zbog toga i nije ni znao
dažeh da dovede do kraja ovaj opasan put. U stvari, pojma nije imao koHko dugo
je tajna poruka bila ispisana na Kiokijevom svitku niti šta je ona sadržavala.
Cak iako je Genši, tandianov brat, živeo negde na Crnom Zandaru, mogao je da
bude mrtav.
Nikola je znao da to nikada neće saznati, ukohko ne nastavi da ide do kraja. Za
njega neće biti spasa, izgubiće sve - Justinu, porodicu, Tomkin industrije jer,
on je mogao da otkrije ledeni breg koji kHzi ispod vode, mogao je da nasluti
kako se on polako raspada.
“Uz shvatanje će doći i sigurnost očaja.”
Siro ninđa.
Staza od Niši Vrha do Đavoljeg groblja bila je tako opasna i smrtonosna da se
tek nekoHko alpinista odvažilo posle nesreća 1981. i 1982. da krenu ponovo tuda.
Uprkos tome što je u tim nesrećama desetak Ijudi izgubilo živote, Đavolje
groblje je i dalje privlačilo planinare.
Sada, kada je razmišljao o svemu što se dogodilo u prošlosti, bilo mu je jasno
da je Kanzacu odabrao Hodaku kao mesto na kome će Nikola diplomirati i na kome
će odvojiti mladića - svesno i nesvesno - od svog rivalstva sa Saigoom. Nikola
nije mogao da zamisli koji bi bili drugi razlozi zbog kojih je Kanzacu odabrao
ovo mesto.
Crni Zandar je bio mesto smrti: to nije bilo mesto za tinejdžera.
Bio je mesec decembar. Cak su i u Tokiju bile ogromne gomile snega, iako su
ekipe neprestano raščišćavale kolovoze. Sneg je bio crn od raznih isparenja.
Bila je to najhladnija zima kada je Kanzacu poveo Nikolu na severoistok, na
Hodaku. Sneg je bio dubok do bokova: planina je bila pretvorena u ledenu
pustinju. Teško su disali, dah im se kristalisao ispred lica. Nebo je bilo bolno
blistavo.
Nikola je bio bos jer je Kanzacu rekao: “Led i strah od smrti su jedno i isto.
Kad naučiš da ne osećaš jedno, nećeš se plašiti drugog.”
Nikola se živo sećao kako je bilo svetlo kada su silazili niz Hodaku. Još do
današnjeg dana nije mogao da se seti olkuda je došla oluja. Lanac je imao moćne
kanjone, ogromne vrhove. Kanjoni su delovali kao tuneli i usmeravali su elemente
pojačavajući njihovu snagu, njihov bes. Ovde gore, kada je sijalo sunce, zraci
su mogli da spale kožu na licu i rukama. Otkrivena koža je mogla da nastrada i
usred ledene oluje.
Nikola je baš ugledao Crnog Žandara kada se oluja obrušila svom silinom. Prošao
je možda polovinu programa koji ja Kanzacu zamislio da ga ispita. Nikola je
neprestano mislio o tome kao o nerešivoj zagonetki, kako to da se oluja pojavila
baš u tom trenu, kao da je bila deo ispita.
Istina je bila da se Nikola borio sa haragejom - šestim čulom koje ga je Kanzacu
naučio da nade u sebi. Haragei je bio prethodnica Gecumei no mićija i taj osečaj
je mogao da bude zastrašujući za one koji nisu navikh na njega. Bilo je mnogo
teže kontrohsati ga nego ga pronaći. Nikola nije dobro poznavao samog sebe. Zato
je imao problema u manipuhsanju haragejom: haragei je kontrohsao njega.
Sneg i led koji kao da su padah s neba slomih su ga svojom težinom. Oluja je
vitlala iznad njega, tama i hladnoća su ga obavile i to odjednom. Najpre ga je
zahvatila panika. Pokušao je da diše i, kada je otkrio da ne može, um mu je bio
zahvaćen haosom.
Kao bljesak munje, panika je brzo nestala. Tišina mu je odzvanjala u ušima.
Mogao je da čuje otkucaje svog srca, mogao je da oseti kako mu krv kola venama,
a sve je bilo pojačano dimenzijama njegovog groba. Cudno, ali to ga je oživelo.
“Živ sam” - mislio
je
Nešto, neki stari instinkt, tako je bar verovao - naredio mu je da se
usredsredi. S tim je došao haragei. Posegnuo je umom i otkrio svet van svog
groba. Odmah je postao svestan prisustva Kanzacua i odmah je osetio olakšanje.
Oluja ga udari u lice kada se pojavio kao pile iz jajeta, kao novorodenče iz
utrobe. Dahtao je, pio vazduh dugim udisajima dok ga je Kanzacu - pošto ga je
izvukao iz gomile leda i snega - zagrlio snažnim rukama i povukao u sklonište
ispod nakrivljene crne stene ...
Nikola je, sada ponovo na Hodaki, buljio u Crnog Žandara. Bilo je to sadašnje
vreme, prošlost je bila samo sećanje koje se kao para vuklo iznad njegove glave,
kao raskidana ratna zastava koju su razneli oštri
planinski vrhovi. Jedan njegov deo nije mogao da veruje da se stvarno nalazi tu
gde se nalazi. Bio je ubeden da nikada neće ponovo da stane nogom na Hodaku.
Ali, sada je bio Siro ninda i sve je bilo drugačije.
Nebo je bilo skoro belo i zbog toga mu se činilo da je odsečen od ostalog sveta
iU da se nalazi u nekom sasvim drugom svetu. Udaljeno urlanje govorilo mu je da
je vetar ojačao: javile su se prve kapi kiše. Bile su debele i teške, jedva su
mu očešale obraze kao nezadovoljena Ijubavnica.
Nikola se ukoči. Kao što se dogodilo pre mnogo godina i sada se zbivalo isto:
pribHžavala se oluja. Bikt mu je za leđima. Brzo se kretala na sever. Cu!a se
grmljavina. Nebo se otvorilo blještavom svetlošću munje.
Za trenutak je došla kiša, bila je pomešana sa gradom koji je počeo da udara po
njemu. Našao je zaklon ispod crne stene. PomisHo jc da bi to mogk da bude ono
isto mesto na kome ga jc Kanzacu držao bezbednog i utopljenog prc mnogo godina.
Nikola je zadrhtao. Bio je beskrajno umoran. Telo ga je svuda bolelo, tako da
više nije mogao da odredi jedno odredeno bolno mesto. Glava mu e odzvanjala i
osećao je nešto kao kucanje tamo gdc je bikt rana. Nesvesno je dotakao tačku
ispod pletene kape. Uprkos toplo parki i naslagama tople odeće, bilo mu je
hladno. Zubi su počeH da mu cvokoću.
Nije mogao ništa da vidi iz svog pHtkog skk:ništa. Visio je na strani Hodake, ti
položaju zlosrećnog Crnog Zandara, beznačajan kao insekt na slonovim ledima.
Pred Hcem te planine i te veHčanstvene elementarne nepogode, bio je niko i
ništa, bio e nešto manjc
od delića vremena, nešto što če biti odmah zaboravIjeno.
Zatvorio je oči, počeo da se uljuljkuje. Bilo bi tako lako da sada zaspi, usred
oluje, sklupčan na Hodaki, najstarijem delu zemlje. Mogao je da zaspi večitim
snom, da se nikada više ne probudi. Takav san bio bi kraj strahu, borbi, Širo
nindi.
Čuo je krik sirene i jedan njegov deo odgovorio je na taj krik. Prišao je bhže
ivici. Smrt je opet dolazila po njega, bila je nežna i zavodljiva kao
Ijubavnica, bila je spremna na melanhohčno i uzbudljivo ujedinjenje.
Odjednom se probudio. Grlo mu je bilo suvo kao da je udisao otrovni gas a ne
kiseonik. Treptao je ubrzano. Ništa nije mogao da vidi iz zaklona u kome je
čiTČao. Nije više mogao da oseti svoje noge. Stegao je pesnice. Počeo je da
udara stisnutim pesnicama po butinama. Sve je bilo odrvenelo. Potpuno odrvenelo.
Znao je da umire. Čak i da je želeoda se podigne i potrči - a daje to želeo?
kuda bi trčao? - nije mogao. Oluja je besnela sve više: noć se spuštala kao
težak ogrtač, tama je padala, noć je bila bez mesečine.
Znao je da ako sada zaspi nikada se neće probuditi. Vežbao je svoj um, izvlačio
je iz njega sećanje za sećanjem, propuštao ih je kroz mish, trudeći se da se
seti svakog detalja. Bio je tako umoran. Kosti su ga bolele. Bilo mu je hladno.
Očni kapci su mu padah i jednom ili dva puta trgnuo je glavom, srce mu je divlje
udaralo uz saznanje da će morati da zadrema.
Bio je preplašen, ne samo zato što je gubio svesnu kontrolu nad telom, ne samo
zato što je bio bespomoćan, već zato što je znao da jedan njegov deo žeh smrt.
Borio se protiv tog svog dela, kao što se pre mnogo godina borio protiv
harageja.
Misho je o Nangiju, svom prijatelju. Misho je o
Luu Krokeru, prijatelju koga je odbacio zbog sopstvene krivice. Mislio je o
svojoj maloj mrtvoj kćeri, o njenom belom licu ispod plastičnog šatora, o tome
kako nije mogao da je održi u životu. Mislio je o Justini, o tome koliko ju je
mnogo voleo.
Srce mu se tada slomilo i on gorko zaplaka, kristalnim suzama. Sledile su mu se
na kapcima, na obrazima, na usnama. Suze su mu navirale takvom silinom da se
pitao otkuda toliko suza u njemu.
Najzad je prestao s plakanjem. Obuze ga mir.
Praznina.
Ništavilo.
Sa suzama, još uvek sleđenim na licu, Nikola je o u san. Padao je kroz
izmaglicu, padao ...
Sve dok Smrt nije krenula prema njemu.

- Da je vrlina sama sebi cilj - rekao je Tanzan Nangi Pak Ratu - ona ne bi bila
Ijudska osobina. Ona bi pripadala samo bogovima.
Buka i svetlost koje su dolazile od paćinko mašina bile su grozne. Ali, to im je
odgovaralo: Pak Rat je znao da su ovde bezbedni.
- Govorio sam o Kusundi Ikuzi.                       , Nangi klimnu glavom.
- I ja sam govorio o njemu. Ako se čini da je Ikuza pun vrlina, to je samo
otuda što se to pokazalo korisnim za njega.
- A nije korisno za sam Nami? - pitao je Pak Rat.
- Moramo pažljivo sve da ispitamo. Nije normalno da jedan čovek, tako blizak
moći, izražava toliki altruizam. Sve ono što je čista forma sumnjivo je
a utoliko je sumnjivije što se javlja kod čoveka koji se za sve borio.
Napolju je padala kiša. Gmza je izgledala čudesno. Ovde u salonu paćinkoa sve je
bilo kao i uvek. Ništa se nije menjaio ni danju ni noću. Sve je blistalo od
neonskog osvetljenja, sve je bilo vlažno i napeto od Ijudskih emocija. To mesto
se nije nikada zatvaralo. Pak Rat je rekao da ga zbog toga voli. Cesto je tu
dolazio. Nangi je to znao. Znao je i to da Pak Rat igra paćinko dok se bavi
problemima upada u kompjuterske sisteme, u nadgledanje i drugo. Bile su to sve
nijanse jednog zanata.
- Razmišljao sam o virusu koji je napao vaše kom.pjutere - reče Pak Rat.
- To je veoma neugodno. Moji Ijudi nisu ništa uradili - reče Nangi.
Pak Rat klimnu glavom.
- Identifikovanje izvora virusa postalo je moja jedina odgovornost. Moram da
vam kažem, Nangisan, da se to pokazalo kao veoma težak problem. Njegova grada mi
je sasvim strana.
Mada su mnoge paćinko mašine bile slobodne, Pak Rat je čekao samo na jednu.
Paćinko, neka vrsta nacionalnog ludila u Japanu, slična je američkom fudbalu ali
se igra na vertikalnom polju. To je stara igra ali sada su je Japanci doterali
do savršenstva svojom visokom tehnologijom. Neke od najnovijih mašina opremIjene
su čak malim TV ekranima, tako da igrač može da prati svoj omiljeni program dok
igra.
- Uvek igram na ovoj mašini - rekao je Pak Rat Nangiju i pokazao mu šestu
mašinu u sedmom redu.
- Da li čuvaju Justinu Lajnir? - pitao je Nangi, dok je posmatrao Pak Rata kako
se Dnorema za ieru.!
Bilo je čudno ali Pak Rat je kupio samo jedan žeton od kasira na ulazu u salon.
Nangi se pitao da li je Pak Rat stvarno tako dobar igrač. Svaka pobeda mu je
donosila bcsplatne žetonc koje mu je mašina sama izbacivala.
Pak Rat stavi rukc na mašinu, klimnu glavom.
- Kao što ste tražili, dao sam taj zadatak svom najboljem čovcku, Hanu Kavadu.
Molim vas ncmojte da brinete o njoj.
- To c samo prcdostrožnost - reče Nangi. - Ja oš nc znam na šta se ta dorokusai
usmcrio ali čovck nijc nikada dovoljno obaznv. Žclim da sigurnost bude
zagarantovana i stalna.
Pak Rat klimnu glavom. Počeo je da igra. Pobcdio je u prvoj igri ali nc velikim
rczultatom. Dobio e samo jcdan žcton. Počeo c drugu igru.
- Da sc vratimo na Ikuzu - rcčc - video sam njcga i Kilan Oroši zajedno. Mogu
odmah da vam kažcm da ncma ničeg časnog u toj vczi.
Nangi jcknu.
- Ima još ncšto čudnijc u odnosu izmedu Kcna Orošija i Ikuze. Oroši je bar
dvadeset godina stariji od njcga, a ipak jc on taj koji se dublje klanja.
-     Orošijeva kompanija, Nakano industrijc, nalazi sc u groznom finansiskom
stanju - rečc Nangi.
- Da, to sam čuo.
- Samo nekoliko Ijudi zna za to - reče Nangi. - Oroši je pokrenuo ncbo i zemlju
da bi sačuvao tu tajnu. Iskreno govoreći, ja ne znam kako to da njegova
kompanija još opstaje. On sada ima samo Odeljak za istraživanje i razvoj koji
dobro radi. Dao bih svoju levu ruku za neke od njegovih stručnjaka. Mishm da
sada otpriiike znam zašto je Ikuza počeo da me pritiska. Nakano je bio prva
kompanija na mojoj hsti. Nadao
sam se da će je Ikuza odabrati. Kad se spojimo, ja ću da počnem da diktiram
svoje uslove. Tada ću ja biti vlasnik Nakanoa. Ja ću se proširiti, uzeću glavno
osoblje, imaćvi ogromnu laboratoriju, ono što Sfinksu očajnički nedostaje. A
najbolji deo svega toga je taj što neću morati da dam novac za to. Pak Rat reče:
- Izvmite, a zašto sam vam ja tu potreban?
- Osiguranje - reče Nangi. - Ja nemam namere da podcenim Ikuzasana. Ne želim da
rnj se on, ili Nami, mešaju kad jednom počnem da radim.
  Pak Rat izgubi drugu igru. Nangi vide njegov
lzraz lica, pa upita:
- Nešto ti smeta?
- Kilan Oroši nije ono što sam očekivao. Ona nije pion, ona je pre neočekivani
potez. Mogao bih da kažem da su njeni gestovi nepredvidivi ili unapred
smišljeni.
- Zašto bi se to mene ticalo?
- Nisam siguran - priznade Pak Rat - možda to nije ništa drugo nego indiskrecija
s Ikuzine strane. On misli da ona ima Ijubavnu aferu s njim da bi pljunula na
oca kojeg otvoreno prezire. Pitam se samo da li je možda ona ta koja pravi
budalu od velikog Kusunde Ikuze.
- To bi bilo zaista zanimljivo - reče Nangi 7 ali za takvu vrstu istrage čoveku
je potrebno vremena, a ja imam vrlo malo vremena pre nego što potpišem papire o
spajanju sa Nakanom. Ikuza je radio mnogo brže nego što sam očekivao. Ugovori su
već kod mojih advokata. Nastavi da pratiš Ikuzu. Taj deo o kćerki Kena Orošija
vrio je zanimljiv ah to je sve. Meni je potrebno nešto sa čim bih uništio
Ikuzinu reputaciju - nije mi potrebno njegovo prijateljstvo sa Kenom Orošijem.
,
- Ikuza se ne kocka - reče Pak Rat - nema ličnih dugova, ne prima mito, daje
besplatno svoje savete. Nije oženjen. On je častan čovek.
Nangi odmahnu glavom.
- Nemojte da pravite grešku i da mešate tateme - fasadu - sa čestitošću - reče
- Kusunda Ikuza je pametan. On sebe krije iza vrHne kao što se sipa sklanj iza
oblaka mastila koje sama izbacuje. AH, ko zna iz kojeg razloga je on ušao u vezu
sa kćerkom Kena Orošija. To nije čin obazrivog čoveka već čoveka toHko opijenog
moći da je malo izgubio snagu prosudivanja.
Pak Rat posegnu ka drugoj strani mašine, učini nešto što Nangi nije mogao da
vidi. Mala vrata se otvoriše na mašini i Pak Rat odatle izvuče nekoliko žetona.
Dakle, to je njegova tajna pomisHo je Nangi. On vara.
-   Ipak - reče Pak Rat, zatvarajući vratanca i počinjući treću igru - imam
osećaj da nam nedostaje nešto značajno, ili da posmatramo situaciju sa pogrešnog
kraja.
- Posle careve smrti, Namijeva moć je porasla i to hiljadu puta. Oni su postaH
opasnost po Japan. Taj pritisak koji vrše na mene samo je dokaz više za to. Na
kraju ću morati njih da diskreditujem - reče Nangi. - Ako srušimo Ikuzu, Nami će
pasti za njim.
- Da li radimo pravu stvar? - pitao je Pak Rat.
- Što se tiče Namija - reče Nangi trezveno - on ne postoji ni za Japan ni za
cara. On je stvoren u mislima Ijudi i tu počinje njegova prava moć. On nema
drugu ulogu sem da svoje Ijude dovede na vlast. Cuvar je moći i ništa više. AH
vremena se menjaju i meni se čini da prazna moć - taHsmanska fasada - mora da se
potkrepljuje. Bljesak plamena nije nikada jači nego kada gori usamljeno a ne
osvetljava put drugima.
- Ipak sc ministri na najvišim pt:ložajima povi. nuju njegovim željama.
Nangi jeknu
- To je samo hipokrizija savremcnog ciru.štva u kome živimc:. Ljudi se bcijc
ncpoznatog. Japan bez starog cara c velika ncpoznanica. Nami sc trucii da stcknc
pc:zicie na nesigurnosti nacijc. Oni su zvcri koje dobrc: poznaju miris
pc:kvarenog mcsa kojim se hrane.
Pak Rat C posmatrao kako sieu.šna čchčna kugla lcti pc: vertikalnc:m paćinko
polju.
- Možda stc u pravu. Možda C Nami naš krajni cil - rckao je - ah, za sada,
osećam da ne bih mogao da krcnem na to dok nc otkriem mistcriu Kusundc Ikuzc i
Kihtn Oroši.
- Ja te neeu učiti kako da radi.š svo posao - reče Nangi - ah pazi sc, Pak Rate.
Naml jc krajnje opasan. Oni sti zakon sami za sebe. Nc zaboravi chi si mi
potrcban da budeš uvck uz menc a ne mrtav u nekom ćorsokakti.
Pak Rat je pobcdio sa dobrim rezuhatom. Bio je odušcvlen.
Dcjvid Brisling je glcdao Daglasa Houva kako telefonira i osetio je oštar ubod
Ijubomore. Ta proklcta japa7iska kitčka pomisho je. Ništa višc nije bilo kao prc
otkako C ona uspela da se uvučc u Hc:uvov unutrašnji krug. Pokušao C da se
otrcse divljc zavisti koiu c oscćao I nijc mogao da sc uzdrži kada sc poavila
Sisci.
-   Zašto ja nisani bio na toni sastanku? Kao izvršni zamcnik trebalc: C da mu
pnsustvucm.
- Zašto nc pita.š svog .šehi? - pitala je drsko Sisci. Osmchnula se Brislingu i
podigla uvis odclo Luis Lero. - Jesivideo šta mi jc Dagi kupio? Svakako je dao
bogatstvo za ovo. - Nasmejala se kada je videla kako je Brisling pocrveneo. -
Tvoj problem je u tome što si suvišan. Ja pojma nemam koji ti je posao. -
Zagledala mu se u oči. - Zašto te Dagi uopšte drži? Zbog zabave? - Njen osmeh je
postao dublji, promenio se. - Ili te drži samo zato da bi nosio njegovu odeću na
čišćenje? Suoči se sa tim. Ti si mali dečak u svetu odraslih muškaraca i to ćeš
uvek biti - nasmejala se i otišla a on je ostao da drhti, potpuno bled.
Houv, koji je razgovarao telefonom sa generalom Dikersonom, svojim osloncem u
Pentagonu, mahnu Brishngu da ude. Stavio je šaku preko mikrofona.
- Nešto ćeš da učiniš za mene.
- Sta? - brzo upita Brishng. - Treba da odem do čistionice?
- Kako? - Houvpodižeglavu. - Generale - reče u slušahcu. - Nazvaću vas kasnije.
- Spustio je slušahcu 1 rekao Brishngu. - O čemu to govoriš?
- Ništa - reče Brishng iznenada - setio sam se nečeg što je ona japanska kučka
rekla. Posmatrao je Houva kako se diže iza svog stola, kako je posegnuo za
svojim sakoom.
Telefoni su zvonih kao ludi u susednoj kancelariji ah o njima su brinule
sekretarice.
“Hajde” - govorio bi Houv - “da uzmem S jedan da bih čuo Sidmana”. - Mislio je
na Džona Sidmana koji je bio najstariji senator na Hilu. S 1 je bila Stidmanova
skrivena kancelarija na Kapitolu. Otkako je počeo ovaj sistem, postojalo je
sedamdeset i pet tajnih kancelarija u Vašingtonu. - “Zivot počinje na S
četrdeset” - govorio bi često Houv zato što on nije imao taj broj. Koton
Brending ga je imao, zbog prestiža, zbog kontakata. Bila je to još jedna
otvorena rana
koja je Houva bolela. Bilo je to još nešto zbog čega je mrzeo Brendinga.
- Zaboravi na Šisei - rekao je Houv u kolima koja je Majkl, šofer u koga je
imao poverenja, vešto vodio kroz saobračajnu gužvu. - Ona ne treba da bude tvoja
briga.
-    Vi to uvek kažete. Da li znate da vas zove Dagi?
- Stvarno? - Houv se zagleda u svog pomoćnika. To je šala, Dejvide. Ona te
samo zavitlava - odmahnuo je glavom. Gospode, ponekad ne mogu da verujem.
- Ipak, ja bih želeo da znam kakav je njen status ovde Brisling je čvrsto
stegao vilicu a vena je pulsirala na njegovoj slepoočnici. Nije mogao da veruje
da se toHko nervira zbog Sisei. Mrzeo ju je od trenutka kada ju je Houv zaposlio
i to se svakog dana pogoršavalo. Ali način na koji je malopre razgovarala sa
njim bila je poslednja kap u čaši. To nije mogao da joj oprosti.
  Šisei je služavka, Dejvide Houv sleže ramenima baš kao što su i svi ostali
patriotski raspoloženi poslužitelji koje zapošljavam da bi mi pomogli da plovim
opasnim vodama Vašingtona na licu mu se pojavio grč. Zabavljala ga je
Brislingova Ijubomora.
  To ostavite za novinare reče Brisling besno ona nie kao mi drugi, i vi to
znate.
  Da reče Houv sa zadovoljstvom i zloćom njena maca je lepša nego sve vaše,
postavljene zajedno.
Bilo mu je dosta Brislinga i njegovog zanovetanja. Jedino što ga je sprečavalo
da ne najuri Brislinga bila je njegova poslušnost. Brisling je bio rođeni pion.
“Kad mi više ne bude koristio” odlučio je Houv “najuriću ga.”
y
Houv podiže svoj bežični telefon, nazva generala Dikersona. Govorio je sa njim
nekoliko minuta. A onda, pošto je bio tako raspoložen, nagnuo se preko slušalice
koju je poklopio šakom i zaverenički je šapnuo:
- Reći ću ti nešto, Dejvide, ponekada je njena maca i pametnija od svih vas -
počeo je da se toliko smeje da su mu suze vrcale na sve strane.
-    Na stranu vaše šale - reče Brisling nekako kruto - ja joj ne verujem. Neka
sam proklet ako razumem zašto joj vi toliko verujete. Ja joj ni najmanje nc
verujem. Video sam kako vas savija oko prsta u trenutku kad verujete da vi
savijate nju. Pripremili ste se da je iskoristite, ali to se izvrnulo u nešto
drugo. Ona vam se uvukla pod kožu, ušla vam je u krv. Vidim. poklone koje joj
dajete svaki put kad obavi neki posao za vas. Mislim da je želite i da vam
jesamo to na umu kada ste s njom. To je moć. To je kontrola.
- Jesi li gotov? - upita Houv. Sada jc stvarno bLo besan. Ko je bio taj mali
bednik da njemu govori šta je šta? Šisei je bila u pravu što se tiče Brislinga.
On e vladao svojim emocijama, uz veliki napor volje. - Upravo sam poslao kučku
da obezbedi da je Brending vodi na večeru sa nemačkim kancelarom krajem meseca.
Onda ću ga uništiti zauvek. Zaboravi zato svoju malu operaciju na Džonson
institutu. Imam za tebe nešto drugo. Ti mrziš Šisei iz dna duše, misliš da ona
utiče na moje odluke. Možda si u pravu - osmehnuo se, namestio na Hce masku
iskrenosti. - Poveravam ti ovaj posao zato što znam da mogu da ti verujem. Znam
da Šisei čuva svoje poverljive zabeleške kod kuće, u spavaćoj sobi. Sačekaj do
te večere, kada budemosigurni da je izašla s Brendingom. Čim ode, nađi načina da
otkriješ te njene beleške i da ih uzmeš.                      i
- Ali ... - Brisling nije krio da je zabrinut. - Hoćete da provalim u njenu
kuću?
Houv podiže obrve.
- Dejvide, pojma nemam o čemu govoriš. Koristi incijativu - to je način da se
uspe u ovom gradu. - Gledao je kroz prozor i video vašingtonske spomenike. Kao
da su ga svi pozdravljali. - Izgleda da ti ja pružam ono što najviše želiš:
šansu da mi pokažeš da zaista nešto vrediš.
Okrenuo se oko sebe, zagledao se u njega s izrazom dobrog teče.
- Ti si uvek do sada moje savete smatrao dobrodošlima. Ja sam te izvukao iz
senki Senata i načinio nešto od tebe. To je zato što vidim da ima potencijala u
tebi - njegov osmeh se proširio dok je zagrlio Brendinga oko ramena. - Slušaj
me, Dejvide, menjaćeš mesta. Danas si moj direktor operacija. Sutra ko zna šta.
Smrt je imala ime.
Nikola Otvori oči i zagleda se u lice za koje je bio ubeden da ga neće nikada
videti.
- Kanzacusan? - glas mu je bio suv, hrapav. - Jesi U to zaista ti? Da U sanjam?
Da li sam mrtav?
- Nisi mrtav - reče NikoHn prvi ninđucu sensei.
- AH nisi ni živ. Još.
Njegovo lice - Nikola je samo to mogao da vidi
- bilo je isto kao kada ga je video poslednji put, u zimu 1963. godine.
Nemoguće mislio je Nikola. AH, misli su mu bile zamagljene, nejasne. Nisu još
bile formirane, napola izgubljene u ledu.
- Gde smo?
- U Limbou - reče Knzacusan. - U mojoj kući ha Crnom Žandaru.
- Kuća? Ovde gore? - kako mu je čudno zvučao glas! Glas mu je bio prazan, bez
boje.
- Mada je Limbo moja kuća - reče Kanzacu - ona je i sklonište. Možeš da je
shvataš kao manastir, sveto mesto puno ozbiljnosti i snage. - Zagledao se u
Nikolu. - Nije li to ono što ti je sada najpotrebnije?
Nikola Je pokušao da klimne glavom ali je umesto toga zaspao. Sanjao je o Crnom
Žandaru, o toj užasnoj steni koja se diže iz samog središta njegove duše.
Dve nedelje posle povratka iz Vašingtona, Koton Brending je poveo Sisei sa sobom
u Džonson institut. Prvi put otkako se vratio mogao je da se malo oslobodi
svojih dužnosti u Senatu.
Na Institutu su biU sakupljeni najbolji stručnjaci školovani na MITu i u
Stenfordu. Institut je bio smešten u zgradi od crvenih cigala, sazidanoj na
prekretnici vekova u georgijanskom stiiu. Bila je to seoska kuča koja se sada
našla usred Vašingtona, na Devonšajer trgu, udaljena jedan blok od mosta avenije
Konektikat s njegovim ogromnim ufnama u stilu moderne umetnosti.
Ova zgrada, svojevremeno podignuta za izlaganje umetničkih dela, sada je
korišćena za laboratorije i visoku tehnologiju.
Mada je zgrada još uvek bila lepa spolja, njen unutrašnji šarm je bio narušen.
Što se tiče Kotona Brendinga, za njega je Džonson institut bio centar sveta, lep
kao bilo koji muzej u kome bi bio.
On je došao da vidi poslednje demonstracije napretka projekta “Košnica”.
Pretpostavljalo se da će doći samo on, jer sve je bilo još u eksperimentalnoj
fazi. Ipak, Sisei je bila sa njim. Bio je ponosan na posao koji je ovde obavjen,
video je sve to možda kao odraz sopstvenih napora, plod svoga teškog rada.
UšH su u prostrani mermerni hol gde ih je odmah sačekala pomno razrađena služba
obezbedenja. Šisei je dala osnovne podatke o sebi, ime, mesto rođenja, mesto gde
radi. Fascinirano je posmatrala kako mlada žena unosi ove informacije u
kompjuter. Samo na tren mašina je oklevala a onda ožive printer, izbaci pisane
podatke o Šisei, čak i njenu shku. Devojka za kompjuterom pruži papir dežurnom
službeniku koji sve to pregleda i proveri. Khmnuo je glavom i pokazao im da
produ kroz detektor za otkrivanje metala. Zamolili su ih da isprazne džepove.
Sisei je morala da preda tašnu da se pregleda i da skine sav nakit koji je
analiziran pomoću spektrometra.
Uzeti su im zatim otisci prstiju a onda im je rečeno da pogledaju u oko jedne
ogromne mašine da bi moglo da se snimi njihovo oko - i u slučaju Brendinga,
uporedi sa onim već snimljenim. Onda su morali da kažu nešto u specijalnu
rešetku da bi osetljivi komjuter snimio njihove glasove.
Najzad su im dali pločice koje su morali da zakače na odeću.
- Dalije to sve? - pitala jeŠiseiironično kadasu ušli na tlo Instituta.
Brending se bledo osmehnu.
- Ako dodeš idućeg meseca, uzeće ti i krv - reče. - Mislim da su obezbedenje
isterali do savršenstva.
Cekao ih je dr Rudolf, čovek tankih brkova. Njegova ćela je siiala ispod iakih
lampi. Nešto duže
vlasi srebrnaste kose visile su oko ušiju i u dnu vrata. Šisei pomisli da liči
na čoveka koji se u slobodno vreme bavi odgajanjem paša ili ruža: bio je
metodičan, strpljiv, nežan. Posmatrao ih je kao da su laboratorijski primerci,
brzo je protresao ruke koje su mu pružiU. Odsutno je kHmnuo glavom kada mu je
Brending predstavljao Sisei.
-   Da li pušite? - pitao je dr Rudolf. - Ne? Dobro. Ovde nije dopušteno bilo
kakvo pušenje.
Okrenuo se i poveo ih tihim hodnikom. Šisei je pomishla da su ovako prigušena
svetlost i debeh tepih primereniji nekom raskošnom apartmanu.
Dr Rudolf je otvorio vrata i propustio ih u prostoriju koja je Hčila na salu za
sastanke odbora. CeHm prostorom je dominirao ovalni sto od mahagonija oko koga
su stajale stoHce sa visokim naslonima. Na stolu, ispred svake stoHce, stajao je
stakleni poslužavnik a na njemu bokal za vodu, dve čaše, blok sa papirom za
pisanje, olovka. Nasred stola gde bi trebalo da bude raskošan cvetni aranžman,
stajala je crna kutija od plastike. Na njenoj površini videH su se raznobojni
dugmići i lampice.
- Sedite - reče kratko dr Rudolf.
Sisei se osvrte oko sebe. Videla je da je jedan zid
prekriven plastikom na kojoj je bila detaljna mapa zemIje. Ničeg drugog nije
bilo u ovoj prostoriji. Ona je očekivala laboratoriju i bila je pomalo
razočarana.
- Kao što znate - počeo je dr Rudolf - projekat “Košnica” ima za cilj razvoj
nove, veštačke intehgencije. Bilo je i ranije pokušaja na tom planu. U stvari,
svi ti drugi projekti se i dalje odvijaju aH, na žalost, svi su osuđeni na
propast. Uspeće samo “Košnica”. To je tačno, jer mi znamo da pri stvaranju
veštačke intehgencije ne možemo da koristimo uobičajene kompjutere.
Dok ove glomazne mašine mogu da pomognu pri davanju dijagnoza ili u sličnim
stvarima, izvan laboratorije one ne mogu da obave ni rutinske poslove.
Jednostavno rečeno, ne mogu da postignu bilo kakav nivo veštačke inteligencije.
Za tako nešto je potreban mozak, a šta je drugo mozak nego milijarde neutrona -
to je Ijudski ekvivalent procesoru - koji može da obavlja nekoliko zadataka
istovremeno. To je bio naš cilj ovde, da sakupimo i sačuvamo informacije kao što
to čine Ijudi. Otuda i ime projekta - Košnica, jer naš mozak je sličan
složenosti pčele.
Dr Rudolf je zadovoljno protrljao ruke.
-    Dosta razgovora. Kuvaru, doveo sam te ovamo da bih ti nešto pokazao -
pokazao je na plastični predmet nasred stola. - Uzmi daljinski upravljač.
Brending ga uze pa ga pruži Sisei.
- Više bih voleo da moja prijateljica učestvuje u demonstraciji reče.
- Kako žeUš - kHmnu glavom dr Rudolf. Pritisnuo je prekidač i svetlost se
ugasi. Istog
trena, kao na Brodveju, upaH se mapa sveta. NekoHko tačaka je počelo da pulsira.
- Sada smo u ratnoj saH ispod Bele kuće - reče on. - Naš sistem automatski
reaguje na ispaljene rakete - crveni krugovi su krenuH prema SAD - koje dolaze
iz tri razHčita pravca.
Sinuše žute svetlosti da pokažu lokacije sa kojih su ispaljene zamišljene
rakete. Šisei primeti da su sve tri lokacije u Sibiru, na jugozapadnoj obaH
SSSR.
- Hoćeteda vam demonstriram odbranu iH napad uz pomoć Košnice? - pitala je
Sisei, gledajuči dugmad i komande na crnoj kutiji.
- Ne - reče dr Rudolf - vi držite u rukama rusku incijativu. Naravno, vama će
pomoći uobičajeni
kompjuteri. Vi ćete dobiti sve moguće podatke. Dobićete čak i savete ali vi
morate da odlučite kad ćete lansirati drugi i ako preživite, treći talas raketa.
- Ako preživim?
-   Odbrana SAD je sada u Košnici - reče dr Rudolf - zamislimo da je treći
svetski rat počeo.
Crvene tačke koje su pokazivale ruske rakete bile su već na pola puta do svojih
ciljeva. Šisei je sada mogla da vidi kako se njima u susret kreću zelene linije.
Uskoro su se videle žute svetlosti koje su pokazivale eksplozije na mestima gde
je presretnut prvi talas raketa u atmosferi.
Sisei je zatražila savet od kompjutera kad je lansirala drugi talas a onda je
poslala duplo više raketa. Bacila je pogled na mapu na zidu, tačno na vreme da
ugleda zelene tačke, američke rakete, kako se kreću prema SSSR. Kompjuter
Košnica uspešno je odbranio Ameriku.
Pritisnula je dugme za identifikaciju raketa i zatražila od kompjutera da smisli
odbranu. Nestrpljivo je čekala dok su zelene svetlosti svetlucale. Poslala je
bombardere u vazduh, razdelila ih na četiri sekcije. Razdvojih su se. Uskoro je
mogla da vidi narandžaste svetlosti koje su dolazile sa nosača aviona u zaštitu
njenih bombardera. Košnica je sve to sama radila i pratila svaku njenu misao. To
je bilo nemoguće.
Ponovo je zatražila savet od kompjutera a onda očajnički upotrebila svoju flotu
podmornica pa je time uključila mrežu sovjetske automatske odbrane protiv
američkih raketa. Identifikacije su se uhvale kao bujica, bilo ih je previše,
kompjuter nije mogao da se nosi sa njima, ona nije mogla za sve da smisH
odbranu. Kompjuter je uspeo da neke uništi u atmosferi, aH videla je da su njene
lansirne lampe uništavane jedna po jedna ih
onemogućavane. Pre nego što je shvatila šta se zbiva, bombarderi su pritekli u
pomoć. Moskva je bila zbrisana a njoj je ostalo samo nekoliko bombardera.
Preznojavala se. Sta je trebalo da se uradi?
- Je li dosta? - glas dr Rudolfa šuplje je odzvanjao u prostoriji.
- Da - reče Sisei promuklim glasom. Odgurnula je crnu kutiju dalje od sebe -
ali, koliko sigurno to može da bude? Ja ne znam ništa o raketama i odbrambenom
sistemu. Košnica zna sve što je potrebno da zna.
-   Kompjuter Košnica zna koliko svaki drugi kompjuter - reče dr Rudolf - a to
je, dodao bih, koliko zna superkompjuter u Kremlju.
- Ipak, to je začudujuće. RazHka je ogromna - reče Šisei.
- To je kao da suprotstavite savremenog čoveka dinosaurusu u igri intehgencije
- klimnu glavom dr Rudolf a onda protrlja ruke. - Daje demonstracija bila
uspešna, Kuvaru?
Brending je bio van sebe od oduševljenja. Sve mu je sada bilo na dlanu.
Kompjuter Košnica od kojeg je zavisila njegova karijera bio je stvarnost. Rudolf
i njegovi geniji načinih su čudo. Brending je pratio razvoj od početka ah ovo je
bilo nešto zaista izuzetno. Mozak Košnice je bio tu.
- Ti reci, Sisei - reče Brending, suviše uzbuden da bi sad mogao nešto da kaže.
- Ja bih ... - i Sisei je bila zbunjena. - Dabismo mogh da vidimo Košnicu?
- U redu.
Kbmpjuter Košnica bio je smešten tri sprata ispod zgrade, ispod podruma stare
zgrade. Stena je razbijena da bi se načinilo mesto za laboratorije. Kada je
Šisei to ugledala, nije mogla da veruje očima.
- To je Košnica - zaprepastila se. - Nemoguće.
- Jeste - reče dr Rudolf, sijajući. On pokaza na trodimenzionalni objekat. - To
je Košnica. Vaš protivnik za vreme simulacije trećeg svetskog rata. Vidite,
Košnica je pravo ime. To je, u stvari, multimozak, novi oblik inteligencije. On
jc načinjen od mnogo čipova koji rade zajedno u jednom trenu. Ti čipovi nisu
sačinjeni od silikona niti od najnovijih materijala. Mi smo daleko ispred svih
tehnologija. Košnica radi na mukilaserske kompjuterske čipove. Našh smo načina
da šaljemo šifrovani svetlosni signal kroz čipove brzinom od četiri mihjarde
puta u sekundi. Svi, do sada poznati, superkompjuteri spori su prema Košnici.
  Dakle, nisam imala nikakve šanse u odnosu na Košnicu - reče Sisei.
- Cak ni Džordž Paton ne bi imao šanse - reče dr Rudolf.
- Ah, ako je taj kompjuter tako dobar, ako je tako brz, ako sjajno rezonuje,
zašto nije korišćen do sada? - pitala je Sisei.
- Ova demonstracija je bila dokaz šta on može - reče dr Rudolf - ah imamo još
problema, još moramo neke stvari da doteramo. Košnica nije još kompletna u nekim
delovima.
-    Zar se ne plašite da će neko da se ubaci u mozak Košnice? - pitala je Sisei.
Dr Rudolf sinu prema njoj.
- Toga se ne plašimo. Pored obezbedenja kroz koje ste i sami imah prihke da
prodete, u mozak Košnice je ubačen njen hčni sistem obezbeđenja. Nikakav virus
ne može da prodre u Košnicu niti bilo ko, ko nije ovlašćen, može da se koristi
njenim uslugama. Uveravam vas da je beba Kuvara Brendinga sasvim bezbedna.
-    Košnica je tvoja beba - reče Brending dr Rudolfu. Ja sam samo kumovao
rodjenju i razvoju.
- Hvala ti, Kuvare - reče dr Rudolf - dodite, imam fine kafe u kancelariji.
Bilo bi dobro da pogledaš račune koje smo pripremili za nove budžete.
- Sisei?
- Evo me, Kuvaru - ona je još uvek buljila kao opčinjena u kompjuter koji je
imao nečuvenu moć. Pošla je za njima i odjednom joj se slomila desna štikla.
Pokleknula je, pala na jedno koleno. - Ne, ne - odmahnula je, odbijajući njihovu
pomoć. - Sve je u redu. Samo ću sada morati da idem bosonoga.
Skinula je obe cipele, okrenula se na tren od njih i izvukla sićušni cilindar iz
slomljene štikle. Na samo jedan tren njena ruka se zadrža na stolu na kojem je
bila Košnica. Srce joj je brzo udaralo dok se cilindar lepio za Košnicu.
Okrenula se prema njima.
- Kafa, sjajno. Umirem od želje za šoljicom kafe.
Kasno tog popodneva, Tomi Jazava se vratila u policijsku stanicu. Provela je
čitav dan ispitujući pomoćnike dr Hanamija i dr Mukua. Razgovarala je i sa
Ijudima iz laboratorije i onima koji rade na rentgenu, sa svima koji su imali
veze sa doktorima ili sa radom u ordinacijama. Pregledala je dnevnik rada, šest
nedelja unazad. Tražila je neki ključ da otkrije identitet čoveka koji je ubio
Hanamija i Mukua.
Po načinu na koji su lekari ubijeni, bilo je jasno da su poznavali ubicu. To je
naročito bilo vidljivo kod dr Mukua, jer je on bio ubijen iz blizine, bez ikakve
borbe. Tomi nije mogla da zamisli da bi neko, tek tako, upao u orginaciju dr
Mukua i gurnuo mu fosfornu cigaretu u oko. To nije mogao čak ni tip koji ih je
napao
u ordinaciji dr Hanamija. U laboratoriji su lako otkrili da je Mukuovo lice
spaljeno fosforom. Velika vrelina je spržila sve mišiće, kosti, oko, i prodrla
je do samog mozga što je i prouzrokovalo smrt.
Svi saradnici lekara, a to je isto mislila i Tomi - smatrali su da je ubica
morao da bude ne samo blizu žrtve da bi prouzrokovao smrt, nego i da ju je
uhvatio na iznenadenje. Odeća dr Mukua nije bila ni izgužvana ni poderana. U
ordinaciji je sve bilo u najboljem redil. Nisu se videli nikakvi tragovi borbe.
Dakle, Muku je poznavao ubicu. Zaključak - i dr Hanami je poznavao ubicu.
Tomi je provela ostatak popodneva telefonirajući, trudeći se da razgovara sa
svim Hanamijevim prijateljima i saradnicima. Pokušavala je da nade bilo kakvu
vezu izmedu dva lekara, nešto odakle bi mogla da krene u dalju istragu. Ona se
raspitala i o porodicama dva čoveka, ne zato što je mislila da bi mogla nešto da
nade, već zato što je bila dobro obučena i što je znala kako se vodi istraga.
Za sada je uspela da sazna da je Muku bio ujdovac a da je Hanami ostavio udovicu
za sobom. Ona je izjavila da su živeli u srećnom braku. Nijedan od lekara nije
imao naslednike.
Kada je Tomi iscrpla listu s imenima Ijudi koje je trebalo da zove - uspela je
da razgovara tek sa trećinom
- otišla je do Sendina. Bio joj je potreban savet kako da nastavi. Sem toga, u
dokumentaciji dr Mukua je našla da je on nekoliko puta dolazio kod njega na
razgovore.
Bilo je rano veče. Mnogi su već otišli i u zgradi je vladala skoro opipljiva
tišina. Sendin je bio u svojoj kancelariji.
- Psihopatija nije zlo - reče joj Sendin i dodade
- to mi jednom rekao dr Muku. To je više zrak svetlosti
iz zaboravljenog svetionika. Usamljenost je jedino društvo koje psihopata trpi.
- Senđin klimnu glavom. - Da, dobro se sećam Mukusana. Zaista je šteta što je
mrtav, to je tragedija za naše Odeljenje. Zbog njegovog shvatanja uma zločinca,
ja sam uspeo da identifikujem, izolujem i sledim Kuramatu, Sigejukija, Toširoa -
trojicu najtraženijih terorista.
- Kakav je bio dr Muku? - pitala je Tomi.
- Mukusan? - Sendinovo čelo se nabra od razmišljanja.    - Pa, to je teško
reći. Bio je briljantan, naravno, ah i nepredvidiv. On nije tražio da bude u
centru pažnje, nije bio dobar govornik. AH umeo je darazmišlja.
 KoHko sam ja uspela da otkrijem, nije imao mnogo prijatelja.
- Iskreno govoreći, iznenadio bih se da je imao prijatelja - reče Sendin. -
Mukusan, mada briljantan, bio je dosta težak čovek, ponekada veoma tvrdoglav.
Sumnjam da je mogao da stvori neko prijateljstvo.
- Ima li još nešto što biste hteH da mi kažete? Senđin odjednom obide sto i
stade sasvim bHzu
nje.
- Kada smo već kod toga, Nikola Lajnir se nije vratio u Tokio?
- Nije, koHko ja znam - reče Tomi - meni je drago zbog toga. Ako je Crvena
armija planirala napad na njega, on je sada ipak bezbedan.
- Nadajmo se da je tako - reče Sendin - mada se meni ne dopada toHko, kao vama,
to što je izmakao našem brižnom pogledu.
Stajao je sasvim bHzu nje, mogla je da ga oseti vrhovima dojki. Tomi poče da
plamti. Disala je pHtko, osećala je njegov miris. Goreo joj je u plućima,
uživala je u njemu kao što pušač uživa u mirisu nikotina.
Stideia se, ne zbog svojih erotskih mish, već zato što nije odmah koraknula
unazad: ovako nije trebalo da se ponaša. Ah ostala je kao ukopana na svom mestu.
- Kako se osečate, Tomisan? Izgledate uspaničeno.
Osetila je kako joj mah drhtaj protrese telo kada ju je on nazvao imenom. I to
nije bilo uobičajeno ponašanje, ta intimnost nije bila dopuštena. Ah, Tomi je
shvatila da joj to ni najmanje ne smeta.
- Osećam se sjajno - reče ona, svesna podrhtavanja u svom glasu - imam samo tu
i tamo bolove - teško je disala - imala sam i nekohko košmara. - Činilo joj se
da joj srce bije u grlu. - Ništa strašno, sve će to proći.
- Vidim da sam opravdano bio zabrinut za vas - Sendin joj stavi prst ispod
brade, podiže joj glavu tako da je mogao da joj se zagleda u oči - vi ste tako
odani službenik.
Kada ju je dotakao, Tomi oseti kako joj kolena popuštaju. Plašila se da se ne
sruši. Zašto je odjednom postalo tako vruće u kancelariji? Prestala je da diše
kada je spustio glavu i kada joj je usnama dotakao vrat. Tomi otvori usne, očni
kapci joj zatreperiše. Cula ga je kako šapuće njeno ime, kao da je njegov glas
dolazio iz vehke daljine.
Onda ga je čula razgovetno:
- Podi sa mnom.
Automatski ga je poslušala, dopustila mu da je izvuče iz kancelarije, da je
povede praznim hodnikom sve do male ostave za sredstva za čišćenje.
Zatvorio je vrata za rijima. Kroz mah prozor dolazila je prigušena svetlost.
Tomi je osećala kako joj se pohce utiskuju u leđa. Senđin je bio sasvim bhzu
nje, pritisnut uz njeno telo. Taj prostor je bio tako mah.
tako da njih dvoje nisu mogli da načine nijedan pokret, a kamoli da se okrenu.
- Šta ... šta se to zbiva? - pitala je Tomi, mada je njeno telo znalo odgovor.
Ona je znala da će se ovo dogoditi onog istog trena kada je Sendin pomerio iza
svog stola.
Osetila je njegove usne na svojima, osećala je kako joj se usta otvaraju, skoro
je umrla od zadovoljstva kada su im se jezici dotakli, kada su počeli da se
prepliću, ispituju. Bože ovo se dogada ... a ja toliko želim da se to dogodi.
Polako, njena suknja se dizala iznad kolena, njegove ruke su odjednom bile na
njenim butinama. Onda se on srušio na kolena pred njom. Tomi je bila toliko
zaprepašćena da nije mogla da ispusti nikakav zvuk, nije mogla ni da zajeca mada
je osećala jecaj u srcu kada su njegove usne dotakle najosetljiviju tačku između
njenih butina koja je skoro urlala od želje da ga oseti.
Tomi se činilo da polako kHzi u kadu, koža joj je bila vrela, mišići su počeh da
joj se opuštaju od vrehne, kosti su joj se topile. Um kao da joj je bio
zamagljen nekom drogom. Jedva se sećala kohko je puta sanjala o ovom trenutku,
nikada stvarno ne verujući da će se stvarno dogoditi. Ti snovi, sada nahk na
shke u izmaghci, kao u napuklom ogledalu dodavah su neizdržljivu težinu i
hitnost ovom trenutku stvarnosti pomešanom sa maštom. Kohko je samo besanih noći
provela dodirujući se ovako kao što ju je sada Senđin dodirivao, zamišljajući ga
kraj sebe, zamišljajući ga u sebi. Te fantazije su se sada ostvarivale, bile su
nepostojeći jastuk na koji je mogla da osloni svoje uznemirene bokove.
Osećala je lakoću duha u ovom minijaturnom prostoru. Osećala je miris znoja -
svog znoja, osećala je
miris koji se širi prilikom seksualnog uzbuđenja: njenog seksualnog uzbuđenja,
osećala je svoj miris - bio je to najdelikatniji parfem koji je udisala punim
plućima i izdisala sa svakim krikom koji je ispuštala od zadovoljstva.
Dok su se njeni bokovi pokretali sve brže i brže činilo joj se da je celi
univerzum eksplodirao. Uhvatila je Sendinovu glavu, vlažnu od znoja, pritiskala
ga sve jače uz sebe i spuštala se sve niže i niže. Kada je pomislila da je sve
gotovo, shvatila je da je pogrešila jer on je tek sada bio pun vreHne, pritisnut
uz nju. Pustila ga je da prodire u nju, duboko i snažno, i sve ono što je do
tada osećala bilo je bedno u poredenju sa navalom zadovoljstva koje ju je sada
skoro raznelo.
Tomi ga je želela još, još dubije. Želela je da oseti što više njegove kože,
njegovih mišića. Užurbano je odvezala njegovu kravatu, raskopčala mu košulju sve
do pupka. Lizala mu je vrat. Osetila je kako mu je koža gruba, kao da je imao
ranu na tom mestu. Nežno je poljubila to mesto. Znoj joj se sHvao u oči.
Tomi je plakala oslonjena na njegove grudi dok je on prodirao u nju,
odgovarajući na svaki njegov udarac pomicanjem bokova a onda je podigla obe noge
i obuhvatila ga oko struka. U tom klaustrofobičnom prostoru njihova dva bića
postadoše jedno - spajah su se u znoju, plamenu, vrehni.
Kada je sve bilo gotovo, Tomi oseti krv na usnama. Naslanjala se na njega, on ju
je pridržavao snažnim rukama a ona je još uvek držala noge obavijene oko
njegovog struka. Sada je uživala i u iupanju Sendinovog i svog srca. Bilo je
tamno i vrelo. Nije mogla da diše, aH i to joj se dopadaio. Kao da je mašina
koju su njih dvoje malopre načinili usisaia sav vazduh u malom prostoru.
Osećala je kako joj puls ludački udara u
slepoočnicama. Znala je da ma šta da se desi, jedan je njegov deo zauvek njen.
Bila je to emocija, osećanje manje efemerno od seksa. Nije sada bilo vreme za
razmišljanje. Ovo je bilo misterija i prihvatanje nepoznatog. Znala je da na
mnoga svoja pitanja nikada neće dobiti odgovor.
A onda, kao lopov u noći, počela je da razmišlja Sta smo to uradili?
Odvojila se od njega: kao da su bili zalepljeni lepkom. Tomi je osetila da dahće
dok je samoj sebi postavljala pitanje, više nego njemu:
- Sta smo to uradili, Omukesan?
-   Možda smo upravo spasili jedno drugo - rekao je on.
U ovom skučenom prostoru, u tako intimnim okolnostima, bio je to šokantan
odgovor.da je ona pocrvenela u tami.
- Sta to znači? - pitala je, mada je jedan njen skriveni deo savršeno dobro
znao da je u pravu.
- Nije tajna da si bila nesrećna, Tomi - reče on nežno.
- Kako si znao ...? Nisam to nikome rekla! Nije obratio pažnju na njene reči.
- A ja ... - kratko se nasmejao. - O steni Omukeu malo se zna, zar ne? Moj
život je šupalj, prazan, beznačajan, u njemu nema ničeg sem rada - posegnuo je
da je dodirne, bio je to kao udar električne struje, kao udar munje. - Sada mi
se čini kao da sam se najzad spojio s univerzumom. Zvezde sijaju u mom ćošku
sveta. Tu je Mesec ... mislim čak i Sunce uzdahnuo je. - Tomi ...
- Ja ... ne! - odvojila se od njega i, s malim krikom, širom je otvorila vrata
udišući ledeni vazduh u hodniku.
U toaletu za dame oprala je Uce, ispljuskala se ledenom vodom. Nije se pogledala
u ogledalo, kao da se plašila da će u njemu videti nečije tude lice a ne svoje.
Zanemela je od pomisli da se upetljala u aferu sa čovekom kakav je Sendin Omuke.
Dok je njena opsednutost njim bila u okvirima maštanja, mogla je da ignoriše
postojanje nekoga ko živi prema sopstvenim pravilima, nekoga ko živi neugodno
prema strogim okvirima društvenog života Japana.
“Nije tajna da si bila nesrećna, Tomi.” Ponovo je čula njegov glas kako odzvanja
u tami, kako je steže oko grla kao vlastita kosa. Kako je to znao? Bila je to
tajna ili je bar ona tako mislila.
Stvarnost ju je snažno protresla. Kako me je lako zaveo. Kako on mora dohro da
razume želje mog duha. Kako sam lako dopustila da me odvede na stranputicu.
Pogrešila sam jednom, ali neću više greŠiti. Da li on shvata koliko me je
ponizio što me je naterao da osetim zadovoljstvo u tom zahranjenom činu?
Razmislivši malo bolje, odlučila je da on to sigurno ne shvata. Sendin Omuke je
bio usamljenik, negde duboko u sebi bio je buntovnik. Da su to znaH njegovi
pretpostavljeni, ne bi mu to oprostiU. Zato su se njega više plašiH u poHciji,
nego što su mu se divili. Drugačijim očima su posmatraH Sendina kao čoveka, jer
im je on kao komandir bio mnogo korisniji i potrebniji. Šta će hitiako se to
jednog dana promeni? pomislila je Tomi i zadrhtala. “On neće imati ništa, hiće
sdm niko i ništa.”
Nije htela da razmišlja o tom novom užasu koji je otkrila. Požurila je iz
ženskog toaleta, nije više htela da se tu zadržava.
Kusunda Ikuza je radio do kasno uveče svakog četvrtka. Pak Rat je mislio da neće
biti veliki promašaj ako ga jednu noć ne prati u stopu.
Sada je tek shvatio koHko je ogromnu grešku načinio. Prošlo je devet sati uveče
a Ikuza je još bio u svojoj kancelariji. Svi ostaU su otišH kući aU svetlost je
još uvek gorela u prostorijama Namija.
  Pak Rat je već bio unutra. Ušao je u zgradu tog popodneva kao tehničar i
izgubio se na gornjim spratovima.
Sa svoje osmatračnice video je kada je došla Kilan Oroši. Ona je stigla pre
Kusunde Ikuze. Pak Rat je odmah počeo da postavlja svoje elektronske uši. Kilan
je nosila suknju od antilopa koja joj je jedva pokrivala butine, imala je
svilenu bluzu, kožne čizme i dugi mantil od neke svetlucave tkanine. Išla je
direktno prema prostorijama koje je Nami koristio u Nipon Keio zgradi na
NišiŠinduku, dva bloka dalje od Meididorija. Ušla je pravo u Ikuzinu sobu.
Tokio je sijao kao dragulj u ćiUbaru. Prigušene svetlosti sjajile su u tami kao
oči zveri. Ostaci izgorele nafte visiU su u vazduhu, dajući službenim zgradama
Šindukua izgled poentilističkih slika.
Kusunda Ikuza nije radio: čekao je na Kilan. Ostavio je ustranu papire koje nije
video satima.
-    Zašto moraš da budeš tako blesavo iildiskretna? - pitao je Ikuza kada je ona
prošla kroz vrata.
-    Da moj otac zna za nas svakako bi dobio srčani udar - rekla je Kilan. Na
licu joj se pojavi blaženi osmeh. - A to bi bilo lepo.
- Nemoj da budeš smešna - reče Kusunda Ikuza - tako nešto se neće dogoditi.
- Ti n.e moraš da živiš sa njim - reče Kilan - on mrzi mene, isto koliko mrzi i
majku.
- Ti si mu veoma važna. Dragocena si mu. Kilan se osmehnu Ikuzi tako da Pak Rat
oseti
kako mu se stomak grči.
-    Tebi se dopada da tako misliš jer je to jedan od razloga zbog kojih me
tucaš.
Ikuza reče.
-    Tvojsmisao za humor te ponekada izdaje, Kilan.
Njen osmeh postade još izvitopereniji i sada je bilo jasno da je uvredljiv.
-    Ali, ja se nisam šalila. Ti to naravno znaš, Kusunda. Ti znaš sve.
- Sta ja to vidim u tebi, Kilan? Devojka posegnu ispod njegovog stola.
-    Dobro znaš šta vidiš - rekla je i pomicala se levodesno - ti dobro znaš šta
je to.
- Da - reče Ikuza posle izvesnog vremena - ti si loša za mene. Kako je moguće
da toHko znam o tebi a ipak ništa ne preduzimam?
-     Hoćeš li stvarno odgovor - reče Kilan Oroši - ili je to samo još jedno
tvoje retoričko pitanje? - Kako on nije ništa odgovorio, ona je nastavila. -
VoHš mene da tucaš jer ti se tako čini da u isto vreme tucaš mog oca. Zar nije
to to? - Odmahnula je glavom, izraz joj je bio savršeno iskren. - Ne, možda
grešim, možda se uopšte ne radi o tome - njene crte se smekšaše, kao vosak,
napući donju usnu: pokaza se vrh njenog jezička, kao da se spremala da proba
neki ukusan slatkiš. - Cinjenica je da sam ja jedina koja može da te zavede,
Ikuza. Ti provodiš vreme gospodareći svima i ovo je za tebe nešto novo. Znam da
je ovo nešto novo iako ti to nikada ne bi priznao. AH, to je nešto najznačajnije
u našoj vezi. Ne moraš ništa da mi priznaš. Tebi nije
otreban ispovednik a ja i nemam namere da igram tkvu ulogu.
Pak Rat je mogao da vidi svest o tome koja je prosto tukla iz njenih očiju i
pitao se daje Kusunda Ikuza bio svestan u šta se uvaho.
-    Ti možeš da me zavedeš zato što ti ja to dopuštam.
Kilan se nasmeja.
- To nije zavođenje - reče ona - ti govoriš o poslovnom dogovoru. - Slegla je
ramenima. - Zaboravi. Mene ne interesuju tvoje slabosti, Kusunda, ni prave ni
izmišljene. Ti si za mene kao san, ih vizija koja se javlja u izmaghci
marihuane. Mene ti ni najmanje ne zanimaš. Ja ovo sve radim zbog svog oca. Tucam
se sa tobom jer će ga to dosiovce ubiti kad otkrije da ja širim noge pred tobom.
Ja sam se spanđala sa tobom jer se to uklapa u moje osečanje nereda, jer sam ja
odmetnik što moj otac nije i nikada neće biti. Amerikanci bi rekh da imam muda,
Kusunda. Moji prijatelji, japanski revolucionari kažu da ja imam veHku želju za
promenom. Kako ti to zoveš?
Izgledalo je kao da je Ikuza zabavljen njenim monologom. Pak Rat je shvatio da
je Kusunda Ikuza potcenjuje. Crne oči Kusunde Ikuze sijale su nekim unutarnjim
saznanjem dok je ona izgovarala htaniju svoje filozofije, kao da su njene reči
imale moć da osvetle njegov deo.
Slušajući Kilan Oroši, Pak Rat se seti stiha engleskog pesnika Algernona
Svinberna: “Promena ne stavlja svoju ruku na istinu.” Međutim, on je znao da bi
ova dva buduća revolucionara teško shvatila šta je Svinbern imao na umu.
  Ja bih to nazvao tateme -    reče Kusunda
Ikuza - fasada, koju talentovani koriste na televiziji ili na sceni. Deset
hiljada Ijudi može da bude obuhvaćeno sa tateme odjednom. Mi Japanci smo ipak
fetišisti, divimo se fasadi, nekom simbolu kome možemo da skromno posvetimo
svoje živote.
- Kao car - Kilanine oči sinuše.
Pak Rat je primetio kako je talentovana da svaki intehgentan odgovor okrene tako
da posluži njenoj stvari. Ah, ona je govorila drugaČije od bilo koje
osamnaestogodišnje devojke koju bi Pak Rat znao. Podsetio se da ona sebe smatra
revolucionarkom. Imala je dobro razvijen oratorski dar.
- Prestani! - viknu Ikuza. - Smeješ se onom što je sveto.
Kilan je očigledno uspela da ga takne u osetljivo mesto. U njeno hčnosti je da
kad dobije prednost ide do krajnjih granica.
- A ko kaže da je car svet? Ti? Drugi članovi Namija?
- Car je potomak sina neba.
Ona ga je sada uvukla u filozofske vode, Pak Ratu je bilo je jasno, ne i Ikuzi,
da je Kilan odlučila da minira njegov položaj.
- Ko sada koristi tateme? Ti si bolji od svih u tome. Mit o dobrom kralju je
star, potpuno promenjen. Kao što i sam znaš, to je prazan tahsman koji je dobar
da bi se kompromitovao duh naroda.
Kusunda se osmehnuo.
- Sada zvučiš stvarno blesavo, Ako je to tačno, šta ćeš ti sa mnom?
- Kusunda, moraš da znaš da sam ja apohtična isto tohko kohko si ti
zainteresovan za pohtiku. To je jedina ravnoteža koju mi imamo u našem odnosu.
-    Mishm da je apohtično pogrešan termin za
tebe - reče Ikuza - ti si nihilista. Sveštenica odevena u crno, futurisuto.
- Kad bi me samo tako nazivao dok se tucamo - reče Kilan.
Pak Rat je video da Ikuza namerno ne obraća pažnju na ovakve njene bezobrazluke.
Privukao ju je k sebi. Ona se sasvim izgubila uz njegovo ogromno telo. Pak Rat
odvrati pogled ali nije prestajao da snima dok su vodili Ijubav.
- Futurisuto a ne andeo - reče Kusunda Ikuza kasnije. - Nikada te više neću
nazvati anđelom.
Kilan Oroši se nasmejala dok se oblačila.
- To mi savršeno odgovara - rekla je. Obukla je mantil.
Ikuza se nije ni pokrenuo niti je bilo šta rekao.
Kada je Kilan izašla, Pak Rat odluči da i on krene za njom. Pratio ju je preko
grada, u oblast Asakusa. Pratio ju je do betonske zgrade piine sićuŠnih stanova
usagigoja.
Pak Rat je posmatrao kako mršavi mladi muškarac, kose obojene u platinasto,
otvara vrata svoga stana na ponovljeno kucanje.
- Kilan! - kriknuo je, očigledno oduševljen.
- Zdravo, Sakndrele - reče Kilan i zatvori vrata za sobom, ostavivši Pak Rata
napolju.
Kad je Tbmi otišla na razgovor sa udovicom dr Hanamija, pozvala je i Nangija da
krene sa njom. Bila je zadovoljna što je on prihvatio njen poziv. Tomi je ubrzo
otkrila da su njegovi komentari i mišljenja koja je davao, veoma korisni. Ona je
sve više otkrivala da je on po prirodi detektiv. Posedovao je radoznalost koja
se savršeno kombinovala sa smislom za detalie i analitičkim umom. Postao je njen
jedini pomoćnik na razrešavanju slučaja plesačice Mariko. On je bio fasciniran
tim slučajem, skoro isto toliko koliko i sama Tomi. Sem toga, Tomi ga je volela.
Haniko Hanami je bila visoka vitka žena carskog držanja. Bila je potomak, rekla
im je to bez lažnog stida, jedne od najstarijih samurajskih porodica sa severa
Honšua. Nosila je vehčanstveni kineski kimono koji je, sudeči prema radu na
njemu, bio star najmanje pedeset godina. Izvezeno cveće prephtalo se na tamno
plavoj pozadini. Zlatne grane su sijale dok se kretala.
Venčala se sa dr Hanamijem. Živeh su u srećnom braku sve do njegove smrti. To je
bilo sve što je ona bila spremna da kaže, bez obzira na sva Tomina pitanja. Bilo
je jasno da se njoj ne dopada da bilo ko kopa po njenom hčnom životu. Nije to
dopuštala ni pohciji. Ah, skoro svako n Japanu je saradivao sa pohcijom. Zašto
ona ne bi?
- Ako vam ne smeta, gospođo Hanami - rekao je Nangi, pošto je nastupila malo
duža pauza u razgovoru - ja bih seo na stohcu. Moje noge ne dopuštaju da sedim
na tradicionalan način.
-    Naravno. Mohm vas, dođite - Haniko Hanami ih je povela u prostoriju
nameštenu zapadnjačkim nameštajem.
Posmatrala je Tomi dok se Nangi polako spu štao na stohcu, zabrinut da ga noge
ne izdaju. Kada se udobno smestio, pitala ga je.
- Daimate jake bolove?
- Ponekad su vrlo jaki. Ona khmnu glavom pa raširi ruke.
- Ja patim od artritisa - rekla je, žaleći se. - Sada aije tako loše, sem
ujutro. Ah zimi ...
“.- Zimi je najgore - složio se Nangi.
Tomi je posmatrala kako se izmedu njih rada veza puna razumevanja. Nestalo je
one besne i očajne Haniko Hanami koja im je otvorila vrata. Sada je pred njima
bila stara žena koja pati.
- Imate li sada bolove? - pitala je gospođa Hanami.
- Izgleda da sam danas suviše hodao - priznao je Nangi.
- Onda imam nešto što će vam pomoći - izašla je iz sobe i trenutak kasnije se
vratila sa teglicom koju mu je skoro stidljivo pokazala. - Ovo koristim za ruke.
Pomaže mi. Moj muž je to napravio.
Nangi uze teglicu i na Tomino zaprepašćenje zaroza nogavice od pantalona a i
poče da maže noge.
- Ovako? - pitao je.
- Ne - reče gospoda Hanami - ovako. Kleknula je pored njega, umočila prste u
lekoviti
melem i počela da mu masira listove kao majka.
- Evo - mrmljala je     evo ovako.
Kad je završila, Nangi joj zahvali i pomože joj da se digne sa poda. Pocrvenela
je.
- Stara sam i bez dece - reče ona tužno. - Ja sam dobra samo za ovakve stvari -
lice joj nekako sinu. - Ipak, dobro je da je čovek bar na neki način koristan,
zar ne?
- Svakako - reče Nangi - otkako sam pre nekoliko godina otišao u penziju i ja se
trudim da pomognem Ijudima. - Naslonio se na svoj štap. - Gospodo Hanami, veoma
je važno da vam postavimo neka pitanja. Bilo ko da je ubio vašeg muža, već je
ubio i pre. Nema sumnje da će ubiti ponovo. Da li vidite da je sada veoma važno
da nađemo tu osobu?
To je bilo manje ili više isto što je Tomi rekla gospođi Hanami na početku
razgovora. Ali, to je bilo
pre nego što je Nangi našao ključ za njen duh. Tomi se i dalje divila ovom
čoveku.
- Razumem vas - rekla je gospoda Hanami kada je ustala. - Da izademo? Ima tako
malo sunca ovih dana da čovek treba da koristi svaku priliku da uživa u njemu -
povela ih je na kamenu terasu sa koje se video pravi dragulj od vrta. Povela ih
je stazom ravnog plavosivog kamenja koje je bilo tako umetnički razbacano kao da
je sama priroda načinila tu stazu.
- Moj muž, kao što vi verovatno znate, bio je izvanredan hirurg. Imao je ruke
kao vajar. Bio je opsednut njima. Koristio je kreme za ruke više od mene.
Poverila im je to dok su sedaH u sobu za čaj koja je bila otvorena prema vrtu i
odvojena od glavne zgrade. Mirisala je na suvu travu, začine, dim od drveta.
- Kod kuće nije nikada koristio sapun da bi prao ruke. Ponekad sam misHla da
ima fobiju sapuna. Naravno, to nije bilo tačno jer je on sigurno koristio sapun
kada se pripremao za operaciju. Bio bi nervozan ako bi primetio neku povredu na
koži ruku. Imao je ruke kao tinejdžer, kao devojka, u stvari.
Tomi je bila iznenađena, ako ne šokirana, ovim otkrivanjem tajni umrlog čoveka.
Odjednom je osetila da njena antipatija prema ovoj ženi nezadrživo raste. AH,
uskoro je shvatila da Haniko Hanami mora da se rastereti i da se oslobodi tajni
koje je suviše dugo nosila u grudima. Tomino srce se razmekša pri ovom otkriću.
Ma kakva da je bila Haniko Hanami, svakako je umela da napravi savršen čaj. Tomi
u je fascinirano posmatrala kako vešto okreće metHcu da bi napravila najsvethju
zelenu penu koja je mogla da se zamis.
-    On je bio sjajan hirurg - rekla je gospoda Hanami - aH, kao muž nije bio
sjajan.
  Zastala je za trenutak da srkne još čaja. Tomi
ugleda njeno Ijupko lice iznad sićušne šoljice koju je držala malim rukama. Tomi
shvati da je nekada bila velika koketa.
- Toliko sam toga želela od ovog braka - rekla je. - Toliko sam se nadala. Pa,
možda je to bila greška. Ali, nisam dobro poznavala svog muža kada smo se
venčali. Očigledno da ga nikada nisam ni upoznala.
- ZaŠto to govorite, gospođo Hanami? - pitao je Nangi.
Haniko Hanami uzdahnu.
- Moj muž se umorio od mene tokom godina. Kada je bio mlađi, voleo je žene.
Kasnije mu je preostala samo jedna - pogledala je jednog pa drugog. - Možda je
to bio nedostatak želje ili stabilnost. - Srknula je čaj. - Možda je to čudno,
ali ta veza je bila jaka.
- Da li znate šta je vaš muž želeo? - pitao je nežno Nangi.
- Šta je želeo? - gospođa Hanami trepnu. - Pa, znam šta je želeo. Mislim da je
to bar bilo jasno. Želeo je da živi. Nije želeo da umre. Ili, bolje rečeno, nije
želeo da ostari. Žene su mu obezbeđivale paradu novih hca i svežih mladih tela
koja za njega nisu nikada starila. Žene sa kojima je bio bile su mu kao ogledalo
u kojem se ogledalo njegovo hce. U njima je video sebe onakvog kakav je bio
nekada, dok je bio u punoj snazi.
- Ah, to se vremenom izmenilo - reče Nangi.
- Šta? bila je zaprepašćena što joj prekidaju hčne mish.
- Od mnogih žena spao je na jednu, rekli ste.
- Ah, to - klimnula je glavom - mislim da je ta bila veoma mlada, da joj je
telo bilo čvrsto. Moj muž je kasnije počeo da žudi sve više. Možda mu je bilo
potrebno da neprestano drži mladost u rukama da bi se obezbedio od starenja.
- Da li ste nekada razgovarali o razvodu ? - upita Nangi.
Gospoda Hanami se nasmeja.
- Pobogu, ne. Jasno je da vi ne poznajete mog muža. Nikada o tome nije bilo
razgovora. Moj muž nije imao pojma da sam ja znala za njegove veze. Sledio bi se
da sam ja bila dovoljno okrutna da mu kažem da sve znam.
- Zašto mu niste rekli? - pitala je sada Tomi veoma nežnim glasom.
Oči gospođe Hanami se širom otvoriše.
- Zašto bih mu to rekla? Mi smo se voleli.
U tišini koja je dugo vladala, Nangi se pomače pa ona reče:
-    Što se tiče te poslednje devojke koju je vaš muž viđao ... otkuda znate da
je bila mlada i čvrsta?
- Pa, bila je igračica, zar ne? - reče gospodja Hanami.
- Znate li sa kim se to vaš muž vidao? - pitala je Tomi.
- Ne s kim, nego sa čim, draga moja - sada je bila savršeno mirna. Maska s
kojom ih je dočekala sada je opet bila na njenom Hcu. Bila je ukrućena od
ponosa. Tomi je videla da je to ponos samurajske porodice koji se prenosio
vekovima s kolena na koleno. Tomi je znala da je danas teško održati taj ponos.
Haniko Hanami ustade i sa puno gracioznosti i dostojanstva prede preko
prostorije do ormana od tamnog drveta. Otvorila je gornju fioku, izvadila nešto,
vratila se tamo gde su oni sedeU. Otvorila je ruke kao pupoljak hrizanteme. v .,
- Našla sam ovo u džepu svog muža kada se
jedne noći vratio kući kasno - rekla je. - Prevrnula sam mu džepove dok je
spavao. Mislila sam da imam na to prava.
Tomi i Nangi pogledaše ono što je držala u šakama. Bila je to mala baterijska
lampa. Na njoj je bilo ispisano ime tokudaši kluba koji je Tomi tako dobro
poznavala - Svileni drum.
Kanzacu reče:
- Bio sam pobeđen, sada sam zaboravljen. Sedeo je prekrštenih nogu na podu
velike sobe u
kamenoj građevini koju je on podigao na Crnom Žandaru.
-    Pitao si me, Nikola, zašto sam ovde na Hodaki. Ovo je moj odgovor. Sada mi
reci zašto si ti ovde?
- Reci mi najpre da li sam mrtav - reče Nikola. - Pojma nemam da li je ovo život
posle života.
Kanzacu nagnu glavu.
  - Da li veruješ u život posle smrti, Nikola? I
- Mislim da verujem.
- Onda je ovo to - reče Kanzacu. - Ti si to sam stvorio, Nikola. Kasnije ćeš
dati svoju definiciju.
-    Da li sam mrtav? Da li sam se smrznuo na Crnom Žandaru?
- Ovde to pitanje nije važno - reče Kanzacu - kao što sam ti rekao, ti si taj
koji treba da doneseš odluku. Da li je ovo život ili smrt? - Sensei kome vreme
nije moglo ništa, sleže ramenima. - Ja više ne tražim razliku izmedu ta dva
stanja.
- Ali, svakako možeš da mi kažeš da li sam još živ? Da li je ovo san?
o.                     .iv-
- Kada budeš shvatio koliko su ta pitanja beskorisna, Nikola, naći ćeš odgovore
koje tražiš.
Nikola smiri svoje poludelo srce. Nije mu više bilo hladno, nije osećao da je
ukrućen aH telo ga je još uvek bolelo i, dodirnuvši glavu sa strane, napipa
ožiIjak. “Svakako da sam još živ” - zaključio je. Ah razumno zaključivanje kao
da je bilo strano u ovom delu sveta.
- Nisi iznenaden što me vidiš - reče Nikola.
- Zašto bih bio? - upita Kanzacu. - Ti si mi često dolazio ovamo.
- Kako? Nisam te video od zime 1963, i siguran sam da nikada ranije nisam bio u
ovoj kuči.
Kanzacu pogleda u tanjir ispred Nikole.
- Nisi završio svoj obrok - reče - savetujem ti da sve pojedeš. Uskoro će ti
biti potrebno mnogo snage.
- Znam - reče Nikola - ako se dobro sećam, silazak niz Hodaku je zamorniji od
uspona.
- Nisam govorio o fizičkim naporima - reče Kanzacu.
Nikola skrete pogled sa Kanzacuovog hca na hranu na tanjiru ispred sebe.
Nikola prenese pogled s njegovog zagonetnog hca na komadiće hrane na svom
tanjiru. Jeo je. Spavao je. I ponovo je sanjao o dominaciji na Crnom Zan daru...
... to ga je tohko uznemirilo da je sve odmah ispričao.Kanzacuu kada se
probudio.
Sensei je neko vreme ćutao. Najzad se pomakao. Ah, glas mu nije bio spor,
nerealan, kao da se još nije oslobodio sna.
- Zašto te tohko uznemirava ta sHka?            .H
- Ne znam - priznade Nikola - možda to ima neke veze sa smaragdima koje sam
nasledio od dede.
- Je 1 tako? - Kanzacu podiže obrve. - Objasni mi to.
Nikola mu objasni. Ispriča mu sve o kutiji sa petnaest smaragda, o svojoj majci
Ceong. Rekla mu je da može da koristi dragulje kako mu se dopadne ali, uz samo
jednu, ogradu: nikada ne sme da dopusti da broj dragulja bude manji od devet.
- Da li ti je majka rekla šta bi bilo da se baš to dogodi?
- Ne - reče Nikola. - Da li znaš šta predstavIjaju ti smaragdi?
- Možda sam čuo o njihovom postojanju - reče Kanzacu - ali nisam imao pojma kod
koga su.
- Veoma su moćni.                                        f!!
esu. Neverovatno.                                  ,      “
- Ali, na koji način? - pitao je Nikola.         i
- Na način Tautaua - reče Kanzacu.
- Kakve ja veze imam sa Tautau? - pitao je Nikola.
Umesto da mu odgovori, Kanzacu reče: i          - Dorokusai će tražiti smaragde.
Gde su?
- Na bezbednom mestu - reče Nikola.
- Jesu li tu, kod tebe?
- Nisu. Pošto sam Širo ninđa, mislio sam da ne mogu dovoljno dobro da ih čuvam.
Kanzacu klimnu glavom. Ćutao je neko vreme. Najzad reče:
- Već si izvesno vreme ovde. Mislim da si sada dovoljno snažan i da možemo da
počneftio.
Bio je odeven u crni pamučni gi, odeću borilačkih veština dodoa.
- Kada sam te poslao u Kumamoto pre mnogo godina - reče Kanzacu - mislio si da
to radim da bih te suprotstavio tvom rođaku Saigou. Bio si tada veoma mlad. A to
što si izuzetno talentovan, ne mora da znači da sasvim shvataš svoj talent. Ja
to znam. Naravno, jer smo ovakav razgovor vodiU vrlo često.
- Zašto stalno pominješ kako se ovo dogadalo i ranije? - pitao je Nikola. - To
se dogada sada, prvi put.
-   Vreme - primeti Kanzacu - je nešto kao okean. Ono ima phme, struje, ivice
preko kojih se ne može, ima vrtloga dogadaja koji se ponavljaju kao krugovi na
vodi, koji - kad se dovoljno rašire, izlaze na stenovitu obalu.
- Imaš čudnu koncepciju vremena.
- Baš naprotiv - reČe Kanzacu. - Tvoje shvatanje vremena je čudno. Ah, to treba
očekivati od nekoga ko ne ume da razUkuje život od smrti. Rvanje sa tom iluzijom
je kao Deset volova, stanje Zen pročišćenja. Sećašse, Nikola?
- Naravno. Covek počinje tako što levo i desno traži vola, nade ga, zajaše ga,
dojaši u grad da bi samo otkrio da vo nije ni postojao.
- Date to na nešto podseća? - upita Kanzacu.
- Ni na šta čega bih sada mogao da se setim - odgovori Nikola.
Kanzacu se okrete, uze gvozdeni lonac sa poda. Nasu obojici čaja. Bio je to
gorak, crveni čaj iz Severne Kine, poznat pod imenom Gvozdeni žmaj.
- Slušaj me, Nikola - reče on. - Poslao sam te u Kumamoto u zimu 1963. da nađeš
voia.
- Ah, ja sam se sukobio sa Saigoom koji me je pobedio.
Kanzacu khmnu glavom.
- On je tako pobedio i mene. To je i trebalo daš
se desi. Mesec dana kasnije, napustio sam zauvek Tokio i došao sam ovamo da
ispunim poslednji od moja tri stadijuma - da budem zaboravljen.
- Ja te nikada nisam zaboravio, sensei.
- Nisi. Nije ni trebalo. Zato si i došao.
- Kao što sam rekao sensei, ja sam Siro ninda - reče Nikola - došao sam na
Crnog Žandara da bih tražio put spasenja. Misho sam da će mi Akikin sensei Kioki
pomoći jer sam verovao da je on tanđian ah sam otkrio da je on mrtav, živ odran
u svom zamku u visovima Asama. Onda sam otkrio da je on imao brata. Ime mu je
Genši.
-   Znam - reče Kanzacu - ja sam Genši, Kiokijev brat. Ja sam i Kanzacu. Imam
mnoga imena.
-   Ti ...- Nikola se skoro zagrcnuo. - Ti si tanđian?
- Pre nego što ti odgovorim, moraš da shvatiš da ti je duh obuzet. Tebe je
preuzeo strah. Pritisak na tvoju dušu onemogućuje te da razhkuješ dobro od zla.
- Da, shvatam. Siro ninda me je obuzeo.
- Siro ninda je uspeo da te obuzme zato što si sakrio svoju pravu prirodu od
sebe. Ti još uvek tražiš vola, Nikola, nesvestan si da je to traganje nekorisno
jer vo ne postoji.
- O čemu govoriš?
-   Sečašse zime 1963, Nikola, u Kumamotou, kada si verovao da te tvoj rodak
Saigo pobedio i uzeo Jukio, devojku koji si voleo?
- Verovao sam da se to dogodilo zato što se stvarno dogodilo - rekao je Nikola.
- Ti ponovo mishš o volu a on ne postoji. Nikola se zagleda u njega.
MI
- Ne razumem te.                         U
- Ne razumeš, nisi još dovoljno snažan. Sada spavaj.
...- izgubljen sam, sensei - reče Nikola, kada se probudio.
- Snagu ćeš povratiti napolju - reče Kanzacu.
- Srećan sam što si ovde da me vodiš - reče Nikola i navuče čizme, zakopča
parku.
- Duh ti je još uvek smušen - reče Kanzacu i povede ga na Crnog Žandara - niko
ne može da te vodi.
- Noć je - iznenadio se Nikola.
- Spavao si čitavu noč i dan. Dasi sanjao o Crnom Žandaru?
- Nisam - reče Nikola, ali je osećao da Kanzacu to već nekako zna - sanjao sam
o svicima starih rukopisa. Tražio sam nešto. Ne mogu da se setim šta. Onda sam
našao otiske u močvarnoj zemlji. Kad sam se sagnuo da ih bolje pogledam, oni su
mi se obratih. Glas je bio čudan, kao u noćne ptice, skoro pesma. A onda je
svega nestaio. Ponovo sam bio u Kiokijevom zamku, prošao sam kroz Mesečevu
kapiju u njegov studio.
- Sta je glas rekao?
- Ne mogu da se setim - reče Nikola.
- Daje to bio glas mog brata?
- Nije - reče Nikola - ah bio je vrlo bhzu. - S vehkim naporom se penjao preko
kamenog zida. - Možda sam - reče s puno nade - uspeo da odagnam shku Crnog
Zandara iz mojih snova.
- Da ii bi to bilo dobro?
- Naravno da bi!                                                   ,
-   Dasi tako brzo zaboravio da ti je duh obuzet i da ne možeš da razlikuješ
dobro od zia?
Tek tada je Nikola primetio da Kanzacu ne nosi ništa drugo nego lagani pamučni
gi.
- Zar ti nije hladno, sensei?
- Zar je hladno? - Kanzacu je bio bezbrižan. On pokaza da Nikola krene prvi. -
Nisam primetio.
Ledeni vetar je jurio kanjonima preko stenja, preko ledenog zida Crnog Žandara.
Sneg je pucketao pod njegovim nogama dok su išh uskom stazom prema steni. Sada
je pred njima stajala stena, glatka i ravna kao zid. Nikola poče da se penje,
zavlačeći prste u jedva vidljive pukotine. Išao je sve više i više. Jedva je
disao od napora, dah mu je izlazio iz usta kao dahtanje zveri.
- Kad sam sanjao o Crnom Žandaru, dizao se kao koplje iz središta moje duše -
reče Nikola odmarajući se na trenutak, viseći na steni - probudio sam se veoma
uznemiren i preplašen.
Kanzacu nije ništa odgovorio. Nikola okrete glavu i shvati da je sasvim §am na
Crnom Žandaru.
Šisei je živela u kući od cigala, malo dalje od Fokshol rouda u Džordžtaunu.
Kuća je pripadala jednoj od mnogih dobročiniteljki koje su pripadale njenom
lobiju za zaštitu čovekove sredine. Ali dobrotvorka je više volela da preko zime
bude u Sent Moricu a preko leta u Kap Fera. Imala je raskošne vile i u jednom i
u drugom mestu. Više je volela Evropu nego rodni Vašington.
Sisei je živela sama u kući. Svake srede dolazio je jedan bračni par da očisti
kuću i, ako je ona to želela,.ii pripremi hranu za nedelju dana. Oni su to već
radilis. punih osamnaest godina.
Donji deo kuće bio je sav u duborezu. Bio je tu i mermerni kamin iz XVIII veka,
puno francuskih bronzanih statua, kineskog porculana. Spavaća soba koju je Sisei
odabrala na gornjem spratu bila je prilično jednostavna. Kroz prozor se video
mali ali predivni vrt koji je
s velikom Ijubavlju negovao baštoVan, Japanac. On je voleo svoj vrt isto koliko
svoju decii. Sunčevi zraci prolazili su kroz granje medenog bagremSi zlatnim su
sjajom posipali božure i azaleje.
Sisei izade bosonoga iz kupatila, pride plakaru, poče da prevrće po kutijama od
cipela koje su bile poredane jedna na drugu. Ona izvuče svoju opremu. Postavi
portabi kompjuter na francuski pisaći sto, uključi ga, pripremi modem za
telefonski prenos. Sela je, uključila nešto u kompjuter a na uši stavila
slušalice sa mikrofonom.
Počela je pristupnu proceduru ali ne udarajući po tastaturi kompjutera već
govoreći u mikrofon. Močni kompjuter je zujao primajući njene naredbe. Ekran se
zamrači a onda se osvetli kad počeše da se ređaju redovi sa podacima. Najzad je
uključila program MANTIS. Stajao je usred ekrana, pulsirajuči kao tamni opasni
dragulj.
Šisei duboko uzdahnu i reče nešto u mikrofon. Kompjuter odabra telefonsku liniju
i ona reče broj. Na drugo zvono javi se ženski glas.
- Džonson institut. Kako mogu da vam pomognem?
Šisei pritisnu “Enter” na kompjuteru. Telefonistkinja na Institutu je čula samo
okretanje brojeva; ali, Sisei je već ušla u sistem. Bila je povezana preko svog
kompjutera sa telefonskim linijama Instituta, preko modema i programa
aktiviranog u malom cilindru koji je sakrila ispod stola na kome je bio smešten
mozak Košnice. Cilindar je bio njena veza preko telefonskih linija sa
kompjuterom Košnica.
Šisei obrisa kap znoja sa čela. Ramena su joj bila pogrbljena, oči zagledane u
ekran dok je proveravala i proveravala. Bilo je vreme.
Rekla je šifru u mikrofon, onda je opet dotakla “Enter”. Verzija MANTIS virus
programa bila je oslobođena, emitovana odmah u mozak Košnice.
Mogla je da vidi dva interfejsa na ekranu - rešetku Hajva i spirale MANTIS
virusa - koji su počeli da se mešaju i prepHću. Videla je kako se spirala lomi,
kako jede mrežu deo po deo, dok se virus menjao hraneći se odbrambenim sistemom
Košnice. Počela je da se oduševljava misleći Ovo radi. Uspela sam.
A onda se nešto dogodilo. Zaštitna rešetka je poČela da se pojavljuje i gubi.
Šisei je najpre pomisUla da nešto nije u redu sa vezama - neko ko popravlja
telefonske Hnije utom kraju mogao je tako nešto da prouzrokuje - aU njen
kompjuter je govorio drugačije. Sve je bilo bezbedno. Buljila je u ekran. Sada
se mreža učetvorostručila, ušestostruČila, sve više i više se pojačavala dok
nije popunila ekran a virus, potpuno obuzdan, počeo je da se ruši sam od sebe. U
jednom trenutku kao da nikada nije ni postojao. Jedan udar srca kasnije, mreža
Košnice bila je opet ona stara. Šisei je prekinula vezu. Šta se dogodilo?
Onda se setila šta je dr Rudolf govorio o konstrukciji mozga Košnice. Ne samo da
je bio drugačije projektovan već su njegove komponente, njegovi tranzistori bih
jedinstveni, možda hiljadu puta brži od standardnih siUkonskih čipova. Tako je
Košnica pobedila virus. Njegov program obezbeđenja bio je tako brz da ie pobedio
čak i virus koji je mogao da se hrani njim. Sisei je sedela neko vreme i
razmišljala o svemu. Onda je isključila kompjuter. Morala je da obavi neke
telefonske razgovore.
ništa, nije osećao ništa. Nije ništa mogao ni da omiriše niti da oseti ukus. Um
mu je bio odsečen, okrenut na drugu stranu - koliko god je to savremenom čoveku
moguće - od njegovog tela.
Senđin je plutao u Ambisu. Njegov sensei bi bio zaprepašćen “vom praksom
uklanjanja svih osećaja. On bi to svakako smatrao veštačkim stimulusom, stazom,
ali ne Stazom, i prema tome strogo zabranjenim putem.
AU za Sendina ništa nije zabranjeno. On je bio iznad svih granica onog trena
kada je nadrastao filozofije svojih učitelja, kada je počeo da formira sopstvenu
filozofiju, svoj sopstveni Put. On je sada već godinama sledio tu posebnu Stazu
i na taj je način njegova moć rasla.
Jednom, kada bude imao devet mističnih smaragda u svojim rukama, niko neće moći
da ga zaustavi,; Neće to moći čak ni onaj majstor tanđian od kojeg je naučio
poslednje nijanse Tautaua.
Majstori Tautaua su verovaH da će ga ta obuka privezati uz njih. To je bio način
koji je T.autau kori stio vekovima, bio je to deo njihovog stalnog nastavka
postojanja, mudri mehanizam uklopljen u saino srce u osnovu dvadeset i četiri
pravila.
Drugi, pre Sendina, prekršiH su zakone Tautaua. Svi su strašno platiU svoj
prelazak - Sendin je to znao zato što je o njima uvek govoreno njemu i njego voj
sestri kada su biU mah. Bio je to deo njihove obuke, upozorenje, kao da su čak i
njihovi tandian sensei sumnjaU da bi i oni mogU da se otisnu na taj nesigurrii
put.
A Sendin je otišao zabranjenim putem. Prošao je kroz strašna iskušenja i patnje,
preživeo je godine teške borbe, aU to je i trebalo očekivati. Ipak, znao je da
kada bude imao smaragde, od patnji više neće biti ni traga.
On če biti prvi koji je raskinuo sa tradicijama Tautaua i biće stvarno slobodan.
Tada bi vladao starijim tandianima, diktirao bi sopstvene zakone kao što su oni
nekada njemu nametali svoje kanone. Osloboden te težine, plutajući u praznini,
Senđin je sada mogao da razmišlja o svojoj majci - o svojoj pravoj majci - koju
nikada nije upoznao i koju je mrzeo. U misli mu dođe naredba koju je pročitao na
plakatu ispred policijske stanice: Brak je dužnost. Znao je da nepoštovanje te
naredbe znači osramoćenje porodice i roditelja.
Sendin se nije nikada ženio. Znao je da je to teška uvreda za njegovu majku -
majku koju nikada nije upoznao. Znao je da je time slomio srce Hahasan, tetke
koja ga je odgajila. Ali to ga ni najmanje nije interesovalo. Hahasan nije bila
važna. Majka je bila važna.
Plutajući u praznini, Sendin se setio fotografije svoje majke koju mu je Hahasan
jednom dala da čuva. “Tako će tvoja majka živeti” - rekla je.
Sendin je neko vreme posmatrao tu crnobelu fotografiju, pokušavajući da na tom
ravnom Ucu bez ikakvog izražaja nade neku sličnost sa svojim Ucem. Pošto nije
našao nikakve sUčnosti, uzeo je nož i isekao je sUku na rezance. Onda je, tako
isečenu, sUku stavio na dno fioke u kojoj je držao svoj donji veš, kao sneg bele
gaće koje je menjao svakog dana.
Sendin nije nikada nikoga voleo - a najmanje je voleo svoju majku. Ljubav je
imala nekog morala koji čak nije bio prisutan ni u braku, bio je to moral koji
je on prezirao.
AU njemu nije bila potreBna Ijubav: on je imao nešto mnogo dragocenije.
Sendin se nekada redovno spajao sa svojom
sestrom. Kako je bilo bolno kada je razmišljao o njoj! Oni su obuzeli duh jedno
drugom, bili su bliže nego što dva Ijudska bića ikada mogu da budu. Ona je sada
otišla i u Sendinovom duhu je ostala praznina koju se on trudio da ispuni.
Pokušavao je i pokušavao da to uradi, ah nikada mu nije uspevalo. Ah, morao je
da proba uvek ispočetka jer ta je praznina bila tako strašna da mu je srce
krvarilo od usamljenosti iako ga je on pretvorio u stenu.
Zašto da ne? Sve ostalo u onome što su Ijudi, smejući se, zvah društvo bilo je
monstruozno, besciljno i zagušujuće.
Sećao se kako ga je Hahasan vodila u bioskop gde je gledao kako mladu bledu ženu
pripremaju za bračnu ceremoniju, kao što su u srednjem veku u Engleskoj
pripremah vitezove za boj.
Pošto je prvo bila odevena u razne slojeve odeće na nju je stavljen teški
svadbeni kimono, nahk na oklop. Mlada žena je sa strpljenjem sve podnosila.
Senđin je smatrao da se to strpljenje graniči sa ludilom. Pitao se zašto
jednostavno ne ubije tog kretena muža u trenutku bolne penetracije? Zašto je
dozvoljavala da bude silovana samo zato što je to bio običaj?
I Sendin je bio čvrsto stegnut pravihma ponašanja japanskog društva. Prezirao je
te restrikcije jer su one istovremeno bile i definicija njegovog sveta i
ograničenje njegove moči. Da bi stvorio svoju Stazu, Sendinu je bio potreban
samo početak. Sensei mu je dao osnovu sa koje je mogao da krene. Njegov izuzetni
um postigao je ostalo, ponirući u nepoznate dubine, menjajući samog sebe od
samog rođenja a njegova svest je eksplodirala u kosmosu kao plameni rep komete.
Obuka Tautaua nije bila dovoljna Sendinu, mada je čitavo detinjstvo i prvu
mladost njoj posvetio.
Učeći ga svemu što su znali, njegovi sensei su pokazali da postoje granice
njihove magije. Cim je shvatio dokle se kreću te granice, on je krenuo dalje od
međa Tautaua. I našao je drugi svet.
On je bio zasnovan na starim principima na koje se oslanjao Tautau ali ih je
Sendin koristio na sasvim novi način, način na koji je jedino on mogao da ih
shvati.
Senđin je došao do svog tandian senseia preko Hahasan koja je, misleći da razume
prirodu melanhoUje svoga sina, uradila sve što je mogla da bi ga nekako
pokrenula. Ona je shvatila koHko je moćan njegov intelekt i bila je ubeđena da
će samo Tautaua biti dovoljno snažna discipHna koja će predstavljati izazov za
njega, koja će ga zainteresovati i na kraju ispuniti.
To što je neko tandian, stvar je krvnog nasleda. Ne može da se nauči Tautau a da
se ne bude krvno vezan za tu filozofiju, a on je imao krv tandiana preko majke.
To je bio još jedan razlog zbog kojeg je Sendin mrzeo majku. Ona je imala
drskosti da mu prepusti to nasleđe, mada ga je ostavila. Senđinu je trebalo
dosta muke da Tautau koji je naučio s lakoćom pretvori u nešto drugo, što je
mogao korisnije da upotrebi.
Senđin je imao bedno detinjstvo i za to je krivio majku. Da je samo dovoljno
poživela, da ga nije napustila, bilo bi sve drugačije. Zašto je odbacila svoju
svetu dužnost da ga čuva i štiti?
Ah, ona je bila slaba: dopustila je da joj se život završi, kukavički se izvukla
od obaveza prema njemu. Od dana kada je postao svestan njenog greha prema njemu,
kada je shvatio kako je pokvareno pokrala, Senđin je nemilice gajio mržnju prema
njoj sa stalnom opsesijom da će vremenom sećanje na to izbledeti.
Hahasan je bila tanđian miko, posedovala je magičnu moć. Ali, ona je bila vezana
poslušnošću. Senđin je često želeo samo jednu.stvar: da je oslobodi od njenih
zakletvi, da ukine poslušnost koja je obeležila njen život. Hteo je da načini od
nje nešto što ona nikada nije bila i što nije želela da bude.
Prvi put je to bito kada ju je zatekao svu svežu i mirišljavu posle kupanja.
Okrenula mu je leđa i prebacila kimono preko ramena. Ali on je pre toga uspeo da
pogledom uhvati njenu nagotu.
Senđin je tada imao dvanaest godina. Nije je video nagu od šeste godine, kada se
kupao sa njom, a ponekad preplašen košmarom, otrčao kod nje u krevet. Tu bi
zaspao, zagrUvši je.
Bio je seksualno uzbuden ne samo pogledom na lepo nago telo Hahasan, već njenim
koketnim pokretom kojim se okrenula od njega. Goreo je od želje da se pritisne
uz behnu njenih dojki, da udiše njen dah, da khzne u njenu topUnu, da se opije
njenim intimnim mirisima.
Ah sve je to bila samb fantazija. To nije nikada moglo da se dogodi jer je
Hahasan bila suviše čestita. Nije bila čestita zbog nekog filozofskog,
rehgioznog ih sociološkog stava. Bila je takva jer ju je tako majka vaspitala.
Sto se Hahasan ticalo, to je bilo zapisano u kamenoj steni, tako je to bilo
upleteno u njen um da Sendin nije mogao da shvati daje možda nekada duboko u
srcu poželela da mu se seksualno prjbhži.
Mnogo godina kasnije, vodeći Ijubav sa svojom prvom ženom, otkrio je da jedino
misleći na Hahasan može da oseti olakšanje i zadovoljstvo. Sama pomisao na
njegovu zamenu za majku dovodila ga je do besa. Njegov bes bi postajao
nekontrohsan, obuzimao ga je svog, gutao ga je.
.,
Smrt i neminovnost smrti bili su jedino što je tada moglo da ga zadovolji.
Lak miris amonijaka natera ga da posegne nagore, skloni poklopac. Mogao je da
oseti, pre nego što je video, vijuganje svoje sperme po stomaku. Dotakavši
prstima svoju uzdrhtalu nabreklost Sendin odahnu s uživanjem.
Šisei je ležala naga na stomaku. Sunce je prodiralo kroz prozor spavaće sobe u
Brendingovoj kući u Džordžtaunu. Osvetlilo je džinovskog pauka, obasjalo njegove
boje. Bio je poslednji dan meseca, leto u punom jeku.
Pomakla se, uživajući u pokrivačima. Insekt ožive, njegove maljave noge zaigraše
po njenim mišićima. Osam očiju sinu, stvarajući iluziju da je životinja živa.
Koton Brending je posmatrao, fasciniran, tu užasnu sliku. Posegnuo je kao u snu
prema njoj, stavio ruku na pauka, aK je osetio samo toplu kožu Sisei. To
osećanje je bilo čudno, gadno.
- Obećala si da ćeš mi reći - reče Brending - kako si dobila tog pauka.
Šisei se okrete. Grozno biće je nestalo, kao da su se vrata zalupila. Njena
svetla koža, čvrsto meso, bili su obasjani zracima jutarnjeg sunca.
- Zašto ne možeš da budeš večeras sa mnom?
- Moram da radim - reče Brending - moram da idem na večeru sa zapadnonemačkim
kancelarom. Nemoj da budeš neraspoložena.
- AU, ja sam već napravila plan: večera u Crvenom moru, a onda kući i malo
plesa. Juče sam dala bogatstvo na ploče za nas.
Brending se osmehnuo.
- Zvuči divno, ali večeras mi to nije moguće.
-   Koliko dugo moraš da ostaneš? Čekaću te. Igraćemo kada se vratiš kući.
Po izrazu njenog lica je shvatio koUko to žeU i nije mogao a da se ne osmehne
zbog njenog detinjastog ponašanja.
-   U redu, potrudiću se da dodem kuči pre ponoči. AH, ako ne dodem, idi u
krevet.
Posegnula je prema njemu, zagrUla ga oko vrata, povukla ga prema sebi. Njeno
telo se izvijalo i pritiskalo uz njegovo u gotovo nekontroUsanim grčevima, iU je
bar tako izgledalo Brendingu čija su usta bila puna ukusa njenog najintimnijeg
dela.
Nije hteo da opet vodi Ijubav sa njom, dok ne sazna poreklo groznog pauka
istetoviranog na njenim leđima.
- Reci mi - šaputao je reci mi sve o tome. Ispričaj mi čitavu priču.
Šisei se odvoji od njega da bi mu se zagledala u oči.
- Zaista žeUš da to znaš?
- Da.
-   Cak i ako će te šokirati? Cak i ako može da se dogodi da me kasnije mrziš.
-   Šisei - reče on i priđe joj - veruješ U da bih ja mogao da te mrzim?
-    Mržnja i Ijubav, Kuvaru, često su tako bUzu da čovek ne može da razUkuje
šta je šta.
-   Veruj mi, ja znam kakva je razUka izmedu ta dva pojma.
Sisei zatvori oči. Na trenutak mogao je da oseti njeno disanje dok mu je telo
padalo i dizalo se sa nje. Negde u kući zvonio je telefon. Nije obraćao
pažnju na to, pustio je sekretaricu da odgovori na poziv.
-   Reci mi - požurivao ju je - želim da znam.
Osečao je da je to laž ili bar da nije cela istina. Želeo je da zna kako je
došla do tog strašnog crteža na ledima, kao što je nekome potrebno da mu se
rečima ili delom pokaže da je voljen.
Brending je želeo da razume tu njenu enigmu koja ga je tako obuzela, ne samo što
bi bio bliži Šisei već zbog toga što je znao da nikada neće otkriti njenu pravu
tajnu niti će prodreti do srži njenog bića sve dok ne otkrije tajnu pauka.
Šisei duboko uzdahnu.
- Kao svako drugi i ja sam rođena iz zajednice muškarca i žene. Ali, za razliku
od drugih Ijudi, ja nikada nisam upoznala svoje roditelje. Porodica koja me je
odgajila nije mnogo marila za mene. Da su pokazali bilo kakvo osećanje prema
meni, makar i okrutnost, bila bih im zahvalna. Ali, ovako sam odrasla ne
osećajući ništa. Nisam razumevala osećanja sem jednog osnovnog: straha. Pobegla
sam od te porodice i, koliko ja znam, oni me nisu ni tražili. Kada sam bila
gladna tražila sam hranu, kada mi je bešika bila puna ja sam urinirala u
senkama: kada sam bila umorna, potražila bih sklonište. Bila sam životinja,
ništa više. Bila sam potpuno prazno biće.
Sisei se pomače. Brending oseti njen miris od kojeg bi mu se svaki put zavrtelo
u glavi.
- Karma je nepredvidiva ali ponekada je i čudna - šapnu Sisei. - Našao me je
jedan muškarac. Bio je umetnik ali nije slikao na platnima. Nije bio ni vajar.
Bio je umetnik tetoviranja.
- On ti je istetovirao pauka - reče Brending.
Šisei se tužno osmehnu, ukloni pramen kose sa lica.
- Život je za tebe sasvim jednostavan, Kuvaru. Stvari se događaju, postoji
reakcija, direktna posledica kao teorema u fizici.
- Srela si umetnika i on je u tvom telu video savršenu površinu za svoj rad. Ti
si savršena, Šisei. Ne moraš to da mi kažeš.
Ona se uznemireno uzvrpoljila, kao da ne može da podnese težinu njegovih reči.
-   Pauk je bio največi crtež koji je on ikada istetovirao, vrhunac njegove
umetnosti. U tome imaš pravo.
- A ostalo?
- Ostalo ti nije poznato, a sada, ako želiš, možeš .da čuješ ostatak.
Brending se odjednom trže kao da se suviše približio vatri i kao da se odjednom
našao u opasnosti da bude opečen.
AU, bilo je prekasno jer je Šisei govorila.
- Umetnik se zvao Zaso. Zaso znači seme na japanskom, i misUm da je on to ime
sam smisUo, nije mu dato na rođenju. Bila je to neka vrsta poUtičke deklaracije,
tipične za umetnike koji već prema potrebi žive odvojeni od drugih Ijudi. Zaso
je, ubrzo sam to otkrila, voleo teatralnost. Veštačke konstrukcije bile su
njegova prva Unija odbrane protiv sveta, za koji je smatrao da je zagušen
sopstvenim nedoumicama. Često je govorio o Ijudima na uUcama kao o stoci koja
pase na travnjaku. Oni nisu imaU pojma o lepoti niti o tome šta je značajno.
Lepota je bila nešto što je Zaso proučavao čitavog života. Bio je opsednut
macurijem, što je fenomen koji u Japanu može da se sretne u pozorištu ili u
krevetu prostitutke. To je potpuno japanska tvorevina
koja znači da neko mora da radi na više nivoa. U to je uključeno dosta
brutalnosti po kojoj su Japanci čuveni. Nekada je to bilo drugačije. Macuri je
bio prisutan u svakom selu u zemlji. Počinjao je kao primitivna plemenska
ceremonija, ples haosa. Naš književnik Jukio Mišima jednom je nazvao macuri
opscenim pokušajem da se priključimo čovečanstvu i večnosti. Bojim se da je to,
u stvari, značilo da čovek kroz haos može da postane Bog. Mišima je cenio haos.
- Kao što ga svi cenimo - reče Brending. Šisei       svojim   zlatnim   noktima
povuče     bele
štrafte po njegovoj koži.
- Ne cenimo ga baš svi.
- Znaš šta ja mislim.
- Ne, ne znam. - Njeni nokti se ukopaše dubIje u njegovu kožu. - Kaži mi,
Kuvaru, ako te povredim noktima, stvarno povredim, da li bi me voleo ili mrzeo ?
- To je čudno pitanje.
“          - Nije važno, žeHm da odgovoriš na njega.
- Zašto bi želela da me povrediš?                         t        - To nije
odgovor.
- Ne znam kako bih se osećao - priznao je.
- Kako brzo Ijubav može da se pretvori u mržnju? Kako je krhko njeno postojanje
tako da može odmah da se promeni? - Šiseine oči su sijale kao u mačke. - Sada su
otvorena vrata haosa. Dovoljno je samo da te gurnem i da se izgubiš.
- Ne mishš na psihu čoveka - reče Brending. - Većina Ijudi uspeva da drži haos
pod kontrolom.
-     Bio si u pravu za jednu stvar - reče Šisei odjednom, promenivši temu
razgovora. - Zasoa je privukla moja lepota. On se predstavio kao Ijubazan
dobročinitelj, pun razumevanja, koji je razumeo moje
stanje i želeo da me spase od života koji je u mene bio zaboden kao nož.
Sisei je drhtala. Brending ju je stezao uz sebe.
- Ne želim dalje da govorim - šaputala je - molim te, nemoj da me prisiljavaš.
- Ne mogu da te prisilim da radiš nešto što ne želiš - rekao je Brending.
Ćinilo mu se da oseća njenu kožu kao sopstvenu - ali, mislim da bi bilo dobro i
za mene i za tebe da mi kažeš šta se dogodilo ...
- Kuvaru, ja ...
- Moraš da se rasteretiš - reče Brending nežno, zamišljajući sebe kao
ispovednika. - Taj incident nije ožiijak nego otvorena rana. Ona zahteva
lečenje.
- Zar ne postoji drugi način? - pitala je tiho
Šisei lica.
  Ne.
Šisei je zatvorila oči i on obrisa znoj sa njenog
- Sve je u redu. Možeš da mi kažeš. Otvorila je širom oči i on pomish da u
njima vidi
crveni plamen. A onda reče u jednom dahu:
- Zaso je bio umetnik, poznavalac lepote i bola. Postao je moj tamničar, moj
mučitelj, moj Ijubavnik. Nisam imala drugog izbora. Morala sam svemu da se
potčinim. Onog trena kad sam prešla preko njegovog praga, postala sam njegov
zatočenik.
- Mishš figurativno - reče Brending.
- Ne, zaista zatočenik - reče ona i, primetivši izraz njegovog Hca, dodade. -
Znala sam da grešim što ti sve ovo pričam.
-     Izvini, teško mi je da prihvatim sve što mi govoriš.
Šisei ponovo ožive prošlost.
- Zaso me je uništavao i neprestano me podse
ćao odakle me je izvukao. Pri tom je stalno govorio da me spasava.
- Silovao te je?
- Imala sam deset godina kada me je Zaso našao. Mislim da je putena želja bila
deo zračeće lepote koju je on video u meni. Ali nije me odmah napao: nisam još
bila formirana, daleko od ideala u koji se on spremao da me pretvori - Šisei
obliza suve usne. - Tretirao me kao životinju. “Ti si biče s ulice” - rekao mi
je. - “Divljakuša. Moja dužnost je da te obučim.” Terao me da čučim u uglu.
Morala sam da idem na četiri noge. Jela sam iz činije koja je stajala na podu.
Mokrila sam i obavljala sve ostalo na komadima novina. Insistirao je da govorim
kao da lajem. “Životinje nemaju civilizovani jezik” - rekao mi je.
Brending je bio užasnut.
- To je maloumno - reče on - zašto nisi pobegla?
- To je bilo nemoguće kada je on bio sa mnom, a kada bi odlazio, vezivao me je
lancem.
- Ali svakako si pokušavala da pobegneš. ,fc.          Šisei je uzdahnula. Počela
je dadrhti.
- Još uvek ne shvataš, Kuvaru. Bez njega nisam imala ništa. Bila bih izgubljena.
Mogla sam da umrem.
-   Ali, pobogu, Šisei, kako se on to ophodio prema tebi! Svakako si ga mrzela.
- Kako je tebi život bio lak, Kuvaru. Kod tebe je sve ili čisto ili perverzno.
- Pa, nema nikakve misterije u tome što se događalo izmedu tebe i tog ludaka -
glas mu je bio pun zgražanja.
- Ali, stvar je u tome što ti ne znaš šta se zbivalo između nas. Zaso me je
video na ulici i zapazio savršenstvo koje je tražio čitavog života.
Brending se zagleda u nju. Bio je ubeđen da će saznanje o poreklu pauka otvoriti
sve tajne o ovoj fascinantnoj enigmatičnoj ženi. AH, sada Je bio svestan mnogih
naslaga misterije koje su obavijale Siseinu Hčnost. Možda nikada neće moći da je
sasvim razume aU, to ga je samo još više privlačilo njoj.
- Kuvaru ... - počela je da plače Šisei.
Nikola je misUo: Sve sam ovo sanjao: moje spasavanje, toplu kuću, Kanzacusana.
Panika ga uhvati ledenom rukom i on zadrhta. Udar vetra skoro ga obori sa stene,
njegova noga skHznu. Položaj mu je bio grozan. Ako padne sa Crnog Žandara, pojma
nije imao gde će se zaustaviti. Magla mu je zaklanjala vidik. Nije mogao da vidi
Kanzacuovu kuću od kamena, sazidanu na steni. Nije bilo ni traga ni glasa od
Kanzacua. Nikola se plašio da zbog hladnoće ne postane neosetljiv. U tom slučaju
neće biti ni Kanzacua, ni tople kuće na planini koja će mu obezbediti sklonište,
niti spasa od Širo ninde.
Padao je, padao je beskrajno ....
Očajno je posegnuo, osećajući kako njegovi prsti uzalud traže za šta da se
uhvate, aH stena se pretvorila u staklo. On je nalazio samo naslage crnog leda
za koji nije mogao da se uhvati.
Nije mogao da vidi: sneg koji je, ko zna od kada, počivao u pukotinama Crnog
Zandara sada je bio uskovitlan vetrom, zaslepljivao ga je. Nije mogao da čuje:
urlanje vetra je bilo nemoguće, neizdrživo. Nije ništa osečao. Hladnoća je
prodirala kroz njegove rukavice. Prsti su mu se krutih. Nije ništa osećao. Nije
osećao nikakav miris u razređenom vazduhu, nije osečao čak ni svoj miris, ni
miris krznenog okovratnika na svojoj
parki. Otvorio je usta, dodirnuo je stenu usnama, pokušao je da oseti ukus
minerala, da oseti gde su pukotine, da oseti gde je stena najsolidnija. Lizao je
tamni granit ali nije osećao ništa. Sada, kada je Širo ninđa blokirao njegovo
šesto čulo, on je bio potpuno bez odbrane.
Visio je na zidu, na steni, kao muva na prozorskom staklu. Samo instinkt ga je
održavao da ne padne. Vetar je postajao sve snažniji, brisao je sve na svom
putu. Noga mu opet skliznu i on se skoro strmoglavi u ambis. Tačno u tom
trenutku, kao da ga je neko probudio iz strašnog sna, Nikola shvati da uopšte
nije spreman da se predaje.
Jak sam. Slab sam. Ali te dve stvari ne idu jedna uz drugu i uopšte nisu važne.
Onda je shvatio šta je Kanzacusan rekao o životu i smrti. One nisu važne.
Najvažnija je: Tama.
Srce mu je bolno tuklo u grudima. Nikola se zagleda u ambis. Bio je već tako
visoko da nije mogao da vidi osnovu Crnog Žandara. Bio je preplašen ali znao je
da to mora da obavi. Staza se protezala u jednom pravcu. Ili, svi pravci su bili
isti. Vodili su prema ovom zastrašujućem mestu. Crnom Žandaru. Vodili su prema
ovom trenutku u vremenu.
Onda ga vetar odvoji od stene. Možda se sam pustio. Nikada to neće saznati.
Počeo je da pada u ambis. Padao je, beskrajno ...
Justina je krenula u crkvu. Vozila je kola unazad na dugačkom prilazu iza kuće i
skoro je oborila biciklistu. Pojavio se niotkuda, kao da je iznikao iz samog
druma.
Oštro je zakočila, zaprepašćena, i stala ispod japanskog kedra. On je izgubio
ravnotežu i preko glave preleteo u žbunje.
- O, Bože - dahnu Justina, povuče ručnu kočnicu i otvori vrata.
Potrčak je tamo gde je biciklista ležao, kleknula je kraj njega. Videla je da je
pri svesti pa je brzo izgovorila molitvu za njega.
- Je li sve u redu? - pitala je nesigurnim japanskim.
Biciklista klimnu glavom, jeknu, protrlja glavu. Polako se digao. Justina se
diže uz njega. Bio je prilično mlad čovek, zgodan, glatke kože. Imao je lepo
lice koje je Justina često videla na japanskim plakatima i TV ekranima. Bilo je
neke ženske lepote u punoći njegovih usana, u podrhtavanju njegovih finih
nosnica. Ali to je samo pokazivalo njegovu nežnost, potrebu da mu se pomogne.
Imao je crni šorts, belu košulju kratkih širokih rukava i američke patike.
Pitđla se šta da radi. Bilo je očigledno da je čovek potresen - ako ne i
povreden - a to je bila njena greška. Odjednom je želela da uradi nešto što Je
potrebno. Nije mogla tek tako da ode i ostavi čoveka koga je oborila. Onda je
shvatila da razmišlja kao Amerikanka. U Japanu nije bilo mnogo kriminala i svako
je mogao slobodno da se kreće Tokiom u bilo koje doba noći. Tokio je bio možda
najbezbedniji grad na svetu. Bilo je sasvim japanski i sasvim bezbedno da ponudi
biciklisti da se odmori, popije šolju čaja u njenoj kuči. Bio je to učtiv i
civilizovani način ponašanja.
- Žao mi je - reče ona ustreptalo. - Da li biste došli da popijete šolju čaja?
Ovo je moja kuča.
- Ne, hvala - reče biciklista - sasvim mi je dobro.
Odbijanje je bilo japanski način ponašanja. Bilo je to civiUzovano, učtivo
ponašanje.
- To mi neće biti problem - rekla je Justina - ja bih se, u stvari, osečala
mnogo bolje. Zar ne žeUte da proverimo da U ste ozbiljno povređeni?
Okrenuo se prema njoj, malo ukrućeno klimnuo.
- Kako bih mogao da odbijem takvu Ijubaznost? Pratio ju je prema kući.
- Hoćeteda sednete tu, na trem? - pitala je Justina. - Ja ču doneti čaj.
-   Izgleda da sam malo više ugruvan nego što sam misKo - reče biciklista -
možda bih mogao unutra da se naslonim na neke jastuke.
Justina je oklevala samo jedan tren.
- Naravno, biče vam mnogo udobnije unutra. SkinuH su obuću ispred ulaza.
Justina stavi
obuću u mali plakar od bambusa koji je stajao uza zid. Povela ga je u dnevnu
sobu.
Biciklista je ćutao dok je ona pripremala čaj. Cutao je dok nije popio prvu
šolju čaja. Kada je Justina sipala još čaja, on reče:
- Imate lepu kuću.
- Ništa naročito - reče Justina onako, kako se od nje očekivalo ovde u Japanu.
- Da li se sada bolje osećate?
- Da, mnogo bolje, hvala vam - reče on.
- Pitam se da U govorite engleski? Bilo bi mi mnogo lakše.
- Naravno - osmehnuo se. Bio je zaista zgodan muškafac, baš lep. - Govoriću
engleski sa zadovoljstvom, gospodo ...
- Zaboravila sam da se predstavim - reče ona - ovem se ... - morala je da se
zaustavi da ne bi rekla
svoje ime. To bi bilo neučtivo. Morala je da kaže prezime. - Ja sam gospoda
Lajnir.
- Ja sam gospodin Omuke - reče Senđin - mislim da smo se upoznali na najgori
mogući način.
Justina se nasmejala, zadovoljna da on tako lako govori o neprilici koja je
mogla da bude mnogo ozbiljnija.
- I ja mislim da je tako. Ne znam kako to da vas nisam videla.
- Tu je krivina - reče Senđin diplomatski - teško je videti onoga ko vam dolazi
s leda. Ako bih smeo da vam nešto predložim ...
- Da, svakako, molim vas.
- Kad biste na japanski kedar okačili ogledalo, videli biste sasvim dovoljan
komad druma da znate da li neko dolazi ili ne.
- Sjajnaideja - rečejustina - hvalavam, gospodine Omuke.
- Bilo mi je zadovoljstvo - reče on preko šoljice sa čajem. Osvrnuo se oko
sebe. - Velika kuća za jednu osobu.
- Ne živim sama - reče Justina - moj muž i ja živimo u ovoj kuči.
Sendin je srkutao čaj.
- Šta radi vaš muž, gospodo Lajnir?
- On upravlja kompanijom mog oca. Bave se raznim stvarima, kompjuterima,
tekstilom, gvoždem. Moj muž se trudi da poboljša kompjutersku tehnologiju -
nakrivila je glavu. - A šta vi radite, gospodine Omuke?
- Mislim da moj posao ne može da se poredi sa pošlom vašeg muža - reče Sendin.
- Ja sam činovnik. Radim u Birou za zaštitu prirodne okoline, u sektoru za
obezbedenje.
sad
- To zvuči veoma zanimljivo - reče Justina. On joj se čudno osmehnu.
-   Moram da vam kažem da je priHčno do
no.
Kada je ustao, Justina reče.
-   Moram da vam kažem, gospodine Omuke, da uopšte ne ličite na činovnika. Moj
muž je majstor borilačkih veština i njegovo telo podseća na vaše. Izgleda kacj
dobro naštimovan instrument.
On se okrenuo, malo se naklonio.
-   Pošto ste vi sa Zapada, smatraću tcr kao kompHment - reče on. - BicikHzam je
hobi koji svakoga može da podari ovakvim telom. AH za mene je bicikhzam mnogo
više. To je sport: mogao bih da kažem, opsesija. Da li sam dobro rekao? Ponekad
nisam siguran u svoje znanje engleskog.
- Rekli ste to bolje od mnogih Amerikanaca.
-   Hvala vam, mada mislim da ste samo Ijubazni - ponovo se osmehnuo. - Moja
opsesija održava mi čvrsto telo i jasne misU. Mislim da je moja opsesija isto
što i meditacija: u stalnom sam pokretu, donosi mi pročišćenje duše.
- Mogla bih i ja da koristim takvu opsesiju - reče Justina - suviše sam sama i
imam previše vremena. Nemam šta da radim, nemam kuda da idem ...
-   Da sam na mestu vašega muža, ne bih vas puštao dugo samu - reče Senđin.
- Posao mnogo zahteva od njega - reče Justina kojoj je odjednom zasmetalo što
mora da brani Nikolu pred strancem. Kako to da se taj Japanac ne ponaša bolje?
- Naravno - reče Sendin - to je i razumljivo. Život nije savršen. Uvek mora
nešto da se žrtvuje - slegnuo je ramenima.
Justina, sasvim blizu njega, odjednom postade radoznala.
- Šta je to što vidim iza vaših očiju? - bila je zaprepašćena što se tako
intimno obratila potpuno nepoznatom čoveku. Zašto je to uradila?
Sendin se zagleda u njeno zapadnjačko lice.
- Šta hočeš da kažeš?
Oklevala je trenutak ali nije mogla da se obuzda. Odjednom joj se vrtelo u
glavi, puls joj je udarao u ušima kao bubanj.
- Uprkos onome što ste rekU za svoje znanje engleskog, vi ga govorite veoma
sigurno. Mogu to da kažem i za način na koji se krečete - zaprepašćena
sopstvenim otkričem, pocrvenela je. - To nije normalno ... suviše me podsećate
na mog muža.
- Hvala vam, aH misHm da je to samo vaša mašta - reče Sendin onom notom
skromnosti koju samo Japanci mogu da daju.
Njegovo Hce u polumraku Hčilo je na statuu heroja, odavno zaboravljenog. Bilo je
u njemu stoicizma i melanhoHje koji su dotakH Justinino srce.
- U Americi se nauči da se ne prihvata neugodna situacija nego da se učini sve
da se ona reši.
-    Neugodnosti su neodvojivi deo života, gospođo Lajnir. Japanci to dobro
razumeju.
Posmatrala ga je dok se polako oktetao oko nje.
- Patnja je prirodni deo života. AH, zar verujete da su neugodnosti prirodne?
To mora da se prihvati? - pitala je ona.
.- Da, neugodnost je esencijalna za život. Možda bih rekao za Ijudski život, da
bih bio potpuno tačan. Kad kažem neugodnost ja misHm na bol. Bez bola, gospodo
Lajnir, nema ni zadovoljstva, ekstaza bi bila sasvim nepoznata jer ne bismo imaH
sa čim da je pore
dimo. Shvatate li to? - osmehivao se, aH nekako drugaČije. Nije to bio osmeh
nevinog čoveka već izraz nekoga ko poznaje svet. - Do sada ste me pratili, ali
ima toga još. Mnogo više. Bol, sam po sebi, može da bude zadovoljstvo. On može
da oslobodi magnitudu koju nikada ekstaza nije dotakla. Ne verujete mi? Vidim da
mi ne verujete. Kako da vas ubedim a da vam ne dam primer?
Uznemirena, Justina reče:                                ;.
- O čemu to govorite, gospodine Omuke?     s Bicikhsta se naklonio.
- Zovite me Senđin - rekao je i uhvatio je za ruku na zapadnjački način - mi
smo sada toliko intimni da bismo mogU da se zovemo imenima, zar ne, Justina?
;         - Da li sam ikada bio napolju? - pitao je Nikola. - Dasi me ti vodio?
- Bio si napolju - reče Kanzacu - da, bio si.
- Ali, ti si bio sa mnom, to znam. Nisam mogao te vidim.
- Bio si sam, Nikola baš kao što si sada sam.,,
- Ne razumem.
SedeU su u ćeUji kamenih zidova u Kanzacuovom manastiru, osvetljenoj sa nekoUko
sveća. Svetlost je bila tako starinska, davala je trodimenzionalni utisak zbog
mirisa izgoreUh sveća.
- Seti se, dolazio si bezbroj puta kod mene na Crnog Žandara.
- Da U sam padao?
- Nikada nisi pao mada si se plašio da ćeš pasti.
- Nisam se plašio - reče Nikola a u glasu mu se osećalo čudenje - visio sam
iznad Ambisa. Crni Žandar se dizao iznad mene. Bio sam odvojen od njega, a ipak
sam bio deo njega. Činilo mi se kao da bih mogao da poletim.
- Ili obuzdaš silu gravitacije.
- Šta se dogodilo sa mnom, sensei? Molim te, moraš da mi kažeš. Ja sam u
agoniji ...
-   Nadi odgovor, Nikola. Moj odgovor ne bi bio tvoj. Razmišljaj.
- Našao sam ...
- Hajde napred ...
- Našao sam Tamu.
- Da - reče Kanzacu - to je to što sam misho da ćeš naći kad sam te poslao u
Kumamoto, u zimu 1963. godine.
- Umesto toga, ja sam se sukobio sa Saigoom.
-   Zaboravi na vola, Nikola. Vo ne postoji. Ja sam te poslao da se sukobiš sa
samim sobom.
- Ne! - viknuo je Nikola. Tama se pretvarala u svetlost. Bilo mu je zlo od
onoga što je otkrio.
-   Mish na Tamu, postoji samo jedan zakon, samo jedan Put. Ti si se predao Tami
i ona te je štitila. Tama je ono za čim si žudeo čitavog života. Ti si to oduvek
znao, Nikola. Odabrao si da se okreneš od nje.
- Ako je tačno to što ti kažeš, da si me poslao da se suočim sa samim sobom, to
bi značilo da smo Saigo i ja jedno isto. On je ja: ja sam on. - Misho je o
ogromnom Saigovom potencijalu moći i zla. - To je nemoguće!
- Ah jeste a sada imaš i dokaz. Razmish malo: majka ti je objasnila nasledstvo
koje ti je ostalo od dede - magični smaragdi. Tvoja majka je bila tanđian, baš
kao i tvoj deda. Tvoja majka je prenela svoj dar i dedino nasledstvo tebi.
- Ah čak i ako je bila njegova miljenica moja
majka je bila samo njegovo usvojeno dete. Niko ne zna odakle je došla.
- To je ona rekla tebi i nema sumnje da ima istine u toj priči. Ja bih, ipak,
bio spreman da se kladim da je tvoj deda, ako ne niko drugi, znao njeno poreklo.
Ona mu je postala miljenica zato što je bila tanđian kao i on. Nije mogao da
prenese svoj dar preko svojih gena jer žena kojom se oženio nije bila tandian.
Ali tvoja majka je bila, i on je u njoj video ciklus obnavljanja. Voleo ju je
više od druge dece zbog onoga što je ona njemu obezbedivala - nastavljanje
linije tanđiana.
Nikola je buljio u Kanzacua. Mislio je na ono što mu je majka rekla, sećao se
priča koje mu je pričala o svojoj prošlosti. Tek sada su sve te priče koje su
nekada bile van vremcna i prostora i koje nikako nije mogao da poveže dolazile
na svoje mesto i slagale se u pravi mozaik.
Kanzacu pročita Nikolin izraz lica. Reče glasno:
-   Seti se malo svoje prošlosti. Misli unazad: našao si Tamu mada si Siro
ninda. To je nemoguće. Ipak, to ti se dogodilo. Ti znaš da ti se to dogodilo. Ne
treba niko to da ti kaže, ti si sam toga svcstan. Tama je Put. To je deo tvoje
prave ličnosti koju sve do sada nisi bio spreman da upoznaš niti da je priznaš.
Nikola je ćutao, kao gromom pogoden.
- Sada znaš pravu istinu - reče Kanzacu dok mu je lice blistalo, osvetljeno
nečim jačim od svetlosti sveća. - Nikola, ti si tandian!
Justina iznenada oseti ubod stralia. - Otkud znate moje ime? Nisam vam ga rekla.
Sendin   ju    je  posmatrao    na svetlosti   koja   se lagano gubila.
- Zadovoljstvo i bol. Moj um tako radi: uzima sve mogućnosti. Ili je to jedina
mogućnost?
- Ko ste vi? - Justinin glas je drhtao. Kako da se dokopam telefona? Koga da
zovem? Da li u Japanu postoji 911? Bože, kako ja ništa ne znam o svakodnevnim
stvarima u ovoj zemlji. - Vi niste samo biciklista koga sam oborila.
Sendin se približi njenom licu.
- Ja sam sam. Odabrao sam da budem sam. Osećala je ukus bakra u ustima, oluja
joj je vitlala
u grudima. Pokušala je da se odvoji od njega, kao da je mogla da se oslobodi tog
skoro opipljivog magnetizma koji ju je ščepao, koji ju je gušio što je bila
bliža Sendinu. Obrazi su joj bili vreli.
- Mislila ... sam ... na svoga muža.
- Jeste li sigurni?
Justina se zagleda u njegove krupne crne oči. Disao je polako, strpljiv kao Bog.
Njegove oči, velike kao meseci, kao da su gorele ledenom svetlošću. Justina nije
mogla da skloni svoj pogled, a onda više to i nije želela.
- Nisam se oženio - reče Senđin - neću da imam sopstvenu porodicu.
-   Tako, znači, živite sami i lutate kao oblak iznad prenaseljene zemlje?
- Mislim da znam šta želite da kažete.
- Tako ste strašno usamljeni. Kako to podnosite ?
- Kad sam bio dete, uvek sam bio sam. Često sam plakao, stideo sam se svoje
slabosti. Vremenom sam to prevazišao.
- I to je vaš odgovor? - reče Justina, ne verujući. - Vi usamljenost smatrate
propašću karaktera?
- To, svakako, nije vrlina, šta bi drugo moglo da bude?
- Mislim da je to bol što prepoznajem iza vaših očiju - bili su tako blizu da
je ona udisala njegov miris kao miris neke otrovne orhideje koja cveta noću. -
To je ožiljak na vašoj duši.
- Japanci ne veruju u dušu.
-   Onda vaš duh - reče Justina, osećajuei da mora da se ukloni od njega jstog
Časa baš zato što je osećala da je teška kao da je od olova. Prepoznala je ukus
mesinga u ustima, kao najavu strasti. - Znam da duh imate, ako već nemate dušu.
- Moj duh je čist, on je bez emocija, dakle, ne zahteva utehu. - Stavio je
nežno ruku preko njenih.
Justina je bila paraHsana. Mašta je sada počinjala da se pretvara u stvarnost i
iznenadna pojava jednog i drugog, tohko razHčitog, kao ulje i vode, doprinelo je
da se oseti uznemirenom.
- Justina? - pozvao ju je opet samo imenom a glas mu je bio nežan kao
milovanje. Usne su mu bile sasvim uz njene. Noć se spuštala, nalik na pHrnu.
Želja, nerazumna, divlja, gorela je kao dragulj u njenom grlu.
Blagi Bože šta se to zbiva sa mnom? mislila je.
-   Ne! - kriknuo je Nikola. - Ne mogu da prihvatim to što govoriš. Ja ne mogu
da budem tanđian!
- Ti si ono što jesi, Nikola - reče Kanzacu. - Karma. Ne postoji ništa što bih
ja, ili bilo ko drugi, mogao da uradi sa tim.
- Odbijam da prihvatim svoju karmu. Odbacujem svaku pomisao da sam tanđian.To
je tako jednostavno da jednostavnije ne može da bude.
- Misli na Tamu. Seti se šta to znači visiti iznad ambisa.
- To se nije dogodilo - viknuo je Nikola - ja
sam to sanjao! Sigurno sam to sanjao. Ili sam mrtav. Umro sam na Crnom Žandaru,
kao što sam već ranije sumnjao.
- ziv si Nikola. Ali istina je da ćeš, pre nego što se ovo završi, zažaliti što
nisi umro tamo.
- Prestani da govoriš tako! - Nikola je bio tako uznemiren da nije mogao ni da
sedi ni da stoji na jednom mestu. Hodao je goredole, kao divlja zver koja se
iznenada našla u zatvoru. - Ne želim više da slušam o tome.
- Nije tačno, to je sada jedino što želiš - reče Kanzacu sa velikim
strpljenjem. - Zato si i došao ovamo, zato si i rizikovao da ideš na ovako
opasan put uprkos tvom slabom fizičkom stanju.
- Ja sam Širo ninda! - Nikola je viknuo od užasa i straha. - Zašto tako govoriš
kad možeš nešto da uradiš? Možeš da me spaseš. Koristi Tautau. Raščini ono što
mi je učinjeno!
- Zar ne shvataš? - Kanzacu se pribhžio Nikoli a njegova aura, tamna,
svetlucava, plavozelena, kao telo insekta lebdela je ispred njega. Nikohi se
povuče korak unazad.
- Zašto bi me se plašio? - Kanzacu se uspravi. - Ne plašiš se ti mene, Nikola.
Plašiš se onog deki svoje ličnosti koji dugo leži pokopan usred tvog duha.
Strašno je što moraš da se tohko plašiš, zar ne?
- Ne znam o čemu govoriš - reče Nikola a očaj mu se ocrta na licu.
- Znaš, Tama je tvoj prijatel, Nikola. Spasila te je kad te je vetar kidao sa
lica Crnog Žandara. Zašto ne možeš da veruješ svojim čuhma?
- Bio je to san, kažem ti! Ono što sam video, i što sam osetio, nije moglo da
se dogodi.
-    Na tom putu leži ludilo. Tvoja osećanja su nešto na šta možeš da se jedino
osloniš.
- Ali, sada ne mogu da se oslanjam na njih. Ja sam Siro ninđa!
- Ti si još Nikola Lajnir, to ne može ništa da promeni. A najmanje tvoj duh,
Nikola. On je nepromenjiv. Samo tvoj, sve veći, strah može da ga slomije.
- Strah me guši, sensei - Šapnu Nikola. Odjednom je zadrhtao i zubi počeše da
mu cvokoću. - Nikako da me napusti.
- Ne! - reče Kanzacu tako oštro da je Nikola bio zaprepašćen. - Ti se držiš
straha. Taj strah je poznat i, prema tome, može da se sredi. Taj drugi strah,
strah od Tame, od tvog nasleda i svega onoga što ide uz njega - je nepoznat.
Nikola privuče kolena do grudi. Tresao se kao da ima groznicu.
- Plašim se, sensei!
- Sta ako sam tanđian?
- Ako te to plaši, Nikola, oslobodi se straha. Daj sebi bar tu slobodu. Posegni
još jednom i dotakni Tamu.
- Ne mogu. Kao da sam paraUzovan.
  Reci mi šta se dogodilo sa mojim starijim bratom, Kiokijem - reče Kanzacu.
Oluja je besnela napolju, ludujući kroz uske prolaze i vitlajući prema Crnom
Žandaru. Nešto je dobovalo po krovu Kanzacuovog manastira, kao da igraju demoni.
Kao da je nestalo prave stvarnosti, kao da se povukla u ozbiljnost koja je
obuhvatila oba čoveka.
Nikola ispriča Kanzacuu sve šta se dogodilo od trenutka kada je ugledao Kiokijev
zamak do trenutka kada ga je napustio.
- Šta misliš, koliko je dugo moj brat mogao da bude mrtav kada si ga našao?
- Pola dana. Možda nešto manje. Šest sati.
- Reci mi, Nikola, ko je znao da ideš u planine Asame?
- Samo moja žena i moj bliski prijatelj Nangi.
- Veruješ li tom Nangiju?
- Život bih dao za njega - reče Nikola. Kanzacu je buljio u njega.
- Možda će doći do toga. Savetujem ti da biraš svoje reči i one kojima veruješ,
i to veoma obazrivo.
- Ja stojim iza onoga što kažem. Kanzacu ne reče ništa.
Nikola je postao nestrpljiv.
- O čemu misHš, sensei?
- Taj ubica mog brata mora da ima strahovitu moć. Dočepao ga se pre nego što si
stigao da razgovaraš sa njim, tako da je sasvim sigurno morao da zna kuda si se
uputio. Kako je to saznao? Da li mu je neko rekao kuda ideš? Tvoja žena? Tvoj
prijatelj Nangi? Ih je on to već znao?
- Šta to govoriš? - reče Nikola besno. - Tanzan Nangi je čovek kome bih poverio
život. Sem toga, on je tako obogaljen da hoda samo uz pomoć štapa. On ne bi
mogao da bude dorokusai, fanatik tandian.
- Neko je uspeo da prođe kroz odbranu zamka - nastavio je Kanzacu kao da ne
obraća pažnju na NikoHnu eksploziju - uspeo je da pobedi moga brata koji je i
sam bio tanđian. Mi još ne znamo kako je to postignuto. Ima mnogo tajni koje
treba da otkrijemo.
Potpuno ubeden da je Nangi sasvim ispravan, Nikola reče:
- Moj neprijatelj je dorokusai.
- Da, svakako - klimnu glavom Kanzacu - sve
je moguce na ovom svetu, Nikola. Čak i ono što čovek ne može da zamisli:
postojanje dorokusaia, tanđiana koji uliva najviše straha. Kao što verovatno
znaš, dorokusai je usamljenik, pobunjenik koji je svojevoljno okrenuo leđa
disciplini Tautaua - svakoj disciplini. On je majstor obmane i prerušavanja.
Cesto se pojavljuje prerušen. Najčešće nije ono što mi vidimo.
Kanzacu zastade i Nikoli se učini da je sada najzad dobio odgovor na svoje
pitanje.
- Dorokusai živi u sopstvenom svetu - nastavliao je Kanzacu - on je stvorio
svoje zakone, svoj Put. Cak se i Tanđian sensei plaši dorokusaia jer on ima
takvu moć da ne može da bude ubijen - on mora da bude uništen.
- U čemu je razlika - pitao je Nikola - između smrti i uništenja?
- To je jedan od razloga zbog kojeg si došao kod mene. Biće to poslednja lekcija
koju ću ti održati, Nikola. Ali, da znaš ovo: ako počneš svoju lekciju ovde,
onda si odabrao da staneš na Put koji ti je dorokusai namenio.
Nikola je razmišljao o tome.
- Ja sam već na stazi dorokusaia - rekao je najzad - moj jedini izbor treba da
bude da li ču se boriti ili ću umreti.
- Ako imaš ubeđenja - reče Kanzacu - onda posegni za njima. Nadi ponovo Tamu.
Ona je tvoj posebni prijatelj.
Vladala je tišina. Svetlost se promenila u prostoriji pre nego što je Nikola
oštro kriknuo:
- Osećam je - bio je vlažan od znoja, drhtao je osećam je.
- Pruži ruku - reče Kanzaeu. Kako nije dobi odgovor on ponovi. - Nikola, pruži
ruku.
Nikola polako ispruži ruku, prede iz svetlosti u senke Kanzacuovog dela
prostorije.
Kanzacu dotaknu vrh njegovog prsta.
- Evo ga tvoj strah. Dotakni ga, oseti ga, udahni ga. Odmah će ti sve biti
jasno.
Posle izvesnog vremena, Nikola reče.
- Strah dolazi iz dubine moga bića, ne od Tame - glas mu je bio ispunjen
čudenjem.
-    Duh ti sada visi iznad ambisa kao što ti je ranije telo visilo iznad, snegom
i ledom pokrivene, stene - čekao je malo a onda reče sasvim drugačijim glasom.
Reci mi o čemu razmišljaš u ovom trenutku?
  Ne žehm da verujem da sam tanđian - reče Nikola, i duboko udahnu vazduh. - Ako
to poverujem, plašim se da neču biti bolji od svog rodaka Saigoa čiji je duh bio
iskrivljen i iskvaren zlom koje je bilo u njemu.
- Ako to veruješ, onda je Tama zlo?
- Pa zar nije?
- Priznajem da ona ima moč vehkog zla. Dorokusai koji te sledi je jednostavan
dokaz toga. Ah, Tama nije samo to. Univerzum, Nikola, nije ni dobar ni zao: u
njemu počivaju obe ove stvari - Kanzacuov glas je bio tih, phma koja je
obuhvatala i smirivala Nikohno uznemireno srce. Postojala je fizička veza između
njih. - To je bila jedna od prvih lekcija kojoj sam te naučio, sećaš se? To je
najvažnija od svih istina. Isto važi i za Tamu. I ona je univerzalna ah kako je
ona jedna od neograničenih snaga, njen potencijal je često iskvaren i korišćen u
pogrešne svrhe. To je priroda moči. Svaka moć može da se prenosi. U neno
efemernoj prirodi leži beskrajna prilagodljivost i potencijal da obuhvati
Ijudski duh. Ako je dotakneš, nećeš umreti. Ah češ se promeniti. Na koji način,
to čak ni ja ne mogu da kažem.
- Plašim se da se menjam - priznao je Nikola.
-    Ako se ne promeniš - reče jednostavno Kanzacu - ne mogu da ti pomognem. Ako
se ne promeniš, dorokusai koji te proganja već je pobedio. Nikada nešeć moći da
koristiš smaragde koje ti je deda ostavio. Ostaćeš zauvek Siro ninda.
Nikola se tresao kao da ima groznicu. Minuti su se polako vukli, stvarajući
groznu tišinu. Najzad, sasvim polako Nikola saže glavu.
Kanzacu je zatvorio oči. Kao da je posle dugog vremena opet počeo da diše.
-    U redu - reče najzad. - Prva stvar koju moraš da naučiš je da govoriš. Moraš
da naučiš da misliš na novom jeziku. On se zove Akšara, jezik večnosti.
- Jeto deo Tautaua?
- To je sama srž Tautaua - reče Kanzacu - bez Akšare ništa nije moguće -
zagledao se u Nikolino lice. - Reci mi, Nikola, da li se plašiš?
- Da, sensei - bio je to grubi šapat. Strah ga je obuzimao, ali tada Nikola
shvati da ga je Kanzacu nazvao Nikolasan pa je opet bio sposoban da diše.
-Dobro, treba da se sada bojiš. Tvoj duh je veoma napregnut. Vreme je da se
baciš u ambis.
Nangi i Tomi su došli u Svileni drum posle ponoći. U tokudaši salonu bilo je
previše preznojenih biznismena, nalik na koloniju mrava; svi su bili odeveni
isto, obavijeni dimom cigareta.
Tomi je zastala za trenutak, fascinirana izrazom na licima Ijudi koji je kod
svakog bio istovetan. Znala je šta posmatraju, znala je šta im je na umu. Pitala
se da li bi žene bile tako opsednute pogledom na određeni deo muškog tela.
Mislila je da ne bi.
Zene nisu bile toliko zainteresovane fizičkim delom Ijubavi, njih su više
zanimale emocije. Naravno, i one su osečale seksualnu privlačnosti ah svakako ne
na ovaj primitivni način kao muškarci.
Snažna muzika ih je skoro bacila natrag kroz vrata: svetlost je blještala,
zaslepivši ih trenutno. Tomi je trepnula, pokazala svoju policijsku legitimaciju
čoveku na vratima. Morala je da viče da bi nadjačala muziku.
Povela je Nangija po glavnoj prostoriji, prošla je kroz vrata na kojima je na
masnom kartonu pisalo: Zabranjen ulaz.
UšU su u splet hodnika koji je Učio na one u katakombama. Nangi je pratio Tomi
koja je prolazila pored mnogih vrata. Hodnici su biU prljavi, boja se skidala sa
zidova, jedva da je moglo da se diše. Gole sijalice visile su sa plafona.
Tomi je zastala pred Jednim vratima. Morala je snažno da lupa po njima da bi
nadjačala muziku, da bi je čuli. Cula je odgovor pa je gurnula vrata. Našli su
se u maloj prostoriji sa stočičem za šminkanje, ogledalom okruženim sijalicama.
Bila je tu i stolica od trske, zarđali umivaonik. Mlada žena u laganoj haljmi
zagleda se u njih.
- Ah, to ste vi - reče ona glasom u kome se osećala dosada i okrete se prema
ogledalu da bi nastavila da se šminka. Posmatrala je obazrivo njihove odraze u
ogledalu.
- Atoko - reče Tomi - ovo je gospodin Nangi. On je moj prijatelj - okrenula se
Nangiju. - Atoko Je delila garderobu sa Mariko. Ona je našla telo. - Onda se
okrenula prema devojci. - Želeli bismo da vam postavimo nekoliko pitanja.
- O čemu?
Tomi izvadi sliku dr Hanamija iz džepa i stavi je na sto za šminkanje ispred
devojke. Atoko je pogleda i reče:
- Ko je to?
- Mishla sam da ćete vi moći da nam to kažete - reče Tomi.
Atoko sleže ramenima i nastavi sa šminkanjem. Nangi, preterano hramljući, priđe
devojci. Uze fotografiju sa ogledala.
- Hej! - iznenadi se Atoko.
Nangi joj je dopustio da mu uzme fotografiju.
- Vaš brat ih dečko?
Atoko odjednom isturi svoju donju usnu i vrati fotografiju na njeno mesto.
- Znate - reče Nangi - jednom sam imao sestru. Imala je mnogo mladića kada je
bila mlada. Bila je vaših godina, mishm. Kako je volela da joj se mladići
udvaraju! Kako ih je samo hrabrila. Nije imala nikakvih zhh namera. Ona je bila
dobra devojka. Samo je uživala u njihovom društvu - odhramao je malo dalje. -
Ipak, ponekada bi se uvahla u neprihke.
Atoko je nakrivila glavu u njegovom pravcu.
- Kakve neprihke?
Nangi je pogleda, kao da je iznenađen što ga ona odjednom sluša. Odmahnuo je
rukom.
-   Ponekada bi se mladić neke druge devojke udvarao mojoj sestri. Nije ga ona
ohrabrivala. Ne, nikako, ah to se događalo - Nangi načini još jedan korak. -
Devojke to nikada ne bi tako protumačile. Krivile su moju sestru a nisu htele da
shvate da su krivci njjhovi miadiči.
-   Baš to se dogodilo i meni! - uzviknula je Atoko. Spustila je ajlajner,
zagledala se u Nangija. - Mariko i ja smo bile tako dobre prijateljice sve ... -
spustila je pogled na sliku dr Hanamija. - Sve dok se on nije pojavio.
- Više ste mu se dopali vi od Mariko? - pitao je Nangi.
-   U prvi mah - Atoko klimnu giavom. - Onda je išao od jedne do druge, a da mi
toga nismo bile svesne. Mislim da je na kraju zaključio da je zaljubljen u
Mariko, ali tada je već bilo kasno. - Pojaviše se suze u Atokinim očima. - Jadna
Mariko, bila je dobra devojka. Nije to zaslužila ... Prokletstvo!
Nangi i Tomi izmenjaše poglede. Tomi je zagrlila Atoko dok su se ovoj suze
slivale niz obraze.
-   U redu je - reče Atoko najzad. Uzela je nekoliko papirnatih maramica i
pritisnuia ih na lice. - Ne mogu ovako na pozornicu. - Počeia je opet da plače.
- Mislila sam da više neću tugovati za njom.
Nangi je čekao jedan trenutak a onda je rekao:
- Možete li da nam kažete nešto o čoveku čiju vam je fotografiju detektiv
Jazava pokazala?
Atoko sleže ramenima.
-   Šta tu ima da se kaže? On je bio bogat momak koji je voleo da vara ženu.
Mislim da je voleo da bude uz nas, jer smo bile mlade. Uskoro se umorio od mene.
AU, sa Mariko je bilo nekako drugačije.
- Drugačije, kako? - pitala je Tomi.
- Kao što sam rekla, on je misUo da je zaljubIjen u nju.
- MisUte da bi uradio bilo šta za nju? - pitao je odjednom Nangi.
Atoko zastade sa šminkanjem. Zagledala se u ogledalo, zagledala se u prošlost.
Oči joj postadoše jasne.
.      - Znate, postoji nešto čudno. Dok je bio sa
mnom, on je stalno pričao o svojoj ženi. Mislim da bi za nju uradio bilo šta.
- Da li je bio tu one noći kad je Mariko ubijena? - pitala je Tomi.
Atoko je izbegavala njen pogled. Najzad je klimnula glavom.
- Lagala sam. Bilo me je sramota zbog načina na koji je okončano moje
prijateljstvo sa Mariko. Nisam želela da o tome razgovaram. Nisam želela da neko
sazna išta o tome - duboko je uzdahnula. - Ali, da, on je bio tu one noći. Imao
je sastanak sa Mariko. Videla sam ga, lice mu je bilo belo kao mleko dok
jejurnuo napolje iz garderobe. Čula sam ga kako povraća u ulici ispred salona.
Tada sam ušla u garderobu i... našla je. - Ugrizla se za usnu, odvratila pogled.
- Žao mi je. Trebalo je da kažem istinu od samog početka. - Njen pogled se
sukobio s Tominim u ogledalu. - Ja sam dobra devojka.
Justina je buljila u Senđinove zle oči. Bilo je to kao da je zagledana u noćno
nebo, prošarano tajanstvenim zvezdama, ispunjeno senkama tako poznatim preko
dana a zastrašujućim sada kada je njena mašta tome svemu dala zastrašujuće
značenje.
Tautau, još više nego Tautau zabranjena magija dorokusaia, bila je sada na delu.
Ona to nije mogla da zna a i da je znala ne bi joj ništa vredelo jer ne bi ništa
shvatila.
Sendin, pravi vampir, nastavljao je ono što je počela Hahasan. Radio je sa
Justinom tačno ono što je radio sa svakom ženom koja se našla u njegovoj
blizini. Uradio je to čak i sa dr Mukuom, pre nego što mu je zabio fosforom
prepariranu cigaretu u oko koja je pro
gorela do mozga. On je iz njih isisavao život, tražeći istovremeno tajni ključ
za njih ključ za koji je samo on naslućivao kojim bi otvorio njihove tajne
strahove, njihove ponižavajuće slabosti.
Izbačena van vremena Sendinovom magijom, Justina je posmatrala, kao Nikola
ranije, kako se čitava operacija odvija.
Ona je sada bila opijena, kao što je bio Nikola dok mu je skalpel dr Hanamija
skidao tumor sa mozga.
- Gde tvoj muž čuva kutiju, Justina ? - Sendinov glas je bio kao svileno
milovanje, primoravao ju je da govori. - Gde je sakrio smaragde?
Justina je znala - ili se bar sećala kako je Nikola jurnuo u kuću, kako je
podigao deo poda, izvadio kutiju. Sećala se njegovog uzdaha olakšanja kada je
otvorio kutiju. Kako je to mogla da zaboravi? Ali, ipak je postojalo nešto što
je zaboravila. Šta je to bilo?
- Povešću te - čula je Justina svoj glas - ja ću ti pokazati. Podi sa mnom.
Kada ga je uhvatila za ruku, osetila je takvu navalu energije kroz svoje telo da
su joj zubi zacvokotali.
Pokazala mu je deo u Nikolinoj sportskoj dvorani, rekla mu kako da gurne daske,
kako da izvadi kutiju. Baš onako kao što je to Nikola uradio ... ali, šta je to
zaboravila?
Sendin izvadi kutiju na svetlost dana. Shvatio je da mu ruke drhte. Najzad reče
samom sebi smaragdi! Poslednja veza sa Večnošću. Za tom večnošću je tragao
čitavog života. Od onda kada je saznao da postoje ovi mistični smaragdi i kakvu
moć sadrže.
Otvorio je kutiju i teško dahnuo. Šest smaragda, samo šest. Gde je još devet?
Morao je da ima puni broj smaragda. Grebao je po tamnoplavom somotu, cepao
ga. Ovo nije bilo dovoljno: u stvari, koliko je on znao, broj je mogao da
bude smrtonosan. Ali ne za
Poređao je smaragde natrag u kutiju i vratio je u skrovište.
Senđin se okrete Justini. Mogao je da vidi kako je Tautau obuhvata, kako boji
njene oči, kako radi ono što on žeH.
- Gde su drugi smaragdi? - pitao je oštro. - Ovde ima samo šest komada.
- Ne znam.
Senđin je posmatrao njeno očajno lice.
- Jesi li sigurna? Razmisli.
Ona je to morala da zna. Jedan njen deo možda je video ih čuo nešto, možda je
postojao neki sićušni incident koji ona nije mogla da poveže sa nestankom
dragocenih smaragda. Moraće to da otkrije, moraće da se zagleda u njen um,
moraće da zakopa dublje, kao što radi hirurg. Moraće da nađe ono što je tražio.
- Ja sam - reče Justina - ... zaboravila ... ja ne znam. Mislila sam da su
smaragdi u kutiji. Videla sam ih u kutiji kada je Nikola ... odjednom je
zastala.
- Šta je bilo? - pitao je Senđin. - Nastavi.
- Ja ... ja ... - odjednom je načinila užasnu grimasu, prinela je ruke
slepoočnicama. - Glava me boH.
Sendin je odmah shvatio šta se događa. Neki deo duboko u njoj opirao mu se,
odbijao je njegov direktan napad. Možda joj je Lajnir naredio da nikada nikome
ne otkrije mesto gde se kriju dijamanti. To bi bilo dovoljno da izazove moralni
sukob. Odlučio je da pokuša još jednom. Imao je
dovoljno vremena. Možda će biti interesantno to traganje po drugim nivoima.
Izveo je Justinu odatle, izveo ju je iz kuće. Noć se spustila na engavu. Cvrčci
su poludeii, svici su bljeskaU izmedu cipresa i japanskog kedra.
- Pričaj mi - reče Senđin Justini - pričaj mi o sebi. Govori mi o onome 0 čemu
ne možeš da govoriš ni sa kim drugim. Pre svega, žehm da se svega setiš.
Justina je sela na klupu od kedra koju je Nikola napravio čim su se usehh. Bilo
je to njeno omiljeno mesto jer se odatle najlepše video vrt.
- Kad sam došla u Japan dopao mi se, zavoiela sam ga - šapnula je - kako i ne
bih? Bio je tako uzbudljiv, egzotičan. Sve je bilo neobično, mirisi, zvuci. Bila
sam opijena. Godinu dana kasnije, kao da sam udarila o zid. Trebalo je da
zasnujem dom u stranoj zemlji. Ili sam je bar ja smatrala stranom. Moj muž je
unajmio Japanku da mi pomaže. Zatrudnela sam. Kao da je sve bilo u redu. Ah,
nije bilo. Sve je bilo pogrešno. Sve je krenulo naopako. Nedostajala mi je
porodica, nedostajah su mi prijateiji. Ovde su oko mene bih samo moj muž i
njegovi prijatelji. To mi nije bilo dovoijno. Onda se rodila moja kćerka. Umrla
je. Nije se ni meni više živelo. Ništa mi se više nije mililo. Omrznula sam
Japan, razmišljala sam samo o tome kako da se vratim kući, u svo dom na obah
okeana u Vest Bej Bridžu na Long Ajlandu. Kako sam želela da budem tamo.
Justina je drhtala od siline osećanja koja su je potresala. Osećala je potrebu
za vazduhom, želela je da prestane da govori, da diše. Ali, sumnjala je da će
ako prestane da govori zaboraviti sve što je htela da kaže, a ona je želela da
to završi jer je to bilo ono što je Senđin zahtevao od nje.
-   Stare smetnje sa kojima sam se u miadosti
uspešno nosila sada su počeie da izbijaju na površinu. Činilo mi se da sam se
vratila na početak sa kojeg sam krenula pre mnogo godina.
Osećala je kako se kida platno koje je povezivalo prošlost i sadašnjost, osećala
je kako je obuhvata neka žurba, kako nešto do tada skrivano želi da je preuzme.
- Kada sam bila mnogo mlađa - nastavila je - i kada sam se najgroznije osećala
u životu, u očajanju sam se okrenula psihoanalizi. Mrzela sam svog oca jer nije
obraćao pažnju na mene, što je odbacivao moju majku slabe volje. Bio mi je
potreban neko sa kim bih mogla da razgovaram, neko ko bi me usmerio na pravi put
- pogledala je Sendina - mislim da vi to ne biste mogli da shvatite.
- Postoje mnogi psihijatri u Japanu - reče Sendin mirno.
Justina okrete glavu od mesečine.
-   Ja sam odlazila kod jedne žene psihijatra. Ličila je na crnokosu Ciganku.
Bilo mi je neugodno što odlazim kod nje. Ja, bogata katolkinja, emocionalno
uništena, a sa džepovima prepunim novca. Smešno. Sećam se šta sam obukla
prilikom prve posete: mini suknju Meri Kvant i bluzu na tufne, sve sam upravo
kupila u Londonu. Kasnije, kada sam se pogledala u velikom ogledalu, bila sam
šokirana. Iduće nedelje sam došla u farmerkama i običnoj košulji. Otada sam uvek
dolazila kod Honi tako jednostavno odevena.
Justina je zastala. Bilo je teško oživljavati prošlost, suočiti se sa činjenicom
da je bila razmažena i raspuštena. Ona o ovome nije nikada govorila, čak ni
Nikoli. Pitala se kako je moguće da svoje grehe ispoveda ovom čoveku? Onda joj
je to pitanje iskliznulo. Nije dobila odgovor na njega. Ostao je negde u
podsvesti.
- Honije nosila ogromne srebrne minđuše iz Meksika, šarene tkane suknje iz
Gvatemale. Uopšte nije mnogo brinula o tome kako izgleda. Ja sam sledila njen
primer. Naučila me je da gledam u sebe, u ona tamna mesta koja sam do tada
ignorisala. Bilo je to veoma teško, čak nemoguće, tako sam bar mislila. Više
puta bih se slomila i neutešno bih jecala, nesposobna da nastavim. Honi je uvek
bila tu i njena snaga je polako postajala moja snaga, kao da je bila sposobna da
moj unutrašnji bol izvuče na površinu i preuzme ga na sebe. Imala je ogromnu
mogućnost preuzimanja bola, kao ikona ili kao svetac. Kad god bih bila sa njom,
zamišljala bih da sam u crkvi, idealizovanoj crkvi koja je prihvatala patnju i
nije propovedala kažnjavanje. Mislila sam o Honi kao o kaluderici nekog svetog
reda, dok sam ja bila samo iskušenica koja tek treba da stupi u red i koja mora
da prode mnoge testove da bi se pokazala dostojnom poverenja.
Sendin je ćutao. Justina je nastavila da govori:
-   Moj problem, vidite, bio je taj što nisam nikada mogla da razmišljam o sebi
kao o nekom ko zaslužuje dostojanstvenu vezu. Nisam mogla nikoga da volim, niti
sam mogla da očekujem da će mene neko da voli. Polako sam počela da shvatam da
me Honi voli. Ona je videla sve moje mane, gutala je sve moje grehe i mogla je
da ih razume. Prihvatila me je, Volela me je. Kakvo je to otkriće bilo za mene.
Naravno, ja najpre nisam mogla da verujem u to, nisam mogla da se nadam tolikoj
sreći. Honi me je potpuno oborila s nogu. Došla sam kod nje nalik na divlju
zver, spremna da se izujedam do smrti. Ona me je naučila da se ne ujedam, a onda
je izlečila moje inficirane rane. “Ja ću poneti težinu tvojih greha, kada ti ne
možeš” - rekla mi je. - “Justina, veoma je važno da shvatiš da više nisi sama.”
Naravno, ja sam se pitala u čemu je štos? Šta ona želi od mene? Honi je bila
jedina osoba u mom životu koja od mene nije ništa tražila. Ona me je volela tako
da sam ja mogla da naučim da volim sebe. - Okrenula je glavu. - Voliš li ti
sebe, Senđine? Meni se čini da ne voliš. Čini mi se da si suviše okupiran
proveravanjem okoline. Nikola je isti takav. On se topi i nestaje u tami, kreće
se tiho, ponekada mi se čak čini da zaustavlja dah. On je uspeo da zagospodari
svim tim stvarima, ali ne ume da gospodari samim sobom. Osećam da je isto tako i
sa tobom. Da li grešim, Sendine?
Sendin ne reče ništa.
- Kad sam sa tobom, to je kao da sam sa mužem. Možeš li da mi kažeš kako je to
moguće?
Senđin je znao, ali nikada joj to ne bi rekao. Umesto toga, on posegnu za njom.
Znao je da će ovo veče na kraju biti veoma zanimljivo.
Justini se činilo kao da visi iznad ambisa, kao da je zagušena sopstvenim
emocijama. Osećala je Sendinov dodir kao udar električne struje koji potresa
čitavo njeno biće. Pomislila je, ne verujući: Ovo se ne dogada. Um joj se
zamračio. Nemoguće je da osećam ovo što osećam. Moje telo me izdaje, baš kao što
ja izdajem Nika.
Činilo joj se da ima groznicu, noge su joj postale sasvim slabe, pluća su je
bolela, misli su joj bile kao kovitlac u mozgu.
Mesec se vukao kroz drveće. Trebalo bi da budem sama pomislila je da čekam da se
Nik vrati. Ali ja nisam sama, tu je ovaj čudni Japanac i ja ga želim uz sebe, na
sebi, u sebi.
Justina se pripijala uz Senđina, osećala je ugodnu mekoću njegovog vrata. On ju
je polako spuštao na pod, vezivao joj je članke na rukama i nogama. Činilo jo se
da joj mozak gori, ali telo joj je bilo ledeno.
Senđin je osećao tu toplinu, kao da dolazi sa ognjišta. Bio je to slatki
trenutak. Sanjao je o ovom trenutku, o prenošenju iskustva.
- Obećavam ti jedan primer - rekao je - obećavam ti da ćeš osećati mešanje
zadovoljstva i bola. Osetićeš jedinstvo.
U tom trenu, krcnu suva grančica. Culi su oboje. Justinine oči sevnuše. Grudi su
joj se teško dizale i spuštale. On je primetio kako joj strah širi nozdrve i
kako joj zenice postaju ogromne. Pitao se kako izgledaju njegove oči. Bio je
zadovoljan što nema ogledala da se vidi.
Prineo je prst njenim usnama da bi je sprečio da govori. Dao joj je znak da ćuti
a onda je, sasvim tiho, sišao sa engave na kamenu stazu koja je oivičavala vrt.
Bilo ko drugi, koji bi napravio neki šum, osetilo bi se kad se težina spusti na
šljunak, aU Senđin kao da nije imao težine. Justina ga je posmatrala kako kUzi
preko vrta i još jednom je shvatila koliko on neverovatno liči na Nikolu.
Postade iznenada uznemirena zbog toga.
Drhtala je zbog svežine noći i popuštanja sila koje kao da su na tren zaustavile
normalan tak njenog života. Osećala je te sile čak i sada, mada nisu bile tako
snažne. Bile su naUk na san koji čoveka drži i posle svanuća.
Ako je očekivala da će biti slobodna od trenutka kada ju je Senđin ostavio,
grešila je. Ćinilo joj se kao da leži u kovčegu, kao da se Ijulja u nekom
erotskom snu. Ležala je kao u transu, opijena pulsiranjem svoga tela, buljeći u
onu tačku na kojoj se Sendin stopio sa tamom.
čekajući na njega da se vrati kao da joj je on, a ne Nikola, bio muž.
Han Kavado prokle samog sebe. Čučeći u žbunju iza Lajnirove kuće, on izvuče nož
dugačke oštrice. Specijalno je obradio dršku nekim tamnim materijalom tako da
neće kliznuti iz šake u odlučujućem trenutku, čak i ako je dlan vlažan od znoja
ili krvi.
Han Kavado je sada osećao strah. Njegov um, otupeo zbog dugih časova čekanja,
počeo je da se gubi. Uspomene su se mešale sa stvarnošću i njegova žena, koja je
bila mrtva već šest meseci, ponovo se rodila u njegovoj mašti. Ona je umrla
iznenada kada je on obavIjao neki posao za Pak Rata. Lekari koji su bili uz nju
tih poslednjih časova ubedili su Hana da bi mogao malo šta da uradi na tome da
joj produži život čak i da je bio sa njom. Srčani udar je bio tako jak, kao
zemljotres, i tu nije bilo pomoći. Karma.
Tako su oni rekli. Ali, Han je ipak osećao užasnu krivicu. Zbog prirode svog
posla retko je kada bio kod kuće a i kada je bio, bio je samo nekoliko časova
ili nekoliko dana. Štaviše, shvatio je da više voli svoj posao nego što je ikada
voleo svoju ženu. To je bila njegova karma, saznanje koje nije mogao da zaboravi
i zbog čega je osećao užasnu grižu savesti i krivicu zbog njene smrti,
Ipak, posao nadziravanja i praćenja bio je jedini koji je znao: i on je bio
savršeno dobar u tome. Od Pak Rata je dobio ovo zaduženje, da nadzire Lajnirovu
kuću. Voleo je to da radi ali sati su prolazili i bilo mu je sve teže. Noge su
mu se ukrutile, osećao je bolove u čitavom telu.
Han je od početka bio svedok čitavog zbivanja:
video je kako je Justina oborila biciklistu, čuo je šta govore dok su pili čaj,
prisustvovao je sceni zavođenja na engavi. Umor i misli o krivici naterali su ga
da se opusti, postao je bezbrižan. Pomakao se da bi bolje video Sendina koji je
sada vezivao Justinu. Nije pazio gde spušta stopala i jedna suva grančica se
slomila.
Nije mogao da proceni koliko je taj suvi zvuk bio jak i ko ga je čuo, nije mogao
da zna koliko će opasnosti da mu donese ovaj pogrešni korak. Pojma nije imao ko
je biciklista i kakvog interesovanja ima za Justinu Lajnir. Njegov posao je bio
da o svemu obavesti Pak Rata i da mu da tačan opis Ijudi sa kojima je Justina
dolazila u vezu.
Možda je mislio je sada dok je čučao u gustoj tami trehalo da odmah javim Pak
Ratu za ovog tipa. Međutim, nije se usudivao da ostavi Justinu samu ni na tren,
sve dok dobro ne proveri ko je taj zgodni Japanac. Han se sada pripremio na
najgore. Ako niko ne krene da ga traži, utoliko bolje. Ali, njegovi instinkti su
bili suviše izoštreni da bi bio spreman da se osloni na čistu šansu. Morao je da
pretpostavi da je njegov pogrešni korak neko čuo. Ako je čovek imao neke zle
namere prema Justini Lajnir, onda je trebalo očekivati da će biti sumnjičav i da
će pažljivo proveriti svaki zvuk.
Pa pomisli Han neka dode. Naćuljio je uši da mu ne promakne nijedan sumnjivi
zvuk, pripremio je nož spreman sam za bilo šta.
A onda nešto teško, nalik na čeličnu polugu, udari u njegov grkljan i on ostade
bez daha.                ;
Senđin je prestao da diše na normalan način. Udisao je i izdisao na posebno
uvežbani manir tako da nije osećao nikakvo      šuštanje u ušima, nije osećao
nikakvo dodatno ubrzanje pulsa. Na taj način je mogao da čuje bolje i dalje nego
bilo koji čovek, bolje čak od mnogih životinja.
Našao je čoveka kako se krije u žbunju. To za njega nije bilo uopšte teško mada
je, prema načinu na koji se čovek krio, Senđin shvatio da ima posla sa
profesionalcem u poslu nadgledanja. Svaki normalan čovek - ih čak grupa Ijudi -
ne bi ga otkrili.
Ali Sendin nije bio normalan čovek. On ga je najpre namirisao. Bio je to oštar
miris muškarca, pomešan sa mirisima kamelije, jasmina i borovine. Odmah mu je
bilo jasno da ga neko uhodi.
Sendin je čuo uhodino disanje koje se mešalo sa nežnim šaputanjem vetra izmedu
dva huka sove. Sendin je stajao sasvim miran u granama japanskog kedra, ne
dopuštajući da mu popusti koncentracija. Osećao je 30sebnu Ijubav prema sovama i
prema japanskim cedrovima. Kao da su i jedni i drugi biH simboH usamIjenosti
ratnika, poslednji bastioni propadanja.
Zašao je čoveku iza leda. Čovek je smatrao da je bezbedno sakriven u dubokim
senkama. Sendin stavi ruku preko čovekovog grla.
- Ko te je poslao? - šapnu Senđin u uhodino uho. - Zašto si ovde? Za koga radiš?
Čovek ne reče ništa. Senđin ponovi svoja pitanja pritiskajući slobodnom rukom
razna mesta na uhodinom telu i nanoseći mu neizdržljive bolove.
Sendin je imao malo vremena - uhoda je to znao - i zato je gubio prednost. Bili
su mu potrebni odgovori na pitanja. Pošto nije uspeo da ih dobije, preduzeo je
logičan sledeći korak.
Oči mu se suziše kao prorezi. Videla se samo beonjača. Puls mu je sada bio
ubrzan. Gurnuo je ukrućene prste slobodne ruke u čovekove oči. Uhodino telo
trznu se kao da je udareno električnom strujom. Mišići se zgrčiše a onda se
opustiše. Oseti se grozan smrad, Sendin koraknu unazad. Pusti leš da se sruši u
žbunje. Brzo je pretražio čovekove džepove. Uzeo je sve što bi mu moglo da kaže
bilo šta o poreklu ovog čoveka, o tome šta je radio ovde ili ko ga je poslao
ovamo.
Onda se Sendin vrati Justini koja je ležala nepomično na drvenom podu.
Otvorila je oči, zenice su joj bile ogromne.
- Kuda si otišao? - pitala je.
Senđin ne reče ništa. Obavio je svileni konopac oko njenog vrata.
Mesec boje dinje približavao se horizontu. Ličio je na nevoljnog živog svedoka
onoga što će se neizbežno dogoditi.
-   Seksualni čin - reče on - može često da bude okrutan, brutalan, neljudski.
On lako može da postane oružje. Neki o tome govore kao o silovanju, ne o
Ijubavnom činu. AH, Ijubav i seks su dve tako razHčite stvari da se čak ne
nalaze ni u istom rečniku.
-   Ponekad - reče Justina otvorivši usne - samo ponekad.
Senđin joj se zagleda direktno u oči.
- Seks je zanimljiv jedino onda kada se koristi kao oružje - reče on, misleći
više na sebe, na ovaj trenutak otet od večnosti, nego na to koHko su mu potrebni
izgubljeni smaragdi.
Ruke su mu bile krvave. Osećao je miris krvi u nozdrvama. BHzina smrti, čin
ubijanja, donosiH su mu uzbudenje. Osećao je da je sada življi nego ikada pre,
da je na ivici vladavine čuHma gde večita misterija omogućava nekome da
kontroHše sudbinu drugih Ijudi i da, na taj način, odlučuje o sopstvenoj
sudbini.
Počeo je da zateže sviieni gajtan oko Jiitininog vrata.
- Izgledaš kao neko koga bi trebalo po svaku cenu da izbegavam - reče Kusunda
Ikuza, posmatrajući Kilan Oroši. Pak Rat je snimao čitav tok razgovora. Bili su
u Ikuzinoj kancelariji u NišiSinđukuu, u zgradi NiponKeio.
Kilan se nasmejala.
-   Oduvek sam pokušala da ti pročitam misli, ako već nisam mogla srce.
Okrenuo je stolicu da bi je pogledao u lice.
-   Povremeno mi se učini da bi trebalo da te ubijem pre nego što ti se ukaže
šansa da ti uništiš mene.
- Možda ćeš jednog dana to i pokušati - reče Kilan neimpresionirana. - Biće
zanimljivo igrati tu igru sa tobom.
Ikuza jeknu.
- Smrt nije igra, Kilan. Bez obzira šta ja radim, želeo bih da to shvatiš.
- U redu, shvatam - reče ona - ali, baš me briga.
- Jednoga dana - reče Ikuza - shvatićeš da je to veoma ozbiljna stvar.
Kilan Oroši baci mantil na Ikuzin pisaći sto, sede na stolicu kraj njega.
Kusunda Ikuza ju je ozbiljno pošmatrao, kao što političar posmatra napredovanje
karnpanje svog rivala.
- Šteta što si rođena kao žena - reče on - imaš muški razum i, što nije dobro
za tebe, irnaš ambicije muškarca.
-   Ambicija, ili njen nedostatak, je ono za šta treba da zahvalim ocu - reče
Kilan, - On se ne bi
nikada oslonio na tebe, da ima bar malo samopouzdanja. On je pustio da drugi
govore i dopustio je da se uništi Nakano. On sada jedino može da se osloni na
Nami.
- Treba da bude srećan što je Nami pristao da se umeša. Treba da bude zahvalan
što mu je Nami Ćioda centralna banka priskočila u pomoć i dala dovoljno kapitala
da opet stane na noge.
- Uz pomoć tvoje politike, uz pomoć tvoje kancelarije.
Ikuza sleže ramenima.
- Ti si sama to preporučila.
- Ali, moj otac nije kriv za to - viknu ona. - Drugi su odlučivali pogrešno.
- Ponekada čovek teško zaboravi kako si mlada - reče Ikuza - a onda ti kažeš
ovako neŠto naivno. Neko bi čak pomislio da voliš oca a ne da ga mrziš. On je
bio predsednik Nakanoa, Kilan. On je odgovoran za sve što je zadesilo kompaniju.
- Ti si uništio Nakano. Razneo si ga na sitne komade.
- Zar si od nas očekivala da ćemo bacati dobar novac i trošiti ga u situaciji
koja je postajala sve gora? Mi smo morali da zaštitimo naše investicije. To je
značilo rušenje starog režima, ustanovljavanje novog.
- Onoga koji je odabrao Nami.
- Znali smo šta želi od nas kada je došao - reče Ikuza. - Tvoj otac je želeo
poslovni dogovor, jednostavan i običan.
Kilan se nasmejala.
- Nema ničega jednostavnog i običnog kada se radi o Namiju.
Ikuza ponovo sleže ramenima.
-   Misli što god hoćeš. Na kraju će ipak sve
ispasti dobro. Obećavam ti važan položaj u Nakanou u zamenu za tvoju pomoć.
- Ali ja to ne želim.
Kilan ustade i stade ispred Ikuze.
Mada je delovala sićušno pored njega, onako ogromnog, nije dopustila da je on
nadvisi. Baš naprotiv, načinom na koji joj je Ikuza poklanjao pažnju, njena
važnost kao da je sve više rasla.
- Želim da budem unutar Ćiode.
Kusunda Ikuza se nasmeja. Bio je to težak zvuk, nalik na grmljavinu, kao
tutnjava koja prethodi zemljotresu.
Kilan je bila mirna, lice joj je bilo kao istesano od granita.
- Velika je greška podsmevati se meni - rekla je.
- Kilan, ja ti se ne podsmevam - Ikuza obrisa oči krupnim prstom - ja sam samo
zaprepašćen tvojom ambicijom. Svaki put kada pomislim da sam proračunao do kojih
granica ona doseže, ti učiniš nešto što me zaprepasti.
- Ja samo pravim logičan izbor - reče ona. - Nakano nije ništa. Sada svakako
nije ništa. To je školjka koju je Nami ispunio. To me ne zanima. Zašto bi? Ćioda
je ono gde je novac, gde se nešto dogada. Ćioda, kao centralna banka, poseduje
mnogo konglomerata zato što drži njihov novac. U Ćiodi je moć a to je ono što ja
želim.
Kusunda Ikuza povuče prstom po ivici njene brade.
- Mada sada govoriš kao odrasla osoba, u nekim stvarima si pravo dete - reče na
kraju. - Ne mogu da utičem na tvoj um. Moraš da prihvatiš da postoji više
informacija nego što ti, ili tvoj otac, možete da znate - jeknuo je. - Sada kada
je obavljeno spajanje Nakanoa i
Sfinksa, došli smo u našu krajnju fazu. bkoljka Nakanoa će početi da se puni, ne
personalom, već pameču. Biće to največi skup umova koji je svet ikada video. A
to sve izvire iz onoga što ti, s pravom, nazivaš školjkom. Nakano predstavlja
razvoj i istraživanje. Počečemo da se koristimo novcem iz Ćiode. Iskoristili smo
kompaniju tvog oca kao mamac, Kilan. A on to uopšte nije shvatio. Mi smo želeli
- bila nam je potrebna tehnologija Tanzana Nangija. Ali, kako da je se dočepamo?
Nangi se zaštitio sa svih strana da mu se neko ne umeša u posao; s njim nismo
mogU ništa, nismo mogU da ga potkupimo. MoraU smo da ga uhvatimo na prevaru.
Tako smo postaviU školjku Nakanoa s njegovim legendarnim odeljkom za
istraživanje i razvoj kao mamac. Onda sam ja malo pritisnuo Nangija. Rezukat
toga je spajanje Nakanoa i Sfinksa. Nangi veruje da će dobiti neke opcije time
što se dočepao Nakanoa. On žeH taj njihov odeljak isto tohko koHko mi žeHmo
Sfinks. AH, on ih neče dobiti. Umesto toga, mi ćemo postati vlasnici Sfinksa i
to će biti kraj Nangija. Garancije koje je on dobio biće bez ikakve vrednosti
jer pre nedelju dana to Odeljenje je bilo prebačeno iz Nakano industrija u neku
minornu firmu koja ne potpada pod te garancije. Nangi zna samo da ta mala firma
poseduje zarđale rafinerije u Kobeu.
Pak Ratove ruke su drhtale. Ikuza je postavio stupicu Nangiju. Proverio je svoj
magnetofon da bi bio siguran da snima baš svaku reč koja je izgovorena. Hteo je
odmah da izade odatle da obavesti Nangija ah nešto ga je zaustavilo, možda
osećanje da je Kilan Oroši nešto više nego što su on ih Kusunda Ikuza znaH. Ona
je imala ulogu koju je trebalo da odigra u toj drami i on je odlučio da otkrije
šta je to.
Kusunda Ikuza se nasmeja.                                  :,
- Budi strpljiva, Kilan. Budi zadovoljna mestom koje sam ti obezbedio u Nakanou.
Naći češ oduška na tom mestu za svu tvoju ogromnu neiskorišćenu energiju. Ćioda
će uvek biti ovde. Sem toga, zar ne postoji rizik? Pitam se šta bi tvoji
prijatelji revolucionari rekli kada bi otkrili šta radiš. Nema sumnje da bi
pomislili da te je zavelo bogatstvo.
- Odjebi njih - reče Kilan. - U svakom slučaju, oni su mi postali dosadni. Oni
su mali Ijudi s umovima dogmata, baš kao i oni na visokim položajima u društvu
koje tako preziru. Dodala bih još da preziru to isto društvo koje ih hrani i
koje im obezbeđuje krov nad glavom. Naravno, ne shvataju ironiju toga - niti
prazninu svoje takozvane filozofije. Žele da obore establišment grubim
nasrtajima ali, sa čim misle da ga zamene? Ne mogu to da vam kažu jer ne znaju.
- Tako si mlada - reče Ikuza - a toliko toga shvataš.
- Oboje smo mladi, Kusunda. To je naše prokletstvo. To je još nešto što može da
nas poveže i da nam snagu da jašimo na ledima zmaja.
- Dodi ovamo - pokaza Ikuza.
- Ne još - reče Kilan - budi strpljiv. - Podsmevala mu se. - Ja želim što želim,
Kusunda.
- Ne mogu da te uvučem u Ciodu - reče Ikuza - još ne mogu.
- U redu, to mogu da prihvatim. Ono što ne mogu da prihvatim to je usrani
reklamni posao u Nakanou.
Kusunda Ikuza uzdahnu.
- Šta da uradim da bi bila srečna?
- 2a izvesno vreme? Mada to drugi ne znaju, ja znam da ti pripremaš proizvodnju
nečeg novog. To je novo ulaganje Nakanoa - ti želiš da ideš uporedo sa
Sato Internešenelom. Opasan zadatak, jer se zna da je Sato broj jedan na polju
elektronike, kompjutera i proizvodnje čipova. Mislim da će ti biti potrebna sva
pomoć. Želim da učestvujem u toj bici.
- Ali, Kilan, ti nisi naučnik.
- Nisam, ali ja znam kako da ubedim Ijude. Ako budem mogla da radim sa osobljem
za istraživanje i razvoj u Nakanou, naći ću način kako da prodam sve te nove
proizvode.
Ikuza je razmišljao neko vreme.
- Tvoj predlog je dobar i treba o njemu razmisliti - reče on najzad. - Ja ću
videti šta će biti sa Namijem.
- Što znači da ćeš sve srediti - reče ona.
- Ceniš da imam više moći nego što je, u stvari, imam - reče Ikuza, zakikotavši
se, očigledno veoma zadovoljan.
- Znaš da sam u pravu - Kilan mu se baci u krilo. Stolica škripnu pod njihovom
duplom težinom i poče da se spušta. Ikuza je zagrlio devojku, zagnjurivši lice u
njenu kosu.
Sada je Pak Rat gledao pravo u Kilanino lice. Video je da su joj oči otvorene i
da gore takvom mržnjom da je zadrhtao. I onda je shvatio da Kilanine oči nisu
izražavale mržnju prema ocu nego prema Kusundi Ikuzi. Ona je uprkos lažima,
predstavi nezainteresovanosti, još bila opasna revolucionarka u srcu.
Sećao se Ikuzinih reči: “Povremeno mi se učini da bih mogao da te ubijem pre
nego što s” tebi ukaže prilika da me uništiš.” Pak Rat je sada znao ono što
Kusunda Ikuza očigledno nije: Kilan Oroši je i nameravala da ga uništi.
U praznoj Marikinoj garderobi u Svilenom drumu, Tomi reče Nangiju.
- Tu je nađena. Tu je mučena, silovana i na kraju ubijena.
Nangi prede soby sa dosta teškoće. Bilo je kasno i noga mu je zadavala muke.
- Tu, ispod tog spleta cevi?
- Da.
- Ubistvo se dogodilo pre nekoliko meseci.
- Pre skoro deset meseci. Ali kao da se otada ništa nije promenilo. Devojke su
sujeverne. Nijedna ne želi da koristi ovu garderobu.
Tomi ga je posmatrala dok je podizao pogled uvis. Ona se nije setila da to
uradi. Kao da je ispitivao cevi.
- Hoćete li da mi učinite uslugu? - upitao je. - Spustite se na pod u, otpriHke
isti, položaj u kome ste našli Mariko.
Tomi je učinila što je tražio od nje. Da bi to uradila, morala je da se provuče
između njegovih nogu. Nangi upita.
- Da li ima dokaza da je Mariko mučena i silovana na nekom drugom mestu u ovoj
sobi a onda dovučena ovamo?
- Nema, sve se dogodilo ovde, gde smo sada. Nangi klimnu glavom, kao da je
nečim zadovo
Ijan. On dotaknu tačku na horizontalnoj cevi vrhom svog štapa. Onda ispruži štap
dok vrh ne dotaknu Tomi.
- Ta tačka je tačno tamo gde vam je vrat. Vi ste otprilike iste visine kao
Mariko, zar ne?
- Da.
- Ne sećam se da sam na onim slikama video povrede na Marikinom vratu.
- Imate sjajno pamćenje - reče Tomi, ponovo veofna impresionirana. - Nije bilo
povreda na vratu.
Nangi pomače štap, poče ritmički da udara po cevima.
- To je otprilike mesto gde se nalazio vrat osobe koja je mučila i ubila Mariko
u trenutku kada ju je silovala.
- To je logično - reče Tomi. Pitala se kuda li sve ovo vodi.
Nangi je držao slobodnu ruku ispod cevi. Udarao je po cevi vrhom štapa, onda je
povukao stolicu, spustio se na nju.
Tomi je sela i on iz svojih šaka nasu nešto u njene. Tomi pogleda šta je to.
Bila je to prašina. Pogledala je Nangija.
- Dakle, cev je zardala. To je i normalno za rupu kakva je ova.
-   Tačno - reče Nangi - aU, dodite ovamo. Pogledajte u tačku gde je bio vaš
vrat.
Tomi ustade i pogleda.
- Tu nema rđe.
- To je jedino mesto na cevi bez rde - reče Nangi. Tomi se okrete prema njemu.
- Znatešta to znači?
- Plašim se da bolje poznajem tog ubicu nego što bih želeo.
- Šta to, do đavola, znači?
- Povezao sam smrti dr Hanamija i Mariko - reče Nangi. - Da biste to shvatih,
morate da se prisetite beleške nađene na lešu jadne devojke.
- To je mogla da bude vaša žena ...
-   Da. Ja sam vam rekao da mishm da je to upozorenje. Sada znam da je to bilo
upozorenje dr Hanamiju. Njega je ucenjivao tandian, dorokusai.
- Hoćete li da mi kažete da je tandian koji je napao mene i gospodina Lajnira u
Hanamijevoj ordinaciji bio ista ona osoba koja je ubila Mariko?
- Mučila, silovala i ubila - reče Nangi - da, to je tačno ono što sam želeo da
vam kažem.
- Kako to da vi to znate?
- Saznao sam to odavde - reče Nangi i pokaza svetlu tačku na horizontalnoj cevi
- ovo je načinio konopac, opterećen sa jedne strane, koji je strugao metal i
skidao rđu.
Tomi se setila izveštaja sa obdukcije gde je naporrienuto da su nadeni komadići
rđe u nekim ranama na Marikinom telu, naročito u gornjem delu.
-     Dorokusai je koristio specijalnu tehniku, samogušenje, prilikom obavljanja
seksualnog čina.
-   Ne postoji izraz kao što je samogušenje - reče Tomi. - Mnogo pre smrti
nervni sistem bi se pobunio. Osoba na konopcu bi pala ali bi nastavila da diše.
- Da, tačno - reče Nangi - ali, pre nego što se to dogodi ugljendioksid koji se
sakupio u plućima dorokusaia doveo bi ga dovoljno blizu smrti da bi ga uzbuđenje
nateralo da postigne orgazam.
- To je odvratno.
- To je deo njegovog treninga. On to redovno vežba - ne samo za vreme
seksualnog čina - sve dok mu ne postane osnova kao što je aiki taiso u aikidou -
reče Nangi. - To je još jedna oblast u kojoj tanđian uči kako da napadne Jaz.
Tomi je sada jedva slušala Nangija. Nešto joj je sinulo u pameti. Borila se da
to izbaci na površinu ali neprestano joj je izmicalo i najzad je nestalo iz
njenih misli.
Nangi, koji je posmatrao snagu njenog izraza,
želeo je da je pita šta joj je na umu ali umesto toga je odlučio da je samo
posmatra.
U tom trenu, neko kucnu na vrata. Tomi ih otvori. Vlasnik Svilenog druma je
stajao usred poluosvetljenog hodnika.
- VratiH ste se posle tohko vremena, detektive? To je izTienađenje. MisHo sam
da je taj slučaj zaključen - reče čovek, klanjajući se preteranom skromnošću. -
Moguda vam bilo kako pomognem?
Tomi koraknu unazad, pusti ga da prode.
On se osvrte po sobi, kao da pravi inventar, kao da mu je potrebno da samog sebe
uveri da oni nisu ništa dirah. Bio je mršav čovek, sa zadahom iz usta i lošim
manirima.
Ni najmanje se nije dopadao Tomi od samog početka. Ni sada se to osećanje nije
promenilo. Dok je posmatrala njegovo uzbudeno hce, nešto joj sinu. Počela je da
sumnja da tu mora da postoji nešto što joj je promaklo i što se sve do sada
skrivalo od nje. Sada je pomishla da bi Nangijevo prisustvo moglo da joj pomogne
da to otkrije.
-Volela bih da vam postavim nekohko pitanja rekla je Tomi.
- Ponovo? - vlasnik je mahnuo rukama. - Ah da, svakako. - Zadrhtao je. - Samo,
posle sveg tog vremena ne znam šta još očekujete da ćete saznati i naći.
- Ovo je Tanzan Nangi - reče Tomi, ne obraćajući pažnju na njega. - On je
profesor psihologije kriminala na Todai univerzitetu. - Mishla je na Tokijski
univerzitet. - Počeo je da proučava ovaj slučaj. Profesor Nangi je razvio
teoriju koja se odnosi na ovaj slučaj i sada bi hteo da je proveri.
Sačekala je da vlasnik prenese pogled sa Nangija na nju.
- Koliko dugo upravljate Svilenim drumom? - pitao je Nangi.
- Šest godina - odgovorio je vlasnik - ali, detektive, vi to već znate.
- Profesor želi sam da ispita sve podatke - reče Tomi ubedljivo - recite mu da
li ste isto toliko dugo i vlasnik kluba?
- Nisam. Kupio sam ga pre sedamnaest meseci. Ali, to već znate ...
- Kako finansirate ovaj klub?
-    Ali, na to sam već odgovarao, detektive - vlasnik je nervozno trljao ruke. -
Dobio sam pozajmicu od lokalne banke ...
- Koliko dugo je igračica Mariko radila ovde?
- Skoro tri godine - reče vlasnik. Sada se obraćao Nangiju. - Bila je tiha,
dobro je radila. Gazde su je volele. Nikada nije propustila svoju tačku, nikada
se nije žalila. Ja imam kćerku koja mi zadaje više brige nego što mi je Mariko
ikada zadavala.
Njih troje je čekalo, ćuteći u garderobi maloj kao plakar, velikoj kao grob
bogataša. Prigušeni ritam basa, kao pulsiranje davolskog srca, stalno ih je
podsećao gde se nalaze.
Kad Tomi više nije mogla da podnese osećanje napetosti i očaja koji su naselili
ovu prostoriju kao kami, rekla je vlasniku:
- To bi bilo sve.
Vlasnik je bio kao gromom pogođen.
- Mislio sam ... hteo sam ... nadao sam se da ću moći još nešto da kažem i da
pomognem razvoj profesorove teorije. Mariko je ipak radila za mene. Bila je kao
član porodice.
Tomi se jedva uzdržala da mu ne pljune u lice. Samo je rekla:
- Pozvaćemo vas, ako nam budete bili potrebni. Kad su ostali sami, Nangi reče:
  Kakva je to bila izmišljotina sa tim profesorom sa Todaia?
- Nisam baš sigurna - reče Tomi - palo mi je na um. Ostanite ovde da vidite šta
još možete da otkrijete. Želim da saznam šta vlasnik smera. Nešto na njegovom
licu kada vas je ugledao, nateralo me je da posumnjam.
-    Zar ga niste već dobro ispitali? - pitao je Nangi.
- Jesam, ali u policijskom kompjuteru nisam ništa našla. Kada sam videla kako
je sada reagovao, odlučila sam da ga ne ostavim na miru. To je jednostavno,
skoro okrutno, ali će možda uspeti.
Kliznula je iz sobe, osećajući kako se neugodna težina diže sa njenih grudi.
Krenula je brzo hodnicima. Do sada ih je već tako dobro upoznala, skoro kao
devojke koje su tu radile.
Kad je prišla gazdinoj kancelariji prinela je uho vratima ah zbog zvuka
elektronskih bubnjeva nije niŠta čula.
Pokušala je da otvori vrata. Bila su zaključana. Bilo joj je dovoljno da uvuče
karticu izmedu vrata i dovratka i da ih otvori.
Tomi duboko udahnu i ugleda vlasnika pored telefona. Jurnula je preko
prostorije. Njegove oči se širom otvoriše. U njima se na trenutak ogledalo
oklevanje što je njoj bilo dovoljno da se baci preko zakrčenog stola i dočepa se
slušalice pre nego što je stigao da je spusti.
- Koga si zvao? - pitala je Tomi.
Gazda ne reče ništa. Lice mu je bilo bledo. Zakovala ga je na stolicu na kojoj
je sedeo.
- Moši - reče ona u sluŠalicu ali nije se ništa čulo.
Ostavila je otvorenu liniju a onda je, sa drugog aparata pozvala telefonsku
kompaniju. Dala je svoje ime, titulu, broj i rekla im šta bi želela da zna.
Za samo pet minuta javio joj se tehničar.
- Sa tog broja pozvana je policijska stanica ... Zavladala je duga tišina, tako
duga da se tehničar
sa druge strane žice oglasio:
- Halo? Naredniče, jeste U tu?
- Da - reče Tomi promuklo - da. - Pribrala se. - Možete li da mi kažete koja je
policijska stanica pozvana?
- Samo malo - reče tehničar - nazvan, je Ućiboridori štab, glavni kvart.
Bila je to stanica u kojoj je radila Tomi.
Potpuno ošamućena, Tomi je zahvahla tehničaru, spustila je telefensku slušalicu.
Borila se da se pribere ah nije nikako mogla. Gazda je očigledno bio nervozan
kad se ona pojavila. Kada je predstavila Nangija kao novog igrača u istrazi,
gazda je postao vidno nervozan. A onda, nešto što je on rekao, udarilo ju je kao
grom. “MisUo sam da je taj slučaj zaključen.” Kako je on to mogao da zna ukoHko
nije bio u vezi sa gradskom policijom?
Tomi, drsko zagledana u gazdu, upita:
- Koga si zvao?
- Majku.
- Tvoja majka radi u poHciji?
- Da. Čistačica je. Ona iznosi vaše đubre. Tomi je dugo mirovala. A onda
brzinom munje
ščepa gazdu za košulju i baci ga na zid. Stakla žadrhtaš na prozorima.
Tomi mu se tako unese u lice da mu se sv zamaglilo pred očinra.
- Reći ćeš mi - rekla je - koga si zvao ili nećeš napustiti ovu sobu.
- VeUke reči - reče gazda.
Tomi ga pritisnu tako jako da je kriknuo. Krv poče da Uje iz njegovih ranjenih
leđa u koja su se zabiU komadi stakla od razbijenog prozora.
- Reci mi koga si zvao?
Gazda poče da plače. Znoj se sUvao niz njegovo lice.
- O, Bože - jecao je - ne smem ... ne mogu. Zar ne shvatate da će me ubiti?
- Neće mu se pružiti priUka - reče divlje Tomi. Staklo se zabi dublje u njegova
leđa.
- U redu - reče on, grčeči se i izvijajuči od bola.
- AU, moračete da me štitite.
- Koga si zvao? Reci mi.
- Zahtevam zaštitu!
- Nisi u položaju da zahtevaš bilo šta - reče Tomi. - Ali, videću šta mogu da
uradim. Koga si zvao? Kome ćeš reći za profesora Nangija?
Gazdine oči skoro izleteše iz glave.
- Nije tobaš takolako,prokletstvo! - dahtao je.
-   Prokletnik je komandant te stanice. Godinama je dolazio ovamo kada je došao
u ovaj kraj. Dogovorili smo se o poslu. Ja sam mu dopustio da se slobodno služi
mojim devojkama ... o, Bože, kako to boli ... tako da je mogao da radi sa njima
šta je hteo. Ja, ja nikada nisam pitao šta im radi. Nisam želeo da znam. A onda
se to dogodilo sa ... o, Bože ... sa Mariko, i ja sam premro od straha. Nisam
želeo da budem umešan u njenu ...
- Zar ti meni hoćeš da kažeš da je komandant
policijske stanice mučio, silovao i ubio Mariko? - Tomi je tek sada postala
svesna da užasno viče. Nije se brinula zbog toga.
Gazda klimnu glavom.
- D...da.
Mariko mislila je čitavog života nisi imala nikoga. Sada imaš mene. Osvetnicu.
- Ko je to bio? Ko ju je ubio? - tresla ga je kao list. Adrenalin je kolao
njenim venama, davao joj snagu. Onda se odjednom setila nečega što joj je stalno
bežalo iz pameti: prigušena svetlost, mali plakar u policijskoj stanici, njeno
telo prepleteno sa Senđinovim. Njena usta koja ga dodiruju, njegov ukus ...
- Ko je ubio Mariko? Reci mi, proklet da si, ili ti se kunem da nećeš izaći iz
ove sobe živ! - bila je besna kao ris. Bes joj je zamagljivao um, nešto joj je
dolazilo iz sećanja ali nikako nije mogla jasno da shvati šta je to. Mislila je
na ono što je Nangi rekao: “Dorokusai če koristiti specifičnu metodologiju,
samogušenje, tokom seksualnog čina. To je deo njegove obuke. On to redovno vežba
...”
- Ko je ubio Mariko? - Tomi je sve snažnije nabijala gazdu na slomljene šiljke
stakla na prozoru. Bes je postajao sve dublji. “Mariko, uhvatila sam ga zbog
tebe.” Odjednom se nečega setila: Senđina kako vodi Ijubav sa njom u plakaru,
kako mu je ona skinula kravatu i otkopčala košulju da bi mbgla da ga Ijubi po
grudima. Tada je videla da je njegov vrat oštećen. Kao da je imao rane. Rane na
vratu.
“Dorokusai će koristiti specijalnu metodu, samogušenja. On to redovno vežba ...”
Komandant policijske stanice u kojoj je ona radila bio je tandian, dorokusai.
Blagi Bože on me je zavodio na svaki mogući način na koji muškarac
zavodi ženu: on me je odredio da vodim istragu u slučaju ubistva u kome je on
uhica i koordinator rada. On me je koristio kao drvenog konja da hih sledila
Nikolu Lajnira jer je znao da hi hilo sumnjivo da sdm počne da ga sledi. Uzeo me
je, kao životinju, u svojoj kancelariji gde je nezamislivo čak da se kolege
poljuhe. Naterao me je da prekrsim sva društvena pravila i sva moja pravila.
Naterao me je da se osećam srećnom i hednom, istovremeno. Koristio je svoju
tamnu erotsku magiju da hi mi ušao u um i telo, da se uvuče u mene, da me
koristi i koristi. A ja sam hila hespomoćna, kao što je hila i Mariko.
Poniženje, bes i strah su je razdirali.
- Ko je ubio Mariko!
Sta mi je samo uradio ... povrede na njegovom vratu ... Sta je uradio s njom ...
- Ko je ubio Mariko?
Koliko je samo žena uhio, mesio ih kao krpene lutke? Bože, koliko još žrtava?
- Ko je ubio Mariko?
- Omuke! - kriknu gazda s užasom i olakšanjem. - Komandant Senđin Omuke.
Kada je Kilan izašla iz Nipon Keio zgrade nekoliko časova pošto je ušla u nju,
nije se uopšte postavljalo pitanje šta će Pak Rat sada da radi. Pratio ju je.
Ona je bila ključ, bio je siguran u to, enigma čije će rešenje baciti jasnu
svetlost na sve što je čuo do tada.
Noć je bila okupana mesečinom, vazduh neprirodno čist i tih, posle svih tih dana
kiše, izmaghce i benzinskih isparenja. Pak Rat je lako sledio Kilan dok je
prelazila preko grada i išla u Asakusu, do Skandrelove usagigoje.
Pak Rat neće dopustiti da ga sada ostave napoIju. Dobro je proverio Skandrela i
otkrio je, s iznenađenjem, da je Skandrel član osoblja koje radi u Nakano
industrijama na razvoju i istraživanjima. On je bio i prijatelj Kilan Oroši. Šta
je to njih dvoje smeralo? Bilo je jasno da je Kilan želela da bude u Nakanou, ne
u Ćiodi. AU, zašto? Pak Rat je nameravao da to otkrije.
Pregledao je hodnik. Na jednoj strani od Skandrelovog stana bilo je stepenište,
a s druge strane drugi mah stan. Pak Rat je najpre otišao na stepenište.
Proračunao je gde bi mogao da bude zid koji se oslanjao na zid Skandrelovog
stana. Kleknuo je, izvadio minijaturnu opremu za prisluškivanje. Nije čuo ništa.
Stavio je ruku na zid. Tu se svakako nalazilo gradevinsko gvožde. To mi blokira
prijem.
IzaŠao je opet u hodnik. Prišao je susednom stanu i osluškivao, uhom
prislonjenim na vrata. Onda je izvadio svoju elektronsku opremu, pa je slušao
pomoću nje. Ništa. Tišina.
Bilo mu je potrebno petnaest sekundi da otvori bravu.
Obazrivo je gurnuo vrata, tek toliko da se provuče postrance. Stan je bio prazan
i Pak Rat se baci na posao. Kleknuo je pored zida koji se oslanjao na zid
susednog stana. Prislonio je elektronsko uho uz zid.
Odmah je čuo Kilan. Glas joj je bio kristalno jasan. Vibrirao mu je u ušima:
- ... život više neće biti isti bez tebe, Skandrele - govorila je. - Ti si
jedina osoba koja me stvarno vidi. Sve žene koje znam me preziru, a svi muškarci
koje upoznam žele da me tucaju. Sem tebe. Ti hoćeš da slušaš ono što imam da
kažem ...
- I onda hoću da te tucam - reče muški glas koji je, bez sumnje, pripadao
platinasto ofarbanom Skandrelu.
Kilan se nasmeja.
-   Ti si jedini koji može da me natera da se smejem, znaš li to? To je poseban
dar, kao što je tvoja veština rada sa kompjuterima.
Kao što je radio i u kancelariji Namija, Pak Rat je i ovde sve pažljivo snimao,
radujući se Kilaninom glasu kao da će mu to omogućiti da je uhvati kao leptira u
tegh.
- Pogledaj samo svu tu opremu - reče Kilan - ja se iskreno nadam da ćemo nešto
učiniti sa tim. Jesi U siguran da je ta stvar sa virusom moćna kao što kažeš?
- Možeš da se kladiš u to. Još i više nego moćna. MANTIS je jedinstveni virus
koji svrdla i probija, on napada svaki program napadnošću virusa. On proždire
sistem odbrane svakog programa, menjajući ga tako da se ovaj okreće protiv samog
sebe. MANTIS je veoma mudar.
Kilan se glasno nasmeja.
- Slušaj ga samo! Ti si genije u laboratoriji ali u stvarnom životu bio bi
izgubljen. Kad si mi prvi put pričao o tome, nisi imao pojma šta bi sa tim moglo
da se počne.
- Tako je - reče Skandrel, nekako kao da se brani - meni je rečeno da je MANTIS
projekat namenjen isključivo za vladinu upotrebu.
- A ja sam rekla da vlada odjebe - reče Kilan. - Rekla sam: hajde da to hčno
koristimo. Napravićemo bogatstvo. Znaškohko bi zapadnjačkih konglomerata dalo
love da mogu da upadnu u sisteme svojih konkurenata? Hriste, samo na američkom
tržištu možemo za ovaj virus da zaradimo mihone dolara.
- Ako poživimo dovoljno dugo - reče Skandrel.
- A može da nam se desi da nam se životi okončaju mnogo ranije nego što mislimo.
Nisam baš siguran da je ovo dobro što radimo, Kilan. Ovo je stvarni svet. Sem
toga, MANTIS nije usavršen do kraja.
-   Stvarni svet. Blagi Bože, slušaj ga samo! - reče Kilan. - Sledeća stvar o
kojoj ćemo diskutovati biće o tome kako ćemo se venčati, imati decu, koje ćemo
pelene kupovati. Bićemo mrtvi. Ili, nešto još gore, bićemo sahranjenim sa kata -
groznim pravilima našeg društva.
-     Ah, Kilan, večita revolucionarka - reče Skandrel nekako čudnim glasom. -
Revolucije su velike stvari kad se o njima razmišlja. Ali one ne postoje u našem
svetu. U svakom slučaju, bile su samo dve revolucije koje su nešto značile,
jedna je bila u Americi druga u Francuskoj. Sve drugo je bilo šala, parodije
koje su samo smenjivale jednog diktatora da bi postavile drugog. One čak ne
zaslužuju ni to ime.
Pak Rat nije obraćao pažnju na razgovor o revolucijama: pustio je da njegove
mašine snimaju razgovor. Bio je potpuno koncentrisan na činjenicu da taj
platinasto ofarbani kompjuterski genije, prijatelj Kilan Oroši koji radi u
Nakano industrijama, radi na razvoju superkompjuterskog virusa. Bio je to virus
sličan onom koji je napao banku Sato Internešenela. Da li je to bio Skandrelov
MANTIS? Samom sebi je postavljao to pitanje. Znao je da se mnogi virusi nalaze
svakog dana. Prema Mikiju, kome je dao zadatak da da svoje stručno mišljenje o
virusu, radilo se o virusu krtici a ne uništitelju kakvi su bili drugi. Da li je
MANTIS bio te vrste? Skandrel ga je nazvao bušilicom. Da K je to značilo da će
on možda povezati aparate? Pak Rat to još nije znao. S druge strane.
Skandrel je bio ona vrsta genija koga je Miki opisao kad je razgovarao sa Pak
Ratom o stvaraocima virusa.
Pak Rat je imao čudan osećaj da je sve ovo več jednom video, kao da se zatvorio
puni krug: Nangi i Skandrelov MANTIS; Nangi i Ikuza; Ikuza i Ken Oroši; Ken
Oroši, Ikuza i Nangi; Ikuza i Kilan Oroši; Kilan Oroši i Skandrel. Kao da je
postojala neka čvrsta veza između svih njih ali on još nije mogao da je shvati.
Znao je da je veza tu negde i srce mu je zbog toga udaralo snažnije. Nangi će to
otkriti. Znao je da mora sve ovo odmah da iznese Nangiju.
Bio je toHko koncentrisan da u prvi mah nije primetio geometrijsku figuru koja
se pojavila na zidu iza njega. Onda je shvatio da je to mogla da načini samo
svetlost koja bi dolazila kroz otškrinuta vrata iz hodnika. Dobro je znao da je
pažljivo zatvorio vrata za sobom kad je ušao.
Svetlosti nestade. Ponovo zavlada tama. Pak Rat je znao da je neko u stanu sa
njim.
Nije se pokretao: jedva je disao. Polako je skinuo slušaHce, pustio je
magnetofon da i dalje snima razgovor kroz zid.
Vladala je tišina. CuH su se samo tihi zvuci kao što je i uobičajeno u stambenoj
zgradi, a s uHce su dolaziH prigušeni zvuci noćnog života ... Ništa više.
Pa, ipak ...
Šuštanje stare novine na koju je neko zgazio odjeknulo je kao eksplozija u
njegovim ušima.
Pak Rat brzo prisloni slušaHce uza zid a onda se brzo odvoji od svoje opreme,
kao što bi majka prepeHca učinila odvajajući se od gnezda da spase svoje ptiće.
Pak Rat je znao da mora da zaštiti po svaku cenu ono što je snimio. Mora to da
preda Tanzan Nangiju.
Dok se kretao kroz stan, izvukao je bodež čije je
sečivo oblikovano na kompjuteru. Bodež je bio dovol no tanak da je mogao da se
krije ispod odeće, a ipak dovoljno opasan da nanese smrtonosnu povredu.
Senke su igrale po zidovima i po podu, prcko razbacanog dubreta, osvetljavajući
iščupane žice 7.” struju i telefon.
Pak Rat ga je osetio da dolazi mnogo prc nrjv šta ga je ugledao. Zviždanje
vazduha koji menja mrsin bilo je tako jezivo da mu se nakostrešila dlaka ii ilnu
vrata. On je dobro poznavao taj zvuk, savio se u K ipi n, bacio se unapred,
prema mestu odakle je dolazio n.ip.ui, znajući da mu je to sada jedina nada.
Ono što je Pak Rat osetio bio je zvuk tcculio.i koji je zavitlan. Trenutak
kasnije, kao da želi da potvidi njegovu sumnju, čitav deo betonskog poda na
koiiic jc on malopre stajao eksplodira uz užasno prštanjc komadića betona i
prašine.
Tecuboducu je visoko specijalizovana borilačka veština, pre svega zbog toga što
je sam tecubo - gvozdena šipka sa zadebljalim krajevima - veoma težak. Ovo
oružje je razvijeno pre mnogo vekova i koristili su ga oklopnici. Ratnik bi se
zaleteo na neprijatelja vitlajući gvozdenom šipkom, otvarajući njom njihov oklop
ili lomeći mu noge ako je neprijatelj bio na konju.
Danas se tecuboducu koristi samo iz jednog razloga: da se slomije protivnik. S
ovim oružjem nema polovičnih rešenja.
Pak Rat se ispravi iz savijenog stava, udari nagore. Kao da se sudario sa
planinom. Tecubo je zahtevao veliku fizičku snagu i veštinu. Mogao je da ga
koristi samo izuzetno krupan čovek. Mada nije video lice, a nije ni morao, Pak
Rat je znao ko ga je sledio iz kancelarija Namija do ovog praznog stana: Kusunda
Ikuza.
Udarac Pak Rata je odbijen i on prelete sobu zavitlan snažnom pesnicom uljeza.
Udario je o zid ali se uspravio. Mogao je da čuje zviždanje tecuboa dok je leteo
prema njemu. Cučnuo je. Tecubo udari o zid, raskomada ga, komadi betona pokriše
Pak Rata.
Da bi izbegao suki, slabost odbrane, koja je mogla da dođe od tecuboducua Ikuza
je morao da udara Pak Rata brzo i učestalo. To je moglo da bude naporno čak i za
takvog sumoa kakav je bio Ikuza.
Ali, Pak Rat je znao da ne može da se nosi sa njim u ovako skučenom prostoru.
Možda će se skloniti na pogrešnu stranu, ili će se spotaći i Ikuza če mu
razmrskati lobanju.
On zato učini jedinu stvar koja mu je pala na um, priđe što je mogao bliže
Ikuzi. Mislio je da će gvozdena šipka imati manje efekta na maloj razdaljini.
Ikuza podiže siobodnu ruku, Pak Rat je odbaci ustranu, napade ga bodežom. Cuo je
kako je metal ciknuo, osetio je kako se zabada u meso i pomislio je da ima šanse
da se spase.
Ikuza ispusti tecubo, dočepa Pak Rata. Pak Rat je bio spreman i udari ga laktom
snažnim atemijem. Okrete se, čučnu i započe kružni početni pokret a onda
pretvori levu pesnicu u gvozdeni malj. Počeo je aikido položaj jovaza, okrečući
se prema spoljnoj strani, prema mestu sa kojeg je došao, osećajući Ikuzinu
težinu kako juri napred, kako on gubi ravnotežu. Pak Rat je pomislio: “Sada ću
se spasti.”
Kliznuo je levom nogom napred, izmenivši osu oslonca svog tela, završavajući
jovazu koja je trebalo da zavitla ogromnu Kusundinu težinu na pod. U tom
trenutku, užasan udarac pogodi ga u glavu, sa strane.
Posrnuo je, vid mu se zamaglio. Udarao je naslepo bodežom, promašivao, vrteo se
bespomoćno.
Onda je čuo zvižduk, u stvari, video je gvozdenu šipku koja je letela prema
njemu. Pokušao je da ukloni glavu, ali nije uspeo.
Udarac nalik na udar groma gurnu ga s ivice ovog sveta. Vreme, postojanje,
život, tako krhki kao plamen sveće, nestali su.
Kada je Senđin dotakao Justinin stomak nadlanicom ruke, reče joj:
- Trudna si, zar ne?
Kao da je rekao: “Mrtva si, zar ne?” U prvi mah Justina je čak i pomishla da je
to rekao. Ah onda je shvatila da je to samo neki glas koji se javio iz dubine
njene duše.
- O, Bože - rekla je i srušila se na njega - lagala sam.
Senđin je pustio svileni konopac, držao ju je sada tako nežno kao da je krhka
ptica slomljenog krila. Video je kako joj mesečina pada preko hca, kako
osvetIjava njene crte: tajanstvene oči, snažan nos, visoke jabučice, pune,
pomalo otvorene, usne. Njena kosa je u polutami ličila na oblak koji obećava
ispod kojeg su se spuštale i dizale dojke dok je disala ubrzano i plitko. Snažna
mesečina je načinila purpurne senke, stvarajući dve druge.figure na pragu,
izdužene, Ijudskog oblika, ali to nisu bili Ijudi, sa krilima na ledima, niti su
bili anđeli.
- Lagala sam muža sve vreme, lagala. sam tebe kad sam rekla da sam išla na
seanse kod Honi zato što sam mrzela sebe. Zaista sam mrzela samu sebe. To jeste
istina. Ali, nije to sve, ni približno.. Bila sam ... kako bih to rekla da me
shvatiš? Nisam htela da odrastem. Plašila sam se da odrastem. Proživela sam
život sa
majkom koja nije imala nikakve snage ni volje za životom. Bilo mi je jasno da je
ona, rodivši mene i moju sestru sa svim sokovima svog tela, prenela zajedno sa
mlekom i svoj očaj na nas. Ostarela je pre vremena, bila je izborana, uvek
umorna, uvek bolesna - imala je glavobolje, bolela su je leđa, imala je grčeve.
Sve to ju je sprečavalo da učestvuje u najjednostavnijim porodičnim obavezama.
Retko kada je išla na prijeme, nikada nije dolazila na svečanosti na kraju
školske godine ni kod mene ni kod moje sestre. Slala je obično dvojicu Ijudi iz
posluge u koje je imala poverenja. Mislila je da će broj zameniti njeno
odsustvovanje. Nije, naravno, nikada išla na pogrebe - to je za nju bile suviše
emocionalno napeto - nikada nije išla pored bolnice, nikada nije ni ušla u jednu
sve do onog dana kada je umrla. Ja sam, pak, očekivala da ću takva biti kada
odrastem i čemu sam onda imala da se nadam u godinama koje su dolazile? Možeš li
da zamisliš kako sam se osečala dok sam razmišljala o tome kako će to biti kad
budem imala svoju bebu? Mogla sam samo da vidim sliku svoje napaćene majke,
posivelog lica, premorenu, raznetu svim vrstama bolova i bolesti od kojih su
patile žene mnogo starije od nje. “Ti nisi kao tvoja majka” - ubeđivala me je
Honi. Ali, to nije bilo dovoljno. Bože, kako sam se mučila sve ove godine.
Prolila sam toliko suza, ne bi ni poverovao koliko. Najzad sam mislila da je sa
tim gotovo. Pomislila sam da znam.da se neču pretvoriti u svoju majku. Ali, onda
sam došla ovamo u Japan, sa mužem. Ostala sam trudna i moja mala kćerka je
umrla. Prošla sam kroz sve to kao odrasla osoba. Bila sam ponosna na sebe. Bila
sam uz svog muža kada je imao problema. A onda sam opet zatrudnela i sve je
eksplodiralo. Kao da mi se celi život okrenuo naopačke. Kao da sam se ponovo
našla u ordinaciji kod
Honi, preplašena da ne postanem kao moja majka. Nc znam da li želim tu bebu. Ne
znam da ii mogu da sc suočim s odgovornošću. Osećam kao da se pretvaram u svoju
majku, da sam jednostavno nemoćna da to uradim. Toliko sam postiđena i zgađena
nad sobom da to ne mogu da podnesem. A ja ne želim da budem kao moja majka. Ne
želim!
Držeći je i dalje veoma nežno, Sendin je osećao kako joj se telo trese od
jecaja. Cutao je. I ja sam mrzeo majku pomislio je. To je znala samo moja sestra
a i ona to nije shvatila dok joj nisam objasnio, ne rečima već akcijom. Moja
sestra je tvrdoglava, žena jake volje. Ona uvek dobije ono što želi. Samo joj ja
odolevam. Pokušao sam da je izlečim od njenih nedostataka. Možda sam delimično,
ipak, uspeo. Ali, moram da prestanem da je ispravljam. Video sam da će se ako
odem predaleko, ona slomiti pre nego što če se saviti. Ne bih menjao njen duh,
mada je taj duh nesavršen, čak opasan. Ona je moja sestra, nije moja majka. Ja
bih menjao majku, da mi se pružila prilika za to. Moja majka je kao i ova zena,
bila slaba, popustljiva. Bilo bi joj potrebno lečenje i snaženje. Mislim da sam
čitav život posvetio tome da postanem snažan u svakom smislu, Ne mogu da
dopustim sebi čak ni trenutnu slabost. To je suviše. Ne mogu čak nipomisao na to
da trpim. Da li se slabost nasleđuje, da li prolazi kroz pupčanu vrpcu kao
otrov?
Osećao je Justinine usne na vratu, njene dojke su se pritiskale o njegova
mišićava prsa, njene butine su bile pritisnute uz njegove. Sendin je mislio da
ne oseća ništa, baš kao što pije osečao ni onda kada je gledao nago telo lepe
Mariko ispod sebe, kao ni onda kad je oduzeo nevinost Tomi, koristeči Tautau da
je zavede u kancelariji. Nije osećao ništa kao ni kad je prodirao u hiljade žena
koje su bile poput nekih znaka u njego
voj prošlosti. Ako nije mislio na Hahasan, nije mogao da oseti ni najmanje
putene želje niti volje da dotakne žensko telo.
Intelektualno je uživao u svakom odnosu, predanošću kriptografa koji otkriva
novu šifru. Sve drugo bilo je samo nalik na vuka željnog Ijubavi, koji zabacuje
čupavu glavu i zavija na mesečini.
Onda je čuo Justinu kako mu šapće u uho.
- Spasi me. O, spasi me.
Počeo je da drhti od neobjašnjive želje, kao da je rekla: “Uzmi me!”
Misho je na nešto drugo. Na svoju sestru sa kojom je deho sve što je bilo važno:
snagu, greh, kaznu, užas od slabosti, sudbinu. I želju koja je bila kao bol što
ga je razdirao.
Justina je ležala tako bhzu njega da je mogao da oseti pritisak njenih teških
dojki, da oseti ubrzano kucanje njenog srca. Lice joj je bilo podignuto prema
njegovom. Svetlost zvezda je sijala na njenoj kosi, mesečina je obasjavala njen
vrat.
Sendinove oči dobiše boju bakra i on u tom trenutku opet obavi konopac oko
Justininog vrata, privukavši je prema sebi. Stegao je njene bokove svojim
snažnim butinama. Pokušala je da krikne ah nije mogla. Video je njene zube kako
sinuše behnom na mesečini. Zamisho je krv na njima, njušku zveri koja zabacuje
glavu unazad i zavija na mesec. Znao je šta žeh - znao je šta mu je potrebno -
da učini sve da bi ona što više hčila na njega, da se spoji sa njim kao što je
on uzalud pokušavao da učini sa Mariko kada se trudio da uhvati njeno krkljanje
pred smrt, kao što se trudio to uvek da uradi sa mnogim ženama sa kojima je
bio. Želeo je da ih
sasvim poseduje, mada nije znao kakvo je puno n.i čenje te reči.
Pošto više nije mogao na taj način da posedujc svoju sestru, to je otvorilo
mesto puno straha u njemu na koje ni sam nikada ne bi otišao jer je tu
zadovoljstvo postajalo bol.
- Zadovoljstvo i bol, jin i jang, svetlost i tama - šaputao je Senđin promuklo.
- To je viđenje sveta, lažna stvarnost. Kšira mi je pokazao istinu: bol i
zadovoljstvo mogu da budu jedno, širina kruga, i kada se to postigne, rezultat
je neviđen, vodi u stanje koje je iznad ekstaze. - Dah mu je bio grub i vreo na
njenom obrazu. - Obećavam ti jedan primer. Želeo bih da razumeš. Sada ...
Sendin joj podiže suknju, grubo zdera njeno rublje. Užas se video u Justininim
širom otvorenim očima, ispunjavao je njeno Hce kao reka nadošla od prolećnih
kiša. Užas joj je izlazio iz svake pore, njegov posebni miris terao ju je da
širi nozdrve. Usta su joj bila puna pljuvačke.
Senđin je bio tako tvrd da skoro nije osećao svoj ud. Bio je kao stena, bio je
potpuno bez osećanja: misHo je na Hahasan. MisHo je i na svoju sestru.
MisHo je na sestru i na to kako ju je posedovao.
Konopac oko Justininog vrata se usecao u njenu belu kožu koja je postajala
ranjiva i crvena. Vrat je počeo da joj otiče dok se konopac upijao u njega.
Povukao je grublje konopac, ovaj je počeo da se puni krvlju. Pogled na to ispuni
Sendina snažnom željom i on se skoro srušio preko nje.
Povukao je konopac, smanjio joj dovod kiseonika, njena glava se zabaci unazad a
oči joj se širom
otvoriše. Pljuvačka je kapala sa kraja usana, njeni bokovi pođoše prema njemu,
prema uzdrhtalom vrhu nabreklog penisa.
Želja je sada sasvim preplavila Senđina. Nikada ranije u životu nije ga tako
brzo obuzelo uzbudenje. Bio je kao u delirijumu. Želeo je da što pre prodre u
nju aU znao je da mu je bila potrebna na drugi način, baš onako kako mu je
nekada bila potrebna Hahasan. Njegovo vrelo, očajničko seme prosu se u grčevima
potrebe po njoj.
Sendin je jeknuo kao životinja. Glava mu pade na njeno rame. Uz jecaj, on
otpusti konopac sa Justininog vrata. Nije više pred sobom video nju nego svoju
sestru, Hahasan, aU i nju. Bile su mu potrebne sve tri, odjednom, i mrzeo je
sebe zbog te potrebe.
Onda se te tri sUke razdvojiše, svaka ode na svoj kraj. Sendin poljubi otekUnu
na vratu koja je već tamnela, Uznu je jezikom, oseti so na njenoj koži, poveza
je već sa njenom ranom i bolom koji joj je izazvao.
Držao joj je giavu kao što ju je držao ranije, da bi joj smanjio bol.
- Moraš da mi kažeš - šaputao je promuklo - moram da znam šta je ninđa uradio
sa smaragdima koje je uzeo iz kutije. - Mogao je da shvati da ga Justina nije
čula pa on prinese usne njenom uhu i reče. - MisU na nindu, misii na svoga muža
u dvorani za vežbanje, sa kutijom u rukama. Sada ima smaragde, možeš da ih vidiš
kako sijaju na svetlosti. Šta radi? Reci mi.
Justina, napola otvorenih očiju, mozgom opijenim Tautauom reče:
- Sečam se nečega ...
- Čega? Čega? - AU, Sendin shvati da to nije dobro. Ona nije još bila sposobna
da mu sve kaže. Nije još bila...
Zagledao se u njeno bledo, mesečinom okupano lice.
.... ali, uskoro ....
Ostavio ju je, nezavezanu na mesečini, oslobođenu, ali, samo za izvesno vreme.
Odevena vrlo elegantno u komplet Lui Fero koji joj je kupio Daglas Houv kod
Saksa Džendela, Šisei je zaključala vrata svoje kuće na Fokshol roudu u
Džordžtaunu i krenula je stepentištem prema crnom Jaguaru.
Brending je bio za volanom. Mada je imao vozača koji ga je vozio kroz
saobraćajne gužve dok bi on obavljao posao na zadnjem sedištu, u slobodnim
časovima više je voleo da vozi sam, uživajući u predenju i moći svog automobila.
- Izgledaš predivno - reče on dok je ona kHznula u kožno sedište kraj njega. -
Biću ponosan na tebe.
- Šta si planirao za Houva? - pitala je nervozno Šisei. - Ili za nas?
Brending se nasmejao i krenuo u vašingtonski sumrak.
- Ti, svakako, znaš generala Dikersona, Houvog kućnog mezimca u Pentagonu. Vau!
Vau! U svakom slučaju, pre nekih dvadesetak minuta dok se Houv oblačio za
večeru, general ga je nazvao na kuču. Znaš šta je smešno: kod mene radi momak
koji neverovatno dobro imitira Dikersonov glas. U svakom slučaju, ma ko da je
pozvao zakleo se da je došlo do proboja pbezbeđenja na Džonsonovom institutu. Ta
informacija je užasnula Houva. Zavidni Ijudi imaju moć predviđanja. General, ili
ma ko to bio, insistirao je da se odmah nađu u Merilendu, gde je informacija
procurila, tako je bar Houvu rečeno.
Brending se glasno nasmeja.
- Houvu je bilo potrebno najmanje sat i po da dođe do mesta koje mu je bilo
označeno. Možda mu je trebalo i više, jer ove noći šofer ima izlaz i on je morao
da vozi sam. On će sada tamo čekati, pa recimo jedan sat, da bi bio siguran da
neće propustiti susret s generalom u slučaju da se ovaj negde nepredviđeno
zadržao. Onda će mu biti potrebno još devedeset minuta da se vrati natrag.
Državna večera će u to vreme već odavno biti završena ...
Bilo je već skoro osam časova uveče. Najgora saobraćajna gužva je već prošla.
Spomenici tek što su bili osvetljeni. Bilo je to magično doba dana. Brending je
bar tako smatrao. Ako ste u Njujorku, upravo ste kretali na Brodvej; u Parizu
biste šetkali bulevarom Osman prema Operi; u Tokiju biste posmatrali modnu
reviju u Ropongiju dok biste išli prema blistavim restoranima.
Tu, u Vašingtonu, Ijudi su išli prema mestima moći: prema Beloj kući. Ta pomisao
bi uvek uzbudila Brendingovo srce i ono bi počinjalo da udara kao ludo. Pitao se
da li će on jednog dana sedeti u Ovalnoj sobi. Cesto je sebe podsećao da je to
bio jedan od razloga što je ušao u politiku.
Imao je vremena još dve godine da se pnpremi do sledećih izbora.
-   Kuvaru - Les Miler predsednik Republikanaca, rekao mu je prošle noći -
nikada nisam video da neko tako utiče na partiju kao ti. Taj račun je poslednje
što ćeš ti učiniti. Cak su i naši najkonzervativniji kreteni impresionirani
tobom. Rekli su mi da te prate već nekoliko godina. Sada si pobrao njihovu punu
pažnju. Mi smo svi premoreni zbog čoveka u Beloj kući. Ova partija nije osnovana
da bi je vodio čovek koji je veći
demokrata od svih demokrata. Tvoj poslednji govor u Senatu ih je očarao. Mislim
da nije prerano da počnemo da mishmo o izborima. Upravo sada, organizacija je
pola dobijene bitke. Što pre kreneš, to ću pre moći da pokrenem partijsku
mašinu. ToUko smo mi sigurni u tebe, Kuvaru.
- O, Bože - reče Šisei - zaboravila sam tašnu. Uvek mi se to dešava. Mishm da
je to namerno. Ja mrzim večerrije tašne.
- Bez problema - reče Brending i okrete se natrag prema njenoj kući - u svakom
slučaju, kada se pojavimo sa zakašnjenjem, to će izazvati veću pažnju prisutnih.
Šisei se okrete da ga pogleda.
- Mishm da je to baš ono što si hteo da izbegneš.
- Pogledaj se, dušo - reče on - u toj odeći čak bi te i slepac primetio -
odmahnuo je glavom dok je stajao ispred njene kuće. - Strategija je nekorisna
ako ne može da se menja. A ja sam svoju promenio - video je njen zbunjeni pogled
i poljubio ju je u usta. - Hajde, idi uzmi tašnu. Inače nikada nećeš saznati
kako će se završiti ovo veče.
Sisei se popela stepeništem, potražila je ključ u džepu. Otvorila je ulazna
vrata i nestala kroznjih.
U foajeu je stavila ključ u džep i skinula cipele sa visokom štiklom. Samo u
čarapama krenula je prema svojoj spavaćoj sobi.
Hodnik je na drugom spratu bio mračan. Vrata njene spavaće sobe bila su širom
otvorena, baš kako ih je ostavila. Žuta svetlost se iskrala u hodnik.
Držeči se senki blizu gelendera od rnahagonija, Šisei je tiho prošla pored
poluotvorenih vrata i uzdržala se da bi provirila unutra. Umesto toga, ušla je u
sobu do nje. Povezivalo ih je prostrano, luksuzno kupatilo.
Ušla je u svoju sobu kroz kupatilo. Tako je mogla da vidi svaki ugao sobe, mogla
je da vidi toaletni stočić, na njemu je na mermernoj ploči bila njena večernja
tašna, baš na onom istom mestu na kome ju je ostavila. Videla je fioke starog
hrastovog ormana. Bile su, sve do jedne, izbačene na sredinu sobe i njihova
sadržina bila je sasuta na gomilu.
Dejvid Brishng je kopao po njenim ormanima. Gurao je u stranu njenu odeću.
Uskoro, znala je, počeće da prevrće njene cipele i iza uredno složenih kutija
naći će njene slušahce, kompjutere i svu ostalu opremu.
Prešla je tako tiho preko sobe da je ni životinja ne bi osetila. Ah njena senka
dehmično pade preko plakara.
Kada se bacila na čoveka, on se okrenuo. Videla je cev pištolja i Brishngovo hce
u istom trenu.
Šisei predade sve svesne kontrole svog tela Kširi: njen um se isprazni da bi se
ispunio Prazninom, kontinuumom zvuka-svetlosti što je bio sam Kšira.
Njena leva noga polete uvis, dok se gornji deo tela izvi ustranu. Njeni zgrčeni
prsti udariše Brishnga u članak ruke gde se vezuju najosetljiviji nervi.
Brishngova ruka postade neosetljiva dok mu je mozak izdao naredbu kažiprstu da
povuče obarač.
Pištolj mu je ispao iz ruke. Šisei pade, sastavi ruke i podiže ih prema njegovoj
bradi svom sihnom koju je vukla iz bokova, svog donjeg trbuha - hare - i prenese
je u ramena i ruke.
Šisei kriknu, bio je to krik od koga se ledila krv - kiai, glas duha, više nego
bojni pokhč, krik borilačke veštine upotrebljen u pravom trenu. Istovremeno,
zabacila je Brishngovu glavu takvom sihnom unazad da je vrh njegovog temena
udario o vrata plakara.
Tek tada se Kšira povuče i tek tada se pojavi Šisei, onakva kakvu je znao Koton
Brending. Ona trepnu jednom, i za manje od otkucaja srca, obuhvaii pogledom
čitavu scenu i plan koji je skovala prostruji joj kroz glavu. Sećala se
Brendinga koji joj je rekao gdc će Houv biti večeras: sve je bilo savršeno. Nije
mogla da nađe greške u tome.
Podigla je telefonsku slušalicu. Završila je ono što je naumila.
Četiri minuta kasnije, bila je u Jaguaru sa Brendingom.
- Izvini što sam se toliko zadržala - rekla je bez daha.
- Počeo sam da brinem za tebe - rekao je Brending pokrenuvši kola. - Mislim da
sam nešto čuo. Ne znam šta. Baš sam hteo da ti krenem u susret.
- Nije to bilo ništa - reče Šisei i poljubi ga u usta. - Šef me nazvao baš kad
sam odlazila. Bila je uključena sekretarica ali morala sam da se javim. -
Stavila mu je ruku na butinu. - Još nešto, rekao mi je da ti se zahvalim što me
vodiš na ovaj prijem. Inače ne bih mogla da uđem a ubeđena sam da mogu da
sklopim korisna poznanstva sa Ijudima koji će biti na večeri.
- Dobro - reče Brending, iscerivši se - mislim da sam danas dovoljno uradio što
se tiče razgledanja prirode.
- Dobro je, Kuvaru, ali nemoj da misliš da je dovoljno. Moraćeš da se potrudiš
da Ijubitelji prirode zabrane korišćenje ružnih reči u politici.
Prozori su sijali kao dragulji. Brending je znao da je to samo za lakoverne
turiste, sve je to inače bila čarobnjačka varka. Sirotinja se nije videla, nije
se video kriminal i nezaposlenost koja je uništavala, uglavnom, crnačke delove
grada. Dok su se tipovi u smokinzima
kao što je bio on gojili dobrom hranom i moči, pravi Vašington je grcao i kao
nekontrolisani čajnik pripremao se da poključa i prospe vodu.
Policijska kola koja su krenula u drugom pravcu dala su, svojim treptavim
svetlima i snažnom sirenom, težinu njegovim mislima.
Brending je želeo da bar ove noći sve to zaboravi.
- Kako si se zainteresovala za pokret Ijubitelja prirode? - pitao ju je.
- Zbog ubistva - reče Šisei. Videla je kako ju je Brending pogledao iz ugla
oka. - Moji Ijudi su počeli nemilosrdno da ubijaju kitove. Suviše malih foka je
dotučeno toljagama na snegu. Naše reke i potoci su suviše zagađeni. Ljudi su
počeh da gube razum. Želela sem, morala sam da uradim nešto. Bilo mi je potrebno
da znam da će ono što ja radim nešto promeniti.
Državna večera bila je jedno od onih skupova gde su prihvatiljivi bih samo
protokol i diplomatija. Brending je bio vešt i u jednom i u drugom, i uskoro je
bio jedan od nekohcine koji su okupljah Ijude da slušaju, smeju se i budu
videni.
Držao je Sisei na oku dok je hodala kroz balsku dvoranu sa čašom šampanjca u
jednoj ruci, razgovarajući sa diplomatama koji su pažljivo slušah šta im ona
govori. Oni bi mudro klimah glavama, osmehivah se, i ha kraju bi joj davah svoje
vizitkarte kao da prmose žrtvu na oltar boginji.
Jedari sat posle dolaska, Brending je privuče k sebi. Namignuo joj je.
- Dobro se zabavljaš? - pitao je.
- Uspešno - rekla je ona.
- Primetio sam - isto je važilo i za njega. Svi su mu se obraćah i tražih
savete od njega.
Jedino ga je oneraspoložila Triša Hamilioii, žena Bada Hamiltona, senatora iz
Merilenda, cloliroi; prijatelja i Brendingovog saveznika. Kao gl.isnik armije
koja tek dolazi, Triša je prišla Brendmu s osmehom.
- Ti si mi kavaljer za večerom - rekla jc. Nosila je elegantnu svilenu haljinu
koja jc, sva
kako, stajala bogatstvo ali u kojoj je ona iglcdala deset godina starije.
Imala je, u stvari, 53 godine.
Oči joj sinuše i on ugleda kako ona posmatra Sisei očima zveri, kao što su to
imale običaj žene u Vašingtonu.
-   Kakva divna Ijupka devojka - reče Triša tonom kao da je rekla: kakva
savršena mala kurva.
Brending se nasmeja. Bio je tako dobro raspoložen da nije hteo da dopusti da ga
Trišina pakost oneraspoloži.
- Da, i pametna je - dodao je.
-   Mogu da se kladim - reče Triša, slatko se osmehujući dok su išli prema
trpezariji. - Nosi zanimliv komplet. Luis Fero, zar ne?
- Pojma nemam - reče Brending - ali, izgleda da je to. I dopada mi se.
- Dopada se i meni - rekla je kiselo Triša - ali ima nečeg čudnog. Tako mi je
poznat taj komplet a ja znam da nema mnogo kompleta Lui Fero u ovom delu sveta.
Ima ih samo kod Saks Džendela a oni dobijaju samo po jedan komplet od svakog
broja. Znam to, jer sam se neki dan muvala kod njih tražeći novu haljinu i
ubedena sam da sam taj komplet videla tamo - nagnula se poverljivo prema
Brendingu. - Da, to je bio taj komplet. Sigurna sam. - Zagledala mu se u lice. -
Ali znaš, Kuvaru, taj komplet je kupovao senator Houv. Srećom, Daglas me nije
video, suviše je žurio. Šta
kažeš? Preduzimljivi mali čovek, je li, Kuvaru? Pomisao na to da me on dotakne
natera me da se sledim. Brending reče:
-    Bez obzira šta ti kažeš o Saks Džendelu, nemoguće da je to jedini komplet
Luis Fero u Vašingtonu. Ne znam na šta ciljaš, Triša.
- Ja? Ni na šta. Samo ćaskamo, Kuvaru. Trudio se da ga ne uznemiri to što mu je
rekla
Triša Hamilton ali, uprkos toj nameri, otkrio je da samo o tome razmišlja tokom
čitave večeri. Kasnije nije mogao da se seti šta je jeo ili o čemu je razgovarao
sa svojim drugarima. Predsednik je govorio, onda je govorio zapadnonemački
kancelar, ali Brending nije obraćao pažnju na njih.
Kada su se vraćali, ćutao je sve vreme u kolima tako da mu Šisei dotaknu ruku.
- Šta je bilo, Kuvaru?
Pomislio je da je upita odakle joj komplet Luis Fero. Da li ga je sama kupila
ili joj ga je neko poklonio? Zamalo da to pita, ali je u poslednjem trenutku
povukao svoje reči. Cinjenica je bila da on nije želeo da čuje njen odgovor jer
su postojale šanse da ga dobro slaže.
- Ništa - reče on.
Ono što mu je Triša Hamilton rekla, dobro ga je uzdrmalo. Triša je volela da
ogovara jer je smatrala da je samo saznanje mnogih stvari o poznatim Ijudima
stavlja u centar zbivanja. AU, ona je govoriia samo ono što je bilo dobro
provereno. Ona je puštala da se druge vašingtonske žene upetljavaju u
neproverene činjenice i poluistine.
Ono što je najviše smetalo Brendingu bilo je to što je Triša rekla da je videla
Daglasa Houva kako kupuje komplet Lui Fero kod Saksa. I to je zaista bilo tako,
Triša nije izmišljala.
Najpre je pokušao da smisli neko nevino objašnjenje, ali uskoro je digao ruke od
te ideje. Onda je počeo da razmišlja o tome šta povezuje Šisei i Houva, ali ni
to ga nije nikuda odvelo. Nije mogao da smisli da se Šisei druži sa Houvom.
Nešto se tu nije uklapalo. Ukoliko Šisei nije bila najveća glumica na svetu.
Stao je ispred njene kuće ali nije ugasio motor.
- Zar nećeš da uđeš? - pitala je Sisei.
- Mislim da neću. Neču noćas.
Šisei stavi ruku na Brendingovu mišicu.
-    Kuvaru, šta je bilo? Tvoje se raspoloženje pjpomenilo u toku večeri.
Zatvorio je oči na tren.
- Umoran sam. Hoću da idem kući.
- Molim te, Kuvaru - reče ona - udi unutra, samo na trenutak. Ne mogu da
podnesem pomisao da ovako završimo noć.
Brending je sačekao jedan trenutak pre nego što je isključio motor.
Kada su ušli u kuću Šisei poče da pali sva svetla, kao dete koje se probudilo iz
košmara. Brending je posmatrao taj njen ritual.
- Piće?
- Radije ne bih - reče on. Nije seo, stajao je usred dnevne sobe.
-    Pobogu, Kuvaru, zar nećeš da mi kažeš o čemu razmišljaš?
- Pojma nemam o čemu razmišljam - reče on - još nemam pojma ...
- Hoćeš da odeš - reče ona - vidim ti po licu. Jedva čekaš da izađeš odavde.
- Nije tačno.
- Nemoj da lažeš - reče Šisei.
Brending se skoro zagrcnuo: ona njega optužuje da laže. Ali, to je bilo u stvari
tačno.
-    Kako ti meni smeš da kažeš da ja lažem, ti lažljiva kučko? - eksplodirao je
i jurnuo u hodnik.
Sisei je osećala kako joj srce udara kao ludo. Da U je otkrio da je komplet Lui
Feroa bio dar od Houva? Kako je mogao?
Brending ju je čuo kako ga doziva a onda je počeo da zvoni telefon. Izašao je
kroz vrata. Noge su mu bile čudno ukrućene, mišiči su mu se napinjali ispod
kože.
Šisei je podigla telefon i viknula:
- Šta? - dah joj je zastao u grlu jer je čula glas svog brata.
  Senđine - šapnula je - mislim da smo se dogo
vorili
- Dogovoru je došao kraj - reče Senđin.
- Dovodiš u opasnost, sve što smo ...
- Tišina!
- Šta ti je? - Šisei se zabrinula. - Šta se dogodilo?
- Dogodio se život - Senđinov glas je bio nalik na dahtanje parne lokomotive
koja će eksplodirati. - Dogodilo se nešto nezamislivo. Shvatio sam da si mi
potrebna.
- Šta ti govoriš ...
- Dolazim - reče on - idem na Long Ajland, Vest Bej Bridž. Tamo ćemo se naći.
Sisei je baš htela nešto da mu odgovori ali veza je bila prekinuta. Spustila je
slušalicu i drhtala. Nesvesno je dotakla smaragdni prsten.
Brending je na ulici ušao u Jaguar, upalio je motor.
Kada je krenuo mirnim ulicama, video je da mu .ike drhte. Srce mu je udaralo
tako jako da ga je bol
skoro zaneo. Žudeo je za savetom svoje žene: ona bi znala šta je pravo a šta
nije, figurativno rečeno ko je u krevetu s kim. Ona je to uvek znala.
Pomisao da je Daglas Houv poslao Šisei na njega da bi ga unuštio, bila je
grozna. Sve do tog trenutka Brending nije smeo sebi da prizna da voli Šisei.
Sada je shvatio koliko je voli. Ona je probila njegovu odbranu, dotakla mu samu
srž, onako kako to nikada ni Meri nije uspela. Nije mogao da shvati kako se to
dogodilo.
Osećao je kao da mu se svet okrenuo naglavce, kao da je sve ono što je do sada
radio bilo beskorisno, gore nego beskorisno, lažno. Osećao se kao dete koje je
prebačeno u novu školu, samo da bi shvatio da su lekcije koje je teškom mukom
učio u staroj školi, netačne. Osećao se glupo, naivno, izdano od strane ovog
moćnog grada koji je uspeo da ga prihvati ili se samo pretvarao da ga je
prihvatio.
Mogao je da čuje reči svoje majke kao da sedi pored njega u Jaguaru. “Svet je
Satanino igralište, Kotone. Ostani na uskoj stazi koju ti je Bog odredio i bićeš
bezbedan.”
Crvena i plava svetlost koje su blještale u njegovom retrovizoru i zvuk sirene,
nateraše ga da stane. Um mu je bio pun crnih misli. Policijska patrolna kola
stala su uz njega. Brending je video dva policajca u kolima.
Dugo se nije ništa dogadalo. Onda se otvoriše vrata kraj vozača i izađe
policajac u uniformi. Njegov partner je ostao u kolima.
Brending spusti prozor, čuo je kako policajac gazi po asfaltu. Policajac, vrlo
visok i krupan, stade kraj    otvorenog prozora i     zagleda    se   u
Brendinga
kroz naočare za sunce. Brending se pitao kako vidi nešto kroz te naočare noću.
-   Da li bih mogao da vidim vašu vozačku i saobračajnu dozvolu?
- Siguran sam da nisam vozio prebrzo - reče Brending.
Policajac ne reče ništa. Brending mu je predao dokumenta. Primetio je da ih je
poHcajac uzeo levom rukom, desna mu je bila na dršci revolvera.
Policajac mahnu partneru pa reče:
-   Bojim se da ću morati da vas zamolim da otvorite prtljažnik, senatore.
Brending reče: m           Šta?
Oiji, I    Policajac se udalji jedan korak od kola. ,tfvii    Moiim vas da
izadete iz kola, senatore. r.i,!    Brending izade    iz   kola,    priđe
zadnjem    delu Jaguara. Policajac je bio iza njega. Video je da i drugi pohcajac
izlazi iz automobila: držao je pušku u ruci.
Brending reče:
- Da li bih mogao da pitam šta sve ovo znači? Policajac iza njega reče.
- Budite Ijubazni i otvorite prtljažnik. Brending učini kako mu je naredeno.
Otvorio je
prtljažnik, onda je koraknuo unazad. Prvi policajac sinu lampom unutra.
Neprijatan, bolesnosladak miris ispuni noč.
Policajac reče:
- Isuse.
Brending je čuo kako je škljocnula puška koju je držao drugi pohcajac dok se
naginjao prema prtljažniku u kome je ležao sklupčani leš. Odjednom mu pozH.
Svetlost baterijske lampe osvetHla je smrskanu lobanju, krv i bleda Hca
pohcajaca.
Brendingova majka je rekla: “Ako sklizneš s te uske staze, sva dobrota koju
vidim u tebi nestaće i umreće.”
Gospode Bože pomislio je i sledio se. Ja poznajem tog čoveka. To je Dejvid
Brisling, liČni pomoćnik Daglasa Houva.
Nikola, visoko na Hodaki, s bradom na kojoj se nahvatalo inje, napao je Crnog
Žandara. Doživeo je na javi svoj san u kome je tražio nešto među žbunjem a nije
znao šta. Našao je otiske stopala u crnoj, močvarnoj zemlji: u stvari, sve je to
bilo pohranjeno u njegovom sećanju. Glas koji je čuo da mu govori dolazio je iz
njegovog sećanja. Ali pošto mu je duh bio uzvitlan nije mogao jasno da razabere
glas i nije mogao da razume šta mu govori.
Kao što je Kanzacu rekao, nije Širo ninda obuzeo njegov duh - to je bio samo
simptom bolesti. Nikola je već bio bolestan, omađian kad ga je tandian napao:
već je bio spreman da postane Siro ninda.
Nikola, s elementima Akšare već prihvaćenim, bio je još uvek Širo ninđa. To je
shvatio. Ni Kanzacu ni bilo ko drugi nije mogao da ga izleči od toga.
U stvari, nije bilo leka. Širo ninđa je bilo stanje koje je moralo da se leči
iznutra. Njegovo sećanje na borilačke veštine malo je moglo da mu pomogne.
“Širo ninda je jedna stvar” - r.ekao je Kanzacu jedne večeri. Pregledao je
ožiljak na NiltoHnoj glavi. - “Stanje u kome si se ti našao, nešto je sasvim
drugo.”
“AH zašto? Glavni simptom Siro ninđe je gubitak pamćenja.”
“To je tako” - reče Kanzacu - “tvoj problem nije gubljenje sećanja, već pre
nemogućnost da se njime
služiš. Akšara je počela da razjeda tvoj duh, pa ipak su tvoje poznavanje
ninducua i Gecumei no mićia bile nemoćne i tebi nedostupne. Zato mislim da je to
prouzrokovano nekom organskom komponentom.”
“Misliš da je moja nemoč da se setim čisto fizička?”
“Da. Tačno tako. Ja sam ubeden da je nešto uradeno sa tobom za vreme operacije.”
Jeza se spusti niz Nikolinu kičmu.
-   Misliš da je hirurg presekao nešto što nije trebalo da preseče? - pomisao na
neki deo njegovog mozga koji je bio nepovratno uništen tohko ga je plašila da
nije smeo o tome ni da razmišlja.
- Ne - reče Kanzacu odmah, kao da je predosetio strah koji je obuzeo Nikolu. -
O tome ne vredi ni da se govori jer su mogućnosti da je on povredio baš neki deo
mozga koji je vezan za sećanje minimalne - Kanzacu je sedeo vrlo mirno. Oči su
mu bile tamne, naUk na dva gavrana na njivi žita u jesen. Bilo je u njima
melanhoUje i snage. - Govorim sada o nečem drugom, Nikola.
Nikola je čuo kako mu srce udara, kako mu krv pulsira u ušima, zaglušujućom
simfonijom užasa.
- Ah, hirurg ...
- Možda on nije bio taj koji je to uradio - reče Kanzacu, prekinuvši ga - ah on
je svakako bio umešan u to.
Nikola je zamisho krvavo hce dr Hanamija, njegovo telo slomljenih kostiju kako
počiva na pločniku.
- Hirurg koji me je operisao - reče on - bačen je s prozora svoje ordinacije.
Onda je ispričao Kanzacuu sve, od trenutka kad mu je saopštio dijagnozu kao
osudu pa sve do
borbe s tandianom u njegovoj ordinaciji, šest meMi i kasnije.
- Sve se slaže - reče Kanzacu. Izvadio jc Aii.i tomski atlas i otvorio ga na
stranici gde se video Ijudski mozak podeljen na dve polulopte - hajde da
krencnio hronološki. Prema onome što si mi rekao, tvoj tumor c ležao ovde -
pokazao je na drugu poluloptu - to c baš iznad hipokampalne pukotine - ponovo je
pokazao na shku - ovde.
Nikola je mirno slušao.
- Tandiani su vekovima znah da je mozak neka vrsta kompjutera čije su hiljade
funkcija podeljene po sekcijama. Odredena sekcija mozga, na primer, zadužena je
za formiranje i zadržavanje sećanja. Ta oblast je vrlo mala. Ona je zapadnjačkim
medicinskim rečnikom obeležena kao hipokampus.
- Moj tumor je bio baš iznad hipokampusa - rekao je Nikola - može lako da se
dogodi da je dr Hanamiju skliznuo skalpel.
- Koncentriši se na bitno, Nikola, i odbaci takve negativne misli. Hipokampus
je daleko ispod oblasti gde je tvoj tumor ležao. Nemoguće je da će prvoklasni
hirurg pogrešiti baš toliko. Ako je to učinio, učinio je to namerno.
Kanzacu pokaza drugi deo slike.
- Hipokampus je najvažniji za pamćenje. To je otkrila savremena nauka, zato što
moždane ćelije imaju dosta posebnih molekula, NMDA prijemnika. NMDA prijemnik
prima ono što je važno da se zabeleži i smešta u ćelije da bi kasnije mogao da
ih pozove i zatraži odredene informacije. To je moguće jedino ako su moždane
ćelije - ili neuroni - povezani tako da neurotransmiteri rade preko sinpatičkih
mostova. Ako se nešto umeša u taj sistem, novi podaci mogu da ostanu
van dometa ćelija za skladištenje. Ali, ako kao u tvom slučaju, te ćelije budu
uništene ili ako nešto smeta NMDA prijemniku, sećanje koje već postoji u mozgu
ne može da bude aktivirano. Rezultat je nešto što ti smatraš gubljenjem
pamćenja, ali to u stvari nema veze sa tim.
- Šta mi se to dogodilo? - pitao je Nikola.
- Ja mogu samo da nagadam - rekao je Kanzacu
- ali mislim da je to naučno nagadanje. Verujem da je neko, dok je hirurg radio
na tvom mozgu, ubacio neki predmet u tvoj hipokampus; možda neko optičko vlakno,
preparirano hemikaUjom.
- AU, kako to da meni nije izbrisano sve drugo sećanje? Izbrisano mi je samo
ono što se odnosi na moj ninđa trening.
- Tako bi i trebalo da bude - reče Kanzacusan
-   aU mi sada ne govorimo samo o tandianu nego o dorokusaiu. Baš kao što ti
možeš da utičeš na one oblasti mozga koje su zadužene za bol, tako dorokusai
može da se ustremi samo na najdublje sećanje. Sem toga
- dodao je Kanzacu - tvoj um je bio usredsreden samo na stanje Širo ninde.
MisUm da će ti biti teško, a možda i nemoguće da izvučeš neka duboko usađena
sečanja koja si stekao još u detinjstvu.
Nikola je razmišljao o tome. Bilo je tačno da nije mogao da se seti mnogih
detalja vezanih za detinjstvo. Znao je da su tu aU, ma koUko se trudio, nije
mogao da ih dosegne.
Nikola odmahnu glavom, očajan.
- Dr Hanami je bio u pravu što se tiče svega sem onoga što se odnosi na
dorokusaia - rekao je Nikola. - On je svakako morao da zna šta se zbiva.
Kanzacu kUmnu glavom.
- To je priUčno tačno. AU, Nikola, ako je to što
mi ti kažeš istina, onda moramo da razmotrimo mogućnost krajnje saradnje. Možda
je on bio primoran da takvoj osobi dopusti pristup tvom mozgu.
Nikola je razmišljao o tome nekp vreme.
-   Može li tanđian, dorokusai, da bude tako uvežban da može da obavi tako
delikatan hirurški zahvat?
- Da - reče Kanzacu - može da se očekuje da jedna takva osoba poseduje veliku
hiruršku veštinu. Kao ninda, ti tako dobro poznaješ anatomiju i rad uma i tela
da nijedan lekar ne može da se meri s tobom.
-   Ali ja ne mogu da ubacim optičko vlakno natopljeno otrovom u Ijudski mozak.
- Ali ti nisi dorokusai. Ti poštuješ Ijudski život, ne prezireš ga.
Mada je Kanzacu počeo da mu daje neki prah zasnovan na prirodnim tvarima da bi
neutralisao otrov koji mu je prodro u mozak, Nikola je još uvek morao da se
oslanja na Akšaru za svoju mentalnu disciplinu. Bilo je to kao da ponovo uči da
hoda, govori. Bilo je to nešto što je trebalo učiti od početka.
Čudno, njegovo telo - ne njegov um - bilo mu je najveći pomoćnik u tom procesu.
Ono je bilo tako izvanredno uvežbano da je otkrio da može da uradi što god je
Akšara zahtevala od njega - ni brz odgovor, ni odlučnost sada više nisu bili
problem za njega. Nikola se radovao toj promeni jer je počeo da se otkriva i da
pronalazi svoju staru ličnost.
Dok se peo uz Crnog Žandara osećao je da postaje sve teži ali u isto vreme i
nekako lakši. Bio je svestan da mu telo tone u crnu stenu, držao se pukotina i
proreza tako da ni snažan vetar ne bi mogao da ga otkine. Istovremeno je osećao
da mu se duh oslobađa. bio je na Gecumei no mići! Sećanje ga preplavi! Telo i
um opet su mu bili jedinstveni. Moć ga je gušila. Nije više bio Širo ninđa.
Osećanje olakšanja je bilo tako sveobuhvatno da je Nikola zabacio glavu unazad,
vikao je u vetar, hvatao oblake. Haos sHka u njegovom umu poče da se sreduje, da
se slaže, da se pojavljuje logičnim redom.
Tragovi stopala medu žbunjem: glas sećanja. Bio je opet u Kiokijevom zamku,
prolazio je kroz Mesečevu kapiju u njegovoj radnoj sobi.
“Šta je glas rekao?” - pitao je Kanzacu. ;;s         “Ne mogu da se setim” -
odgovorio je Nikola.
ijf.:       “Da li je to bio glas mog brata?”
“Nije bio njegov, ali izvor je bio blizu njega.” vlc        Koliko blizu? Akšara
mu dade odgovor: vrlo blizu. A sada mu je taj glas govorio i on je razgovetno
čuo svaku reč. Bio je to njegov glas:
- Vreme - rekao je glas, a on je čuo kuckanje dedinog sata kao udaranje zvona,
kao senku koja se javlja iz magle. - Vreme je da učim, da primam, vreme je da
postojim. Ovo je kraj straha, konfuzije, smrti.
Dok mu je severni vetar zavijao u ušima, dok mu je telo bilo ispunjeno
novootkrivenom snagom Akšare, Nikola je mislio:
Gde si sada dorokusai? Bilo gde da si, a ĆH te naći. Dolazim da te se dočepam.
Dolazim.

Asama, Japan Zuđi, Kina Tokio,
Japan
Leto 1970 Zima 1980

- Da li je to sve što ćeš nam reći? - pitala je mlada devojka.
- Obećao si da ćeš nam ispričati kraj - rekao je njen brat.
Sensei ih pogleda raspoloženo.
- To je priča koja nema kraja - reče.
- Ali, obećao si - reče dečak, Senđin, uvek nestrpljiviji
- Sta se desilo kada su pali niz vodopad? - pitala je Sisei, njegova sestra.
- Ah, vodopad - reče sensei, kao da su ga te reči podsetile zašto su tu, ne
samo u ovom trenu, nego uopšte na planeti.
On je bio Čovek reke. Bilo je to jedino ime po kojem su ga Šisei i Senđin znali
mada su ga, kada su bili sa njim Hcem u lice, zvaH samo sensei - učitelj.
On im je bio kao otac, tim čudnim bHzancima. Bio im je mentor i drug, tutor i
prijatelj. Bio je brat Hahasan.
On je, jednom reči, bio njihov svet, voleU su ga iznad svega, čak više nego što
su voleU jedno drugo.
ZnaH su ga kao Coveka reke jer ih je tamo vodio da ih obučava, u dubinama
zelenih dohna, na obale široke vijugave reke. Poznavao je svaki dehć ovde. Živeo
je gotovo isto tohko u vodi kohko na kopnu, kao vodozemac, shčan žabama koje su
se sunčale na vrelim stenama spremna da ščepaju ponekog bezazlenog kukca koji
bi, ništa ne sumnjajući, leteo tuda.
- Vodopad je bio kao zvezda na nebu - rekao je Covek reke - odzvanjao je
neverovatnom energijom, bila je to prava mašina života puna uništenja. Kada su
dva brata u samrtnom zagrljaju pala u vodopad, nešto se dogodilo. Univerzum je
zadrhtao. Možda je zadrhtao baš u trenutku kada je Zao Hsia umro, dok su mu
pluća bila ispunjena ledenom vodom. SoPeng ga je držao snagom volje, pritisnutog
uz stene ispod vodopada. Ih je zadrhtao u trenutku kad je SoPeng izronio iz
vode, dahćuči i kašljući na crnoj blatnjavoj obaH. On je preživeo a 2ao Hsia,
njegov prijatelj iz detinjstva nije. SoPeng je imao moć da spase brata ah je
radije odabrao da ga udavi. On je bio tužilac, porota, sudija i egzekutor na
suđenju Zao Hsh.
Deca su ga slušala kao opčinjena.
-   Tu nije bilo pravde. Bar ne one, kakvu mi možemo da razumemo. Pravda, bez
obzira kako okrutna bila, mora da se poštuje. Nije dopuštena osveta u ime
pravde.
Eto, tako je počelo. Tu su učiH pravila života. Ah, čija pravila?
Hahasan je imala samo tog jednog brata, senseia, Čoveka reke. Za razhku od svoje
sestre, žene koja
je rodila Senđina i Šisei, Hahasan je odabrala da ost.nuneudata. Ona je od
detinjstva nosila u srcu groini mržnju prema muškarcima.
Nije shvatala seks i plašila ga se. U njemu n videla silnu agresiju koju
očigledno niko drugi iun video. Sendin je tek mnogo kasnije, kada je odrastao,
shvatio da je on taj strah nesvesno pokupio od nje.
Možda je u ranoj mladosti Hahasan bila brutalno silovana. To bi moglo da objasni
njeno mišljenjc o seksu. Kako bilo da bilo, život je retko kada tako čist i
uredan i istina je možda bila mnogo nebuloznija: Hahasan je razvila ovo
verovanje negde još u dalekom detinjstvu, tako da ni sama nije više mogla da se
seća da li je to bila stvarnost.
Ono čega se sećala uznemiravalo ju je, i njeno reagovanje na ta sećanja koja su
se pojavljivala bila su čisti užas. Tada bi u čitavom domaćinstvu vladala
napetost.
Ponekada bi Hahasan, kao da je užasnuta onim što je nekada učinila, ščepala oba
blizanca i privila ih uz svoje kao jastuk meke grudi, Ijuljajući ih, pevušeći im
uspavanke jezikom koji oni nisu mogli da razumeju.
Ta nepredvidljivost je bila karakteristična za njihove rane godine. Osećali su
se bezbednima samo uz senseia na obali reke.
Zar se onda treba čuditi što su Šisei i Senđin tako gladno proždirali njegove
poduke?
Tek mnogo kasnije, dok je plutao u tanku s vodom u hotelu Kan na ivici Tokija,
koristeći Kširu da se smesti van vremena, Senđin je shvatio da je Hahasan bila
obdarena baš kao i on i Šisei.
Hahasan je bila nesrećna osoba. Roditelji su joj poginuli kada su Amerikanci
bacili atomsku bombu na Nagasaki. Lekari su rekli da je i sama Hahasan primila
smrtonosnu dozu radijacije. Znajući da je i tako osuđena na smrt, držali su je u
svojim laboratorijama i posmatrali osamnaest časova na dan, prikopčanu na
njihove hromirane instrumente ne bisaznaU kako radijacija razara ćeUje i kako
uništava Ijudski organizam.
Hahasan je od početka odlučila da i sama živo učestvuje u ovom vivoeksperimentu.
Ona je čula razgovore lekara koji su govorih sasvim otvoreno, kao da joj je
radijacija već uništila sluh. Imala je tada deset godina. Bila je 1945. godina.
Hahasan je bila dovoljno stara da shvati šta je smrtnost i šta to znači umreti.
Rat je ubrzao njeno saznavanje.
Ah, Hahasan je bila zainteresovana za život a
ne za smrt. Mada su njeni roditelji i dva starija brata
, poginuh, Hahasan nije bila sama. Njena dve godine
mlada sestra ostala je živa jer je tog dana kada je nebo
eksplodiralo, sejući smrt, bila van Nagasakija.
Hahasan je shvatila da je sada glava porodice, i kao takva mora da vodi računa o
sestri. Nije mogla da se osloni na vlasti koje su bile u haosu poslednjih dana
rata.
Znala je da joj je potreban novac i to je bio jedini način da ga zaradi. Prodala
je sebe kao eksponat, živu laboratoriju, naučnicima željnim da otkriju dugoročne
i kratkoročne posledice zračenja. Dobijen novac dala je sestri da bi njime
kupiia mesto u seljačkoj porodici. Seljak je izgubio tri sina i bio je
zadovoljan da neko, pa makar i tako mah, hoće da mu pomaže na pirinčanim
poljima.
Eksperiment je kratko trajao. Posie šest meseci, kada se kod Hahasan nije
pokazao nijedan od očekivanih znakova radioaktivnosti, naučnici su je napustili
i potražiii su neke druge koji su preživeli užas.
Mnogo godina kasnije, ploveči u ništavilu, Senđinu je bilo jasno da je ta
manifestacija njenog dara preplašila Hahasan. Štaviše, to ju je traumatizovalo.
Bila je spremna da umre a kada se čak nije ni razbolela, duh joj se razboleo.
Možda je osećala da je trebalo da umre u eksploziji bombe. Osećala je da ne
zaslužuje život više nego što su ga zasluživaH njeni roditelji ih njena braća.
Ona se osećala nedovoljno snažnom za zadatke koje je život stavljao pred nju.
Neki od njene starije braće bio bi pogodniji za čuvanje mlađe sestra nego što je
bila ona.
Ipak, ona je bila ta koja je preživela - ne samo preživela, ona je cvetala.
Hahasan je izašla iz laboratorija ružičastih obraza, snažna, bhstave kose,
savršenih zuba i nije više nikada bila bolesna u životu.
To je bio pravac kojim je krenuo njen dar. Dar njene sestre krenuo je sasvim
drugim pravcem. Senđin je, u stvari, bio ubeden da njegova majka nikada nije ni
znala da poseduje taj dar. Nije bila njena karma da poseduje dar, već da ga
prenese svojoj deci: blizancima, Sendinu i Sisei.
Hahasan im je dala imena, baš kao što je i brinula za njih. Njihova rnajka nije
imala interesovanja ili je bila suviše bolesna da se brine o njima. Kao da je
njen život imao samo jedan cilj: da im podari život. Posle toga, ona je kao
mnoge majke insekti jednostavno nestala. U stvari, kao da ju je uništio njen
porod.
Ako je Hahasan imala dva brata, i ako su obojica poginula, ko je bio sensei,
njen brat? Sendin je to pitao Hahasan čim je bio dovoljno reo da shvati
kontradikciju.
Hahasan se nasmejala:
- Sensei je moj brat - rekla je - on se pojavio na pragu doma vaše majke godinu
dana posle njenog venčanja. Ona je već nosila tebe i Šisei. Tvrdio je da je
preživeo bombardovanje Nagasakija. Rekao je da e stajao na nuli i da je bio
nepovređen, da je to uradio da bi proverio sebe i snagu svog dara. Da nije
preživeo, bilo bi sve sasvim u redu jer bi to značilo da je njegov dar slab, a
on nikada nije mogao da podnese misao da je bio niži od ostalih svoje vrste.
- Rekao je da je, kada je već video da je preživeo, otišao u Kinu, na mesto
poznato kao Zudi da bi proučavao mentalne discipline. Tu, u Zuđiju, dobio je
naziv sensei.
Osećajući toplinu i punoču hrane, jer je već bilo vreme za počinak, Sendin se
zagledao u njeno Uce: - Da U je tačno to što ti je sensei rekao?
Hahasan mu se osmehnula. Mirisala je na mleko i šećer, bio je to jedinstveni
miris koji će proganjati Sendina čitavog života.
- Nije učtivo sumnjati u reč senseia - rekla je - a, ja nisam poverovala u ono
što je rekao o bombi - slegnula je ramenima. - Možda se krio u planinama iH je
kontuzovan vazdušnim talasom. Sumnjam da bi bilo ko mogao da preživi na nuli ah,
ja ne znam šta je istina. Drugi deo je, u svakom slučaju, istina. Sensei je išao
u Zuđi da uči. Otada je prošlo mnogo godina. Tvoja majka i ja smo provele
dvadesetak godina pre nego što smo ga ponovo videle. Do tada mu se svašta
dogodilo.
bta je Hahasan misHla pod tim? Sta se to dogodilo senseiu u Zudiju? Sendin je
pokušao na razne načine da natera Hahasan da mu kaže bilo je nepristojno tražiti
tako nešto od senseia koji je držao u tajnosti svoj privatni život aH, svaki put
je ona uspevala da izbegne da mu odgovori.
Tada je Senđin shvatio da ne može da se osloni ni na jednu osobu u tome da će mu
odgovoriti na sva pitanja koja su se gomilala u njegovom mozgu haha san je mogla
da mu odgovori na neka pitanju, na neka je mogao da mu odgovori sensei. Senđin
ja otkrio da niko od njih ne može, ili ne želi, da mu odgovor na pitanja koja su
za njega bila najvažnija.
Rekao je samo Šisei šta namerava da učini da otputuje u Zudi. Naravno da je
plakala. Oni su oduvek bili zajedno, čak - naročito tada - u matcrici. Pomisao
na razdvajanje užasavala ju je.
- Ti si slaba - viknuo je Senđin na nju šta ti je sensei rekao o takvoj
slabosti?
- Ne sećam se - rekla je Šisei kroz suze Senđin ju je udario. Nije to želeo,
nijc to plani
rao, što je bilo potpuno isto. Bilo je to prvi put da ju je udario ali, svakako,
ne i poslednji put. Tek kasnije, kada je bio daleko od nje, preko Južnog
kineskog mora, u njoj je naslutio eho očajanja Hahasan. Nije mog. da kazni
Hahasan - u stvari, nije još mogao da jc kazni - pa je kaznio nju.
Sisei, njegova bliznakinja: njegova druga polovina. Ona.
Senđina je ona proganjala: bila je to ludački difuzna ženstvenost koja je
dominirala njegovim snovima a koju je tokom budnih sati odgurkivao iz svoje
svesti. Najpre je bio ubeden da je ta ženstvenost bila srž njegove slabe i
omražene majke koja im je to pre.aela preko pupčane vrpce. Kasnije je počeo da
sumnja da je to bio deo dara Hahasan a koji je ona smatrala zastrašujućim i
odbijajućim pa je pokušala da ga odbaci. Kasnije je mislo da ta ženstvenost
sadrži nešto od ta oba elementa.
To nije imalo nikakve veze sa Šisei: a, u stvari, sve je bilo povezano sa Sisei.
Šisei je pokupila sve što je on imao, još u utrobi.
Kao čian podzemlja koji traži izdajnika, on je sumnjao da je ona nasledila
fatalnu slabost njihove majke. To je bilo zbog toga što nije mogao da podnese
pomisao da on nosi takav greh, sećajući se šta ja Hahasan rekla o senseiu: “Da
nije preživeo, to bi bilo u redu, jer bi to značilo da mu je dar suviše slab, a
on ne bi mogao da podnese da je inferiorniji medu sebi sHčnima.” Sendin je znao
da ona isto, možda, govori o njemu.
Toliko se borio protiv bilo kakvog znaka slabosti koji bi ukazao na majčino
naslede, kao što su se svojevremeno naučnici borili da otkriju zračenje kod
Hahasan. Njegova pažnja je bila usmerena na to da upije sve ono što je govorio
Čovek reke.
Možda je suviše lako zaključiti da se to dogadalo zato što nije imao oca aU,
koje bi drugo objašnjenje moglo da se nađe. Bilo je tačno da su Sendin i Sisei
Hčili na oca. Njihova majka je bila žena prijatnog izgleda aU ništa više. Njihov
otac, s druge strane, bio je kao i oni darovan bUstavom lepotom.
Senđin je od njega imao samo fotografiju. Bila je iskrzana po ivicama,
prelomljena po sredini, donji levi ugao bio je otkinut. Ipak, to je i dalje bila
njegova dragocena svojina. Na fotografiji je bio mršavi, magnetski privlačan
čovek u ispeglanoj uniformi. Vojnička bluza mu je tako bila dekorisana
odlikovanjima kao da je bila načinjena od metala.
Šta se dogodilo ocu bUzanaca? Niko nije znao. On je bio vojnik od karijere,
preživeo je mnoge strašne bitke na Tihom okeanu kada je drugi svetski rat
završen za Japance. Njegova hrabrost u bitkama nije dovodena u pitanje, baš kao
ni njegovo mudro rukovođenje. Postao je nevidljiv za Amerikance i njihove sudove
za ratne zločince koji su radiU odmah
posle rata, pa je tako postalo jasno da ima prijatelj.i i:.i mnogim visokim
položjima.
Počeo je da radi kao probni pilot na mlaiimi avionima za Micubiši i Kodai.
Stekao je i tu velika priznanja. Leteo je više od bilo koga drugog. Onda su se
pojavili američki astronauti i sve je propalo.
Jednog dana samo je nestao. Možda nije mogao da podnese teret koje mu je sada
bio nametnut. Živeo je na samoj ivici, oplodio je majku blizanaca i povukao se,
jer više nije bio potreban.
Ali, nije bilo tako. Bio je potreban Sendinu i
isei.
pada.
- Vodopad - podsetio je Senđin Čoveka reke.
- Da - reče Šisei - šta se dogodilo posle vodo
Vodopad. Za Čoveka reke vodopad je bio apokalipsa, sumrak bogova, Armagedon. Bio
je istovremeno početak i kraj. Sve staze su vodile prema vodopadu i dalje od
njega.
Mnogo godina kasnije, blizanci su sanjali o vodopadu kao da je živ, kao da ga
vide u polumraku svoje sobe.
- Samseng, voda tonga, Tik Po Tak, izvukao je ubicu SoPenga iz uzburkane vode u
dnu vodopada - reče Covek reke. - Telo Zao Hsie, pritisnuto uz dno snagom
SoPengove volje, nije se više pojavilo na površini. SoPeng je tada rekao:
“Tanđian koga smo obojica videli sada je mrtav.” Zli par se vratio u Singapur,
čestitajući jedan drugom na uspehu misije. Ali, sve se promenilo za tih nekoliko
nedelja dok su oni bili odsutni. Takov rival, drugi samseng, zauzeo je Stranu
noći u Singapuru gde je Tak bio gospodar. SoPengova majka je nestala. Preplašena
zbog posledica onog što je uradila, što je usmerila jednog sina protiv drugog,
ona
je očigledno pobegla u dubinu šume tikovine i sandalovine, daleko na sever.
To nije bio kraj priče, bar što se ticalo Čoveka reke. Činilo se da on samo
izaziva blizance i oni su se trudili na sve načine da ga nateraju da nastavi
priču. Rekao im je da priča nema kraja ali oni nisu bili zadovoljni tako
nebuloznim odgovorom.
Što se tiče Sendina, bio je to još jedan razlog zbog kojeg je odlučio da
otputuje u Zuđi. U Kini je postao ubeden da će saznati celu priču.
Šisei je imala druge želje. Kada bi sanjala o vodopadu, on nije bio sačinjen od
vode već od sjajnih Hca. Ta lica, sva mlada i lepa, bila su okrenuta prema njoj.
Posmatrala su je, ne kao da je netremice gledaju nego kao da je obožavaju onako
kao što se obožavaju slavne Hčnosti iH filmske zvezde. A ona nije bila ni jedno
ni drugo. AH ona je znala - to Je još bilo u njenim snovima, da je njoj potrebno
to obožavanje od šume sjajnih Hca kao što je cvetu potrebna voda iH sunce da bi
preživeo. Bez tog obožavanja postojala je samo grozna tama, ispunjena strahom.
AH, to nije bila usamljenost koje se Sisei plašila - ona je najzad imala
Sendina, uvek i zauvek, kao deo svog duha. Plašila se toga da nikada neće dobiti
dovoljno Ijubavi.
Sendin ju je voleo: a šta je bilo s drugima? Hahasan ju je dojila, mazila je,
odgovarala na njene osnovne želje. To je bila dužnost: ah, daje to bila i
Ijubav?
Šisei još nije shvatala da Hahasan živi u agoniji, da ta agonija određuje ne
samo njene akcije već, što je bilo mnogo važnije, ono što je ležalo ispod
akcija. Agonija Hahasan bila je kao živo biće, kao životinjaIjubimac koja se
prozHla iH kao nakaznost koju je nosila svugde gde bi pošla.
Te emocionalne bure - projekcije volje hahaha san - imale su razhčite forme. Za
Šisei bi to obično počinjalo peckanjem u glavi, kao da su joj to pauci nasehh u
mozgu. Onda bi je zaslepila jakasvetlost nahk na munje. Zaslepljenost tom
svetlošcu bila bi samo početak a, pre nego što bi shvatila poruku, pala bi na
kolena ili bi, ako se igrala, posrnula bolon prcko komada nameštaja.
Ali te prethodne manifestacije bile su ništavnc prema onome što se tek
pripremalo. Bilo jc to oživljavanje horora koji je zahvatio Nagasaki poslc
cksplozije: miris sagorelog mesa, pogled na zgrčene Icšcvc, ranjcnike koji
urlaju od bolova, šokantni miris pepcla sasavIjenog od Ijudskog mesa i ostataka.
Sve se to filtiiralo kroz poremećeni um Hahasan i sve je bilo uvcćano i
prenaglašeno njenim ličnim užasom, izbezumljcnjcin i besom.
Bilo je to kao da je najgore čudovišteiz košmara oživelo, kao da vas ganja kroz
sopstvenu kuću, prolazi kroz zidove i zatvorena vrata, traži vas i nalazi ma gde
da se sakrijete. Zamislite da vas je našlo, da je prodrlo u vas i ispunilo vas
groznim slikama, vizijama užasa, očaja i smrti.
Ovo psihičko nasilje različito se odražavalo na decu. Sendin bi jurnuo napolje,
besan što je tako napadnut njegov svet. Otuda je poticala njegova vizija
ženedemona, nežne i zavodljive spolja a iznutra ispunjene destruktivnim silama.
Po kiši i snegu, proklinjao bi Hahasan i zaklinjao se da će joj se kadtad
osvetiti. Ali Šisei, potpuno paralisana strašnim slikama, nije mogla da se
natera da izađe iz kuće. Izgubila bi kontrolu nad sobom, stegla bi se u loptu
kao da je želek da sama sebe uveri u neophodnost svog života sa Hahasan i
senselom. Pobegla bi u svoju sobu i drhtala bi od straha. Oči bi zatvorila dok
bi se moHla da svemu već jednom dode kraj.
Izdržala bi monstruozni napad dok se sve ne bi polako smirilo i dok se
domaćinstvo ne bi normalizovalo. Mada je izgledalo da je sve vraćeno u normalno
stanje, nije bilo baš tako: police u kuhinji bi i dalje krckale. Dugo vremena
posle završetka napada, niko ne bi smeo da priđe Hahasan, čak ni sensei.
Postepeno je Sisei bila ubedena da ti napadi, zastrašujući u svojoj moći i
nepredvidljivosti, jesu rezultat nekog njenog nedostatka zašto bi se inače
okomljavah na nju, mishla je? i da je ona nekako nedostojna da bude voljena.
Kada bi se Sendin razboleo ih kada bi bio premoren, a kada bi ga Hahasan
privukla na svoje meke grudi, on bi jedva disao gušeći se od tophne i mirisa
mleka i šećera. A kad bi se Sisei popela na krilo Hahasan i kad bi se našla uz
to srce koje je tako snažno udaralo, zaspala bi za nekohko trenutaka bez obzira
kohko uznemirena bila. Ta neizbežna pasivnost što je dolazilo od prevehke
Siseine želje da se dopadne Hahasan i tako zadobije njenu Ijubav koja joj je
izmicala omihla ju je kod Hahasan koja je, uprkos svojoj spremnosti na
žrtvovanje, smatrala nekako neprijatnim Sendinovo vrpoljenje uz svoje dojke.
Njena dužnost je bila da smiri decu, a kada to nije mogla, njena uznemirenost bi
opet kao oluja digla uvis celu kuću.
Emocionalni bes Hahasan indirektno je doveo do stvaranje hčnog pogleda Šisei na
život: borba da se postigne seišinšugi, trijumf moći duha nad fizičkim. Dva
druga faktora su uticala na Šisei: strah da neće nikada imati dovoljno da
preživi i činjenica da je bila žensko, dakle, inferiorna u odnosu na muškarce.
Muškarac - njen brat blizanac Senđin - bio je taj koj;.i je ona stalno
podržavala u lekcijama sa Čovekom rcke. Noću bi, pokazavši iznad svoje glave,
scnsci rekao:
- Pogledajte tamo.
Blizanci bi poslušno iskrivili vratove, zagledali se u nebo osuto zvezdama.
- Vi gledate napolje - rekao bi sensei - pa ipak, vi vidite prošlost. Ta
svetlost - sva ta svetlost koja dolazi od zvezda je stara milionima godina.
Toliko joj treba da stigne do ove planete. Vi gledate napolje a vidite unutra.
To je srž Kšire, jezika kontinuuma zvukasvetlosti. Kšira nikad ne miruje.
Naučite napamet lekciju koju vam daju zvezde: to je srž svega čemu ću vas ja
naučiti. Zvezde su daleko, i u daljini i u vremenu. Na neki način, to su dva
ista pojma. Prošlost - vaša prošlost i moja - je na drugom mestu, kao i u drugom
vremenu.
Blizanci su ćutali.
- Tako je isto i sa danima - nastavio bi sensei. - Čovek ima nazive za
različite dane ali Kšira nam kaže da postoji samo jedan dan. On se vraća i vraća
i tako na njega može da se utiče. Postoji membrana u kokorou - srcu stvari. To
nije organ koji kuca dumdum, kao što kuca vaše ili moje srce. To je polje
energije na koje može da Se utiče manipulacijom snaga koje postoje unutar nas.
Staze su dvojake: ritual i meditacija. Ritualne akcije i meditativne misli. Obe
fokusiraju energiju, koncentrišu je u zrak koji može da probije membranu
kokoroa, koji tako može da utiče na nju, Staze moraju neprestano da se
ponavljaju. Što se više to radi, membrana kokoroa više vibrira, više se energije
stvara. ;:                                      . :... “l..ij ... .jf.
Odsjaj plamena je zaigrao na licu Čoveka reke, menjajući njegov izraz sa svakim
titrajem.
- Kao primer ... - počeo je, zatvorivši oči, a lice mu je pobledelo.
Blizanci su, sa čudesnim darom, mogli da osete zračenje - kao što je SoPeng
mogao da oseti silu svoje majke - koncentrične krugove svetlosti koji su
neprestano sijali. Vazduh je postao težak, vlažan. Zvezde su još svetlucale ali
sada kao da su gladno gledale blizance pa je njihova svetlost pretvorena u pravi
pljusak.
Odjednom, zvezde nestadoše. Dunu ledeni hladan vetar, poče da pada lagana kiša.
Na trenutak je stala. Vatra je počela da se dimi i pucketa, kao da su kosti
bačene na nju.
Covek reke otvori oči.
- Vidiš šta Kšira može - reče meko.
- Sada je noć opet čista - reče Sisei. Covek reke se osmehnu.
-   Nisam ja napravio oblak. To je ispod moći bilo kog Ijudskog bića. AH, Kšira
nam kaže da uvek postoje oblaci, čak i onda kada ih ne vidimo okom. Oblaci su
deo prirode a priroda je stalno u pokretu. Uvek. Oblaci se stalno rasipaju i
formiraju. Uvek su tu. Sve je to istina. Ništa drugo nije potrebno nego da se
prikupi energija, da se fokusira na membranu kokoroa, da se stvori akcija da bi
se dobila reakcija.
Covek reke zastade.
- Ja sam koristio samo misao da usmerim energiju jednom stazom ali vam kažem da
postoje dve - nestao je u tami, vratio se, trenutak kasnije, noseći hermeUna.
BUzanci su često vidaH hermeline preko leta. Njihova smeđa krzna nestajala su
brzo u niskom žbunju. Sada, zimi, krzno im je bilo svilenkasto, belo. Bila su to
divna bića.
Hermelin se otimao u rukama sensda. A on, izvadivši maU nož, poče da guH
životinju, pošto joj je prethodno slomio vrat između palca i kažiprsta. Nije
skidao kožu hermehna kako je skidaju lovci, na najbrži i najefikasniji način,
već ju je sekao na duge, uske kaiševe. Njegovi potezi su bih tako stiUzovani da
je bilo jasno da se radi o ritualu.
Čak ni deca nisu ni za trenutak pomishla da je reč o nečem drugom.
Koža hermehna skidala se u finim krvavima trakama koje je sensei pažljivo
nameštao kao latice cveta. Sendin i Šisei su primetili da su mu oči skoro sasvim
zatvorene: samo se videla uska bela linija i oni su znali da je meditiranje,
fokusiranje energije, opet počelo.
Sada su dve staze - ritualna akcija i meditativna misao - bile kombinovane.
Blizanci zadrhtaše kada osetiše kako navala energije pokreće vrhove drveća.
Lišće je treperilo na noćnom vazduhu, žabe na drveću su prestale da krekeću.
Nije bilo ni traga ni glasa noćnim insektima: nije bilo zrikavaca, nije bilo
svitaca ni noćnih leptira.
Noć je postala tamnija, kao da je ogromno ćebe prebačeno preko pozornice neba,
zaklonivši zvezde. Čula se reka u blizini. Zvuk njenog toka mešao se sa vlažnim
vetrom, odajući utisak kao da je čitavi svet odjednom zahvaćen bujicom.
Trenutak kasnije, blizanci su čuli divlji udar groma. Puklo je skoro tačno iznad
njihovih glava. Nije bilo munja koje bi mogli da vide ali grmljavina se
produžavala, oštra i kratka, veoma blizu, veoma glasna.
Postali su svesni neke tkanine, možda same membrane kokoroa koju im je Covek
reke opisao, njenih tamnih vibracija koje su se osećala kao udaranje bubnja,
koje se pronosilo rečnom dolinom.
Tek kada je počeo grozan pljusak, oči Čoveka i0ke širom se otvoriše. Iscerio se
prema njima.
- To je vaša moć - reče sensei - moć Kšire, Puta 4ve staze.
Vreme je prolazilo, Senđin je sanjario o Zudiju. Uskoro je Hahasan počela svoju
obuku. Učila ih je stranim jezicima na kojima im je pevala uspavanke kad su bih
mladi. Rekla im je da je ro jezik tandiana.
Sendin je sada počeo da shvata cilj svog napornog rada. Opsesija mu je postalo
traganje za krajem priče o dva brata, SoPengu i ZaoHsii.
Covek reke je bHzancima preneo filozofsku, pohtičku, teološku, moralnu i etičku
misao. U to su bih uključeni najveći umovi Zapada i Istoka.
Bhzanci su proždirah literaturu. Nastavih su svoje izučavanje Kšire. Ah Sendin
je uskoro shvatio da nešto nije u redu.
On je misho da će automatski biti bolji u svemu od dečaka svojih godina. Ah nije
bilo tako, i to ga je dotuklo. Nije mogao da shvati kako može da bude tako
pametan i tako talentovan u nekim oblastima, a potpuno nesposoban u drugim.
Sendin je našao knjigu francuskog moraliste iz XVI veka Žozefa Žubera. U toj
knjizi je našao svoj put - on će biti separatista, nešto posebno, jedini koji će
komotno živeti u društvu običnih Ijudi.
“Veliki umovi su oni koji kriju svoje mogućnosti” - pisao je Žuber. Otada je
Senđin živeo prema tom pravilu.
Prestao je da insistira da se takmiči u svemu več se radije držao svoga polja u
kojem je bio najbolji i sebi bi, povremeno, dopustio da izgubi kako ne bi
privukao
previše pažnje. Otkrio je, na svoje iznenađenje, da nema želje da postane voda
među svojim vršnjacima, jednostavno zbog toga što mu oni nisu bili zanimljivi.
Radije je vežbao svoje borilačke veštine, čitao ili diskutovao o filozofiji sa
senseiem ili je vodio duge razgovore o moralu sa Sisei.
Te razgovore sa sestrom vodio je kasno noću, kada bi bili u krevetu. Ili bi on
otišao u njen krevet ili bi ona došla u njegov. Mogli su da razgovaraju dugo,
koliko su hteh, a da ne smetaju Hahasan koja je bila navikla na njih i koja je
bila svesna svakog njihovog stanja čak i kad je spavala.
Vremenom, blizanci su shvatili da uživaju u toplini svojih tela. Senđin je
otkrio da voli da bude uz nju, uz njeno meko telo a Sisei je otkrila da joj gode
njegovi čvrsti mišići. Njegovo telo je pružalo otpor svemu i ona je često
sanjala o tome kako je on štiti od neslućenih opasnosti. Cesto su, kada bi tako
zaspali, sanjali isti san.
Ali ta toplina nije bila fizička. Sisei je mogla u svojoj srži da primeti čudan
osećaj, kao da joj neko masira kičmu i mozak. Mnogo kasnije, biće zaprepašćena
kada to isto osećanje koje je kolalo njenim venama otkrije u trenucima orgazma.
U toploj bezobličnoj zoni koju su stvorili od svojih energija, blizanci su do
duboko u noć razgovarali o dobru i zlu. Stvarali su sopstvene boje, puštali su
svetlost bez osvetljenja: toplina njihova dva dara se stapala.
Bili su bogovi a da to nisu znali. Ni dobro ni zlo ih još nije dotaklo tako su
mogli da razmišljaju sa retkom vrstom objektivnosti ali, sve ih je to čekalo Iza
ugla, na pragu vrata koja su se polako otvarala prema zrelosti.
Senđin je mislio da se dobro i zlo menjaju, da variraju od ličnosti do ličnosti:
rekao je da je to endemično za prirodu čoveka. To je čak poredio sa
kažnjavanjem: zapadnjački koncept prvog greha navodio ga je da kaže da su dobro
i zlo biU pre prvog greha nepromenljivi.
S druge strane, Šisei je verovala da su dobro i zlo oduvek biU i da će biti
nepromenljivi principi. Zbog toga je čovečanstvo i bilo smrtno, smatrala je ona,
razhkovalo se od bogova iU od Bude koji je mogao da razdvoji dobro od zla kao
lukove svetlosti koji će se povinovati njegovoj volji.
- Mi smo poniženi od strane bogova, od prirode - čak i od životinja - koje su
bhže duhovima, energiji koja pokreće univerzum, nego što ćemo mi ikada biti -
rekla je Šisei.
- Nijeto ono čemu nas je sensei učio, ono što predstavlja Kšira? - rekao je
Sendin. - On nas je naučio kako da manipuhšemo energijom da bismo dotakh
membranu kokoroa.
- U tome je problem sa tobom - reče Šisei - ti sve vidiš u terminima
manipulacije. Sensei nas uči da shvatimo naš svet kao što možemo da shvatimo
sebe.
- Ti to još uvek ne vidiš - reče Senđin - sve razumevanje je iluzija,
razumevanje sebe je najveća iluzija od svih. A znaš li zašto? Jer mi ne žehmo da
znamo kakvi slepi crvi pužu u srcu naših duša.
- Ne znaš kohko grešiš. “Lepi duhovi su oni koji su univerzalni, otvoreni i
spremni da prihvate sve stvari” - rekla je Sisei, parafrazirajući Mišela de
Montenja.
Sendin se nasmejao.
- Greška svega toga je - reče on - što mi ne živimo u lepom svetu.
 - Zašto je to tako - pitala je ona - da ti sve vidiš naopako?
Sendin nije imao odgovore za nju. Umesto toga, posegnuo je prema njoj i dotakao
ju je.
Posle izvesnog vremena, Šisei uzdahnu.
- To je prijatno.
Dugačkim noktom na srednjem prstu, on je povukao Hniju na njenim ledima - sve
dok nije briznula krv.
- A ovQ? - pitao je. - Kako ti se ovo čini?
Dve godine kasnije, kada mu je bilo sedamnaest godina, Senđin je nestao. Šisei
je, naravno, znala kuda je otišao: u Zudi. AH nije to nikome rekla, čak ni
Hahasan koja je bila izbezumljena od brige. Znala je da bi, kad bi Hahasan
saznala kuda je otišao, odmah poslala Čoveka reke da ga dovede.
Šisei je osećala odlazak brata kao ubod nožem. Krevet joj je bio hladan i
prazan. Nije osećala onaj tvrdi metalni krug koji je zračio iz njega i okruživao
je. Osećala se manje nevinom kada je on otišao, kao da je to predstavljalo
prelazak iz naivnosti mladosti u razočaranje zrelosti.
Nije bilo tinejdžerskog doba u razvoju blizanaca. Njihov oštri trening,
osamnaest časova na dan, sedam dana u nedelji, izazvao je neki hormonalni razvoj
koji ih je izolovao i udaljio od normalnog razvijanja njihovih vršnjaka.
Oni su živeli u sopstvenom raju gde su teško radili i gde su učili sve i svašta,
kao da su jedini naslednici imperatora.
Sisei je osetila gubitak brata, kao što je on svojevremeno osetio gubitak majke.
Šisei nije osećala da ju je
majka napustila. Ona nikada nije razmišljala o svojim roditeljima, a kad i jeste
to je bilo kao da su par iz filma. Samo ib je posmatrala. Imala je Hahasan koja
je bila majka i Coveka reke koji je bio otac.
Senđinov odlazak ju je potresao iz korena sveta sna u kome je do tada živela
Sisei. Odjednom je shvatila da je postala ista kaaHahasan, zatvorena hermetički
u istu okohnu, hraneči se samom sobom. To ju je uznemiravalo. Njeno učenje
seišinšugija, trijumfa duhovnog nad fizičkim, bilo je možda pokrenuto saznanjem
kohko je slaba. Da, imala je Kširu, i sa tim je mogla da uradi mnoge stvari. Ali
to nije moglo da joj da grubu snagu. Zbog toga će uvek zavisiti od ostalih.
Znala je da joj je potrebno da nađe put da to učini, ne rizikujući da neko njom
zagospodari.
U tišini noći, sama u krevetu, pritiskajući ogromni jastuk uz grudi, mislila je
na Sendina, svog brata, svog blizanca, i o tome koliko zavisi od njega, kako
želi da on njome zagospodari.
Jedna jedina suza zadrhtala joj je u oku.
Da Ćovek reke nije detaljno opisao Zuđi, Sendin bi svakako završio na pogrešnom
mestu. Jedini Zudi za koji su Ijudi znali bio je grad na nekih pedeset
kilometara južno od Hangčoua, koji su revolucionarno raspoloženi Kinezi sada
zvali Hagzou.
Taj grad u kome se proizvodila svila i zeleni čaj Zmajsko vrelo, bio je u
močvarnoj ravnici u zemlji jezera na jugoistoku Kme a Senđin je bio ubeđen da je
Zudi koji on traži mnogo manji planinski grad ili selo na severozapadu.
Najzad je našao Zuđi tandiana na severu od provincije Henan, u Taihang Šanu,
planini pedeset kilo
metara na zapad od Anianga, kolevke kirieske civilizacije.
Ovde su čak i planine izgledale kao da imaju patinu vremena. Zuđi, usečen u srce
Šana, bio je prepun hramova. Kao zrna soH razbacana na sve strane, hramovi su
biU identični, razbacani po planinskim kosinama.
Nije samo opis Zuđija koji je dao Čovek reke doveo Senđina na željeni cilj, već
je tu pomogla i Kšira. Kšira je omogućila Sendinu da “vidi” Zudi u prošlosti:
preko razdaljine i vremena. Kada je stigao u Zuđi, skriven u planinama Taihanga,
video je da tu nema ni Mao sakoa, ni izludujuće birokratije savremene Kine, ni
komunističkih kineskih slogana, postera, pesama, niti neefikasne vlasti koju je
postavio Peking.
Senđinovo prisustvo je nagovešteno zvoncima njegove aure. Ćitav Zuđi ie znao da
dolazi dok je još išao podnožjem Taihang Sana. Kao rezukat toga, stariji
tandiani već su biU na seoskom trgu kad je Sendin ušao u selo s istoka.
PozdraviH su ga jezikom koji ga je naučila Hahasan. Pozdravljen je kao
izgubljeni sin, a to je on zaista i bio. Sutra, čim je izašlo sunce, počeo je
svoju službenu obuku u Tautau.
Stariji tandian koji je odreden da nadzire Sendinovu obuku zvao se Mubao. Bio je
visok i vitak čovek. Podsećao je Senđina na sokola.
Sendin je odveden u sobu, kamenu ćeliju obloženu trskom. Plamen je goreo na
ognjištu jer je bilo hladno u to doba godine u Taihang Šanu. Kroz mali prozor
bez stakla, Sendin je mogao da vidi oblačno nebo obojeno crvenim zracima
izlazećeg sunca.
Mubao ne reče ništa. Nije ga ni pogledao. Seo
je za svoj sto od bambusa i zabavljao se neko vreme papirima na njemu, kao da sa
njim nema nikoga u sobi.
Posle izvesnog vremena, Senđin se pomače. Mubao je več ustao i znao je šta se
dogodilo. Senđinov prvi instinkt je bio da iskoristi svoj dar. Poslao je svoj
tamni metalni oval aure da bi zbunio čoveka.
Na svoj užas, on shvati da je nemočan, okružen zidom, nepomičnim kao večnost
smrti. U tom trenutku nepokretnosti, Mubao ga dohvati. Udarivši snažnom rukom u
bazu Sendinovog vrata Mubao odbaci dečaka na drugi kraj prostorije. Glava mu se
zabi u vatru.
Plamenovi su igrali pred Sendinovim očima, dim je pretio da će ga ugušiti. Lice
mu je postajalo sve vreUje, osečao je da nešto gori i onda je shvatio da su mu
spaljene obrve.
Mubao je najzad uklonio njegovu glavu dalje od vatre aH nije otpustio njegovu
paraUsanost.
-   Došao si ovamo arogantan, neobrazovan - reče Mubao dubokim glasom koji je
vibrirao - spreman da koristiš svoj dar nekažnjeno, nekontroUsano. Ti si
sebičan, ohol, pogrešno siguran u sebe. Ti si opasnost po nas i po sebe samog.
Imaš U bilo šta da kažeš u svoju odbranu?
On skrenu pogled i spusti glavu.
- Ne mogu da se branim - šapnuo je promuklo - pred licem istine.
Nije njega skromnost promenila, več zavist i žudnja. On je želeo moć koju je
Mubao očigledno posedovao i zakleo se da će je se domoći, bez obzira šta morao
da učini.
- Kad je tako - reče Mubao - sada ću ti reči nešto. Ti ćeš obrijati glavu i
ostaćeš tako bez kose da bi javno pokazivao kohko si bezvredan, sve.dok ti se ne
naredi da se promeniš. Radićeš u kuhinji i tamo češ i
spavati. Bićeš pomoćnik pomoćnika. Slušaćeš njihova naređenja bez pogovora.
Moraćeš da radiš sve što ti narede i da ideš kuda ti kažu.
- A šta je sa mojom obukom u Tautau?
- Već je počela - odgovorio je Mubao.
Neću dopustiti da me ponize mislio je Sendin.
Bilo je teško održati to obećanje. Pomoćnici u kuhinji su ga mrzeli - on je,
ipak, bio Japanac. Ismevali su ga, ti glupi dečaci bez odredene aure i zaostalih
umova. Sendin ih je mrzeo dok je udovoljavao njihovim bezbrojnim zahtevima.
Terali su ga da nosi trulo dubre, da rukama prosipa izmet životinja po bašti.
Jednom su mu čak naredili da iskopa novu jamu za nužnik. Dok je on još kopao u
rupi, oni su se sakupili iznad njega i počeli su da uriniraju preko njega.
Jednom je našao izmet u krevetu. Uvek je pronalazio razne bube u svojoj hrani:
jeo bi ih s velikim uživanjem i pravio predstavu od toga.
Sva ta ponižavanja trebalo je da od njega načine bolju osobu ali ništa nije bilo
od toga. Sendin je bio svestan da Mubao želi da on drži ogledalo u kome će, kad
tad, morati da se ugleda. Bilo je to kao da je Sendin mitski vampir koji ne može
da se vidi u ogledalu.
Kako su samo grešili i kako su bili obmanuti. Oni su, pre svega, pogrešili što
su se prema Senđinu ponašali kao prema bilo kom početniku koji počinje da uči
Tautau. Senđin je bio drugačiji od ostalih ali, tandiani su vremenom postali
toliko samouvereni zbog svoje moći koja je zadivila čak i Maoa. Kako su mogli da
naslute da će običan dečak izbeći njihovim metodama? Primili su guju u svoj dom
i nisu mogli da vide šta se krije ispod blistave fasade.
Senđin je retko kada spavao više od satdva noću. Preko dana je bio poslušni rob
kuvarskih pomoćnika koji su ga mrzeli. Noću bi se predavao Mubaou ili bilo kojem
tandianu koji bi ga obučavali raznim fazama Tautaua.
Nije to bila Kšira, oblik Tautau kojem ga je naučio Covek reke, mada je bilo
sasvim jasno da je bilo nekih sUčnosti u tome. Sendin je odmah shvatio kako
disciplina, uprkos najboljim namerama, postaje nešto suprotno od onoga što se
njom želelo postići i kako se povinuje potrebama i zahtevima japanske kukure.
Koja su to bila pitanja na koja nisu mogU da odgovore ni Hahasan ni Čovek reke i
koja su ga naterala da dođe čak ovamo? Kada je došao ovamo, Senđin je želeo da
sazna šta je bilo sa Covekom reke u Zudiju? Da li se može naučiti nešto više od
misli mrtvih Ijudi koji su sada prenošeni kao filozofija? Gde je Istina? I,
najzad, došao je da potraži odgovore na univerzalna pitanja: zašto sam ovde,
kuda idem, šta će biti sa mnom kasnije?
Sendin je znao da mu je potrebno da zna čak i više od toga. Zašto sam besan?
neprestano je postavljao sebi to pitanje dok je radio najteže poslove. Zašto sam
stalno razgoropaden? pitao je, dok je jeo crknute bube u hrani. Zašto besnim?
pitao se, klečeći u noći dok je njegova tamna metalna aura stajala čvrsto
obavijena oko njega.
Ni Mubao ni drugi tanđiani nisu obraćali pažnju na to kada ih je Sendin
ispitivao o Coveku reke i njegovom boravku u Zuđiju. Već je neko vreme tragao za
tim kako da nađe priliku da ih natera da se otvore, kada mu se to odjednom
ukazalo, i to sasvim iznenada.
Postojala je stroga zabrana druženja mladića i devojaka. Viđali su se samo za
vreme obroka. Ipak, tu i
tamo, mladići i devojke bi pronašli priliku da budu zajedno. Sendin nije znao da
li su ti tajni sastanci bili odobravani od starijih ili su i oni bili deo obuke
Tautaua.
Dogodilo se da je tu bila i devojka koja je bila sva zbunjena onim što je učila.
Ona kao da nije uvek sasvim shvatala lekcije ili nije bila spremna da ispuni ono
što su joj naređivali. Rezultat toga je bio da su joj se podsmevali i mučili je,
baš kao i Sendina.
Njeno ime je bilo Ksu. Bila je veoma lepa. Imala je kožu kao porculan i lice
lutke. Bila je savršena. Bilo je neobično što je tako fizički savršena a tako
nespremna da uči. Senđin, već i tada izvežbani lažljivac, ubedio je samog sebe
da ga ona privlači zato što je tako savršena a njega je savršenstvo
oduševljavalo. Sebe je video kao vajara a Ksu kao glinu od koje je mogao da
načini remekdelo. Istina je bila da u tom čudnom društvu on nije mogao da
podnese potpunu izolaciju. Nije rnogao sebe da natera da prizna da je taj
unutrašnji bol naterao i njega da potraži nekoga sebi sličnog: odbačenog,
poniženog, prelepog autsajdera. Njegova želja za druženjem zaklonila mu je
pogled na njenu slabost koju bi, inače, u normalnim prilikama, odbacio i mrzeo.
Bio je svestan samo njene degradacije i u njenom licu je video sopstveni odraz.
Najpre je posmatrao njeno ponižavanje kao i ostali, mada nije u tome uživao kao
oni. Ali uskoro je maltretiranje postalo tako bolno da je morao da interveniše.
Posmatrao je kako grupa devojaka maltretira Ksu. Najpre su je vređale rečima a
onda su počele da je guraju i udaraju. Posrtala je po kamenom tlu dok najzad
nije pala u rupu koju je on kopao.
Sendin je Zastao s kopanjem, nagnuo se i, s rukama   na kolenima,    pozvao
Ksu. Jedna devojka
pljunu na njih: pljuvačka pade Senđinu na obraz. Devojke počeše da se
smeju kao lude.
- Pogledajte - vikale su - govnar! Nismo videle da tu kopaš, govnaru! - Suze su
im se od smeha pojavile na obrazima.
Sendin pogleda Ksu koja je drhtala, gledajući u pljuvačku na njegovom hcu. Vide
suze koje se trudila da potisne. Plakala je zbog njega, mada nije mogla da plače
zbog sebe.
Sendin je zatvorio oči, našao je u svojo dubini mesto gde se krila njegova
metalna aura. To mesto je bilo daleko i u prostoru i u vremenu ah biizu membrane
kokoroa. Senđin je počeo da emituje taiase svoje aure i uskoro je membrana
kokoroa počela da vibrira.
Pokrenuo je svoju snagu, ščepao je auru i zavitlao je u prostor i vreme.
Trenutak kasnije, zemlja je zadrhtala kao što zadrhti divlji medved kada ga
strela pogodi u kičmu.
Sendin je čuo krike, pometnju, i kada je otvorio oči video je da se zemlja
otvorila pod nogama bezobraznih devojaka. Ležale su na dnu duboke rupe a on je
stajao iznad njih. Vrištale su i jecale od užasa. On se nasmeja i baci ašov.
- Vidi, Ksu - reče - moj jutarnji posao je završen. Nova jama je iskopana.
Ksu ga je posmatrala širom otvorenih očiju. Posmatrao je zadovoljno kako Ksu
diže suknju i čučnuvši otvara novu jamu u kojoj su ležale devojke koje su je
maltretirale.
Ksu ga spustivši suknju i povrativši dostojanstven izraz hca, uhvati za ruku i
povede krivudavom stazom bez reči. Divokoze su ih posmatrale kako prolaze.
Zečevi su iskakali ispred njih a jednom su ugledali raskošni rep hsice.
Vodila ga je dosta dugo tom stazom dok nisu došH do usamljene stene. Iza stene
su našH malo ravno mesto puno trave. Bilo je zaklonjeno sa svih strana.
- Otkud znaš za ovo mesto? - pitao je Senđin.
- Dolazim ovamo kada želim da budem sama, kada više ne mogu da podnesem mučenje
i izazivanje.
- Nećeš više morati da brineš zbog njih.
- Niko to ne bi uradio za mene - rekla je Ksu i odmah je pocrvenela.
- I sama si to mogla da uradiš - rekao je Sendin
- nisam ti bio potreban ni ja niti bilo ko drugi.
- Bio si mi potreban - reče ona i skrenu pogled.
- Ovde je tako lepo - duboko je udahnula vazduh. - Vazduh je ovde sasvim
drugačiji, tako je sladak, kao bebin dah.
Senđin je imao druge misli na umu. Posmatrao
ju je i pitao se kako da je promeni da bi postigla savr
šenstvo. Ali onda mu tužna misao prolete kroz glavu:
ako ikada bude uspeo da je pretvori u remekdelo, onda
; će morati da je uništi. Ščepao ju je za članak:
- Zašto si me dovela ovamo?
- Zašto? - bila je zbunjena kao da ju je terao da pokaže svoj dar. - Da podelim
ovo sa tobom.
- Šta da podeliš?
- Pa, sve ovo - Ksu podiže ruke da bi obuhvatila sve oko njih.
- Taj komad zemlje i stena isti su kao i sve drugo.
- Nisu - reče Ksu i zagleda se u njega - ovo je drugačije, nešto posebno. Baš
kao što si ti - uhvatila ga je za ruke - zato što je ovo moje.
Senđin tada prvi put oseti njen dar. Mislio je da je veoma slab ali kasnije,
mnogo kasnije, kada je napustio Zudi, počeo je da shvata da je ona bila majstor
u
skrivanju svog dara od drugih tanđiana i žaho je što je nije bolje upoznao.
U tom trenutku samo je žaho slabost jedne aure kooj je potrebno da se sasvim
usami da bi se pokazala. Ipak, to je bilo lepo, baš kao i hce Ksu. Okružio je
njenu auru metalnim krugovima svoje aure i odmah je shvatio ono što je Ksu
rekla: ovo mesto je bilo lepo zbog projekcije njene volje.
- Kažu da si došao iz Asame - rekla je Ksu i zagledala se u njegovo hce. - Jeto
istina?
- Jeste. - Osećao je napetost u telu i odlučio je da joj dopusti da mu postavi
sva pitanja koja žeh.
- Poznaješ ii tandiana iz tog kraja po imenu Aići?
- Ne - Senđin instinktivno oseti da je pogrešio. - Kako izgleda?
Ksu je opisala Čoveka reke.
- Znam ga - reče Sendin - on mi je dugo godina bio otac.
- Tvoj otac! - uzviknula je Ksu.
Senđin joj je objasnio kako su Covek reke i Hahasan podizah njega i sestru, i
kako mu je on bio prvi sensei.
- Onda to sve objašnjava - rekla je Ksu - sada mi je jasno zašto se stariji
boje tebe.
- Mubao i ostah me se boje? - Senđin nije mogao da veruje. - Zašto su me onda
uzeli?
- Morah su da te prihvate - rekla je ona - nisu imah drugog izbora. Ti si
tanđian i ne mogu da te odbiju. Ah, pošto dolaziš iz Aićija, čovek koii je
pokušao da ukrade smaragde od tandiana ...
- Čekaj - reče Senđin - mishm da je šesnaest dijamanata ukrala pre mnogo godina
žena izdajnik po imenu Liang.             .
- Postojala su dvadeset i četiri smaragda - rekla je Ksu - osam je još uvek
ovde. To su smaragdi koje je taj iz Aićija pokušao da ukrade.
- Sta se dogodilo?
- Uhvaćen je - reče Ksu - bilo mu je suđeno, osuđen je i kažnjen. Sada vidim da
se vratio u Asamu i da je počeo da uči svoju verziju Tautaua. To je strogo
zabranjeno.
- Ali, to ga nije sprečilo.
- Očigledno - reče Ksu.
Onda mu nešto postade sumnjivo.
- Taj zakon koji si pomenula, zakon koji obavezuje tanđiane da me prime... šta
je to? Nikada nisam čuo za njega.
- On postoji, uveravam te.
Nešto u njenim očima natera ga da oštro kaže:
- Ali, to nije sve - on je projektovao svoju volju.
- Ne - reče Ksu - to nije sve. Zakon se odnosi samo na tandiane koji dolaze iz
prve linije.
Senđin je bio zaprepašćen.
- Hoćeš da kažeš da ja ...
- Ti si direktan potomak ZaoHsie, mučenika koji..
- Koga je udavio SaoPeng pod vodopadom.
- Da - sunce je obasjalo Ksu. Oči su joj bile čudne. Lice joj je bilo kao od
zlata. Naslonila mu se na grudi.
Osetio je pomicanje. Metalni krugovi njegove aure zatvorili su njenu auru.
Osećao je kako se širi, osećao je ritmičko pulsiranje koje ga je ispunjavalo
zadovoljstvom.
Sendin je već otkrio da može da uživa u nekoj čudnoj vrsti seksa bez dodirivanja
sa svojom sestrom. Za njega, ako ne i za nju, to je bila neka vrsta igre.
majstorstva, dominacije. Uživao je da oseća kako se volja Šisei topi pod
njegovom aurom, kako njegovi masivni krugovi okružavaju njene sve dok njeno
zadovoljstvo nije bilo toliko da je počelo da se presipa na njega.
Ali, ovo je bilo nešto sasvim drugačije. Ovo mu se događalo iznutra prema
spolja. To osećanje je bilo tako snažno da je, u jednom trenutku, bio sasvim
dezorijentisan. Nije znao gde je u vremenu i prostoru. Nije imao kontrole,
zaustavio je sve pokrete i potčinio se toj drugoj volji koja je omogućila da čak
i pitanja koja su gorela u njemu nestanu zbog ovog novog uživanja.
Kada je sve bilo gotovo, Senđin je bio tako potresen da nije mogao da stoji na
nogama. Kliznuo je niz Ksu i uhvatio ju je za članke na nogama. Zatvorio je oči
i u jednom blistavom trenutku bio je miran. Onda su pitanja opet počela da se
gomilaju i da vladaju njim i on je opet bio onaj stari.
Senđin i Ksu se nikada više nisu vratili na to mesto na Taihang Šanu: nikada
više nisu biU zajedno na taj način. Možda je ona to i želela aU, Senđin joj nije
davao prihke da to izrazi. Jedan njegov deo uživao je u silovanju nije bilo
druge reči kojim bi opisao to što se dogodilo, u divljem uživanju koje mu je ona
darivala. Ah drugi, dublji, snažniji njegov deo ostao je tako preplašen tim
doživljajem i gubljenjem kontrole, da mu je branio da se tako nešto opet dogodi.
Tri meseca posle dolaska u Zuđi, Sendin je video da istina Coveka reke nije bila
istina. Tri godine kasnije shvatio je da istina TauTaua nije uopšte istina.
Onda je misho na Šisei. O njoj nije dugo razmišljao. Sečao se njihovog
razgovora, kada ga je ona zapitala: “Zašto ti sve vidiš naopako?” Nije umeo da
joj tada odgovori ah misho je da bi sada mogao da joj
odgovori. Želeo je da je upije svim čulima, svojom metalnom aurom i, dok se
stapa sa njom, da joj kaže: “Ja sve vidim naopako zato što znam da u ovome svetu
nema istine, već samo pretpostavljene istine. Svaki čovek ima svoje istine i
zato je život zasnovan n konfliktima.”
Tri godine i tri meseca posle Sendinovog učenja Tautaua u Zuđiju, stariji su
bacili rune. Bio je to neolitski ritual koji se izvodio nedelju dana. Bila je to
nedelja stalnih repeticija, pevanja. Sendin je osećao kako membrana kokoroa
vibrira, kako se stvara energija koja odzvanja u njegovim ušima kao krik.
Trebalo je pobediti kokoro.
Najzad su se stariji sakupili usred kamenog hrama uklesanog u planinu. Žene su
zapalile ogromnu vatru koju su stalno podržavale. Kad su ga tu doveli, Senđin je
mogao da vidi zvezde kroz rupu na krovu.
Stariji su radili upisujući poruke runa na kornjačine oklope. Sendin se setio
priče Ćoveka reke o tome kako su SoPeng i Zao Hsia kao dečaci krali kornjačina
jaja i jeli ih na obali Rantau Abanga.
Te poruke su bile pitanja na koja su tanđiani želeli da dobiju odgovore u
budućnosti. Kada su završili pisanje, nedelju dana dug ritual završio se
bacanjem oklopa u vatru. Pevanje je dostiglo krešendo a onda se sve polako
smirivalo.
Kasnije su žene izvukle kornjačine oklope iz vatre i stariji su počeli da čitaju
budućnost prema tragovima vatre koja je nagorela ono što je bilo napisano.
Mubao je dobio svoj oklop i mahnuo je Senđinu da mu priđe. Kada je Senđin čučnuo
pored Mubaoa, tanđian reče:
  - Ovo je tvoja budućnost.
Senđin se zagleda u oklop ali na njemu nije video ništa sem finih pukotina koje
su presecale ispisane reči.
- Šta mi predviđaju? - pitao je.
- Poplavu, buru, bes oluje, detonaciju energije - rekao je Mubao. - A posle
svega potop, ksin. - Pod ksin je podrazumevao srce stvari - kokoro.
Sendinovo srce je snažno udaralo.
- Da li me zaista to čeka? Mubao klimnu glavom.
- Jednim delom - njegov grubi palac trljao je oklop. - Smrt je snažna. Njen ton
nas vodi. Smrt i samo smrt.
Mubaov prst se zadrže na jednoj tački oklopa. Zagleda se u Sendina i reče:
- Moraš da odeš odavde. Isteklo je naše vreme.
Sendinu nije bilo teško da napusti Zudi. U stvari, njemu je školovanje već
dosadilo. Upio je sve što su Mubao i drugi mogli da mu prenesu. Sve ono što je
naučio bilo je beskorisno, on ni trena nije sumnjao da je to lažno. Saznanje ga
je pogodilo kao udar groma.
Ništa nije bilo istina: ništa nije bilo sveto. U tom slučaju nije bilo ni
Zakona.
Tako se Senđin vratio u Japan. Bio je star dvadeset godina i bio je dorokusai.
Da bi zadovoljio i svoje osećanje jinjanga i ironije, postao je policajac u
Tokijskoj gradsko policiji.
Nije se vratio u Asamu gde su Hahasan i Čovek reke, kao smrt, čekali na njega.
Nije se vratio u Asamu gde ga je čekala Šisei. To i nije bilo važno: sreh su se
u
Tokiju na blistavoj Ginzi, gde su džinovski neonski znaci reklamirali firme kao
što su Soni, Macušita, Tošiba, Tojota.
Bili su privučeni jedno drugom u toj elektronskoj džungli, koncentričnim
krugovima koji su ih privlačili još dok su bili deca, bili su dovedeni jedno
drugom kao nekim starinskim parfemom.
Njihov susret je bio pun radosti, mada niko ko bi ih posmatrao sa strane to nije
mogao da prirneti. Na njihovim licima nije bilo nikakvog izraza: sve je bilo u
njima. I sve je bilo smireno i tiho.
Ili je bar Šisei tako mislila.
Senđin se preselio u stan svoje sestre koji se nalazio u najotmenijem delu
grada.
- Ja sam talenat - rekla je Šisei. - Najuspešnija pevačica Japana.
Sendin skoro da nije mogao da shvati šta je to.
- Ja sam medijska zvezda - rekla je Šisei - malo pevam, malo igram. Pravi
diletantski zabavljač. Imam koncerte, biću zvezda jedne sapunske opere, snimam
reklame za velike kompanije. Radim sve i svašta. Manekenka sam ...
- Dasi srećna? - pitao je Senđin.
Bio je zaprepašćen njenom slikom, zlatnom i plavom, koja je plesala po ekranu.
Gledao je kako je, miluju TV kamere. Bio je ubeden da je režiser zaljubIjen u
nju.
- Svi su zaljubljeni u mene - rekla je Šisei - publika, tehničko osoblje,
novinari, producenti. Naročito producenti. Veoma sam srećna zbog toga - lice joj
se smračilo. - Ali, makako to bio divan osećaj, ja znam da to ne može da
potraje. Zvezda koju obožavaju mora da bude mlada, dabude sveža kao rosa,
nevina. Vreme je moj najgori neprijatelj.
- Ali kako se to dogodilo? - pitao je Senđin.
I on i ona su želeli da znaju sve što se svakom od njih dogadalo otkako su se
rastali. Senđin, nestrpljiviji, bio je željan da sa Šisei podeli kraj priče o
SoPengu koju je Čovek reke počeo pre mnogo godina.
- Bio sam u pravu što sam otputovao u Zudi - rekao joj je jedne noć. - Oni
znaju šta se tamo dogodilo i rekli su mi to.
Senđin joj je tada ispričao da je Tik Po Tak saznao kuda će njegov rival, koji
ga je razbesneo jer mu je preuzeo teritoriju Strane noći, otići da se zabavi.
Upao je u burdelj i poubijao pre zore rivala, njegova tri čuvara, i njihove
Ijubavnice.
Tako je bar misUla singapurska poHcija. Mada su bili spremni da i ovog puta
oproste Taku, ovo je ipak bilo previše. PočeU su da ga proganjaju. PomagaH su im
Ijudi iz rivalskog tabora.
SoPeng je imao rodaka Vana koji je čistio poHcijske prostorije u glavnom štabu.
NekoHko dana posle početka lova na Tik Po Taka, jedan novinar je otkrio da je
tong umešan u ono što je Hčilo na poHcijsku istragu ubistva. Skandal je potresao
Singapur. Britanski šef poHcije odbio je da prizna da medu njegovim Ijudima ima
kriminalaca. AH informacija je bila suviše dobra i šef poHcije morao je da
otpusti masu Ijudi. Zato nije imao vremena da lovi dalje Tik Po Taka koji se,
verovatno, vratio na Stranu noći, učvrstio svoju moć i proširio je.
Tak sada, u svakom slučaju, nije bio sam. Imao je SoPenga iza scene koji ga je
vodio. Stariji tanđiani u Zudiju rekh su da je SoPeng iza svega. On je bio taj
koji je pokazao dobro čuvani burdelj, potplatio kuhinjski personal, napio
samsenga i njegove čuvare, dajuči im vino sa drogom.
SoPeng je dao svom rođaku tajne dokumente koje je našao u kancelariji šefa
policije. SoPeng je bio taj koji se prijavio u policiju kada se ukazalo mesto.
SoPeng je bio dečak, jedva nešto stariji od Sendina u to vreme, ali njemu je
pomoglo to što je šefu policije bio potreban takav čovek. Sei je morao da
uspostavi red da bi pokazao šta mogu britanski službenici i morao je da stekne
poverenje svojih službenika. Već je dva puta bio kod guvernera. Ovaj mu je
pretio da će ga najuriti i vratiti u Englesku. Niko drugi se nije javljao za
mesto šefa policije, niti njegovog zamenika.
Tako je SoPeng odmah primljen za zamenika šefa pohcije mada nije imao ni dana
iskustva na tom poslu. Ah SoPengu nije bilo potrebno iskustvo, on je imao svoj
dar. A imao je i Tik Po Taka za pomoćnika.
SoPengov plan je bio briljantan. Koristeći policiju Singapura, preuzeo je Takov
posao i naterao Takove rivale da rade za njega. Drugi samsengi nisu mogh ništa
drugo nego da se povinuju Takovim naredbama.
Na taj način je zaveden red u Strani noći. Za manje od dve nedelje, uhvaćen je
vinovnik krvoprohća u burdelju. Bilo je veoma interesantno što to nije bio Tak,
već jedan suviše ambiciozni član rivalskog tonga. Dokazi protiv njega bih su
strašni. Šef pohcije i guverner su se potrudih da se suđenje obavi što pre a
isto tako i egzekucija. Tako su građani mogh da prestanu da besne i da se plaše.
Mesec dana posle zapošljavanja SoPenga, život u Singapuru se normahzovao.
SoPeng, koji je tada imao dvadeset godina, postao je najčuveniji čovek u
Koloniji.
Koristio je svoj dar da bi sakrio ubistvo svog
polubrata koje je sam počinio a sakrio je i planiranje mnogih ubistava.
SoPeng je savetovao Taku da počne da zarađuje na opijumu. Počeo je da Takovim
novcem kupuje zemlu severno od Kolonije. ZaposUo je H.N. RidUja, direktora
Singapurskog botaničkog vrta koga je upoznao u lovu na tigrove, gde ih je poveo
Tak da bi sreU tanđiana koji je bio Zao Hsia.
SoPeng je pustio RidUja da sadi svoje omiljeno Para drveće i uskoro su imaU
začetak najveće plantaže gume u oblasti. SoPeng se potpuno posvetio poslovima.
Unajmio je mladića koga je sreo na uUci kraj svoje kuče. Uskoro su postaU bUski
kao braća. Pozvao je svoju braću da rade za njega. Otac mu je umro od
dizenterije na Javi. O majci se ništa nije znalo, mada je SoPeng dao dosta novca
ne bi U je našao.
Vreme je prolazilo. Plantaža je rasla. SoPeng je, koristeći i dalje Takov novac,
kupovao druge firme i poslove uvek u najbolje vreme - po najboljim cenama.
Upoznao je i oženio se Kineskinjom i ona je kao mašina počela da rađa svake
godine po jedno žensko dete. AU, SoPeng nije bio zadovoljan. Tandiani su rekU da
se pojavio jaz izmedu SoPenga i Taka oko toga kako da se vode poslovi. Jaz je
bivao sve veći, nesuglasica sve češče. Tak je želeo da izade iz posla i
očigledno je bilo da je SoPeng odlučio da mu u tome pomogne.
Vlasti su našle leš Tik Po Taka kako pluta po zaUvu jednog jutra. Svaka istraga
je odmah obustavIjena. Mada je napustio poUciju, SoPeng je zadržao čvrste veze
sa onima koji su ga naslediU ...
- AU, šta je bilo sa onim najvažnijim - prekinula je Šisei dugu priču - šta se
dogodilo sa smaragdima tandiana?
- Ah, smaragdi tandiana - reče Senđin - pa, dogodilo se da tanđiani nisu bili
obazrivi za vreme učvršćivanja moći njihovih neprijatelja. Pošto se Zao Hsia
nije vratio, oni su poslali druge. Videh su gde su pogrešiH. Bili su ubeđeni da
sin izdajice Liang može da ubedi majku da vrati smaragde tanđianima, koje je
ukrala od oca. MisUU su da če Zao Hsia uspeti da ubedi polubrata da se rati sa
njim u Zudi kako bi počeo da na pravi način proučava Tautau, što je bilo njegovo
pravo i njegova dužnost.
Umesto toga, samo su prouzrokovaH nove smrti u nameri da zaborave i oproste.
Još su oklevaH da pokažu svoju punu moć. Liang i SoPeng su biH tanđiani.
Štaviše, biH su iz prve nasledne Hnije i moraH su da ostanu živi po svaku cenu,
mada je sve ukazivalo da treba da bude suprotno.
Tako su tanđiani slaU emisare da nađu Liang i njeno blago. Sve im je propalo.
Nisu našli ni nju ni smaragde. SoPeng i članovi porodice držani su na oku ne bi
li se otkrilo daznaju nešto o smaragdima, ali nije bilo nikakvog znaka da znaju,
niti da su bilo kada znali. Cak su držali na oku i mladića koga je SoPeng
pokupio sa uHce a koji je sada bio upravnik plantaže kaučuka. Videli su kad je
umrla SoPengova žena. Znali su da se oženio drugom ženom i da je ona počela da
mu rađa sinove, jednog za drugim. Njegove kćeri su umrle jedna za drugom kada je
Malajskim poluostrvom zavladala kuga.
Tanđiani su držali SoPenga na oku ali se nisu mešali. Samo su čekali na neki
znak da se pojavi i da vide ima li negde smaragda. Šta je drugo trebalo da
rade?
Zao Hsia je rekao istinu. Njegov deda, i SoPengov, umirao je polako. Bila mu je
potrebna snaga
smaragda koji su biU kao lupa iU pokretač mantre: oni su uzimaH energiju
membrane kokoroa i zadržavali je u sebi. U tim smaragdima bila je energija
milenijuma i rasla je i razvijala se, udarajući od jedne strane do druge,
udarajući od jednog kamena do drugog, postajući sve snažnija.
Broj devet je bio veoma značajan jer se pomoću njega utrostučavala energija
membrane kokoroa. Bilo koji broj ispod devet stvorio bi drugi oblik, čiji bi
uglovi napali membranu, oduzeli joj energiju i konačno zapretili njenom tkivu...
- Sta bi bilo da se pokida membrana kokoroa? - pitala je Sisei.
Senđin se zagledao u nju.
- Dogodila bi se smrt - rekao je. - ČuU bismo njen ton koji sada odjekuje kao
eho. Smrt, i još više smrti.
Šisei se sa nekim sastajala. To je bio pravi šok za Sendina. Nije mogao da
poveruje da se nešto promenilo otkad je on bio u Zudiju. On je bio toUko okrenut
sebi da mu je bilo teško da poveruje da se nešto dogadalo dok je on bio odsutan.
Senđin nije nikada rekao nijednu reč protiv Siseinog dečka: nije ni morao. Ona
je osećala njegovu metalnu auru kako pada poput noći i kako se skuplja kada god
bi Đeiđi bio u bUzini.
Đeidi je studirao prava na Toadiu, najboljem univerzitetu u zemlji. Bio je među
deset najboljih u svojoj generaciji. Sisei je bila zaljubljena u njega. Đeiđi je
imao sve što mu je bilo potrebno da je osvoji, samo nije imao ono jedno i
najvažnije - Senđinovesimpatije.
Đeiđi je bio očaran. Kada ga je upoznala, njega
je interesovala samo jedna stvar: njegova karijera. Ali uskoro je počeo da se
više interesuje za Šisei nego za karijeru. AH to njoj nije bilo dovoljno.
Sendinu je to bilo savršeno jasno, mada se pitao da li je jasno i njegovoj
sestri. Ona je sebe još uvek videla u nevinom stanju deteta koje je za njih
oboje postojalo u Asami: nije još mogla da shvati da u sebi nosi seme zla i
dobra, a kamoli snagu da ih pokrene. Sendin je to, naravno, znao bolje od nje.
Posmatrao je kako Đeidi sve dublje tone. Šisei nije shvatala kako se odražava
njena volja na mladića, kako ga obavija kao zavodljivi miris. Senđin je shvatio
da ona nije svesna da vitla svojom aurom svaki put kada se Đeidi pojavi i da on
sve dublje tone pod njenu opčinjenost.
Šokirala se kad je Đeiđi izbačen sa univerziteta. Nije dolazio na predavanja,
nije polagao ispite, nije više učestvovao u debatama koje su bile deo obuke na
poslednjim godinama studija prava.
Da li je moguće da Šisei nije shvatala da njen Ijubljeni Đeidi može da bude samo
na jednom mestu a ne na dva istovremeno. Dakle, ako je bio stalno sa njom, nije
mogao da bude na univerzitetu. Đeidi je digao ruke od prava. Ni najmanje ga više
nisu interesovala. Njegovo obožavanje Sisei bilo je robovsko: što joj je više
davao, ona je više zahtevala.
Senđin je kao opsednut posmatrao kako ga ona isisava. Ona je bila neumorna,
nezasita, kao kurva. Mahala je svojim darom a da toga nije bila svesna. Nije
bila svesna ni toga kao što ni Hahasan nije bila svesna svog ponašanja. Paralela
i upoređenje su bili strašni i zato, što je više Sendin mislio o tome sve je
više bio ubeđen da mora da spase Šisei od nje.
Tada je odlučio da ubije Đeidija.
Nije hteo baš da ga ubije, to bi bilo beskorisno: hteo je da učini nešto što će
da povrati Šisei, da je izvuče od detinjstva, da joj otvori oči prema
stvarnosti. Želeo je da ona shvati kakav je njen dar i šta on može da proizvede.
MisUo je da je to pre svega, i iznad svega, njegova dužnost. Ko če voditi računa
o njoj, sad kad Hahasan nije tu, ako on ne vodi?
Sta je Šisei razmišljala za to vreme? Da li je bila svesna kakav utisak
proizvodi na Đeidija? lU je namerno zatvarala oči pred istinom zbog svoje
potrebe?
Ona nije mislila ni na Đeidija ni na Sendina u to vreme.
Njenim umom je dominirao monstrum Hahasan, koju je volela, kojoj je još uvek
htela da se vrati: želela je da se popne na njeno krilo, da se pritisne uz njene
grudi, da sluša lagano kucanje njenog srca, da zatvori oči i zadrema u divnoj
tišini.
A onda bi se, kao krik, pojavio užas koji je Hahasan nosila u sebi, pratio bi
je, pulsirao u tami njene sobe, ispunjavajući noć zagonetkama, pitanjima na koja
nije mogla da da odgovore: Kako sam je ostavila? Kako sam mogla da joj se
dopadnem? Da li me voU? Da U me zaista voU?
Svako neodgovoreno pitanje ju je bolelo i ona se sve više savijala oko Đeiđija.
Mnogo pre nego što je Sendin odlučio da ubije Đeiđija, Šisei je pomisUla da bi
trebalo da ga uništi ali nije bila spremna da to prizna čak ni Sendinu. Da joj
je on tako nešto predložio, ona bi se užasnula. Da U je shvatila da mora da
uništi Đeiđija koji ju je obožavao da bi se oslobodila monstruma Hahasan koji je
još uvek tutnjao njenim srcem, kidajući uvek po jedan njen deo kada bi se
pojavio? Ne još. AU, uskoro.
Senđin je odlučio da, ako Đeiđi treba da umre, njegova smrt mora da posluži
Tautauu: on će morati da preda svoju energiju membrani kokoroa - srca stvari.
Kad je krenuo da obavi taj posao Senđinu je bilo jasno da je Đeiđi savršena
žrtva. On nije bio fizički nevin, ali je bio čist na mnogo drugih načina.
Njegovo obožavanje Šisei nije imalo nikakvih zadnjih namera. Kada ga je Šisei
upoznala, on je bio arogantan mladi čovek, siguran u svoju superiornost nad
drugima i u svoje mesto u društvu. Šisei je uspela da ukloni njegovu aroganciju
i svu izveštačenost. Sada, na pragu uništenja, on je bio čovek pun vrlina.
Kada ga je Senđin ubijao, bio je kao jagnje. Nije se čak ni branio. Bio je
potpuno obuzet svojim obožavanjem Sisei, nesvestan bilo čega spolja.
Senđin je proveo dosta vremena razmišljajući o tome kada da uništi Đeiđija.
Mislio je sada da je pogrešio i da nije odabrao pravi trenutak, pitajući se da
li je njegova smrt imala pravog efekta na njegovu sestru.
Sendin se popeo na veliki krevet na kome su Đeiđi i njegova sestra vodili
Ijubav. Njihova tela su bila isprepletana, mišići zategnuti. Pružali su mnogo
zadovoljstva jedno drugom. Senđin nikada neće zaboraviti pogled Siseinih očiju
kada je on uhvatio Đeiđija za glavu, zakrenuo mu vrat i slomio ga izmedju trećeg
i četvrtog pršljena. Bilo je to kao da je pucnula suva grana na vetru.
Šiseine oči su bile blede - takve su uvek bile kada bi vodila Ijubav. Gledala je
u Senđina šokirana, preplašena, ne verujući. Senđin je zbog toga pomislio da
nije odabrao pravo vreme.
Istina je bila da je bio suviše sebičan, da je želeo više za sebe, da je želeo
da prekine čin koji je Đeiđi
mogao da obavi sa Šisei a koji je njemu lično zabranjen. Bio je to san koji je
on stvorio od želja i nade. I sada, kada je odgurnuo mrtvo telo Đeiđija sa
Sisei, zastao je iznad nje dopuštajući senkama svog tela da prodru u nju, mada
mu to nije bilo dopušteno.
Šisei se pokrila pred njim, kao da je neki radoznali stranac, i to ga pe strašno
povredilo. Hteo je da odbaci mogućnost da sada natera svoju sestru da odraste,
da je poduči nečemu.
Ona mu je pljunula u lice. Senđin ju je udario. A onda, pošto je ona počela
histerično da urla i da se bacaka, vezao joj je članke kaišem svilene pidžame
koju je imala na sebi.
Pojanje starih runa već je počelo u njegovoj glavi. Sada ih je izgovarao, a
njihovo ponavljanje nateralo je da težak vazduh u prostoriji zavibrira. On je
radio na tome da pripremi i sebe i Šisei za ono što je tek trebalo da dođe.
Sisei je buljila u njega širom otvorenih očiju i izvikivala uvrede. I to je bik
potrebno, i to je bio deo rituala, pa je zato nije ponovo udario. Uskoro će
shvatiti da ona može da nastavi i sama, bez
To je bilo pre nego što je iskovao sopstvene noževe. Koristio je nož koji je
kupio u radnji. Kleknuo je ispred Đeiđijevog leša i počeo je da skida kožu sa
njega onako kako je nalagao ritual. Sisei je buljila sa nevericom. Bila je
šokirana. Gušila se. Onda je povratila. Ah, nije mogla da skloni pogled s
užasnog prizora. Nije mogla čak ni da se pobuni protiv onoga što je on radio.
Sve je to otišlo već predaleko. Ona je takođe bila bhzu kokoroa, osećala je
vibriranje membrane u srcu stvari. U prostoriji se osećala sihna, moć koja je
sve više rasla.
Šisei je skinula svoj kaiš sa članaka i, istegnuvši se preko krvavog kreveta,
posegnula je za Senđinom.
Oni su prešli granicu koja je delila one koji su biii svesni postojanja kokoroa
i onih koji su znali kako da ga koriste. Ali, ovo nije bila Kšira: nije bio ni
Tautau. Bilo je to nešto drugo, nešto novo, nešto što su sami stvorili.
Tog dana 1980. godine, strašan zemljotres potresao je Japan. Epicentar je bio u
Tokiju. Seizmolozi su ttili zaprepašćeni ponašanjem Zemlje.
Na drugoj strani okeana u Kini, tandiani u skrovištu Zuđija, osetili su grčenje
kokoroa i sa zaprepašćenjem su pogledali jedan drugog.
Mubao je naročito bio ispunjen strahom. On se sećao šta je video na kornjačinom
oklopu koji su izvadili iz vatre: “Poplava, uragan, bes oluje, detonacija
energije. A posle potopa, smrt. Njen ton čujemo svakodnevno i on nas vodi. Ka
smrti, i još više smrti.”

Treća knjiga

Pre zore Akegata

“Čovek koji se ničega ne boji moćan je kao onaj ko se plaši svakoga.”
Fridrih fon Siler

TokioVašington Vest Bej Bridž
Njujork
Leto, Sadašnjost

Kada se Nikola vratio kući video je da je od nje napravljeno bojno polje. Kuća i
čitavo imanje bili su okruženi koncentričnim krugovima policijaca iz Tokijske
policije. Nisu ga prepoznali pa su ga pustili da prođe kroz spoljne krugove, dok
ne kontaktiraju nekoga na višem položaju i ne pitaju šta da rade.
Prva pomisao mu je bila Justina. Srce mu se sledilo u grudima.
- Može li neko da mi kaže šta se zbiva? - pitao je ali niko nije mogao, ili
nije hteo, da mu kaže. Samo su buljili u njega kamenim očima.
Zadržali su ga dosta daleko od kuće. Postajao je sve uznemireniji jer nije znao
šta se zbiva sa Justinom.
Ugledao je tada Tomi kako se pojavljuje između policajaca. Pozvao ju je. Išla je
prema njemu, žurila je.
- Lajnirsan?
- Hai. Iznenađeni ste što me vidite, detektivu.
- Nisam iznenadena, radoznala sam. Izgledate nekako drugačije.
Protrljao je nadlanicom obraz obrastao dlakom.
- Izgledam li drugačije zbog brade ili zbog toga što su mi obrazi opaljeni
vetrom?
- I još nešto - reče Tomi, zagledavši se u njegove oči. - Ovo je srečan
trenutak. To što si sada došao, svakako je znak neba. Neophodan nam je tvoj
stručni savet klimnula je glavom Ijudima koji su okruživali Nikolu i ono
poslušno stadoše u stranu.
- Šta se ovde zbiva?
- Povešću te kod Nangisana - reče Tomi - on je unutra.
- Sta je sa mojom ženom? - pitao je Nikola. - Da li je dobro? Šta se dogodilo?
Tomi baci pogled na njega.
- Dogodilo se svašta. Ali, nemoj da se plašiš, tvoja žena je nepovredena.
- Onda je ona unutra, sa Nangisanom? Tomi im je krčila put kroz falangu
policajaca.
Popeli su se stepenicama engave, kroz vrata koja su čuvala dva policajca sa
šlemovima na glavi i zaštitinim prslucima. U rukama su držali mašinske
revolvere.
- Sta je to? - pitao je Nikola, pokazavši na stražare.
- U ratu smo, Lajnirsane - reče Tomi, skidajući cipele. - Svi smo u ratu.
Nikola odbaci svoje blatnjave planinarske cipele. Spustio je ranac na zemlju,
odbacio parku koju je ionako skinuo čim se spustio sa planine.
- Justina?
Vrata od pirinčanog papira kliznuše u stranu i Nangi prođe kroz njih.
- Nikola! Hvala Bogu. Molbe su mi uslišene.            - Nangisan - Nikola se
nakloni.
Dva čoveka se pozdraviše očima. Tomi nije
nikada ranije videla da Nangijevo lice tako sija. Posmatrajući sada taj čudesni
susret počela je da shvata posebnu vezu između ta dva čoveka: bilo je to više od
bHskosti oca i sina.
- Gde je Justina? Gde mi je žena?
- Otišla je - reče Nangi. - Pre osam ati je odletela u Ameriku.
Svestan koHko mu je prijatelj potresen, Nikola reče dok ga je srce bolelo.
- Zašto je sada otišla? Šta se tamo dogodilo? Tomi kaže da smo svi u ratu.
- I jesmo - reče Nangi.
Teško se oslanjao na svoj štap sa drškom u obliku glave zmaja. Nikola je video
kako mu je umorno i izborano lice. Nangi pokaza rukama.
-   Udi, Nikola. Umi se ovde. Imamo čaja i kolača. Imamo hrane. Dođi u svoju
kuću. Ješćemo, i ja ću ti ispričati sve šta se dogodilo - bar onoliko koliko ja
znam, što, moram da priznam, nije baš previše.
Šisei je imala jednu jedinu prijateljicu u životu. Kiku je bila nežna kao cvet
trešnje prema kojem je i dobila ime - tako se bar u prvi mah činilo Šisei. Kiku
se pripremala da bude gejša. Sisei ju je upoznala na časovima plesa. Kiku je
imala neki čudan mir u sebi - mir cveta koji se priprema da otvori latice suncu
ili ptice koja će raširiti krila na vetru. Tom miru se Šisei divila.
Kiku je mogla da sedi u propisanoj poziciji gejše - sa nogama savijenim ispod
kukova - mnogo časova. Samo je pomalo pomicala noge malo pomerajući težinu da bi
smanjila strahovitu napetost koja se stvarala u mišićima i zglobovima.
To što je Šisei postala dobra igračica, nije bila
zasluga njenog instruktora plesa već Kiku. Ona je otkrila Sisei tajnu mirovanja,
naučila ju je vrednoj lekciji koja će joj koristiti tokom čitavog života.
Šisei je mislila na Kiku i mirnoću kada je Daglas Houv proleteo kroz njena
vrata, razbivši auru tišine i razmišljanja koju je ona pažljivo izgradila oko
sebe posle telefonskog razgovora sa bratom blizancem, Senđinom.
Njihov kratak razgovor, kao krv u vodama punim ajkula, oslobodio je opasne ali
do sada dobro kontrollsane elemente u njenom životu. Vode koje su bile mirne,
prema tome nisu krile nikakvo iznenađenje, odjednom su postale uznemirene,
nesigurne, pune opasnosti.
U to uzburkano emocionalno more upao je Daglas Houv. Lice mu je zračilo od
trijumfa, oči su mu bile ispunjene radošću zbog pobede, tako da nije primetio
suze koje su sijale u uglovima Siseinih očiju.
- Došao sam čim sam čuo! Nisam mogao da verujem - vikao je i lice mu je sijalo
od uzbudenja. - To je suviše dobro! To je savršeno! Ščepao ju je u naručje,
počeo je da je steže tako snažno da ju je to skoro zabolelo. - Upleten u
ubistvo! O, Šisei, to je dobro, bolje nego što sam ikada mogao da zamislim! To
mu je za onaj lov na divlje guske na koji sam ja bio poslan noćas. - Vrteo ju je
u krug i vrteo. - To si i planirala sve vreme, zar ne? Isuse Bože. Kunem se da
je najsrećniji dan u mom životu bio onaj kada si ušla u moju kancelariju!
Sisei je oduvek znala da je Houv svinja ali je na to bila zaboravila i odgurnula
ga je dalje od sebe, kao nešto što će možda moći kasnije da iskoristi. Nikada
joj nije palo na pamet da bi Houvova okrutnost mogla da se okrene protiv nje
lično.
A bio je tu, ipak, taj Daglas Houv koji je skakao i radovao se kao majmun pred
drvetom punim banana. To joj se gadilo, ali i stidela se. Nije bilo nikakvog
iznenadenja u njegovoj reakciji. Ipak, ona je samo ojačala Šiseinu odluku da
krene putem koji je sama za sebe odabrala. Koristila je svoj bes kao štit protiv
obrta u životu koji joj se dogodio posle samo jednog telefonskog razgovora.
Sendin je dolazio: bila mu je potrebna. Sta je time mislio da kaže? Da li je
njen plan time doveden u opasnost? Bolje da o tome ne razmišlja. Znala je da će
njene hrabrosti i odlučnosti nestati kao dim u letnje veče...
Leto. Šisei se ponovo vratila u prošlost, u ono leto sa Kiku koja je sebe
posvetila tome da od svog života načini umetničko delo. Ali, nije samo to
privlačilo Šisei. Izrazivši tako rano želju da postane geiša, Kiku nije samo
prihvatila disciplinu i posebno tešku dužnost, ona je istovremeno pokazivala
čeličnu volju odbacivši roditelje i diktat društva koje je smatralo da u tekirei
- pravim godinama, žensko čeljade mora da nađe odgovarajućeg muškarca da se uda
za njega. Snaga te odluke bila je harizmatska za Šisei, koja se i sama osećala
kao autsajder u jednom društvu, toliko vezanom raznim normama. Bio je to još
jedan dokaz više vrednosti seišinšugija, trijumfa volje nad fizičkim, filozofije
koju je ona prihvatila tokom zastrašujućih napada i demonstracija emocionalnih
bura Hahasan ...
- Ja sam uradila samo ono zbog čega si me angažovao - rekla je Šisei, odjednom
veoma skomno - šta bi, inače, ti uradio da si bio na mom mestu?
- Ali, ti si to tako mudro uradila rekao je Houv.
- Naučila sam to od tebe - rekla je Šisei iskre
no. - Ti si mi dao sve što mi je bilo potrebno da dobro obavim taj posao.
... dve devojke, Šisei i Kiku razeovarale su satima o mnogim značajnim stvarima.
Za Sisei su ti razgovori biH značajni, kao njena spajanja sa Sendinom.
“Ništa ne traje večito u ovom tužnom svetu” - rekla je Kiku jednom. - “Svet
cveća i vrba koji sam ja odabrala stvoren je od iluzija, zato i nije čudo da su
za mene najvažniji dobar ukus i stil.” Ona je naučila kako da izvede iki, ono
što može jedino prava geiša, da ima šika. Opet je tu bila mirnoća usred pokreta,
tišina usred buke, senka u svetlosti.
Kiku, veoma disciplinovana, bila je uvek sama. Ona je žudila za društvom, kao
što neki Ijudi žude za hranom da bi živeli. Šisei ju je upoznavala sa raznim
mladićima ali njima je bilo najvažnije kako da se zavuku izmedu njenih butina.
Mada je Kiku bila gejša, ona ipak nije mogla sebi da dopusti da spavao unaokolo
sa svima. Njena reputacija je morala da bude bez ijedne mrlje.
U jednom trenutku, obema devojkama postalo je jasno da Ijubav - romantična
Ijubav o kojoj su pisane priče i komponovane pesme, stvarane drame - ne može da
bude deo njihovih života ako prihvate seišinšugi i umetnost i principe koji ih
aktiviraju. Shvatile su jednog vrelog letnjeg popodneva da su ti principi
različiti ...
- Drago mi je što si toliko zadovoljan - rekla je Šisei Houvu.
- Zadovoljan? - Houv je dreknuo. - Pobogu, ženska glavo, ja sam oduševljen,
uzbuđen. Ti si rešila svoje i moje probleme odjednom. Brisling je bio nemoguć.
On nikada nije bio zadovoljan onim što sam
mu davao. Uvek je želeo više. Nisam želeo da se sazna za njegovo njuškanje po
Džonson institutu.
- Čemu istraživanje? - pitala je Šisei. Mir kokoroa, sama srž njenog bića. Svet
se okretao oko svoje ose u tom trenu.
- Zar ti nije jasno? - odgovorio je Houv pitanjem. - Učinio bih sve što bih
mogao da ga do kraja uništim. Ja se ne igram s Brendingom. MisUm da shvataš. Ja
sam se udaljio od te operacije. BrisHng je vodio računa o tome. AH, Brending je
postao svestan da mu se nešto sprema. Ovo je sada fantastično: jedan i drugi su
nestaH sa scene jednim udarcem. Zaboravi na ekologe sa kojima radiš. Traćiš
svoje dragoceno vreme. Pošto sada znam da je gotovo sa Brendingovom poHtičkom
karijerom, žeHm da radiš za mene.
Šisei je pomisHla kako je njemu lako da je digne iz položaja roba.
- Mogao bih stalno da koristim tvoj talenat. Stitila bi me od opasnosti, čuvala
bi moje područje kao dobro istrenirani mastif. Preplašila bi svakoga ko bi
pokušao da nasrne na mene.
Šisei je misHla Kako je opasno pretpostavljati tako nešto. Srećna sam što sam
odavno naučila tu lekciju ...
Bilo je nešto drugo kod Kiku što je privlačilo Sisei kao magnet. Bila je toga
svesna pre nego što je jedne noći našla zgodnog mladog samurajskog ratnika kako
kleči na tatamiju, u dnevnoj sobi Kikuine kuće. Srce je prestalo da joj kuca,
pretvorilo se u tečnost koja je pretila da istekne iz njenog tela zbog
nezemaljske lepote mladog ratnika. A taj ratnik je bila Kiku!
Kiku se osmehnula kad je videla izraz prijateljičinog Hca.
“I to je gei, umetnost geiši” - rekla je. Okretala
je glavu levodesno da bi Šisei videla kako je doterana. - “Da li ti se sviđa?
Kažu da samo žene mogu da uspešno odigraju mušku ulogu na sceni jer jedino žene
imaju čistotu i savršenstvo koje se zahtevaju od heroja. Kako izgledam?”
Izgledala je višenego fantastično: naterala je Šisei da se zaljubi u nju. Bila
je to još jedna važna lekcija koju je Šisei naučila od Kiku: postoji samo jedna
stvar koja je u životu važnija od umetnosti a to je kokoro - srce stvari.
Kontrolisana umetnost, kontrolisanje iluzija dopušta onome ko se u tome izvešti
da kontrohše misli i emocije Ijudi. To je za žene bio vrhunac moći, ideal kome
svako treba da posveti život. Bila je to, u stvari, spoljašnja manifestacija
seišinšugija, trijumfa volje...
Koristeći iki, tako da on nije mogao da vidi iza njene fasade šta u stvari misli
i oseća, Šisei reče:
- Ti me ne želiš, Houve - okrenula se i pošla da sipa piće sebi i njemu. Bilo
joj je potrebno da se smiri, da prikupi tamne kutove svoje psihe, da se ispuni
sna gom, da dode do onoga što joj je bilo potrebno, korak po korak.
- šta hoćeš? Viski? Votku? - pitala je.
- Votku - reče Houv - mogao bih da popijem galon votke a noćas, kada je
Brending zaključan u ćeliji, mi ćemo slaviti. Napiču se ko zemlja jer su sada
svi moji problemi rešeni.
... Šisei je shvatila da bi, uz svoj dar i vrata koja otvara Kiku, mogla da
postane najslavnija geiša u Japanu. Ali čemu? Moć koju je mogla da stekne u tim
krugovima bila je ograničena. Njena publika bi bila premala da zadovolji njenu
želju za vladanjem. Mada je mogla da zabavlja i da utiče na bogate i moćne, to
su ipak bili samo pojedinci. Pozornica geiše je bila premalena. Šisei je morala
da se pojavi na široj sceni.
A tu je bio i Sendin o kome je trebalo da inisli. Znala je da on nikada ne bi
dopustio da ona posvcii život svetu vrbe. Imao je genijalni plan i ona je bila
dct tog plana.
Koliko puta joj je kasnije ponavljao: “Šisci, nc mogu to da obavim bez tebe.” Te
reči, prošaputanc u delikatnu školjku njenog uha, mogle su samo da povcćaju bol
koji joj je nanosio bockajući je iglama s mastilom satima, danima, nedeljama,
mesecima.
Houv je prosuo pola pića po košulji, toliko je bio uzbuden. Šisei je morala da
mu sipa drugo. U meduvremenu je skinuo košulju i kravatu. Sada, nag do pojasa,
posegnu za svojom čašom.
bisei je razmišljala o sebi na pozornici okupanoj svetlošču reflektora,
zapaljenoj obožavanjem mladih Japanaca. Kao da je i sada videla tu želju i to
obožavanje u očima ovog čoveka. Osetila je zadovoljstvo zbog toga ah on je bio
tako grozan da sada nije želela ništa drugo nego da ga se što pre otrese i da
što pre završi ovu šaradu koju je bila primorana da igra.
On je iskapio piće, privukao ju je k sebi, gurnuo joj je svoje hce sasvim bhzu.
Dah mu je smrdeo na alkohol i trulež. Zavrtelo joj se u glavi od njegovog daha,
od njegove grubosti, kao da je to uticalo na nju shčno radijaciji u Nagasakiju
koja je uticala na Hahasan.
Nežno se oslobodila iz njegovog nespretnog zagrljaja i rekla:
- Zašto ne sačekamo sa proslavom dok moj posao ne bude obavljen do kraja?
Houv se zagledao u nju.
- Kako to mishš? Sve je gotovo. Brending je u zatvoru.
- Ah, još ništa nije dokazano i neće biti dok ja
ne okončam posao - osmehnula se, misleći na pozornicu kojom je vladala dok
Senđin nije došao po nju. - Zeliš da završim ono što sam počela, zar ne? Zato me
plaćaš. Zeliš da sve bude dokazano i da nema prilike za bežanje, da ne može
ništa da se promeni.
Houv klimnu glavom, ne shvatajući sa čim se slaže ...
... jednog dana Šisei je otišla kod Kiku kući. Videla je da je Kiku otišla. Nije
dolazila na časove plesa već nedelju dana. Nije bilo ni traga od njenih
roditelja i sestara. Seljaci koji su sada stanovali u toj kući pojma nisu imali
ko je tu živeo ranije. Kuća je bila prazna kada su se oni uselili pre tri dana u
nju. Kao da Kiku i njena porodica nisu nikada postojali, kao da su bili plod
Siseine mašte. To je bilo nemoguće. Ali, kakvo je drugo objašnjenje postajalo?
Šisein učitelj plesa nije obraćao pažnju na njena pitanja kuda je Kiku otišla.
Kada je zamolila Hahasan da se raspita po komšiluku šta se dogodilo, nije mogla
da sazna ništa šta se zbilo sa porodicom. Ali, Hahasan je lagala ...
Houvovi dlanovi su ostavili vlažne tragove na glatkoj površini bara dok je čekao
drugo piće. Tresao se od uzbuđenja. Počeo je da se smeje.
- Nije znao šta mu se sprema kada sam tebe poslao da mu smrsiš konce. Jadni
Brending - reče promuklim glasom.
Šisei je nastavila da mu se osmehuje, ponovo pokazujući svoj talenat, savršena
ikona, dok se njena budućnost jasno videla kao odraz u bazenu ...
Kako to da je Hahasan lagala? Lagala je, jer ona ne samo da je znala kuda je
Kiku otišla već i ko ju je poslao na taj put. Zašto? Šisei je shvatila mnogo
godina kasnije, kada je već bilo kasno, kada joj je život već bio toliko
promenjen da sve to i nije bilo važno.
Hahasan više nije mogla da trpi snažnu vezu koja se formirala između Šisei i
Kiku. Zato je naredila senseiu da je oslobodi straha. MisUla je samo na sreću
Šisei. Ona je želela da njena deca budu srećna a sve drugo nije bilo važno, zato
se i žrtvovala da bi ih podigla kao što bi ih podizala njena sestra da je imala
hrabrosti i snage.
Sreća se nije računala. Hahasan nije biia baš načisto šta bi to moglo da bude
sreća. Mada je, možda, u detinjstvu naslutila šta bi to moglo da bude, sve je
to uništeno atomskom eksplozijom koja je odnela njenu porodicu u Nagaskiju.
Život se obračunao sa Hahasan pre nego što je bila spremna da ga prihvati. Izvio
je njenu neformiranu hčnost, privezao ju je za katarku dužnosti. U tom procesu
njeno srce se pretvorilo u led. A onda je, sa svakim napadom, bivalo razbijeno
na deset hiljada delova.
Šisei to, naravno, ništa nije znala u vreme kada je Kiku nestala, a i da jeste
to ne bi napravilo nikakvu razUku. Ona ne bi shvatila, niti bi bila sposobna da
oprosti, sebičnost Hahasan koju je ona sakrila pod formom altruizma. Ona bi
uradila što je namerila da uradi jer je njena staza bila zacrtana, karma.
Kao i Sendin pre nje, i ona je napustila gnezdo, svetihšte, skrovište, zatvor u
kome je bila od dana kada se rodila.
Hahasan i sensei su otišU iz njenog života. AU, nisu biU zaboravljeni. Nikada
neće ni biti.
Šisei, gledajuči Houva, reče:
- Ostani ovde. Pozvaču tvog vozača Majka da te odvede do kola.
Houv je odmahivao glavom.
- Majk je noćas slobodan.
Šisei je to, naravno, već znala.
- Pa, ne možeš da ostaneš ovde - rekla je i sagnula se da ga podigne sa poda -
ja ću te povesti kući.
Nikola reče:
- Ako je Justina otišla u Vest Bej Bridž, moram da idem za njom.
Savio je pisamce koje mu je Justina ostavila. U njemu nije ništa pisalo šta se
dogodilo ili kako se ona oseća. Samo je napisala kuda ide. Napisano je kao da
očekuje da ga nikada viŠe neće videti.
Nangi i Tomi izmenjaše poglede.
- Dok ne otkrijemo sve o dorokusaiu, mislim da to ne bi bilo mudro - reče
Nangi.
On je već rekao Nikoli sve što je znao: ispričao mu je sve o napadu
kompjuterskog virusa na centralni sistem kompanije. Rekao mu je sve o sumnjama
koje o njemu gaje Kusunda Ikuza i Nami. Govorio mu je o svojoj ideji da uvede
drugu kompaniju u savez, pričao mu je o informacijama koje je sakupio Pak Rat o
vezi između Ikuze i Kilan Oroši, kćerke predsednika Nakanoa.
- Nisam se već tri dana čuo sa Pak Ratom - rekao je Nangi - pokušavamo da ga
nađemo.
- Ali, šta se ovde dogodilo? - pitao je Nikola. - Još mi nisi rekao ...
Nangi mahnu rukama. Ustao je. Noge su mu se ukrutile jer je hramao više nego
obično kada je krenuo napolje i počeo da obilazi kuću. Bilo je još više
policajaca pored drveća i izmedu žbunova. Svi su imah specijalnu opremu.
Nangi pokaza tamnu fleku na tlu koja je bila
oivičena belom kredom. Khmnu zatim glavom Tomi, koje izvadi crnobele
fotografije.
Nikola ih uze. Bile su to shke s istrage.
- Ko je to?
- Covek po imenu Han Kavado - reče Nangi. - On je bio jedan od Pak Ratovih
Ijudi. Vrlo dobar. Na moj zahtev, Pak Rat ga je postavio da prati Justinu ..
j” Nikola podiže glavu:
- Da je čuva.
  Nangi khmnu glavom.
- Mada nisam stvarno verovao da je ona bilo u kakvoj opasnosti, predosećao sam
da će biti ...
- Prokletstvo, šta se ovde dogodilo?
- Dogodio se dorokusai - reče Tomi - on je bio ovde sa tvojom ženom. Ne znamo
šta se dogodilo sem da ih je Han Kavado video. Dorokusai je postao svestan
njegove bhzine - kucnula je po shkama. - To je rezukat.
- A Justina?
- Nepovređena - reče Tomi - kohko ja mogu da odredim.
- Šta to znači? - Nikola se okrenuo Nangiju. - Zar te nije nazvala?
- Nije - reče Nangi. - Ja sam saznao tek kada su Ijudi s aerodroma nazvah
Jazavasana i upozorih ga da je napustila zemlju.
- Ljudi na aerodromu upozoreni su još ranije na vas dvoje kada smo mishh da
postoji opasnost od Crvene armije - objasnila je Tomi - hteh smo da pratimo tebe
i tvoju ženu.
Nikola je vratio fotografije.
- To je onda to. Ja ču poči za njom. Moram da znam daje dobro. Moram da budem
sa njom.
Nangi reče:                                                          .
o
: .II
- Ma koliko saosećam sa tobom, Nikola, moram da ti se usprotivim. Ti znaš da je
ona krenula tvojoj kući u Vest Bej Bridž. Običan telefonski poziv rekao bi tita
se dogada. S druge strane, potreban si ovde. Dorokusai je ovde. Tu je rat. On je
očigledno pokušao da te se dočepa preko Justine. Zar ne vidiš da je dobro što je
ona otišla dalje iz ratne zone? Hočeš li da je stvarno vratiš u tu opasnu
oblast? A to ćeš učiniti ako je pratiš do kuće.
“Pratiš do kuće.” Nikola se pitao zašto mu se ta rečenica urezala u pamet. O,
Isuse!
Odvojio se od njih i krenuo prema svojoj dvorani za vežbanje. Odgurnuo je
poklopac na podu, kleknuo i gurnuo tatami dalje od sebe. Tomi i Nangi su ušli u
salu i buljili su u njega.
Posegnuo je rukom u rupu i našao je kutiju. Izvadio ju je. Kada ju je otvorio,
video je da je šest smaradga nestalo a da je plavi somot iskidan.
- Isuse Bože - šapnu Nikola - to je želeo. Smaragde. Kanzacu je bio u pravu.
Bili su mu potrebni. Ali, zašto?
Bilo je jasno da je dorokusai nekako nagovorio Justinu da mu pokaže gde su
skriveni smaragdi. Nije je krivio. Uz pomoć dorokusaia, Justina je bila
bespomoćna.
Nikola je zahvalio proviđenju koje ga je nateralo da razdeh smaragde. Bar je
preostahh devet smaragda bilo bezbedno. Za sada. Sećao se da ga je Justina
videla kako zavija paketić. Daje videla adresu? Cak i da nije, mogla je da se
doseti. Ona je mogla znati, čak i ako nije, ona je znala kome je poslao smaragde
na čuvanje.
Nikola ustade.
- Moram da idem - reče - moram da nadem Justinu.
- Ispravka - reče Nangi - ti, najpre, moraš da čuvaš sebe. Nečeš moči da
sačuvaš Justinu niti kompaniju koju ti je njen otac poverio ako budeš mrtav.
- Kakve veze imaju Tomkin industrije s ovim?
- Imaju i te kakve - reče Nangi - to je deo rata. One su napadnute zajedno sa
Sato internešenelom, baš onako kao što je dorokusai napao tebe.
Nikola je još uvek gledao sumnjičavo u Nangija.
- Slušaj me - reče Nangi - bar me saslušaj pre nego što bilo šta odlučiš.
Nikola klimnu glavom.
Tomi pogleda prema vratima. Nekoliko čuvara je bilo suviše blizu, tako da su
mogli da čuju razgovor.
- Mislim da bismo morali da nastavimo diskusiju na nekom drugom mestu - rekla
je.
Duboko u kući, u privatnim odajama gde nije dopušteno policiji da uđe, sedela je
Umi u sobi šest tatamija. Kad su HJih troje ušli, ona je ustala i spremila se da
ih ostavi da razgovaraju. Nangi ju je zaustavio.
- Neophodna si nam ovde - rekao je, i Umi je opet sela.
Svi su se sada smestili na tatami pa se Nangi obrati Nikoli.
- Čak i pre što si se sukobio sa dorokusaiem, Umi je predosetila opasnost. Ona
je videla tamu kako se formira iza noći. Ona je osetila prazninu i veliko zlo
koje će zapretiti stabilnosti sveta. Čula je glas Žene pauka od Amerindian Hopi.
Osetila je da dolazi led. Hopi veruje da Žena pauk diže svoj glas samo kad se
najavljuje veliko zlo. Glas Žene pauka okreće se protiv drugog sveta, onog koji
je bio pre ovoga, sa namerom da uništi njegove zle stanovnike.
Tomi je bila fascinirana.
- Sta to sve znači?
Umi je okrenula svoje lepo, čisto lice prema njoj i rekla je:
- Nemezis Žene pauka je budan i aktivan. Ona preti tkivu života. Mogu da čujem
korake. Oni odzvanjaju kao zvono.
- Umi oseča dorokusaia - reče Nangi - osetila ga je one noći, oseća ga sada.
Vidiš, Nikola, mitovi su prepleteni kao grane drveća, starog i iskrivljenog i
šire se iz jednog izvora. Sumnjao sam da je postojala veza izmedu ličnog napada
dorokusaia na tebe i napada Nami na firmu Sato. Ako si ti bio Siro ninđa bio si,
dakle, bespomoćan u ratu koji je bio na vratima. Bio sam, dakle, u pravu.
Zaćutao je, pa je nastavio.
- Nami je napao nas - Sato i Sfinks - u tvom odsustvu. Ne verujem da je to
koincidencija. Ikuza me je gurnuo u ugao a ja sam bio ubeđen da sam našao način
da ga prevarim. Preuzevši Nakano industrije, bio sam ubeđen da ću zavarati Nami
i zadržati tebe kao partnera. Njihov cilj je bio jedino Odeljenje za razvoj i
istraživanje koje sam godinama negovao. Mislio sam da sam našao način da
postignem kontrolu nad Nakanom, ubacivši jednu nevidljivu klauzulu u ugovor.
Očigledno je da je Ikuza računao na to. Juče sam pregledao ugovore. Tačno, ja
sam dobio Nakano, ali Nakano je sada samo prazna školjka u kojoj nema ničeg
vrednog. OdeIjenje za razvoj i istraživanje je, pre nekoliko nedelja, prebačeno
u manju kompaniju koja ima neke zarđale rafinerije. Ta kompanija nije potpadala
pod ugovor o spajanju. Ja je ne posedujem i nikada je neću posedovati.
- Onda je čitav dogovor bio samo podvala? - reče Nikola.
Nangi klimnu glavom.
- Bio sam uvučen u rat a da to nisam ni znao. Sada shvatam uvlačenje Namija u
Nakano industrijc. Nami je koristio Nakano kao mamac da nas navučc, Nikola.
.- Ali, ti sada poseduješ veći deo Nkanoa - reče Nikola.
-   Ne posedujem ništa vredno - reče Nangi mrzovoljno - u stvari, Nakano će ove
godine biti u gubitku za četiri stotine miliona jena bez svog Odeljenja za
razvoj i istraživanje. To sve preti Sato internešenelu a, isto tako, i Tomkin
industrijama. Bojim se da ću morati da potražim pomoć na drugoj strani.
- Misliš od Namija? Nangi klimnu glavom.
-   Možeš da se kladiš da je Nami spreman i sposoban da mi pomogne, ali to neće
biti pomoć i spasavanje već preuzimanje, kao što se dogodilo Nakanou.
- Glupost - reče Nikola - možeš da se obratiš Tomkinovom međunarodnom
preduzeću, možemo da dobijemo pozajmicu ...
Ali, Nangi je već odmahivao glavom.
- Zar mishš da Ikuza to nije predvideo? MITI zabranjuje japanskim kompanijama
da uzimaju pozajmice od stranih firmi i banaka - MITI je, uz Nami bio najmoćnija
organizacija u Japanu jer ako bi japanska firma propala preuzeh bi je stranci a
to je nešto što MITI, i naravno Nami, ne mogu da dopuste. Ako nešto brzo ne
učinimo da zaustavimo krvarenje, obe naše kompanije biće u opasnosti i ponuđene
na prodaju. A to je nešto za čim i žudi Kusunda. On žeH tajnu Sfinks T-PRAM
kompjuterskog čipa. AH, to je naše vlasništvo koje čak ni Nami ne može da nam
uzme. Tako je Kusunda rešio da nas otkupi. Kada nas jednom bude
posedovao imaće i tajnu T-PRAMa Nangi uzdahnu. - Žao mi je Nikolasan.
- Istorija - reče Nikola - koristi jedino ako se njom služimo kao lekcijom za
sadašnjost.
- Hai - da - Nangi se duboko nakloni. Bio je zahvalan za Nikohno razumevanje.
Razumevanje japanskog. - Sadašnjost je ono čime sada treba da se pozabavimo.
- Oprostite, Nangisan - ubacila se Tomi - ah, tu je još dorokusai koga ne smemo
da zaboravimo.
- Da - reče Nangi - dorokusai. Znamo nešto više o njemu sada, Nikola - on je
opisao odlazak u Svileni drum i šta su tamo otkrih - vezu između
silovanjaubistva Mariko, plesačice, i dr Hanamija, kojeg je dorokusai svakako
ucenjivao.
- To je tačno - reče Nikola i ispriča im kako je shvatio u kakvom se stanju
nalazi i kako je dorokusai, u stvari, otrovao njegov mozak ih jedan njegov deo.
- Imamo još nešto više - reče Nangi - mi sada znamo ko je dorokusai. On ...
U tom trenutku u sobu uđe uniformisani pohcajac. Tohko mu se žurilo da se nije
držao uobičajenih rituala. Samo je gurnuo papir Tomi u ruku. Kad ga je
pročitala, ona je prebledela.
- Šta je bilo? - upita Nangi.
- On je nestao, Nangisan - reče Tomi zaprepašćena.
- O kome govorite? - pitao je Nikola.
- O dorokusaiu - reče Tomi.
- Njegovo ime je Senđin Omuke - reče Nangi - on je komandant u pohciji. Bar je
to bio dok se nije našao sa Justinom. Jutros se nije javio na posao. Dogodilo se
nešto čega mi nismo svesni ...
- Tandian je pohcajac? - zaprepastio se Nikola.
- Da - reče Tomi - on mi je bio šef. Zato je tako lako mogao da protura lažne
informacije o tome kako Crvena armija želi da vas ubije. - Mahnula je porukom.
- Znamo kuda je otišao. Jutros rano je uhvatio avion, koristeči lažan pasoš i
dokumenta. To i nije tako teško, kada znamo kakvu moć poseduje.
- Kuda je Omuke krenuo? - pitao je Nangi.
- U Ameriku - u Tominom glasu se osećao užas
- u Njujork.
Nikola je samo kriknuo:
- Justina!
Skandrel je držao aparat u ruci i pitao se šta će sa tim. Proučavao je to čudo
tehnike užasnutom očaranošču čoveka koji drži škorpiona na dlanu ruke.
Našao je aparat u đubretu u susednom stanu. Bilo je krvi, tamne i suve naHk na
prosuto vino, video je i neke komadiče, najverovatnije kosti, aU Skandrel nije
bio siguran. On je bio stručnjak za kompjutere a ne za anatomiju.
One noći kada je Kilan došla kod njega, čuo je kako je nešto tupo udarilo u
susednom stanu pa je hteo da pogleda šta je to. Bio je to čudni zvuk, utoHko pre
jer je znao da je stan prazan. Pričalo se da je neki ojabun Jakuze kupio taj
stan za svoju kćerku. Počeo je da ga sređuje, aH onda mu se nešto nije dopalo
kako gradevinski preduzimač radi. Stan je sada bio sav razrušen i u njemu nije
moglo da se živi. Pitao se štaje to moglo da lupi u praznom stanu.
San je probudio Skandrela tog jutra. Nije se sećao šta je sanjao ah je onaj
udarac dao težinu njegovom snu i on se probudio okupan u znoju.
Možda je upravo zbog tog sna i odlučio da
pregleda susedni stan ali je ipak sačekao da svane i da Kilan ode svojoj kući.
Sačekao je da odu i komšije na posao i da zgrada ostane mirna kao zapadnjačka
crkva.
Ulazna vrata nisu bila zaključana što je već bilo čudno. Skandrel je sebe
zamišljao kako, kao detektiv na filmu, upada u opasnu zonu: devojka u haljini od
crnog moarea ulazi u njegovu kancelariju, puši cigaretu, moh ga da sledi čoveka
koji pokušava da je ubije. On je sledio čoveka do njegovog skloništa
Na sve strane izlomljen beton, komadi dasaka, kante sa bojom, žice. Osećao se
miris prašine i još nečega. Skandrel pomish kako bi ova scena, da je ovo film,
bila snimljena u crnobeloj tehnici.
Ah, za razhku od heroja filma, Skandrel je bio užasno uplašen. Ćinilo mu se da
mu srce udara tako jako da bi neko, ko bi stajao ispred stana, mogao da ga čuje.
On se zbog toga čak vratio kroz ceh mah stan i pogledao kroz vrata. Prazan
hodnik zevnu prema njemu. Nije se čulo čak ni zujanje hfta. Bio je sam sa svojim
mishma, preplašen sopstvenom maštom. Eto šta mi se dogada zato što sam mladost
proveo u bioskopima.
Kada se vratio u stan, koncentrisao se na zid sa kojeg se čuo onaj tupi udarac
koji je prodro u njegov san. Najpre je video tamnu mrlju čudnog obhka. U njenom
centru drvena obloga zida bila je slomljena i Skandrel ugleda komadiće kože,
kostiju i kose. Neko je bio bačen na taj zid noćas. On je to čuo. Neko se tukao
... ah, zašto ovde, u ovom praznom stanu? Zašto?
Uz jedan zid bilo je nagomilano đubre. I Skandrel bi propustio da vidi mah
magnetofon, baš kao što je to propustio Kusunda Ikuza jer ga je Pak Rat sakrio u
praznu konzervu, da nije počeo da pretura po toj gomih. Ispod starog “Asahi
Simbuna” našao je kon
zervu i u njoj aparat s osetljivim mikrofonom za snimanje kroz zidove. Kroz moje
zidove pomisli Skandrel. Uzeo je aparat i požurio da izađe iz stana. Ali, najpre
je proverio da li je hodnik prazan da ga neko ne bi video.
Skandrelovi prsti se stegoše oko aparata kada je sada razmišljao o tome kako ga
je našao. Znao je da bi trebalo da odsluša šta ja snimljeno na traci, ali plašio
se. Njegovi šefovi u Nakanou obučili su ga kako da poštuje mere bezbednosti.
Naučili su ga da nejiosi kući ništa što je vezano za MANTIS jer tu neće biti
obezbedenja. Skandrel je sada najviše na svetu želeo da baci ovaj magnetofon i
da zaboravi na njega. To bi bilo i najrazumnije. On je možda držao u rukama
optužbu protiv sebe i dokaz da je prekršio mere bezbednosti. Šta će njegovi
šefovi da kažu kada to saznaju? Bili su fanatici bezbednosti. Neprestano su
ponavljali frazu: “Kršenje bezbednosti se neće tolerisati u Nakanou.” Problem je
bio u tome što on na sve to nije obraćao pažnju. Bio je suviše zauzet.
Unikiću ovo mislio je Skandrel kao da sam kriminalac koji krije tragove zločina.
Kako to da je tako brzo od detektiva postao kriminalac? Gadio se sam sebi i
rešio je da baci magnetofon što pre bude mogao. Žalio je što ga je radoznalost
naterala na oVo.
Ipak, kada je došao do toga da baci magnetofop, nije mogao. Morao je da sazna
šta je snimljeno na traci. Sranje pomislio je. Prst mu je oklevao iznad dugmieta
za uključivanje. Ako je ovde snimljen njegov razgovor u stanu, onda znači da je
on još uvek pod nečijom pashom.
Gurnuo je aparat u džep od pantalona, izašao je i predao se zagušljivom vazduhu
Tokija. Krenuo je u Ueno park a onda se setio nečeg drugog. Ako mu je
stan bio pod prismotrom, onda je bio i on. Nije mogao da sluša traku na javnom
mestu. Kuda da onda ode?
Nije znao. Hvatala ga je panika. Odjednom se našao usred opasnosti. Ljudi -
pojma nije imao koji - posmatrali su ga, snimali njegove razgovore, koliko je
znao pratili su svaki njegov pokret. Zašto? Svakako zbog MANTIS programa. On je
bio dokazani kompjuterski genije i samo ga je to zanimalo. Već ie počeo da radi
na drugoj fazi programa. Kako je rekla Sisei mozak Košnice je bio tako brz da je
mogao da onemogući MANTIS. Laserski tranzistori sastavljeni od posebnih opni - a
ne od indijum fosfida i aluminijum galijum arsenida, već od monokristalinskog
dijamantskog filma - bili su pogodni za veliku elektronsku mobilnost on se, u
stvari, čudio zašto su Amerikanci koristili baš njih, ali Skandrel je znao da će
sve to raditi u njegovu korist. Efekat usmeravanja - tako što su elektroni koji
su nosili podatke u kompjuteru bili pretvarani u svetlosni talas - je davao
brzinu tranzistorima i sve je to moglo da se koristi da bi se MANTIS spirale
prenosile brže. Skandrel je morao da modifikuje svoj program virusa da bi ga
prilagodio laserskim čipovima Košnice.
Sada je bio tako preplašen da je samo mogao da se osvrće preko ramena i da se
trese od straha da ga neko ne prati. Mislio je na filmove koje je video i onda
je odlučio šta će da radi.
Sat i po se vraćao sopstvenim tragom, ulazio je i izlazio iz prodavnica, jurio
uskim ulicama. Koristio je podzemnu železnisu i autobuse, silazio je i ulazio u
poslednjem trenutku.
Najzad, kada je bio siguran da ga niko ne prati, ako ga je uopšte neko i pratio,
krenuo je prema Kilaninom stanu.
  Nikola je zamolio Nangija da krene sa niim nt aerodrom. Kada je Tomi ponudila
da ga vozi, Nikola jc samo rekao:
- Vi ste potrebni ovde, detektivu. Vi znatc ivoju dužnost.
Nikola je zamolio Tomi da obavesti niujoriiku policiju i zatraži da zaustave
Senđina na acrodroinu Kenedi. Tomi je to uradila. Na osnovu svedočcnja vl,”s
nika Svilenog druma, bilo je dovoljno indicijc da budc optužen. Dala je Nikoli
ime i broj telefona dctckiiva koji će se baviti ovim slučajem u Njujorku.
Umi je ušla u spavaću sobu gde se Nikohi u.urbano pakovao, bacajući stvari u
kofer.
- Postoje mnoge stvari o kojima bi Nangi žclco da razgovara sa tobom, ali zbog
pristojnosti ncćc. On pripada staroj školi, a ja ... Dobro, ja shvatam staru
školu i poštujem je, ali ja vidim mnogo dalje, vidim mnogo više, ali nisam
toliko važna. Da li shvataš?
Nikola zastade sa nekoliko košulja u ruci.
- Uvek slušam kada ti govoriš, Umi - rekao je - zar nije uvek bilo tako?
Umi mu tada priđe i uhvativši ga za bradu, okrete mu glavu levo i desno.
- Šta je to što vidim, Nikola? Drugačiji si.
- Ja sam tanđian - reče Nikola.
- Nisi drugačiji zbog toga - reče Umi - ti si rođen kao tandian, to si nasledio
od majke.
Nikola je bio zaprepašćen.
- Ti si to znala?
Zaprepastio se kada je ona klimnula glavom.
- I Nangi je znao?
- I Nangi je to dobro znao.
- I niko mi to od vas nije rekao? Osmehnula se.
- Niko nam ne bi verovao - rekla je ubedljivo - 4ije bilo naše da ti kažemo.
Nikola je bacio košulje u kofer.
- Ponekada - reče - ja još ne mogu da verujem.
- Nisi drugačiji zato što si tandian - reče Umi, gledajući ga istim pogledom
kojim je proučavala tekstove o kulturi i mitologiji.
- Ja sam sada jači, Umi. Jači sam mnogo više nego kada sam bio samo ninda.
Umi ga je gledala pravo u oči.
- Dorokusai je blizu - rekla je - bliže nego što veruješ ili što možeš da
zamisliš.
- On je već prešao pola sveta - reče Nikola i nastavi da se pakuje. - Imaću
dosta posla da ga uhvatim.
- Cuvaj se. Tvoja nova moć u prvi mah može da te zaslepi, sve dok ne shvatiš da
ta moć može da bude i slabost. Imaš još tolko toga da učiš, Nikola - Umi gaje
posmatrala kako se pakuje, ne skidajući pogled sa njegovog lica. - Glupo je
govoriti o razdaljini ili vremenu kada se govori o dorokusaiu, jer moraš da se
usredsrediš na moć uma. I na iluziju. To su obeležja dorokusaia.
- Dakle, upozoren sam - završio je pakovanje. Zatvorio je torbu, podigao je.
- Nemoj olako da shvataš upozorenje i pretnje - reče Umi.
Nikola se sada prvi put osmehnuo.
-   Ne moraŠ da mi veruješ ali, to ne shvatam olako. Zato sam i molio Nangisana
da me otprati na aerodrom. Imam ideju, ali je veoma opasna, ne samo za mene već
i za Nangija. Želim da to znaš, sada, pre nego što kažem Nangisanu.
- Verujem ti, Nikola - reče Umi - a veruje ti i Nangi.
Bilo je to sve što je trebalo da kaže i Nikola joj je bio zahvalan za podršku.
- Postoji nešto što ćeš ti morati da uradiš, Umi - reče Nikola. - Biće mi
potrebna pomoć u Njujorku. Kada odem na aerodrom, hoću da obaviš jedan
telefonski poziv. Nemoj da koristiš ovaj telefon, niti tvoj. Nadi javnu
telefonsku govornicu. Zapamti ovo - dao joj je jedan telefonski broj na
Menhetnu. - Neka zvoni što duže. Ncmoj da prekidaš vezu. Neko će podiči
slušaUcu. Ako čuješ muški glas, reci: “Budi spreman, sutra.” Tačno to. Ako se
javi žena, reci da poznaješ Tik Tika. Pitaj kada će se vratiti muškarac. Zapamti
vreme i nemoj da zaboraviš da ga prebaciš na japansko. Reci da ćeš zvati opet i
prekini vezu. Pozovi u odredeno vreme i, kada čuješ muški glas, reci: “Budi
spreman, sutra.” Hoćešto da uradiš?
Umi klimnu glavom.
- Hai.
Nikola je opet bio zahvalan zbog prijatelja koje je imao. Okrenuo se da pođe.
- Umi, još nešto. Nemoj da kažeš Nangiju. On će samo brinuti.
Umi ga je posmatrala crnim inteUgentnim očima. MisUo je da će nešto da mu kaže
aU onda kao da se predomisUla. Naklonila se, sklopljenih ruku.
- Do viđenja, Nikolasan - rekla je, koristeći formu punu poštovanja.
Nikola joj se naklonio.
- Domo arigato, Umisan - rekao je, zahvalivši
JO.
Justina je sedela pored trećeg prozora džinovskog aviona 747-SP. Gledala je u
oblake koji su se
gomilali ali nije videla ništa. Bila je zagledana u svoju dušu.
Cega se sećala od susreta sa Senđinom Omukeom? U stvari, bilo bi bolje da se
pita šta je bilo dopušteno da se seća. Tautau, koji je Senđin primenio na nju,
još uvek joj je opijao um držeći njene svesne misli podalje od njega i onoga
što ju je naterao da uradi.
Mislila je o tome kako je došla u Japan. Osećala se kao da je vreme koje je tamo
provela bilo nekako stisnuto, da je sve bilo tako intenzivno kao da je život
provela tamo mada je, u stvari, provela samo četiri godine. Čitala je jednom
ispovest nekog vojnika iz pešadije, iz vijetnamskog rata, koji je doživeo nešto
slično njoj. I ona je, kao i on, osećala da je vreme bilo promenjeno, da je bila
obuzeta čudnom kulturom, da nije mogla da komunicira sa Ijudima iz svoje okoline
- ukratko, osetila je destabilizaciju svakodnevnog života, što je moglo da
dovede do slamanja stvarnosti.
Justina je ubedivala sebe da joj se baš to dogodilo. Sada je i letela kući zbog
toga, zar ne?
Odjednom ju je zabolela glava. Posegnula je za aspirinima koje je imala pri
ruci. Krenula je ka toaletu prolazom između fotelja, da bi popila lek sa mlakom
vodom.
Vratila se na svoje sedište. Smestila se pored devojčice koja je izgleda
putovala sama. Zatvorila je oči i uskoro je zaspala.
Sanjala je Senđina. On je bio beli tigar koji ju je proganjao kroz, suncem
obasjanu, džunglu.
Kao dete, Justina je najviše volela tigrove u zoološkom vrtu. Uprkos tome,
nikada nije videla belog tigra uživo. Videla ga je samo na fotografijama.
Sendin, beli tigar, jurio je za njom. Ali umesto da je ujede, on je progovorio.
Kada je progovorio da li beli tigrovi
govore?, govorio je Honinim glasom. “Neću imati sopstvenu porodicu. Sam sam.
Odabrao sam da budem sam” - govorio je beli tigar glasom psihijatra. Beli tigar,
širom otvorenih očiju čučnu, sede, i stade da čeka, strpljiv kao Bog.
Justina je u svom srcu osećala samo sažaljenje za ovu veUku zver. Bila je tako
ogromna, tako tužna. “Ti si tako usamljen” - rekla mu je. - “Lutaš kao oblak
iznad prenaseljene zemlje. Kako možeš to da podneseš?”
Beli tigar je lupkao repom i bilo je to kao lupanje srca: dumdum. “Kada sam bio
dete, često sam bio sam. Često sam plakao i stideo sam se svoje slabosti.
Vremenom sam to prevazišao.”
“Slabost? Ne” - reče Justina. - “Bol u tvojim očima je ožiljak na tvojoj duši.”
Htela je da dodirne i pomazi veUku zver, da je uteši.
Zver joj se osmehnu: “Duh mi je čist” - reče beU tigar - “ja sam bez emocija pa
mi ne treba sažaljenje.”
Justina je videla da to nije tačno i, progutavši svoj strah, zagrUla je veUku
zver.
U tom trenutku, beU tigar poče da se raspada. Ispod maske zveri, stajala je
Honi. Počela je da nešto govori Justini i ova je znala da je to veoma važno.
Napela je uši da čuje. AU, na Honinom Ucu već su se pojavile Unije, maska je
spala i ispod nje se pojavio Uk Senđina Omukea. Čak i u snu, Justina se pitala:
“Da U poznajem ovog čoveka? Da U sam ga videla ranije?”
Srce joj se sledilo u grudima. Osetila je kako joj se u grlu formira krik: grk
ju je bolelo od napora. Pokušala je da korakne unazad, da se skloni, aU nije
mogla. Znala je da će umreti ako se ne pokrene, aU nije imala kuda da ode.
Zaprepašćena simbolikom svoga sna, počela je da se budi.
- Aaaah! - uzdahnula je i zadrhtala.
- Davam je dobro?
- Mohm?
- Drhtite - rekao je tanak glasić na sedištu pored nje. Bila je to devojčica
koja je čitala neku knjigu otkako su uzleteli. - Jestebolesni?
-   Nisam - reče Justina i učini napor da se osmehne. Naslonila je glavu na
naslon sedišta. - Bio je to samo san.
- Moja majka kaže da ne treba da se bojim snova
- reče devojčica. - Jestese vi uplaših?
- Da - reče Justina i osmeh joj postade jasniji. - Mislim da sam se uplašila.
Devojčica poče da kopa po svom rancu i izvadi čokoladu.
- Uzmite Snikers - rekla je - uvek se osećam bolje kada to pojedem. Imaju
unutra karamelu.
Justina je morala da se nasmeje.
- Hvala ti - uzela je slatkiš i počela da ga odvija.
- Znaš šta, ovo je suviše za jednu osobu. Kako bi bilo da podelimo?
- Sjajno! - oduševila se devojčica. Posmatrajući kako mala usta proždiru
slatkiš
Justina oseti u tome veće zadovoljstvo nego što je imala od svog uživanja u
jelu.
- Kako se zoveš?
- Marta.
- Ja sam Justina - osmehnula se. - Drago mi je što smo se upoznale.
- I meni - reče Marta, i pojede slatkiš do kraja. :            - Putuješ sama?
Marta načini grimasu.
- Mama mi je u Njujorku a tata u Tokiju.
- Velika razdaljina - reče Justina. Marta je bila tužna.
- Razveli su se pre nego što se tata odselio.
- O - reče Justina kao da je otkrila nešto što nije smela - ipak, viđaš ih
oboje. A još ideš i u Japan, stalno.
- Da! - oduševi se Marta. - Volim Japan. Imam prijatelja tamo. Žao mi je kada
moram da ih ostavim. - Ali, njeno lice je govorilo da nije tužna zbog tih
prijateIja koje mora da ostavi.
- Želim nešto da vam pokažem - rekla je Marta i ponovo počela da kopa po rancu.
Izvadila je komad papira, savijen u rolnu, stegnut mašnom.
Skinula je mašnu, razvila papir i pružila ga je stidljivo Justini.
- Sama sam to nacrtala.
- Pa, to je predivno - oduševila se Justina. I zaista je bilo lepo: Marta je
nasHkala divni japanski pejzaž, sasvim jednostavno, tako lepo i čisto. Bilo je
nešto u tom crtežu od lepote i čistote zemlje, što Justina nikada nijemogla da
opiše rečima.
- Nacrtala sam nešto slično za tatu - reče Marta. - Bio je tako ponosan. Odmah
je odneo sliku u kancelariju. Ovo je za mamu.
- Ona će biti ponosna na tebe - rekla je Justina i vratila joj crtež. - Veoma si
talentovana.
- Hvala - reče Marta - nikada nisam mnogo radila niti sam se mnogo trudila oko
crteža.
- Ponekad neki Ijudi lakše rešavaju neke stvari od ostalih - rekla je Justina,
misleći na Nikolu i na to kako bi ona bila ponosna da je ona Martina majka i da
dobije takav crtež. - Crtež ti je stvarno divan.
Marta se pomače na sedištu dok je vraćala crtež u ranac.
Justina, želeći da zadrži njenu pažnju, reče:
- Šta to čitaš? Mora da je zanimljivo. Otakako smo poleteli, držiš glavu
zabodenu u knjigu.
- To je knjiga o dve devojčice - reče Marta - jedna nije imala prijatelja.
- To je strašno tužno - reče Justina i stvarno je mislila tako.
-   Da, ali je još tužnije šta je bilo sa drugom devojčicom - reče Marta. - Ona
nije imala porodicu. Mislim da je to tužnije, a vi?
Justina pogleda devojčicu, njeno pegavo lice, nevine plave oči, odeću koju je
nosila - bluzu, suknju, cipele i čarape, kao neka odrasla osoba - srce joj se
istopilo. Prvi put, posle toliko meseci, ona dotače svoj stomak i ne oseti
gubitak, krivicu ili uznemirenost.
Jedno dete je ovde pomislila je. Raste u meni, ja ga hranim. Kada izade, hiće
sićušno i hespomoćno, i trehaće mu mnogo Ijuhavi. Martine reči: “Mislim da je
tužnije biti bez porodice nego bez prijatelja” - odzvanjale su joj u mislima.
- Da - reče Justina - prijatelje uvek možeš da nađeš i stvoriš, kao što ti imaš
drugarice u Japanu, kao što smo se sprijateljile ti i ja. Ali, najtužnija stvar
na svetu je kada nemaš porodicu.
Skandrel je slušao šta je bilo snimljeno na traci dok je čekao da se Kilan Oroši
vrati kući. Imao je pristup u njen stan jer je lično smislio kompjutersku bravu
za zatvaranje vrata. “Ovako je bolje” - ubedio je Kilan - “nećeš morati da
brineš o ključevima a i mnogo je bezbednije.”
Bledog lica, Skandrel uđe u minijaturnu kuhi
nju. Nasu Santori viski u čašu, trudeći se da shvati svc što je čuo sa trake.
Kusunda Ikuza ga je zaprepastio.
Sručio je viski u grlo, nasuo još jednu čašu pa popio i nju. A onda se vratio u
dnevnu sobu gde je, na stočiću, stajao magnetofon kao neka opasna zver, spremna
da bude puštena. Ponovo je preslušao traku.
Sedeo je, držeći glavu u rukama, buljeći u zver, kada se Kilan pojavi na
vratirna.
- Zdravo, Skandrele - pozdravi ga. Nije znao da li je bila iznenađena što ga
vidi. Oni su povremeno tako upadali jedan kod drugog. - Šta ti je to?
- Naša prošlost - reče on, ne skidajući pogled sa magnetofona - i, možda, naša
budućnost.
Ponovo je pustio traku.
Kilan nije ništa rekla dok traka nije istekla. On nije mogao ništa da pročita na
njenom licu: kao da je bila mrtva ili kao da se koncentrisala. Onda je rekla:
- Odakle ti to, do đavola? Pogledao ju je.
- Nisi imala pojma da te slede i snimaju?
- Nisam - pokaza magnetofon. - Čije je to? On sleže ramenima.
- Sada je moje. Našao sam ga u susednom stanu. U napuštenom apartmanu -
ispričao joj je o čudnom udarcu koji je čuo iz praznog stana dok je ona bila kod
njega. - Kao da je lubenica udarila o pločnik ili čovečja glava o zid. - Rekao
joj je zatim šta je našao, sasušenu krv i komadiće kostiju u rupi na zidu.
- Treba dosta snage da se razbije Ijudska glava - reče Kilan.
- Da. Treba dosta snage - video je kako joj mozak smišlja kombinacije. - Hej, o
čemu misliš? - pitao je.
- Misiim ko bi to mogao da bude, da se uvuče u
prazan stan i da bude dovoljno jak da razbije Ijudskti glavu. To je neko veoma
okrutan i snažan.
- Znaš li nekoga ko bi to mogao da uradi?
- Možda - reče ona - da. - Pokazala je magnetofon. - Šta ćeš sa tim?
Skandrel reče:
- Hteo sam da ga dam nekome koga poznajem.
- Je li? Kome?
Skandrel je oklevao. Plašio se tog trenutka.
- Tomi.
- Uh! Toj kučki? - Kilan je kriknula. - Nemoguće. Imam bolju ideju.
- Bolju za mene ili sebe?
- Ponekad si veoma ciničan - reče Kilan i sede kraj njega. Osmehnula se. -
Damožeš da razmišljaš drugačije od mene? Treba da ti bude jasno da će sve ono
što ja uradim biti najbolje za tebe i mene.
- To još ne znam.
- Zašto si došao ovamo ako ne zato da bi potrežio moju pomoć?
-   Bilo mi je potrebno bezbedno mesto da pustim traku. Ne znam da U me još drže
na oku.
Kilan pogleda njega pa magnetofon.
- Traka dokazuje da ne slede samo tebe - reče ona. - U drugim okolnostima,
dopalo bi mi se da čujem kako na traci izgleda moje vodenje Ijubavi.
eii   - Hriste, da li je ovaj stan pod prismotrom?
- Pojma nemam. ivt    - Bio sam obazriv.
Kilan se nasmeja.
- Svakako. Ja te poznajem. Detektiv u duši. Skandrel se pobuni, zagledan u zver
na stolu.
- Tako - reče najzad - šta hoćeš da uradiš sa tim?
Odneću ga osobi koja ga najviše želi.
- Ko je to?
Kilanine oči sinuše i na usnama joj se ukaza osmeh.
- Kusunda Ikuza - reče.
Skandrel poskoči, kao da ga je udarila eiektrična struja.
- Oduvek sam znao da si luda - rekao je - ali sve do sada nisam znao koHko si
luda.
- Smiri se i razmisU o svemu - reče Kilan - Ikuza će nam dati sve što žeUmo za
ovu traku. A zašto i ne bi? Biće već dovoljno strašno ako se sazna za moju i
njegovu vezu, aU dokazi o njegovom manipuUsanju Nakano industrijama sasvim će ga
uništiti.
Skandrel je ustao i hodao je goredole ispred nje, pogledajući na zver na
stočiću.
- ZnaŠ, sećam se kada si pre mnogo godina bila mala i kada si htela da se
družiš sa nama na uUci. Neko od nas je hteo da te preplaši i izazvao te je da
staviš ruku u vatru. MisUU smo da ćeš pobeći glavom bez obzira i da ćeš nas
ostaviti na miru - posegnuo je prema njoj, uhvatio ju je za desnu ruku i okrenuo
joj je dlan. Palcem je pratio njene ožiljke. - Nazvala si nas foiirantima, sve
si nas postidela pa smo ti dopustiU da se družiš sa nama. NazivaU smo te tada
Lošim društvom. Bila si to tada a nisi se ni danas promenila. Bilo smo tako maU,
nismo ništa znaU. Sada znamo nešto više.
Kilan se zagleda pravo u Skandrelove oči i reče:
- Kako možeš tako da govoriš? Zar ne vidiš da te Kusunda iskorišćava? On je
prava moć iza Nakanoa: moj otac je samo prošlost. Daju ti mrvice za tvoj rad i
to zahvaljujući Kusundi. Ti si stvorio MANTIS i šta si dobio za to? Ništa. Što
je još gore i dalje ćeš dobijati ništa. Koiiko puta moram da te na to podsetim?
Radiš
kao pas za Kusundu. A zašto? Ko profitira zbog onoga što ti stvaraš? Ko treba da
profitira od toga? Bacila mu je cinični pogled.
- A da ti kažem još nešto, ja volim ove ožiljke. Oni su deo mene, važan deo,
kao odlikovanje. Oni kažu da nisam ustuknula: oni kažu da sam dobra kao bilo
koji dečko na ulici, da sam isto tako čvrsta i sposobna i mnogo, mnogo
pametnija.
- I luđa, ne zaboravi. Nasmejala se.
- Ali, preživela sam. Moja karma je da preživim. Imam mozga da ih sve potučem,
Skandrele.
- Ali, Kusunda Ikuza - odmahnuo je glavom - on je drugačiji. Zar ti se ne čini
da bi on mogao da bude pametniji od tebe?
Kilan odmahu glavom.
- Aa - onda se iscerila, skočila i uhvatila magnetofon. - Ovo je naša karta za
obećanu zemlju. Tu je sve što smo ikada želeh. - Poljubila ga je u obraz.
Skandrel pogleda na prazan stočić. A onda tužno reče:
- Ah, ja već imam sve što sam želeo. Kilan ga nije čula. Otišla je.
Pohcajci su došh po Šisei. Bih su učtivi i uglađeni, čak. Ona ih je očekivala i
pošla je sa njima bez opiranja. Mada detektiv koji je rekao da se zovi Elbimerl,
nije to rekao ah bilo je jasno da se Brending pozvao na nju kao ahbi. Elbimerl
je rekao da je pohcija primila anonimnu prijavu o lešu u Brendingovim kohma.
Ništa se nije drugo znalo o onome ko je pozvao, sem da je bio muškarac. Rekao
joj je da su zadržah Brendinga jer je osumnjičen za ubistvo Dejvida Bri
slinga. Zbog poznatog neprijateljstva između Brendinga i Houva, bilo je mnogo
razloga da se Brending ispituje nadugačko i naširoko. Šisei je shvatila da
policija mora da nade motiv za ubistvo. Zato su i hteii da nju ispitaju.
Naravno, oni nikada neće otkriti istinu. Poziv koji je uputila one noći iz svoje
kuće kada je .ubila Brishnga, bip je namenjen grupi za pomoć čiji je broj
zapamtila kada se radilo na projektu Košnica. Njima je dala i kopiju kliuča
Brendingovih kola.
Dok su Sisei i Brending bili na svečanoj večeri, grupa je uzela kola, stavila
Brislingov leš u prtljažnik. Vratih su kola na isto mesto na koje ih je on
ostavio.
Šisei je odgovorila na sva pitanja detektiva Elbimerla što je bolje mogla.
Jedino nije pomenula da je u svojoj kući zatekla Brishnga kada se vratila da
uzme večernju tašnu. Rekla mu je sve što je moglarNije znala kohko im je
Brending rekao. Nije smela da kaže nešto zbog čega će početi da razmišljaju.
- Vi i senator Brending ste prijatelji - reče Elbimerl posle izvesnog vremena,
brišući sos od paradajza s usana.
Išh smo na svečanu večeru zajedno - reče Šisei - nije to prvi put da smo se
družih posle posla.
Elbimerl je dobro pogleda. Isceri se i pokaza gomilu snažnih zuba.
- Divim se senatorovom ukusu.
- Izvinite, zašto bi vam naš odnos bio zanimljiv, sem ako niste voajer?
Elbimerl se iskreno nasmeja i pokaza da ima smisla za humor, ali se brzo
uozbiljio.
- Vi ste senatorov ahbi.
- Zar hoćete da mi nametnete da bih lagala za njega zbog Ijubavi?
Detektiv sleže ramenima.
- Ne bi bilo prvi put.
- Dve stotine i pedeset drugih Ijudi videlo je senatora Brendinga na svečanoj
večeri.
- Ali prema vašoj izjavi - Ebimerl pogleda u beležnicu - vi i senator ste
stigli u Belu kuću oko 20.30. Je li tako?
- Tako je.
- Pa, doktor kaže da je Brisling sređen negde između 19 i 21 čas. To ostavlja
dosta vremena pre 20.30.
Postala je svesna kako je dugo zadržavao tu informaciju.
- Bili smo zajedno od 19.45 pa nadalje.
- Koliko je bilo potrebno da se ubije Brisling? Tri minuta? - Ebimerl je
uživao. - Šta vi kažete? Sta je Brending radio ostala 42 minuta?
Sisei je osetila kako je Elbimerl navlači na mamac. Došli su do kijučne tačke
ispitivanja. Bio je umoran od preganjanja sa njom. Sada je skinuo rukavice: bilo
je vreme da i ona učini isto.
- Senator Brending nije ubio Brislinga - rekla je. Detektiv Elbimerl nabra obrve
da bi pokazao da
ga je iznenadila. Držao je pogled prikovan za niu, kao da bi da otkrije šta se
zbiva u njenom mozgu. Sisei je osećala da on želi da je uhvati u laži.
- Otkuda to znate tako sigurno? - pitao je.
- Zašto bi nosio BrisHngov leš čitavo veče? On nije glup i nije opsednut smrću.
- Želeo je negde da ga izbaci. Nije imao vremena da to uradi pre nego što je
otišao po vas.
- RekH ste da je imao 42 minuta vremena. Elbimerl ne reče ništa aU još se nije
predavao. “Suviše je sve dobro namešteno” - htela je da
kaže Šisei, aH se uzdržala. Ovaj detektiv je mogao da
bude opasan i nije trebalo da dopusti da on vidi da ona obavlja njegov posao.
Posegnula je u svoj džep, izvadila kasetu.
- Imate li magnetofon?
Elbimerl se zagleda u kasetu a onda, kao da je iznenada doneo odluku, posegnu
prema prvoj fioci i izvuče magnetofon.
Ubacio je kasetu koju mu je dala Šisei.
“Brisling je bio dosadan” - govorio je glas Daglasa Houva. - “Nije nikada bio
zadovoljan onim što sam mu davao, uvek je želeo više...”
Elbimerl zaustavi traku.
- Ko je to?
sn ilf   Senator Daglas Houv.
- A, tako - klimnu glavom Elbimerl.
Ovaj čovek se dopadao Sisei. Nije trebalo da mu kaže da je Houv bio Brislingov
šef ili da su Houv i Brending zakleti neprijatelji. On je to sve znao.
Elbimerl podiže prst.
“Postavio sam ga za pomoćnika” - nastavljao je glas sa trake - “nisam hteo da
meni pripišu istragu koju sam naredio povodom računa koji su stizaU iz Džonson
instituta.”
“Otkuda ta ispitivanja?” - bio je to glas Šisei.
“Zar ti nije jasno?” - pitao je Houv. - “Učiniću sve što moram da ga sasvim
uništim. Ja se ne igram sa Brendingom. Mishm da shvataš. Udaljio sam se od ove
operacije. To je Brishngovo čedo. Ja moram da se čuvam. Ah nije mi uspelo. Bila
si u pravu. Nije trebalo ni da probam. Brending je sada dobio šta je tražio. To
je bolje. - mnogo bolje! Brending i Brishng su sređeni jednim udarcem.”
Elbimerl zaustavi traku:
- Otkuda vam ovo?
- Radila sam za Houva - reče ona - ništa službeno. Ja volim novac, moram da
priznam. Ali, ova stvar između njega i senatora Brendinga otela mi se iz ruku,
mogu sada da to vidim. Pokušala sam da ga upozorim ali on jednostavno nije hteo
da sluša. Houv je bio opsednut svojim feudom. Mogao je da razmišlja samo o tome
kako da uništi Brendinga. Želela sam da se oslobodim pre nego što Houv učini
nešto zaista
- Kao što je ubistvo svog asistenta i pokušaj da se to pripiše Brendingu -
Elbimerl je kuckao kažiprstom po usnama. - Šta ste tačno radili za Houva?
-    Kada bi se poklopili moji i njegovi interesi, što se ponekad dogadjalo mi
bismo račune slali na Kapitol hil. Tako nešto.
Elbimerl reče:
- Nastavite.
Naslonila se na sto, ponovo pustila traku.
“Zaboravi na one zaštitnike prirode za koje radiš, Šisei” - čuo se dalje Houvov
glas. - “Traćiš vreme i pamet. Kada bude gotov onaj račun - a ja znam da je sa
njim svršeno kao i sa Brendingovom političkom karijerom - želim da počneš da
radiš za mene. Mogao bih da stalno koristim tvoj talent. Ti ćeš me štititi od
svake opasnosti: čuvaćeš moj posed kao dobro trenirani mastif. Preplašićeš
svakoga ko pokuša da mi priđe.”
Traka je istekla i Elbimerl isključi magnetofon. Imao je zamišljen izraz Uca.
- Šta je time misUo?
- Houv me posmatra u istoj svetlosti kao i BrisUnga. Mi smo biU psi koje je
trebalo trenirati da bi njemu služili. On je odvratan.
- Ne misUm na to, nego da plašite Ijude.
isa Šisei sleže ramenima.
fitM    - Ja znam neke borilačke veštine. Houvu se to
4opadalo: bio bi sigurniji da sam ja uz njega.
  Elbimerl ponovo jeknu.
- Reći ću ti nešto; niste valjda zabrinuti da biste
mogli da budete umešani u sve ovo?
- U šta? - glas joj je bio miran. Šisei je znala da mora da bide pažljivija
nego inače. Videla je tanak led na koji ju je navodio Elbimerl, čekajući da
propadne.
- Kad ste već tako vešti sa rukama, daniste slučajno sledili Brislinga za
Houvov račun?
Pazila je da ne ukloni pogled, pazila je da se ne pokaže agresivnost u njenim
očima.
- Recite mi još jednom kako je umro Brisling.
- Nešto debelo i četvrtasto mu je razbilo lobanju - reče Elbimerl kao da
opisuje neka razbijena kola. - Kao kad se razbije kora jajeta kašičicom.
-    To mi liči na zločin iz strasti, učinjen u nastupu besa, ili bar sa previše
mržnje - reče Šisei. - Sem toga, ja nemam motiv za takvo ubistvo.
- Kažete da radite za Houva. Možda ste hteli nešto više novca.
Šisei je umela da pusti otrov kroz svoj glas.
- Kad sam bila mlada, koristio me je muškarac. Ponižavao me je, moglo bi da se
kaže. Zaklela sam se tada da mi se to više nikada neće dogoditi. Niko nema prava
da tako nešto radi sa mnom. Kada sam shvatila da me Houv iskorišćava, završila
sam sa njim - malo se opustila. - Ne bih baš sumnjala u nekoga ko poznaje
borilačke veštine.
Šta to znači?
- Znate li vi nešto o borilačkim veštinama?
- Išao sam na časove karatea... ono što je već uobičajeno za policajce.
- Nemojte da me zamerite, ali to nema veze sa borilačkim veštinama. To je
lomljenje daske i jurcanje za kriminalcima.
- Kriminalci su moj posao.
- AU nisu moj. Prave borilačke veštine - onako kako bi ih trebalo učiti - su
osamdeset odsto vezane za psihu. U svakom slučaju, one su reaktivne. Ja nisam
nikada bila obučavana da budem agresor. Kad bi Dejvid Brishng iU neki od vaših
uUčnih kriminalaca krenuo na mene, ja bih znala šta treba da uradim da se
zaštitim aU ja svakako ne bih razbila njegovu glavu. Ne bih morala da se toUko
zamaram.
Elbimerl je ćutao neko vreme. Izvadio je čačkaUcu, počeo da je vrti u ustima.
Onda je tapnuo prstom po magnetofonu.
- Moraću da uzmem kasetu. Zbog evidencije.
- Vaša je - reče Šisei.
-    Kad dovedem Houva, žeUm da budete sa mnom.
- Pa, dobro - reče ona mirnim glasom - to mi ni najmanje neće smetati.
Kada je Nikola prošao kroz pasošku i carinsku kontrolu na njujorškom aerodromu
DŽFK, odjednom je čuo kako ga pozivaju preko zvučnika. Prišao je šalteru. DaU su
mu jedan telefonski broj. Okrenuo je taj broj.
- To sam ja - reče neki glas - u telefonskoj sam govornici na drugom kraju ove
prostorije. Mogu da te vidim. Niko ti ne preti.
- Nisam ni mišUo da će situacija biti takva - reče Nikola. - Možemo da se
sretnemo.
Nikola pozva broj koji mu je Tomi dala. Detek
tiv Mel Branka radio je noću i on je primio Nikolin poziv.
- Loše vesti, drugar - reče on grubim glasom. - Čekao sam tog japanskog jojoa na
aerodromu, kao što mi je Tomi rekla, ah nisam mogao da nadem tipa. Bio je na
spisku putnika. To sam proverio. Cak sam ispitivao posadu ah niko od njih nije
mogao da ga se seti. Sedište koje mu je bilo određeno bilo je popunjeno za vreme
leta. To je sve što su mogh da mi kažu. Ništa drugo nisam mogao, drugar.
Nikola se zahvaho Branki, spustio slušahcu. Baš je ovde hteo da nazove Justinu u
njihovu kuću u Vest Bej Bridžu, ah onda pomish da će biti bolje da to ne radi.
Ako je Sendin u bhzini, ne treba da ga obaveštava o svom dolasku. Ah pomisao na
dorokusaia u bhzini Justine, u bhzini kuće na obah, bila je suviše teška.
Strpljenje misho je. Tvoje vreme tek dolazi.
Okrenuo se, ugledao Koni Tanaku kako ide prema njemu.
Nikola je zamoho Konija, preko Umi, da dođe i sačeka ga na aerodromu.
Koni je bio stariji brat Terija Tanake. Živeo je u Vankuveru kada je Saigo došao
u Njujork 1980. i izazvao Terija u njegovom dođou a zatim ga i ubio. Kasnije,
Koni je napustio Vankuver da bi podigao na rioge školu borilačkih veština svog
brata. Nikada se nije vratio u Britansku Kolumbiju. Više mu se dopadala živost
Njujorka. Koni je voleo zabave ali to ne znači da nije ozbiljno vodio posao.
- TikTik - reče on i uze Nikolin prtljag - primio sam tvoju poruku.
Samo je Koni zvao Nikolu TikTik zato što je on, kako mu je jednom rekao “kao
bomba koja kucka ispod mirne površine. Protiv tebe niko ne može.”
Koni    nije   imao   problema   da   ga prepozn Nikola se obrijao u avionu,
iznad Havaja.
- Šta se zbiva? - pitao je Koni.
- Problemi - reče Nikola dok su išli prem terminalu. - Previše problema.
Već je bila noć, živina svetlost sijala je neprirodno. Ljudi su izgledali
jezivo, kao da im je neko ispio krv.
Samo je Koni bio isti, omanji, četvrtast, snažan, mišićavih ramena i ruku, uskih
bokova. Kretao se kao igrač kroz gomilu, s centrom ravnoteže postavljenim veoma
nisko. Njegovo četvtrtasto lice, toliko nalik na Terijevo, bilo je nekako
krupnije i svako ko ga nije poznavao bio bi postiđen pred tim licem. Ali Nikola
je znao da je Koni sposoban za veliku nežnost i brigu. On je, na primer, brinuo
o tome da trećina prihoda u dodou ide porodici Ajlin Okura. Ajlin je bila
Terijeva devojka koju je Saigo takode ubio.
Počela je da pada kiša. Put do parkinga bio je prljav, zatrpan đubretom. Jedva
su prišli Konijevom olupanom Bjuiku.
- Trebalo bi malo da ga sredim - reče Koni i baci Nikolin prtljag na zadnje
sedište. - Bolje da krenemo.
Nikola se okrete Koniju.
- Drago mi je što te vidim, Tanakosan - reče formalno.
Koni se nakloni.
- Meni je još draže što vidim vas, Lajnirsan - postojao je dug koji Koni nikada
neće moći da vrati Nikoli: to što je osvetio smrt njegovog brata. O tome nisu
razgovarali, niti će ikada govoriti o tome, ali to je uvek bilo to, cementiralo
je međe njihovih prijateljstva.
- Najpre prva stvar - reče Nikola. - Vest Boj Bridž. Znaš put.
Koni klimnu glavom, plati parking, i oni se uključiše u gomilu kola koja su
krenula s aerodroma.
- U kući je sve onako kako si ostavio. Čisti se svake nedelje a neko je obiđe
svakog dana.
- A moja kola?
- Ja lično odlazim i vozim ih svakog vikenda - reče Koni - u dobroj su formi.
Volim tu staru kuću. Bio si mudar što sije kupio na vreme kada cene nisu bile
previsoke. Sada je teško naći kuću na plaži, ukoliko ne želiš sam da je zidaš od
otpadaka. Ali to bi stajalo dva do tri miliona dolara.
- Uh, strašno. Koni ga pogleda.
- Šta ti to znači? Pa ti bar imaš milione. Da li si nekada izračunao koliko ih
imaš?
- Nisam - jeknu Nikola - da ti kažem istinu, nikada se nisam navikao na
bogatstvo. Ne osećam se komotno sa blagom.
Koni klimnu glavom.
- Da, novac ima svoju karmu. Njega moraš da jašiš kao divljeg ždrepca.
- Trudim se koliko mogu - reče Nikola, dok su jurili Van Vajk autodrumom.
Brisači su izvodili neku svoju muziku, ritmičko udaranje. Tek kad su prošli
Pačog, Nikola opet progovori.
- Cuo sam neke loše vesti. Ne bih hteo da se mešaš. Ako hoćeš da mi pomogneš,
ostani na periferiji zbivanja.
- Koliko su loše te vesti? - nije se osećalo uznemirenje u Konijevom glasu.
       Ja sam u tunelu - reče Nikola ? i iskreno govoreći, ne znam da li ću
izaći iz njega.
- To je loše - reče Koni. Pogleda Nikolu i isceri se. - Sve sreća što imaš
prijatelja, čoveče.
- To znam.
- Ali, prijateljima se ne govori kada će ti pomoći a kada ne, Nik. Njih ne
držiš na periferiji zbivanja ako mogu da ti pomognu da ostaneš živ.
- Koni ...
- Neću ti dopustiti da mi vežeš ruke na leđima i ostaviš me da te gledam kako
gineš.
Ni reČ nije progovorena o Teriju Tanaki i dugu koji je Koni dugovao Nikoli. To
nije ni moralo da se pominje. To je živelo svojim životom u umovima oba čoveka.
Giri nije nikad pominjan medu Japancima. Svako je znao da on postoji i da se
udiše sa vazduhom oko nas, da je to esencijalno kao život.
- U redu - reče Nikola.
Nikola je ostatak puta čutao. Kada je Koni ušao u Vest Bej Bridž, sišavši sa
Montok autoputa, Nikola reče:
- Sve izgleda isto kao pre.
Koni oštro zakoči. Bjuikovi farovi osvetliše prazno mesto na čuvanom parkingu.
- Nema tvojih kola. Nestala su.
- To je dobar znak - reče Nikola, znajući da ih je sigurno Justina uzela. -
Ostavi me pred kućom.
Koni se nije tako lako predavao. !    - Mogu da se muvam unaokolo, ako želiš. i
Nikola je znao šta Koni misli, želeo je da bude u blizini ako iskrsnu problemi.
- Bićeš mi od veće koristiu gradu. Treba nekoliko stvari da obaviš - dao je
Koniju komad papira i
kasetu koju je snimio tokom leta. - Pogledaj i poslušai! kada stigneš kući.
Koni uze kasetu i zabelešku i odveze se sa parkinga.
Gradić je delovao mirno i čisto, kao u dečjim pričama. Samo što medvedići nisu
zaigrali po ulicama. Nikola pomisli na Justinu.
Setio se Božića koji su proveli ovde, pre nego što su krenuli za Japan. Bilo im
je potrebno da budu sami, dalje od grada, da se odmore od holokosta koji je
počinio Saigo.
Kako je lep bio grad, sa božićnim jelkama ukrašenim raznobojnim svetlostima duž
svih uHca, sa prvim snegom sa Božićno jutro i blistavim suncem na obali. Bilo je
tako sveže da nisu mogli da idu u svoju uobičajenu šetnju pa su se povukH u
kuču. PiH su mirišljavo kuvano vino i otvaraH poklone. Ona mu je poklonila ručni
sat: uvek ga je nosio a on je njoj poklonio agrHcu s rubinima od Tifanija. Sećao
se koHko je vremena izgubio birajući je aH, kada je video izraz njenog Hca,
shvatio je da je vredelo.
Šta se nama dogodilo otada? pitao je Nikola samog sebe. Gde smo se to izgubili?
Kada smo prestali da hudemo Ijubavnici?
- Stigli smo - najavi Koni.
Farovi Bjuika osvetHše NikoHna kola, belu Korvetu iz 1962. godine. Kola su bila
renovirana i bila su savršena.
- Neko je unutra - reče Koni. Glas mu je bio pun opreza. Nikola oseti napetost
u njegovom telu.
Svetla su bila upaljena u kući aH Nikola nije video nikoga da se kreće unutra.
- U redu je - reče Nikola i izađe iz Bjuika.
Izvadio je kofer i torbu. - Idi kući, Koni. Imaš mnoga toga da uradiš.
Koni klinanu glavom, sačeka dok se Nikola ne ukloni a onda krenu po šljunku.
Nikola se popeo stepenicama do kuče. Iza njega je tutnjao tamni Atlantski okean,
napadajući nemilosrdno obalu. Izvadio je ključ na tremu. Nije pozvonio. Uprkos
onome što je rekao Koniju, bio je krajnje obazriv. Nije znao gde je Senđin
Omuke, dorokusai, ili šta on želi još pored SoPengovih smaragda.
“Ako sada umreš, ako umreš suviše lako, nikada nećeš shvatiti.” Šta e dorokusai
time želeo da kaže? Nikola je misHo da je sada na putu da to sazna.
Prešao je preko praga, čuo je muziku sa sterea. Trejsi Čepmen je pevala “Brza
kola”. Bila je to omiljena Justinina melodija. Znao je da može da se opusti aU
nije mogao.
Gledao je po prostranoj dnevnoj sobi, po trpezariji, kuhinji. Prostor mu se
činio ogromnim, zijao je u njega posle toliko vremena provedenog u Japanu gde je
sve bilo skučeno, gde su svi živeU rame uz rame, lakat uz lakat, u zemlji gde je
prenaseljenost mučila njene stanovnike vekovima i gde je to postalo način
života.
Za divno čudo, ogroman akvarijum koji je delio dnevnu sobu od trpezarije bio je
divno održavan. Tri grupe anđeoskih riba su dostojanstveno plivale. Video je
svoju staru ražu u dnu kako pokreće alge.
- Gas, stari druže - šapnu joj Nikola - radujem se što te vidim.
Spustio je torbu i kofer i krenuo tiho kroz kuću. Kada je stigao do spavaće
sobe, video je Justinin kofer otvoren na krevetu. Još se nije raspakovala ali
odeća je bila izvađena. Čuo je šuštanje tuša. Uskoro tuš prestade.
Stajao je u polutami, u sopstveno kući, slus.io kako se njegova žena kreće po
kupatilu. Nije sc m pokrenuo. Učinilo mu se da se ovde oseća kao stranat i to ga
je saznanje rastužilo. Nije imao kuće, nije imao porodicu. Jedina stvar sa kojom
je bio povezan bila jc Japan.
Odjednom je shvatio da ga je ta veza skupo stajala pa se pitao da li je vredna
toga. Japan je bio njegova sredina, ali nije bila Justinina. Sve do ovog
trenutka on nije shvatao kakva to razhka može da bude. Sada, dok je stajao tu,
sam, usred kuće koja je trebalo da mu bude poznata i draga, a to nije bila,
mogao je da shvati kako to da se Justina nije osećala ugodno u Japanu.
U tom trenutku se skoro okrenuo i otišao ah nije mogao to da uradi.
Nikola nije znao šta da radi.
A onda se otvoriše vrata kupatila i Justina izade u oblaku pare. Bila je ogrnuta
vehkim peškirom, sa turbanom od peškira na glavi. Skamenila se kada ga je
ugledala.
- Bože! Nik!
Odmah se našla u njegovom zagrljaju. Jecala je, Ijubila ga po hcu a toplo vlažno
telo pritiskivala je uz njega. Mogao je da oseti drhtanje njenih mišića, miris
finog šampona i sapuna.
Nikola, grleći je, grejući se uz nju, oseti kako se njegova Ijubav vraća. Znao
je da nikada nije ni umrla. Misho je da se ta Ijubav samo povukla u jednom trenu
ih ju je on sam odgurnuo.
- Dragi Bože, vohm te, Justina - šapnuo je. Ona je plakala.
,
- Nik, Nik, Nik - šaputala je kao da će samo ponavljanje njegovog imena biti
dovoljno da je ubedi da
joj se vratio. - Plašila sam se da te više nikada neći videti. Ja ...
-   Zašto? - malo ju je odgurnuo da bi joj ssi zagledao u lice. Hteo je da vidi
da je sa njom sve u redn
- Otkuda ti ta ideja da se nikada više neću vratiti? ji
- Ja ... ja - Justina je odmahivala glavom. Peški sa kose joj je spao na ramena,
njena tamna gusta kosa sada je bila slobodna. - Ne znam...mislila sam ...       z
Mogao je da vidi crvene tačke u njenim zelenim očima kako plivaju i kako su
uznemirene. Tada shvati da je Tautau raširio mrežu u njenoj duši i srce mu se
slomi. Plašio se da li će imati snage da je oslobodi kao što ju je nekada
oslobodio ninda hipnoza kojom ju je začarao Saigo.
- Neko ti je nešto rekao - reče on - neko ti je nešto usadio u pamet.
Morao je da je šokira, da joj pokaže da zna, morao je da naglasi da će mu biti
potrebna njena pomoć, da neće moći sam da se izbori sa Tautau.
- Da ... - Justina je bila zaprepašćena kao da ju je naglo probudio. - Sećam se
... nečega. - Pogledala mu je lice. - Kao san ili kao zadimljena slika koja
podrhtava, koja se gubi i rasplinjuje kad pokušam da je čvrsto pogledam.
Video je kako joj strah menja lice, kako joj od straha tamne oči, kako nestaju
crvene fleke.
- Nik ... šta se to zbiva sa mnom? Osećam ... osećam kao da živim u dva
odvojena sveta. Osećam, ne znam kako da to kažem, kao da sam zatvorena i kao da
sam istovremeno oslobođena. Ludo, zar ne?
- Nije toliko ludo koliko ti misliš - reče Nikola.
- Zašto se ne obučeš a ja ću potražiti hranu ...
- Nemoj da me ostavljaš - Justina je posegnula prema njemu - molim te, Nik, ne
želim da budem sama
dok si ti ovde. Želim da te gledam, da te dodirujem. Kao da te dugo nisam videla
a ne samo nekoliko nedeIja. Ja ... - uhvatila se za glavu - ne znam šta mi se to
događa.
- Obuci se, dušo - požurivao ju je Nikola - ne možeš da hodaš unaokolo takva.
Justina se osmehnula, obukla farmerke i crni džemper.
- Jeovako bolje? - prišla mu je. - Nik, šta je to? Šta se dogodilo?
Zagrho ju je.
-   Sećaš se Saigoa? Sećaš se šta ti je uradio? Hipnotisao te je.
Khmnula je glavom.
- Sada se dogodilo nešto shčno, mishm. Mada se ne sećaš sasvim jasno, dorokusai
koji mene proganja došao je u našu kuću u Tokiju. Proveo je neko vreme sa tobom
- video je izraz zbunjenosti na njenom hcu. - Ne sećaš se da je neko nepoznat,
stranac, došao na vrata?
- Ne - reče Justina - bio je tu samo jedan bicikhsta. Ah, ja se ne sećam šta se
dogodilo sa njim.
- Kakav bicikhsta?
- Ja ... skoro sam ga oborila, mishm. Izlazila sam kohma unazad i nisam ga
videla. Imala sam sreće a i on: samo je udario o japanski kedar na drugoj strani
uhce. Rekao mi je da je sve u redu ah ja sam insistirala da ude i popije malo
čaja - osmehnula se Nikoh. - Želela sam da se ponašam na japanski način. Mishla
sam da će se i on tako ponašati i da će na japanski način, odbiti moj poziv.
Medutim, on je uŠao u kuću.
- I šta se dogodilo?
- Šta? - Justina je bila zaprepašćena. - Ne znam, stvarno. Ne sećam se. Mislim
da je ušao u kuću, popio čaj i otišao.
- Nije se samo to dogodilo - ače Nikola, Biciklista je bio Senđin Omuke.
- Da. Tako se zvao. Sećam se sada.
- On je dorokusai, Justina. Osečao je kako počinje da se trese.
- O, Nik - suze su joj sepojavile u očima - Nik, šta se dogodilo? Šta mi je to
uradio? Ne mogu da se setim
- Znam tačno šta je uradio - reče Nikola, mada nije znao. - Ja ću se pobrinuti
za to.
Nije znao da li će moči da to sredi ili ne. Pitao se koliko može, ili koliko
treba, da joj kaže o svojim novim mogućnostima. Da li bi se osećala bezbednijom
kad bi to znala ili bi to samo probudilo njen strah kada bi joj rekao da je i on
tanđian? Nije znao.
Poveo ju je u dnevnu sobu gde je bilo više svetlosti i više prostora. Nasuo je
viski u čašu i dao joj je.
- Šta mi je uradio? - pitala je Justina.
- Želi da se domogne mene preko tebe. Srknula je viski, stresia se.
- Možda hoće da te ubijem, kao što je Saigo hteo.
- Sumnjam - reče Nikoia - ovaj žeU da se sa mnom hčno obračuna. Ne bi bilo
zadovoljstva da me ubije neko drugi.
Justina je širom otvorila oči i buljila je u njega.
- Nik, shvataš i o čemu govorimo?
Nikola je znao da nikada nije dublje ni kompletnije voleo svoju ženu nego u ovom
trenutku. Poljubio ju je u usta, osečao je kako postaje meka, kako mu se otvara.
- Nemoj da brineš - rekao je - Sendin je imao priliku da me ubije u ordinaciji
dr Hanamija ali nije me ubio. Dobro za mene, loše po njega. Stara japanska
izreka kaže: ako propustiš da ubiješ neprijatelja, n il”oIje da iskopaš dva
groba.
Justina se srušila u njegovo naručje.
- O, Bože. Smrt i samo smrt - stavila inu ir glavu na grudi - zar ne postoji
neki drugi način? Moi .i da postoji. - Pogledala ga je. - Zar ne možemo nckud.j
da pobegnemo, bilo gde, baš me briga kuda bisnio otišli. Samo dok se ovo ... -
zastala je kada je ugledala njegov izraz lica, što je samo potvrdilo njeno
unutrašnje osećanje.
Nastavila je posle kraće pauze.
- Znam da ne možemo nikuda, Nik. To je zbog tvog života. Ti moraš da živiš
takvim životom. Onda u redu - polako je pokrila njegove ruke. - Ja prihvatam sve
što mora da bude, štogod će doći. Karma. Ja volim tebe i samo tebe. - Povukla je
njegovu ruku na svoj stomak. - Želim da se sećaš, ma šta da se desi, da je naša
budućnost - jedan njen deo - ovde i da čeka na svoj trenutak. Obećaj mi da nećeš
učiniti ništa što bi ugrozilo tu budućnost.
- Justina, zar hoćeš da kažeš ... - ah, on je već znao zbog dara koji je
posedovao o čemu se radi, baš kao što je to znao i Sendin. Osetio je da je
trudna. - Bože, imaćemo bebu.
- Jesisrećan?
- Da, svakako da jesam - poljubio ju je. - Kada treba da rodiš?
- Rano u proleće.
- Beba - Nikola ponovyoš jednom držeći ruku na njenom stomaku.
- Ova će živeti, Nik - pritisnula se uz njega. - To ti ja obećavam. Ova beba će
živeti i rasti, biće naša zajednička budućnost.
Nikola je podiže i ponese prema kauču. Ležali
su tu zajedno, prepletenih ruku i nogu, trudeći se da izbrišu mesece straha i
strepnje koji su ih razdvajaU.
Justinini prsti su već otkopčavah njegovu košuIju, gurah je ustranu. Želela je
da oseti njegove grudi, ramena. On joj je hzao usne, uši i, kada joj je skinuo
džemper, vrat.
- Žehm te.
Nikola je počeo da je skida ah ona je ječala.
- Ne, ne, žehm te sada, odmah ... Otkopčala mu je kaiš i gurnula njegovu odeću
prema podu.
Ona nije imala rublje ispod pantalona kada ih je skinuo i odmah je prodro u nju
a ona ga je podsticala prstima i pomicanjem bokova. Podigla se nekohko puta
prema njemu i onda je kriknula.
- Oh! - izvila se, zategla kao luk a oči su joj se zatvorile dok su joj kapci
treperih. - Odavno se nismo voleh. - Pomicala je bokove u ritmu sa njegovima i
postajala je sve vrehja. Usne su ponavljale. - Da, da, baš tako. Žehm te. - Bila
je to kao neka vrsta mohtve. On više nije mogao da izdrži. Jednostavno je
eksplodirao u njoj. Nikola je bio ispunjen njom a ona njim, i to je bilo jedino
što su ikada želeh.
Kusunda Ikuza je bio u Kraljevskom istočnom vrtu ah nije došao tu da džogira.
Bio je to jedini deo palate otvoren za pubhku, ispunjen tradicionalnim rastinjem
i drvečem, mahm paviljonima a tu je bila i stara palata. Odavde se videla
Kraljevska palata i kružna staza oko nje, omiljeno sastajahšte mnogih tokijskih
džogera. Naravno, nisu obraćaU pažnju na izduvne gasove koji su trovah vazduh.
Bilo je šest sati tog jutra. Ikuza je lako ugledao
Masuto Išija u izmaglici boje školjke. Iši je bio potpresednik u firmi Sato, bio
je ključni čovek Tanzana Nangija. Kada ga je juče nazvao, Ikuza je odmah pristao
da se nade sa njim.
Ikuza je bio obazriv kada je prilazio malom čoveku ali nije bio toliko sumnjičav
kao u drugim prilikama. Obično su Nangijevi Ijudi bili krajnje lojalni, što i
nije bilo neobično u zemlji poznatoj po lojalnosti. Ali dogovor sa Nakanom,
naročito posle bombe podmetnute u ugovoru, potresao je drveće i mnogo je lišće
otpalo. Prvi put od svog postojanja, Sato firma je bila u neprilikama. Svi su
znali otkuda dolaze neprilike i kako ih se treba rešiti. Ikuza, tako tajanstven
ranije, sada je želeo publiku, hteo je da poljulja Nangijevo poverenje u
personal.
Mada se upoznao sa svim rukovodiocima Satoa još pre nekoliko meseci, Ikuza je
još jednom izvukao podatke o Masutu pre nego što je krenuo na ovaj sastanak,
kako bi bio siguran da će zapamtiti svaki detalj.
Iši je bio u Satou dvadeset godina i bio je integralni deo njegovog razvoja
tokom tog vremena. Bio je mali, skoro sitan čovek, imao je brze inteligentne oči
uvećane debelim staklima naočara. Njegov jedini porok je bio kockanje,
uobičajeni hobi mnogih Japanaca koji je Ikuza smatrao prostačkim.
Iši je bio miran porodični čovek ali nije bio mekušac. Pričalo se da je bio
nemilosrdan u obračunima posle rata. Tada je imao samo dvadeset godina.
Zapamćeno je da je rekao: “Svako ko želi da zbaci cara, mora prvo da ubije
mene.”
- Moram da priznam da sam se iznenadio što ste hteli da se sastanete sa mnom -
reče Kusunda Ikuza dok su prolazili pored azaleje u punom cvatii - zar ne treba
da me smatrate neprijateljem?
Iši je odgovorio na ovaj ironični ton osme
nom.
- Neprijatelji su samo stvar semantike. Ikuza pomisli: Tako misliš jer ti to
odgovara.
Glasno nije rekao ništa jer je bio odlučio da prepusti Išiju da on obavi sav
posao na ovom sastanku.
Dan tek što je počeo a već je bilo vruče. Ikuza je video kako se Iši znoji ispod
sivog odeia na pruge. Kragna njegove bele košulje je bila vlažna.
Mali čovek nije razočarao Ikuzu. Rekao je:
- Mogu li da govorim otvoreno, Ikuzasane?
- Naravno. Mi smo sada jedna porodica - zračio je poverenjem - nema razlike među
nama.
- Stvar je vrlo jednostavna, nema ničeg neobičnog - obrisao je znoj maramicom -
radi se o novcu.
“Ah” - pomisii Ikuza jer mu je sada jasno kuda ovaj okreće vodu. Morao je da
potisne gađenje koje je osetio.
- Ako mogu da budem od pomoći.
- Bojim se da sam loš kockar, moje želje često prevazilaze moje mogućnosti.
- Da li ste pokušali da skrenete tu svoju želju, Išisane?
- Da - reče mali čovek, ponovo obrisavši znoj. - , Mnogo puta. Nangisan je bio
Ijubazan da plati moju rehabilitaciju.
- A onda?
Iši sleže ramenima.
- Trudio sam se koliko sam mogao, ali nisam mogao toga da se oslobodim. Bez
obzira koliko dugo apstinirao, čak i godinu dana, morao sam da se vratim -
ponovo je slegnuo ramenima. - Karma.
- Da, nesrećna karma - reče Ikuza. Skrenuo je
za ugao a Iši ga je pratio, poslušno kao pas na u.ici. - Recite mi, zašto se
obraćate meni? Nangisan će vam opet dati pozajmicu. To je radio i ranije.
- Jednom ili dva puta - priznao je Iši. Ikuza je osetio trag očajanja u njegovom
glasu. - Iskreno govoreći, ne smem sada da mu se obratim. Besan je zbog nedavnih
događaja. Ipak, več sam ga pitao. Odbio me je. Rekao mi je da moram da naučim tu
lekciju. Mislim da nije u redu. Bio sam godinama odani član Sato porodice. To je
moj život. A sada, kada je meni potrebna pomoć, on meni okreće leda. To nije
pošteno.
- Pa, ponekada se dešava ... - Ikuza ne završi rečenicu. - A šta je bilo sa
bankama, Išisane? Zar one ne mogu da vam pomognu?
- Potreban mi je novac do kraja nedelje, Ikuzasane. Nijedna banka neće tako
brzo da mi da pozajmicu.
Prošli su ispod drveta šljive.
- Kolika bi trebalo da bude pozajmica? Kada mu je Iši rekao sumu, Ikuza se
napravio
kao da razmišlja neko vreme.
- Mislim da je u redu što ste se obratili baš meni. Mislim da bismo to mogli da
sredimo, Išisane.
- Ikuzasane, biću veoma zahvalan, veoma zahvalan - mumlao je Iši, gušeći se od
emocija.
Ikuza ga pogleda krajičkom oka kao da je mali čovek skinuo pantalone i čučnuo
pored azaleja.
Hodali su neko vreme ćuteći. Ikuza je posmatrao Ijude koji su džogirali, kako
udišu ugljenmonoksid punim plućima. Kakvo su zdravlje mogli da dobiju od toga?
-   Šta Nangisan misli o svemu opvome? - odjednom upita Ikiiza, - Izgubio je
srce Nakanoa, ne
može da proda bezvrednu školjku koju je skupo platio. Šta će da uradi?
- Ne radi se samo o njemu - reče Iši. On je sada bio druga osoba kada su mu
brige oko dugovanja skinute sa leđa. Bilo je pitanje obraza da sve plati na
vreme. - On i Lajnirsan su razvili neku novu strate
- Nikola Lajnir se vratio? - Ikuza je bio tako zaprepašćen da je morao da
ponovi to što je čuo. - Čuo sam da je bio nestao.
Iši sleže ramenima.
- Ne znam ništa o tome, ali znam samo da je istina da se vratio.
“Prokletstvo, kako da ja to nisam znao?” - pitao je Ikuza samog sebe. - A gde je
dodavola, Sendin? Trebalo je da se on pobrine o Lajniru, trebalo je da me
obavesti o tome. Možda će biti neprilika.
- Imate li pojma šta Nangi i Lajnir planiraju?
- Pa, ne znam baš - reče Iši - znam samo da su se juče sastali sa bezbroj
službenika MITIa.
To je moglo da bude gore nego što je Ikuza očekivao. Nangi je bio zamenik
ministra moćnog Ministarstva industrije i svojevremeno medunarodne trgovine.
Mada su MITI i Nami govorili da su na istom kursu, Ikuza je znao da to nije baš
tako. On nije tačno znao kao su jake Nangijeve veze sa ministarstvom, ali Ikuza
nije nikada bio spreman da potceni svog neprijatelja. Nangi je svojevremeno bio
zagovornik kanriodoa, umetnosti birokratije. Ko zna kakve je još veze mogao da
povuče.
- Išisane - reče Ikuza - ako se sastanemo sutra na ovom mestu, imaću vaš novac.
Mali čovek klimnu glavom.
- Domo arigato, Ikuzasan. Ja ću, naravno, pot
pisati da ću vam vratiti novac sa kamatoni kcu saini odredite.
- To neće biti neophodno - reče lku,a to jo pitanje poverenja među
podjednakima. Sto sc tičc kamate, neće je biti. Ali ću možda tražiti nešio kao
protivuslugu - pogledao je Išija širom otvorenih očiju.
-   Možete štogod hoćete, Ikuzasane. Ja sam zahvalan na vašem razumevanju i
plemenitosti.
- To je malo - reče Ikuza dajući ritualni odgovor na kompliment. - To biste i
vi uradili za mene: kada me sutra nađete ovde, voleo bih da mi kažete kakvu to
strategiju priprema Nangisan.
Nekako u isto vreme kada se održavao taj sastanak, ali u istočnom delu Tokija,
Tomi i Nangi su išli klizavim trotoarima Cukidia, na obalama reke Sumida koja
krivuda kroz grad.
Cukiđi je bila tokijska najveća riblja pijaca gde se svakog dana prodavala riba
vredna više od dvanaest miliona dolara. Danas je bilo nečeg više nego ribe na
Cukiđiju.
Koristeči svoje službene isprave, Tomi se progurala kroz ograde koje su
postavili policajci oko ambulantnih kola. Svetlost je blještala. Radnici u crnim
dubokim čizmama, sa šmrkovima u rukama kojima su prskali ribe što su blistale na
prvim zracima jutarnjeg sunca, stajali su unaokolo, razgovarali između sebe.
Nangi je šetao polako. Teško se oslanjao na štap. Licfc mu je bilo izborano
borama briga. Nebo je bilo okupirano svetlošču sunca koje je upravo izašlo.
Tomi stade na ivicu reke boje indiga. Brodići su poskakivali na talasima dok je
njihov teret istovarivan
da bi bio pregledan, isprskan i procenjen za jutarnju prodaju.
Ali ovog jutra to se nije dogadalo. Sve je zastalo. Ljudi sa brodića buljili su
u nešto što je ležalo na doku, pokriveno plastikom.
- Izvukli su ga iz Sumide pre nekih četrdeset minuta - rekla je Tomi Nangiju. -
Tada sam ja nazvala. - Pokazala je na plastični pokrivač. - Podigao se na
površinu, udario o ovaj brodić ovde. Kapetan je pogledao preko ograde i pozvao
policiju.
Neko ukloni plastični pokrivač.
- Blagi Bože - užasnu se Nangi.
- Jelitoon? - Tomiseokrenulapremanjemu. - Jeste li sigurni da je to on?
- Da - Nangi je teško gutao - to je Pak Rat. Tomi klimnu glavom, više za sebe.
- Ne znam šta se dogodilo, ali vidite da je bio spušten na dno pomoću metalnih
tegova. Tako oni to rade ...
- Ko?
- Jakuza.
Nangi se naginjao na unakaženi leš Pak Rata.
- Ovo nije delo Jakuze.
- Sigurni ste u to?
- Jesam. Pak Rat ima suviše prijatelja medu Jakuzama.
- Tamo gde ima prijatelja ima i neprijatelja, to je zakon džungle.
- Nema sumnje ali, pogledajte te rane. Nanete su teškim tupim oružjem - on se
saže da pogleda rane iz bhzine. - Kao da su nanete cecubom.
- Zar to nije oružje feudalnog doba? Ako se dobro sećam lekcija iz istorije,
cecubo je korišćen za kidanje oklopa i lomljenje konjskih nogu - reče Tomi,
prišavši bliže. - Nisam nikada videla povrede nanete tim oružjem.
- Pa, ja jesam. Pre mnogo vremena video sam boj s ovim oružjem. Nije lep
prizor. Da bi čovek koristio cecubo mora da ima brutalnu snagu i veliku veštinu
- Nangi nasloni glavu na zmajevu glavu na svom štapu.
- Jadnik - reče tiho - to je gadan um koji je smislio da koristi ovo oružje. To
se koristi da bi se nanela fatalna povreda. Cecubo bojevi se uvek završavaju
smrću.
- Da li se.još održavaju?
- Imate dokaz da se cecubo još koristi - reče Nangi, ispravivši se. Oprostio se
od Pak Rata. Udaljili su je kako bi on i Tomi na miru razgovarali. - Sta je
nađeno na lešu?
- Ništa, ili ništa nije imao ili su sve skinuli pre nego što su ga bacili u
reku. Mislim da će biti ovo drugo.
- Slažem se - reče Nangi - mada je Pak Rat bio veoma obazriv. On ne bi nosio
sobom ništa drugo do lažna dokumenta i nešto novca. Ništa ne bi imao što bi
nekom pokazalo čime se on bavi.
- Zbog opisa koji ste nam dali morali smo da vas pozovemo, mada se javio kao
nepoznati broj. Oprostite mi Nangisan.
Nangi klimnu glavom.
- Tužno je to - reče - i za mene je to loša sreća. Pak Rat je bio moje uho i
moje oko. Preko njega sam pratio Ikuzu i njegovu strategiju. On mi je samo
ukratko rekao šta je otkrio pre našeg poslednjeg susreta. Ubeđen sam da ima
mnogo više od toga. - “Ali, to sada možda i nije važno” - pomislio je Nangi u
sebi, sada kada znamo da je Ikuzin cilj bio da postigne kontrolu nad Sato
internešenelom i da preuzme Sfinks TPRAM.
A to je bila samo pretpostavka. Nangi je žudeo da se to potvrdi. Kad hi samo
mrtvi mogli da govore mislio je glupo kakvu bi mi tajnu rekao, Pak Rate? Glasno,
pak, reče:
- Jedna stvar koju mi je pomenuo bila je ta da je Kilan Oroši, kćerka
predsednika Nakanoa, bila uvučena u sve to sa Ikuzom. To nas je obojicu
zaprepastilo. Ona nam je sada jedini trag koji nam je preostao.
- Detektive Jazava!
Okrenuše se i ugledaše kako jedan od policajaca maše Tomi. Vratili su se prema
lešu koji je sada bio prebačen na nosila da bi ga odvezla ambulantna kola.
- Pogledajte šta smo našli - reče policajac - čovekova leva cipela je spala.
Pogledajte između palca i drugog prsta na nozi.
Tomi i Nangi se nagnuše da pogledaju. Pak Rat, kako je to bio njegov običaj,
nije nosio čarape. Stopala su mu bila tako izgrickana da su bila jedva
prepoznatIjiva. Sa unutrašnje strane palca bio je zakačen lepljivom trakom
metalni ključ.
Tomi izvadi nož iz džepa i preseče traku. Ona pažljivo skide ključ i stavi ga
Nangiju na dlan.
- A sada - reče ona - imamo još jedan trag.
-   Nema boljeg vremena od sadašnjeg - reče detektiv Elbimerl. - Kako da nađemo
senatora Houva sad, odmah?
Šisei klimnu glavom.
- Kako vi kažete.
- Ovde je narednik Džonson - reče Elbimerl i pokaza na velikog crnog policajca.
- Sećam ga se iz sobe za ispitivanje - reče Šisei.
- Vi ste baš neka ženska - reče Elbimerl, dok su
išli niz stepenište prema neobeleženim kolin            tikt
toplo i vazduhJe bio pun vlage, tek ncšto            Wm
dolaziio je sa Čisepika: tipična letnja noć i            nH
gradu zemlje. - Sigurni ste da želite da ovo
- Ako želite da idem, idem. To jc bar “0stavno.
Elbimerl jeknu.
-   Ništa nije tako jednostavno - krcnuo jc kolima - Houv je poznat po svojim
obračunimH M Ijudima koji mu protivureče.
- Ja mu ne protivurečim - reče Sisei j.! ga predajem pravdi.
Elbimerl se osmehnu.
- Moram da kažem da imate muda. Zar nc d. ima muda, Bobo?
- Neka sam proklet ako nema - reče narednik Džonson sa zadnjeg sedišta. Šisei
je imala utisak da on neprestano bulji u njen potiljak.
Elbimerl nastavi.
- Pretpostavljam da vam je jasno da Houv može da vas uništi, bez obzira šta
radite. Da li vas to plaši?
Šisei se zagleda u njega.
Vozio je vrlo brzo, ali vrlo sigurno. Za nekoliko minuta stao je ispred Houvove
kuće na Sedamnaestoj ulici u severozapadnom delu grada.
- Ovo mesto bi trebalo da bude muzej, a ne privatna kuća - promrmlja Elbimerl
kada su izašli iz kola. Podigavši pogled, ugledaše osvetljene prozore na trećem
spratu. Elbimerl pokaza. - Pretpostavljam da vam je kuća poznata, je li?
Sisei reče:
- Ja znam kako su rspoređene kancelarije u prizemlju. Senatorov stan je na
trećem spratu. Tamo nisam nikada bila.
Elbimerl jeknu kada su se peli stepeništem. Zazvonio je. Čekali su. Kad niko
nije došao da im otvori, on se nasloni na zvono. Ništa. On okrete jabuku na
bravi i vrata se otvoriše prema unutra.
Elbimerl i Džonson odmah izvukoše revolvere.
- Za paranoika kakav je Houv, ovo nije mudro.
- Bolje da zovem pomoć - reče Džonson.
- Ne - reče Elbimerl - ovo je naše. Ne želim da bilo šta noćas delim - on mahnu
Šisei. - Vi ostanite tu.
- Hoću da idem sa vama - reče ona.
- To je protiv pravila - reče joj Elbimerl. Narednik Džonson joj se isceri a
onda krenu za
svojim šefom u kuću.
Šisei je, posle jednog trena, krenula za njima.
Kancelarije u prizemlju bile su u mraku. Videla je da su policajci našli
zavojito stepenište i da su krenuli uz njega, polako napredujući. Bila je na
korak iza njih. I na drugom spratu je sve bilo mračno ali sada su videli jasnije
jer je sa trećeg sprata dolazilo nešto svetlosti.
- Spusti glavu - reče Elbimerl Džonsonu, pre nego što su počeli da se penju.
Svetlost je preplaviia odmorište na trećem spratu, dolazila je kroz otvorena
vrata prostorije koja je očigledno bila radna soba Daglasa Houva. Police sa
knjigama išle su od poda do piafona, okružujući kožne sofe i fotelje. U jednom
uglu je bio masivan radni sto od orahovine, s odgovarajućom stolicom. Nekoliko
engleskih slika iz lova visilo je na zelenim zidovima. Lampe su bile upaljene,
tu i tamo.
Stari Isfahan tepih bio je na podu. Sada je bio , bez vrednosti jer je bio
uprljan krvlju i mozgom.
Senator    Daglas  Houv   sedeo    je   neprirodno
nakrivljen na jednoj od kožnih sofa. Noge su mu bile prekrštene u člancima, kao
da se odmara, što je i bio slučaj.
Ruke su mu bile širomotvorene, kao da ga je nešto šokiralo. Magnum 357 ležao je
podalje od njegove desne ruke. Zadnji deo njegove glave bio je raznet. Nešto
mozga visilo je po knjigama na polici iza sofe.
- Hriste - reče Elbimerl, a onda se obrati Šisei. - Ne pokreći se i, ni pod
kakvim izgovorom, ništa ne dodiruj.
Prišao je pisaćem stolu, izvadio maramicu i pomoću nje podigao slušalicu.
Okrenuo je broj koristeći svoju olovku.
- Bobi? Fil je ovde - reče u slušalicu - pošalji ekipu sa kolima, lekarima i
policajcima. - Dao je adresu. - Da - reče - senator Houv lično. Neće učestvovati
u izbornoj trci, pa daj da o ovome ćutimo koliko duže možemo, pre nego što
novinari počnu da nas muče, važi? Koga ćeš poslati da ovo preuzme? Dobro, dobro,
i želim da ti budeš ovde kroz pet minuta.
Elbimerl spusti slušalicu. Posmatrao je Sisei neko vreme, da vidi da li ga je
poslušala. Onda je kleknuo pored Džonsona, koji je buljio u Houva. Buljio je u
Magnum 357 pa u Houvovu desnu ruku.
- Sta tražite? - pitala je Sisei.
- Obično se ovi revolveri ne koriste često, ali moraju da se održavaju - reče
Elbimerl.
-   Kao da se vide tragovi ulja na senatorovim prstima - reče Džonson.
Elbimerl se diže i pogleda je.
- To je ono što moramo da utvrdimo jer, ako je Houv potegao okidač, opda je ovo
samoubistvo. Ako
je revolver stavljen u njegova usta, onda je to ubistvo. Za mene je to ogromna
razlika.
- Houvu je svejedno - reče Sisei. Džonson se nasmeja.
- Imate čudni smisao za humor - reče Elbimerl.
- Nisam želela da zvuči smešno - reče Šisei - samo sam primetila.
Pet minuta kasnije, čuli su sirene policijskih i ambulantnih kola. Detektivi,
poUcajci u uniformi, medicinski tim, lekar iz Centra za autopsiju, svi dojuriše
i banuše u studio. Radih su brzo, efikasno, snimaU su fotografije, uzimaU
otiske, merih su, uzeh su izjavu od Elbimerla, Džonsona, Šisei.
Naravno, našh su Houvovu dozvolu za Magnum 357. Pomoćnik lekara reče Elbimerlu:
- Možda ne bi trebalo ovo da kažem, File, ah ako ovo nije samoubistvo, ja sam
majmunov ujak.
Šisei pogleda čitavu scenu sa nekim osećanjem zadovoljstva. Znala je da lekarski
izveštaj neće ići ka tome da se radi o ubistvu.
Cinjenica da je ona pre nekohko časova bila ovde, da je izvadila njegov revolver
iz fioke u stolu, stavila mu ga u ruku, naterala ga da stavi cev u usta i
pritisne okidač nikada neće biti otkrivena. To se nikoga nije ticalo, sem nje.
Stajala je u jednom uglu, dalje od pohcajaca, čekajući strpljivo na detektiva
Elbimerla da je odvede u pohcijsku stanicu. Želela je da bude tamo kad puste
Brendinga.
Njen posao ovde bio je skoro završen ah još se postavljalo pitanje Brendinga.
Kuvaru mishla je da li si izgubio poverenje u menef Da li me još voliš?
Bila je nestrphva da to otkrije.
Senđin je posmatrao Nikolu i Jusiinu kako vode Ijubav, s osećanjem zavisti koje
neko oseća prema vršnjaku koji je neprestano u centru pažnje drugih Ijudi.
Zbog zavisti je poželeo da sada ubije Nikolu, da zaboravi svoju zakletvu, da
uništi osvetu zbog svoje Ijubavi prema haosu.
Zaustavila ga je neka tamna sila koja je smanjila njegovo uzbuđenje.
Nikola je prestao da postoji, bar što se tiče Senđina.
Šta se dogodilo? Senđin je bio ubeđen da je uništio jedan put NikoHnog spasenja
kad je ritualrio ubio Kiokija, tanđiana koji je živeo u zamku u Asami. Ah kuda
je Nikola otišao iz Asame? Nije se vratio u Tokio kao slomljeni čovek, kao što
je Senđin očekivao. Daje otišao dalje u Alpe? I, ako jeste, zašto?
Na kraju, Senđin je znao odgovore na ta pitanja ah to i nije bilo važno. Njega
je sada samo brinuo taj novi i neočekivani element: Nikola je nekakcf došao do
saznanja da je tanđian. Podizanje zida koji blokira svaku psihičku komunikaciju
mogao je da obavi samo tanđian.
To je značilo da Nikola poznaje Tautau. Senđin je sada bio ubeđen u to. Zašto mu
to nije rečeno? Ponovo je shvatio da to i nije važno. Morao je da zavlada
situacijom, da smish novu strategiju.
Kšira, kontinuum zvukasvetlosti nas uči: jang, Prvi sin daje život vatri a misao
rađa svetlost: grom , daje život zvuku a bes gromu. Jin: Majka zqmlja prima ,
misao, srž ideje.
Jedno ne može da postoji bez drugog, uči nas . Kšira. Ah, Senđin je znao nešto
više jer jin daje slabost . jangu, baš kao i snagu. Slabost je Senđin smatrao
fatai
nom. On je proveo mnogo vremena da bi iz sebe izbacio jin: Majku koja je odana i
požrtvovana.
On se trudio da zaustavi kosmički red koji je omogućavao da se jin pretvara u
jang, uspeo je da zaustavi neprestano menjanje dva elementa u energiju. Tako je
on postao dorokusai, vrhunski tanđian.
Dok je posmatrao par ispred sebe kao neko drevno biće, Senđin je zauzeo pozu za
opuštanje. Duboko je udahnuo. U vazduhu se nije osećala smrt. Bar ne još. Senđin
je morao da napravi pakao od NikoHnog života pre nego što dopusti smrti da ga
ščepa.
Nešto se ovde dogadalo. Senđin raširi nozdrve da bi osetio o čemu se radi, kao
da može da oseti miris cilja. Senđin je došao ovamo po preostale smaragde. Nadao
se da će Justina moći da kaže gde su. AH sada, kada se pojavio Nikola, Seđin je
video drugu stazu, moćni napad: sada će saznati da U su smaragdi u kući i moći
če da počne pakao u kome če mučiti Nikolu.
Mirom mrtvaca, Senđin napusti svoje mesto i, držeći se senki, pođe za svojim
poslovima. Kada je završio, pojavila se svetlost tamo gde je ranije nije bilo a
vreHna je obavijala ceH prostor izvlačeći kiseonik iz kuće.
Trenutak posle Senđinovog izlaska iz kuće, Nikola se odjednom probudio.
Zakašljao se, pluća su mu bila ispunjena dimom. Plamen je lizao po podu,
nagrizao noć.
Kilan i Skandrel su stajali na ćošku tokijske ulice. S druge strane, nad
restoranom Kan, svetlucao je natpis.
- Kusunda je rekao da treba da dodem sama - reče Kilan već četvrti ili peti put.
Premeštala se s noge
na nogu, najbolji znak da je bila nervozna - moždanije trebalo ti ni da dolaziš.
- Ne bih ti dopustio da dođeš ovamo sama - reče Skandrel već po ko zna koji
put. - Misliš da će nam dati ono što želimo?
- Naravno da hoće - reče Kilan ubeđenošću revolucionara. - Nema drugog izbora.
Skandrel ne reče ništa i dotaknu nabrekhnu ispod vindjakne.
Kad je Kilan na prvom sastanku s Ikuzom pustila traku koju je Skandrel našao u
dubretu u stanu kraj svog, Kusunda Ikuza se samo osmehnuo.
“Otkuda ti to?” - pitao je.
“Nije važno” - reče Kilan glasom punim autoriteta - “najvažnije je da je imam.
Zainteresovan?”
“Naravno” - reče Ikuza, s očima skrivenim ispod kapaka, posmatrajući je sa
solidarnošću reptila.
“Zar ne želiš da znaš šta tražim za nju?” - Pitala je Kilan dok je njeno
nestrpljenje raslo.
“Ma šta budeš tražila, znam da će biti nešto izuzetno” - ponovo se osmehnuo kao
da nije imao nikakvih briga na ovom svetu.
“Želim vlast” - rekla je Kilan - “ne samo posao u Nakanou, već posao u
propagandi, da ubeđujem Ijude da kupuju tvoje nove proizvode.”
“MisUo sam ...” - odjednom Ikuza ućuta: više se nije osmehivao.
“Problem je s tobom, Kusunda” - reče Kilan - “što me ti posmatraš kao ženu.
Praviš veliku buku oko mojih sposobnosti, mog uma, mojih ambicija, ali uvek žehš
da kažeš da je šteta što nisam rođena kao muškarac. Znaš li kako se osećam, znaš
li koliko me je sramota zbog toga? Naravno da ne znaš. Otkuda bi i
znao? Sada češ to saznati jer ja želim dobru cenu za spasavanje tvog obraza.
Želim mesto s autoritetom u Nakanou.”
“Jednom revolucionar, uvek revolucionar” - reče Kusunda. - “Mislim da je to
neizbežno ali moram da kažem da si me razočarala, Kilan” - napućio je pune usne.
- “S druge strane, sada te poznajem. Kao svi revolucionari i ti čezneš za
poštovanjem. Kada se toga domognu, onda čeznu za udobnim životom. Ti si takva.
Revolucije donose promene ali promene i njih uništavaju” - mahnuo je rukama. -
“Uzmi mesto gde god žeUš. Koji te posao zanima?”
Kilan se bledo osmehnula aU otrov koji je tako držala u sebi sada je izbio na
površinu:
“MisHš da me dobro poznaješ, ah me ne poznaješ. Ima toga još. Žehm posao u
Odeljenju razvoja i istraživanja, gde se stvarno nešto dogada, gde se radi na
MANTlSu. I to s profitom od deset odsto.”
Kilan pomish da je nestalo krvi iz Kusundinog hca u tom trenu. Ona je tohko
želela da je on pita otkuda ona zna za MANTIS ah on reče samo jednu adresu i
vreme. “Ti donesi traku” - rekao je - “a ja ću doneti ugovor da potpišeš.”
Bilo je tako jednostavno.
- A šta će biti ako se ne pojavi? - pitao je sada Skandrel.
- Pojaviće se - reče Kilan, premeštajući se s noge na nogu - ne preostaje mu
ništa drugo.
- Trebalo je da insistiramo da vidimo ugovor pre sastanka - reče Skandrel -
trebalo je da ja vodim pregovore.
- Šahš se? - reče Kilan. - Ti ne treba da se u ovome pojavljuješ. Ne žehm da
Kusunda sazna kako
sam došla do MANTISa. Ti si moja snaga i moja slabost, zato ostani u senci kada
ugledamo Kusundu da dolazi. Ne želim da te prepozna.
Prošla su dva minuta od vremena koje je Kusunda odredio. Tada se crni Mercedes
pojavi iza ugla i krenu prema njima. Skandrel se skloni u senke. Kada je
automobil prišao bliže, videli su da su mu stakla na prozorima zamračena.
Kola su bila udaljena jedan blok od njih.
- Evo ga, dolazi - reče Kilan sa puno poverenja. Sada je prestala da se premešta
s noge na nogu.
Mercedes, sada već sasvim blizu, poče opasno da ubrzava.
- Jesu li ludi? - kriknu Skandrel. Mercedes je jurio pravo na njih.
- Blagi Bože - kriknu Kilan.
Skandrel je jurnuo prema njoj, uhvatio ju je oko struka, bacio na tlo. Izvukao
je revolver ispod vindjakne i opalio dva puta u šoferšajbnu Mercedesa.
Skandrelu je srce toliko snažno udaralo da je mislio da će dobiti srčani udar.
Kada je Mercedes prolazio, očešao ga je branikom po ramenu ali to mu ni najmanje
nije smetalo da skoči na noge, povuče Kilan i da počnu da beže što su brže
mogli.
Ćuli su snažan udarac, kao da je Mercedes naleteo na nešto, ali se nisu
zaustavili. Došli su do svojih kola koja su parkirali nešto dalje. Skandrel brzo
upali motor. Jurnuli su praznim ulicama. Skandrel je gutao vazduh. Kilan je
počela da plače od užasa i olakšanja.
Kuća je bila puna dima. Bio je tako gust i oŠtar, da je Nikola znao da je vatra
namerno podmetnuta.
- Spusti se nisko - viknuo je u Justinino uvo - spusti se na pod.
Bili su na podu u dnevnoj sobi a plamenovi su lizali na sve strane, ižjedajući
kuću. Bilo je nemoguće bilo šta razaznati i Nikola je morao da se koncentriše da
bi se setio rasporeda kuće u kojoj nije bio nekoliko godina.
Podigao je pogled. Anđeoske ribice, kao da su osetile opasnost, skupile su se u
jednom uglu. Gas, raža, plivao je kao raspomamljen.
Nikola je uhvatio Justinu za ruku. Video je strah u njenim očima aH i beskrajno
poverenje u njega. Zatvorio je oči, koncentrisao se, povukao se u sebe. Našao je
Gecumei no mići, to posebno mesto na kome vidi bez očiju, gde će se pojaviti
skriveni putevi spasenja. I on zaista ugleda put u spasenje.
- Hajdemo! - viknuo je i poveo je Justinu kroz kuću. Osetio se miris spaljene
kose.
Znao je da se samo dva metra dalje nlaze ogromna staklena vrata i put u život.
Jurnuo je prema njima kada odjednom užasan zvuk razpori vazduh.
Nikola oseti kako pada drvena greda, izjedena divljom vatrom. Nije morao da je
vidi da pada prema njima. Bacio je Justinu u kuhinju, pokrenuo se i sam. Greda
se srušila sa treskom a jedan njen deo zabi se Nikoh u levu mišicu. Koža poče da
mu gori. Justina kriknu, pokuša gohm rukama da ugasi vatru.
Kriknula je kad je odjeknula eksplozija. Počela je da kašlje. Nikola oseti kako
se ona gubi. Podigao ju je u naručje, skočio preko plamenova. Jurnuo je ustranu
i bacio se na trem kroz staklena vrata.
Noć je eksplodirala kao vatromet, kuća se raspala u mihjardu delova. Nikola i
Justina osetiše pljusak po leđima ah srećom ništa ih nije povredilo.
Na obali, Justina se nagnula napred, počela je da povraća i da guta kiseonik.
Nikola je disao polako, odmereno. Prana. Prestao je da diše normalno onog trena
kada se probudio.
Milovao je Justinu po kosi, držao ju je za ramena. Njegova leva ruka bila je
opečena ali, inače, nije imao povreda.
Čulo se zavijanje sirena na vatrogasnim kolima. Komšije su pozvale vatrogasce.
Ljudi su trčali prema njima po obali. Doneli su kutije za prvu pomoć i čebad.
Nikola prebaci jedno ćebprekoJustininih ramena. Neko mu je namazao ruku kremom
protiv opekotina. Drugo ništa nisu mogli da urade. Mogli su samo da posmatraju
kako im kuća gori do temeljai Bila je od drveta, kao mahom sve kuće na Ist Endu
Long Ajlenda, i vatra se nezadrživo širila.
- Šta se dogodilo? - neko je pitao. - Kako je počelo?
- Ne znam - reče Nikola. AH, naravno, znao je. Mogao je da oseti miris Tautaua.
Senđin Omuke, dorokusai, je bio ovde: on je podmetnuo požar. Zašto? Da ih ubije?
Tako bezHčno? Nikola je sumnjao u to. Onda, zašto? Nikola se ponovo vrati na
Gecumei no mići. Dopustio je umu da potraži odgovor. Smaragdi! Nikolina reakcija
ne požar trebalo je Sendinu da pokaže daje Nikola sakrio smaragde u kući.
Justina je, s glavom na njegovom ramenu, stajala pored njega, drhteći. Zagrho ju
je.
- O, Nik - rekla je tiho - ne mogu da verujem. Sve je nestalo.
Stigh su vatrogasci, izvukh su creva, povezah su ih sa hidrantima, počeH su da
prskaju kuću iz nekoliko pravaca odjednom. Vatrogasci su se preznojavali. Borih
su se hrabro. Ali, sve je bilo uzaludno. Nikoli je to bilo jasno. Posmatrao je
kako vatra proždire kuću, ne obraćajući pažnju na vodu koja je lila sa svih
strana. Bila je dobro postavljena, nije mogla da se obuzda.
- Pazite! - viknuo je vatrogasac u trenutku kada se centralna greda srušila uz
pravu eksploziju varnica koje su suknule prema nebu.
Gomila je bila prepiašena.
- Idite odavde - vikaU su vatrogasci - ovde je opasno.
Posmatrajući sa tugom delove svoje prošlosti s toliko uspomena, Nikola je znao
da je Justina u pravu: sada je sve nestalo.
Detektiv Elbimerl otvori vrata na ćeliji, koraknu unazad.
- Možete da idete, senatore. Izvinite što smo vas uznemiravali - rekao je,
slegnuvši ramenima. - Mi svi moramo da radimo svoj posao. Moj ponekad nije baš
nešto naročito. Ovo je jedan od trenutaka kada ne volim svoj posao.
Koton Brending ga je posmatrao bez reči. Ustao je, prebacio sako preko ramena.
Rukavi su mu bili zavrnuti, kravata mu je bila u džepu.
Izašao je iz ćelije i rekao:
- Da li biste mi rekli šta se zbiva?
Sisei, koja je do tada stajala u senci, izade sada na svetlost u hodniku.
Elbimerl ju je doveo na sporedni ulaz jer je ulaz u stanicu bio blistavo
osvetljen TV. reflektorima i na sve strane su bili novinari koji su žekli da
saznaju šta je to bilo sa senatorom.
Šisei reče:
Houv je mrtav, Kuvaru. Ubio se noćas. Šta? Elbimerl klimnu glavom ali ne
reče nijednu
rec.
-    Očigledno je - nastavi Šisei - Houv. bio opsednut tvojim sve većim uspehom
pa je poželeo da to nekako spreči, makar i na drastičan način. Posle sukoba sa
Dejvidom Brislingom, on ga je verovatno ubio. Houv je tada odlučio da to ubistvo
pripiše tebi.
- Blagi bože.
- Sve se to lepo uklapa - reče Elbimerl. Poveo ih je hodnikom. - Treba da
potpišete neke dokumente, senatore, i treba da vam vratimo vaše lične stvari -
okrenuo se. - Ako želite da pozovete neke prijatelje iz novinarskog sveta, svi
su pred vratima. Ne znam kako da se ponašam prema njima ali, ako želite, meni
nije problem da vas izvedem odavde a da vas oni i ne primete.
Brending klimnu glavom.
- To je vrlo pažljivo od vas, detektivu. Obavili su formalnosti u Elbimerlovoj
kancela
riji.
- Kancelarija je mala - reče Elbimerl, kao da se izvinjava - ali je bar moja.
-    Posle boravka u ćeliji - reče Brending - meni se ovde strahovito sviđa.
Elbimerl ih je ostavio na tren da popune formulare koje je Brending zatim
potpisao da bi dobio svoje stvari natrag.
Brending i Šisei izmenjaše pogled.
- Samo sam o tebi razmišljao u ćeliji - reče on - mislio sam da te zaista
iskreno mrzim.
Šisei ga pogleda zaprepašćeno.
- Znači da me sada ne mrziš?
  Šta ti to znači? - reče gorko Brending. - Mislila si da sam budala.
- Ako ti tako misliš ...
- Molim te. Nemoj da poričeš. Ja to znam. Brending primeti Elbimerla na
vratima. On i
Šisei zaćutaše.
Detektiv je gledao čas nju, čas njega. Bio je zabrinut.
- Svadali ste se? - seo je na ćošak svog stola. - A to me se i ne tiče, zar ne?
- otvorio je veliki žuti koverat koji je držao u rukama pa reče Brendingu. -
Proverite da li su sve vaše stvari ovde.
- Jesu - reče Brending i skloni novčanik, beležnicu i druge sitnice.
- Potpišite ovde - reče Elbimerl. - A sada bih vam nešto rekao, senatore, mada
ne moram. Radite kako želite, to je vaša stvar. Ali, ova žena ima muda. Ne znam
vašu priču, niti me zanima. Možda je suviše vode proteklo ispod mosta - slegnuo
je ramenima. - U svakom slučaju, treba da to znate. Borila se kao nenormalna da
vas osobodimo. Ona je znala da vi niste ubili Brislinga i želela je svim silama
da to dokaže - bacio je papire koje je Brending potpisao - mislim da je to nešto
što treba ceniti. Ali, u krajnjoj liniji, šta se to mene tiče?
Ustao je od svog stola i rekao:
-   Laku noć, senatore, i dobra vam sreća. - Okrenuo se na vratima. - Koristite
ovu kancelariju kako vam je volja, ja moram da kažem nešto Indijancima pred
vratima a onda ču sačekati da me pozovete da vas izvedem. Kao što sam rekao, sve
zavisi od vas. Vi znate sa novinarima.
Kada su ostali sami, Brending i Šisei su se dugo posmatrali. Najzad, kada je ona
videla da on nema šta da kaže, podigla je svoju tašnu.
- Samo malo - reče Brending - nemoj da odeš.
- To si već jednom rekao - reče ona - i vidi u kakve si se neprilike uvalio.
- Kakve neprilike? - upita Brending.
Kada mu nije odgCvorila, on podiže telefonsku slušalicu i poče da telefonira.
Pozvao je sve novinare koje je poznavao. Mnogi su već bili pred vratima
policijske stanice, povezani bežičnim telefonima s redakcijama. Ti Ijudi nemaju
nikada odmora: oni su bili drogirani vestima, živeli su za vesti.
Četrdeset pet minuta kasnije, obavio je sve razgovore.
- Dobro, to je sada gotovo - reče. Pozvao je zatim svoju sekretaricu za
propagandu i obavestio je o svemu. - Sutra ću održati konferenciju za štampu. Ne
ujutro, kasnije. Sada ću dati samo jednu izjavu, što će ih zadovoljiti. Neka
dođu TV ekipe. Želim da od ovoga napravim veHku propagandu, žeKm da mi ovo
pomogne. Biće to kao kada je Regan pogođen i kada je preživeo. Narod je poludeo
za njim. Morin, pozovite i Filipa Elbimerla, detektiva, na konferenciju za
novinare. On će sedeti uz mene. Novinari će uživati u tome, videće nas kao
braću, kao srodne duše. Morin, hvala vam, i laku noć.
- Gde ti je advokat?
- Bio je tu kada su me ispitivaH - reče Brending. - Kada su me ponovo zatvoriH,
otišao je da traži sudiju da pokuša da me izvuče uz kauciju. MisHm da to još
uvek pokušava - nasmejao se. - Biće to dobra šala - ustao je i pogledao Šisei. -
Šta je bilo, ideš?
Sisei se nije pokrenula.
- ŽeHm da ti kažem šta se dogodilo. Brending ju je pogledao.
,          - Ne znam zašto imam osećaj da si me lagalj
- Mrzim onaj Feroov komplet. Spalikssam ga posli večere.
Brending ne reče ništa. Najzad Sisei obori pogled.
- Ne znam - reče tihim glasom.
- Dobro - reče Brending - nije loše za početak.
Kusunda nije imao vremena za formalnosti tog jutra. Prišao je Masuto Išiju i
rekao:
- Novac je tu.
Gurnuo je debeli koverat malom čoveku. Odmah se videlo kohko je Išiju stalo do
novca.
Iši otvori koverat: bih su sami u Istočnom vrtu carske palate, pa je to bilo u
redu.
- Hvala, Ikuzasane, hvala vam - nije mogao da prestane da se klana.
- Zaboravite na to - reče Ikuza - šta vi imate za mene?
Više nije bio onako miran kao iuče. Ah, juče je onaj glupi špijun bio na dnu
Sumide. Sta ga je, za ime Bude, nateralo da ispHva na površinu? Ikuza nije mogao
da shvati. Znao je da policija ne može da nađe ništa na njegovom telu što bi ga
povezalo sa Ikuzom ali Ikuza je verovao u loše predznake, a ovo je đavolski loš
znak.
- Bili ste u pravu - reče Iši, stavivši koverat u džep - Nangisan priprema
pokret protiv vas.
Počeli su da šetaju po vrtu. Bilo je divno jutro, sunčevi zraci isušili su vlagu
noći.
- On u tu svrhu traži svu moguću pomoć od svojih bivših drugara iz MITIa.
- To znam - reče Ikuza pobedonosno. On je ipak bio iznenađen što je Nangi,
posle toliko godina
koje je proveo kao ronin, imao još toliko mnogo veza sa starim društvom. Kako to
da je Nangi još uvek bio blizak sa MITIem? S druge strane, dobro će mu doći te
veze. Ikuza je bio svestan Ijubomore koju mnogi ministri MITIa osećaju prema
Namiju i njegovpj sve većoj moći. Naročito sada, kada je car povratio svoju moć.
On je jasno dao na znanje da sve što odluči Nami ima njegovu podršku. To je
posebno smetalo MITIu koji je dugo godina vladao industrijskom i trgovinskom
scenom.
Možda je bio trenutak da se Nami obračuna sa rivalom. Nijedan brod ne mogu da
vode dva kapetana.
U redu pomisli Ikuza ako Nangi želi rat imaće ga. Ali, ja sam u prednosti jer
imam čoveka u njegovom štabu.
- Kakvu operaciju priprema? - pitao je Ikuza.
- Mislim da je to nešto u vezi sa finansijama - reče Iši, s mukom hvatajući
korak sa krupnim čovekom. Ikuza je sada nesvesno ubrzao korak. - Sudeći prema
Ijudima koje je doveo - Iši pomenu nekoliko najpoznatijih ministara - to je put
kojim je krenuo. Svi oni imaju veze u bankama. On će prebaciti kompaniju na
njihova leđa.
- Šta dobija zauzvrat? - pitao je Ikuza.
- To je stvarno sjajno. Neće morati da uništi nijedno odeljenje firme Sato -
Iši duboko uzdahnu - ali im je zauzvrat ponudio vašu glavu.
KIjuč. KIjuč čega? Šta se otvaralo tim ključem Nangi je samom sebi postavljao
ova pitanja, ali nij nalazio odgovore.
- Najpre moramo da pretražimo stan Pak Rata reče Tomi metodičnošću dobrog
detektiva.
- To će biti gubljenje vremena - reče Nangi, prevrćući ključ po rukama. - Pak
Rat nije nikada ništa vredno držao kod kuče. To je za njega bilo pitanje
bezbednosti a on nikada nije kršio sopstvena pravila.
- Ipak, bilo bi bedno da zaključimo da ključ ništa ne otvara.
Tri sata kasnije bili su zadovoljni: ključ nije ništa otvarao u stanu.
- Fuj! Ovo je svinjac - reče Tomi, osvrćući se oko sebe.
Kada su izašli iz stana, ona reče.
- Nismo našli podatak da je Pak Rat imao sef.
- Nije ga imao. U njegovom poslu to mu nije bilo potrebno.
- Šta je bio njegov posao? Nangi se osmehnuo.
- On je bio sakupljač informacija. Bio je najbolji u tome, koga sam ja ikada
sreo.
- U redu. Ključ ne otvara ništa u njegovom stanu, to nije ključ od sefa. S
obzirom na to čime se bavio, njemu su njegove informacije trebale stalno u toku
dana - Tomi odmahnu glavom. - Kuda nas to vodi? Da probamo na železničkim
stanicama?
- Ne - reče Nangi - ključ nema broja, znači, nije uzet na javnom mestu.
- Šta onda taj ključ otvara?
Nangi je razmišljao. Nešto što je Tomi rekla vrtelo mu se u glavi. Šta je to
bilo? Onda se setio i to mu je dalo ideju.
- Hajde - reče on - idemo da igramo pačinko. Pačinko salon u Ginzi radio je
preko čitavog
dana. Bio je uvek pun Ijudi i uvek pun dima od cigareta, i noču i danju.
Nangi kupi žeton i krenu prema mašinama. Bro
jao je: sedmi red, šesta mašina. Pak Rat je uvek igrao na tom automatu.
Na njoj je sada igrao mladić od osamnaest godina, sa frizurom Čirokija ofarbanom
u oranž. Lobanja mu je bila obrijana s obe strane. Na nogama je imao martinke,
crne farmerke su mu bile prepune metainih kopči, crna kožna jakna išla mu je do
struka. Lanci koji su visili sa ramena ritmički su zveckaH. Mladić je dobro igao
i bio je zasut kišom žetona.
- Ovo može da ide u nedogled - reče Nangi. Tomi izvuče svoje policijske
dokumente i gurnu
ih mladiću pod nos.
- Hej! - iznenadi se on.
- Gubi se - reče Tomi - pre nego što te privedem.
- Je li? - isceri se mladić. - A zašto?
- Tvoja kosa narušava mir ovog mesta - reče Tomi i pokaza revolver. Mladić
pobeže iz salona.
- U redu - reče Tomi - o čemu je reč?
- Videćemo za tren - reče Nangi i pruži joj žeton - hajde, raspalite.
Tomi ubaci žeton i poče da igra. U meduvremenu, Nangi khznu udesno i ode iza
automata. Sagnu se. Bila su tu mala vrata koja je Pak Rat otvarao da bi vadio
žetone. Srce poče da mu udara brže. U gornjoj trećini vrata videla se
ključaonica.
- Šta radite? - pitala je Tomi.
- Kada smo se posledhji put sreH, Pak Rat je zahtevao da to bude baš ovde.
Delom je to bilo zbog sigurnosti. ToHko buke uništava i najsavršeniju
elektronsku opremu za prisluškivanje. Rekao mi je da dolazi ovamo kad treba da
nađe neka rešenja. Uvek je igrao samo na ovom automatu. Pitao sam se zašto, a
onda mi je pokazao vratanca iza kojih su biH žetoni.
mm - Mali prevarant - reče Tomiifj” i”s;       .4;
- Možaa - reče Nangi - ali, možda ima i nečeg drugog u tome.
Nangi se sada setio šta je Tomi rekla o Pak Ratu: “Očigledno je da je morao da
ima sve svoje podatke na raspolaganju svakog trena.” Zato se on i setio ovog
salona koji je bio otvoren i danju i noću.
Uzeo je ključ koji su skinuli sa Pak Ratovog palca i, izgovorivši molitvu,
gurnuo ga je u ključaonicu. Odgovarao joj je, kliznuo je unutra. Nangi pokušava
da ga okrene nadesno. Ništa se nije dogodilo: ključ je bio nepomičan. Srce
prestade da mu kuca. Onda ga okrete nalevo.
Vratanca se otvoriše.
Nangi gurnu ruku unutra, pipnu po prostoru. I onda je našao to što je tražio.
Bilo je zakačeno za gornji deo malog sefa iznad žetona. Nangi povuče zalepljeni
paketić i pogleda ga. Bila je to mikrokaseta.
Dobili su glavni zgoditak!
Nikola   je    jurnuo  duž   autoputa   po    Long Ajlendu. Justina se zgrčila
na sedištu do vozača, još uvek sa pozajmljenim ćebetom preko ramena. Kada god bi
Nikola pogledao prema njoj, ona bi se trgla u snu i zajecala. Stavio joj je
zaštitnički ruku na bok.
Bilo je 9.30, nebo je bilo boje bisera. Oblaci na horizontu na jugu plamteli su
narandžasto.
Nikola je spustio krov. Vetar mu je mrsio kosu: očistio je smrad vatre i dima iz
njegovih nozdrva.
On i Justina bih su u pozajmljenoj, tuđoj odeći. Sve im je izgorelo u požaru.
Nikola je povremeno bacao pogled na minijaturni detektor radara, skriven iza
retrovizora Korvete.
Znao je da će ga zvuk upozoriti na policijsku pratnju, ali je ipak proveravao.
Policajci nisu ništa drugo radili nego čekali da uhvate nestrpljive vozače kakav
je bio on. To ga je bar nečim zapošljavalo. Nije mogao ni stalno da posmatra
ružni autoput.
Prešao je put od Vest Bej Bridža do Njujorka za jedan sat i petnaest minuta.
Justina se probudila kada je krenuo kroz KvinsMidtaun tunel.
- Koliko je sati? - pitala je, protežući se.
- Suviše rano za tebe da se probudiš - rekao je Nikola, ulazeći u tunel - vrati
se da spavaš.
Justina protrlja oči.
- Suviše sanjam - reče Justina - duhovi me proganjaju - pogledala ga je. - Nik,
sanjala sam Saigoa. A onda se on pretvorio u tebe.
Nikola zadrhta, pomisli na Kanzacua koji je govorio: “Tama je ono za čim si
žudeo čitavog života.” Sećao se šta mu je odgovorio. “To znači da smo Saigo i ja
isti.”
- Taj čovek, Senđin, nije Saigo - reče Nikola. - Želeo bih da nešto shvatiš,
Saigo je bio zlo. Senđin, taj dorokusai, širi zlo - ili dobro. Moral mu nije
važan. On živi, ili smatra da živi van svih normi.
- Pa, kako to onda živi?
Sada su bili na Menhetnu. Nikola je vozio prema centru.
- Nisam siguran da znam - reče - ali, nisam ni siguran da li je to važno. Ono
ho je sada najvažnije to je da se sazna šta Senđin ima na umu. Kada to budem
saznao, imaću ga, znaću sve o njemu.
Vozili su se Drugom avenijom sve do Hjustona a onda su skrenuli na zapad. U
Sohou je skrenuo u Grin ulicu i stao ispred jedne zgrade. Pre petšest godina
tu su bile neke fabrike. Sada su sve zgrade bile pretvorene u prostrane stanove,
savremenog izgleda.
Nikola povede Justinu prema metalnim, zeleno ofarbanim, vratima. Vrata su bila
dobro osigurana. Justina primeti, čak iznad njih, oko TV kamere.
Nikola pritisnu dugme i reče:
- Kon tauer.
Začu se zujanje i vrata se otvoriše automatski.
Vrata se zatvoriše za njima i oni se nađoše u potpunom mraku. Prolazili su
minuti. Nikola se nije pokretao a ni Justina. Odjednom sinu svetlost, bez
ikakvog upozorenja. Justina trepnu očima. Videla je da su sa svih strana
okruženi svojim hkovima. ČaroHje nestade kada se jedno ogledalo pomače i ukazaše
se vrata. Nikola je povede kroz njih.
Justina se nađe u ogromnom ugodnom prostoru. Plafon je bio visok kao u katedraH.
Zidovi su bih ukrašeni, stvarah su čudnu atmosferu. Ogromna platna visila su na
zidovima. Bilo je tu savremenih sHkara ah i dela impresionista.
Citava prostorija bila je udobno nameštena. Nameštaj je bio odabran sa puno
ukusa. Usred sobe, stajao je Japanac opasnog izgleda. Justina je videla da je
veoma napet i da to ne krije.
- Brzo si stigao ovamo, TikTik - reče Japanac. Suviše brzo.
Justina ga je prepoznala.
- Koni? - viknula je. - Koni Tanaka?
- Hai? - Koni se formalno naklonio i kao da se ižgubio kad mu se Justina bacila
u naručje.
Nikola se nasmejao.
- Kada bi samo video svoje hce, Tanaka-san. Koni jeknu.
- Ovo je novo mesto - reče Justina - prelepo je.
- Još nisi ništa videla - reče joj Nikola.
- TikTik? - Koni pogleda Nikolu pa Justinu.
- Nemoj da misliš da se ne radujem što te vidim. - Poljubio ju je a onda se
okrenuo Nikoli. - Pročitao sam i saslušao što si mi dao, TikTik. Ja jesarn brz,
ali moram da priznam, ipak nisam toliko brz. Kako to da si već ovde? Nisam te
očekivao nekoliko dana.
- Raspored se promenio. Sve je krenulo brže - Nikola se bacio na savršenu
kopiju sofe u stilu Luja XIV. - Dorokusai je sinoć spalio našu kuću.
Koni lanu jednu pogrdnu na japanskom koju Justina nije mogla da razume.
- Doneću čaj - rekao je.
Justina se okrete Nikoli. Oči su joj pobledele od straha. Video je da drhti.
- Zašto mi nisi rekao?
- Nisam mogao pre da ti kažem - reče Nikola.
- Šta bi mogla da uradiš? Samo bi se još više preplašila. A bio ti je potreban
san.
- Nik, kako to da je on znao kuda sam pošla? - kao da je očekivala da će joj on
reći da je sve laž ili ružan san iz koga će se uskoro probuditi.
- Plašim se da si mu sama rekla - reče Nikola. Bio je obazriv da joj ne kaže da
mu je ona rekla i za smaragde. Za nju bi to bilo preveliko poniženje.
- Nik, šta sam mu još rekla? Ne sećam se ničega.
- Otkuda bih ja to mogao da znam? - reče on tiho.
Justinina ramena se opustiše. Odjednom je bila veoma iscrpljena. Kako užas može
da iscrpljuje pomislila je.
Koni se vratio sa poslužavnikom. Justina oseti da se vraća mir.
Svaka kriza zahteva sopstvenu ceremoniju čaja pomislila je. Bilo je to veoma
civilizovano, ali i veoma praktično. Za vreme dok se obavljala komplikovana
ceremonija pripreme čaja, duh je mogao da se oslobodi uznemirenosti, da krene
stazom misH koja vodi prema pobedničkoj strategiji.
Kada je čaj pripremljen, kada su zadovoljene sve formalnosti, Nikola ispriča
Koniju šta se dogodilo i šta on misH da se dogodilo. Bio je to deo koji je i
Justina sada čula prvi put. Ona zadrhta, kao da je progutala gorko vino.
- Šta želiš da uradim, TikTik? - pitao je Koni kada je Nikola završio svoju
priču.
- Već to radiš - reče Nikola i zagleda se u njega
- potreban mi je novac, kreditne kartice, vozačka dozvola. Srediće mi to u
kancelariji začas. Ipak, treba još toUko toga da uradim i sve to moram da uradim
sam. Da U ćeš voditi računa o Justini dok sam ja napolju?
- Nik! - Justina je kriknula pre nego što je Koni i mogao da odgovori. - ŽeUm da
budem sa tobom. Ne žeUm da sedim ovde i osećam se beskorisnom, dok ti ...
Nikola je prišao i seo pored nje. Uhvatio ju je za ruku.
- Nisi beskorisna - reče on onim tonom koji je tako dobro poznavala, koji je
uvek poslušala bez pogovora. - Svako od nas ima svoju ulogu u ovome. Najvažnije
je da svako od nas odigra svoju ulogu.
Justina se zagleda u njegove oči i kUmnu glavom.
- Možda si izgubio tog tipa kada si došao ovamo
- reče Koni - ja ne bih želeo da pokušam da te pratim kroz grad. Ako si mu
pobegao, ostani u tajnosti. Izbegavaj ...
- On će me naći, Koni - reče Nikola - bez obzira šta ja da učinim, on će doći
ovamo. To je samo pitanje vremena.
- Mogli bismo ...
-   Zaboravi izbegavanje neminovnog - reče Nikola - to je gubljenje energije a
nama će nje uskoro mnogo trebati. - Sagnuo se, kao da ne želi da ga Justina
čuje. - Sada je najvažnije da se odigra igra. Naša igra. To nije igra žmurke, to
je opasna igra života. Iluzija je u centru svega. Pokazaćemo prokletniku sedam
smaragda. Kada se primakne dovoljno blizu shvatiće, prekasno, da su to u stvari
mačevi.
- Karta smrti - reče Koni dobar plan.
- Trebalo bi da bude - reče Nikola - samo kada bi nam uspelo.
Koni pokupi šoljice od čaja, nestade iza starinskog japanskog zastora na kome su
bili naslikani beli ždralovi iznad zlatnog i zelenog mora.
Nikola se okrete Justini, zagleda se dugo u njene oči. Onda reče:
- Ne znam da li znaš koliko si mi dragocena.
-   Nik, Nik - Justina stavi glavu na njegove grudi. Vrele suze zaiskriše joj u
očima. - Toliko se plašim. Tek što si se vratio. Sada, kada znam da je Sendin
blizu, preplašena sam. Ja ...
Nikola joj stavi nežno ruku na usta.
- Pssst. Budi mirna. Budi mirna. Moraš da imaš poverenja u mene.
“Podsetnik za mene” - zapucketao je glas Pak Rata kroz zvučnike. Sve je bilo
obeleženo datumom. - “Predmet: napad kompjuterskog virusa na firmu Sato. Dati
diskete Miki na analizu. Pozvati ie kroz dva dana
... Podsetnik za mene: pozvati Miki. Ona sada nema ništa. Kaže da je arhitektura
virusa neštošto do sada nije nikada videla. To je loša vest. Dobro vest da je
ona zainteresovana, da je zanima projekat. ŽeU da sredi tu budalu, da krene u
neke svoje planove. Zvati svakog dana. Podsetnik za mene: zvati Miki. Ništa.
Podsetnik za mene: zvati Miki. Ništa. Podsetnik za mene: Zvati Miki. Miki kaže
da se virus menja. KoHko je ona mogla da zaključi, izgleda da se virus hrani
domaćinovim programom obezbeđenja, koristi ga dok ga menja prema svojim
potrebama, probija ga dok ide prema najpoverIjivijim podacima. Podsetnik: virus
nije konstruisan tako da uništi program domaćina. To je virus krtica koji treba
da postane veza izmedu zaštićenih podataka i korisnika virusa. Ovo postaje sve
lude i luđe. Miki se slaže. Ona je poludela za ovim, radi po osamnaest časova na
dan. Podsetnik za mene: mislim da je Miki bhzu da slomije virus. Prema onome što
je mogla da zaključi uz pomoć podataka koje mi je dao Nangi, kompjuter Satoa
napadnut je samo probnim programom. Ona je priHčno sigurna da virus nije još
usavršen. Kaže da poznaje jednog tipa - samo jednog - koji može da se pojavi sa
fantastičnim supervirusom koji može da se adaptira na razne programe
obezbeđenja. On je dokazani genije, tako ona kaže i - još divnije: on radi u
Odeljenju za razvoj Nakano industrija. Koincidencija? Moram odmah da zovem
Nangija ...”
Traka je bila završena, ah neka vrsta energije, nevidljive, neuhvatljive,
ispunjavala je prostoriju. Prvi podaci snimljeni su onoga dana kada su se Nangi
i Pak Rat sreh u elektronskoj džungU Akhabare: poslednji podaci snimljeni su dan
pre nego što je nestao.
Nangi je sedeo i buljio u mah magnetofon. Bih su u pohcijskoj      stanici. Tomi
je hodala goredole.
veoma nervozno, tako da je Nangi, iako obuzet magnetofonom, rekao:
- Šta vam je?
Tomi se nasmejala. Zagledala se u njega.
- Ništa - rekla je kroz stisnute usne - samo ako je Miki u pravu, ja znam ko je
stvorio supervirus.
Nangi podiže glavu. Ona prestade da hoda, stavi ruke na bokove.
- Ne gledajte me tako. Čak znam i kako se virus zove. MANTIS. To je skraćenica.
Prema rečima mog prijatelja, to je virus koji može da se prilagodava. On koristi
program obezbedenja da bi prodro do najskrivenijih podataka. To što može da se
menja mene je sasvim sledilo.
Nangi reče:
- Vaš prijatelj je stvorio MANTIS? Njegov mirni glas je natera da žmirne.
-    On se zove Seiđi Kikoko, ali svi ga zovu Skandrel. On radi za Nakano, u
njihovom Odeljenju za razvoj. Poznajem ga godinama. On je stari prijatelj u koga
imam poverenja. Ne verujem da zna za šta se koristi njegov program.
- On to mora da zna - reče Nangi i zagleda se u nju. - Taj virus je tako nov,
tako revolucionaran, da jedino on može da zna vrednost njegovih rezultata.
Tomi klimnu glavom. Teško je sela u stolicu, provukla je prste kroz kosu. Bila
je uništena.
-    Moram da razgovaram sa njirn, moram da otkrijem ...
- Ne još - reče Nangi. Tomi nakrivi glavu.
- O čemu razmišljate?
  - Razmišljam o tome kako smo natovarili svašta
na svojapleća - reče Nangi - našli smo se usred zavere.
mnogo veće nego što sam mislio da će biti - pogledao ju je. - Sada znam kako je
kada se nadeš pred bikom. Nikola je bio u pravu. To je jedna od stvari koju mi
je rekao kada šmo išli na aerodrom. On i ja smo mesecima na meti. Ovakva
operacija zahteva dugo vreme za planiranje.
- Ali, kakva je to operacija?
Nangi spusti bradu na ruke, koje je skrstio na glavi zmaja na svom štapu.
- Još nisam siguran o čemu je reč - reče polako - niti kakva je namera cele
operacije. Sve je slično tom čudnom virusu krtici. Kao Miki, kompjuterski genije
Pak Rata, mogu da vidim arhitekturu virusa ah još nisam siguran kakav je cilj.
Bacio je pogled na sat, ustao je. Stavio je mah magnetofon u džep i rekao:
-    Hajdemo. Vreme je da poberemo plodove naše operacije.
Masuto Iši, potpredsednik operacija, čekao je kad su on i Tomi stigh kuči. Umi
je napravila koiače i pripremila je čaj Išiju. Učinila je sve da se on oseća
udobno u sobi devet tatamija koja je služila kao jedna od službenih prostorija.
Čitav zid je bio otvoren prema drvenoj lakiranoj engavi koja je vodila u
unutrašnji vrt. Iši, koji je srkutao čaj, gledao je azaleje i božure. Brzo je
skočio na noge i duboko se poklonio, kada je Nangi ušao u sobu. Nangi obavi čin
upoznavanja, kao da se Iši i Tomi nisu nikada ranije sreh.
Dođe Umi i posluži čaj a onda sede kraj Nangija. Nangi reče:
- Kakve nam vesti donosiš?
Iši se osmehnu, izvadi videokasetu iz tankog nesesera.
- Sve je ovde, Nangisane - reče on i pruži mu kasetu uz duboki poklon. - Onako
kao što ste predvideli.
Nangi jeknu, uze kasetu, ubaci je u videorekorder i uključi ga. Nangi sede pored
Umi.
- Pažljivo gledajte - reče on.
Pojaviše se slike. Tomi je odmah videla da to nije snimao amater: bio je to
profesionlno obavljen posao praćenja i nadgledanja.
Slika postade jasnija. Svi su prepoznali Istočni vrt u carskoj palati. Pojavi se
Iši, a odmah zatim Kusunda Ikuza. Kao svaka traka snimana zbog nadgledanja, i
ova je imala obeleženi datum, sat snimanja, minute, sekunde.
Videlo se kako Ikuza daje debeo koverat Išiju koji ga uzima. Iši ga je otvorio
prema kameri koja, kako je to bilo ranije dogovoreno, približi zumom ono što je
bilo u koverti. Tomi je jasno videla novčanice.
Dva muškarca su razgovarala neko vreme, šetajući po vrtu. Nije bilo zvuka na
traci. Najzad su se Iši i Ikuza razdvojili. Kamera je pratila Išija kada je ušao
u kola. Kola su praćena do drugog kraja Tokija. Sve je snimano na traci. Nije se
nigde zaustavljao.
Iši stade uz trotoar. Pogleda na sat. Pojavi se čovek. Otvori zadnja vrata, sede
na sedište. Jasno se videlo da je to Kač Hagava, dobro poznati kladioničar,
povezan sa Jakuzom.
Hagava je kratko razgovarao sa Išijem. Iši ne reče ništa. Pružio mu je koverat.
Bio je to onaj isti koverat koji Ikuza dao Išiju. Hagava ga uze, dva puta
prebroja novac. Onda klimnu glavom, vrati novac u kovertu, stavi koverat u džep.
Izašao je iz kola. Iši se odvezao dalje. Bio je to kraj trake.
- Dobri Isuse - reče Toini.
Nangi se nakloni svom potpredsedniku.
- Dobro obavljen posao, Išisane. Mali čovek se nakloni još dublje.
- Hvala, Nangisane. Jedinstvo Sato internešenela mora da se održi po svaku
cenu. Napad na jedinstvo kompanije je lični napad na svakog lojalnog službenika.
Bio sam počastvovan vašom verom u mene. Ma šta da sam ja uradio, to je malo
prema zadacima koji su pred vama.
- Svaka individua je deo celine - reče Nangi, očigledno zadovoljan Išijevim
odgovorom. - Svaki zadatak, obavljen čistog srca je podjednako važan. To je
način na koji radi firma Sato.
Tomi reče:
- Kako ste ovo smislili, Nangisane? Nangi joj se okrete i reče:
- Bila je to Nikolina ideja. Da li znate filozofiju koja stoji iza aikidoa?
Aikido je veština koncentričnih krugova. Ona koristi težinu napadača protiv
njega. Vi ga povlačite prema sebi, umesto da ga gurate od sebe.
Tomi je slušala.
- Mi smo ovde primenili istu filozofiju. Umesto da odbijamo Ikuzin napad - mi
smo se povukli dalje od napada, privukli smo ga bliže nama, mi smo se oslonili
na njegovu esencijalnu strast za moć, da bismo ga potukli do nogu. Stavili smo
ga pred svršeni čin. - On jo ispriča o prvom susretu s Ikuzom. - Išijeva priča
bila je ne samo logična, već neodoljiva za Ikuzu. Išijeva žalba naterala ga je
da pomisli da može da okrene Išija protiv nas. Kao što smo i sumnjali, Ikuza je
želeo da iskoristi Išija da bi mu ovaj rekao kakva će biti naša strategija -
Nangi se opet osmehnu. - Iši ga je poslušao. A mi sada imamo dokaze protiv
Kusunde Ikuze, moralni paragon Namija koji daje
ogromnu sumu novaca Kaču Hagavi, poznatom kriminalcu.
- Ali, to se nije dogodilo - reče Tomi - Ikuza će to brzo dokazati.
- Neće biti dovoijno brz - reče Nangi - na mestu na kome se sada nalazi Ikuza,
greške nisu dopuštene. Sem toga, šta bi Ikuza rekao da bi mogao da objasni
videotraku i ono što je snimljeno na njoj? Ma šta rekao, neće mu se verovati. U
ovom slučaju, kao i u mnogim drugim slučajevima, stvarnost nije važna. Važnije
je ono što Ijudi misle da se dogodilo, nego što se stvarno dogodilo.
Nedozvoljeni čin je pred nama. A to što je to samo iluzija, nikoga ne zanima.
Skandal će biti stvaran, bar što se tiče Kusunde Ikuze.
Šisei je odvezla Brendinga svojoj kući jer su njegovu sigurno opseli novinari.
-   Zelim da budeš sa mnom - rekao je on ozbiljno - posle onoga što mi se
desilo, ne želim više nikakva iznenađenja.
- Kuvaru - reče ona - znaš li da u Japanu postoji škola koja te uči da lažeš
očima?
Gledao ju je, dok se svlačio.
- Istuširaću se - rekao je - osećam se kao da sam doleteo iz Hong Konga. Dodi sa
mnom u kupatilo.
- Neću da ti smetam, Kuvaru.
Brending je sada bio nag. Savio je odeću u loptu.
- Ne znam gde da stavim ove stvari. Šisei pruži ruke.
- Daj ih meni. Ja ću ih dati na čišćenje. Brending ih baci na krevet.
.
-   Nećeš ništa da čuješ što treba da ti kažfni ie li?
U njenom glasu se nije osećao ni boi ni samosažaljenje.
- Slušam te. Govorila si mi o toj japanskoj školi - reče on i pođe prema
kupatilu.
- Mogu li da ti se pridružim? - pitala je Šisei. Posmatrao ju je dok se
svlačila. Ko žene uči da
to rade? Svakako ne njihove majke. Brendinga je oduvek mučilo to pitanje.
- Mislila sam da me se možda plašiš - reče ona. Brending pusti vodu i uskoro se
kupatilo ispuni
parom. Postalo je veoma toplo. Stao je ispod tuša, ostavio je vrata otvorena.
Sisei je ušla za njim, zatvorila je vrata za sobom.
- Što se tiče te škole - reče Brending, uživajući u toploj vodi koja mu je
obavijala telo, skidajući prljavštinu, znoj od straha. Bože, što se uplašio kada
je ugledao leš Dejvida Brislinga u prtljažniku svog automobila! Još više se
uplašio kada su ga odveli u policijsku stanicu. Ne mogu da hudem kriminalac
mislio je. Nemam stomak za to. - ... baš me zanima da čujem ...
- Škola je bila u selu - reČe Sisei. Uzela je komad sapuna i počela da mu trlja
leđa. - Sve zgrade su bile u stilu švajcarskih brvnara. Mesto je bilo kao iz
mašte. Zvalo se Kinsei no Kumo, Zlatni oblak. U Japanu svaka institucija ima
slogan koji se često koristi. Slogan Zlatnog oblaka je bio Kioki Ucukušiku
Kanzan - Čisto Lepo Savršeno. U Zlatnom oblaku bile su samo učenice, ali svi
instruktori su bili muškarci. Rekao bi čovek da su nas učili da glumimo, aH to
nije bila gluma. Sećaš li se kata, pravila? Pa, sve što smo radile u Zlatnom
oblaku bilo je odredeno katama. To se nije odnosilo samo na našu glumu, već i na
jelo, na spavanje, na kupanje. Na sve. Igrale smo samo muške uloge. Bilo je
mnogo razloga za to. Mi smo, na primer, morale da
učimo napamet sve o životu velikog glumca Jošizave Ajame, čiji je koncept glume
bio da izrazi ideal. “Žene glumci” - govorio je on - “ne mogu da izraze krajnju
ženstvenost na sceni jer će se osloniti na svoje spoljne oznake ženstvenosti:
usne, bokove, grudi. To će uništiti ideal. Samo muškarac može da stvori idealni
lik žene na sceni.”
- Ali, to je ludo - reče Brending.
- Misliš? - Šiseine ruke su se spuštale sve niže niz njegova leda. - Zašto? Zar
ne shvataš da je idealni izraz moguć samo ako je potpuno veštački? Ideal je
iluzija, verno izvedena.
Brending se okrenuo.
- Onda isto važi i za žene? Samo one mogu da izraze muški ideal?
- Da.
- Ali ti si žensko i igraš žensku ulogu.
- Ja sam diplomirala - reče Sisei - nisam više učenica. Mnoge od mojiii
koleginica u Zlatnom oblaku dolazile su tu da uče da bi izgubile svoju
ženstvenost, da bi na neki način postale aseksualne. Znale su kakva iii mesta
čekaju u japanskom društvu, uz njihovu ženstvenost. Zlatni oblak im je
omogućavao da izbegnu tu sudbinu bar za neko vreme.
- Zašto si ti otišla u tu školu?
- U to vreme sam znala da želim da budem slavna estradna ličnost - reče ona. -
Sećam se da sam prisustvovala venčanju dve zvezde. Japan je bio na nogama. Čak
ni premijer ne dobija toHko prostora u novinama i na TV. PonašaH su se prema
njima kao da su kraijevi. Obožavanje publike je kao električni talas i sećam se
da sam misiila da su te dve savršene zvezde otišle pravo na nebo. Imali su sve.
Imah su sve što sam ia želela.
Šiseine duge trepavice bile su teške od vlage.    T”
- Istina je da sam otišla u Zlatni oblak da bih postigla kontrolu nad drugima -
reče ona. - Znala sam da, kao žensko, inače to neću moći.
Brending je posmatrao kako se voda sliva niz Šiseino mišićavo telo. Vlaga se
zadržavala na njenim najintimnijim delovima i udubljenjima.
- Dakle, tu si naučila da lažeš očima - reče on. - Da li su te instruktori
naučili da zatvaraš srce?
Podigla je glavu prema njemu.
- Kuvaru...
Dotakao ju je.
- Kada samo ne bi mene lagala.
-   Zaštp ti je istina toliko važna? - pitala
Šisei.
- Istini sam posvetio svoj čitavi život.
- Ali, čitav život je laž.
- Sisei, nemoguće da u to veruješ.
-   Verujem, Kuvaru. Zaista verujem. I ti bi verovao kada bi znao ono što ja
znam.
Brending je iznenada uhvati za ramena, privuče je k sebi tako da su im se usta
skoro dodirivala. Zagledao joj se duboko u oči, oči koje su bile obučene da
lažu. Rekao je: - Ko si ti, Šisei? Dasi ti dama iz vašingtonskih visokih krugova
koja igra igru bolje od drugih? lii si zabrinuta za čovekovu okoHnu i imaš
savršeno čisto srce? Ili si namučena Ijudska siika koju je, kao životinju, držao
ludi umetnik? Ili si mala devojčica koju su poslah u Zlatni oblak da nauči kako
da potčini svoju seksualnost da bi postigla neki nenormalan ideal? Znaškoja si
hčnost Sisei? - Odmahnuo je glavom. - Mishm da ne znaš. Ne verujem da si ti neka
od ovih hčnosti, niti da si kombinacija tih hčnosti. Mishm da ni tebi nije jasno
šta si. Ti si navikla da
obmanjuješ. Naučena si. Tužno je što obmanjuješ samo sebe.
Šisei je zajecala, izvila se iz njegovog zagrljaja, srušila se pred njegove
noge. Glava joj se obesila, voda joj je izravnala kosu, spustila je kao zavesu
preko njenog lica.
- Šisei, nemoj to da radiš - Brending je kleknuo pored nje i podigao je da
ustane.
- Kuvaru - dahtala je - život je za mene laž jer ne mogu da se suočim s
istinom.
- Moraš da naučiš da počneš da prihvataš istinu o sebi - reče Brending.
- Ne mogu.
- Kada bi mogla da mi kažeš istinu o sebi - reče Brending - kada bi mogla da
vidiš da je ja prihvatam, to bi već bio početak.
- Ne! - zagriila ga je. - Kuvaru, ne. Nemoj da me teraš na to!
- Sisei - reče grleći je - ne mogu da te nateram da bilo šta uradiš. Mada moram
da priznam ti mene možeš.
Šisei je zatvorila oči dok joj je srce udaralo.      :;            - Umorna sam,
Kuvaru.
 Brending zatvori vodu.
Najpre je obrisala vodu sa njega, a onda je počela i sama da se briše.
- Mislim da ima nešto tvoje odeće u mom plakaru - rekla je.
Brending je otišao u spavaću sobu, otvorio vrata plakara, našao je svoju sobnu
haljinu od svile, par donjeg rublja. Bila je tu i jedna košulja i uredno
ispeglane i okačene pantalone.
Prebacio je kućnu haljinu, vezao kaiš oko struka. Dok je to radio, pogled mu
pade na ivicu vrata.
U visini glave nalazila se fleka. Bila je obrisana i očiščena, ali ogrebotina na
drvetu bila je očigledno sveža. Buljio je u neofarbano drvo kao da je neka teška
optužba. U mislima je opet video leš Dejvida Brislinga u svom prtljažniku. Video
je smrtonosnu ranu na potiljku. Bila je u obliku slova “V”. To mu je Elbimerl
bezbroj puta ponovio. U rani su nađeni sičušni komadići drveta. “Znate li šta bi
moglo da nanese takvu ranu, senatore? Šta mislite?” Brending nije znao šta da
misli, niti je imao pojma čime bi to moglo da bude naneto. Ni sada to ne bi
znao.
Još je bio zamišljen, kada se Šisei pojavi iz kupatila. Plela je kosu u debelu
pletenicu. Zastala je, kada je ugledala njegovo lice.
- Šisei - reče Brending tiho - znaš li ko je ubio Dejvida Brislinga?
- Daglas Houv.
- To je ono što misli policija - reče Brending. Šiseino lice bilo je osvetljeno
ali Brending nije
mogao ništa da vidi na njemu.
- Zašto pitaš? Znaš da ču te slagati. Brending razmisli, pa reče:
- Ne tražim ništa od tebe. Ako osećaš nešto prema meni, ako želiš da olakšaš
svom napaćenom srcu, reči ćeš mi istinu.
- Kuvaru, volim te. Odmahnuo je glavom.
- Ne znam šta to sada znači.
Šisei je stajala vrlo mirno ah, čak i na rastojanju od nje, Brending je mogao da
vidi kako se menja. Osetila se napetost, kao da je vazduh između njih zalepetao.
Šta je to rekla ranije? “Mishla sam da ćeš me se plašiti.” Ako je ona ubila
Daglasa Houva, imala je razloga za to. Šta je zaustavlja da ne ubije i njega?
Nije
imao stvarnih dokaza i nikada ih neće imati. Samo tamna, sumnjiva mrlja na
vratima njenog plakara i njegova suviše aktivna mašta. Šisei najzad reče:
- Šta bi radio da ti kažem istinu? Brending odmahnu glavom.
- Moraš da mi kažeš, zato što želiš da mi kažeš istinu, zato što želiš da
počneš život ispočetka a ne zato što ću ja reagovati ovako ili onako.
Šiseine oči su sijale kao ćilibar obasjan svetlošću. Ona je duboko uzdahula,
boreći se da postigne pranu, ravnotežu. Atmosfera u sobi je bila veoma napeta,
kao da su neki talasi išli od Šisei i udarali o Brendingove grudi pa se
odbijali.
- Da - šapnu ona - znam.
Brending uzdahnu, zagleda se u njeno lice.
- Već dovoljno znam.
Ponovo je osetio napetost, osetio je znoj koji mu je lio ispod pazuha, osetio je
kako mu znoj klizi niz kičmu.
- Žehm da nešto znaš, Šisei, ja te volim. Ali, ja još nisam siguran koju osobu
u tebi volim. Da li je to savršena iluzija u koju si me ti naterala da
poverujem? Ili si to ti - stvarno ti, skrivena duboko negde u tvojoj slabosti i
neuhvatljivosti. - Nije skidao pogled sa nje. - Potrebna mi je tvoja pomoć da
bih to otkrio. Ja sam već navikao na iluziju. Sada mi je potrebno da se naviknem
na pravu Sisei. Reci mi, da li želiš da mi pomogneš?
Sisei je plakala.
- Ne mogu da verujem da si još ovde. Ne mogu da verujem da te nisam oterala.
Zašto si ostao? Ne mogu to da razumem. Što groznije stvari čuješ o meni, ti si
mi sve bliži. Da li je to moguće? O, Bože, moj Bože.
Brending je hteo da je zagrli ali je oklevao, osećajući da bi to sada bila
greška. Sećao se kauboja koga je upoznao jednom, za vreme odmora na Zapadu.
Posmatrao ga je kako kroti divljeg pastuva. Kauboj mu je rekao da je pastuv
najopasniji u trenutku pre nego što se preda, pre nego što prihvati težinu
Ijudskog tela, pre nego što zagrize đem. Brending je instinktivno osetio da je
upravo sada na prelomnoj tački sa Šisei. Nije se opustio. Umesto toga, samo ju
je posmatrao dok su joj suze tekle niz obraze, dok mu se srce slamalo.
- Istina je ... - počela je Šisei aU je naglo zastala, pribrala je snagu pa je
ponovo počela. - Istina je da se meni dopada estrada. Oduvek mi se dopadala.
Volim da glumim, jer mi se čini da tako najbolje osećam Ijubav pubhke.
Ponovo je zastala. Brending je znao da ima šanse da nešto sada istisne iz nje.
- Moj brat - reče Šisei čudnim glasom - je rekao da bi gluma bila smrt za mene.
- Nisam znao da si imala brata.
- Imala sam brata bhzanca. - Osmehnula mu se. - Ima mnogo stvari koje ne znaš o
meni, Kuvaru. Ima mnogo stvari koje bih volela da ne moram da ti kažem.
- Šta je to? Mishš da ću otići, kada ih budem saznao?
Sisei je uzdahnula.
- Kuvaru, niko nikoga nije tako voleo kao što ja vohm tebe. Niko nikada neće
nikoga tohko voleti niti onako kako ja to mogu. Bez obzira šta se dogodilo, to
se neće nikada promeniti. Kunem ti se da je ovo istina.
- Da, to znam.
- Volela bih da mogu da ti verujem.
- Zašto? Ja ti nikada nisam lagao - pružio joj je ruku. - Vidiš kako si potpuno
sputana svojim stegama.
“ts     Naslonila se nlgkrevet, kao da je iznenada izgubila volju da stoji.
;
- O, Bože, šta želiš od mene? Zar ne shvataš da će me istina uništiti?
- Ne, neče, Šisei. To je iluzija koju koristiš da bi samu sebe preplašila. Ono
što želim od tebe to je da izađeš iz rupe u kojoj si živela godinama. Ja ti
nudim život, i samo život.
Šisei, drhteći, reče:
- Igrala sam za tebe sirenu i Judu. Sada zahtevaš od mene da napustim glumu, da
ostavim uloge koje sam sa toliko Ijubavi osmislila, da postojim samo kao ja. Ne
znam da li to mogu da uradim.
- Naravno da ne možeš jer si ti stranac samoj sebi. Kada bi im se pružila
prilika, svi Ijudi bi - kada bi trebalo da biraju izmedu poznatog i nepoznatog,
odabraIi poznato.
- Ja nisam Ijudsko biće - viknu Šisei, preplašena, sa bolom u srcu što ju je on
naterao da prizna istinu, mada se pre mnogo godina zaklela da to neće nikome
reći. - Moj brat i ja smo odvojeni od svih Ijudi. Mi smo tandiani. Mi imamo
poseban dar uma. Mi vidimo stvari, znamo mnoge stvari - možemo da uradimo mnogo
toga što niko ne može.
Zaprepašćen, Brending je krenuo prema njenoj zgrčenoj formi na krevetu.
- Zar si vidovita? Gorko se nasmejala.
- Samo u najširem smislu te reči. Nisam od onih koji mogu da pogode datum
rodenja nekoga iz publike. Ne, nismo mi ti. Naš dar je mnogo snažniji.
Brending sede bliže do nje. Osećao je njen bol kao svoj sopstveni. Osmehnuo joj
se, ohrabrujuće.
- Da li je to ta tvoja strašna tajna zbog koje si mislila da ću te mrzeti?
- Ne - teško je disala Šisei. Onda se okrenula od njega. - O, Bože, pomozi mi. -
Zadrhtala je, pa je rekla. - Ne, moja tajna je moj brat blizanac. Moja veza sa
njim. Moj brat, a ne ludi umetnik Zaso, čije sam ime izmislila, zatvorio me je i
stvorio na mojim ledima ono čudovište iz sna koje ga je proganjalo u svakom
trenutku njegovog mladog života. Sa mojim bratom sam bila intimna na načine koje
niko ne može da shvati. Moj brat blizanac je taj koji me voU do smrti, koji mi
ne dopušta da odem, koji je uništavao one koji su hteli da me vole kao što me
voU on. Moj brat bUzanac je moj čuvar, moj duhijubavnik, moja druga polovina,
tamna, odbojna, koja podseća na smrt.
Brending pogleda Šisei pruženu preko kreveta, vide veUkog pauka kako se pokreće,
kako diše onako kao što je ona disala, živi kao što je ona živela i prvi put je
shvatio širinu njene agonije, prirodu tamnice bez zidova u kojoj je ona bila
zatvorena.
Pokrenuo se da je dotakne.
- Šisei...
- Sačekaj - reče ona - ima još toga. Moj brat me je juče nazvao. On je ovde, u
Americi. U Njujorku. Nešto se dogodilo. Pozvao me je.
- Ne moraš da ideš.
- AU, moram, Kuvaru. - Okrenula se na krevetu. - Kada bi znao bilo šta o meni,
znao bi da moram. Kata, pravila. Giri, moja dužnost. To su još uvek jedine
definicije moga života. Bez njih, ja sam niko i ništa.
Sela je. Oči su joj bile pune prekUnjanja; nije tražila simpatiju već nešto što
je sUčno razumevanju. Kao da je govorila: “Kuvaru, nemoj da budeš Zapad
njak, sada. Pokušaj da misliš kao Istočnjak. Budi strpIjiv, budi spreman da sve
prihvatiš” Pružila je ruke.
- Drži me, Kuvaru. Plašim se.
- Svog brata? - pitao je, dok ju je grIio.a:sloq
- Da - šapnula je ona - ali, ja sam sada preplašena od same sebe.
- Mislim da je to dobar znak - Brending je mirisao njenu vlažnu kosu, osećao je
fini miris njene kože. Kao da se bacio na livadu punu poljskog cveća. Grlio ju
je, osećajući je tako blizu sebe i sada je znao da je voli više od svega na
svetu.
- Kuvaru - reče ona, a drhtaj potrese njeno telo - moraću da odem. Ujutro. Biće
to prva stvar koju ću da učinim.
- Hoćeš li mu reći za mene?
- Neću morati - reče Sisei - on će to već znati. Brending je osećao onu posebnu
jezu koja mu se
spuštala niz kičmu.
- Šta će se dogoditi?
- Ne znam. Moj dar nema toliku moć. Ja mogu samo da osetim koliko je snažna
tvoja Ijubav. To je kao sjajan bol u mom srcu.
Zagrlili su se i Ijuljali levodesno, kao deca koja su doživela nešto strašno.
- Ne mogu da krenem sa tobom, Šisei - reče Brending - ne mogu da ostavim
novinare. A danas će se govoriti o mom računu za Institut u Senatu. Ja sam
sponzor. Moram da budem tamo. Kata. Giri.
- Razumem.
- Ipak, biću sa tobom - Brending je poljubi u vrat sa toliko nežnosti da je
Šisei počela da plače.
Njeni nokti zabiše se u mišiće na njegovim leđima.
:U rr Kpru, kada bi znao koliko te volim!
;rt55;. ,,    , i.,i
Kada se Tomi vratila u svoju kancelariju da pokupi neke beleške, jedan
uniformisani policajac joj reče da je neko čeka. Setila se kako je ovako isto,
tačno pre mesec dana, bila obaveštena da je neko čeka i tada se prvi put srela
sa Tanzanom Nangijem.
Cim je prišla stolu tog popodneva, prepoznala je čoveka koji je tu sedeo.
Okrenula se i uzela dve šoljice čaja pa ih je donela za sto.
- Zdravo, Skandrele - rekla je i pružila mu čaj - kako si ti, do đavola? -
Videla je po njegovim preplašenim očima kako je.
-   Domo, Tomisan - rekao je Skandrel. k Hvala.
Uzeo je zahvalno čaj i ispio ga u tri gutljaja.
- Ako žeHš još, znaš gde se nalazi čajnik - rekla
-   Hvala - reče on ponovo i nakloni se, sada veoma formalno, osmehnu se, prava
shka japanskog BihjaAjdola.
Tomi ga je posmatrala dok je išao da uzme još čaja.
Kada se okrenuo, rekla je:
-   Moram da kažem da sam iznenađena što si došao bez poziva.
- Molim?
- Gde je Kilan?
Skandrel je bio toHko iznenađen da je pljusnuo vreH čaj po sebi.
Tomi mu dade gomilu papirnatih salveta da se očisti.
- Jesise opekao? - pitala je.
- Nije strašno - reče Skandrel.
- Nisam govorila o čaju - njihovi pogledi se sukobiše. - Zašto Kilan nije došla
ovamo sa tobom? - rekla je to tihim glasom ah se osećala čvrstina iza njega.
- Kiian? Zašto bi ona došla ovamo?
- Zato što je ona u ovo upletena sa tobom.
- U šta?
- Prestani! - Tomi je to rekla tako oštro da se Skandrel sledio, šoljica mu je
zastala u vazduhu na pola puta do us.ana. - Došao si ovamo po pomoć. I slepac bi
mogao da kaže da si u neprilici. Hajde da ne traćimo vreme. Znam sve o MANTISu i
znam šta može da uradi. Bio si loš momak. Ja sam za to vreme radila sa Tanzanom
Nangijem. Poznaješ li ga? Trebalo bi. Ti si isprobao svoj MANTIS virus na
njegovom kompjuterskom sistemu - Tomi je odmahnula glavom. - Uvalio si se u
duboka govna, Seđi. Ja te poznajem, prijatelju. Znam za šta si sposoban i šta ti
nikada ne bi palo na pamet. Zato znam da je u sve to umešana Kilan Oroši. Nekada
smo bili bliski. Tri musketara, sećaš li se? Hodali smo po bioskopima, visili u
Ginzi, pili pivo i jeli picu.
Skandrel pročisti grlo.
- Koliko je vremena otada prošlo.
- Ti meni pričaš, brate - Tomi je stavila ruke na sto. - U redu, kraj. Došao si
da tražiš pomoć. Mogu da ti je pružim, ali samo ako si krajnje iskren sa mnom.
Istina i ništa više nego istina, neka nam pomogne Džon Vejn.
Skandrel se osmehnu ali osmeha uskoro nestade sa njegovih usana.
-   Moraš da shvatiš. I Kilan mi je piijateljica. Imam obaveze prema ...
- Nikakvih obaveza nemamo prema njo. Sedi, pogledaj je. Ona je majstor
manipulacije.
- Vas dve ...
-   Zaboravi na nas - reče Tomi - zašto nisi odmah došao do mene?
- Kilan je rekla da ne dodem.
- Kilan - Tomi se jedva uzdržala. - Ja sam ti prijatelj, Seđi. Ja bih ti
pomogla. Ja ču ti sada pomoći ako mi daš šansu.
Skandrel ukloni pogled. Nije mogao da gleda to lice koje ga je optuživalo.
Stavio je šoljicu sa čajem ustranu, stavio Uce u ruke.
-   Tomisan, nas su skoro ubiH prošle noći. Našao sam traku, elektronski
prislušni aparat, celu opremu koju je neko sakrio u napuštenom stanu pored moga.
Momak, pojma nemam šta mu se dogodilo, špijunirao je mene, aU i Kilan i Kusundu
Ikuzu. Ima dosta prljavštine o njemu. Kilan je došla na ideju da treba da
prodamo traku Ikuzi. Ona je reklada može da se sa njim nagodi. Vrlo lako. A,
umesto da dođe da se nagodi sa nama, Ikuza je poslao svoja kola na nas koja su
nas sinoć skoro smrskala. Prokletstvo, usrana kola su jurila trotoarom pravo na
nas. Da nisam pucao u njihovu šoferšajbnu, Kilan i ja bismo biU mrtvi.
-   Samo malo - reče Tomi. Srce joj je toUko udaralo da nije mogla da razmišlja.
Da U je kaseta koju je Skandrel našao mogla da pripada Pak Ratu? Nangi je rekao
da je on pratio Ikuzu. AU, ako je tako, kako to da je on špijunirao Skandrela?
Onda joj sinu ko je bio veza: Kilan Oroši.
Tomi podiže telefonsku slušaUcu i okrenu jedan broj.
-    Potreban mi je tim za otiske - reče i dade Skandrelovu adresu i bro stana do
njega. - ŽeUm da se taj napušteni stan pročešlja od vrha do dna. Taj posao je
najvažniji. Očekujem rezultate za dvadeset četiri sata.
Okrenula je zatim broj drugog lokala i zamoUia
dežurnog oficira da joj kaže sve o saobraćajnim nesrećama u toku protekle noći.
Ispričao joj je i za udes crnog Mercedesa koji je uleteo u niz trošnih zgrada na
obodu grada. U ovom udesu nastradalo je dvoje Ijudi u Mercedesu. Čudno je, dodao
je dežurni službenik, što su na šoferšajbni otkrivene rupe od metaka.
Tomi je pitala da li su žrtve identifikovarie. Službenik joj je rekao neka dva
imena koja joj nisu ništa značila. Pitala je da li su ta imena provukli kroz
kompjuter.
- Jesmo i, zbog onoga što smo dobili, slučaj smo predali Odeljenju za ubistva,
vama - reče on. - Ovi tipovi su bili članovi Jakuze.
Tomi je zahvalila dežurnom službeniku, spustila telefonsku slušalicu, zamislila
se. Pogledala je Skandrela.
- U pravu si - rekla je. - Kusunda Ikuza je pokušao da vas ubije. Štitićemo vas
od sada. Gde je Kilan?
Tomi ščepa svoju tašnu i obiđe sto.
-    Bolje da mi odmah kažeš, budalo, jer če sutra ujutro biti prekasno.
Dok su silazili stepeništem, pružila je ruku:
- Daj mi tu kasetu.                                           II Skandrel
poslušno stavi kasetu u njenu šaku.
  fl Gde god bi Kusunda Ikuza pogledao video je svoje lice kao u nekom
iskrivljenom ogledlu. Video je sebe na televiziji kako predaje koverat Masutu
Išiju i kako Iši taj koverat predaje Kaču Hagavi. Koju god oi radio stanicu
upalio, čuo bi komentare o skandalu.
Kada bi otvorio novine i odatle bi ga gledalo njegoV lice, uz pominjanje
proklete video trake.
Ikuza je mislioija sam kao životinja HhvaćenaH kavez i Ijudi dolaze da bulje u
mene, da cokću jezikoni da se čude kako sam mogao tako nešto da uradim.
Telefon je počeo da zvoni posle prvih vesti o tom skandalu. Ikuzina krv se
sledila. Znao je ko ga zove. Nami. Nami će želeti da ga posebno kazni. Imao je
drskosti da uvuče Nami u ovai skandal. To mu nikada neće biti oprošteno. Suviše
je bio čvrsto povezan sa Namijem koji je od njega svojevremeno načinio jednog od
najmoćnijih Ijudi u Japanu. Sada će ga, svakako, zadaviti.
Ikuza je znao da ne sme da dopusti da se to desi. Moraće da preduzme neke
korake.
Dok je hla kiša, Ikuza kHznu iz kuće kroz sporedni izlaz. Bio je odeven u
farmerke, duksericu sa natpisom UCLA, na nogama je imao Ribok patike a preko
svega kišnu kabanicu. U džepovima je imao nešto više od pesnica. Niko nije
primetio kada je izašao.
Ikuza je prešao nekoHko blokova do podzemne železnice. Dok je prelazio grad,
imao je vremena da razmišlja o promenljivosti Ijudske prirode. Koliko dugo je
bio neranjiv? Nije znao.
Dok je stajao u redu da siđe na svojoj stanici, Ikuza shvati da je jedina moć
koju čovek može da ima nad drugim čovekom - smrt.
Nebo je bilo crno. Kiša je udarala po kišobranima, krovovima, pločniku, uz neki
demonski užitak.
Ovo je grad pun ovaca mislio je Ikuza ovo je zemlja ovaca i svi idu u jednom
pravcu, bez odredenog cilja. Mada je hodao među njima, mada je bio sličan njima,
više    se   nije   osećao   kao   njihov   član.   Nije
više osećao ponos zbog njihovog zajedništva niti zbog toga što se uklapa u to.
On je sada bio kao balon bez konopca koji je leteo u visinu, nošen nevidljivim
vetrovima.
Ikuza zastade pred hramom, dodirnu zvono. Hteo je da zatraži pomoć Sinto bogova
kojih je bilo svuda. Ništa nije osetio: bio je odsečen od svega, bio je mrtav
čovek medu živima.
Te videotraka, tako drsko snimljena, tako bezobrazno izmišljena, uništila je
Ikuzin tateme - njegovu sKku časti i vrline koje je predstavljao u javnosti.
Bez tatemea koji je za njega bio toliko važan - koji je bio važan i za Nami - on
je bio bez mesta u društvu, bez obraza. Živi mrtvac.
U Asakuzi je došao do jevtinog hotela. Popeo se na gornji sprat i otišao do
određene sobe. Slomio je vrata i ušao, što nije bilo ni najmanje teško za čoveka
njegove veličine i snage.
U sobi nije bilo mesta gde bi se čovek sakrio.
- Pratio sam tebe i izdajnika Kikokoa - reče Ikuza osobi koja se krila u
polutami - ali, na kraju, to nije bilo ni važno. Znao sam da ćeš se skrivati kao
životinja u tami.
- Mislila sam da ću ovde biti bezbedna - reče Kilan Oroši.
- Nigde nisi bezbedna kada sam ja u blizini - reče Ikuza i krenu prema njoj -
trebalo je to da znaš.
- Ja nemam kasetu. Dala sam je Sediju, On ju je odneo u policiju.
- Baš me briga, sve je otišlo mnogo dalje. Krenuo je na nju, ogroman kao drvo,
u skuče
nom prostoru hotelske sobe.
Kilan se pokrete, njena silueta se promeni dok je dizala ruke.
- Stani! Imam revolver!
-   Revolver me neće zaustaviti, Kilan. Ništa što bi ti mogla sada da uradiš ne
može da me zaustavi da uradim ono zbog čega sam došao ovamo - glas mu je bio
skoro nežan ali u njemu se osećala sigurnost, rešenost da ide do kraja. Ona se
ugrize za usne.
Ruke su joj bile ispružene, laktovi ukrućeni. Ikuza vide bljesak metala u
polutami.
- Pucaću!
- I ja ću - reče on.
Kiša je udarala kao živo biće po staklima, kao da traži da uđe. Aluminijumske
roletne tandrkale su po prozorima, dopuštajući svetlosti uličnih svetiljki da
se, tu i tamo, prokrade u sobu.
-   Stani! - kriknula je Kilan. - Teraš me da ovo uradim!
Culo se kako je otkočila okidač na revolveru.
-   Znam da si ubio čoveka koji nas je sledio. Raskomadao si ga, ali ja ti neću
dopustiti da to uradiš sa mnom. Nečeš mi prići toliko blizu.
-   Nije trebalo da me ucenjuješ, Kilan. To ti je bila greška. Hteo sam da
zaboravim na tvoje revolucionarno ponašanje jer sam mislio da mogu da iskoristim
tvoju pamet. Mislio sam da ću moći da je usmerim na pravu stazu. Tu sam
pogrešio.
- Pogrešio si kada si pokušao da me iskoristiš - reče Kiian - ti i ne znaš
ništa drugo nego da iskorišćavaš Ijude. Kako ti se dopada da vidiš kako to
izgleda kada tebe neko iskoristi? Ti si iskoristio mog oca, oduzeo si mu
kompaniju, kompaniju koju je moj deda izgradio ni iz čega. Uništio si mu život,
bacio ga u blato, i sve to s osmehom nevinašceta.
Ikuza je zadrhtao.
nfwT?ri Mislio sam da mrziš svog oca. I to je bila laž, je li?
- Bio si suviše pun sebe da bi shvatio da mrzim tebe mnogo više nego što sam
ikada mrzela oca - najsmejala se Kilan. - Znaš da si mi, u stvari, učinio
usiugu, kretenu. Dopustio si mi da vidim oca u pravoj svetlosti. Videla sam šta
je on postigao, videla sam šta mu znači kompanija. U njegovom porazu, u njegovoj
tugi, ja sam najzad naučila da ga volim.
- Jadna uteha za tvoju smrt - reče Ikuza.
- Neću ja biti ta koja će umreti.
Ikuza krenu prema njoj, Kilan pritisnu okidač. On se zanese unazad. Ali, onda
krenu opet prema njoj. Ona opali još jednom. Nešto što je Ikuza držao u levoj
ruci udari o njeno levo rame.
Kilan kriknu jer joj bol razdera ruku. Krv joj natopi odeću.
I Ikuza je strahovito krvario. Jedan metak mu se zabio u grudi, drugi u bok.
Nije obraćao pažnju na bol, stajao je čvrsto na nogama, ne mičući se sa staze
koju je sebi odredio kada je prvi put čuo za izbijanje skandala.
Kilan ga je gurnula na dno ambisa. Kilan mu je oduzela moć, obraz, tateme.
Shvatio je da je jedina njegova greška bila ta što se udružio sa njom.
Stavio je šake na njen vrat a ona ga je udarila preko lica revolverom. Krv linu,
zaslepi ga. Nisu mu bile potrebne oči da bi uradio ono što je nameravao.
Ikuza je stegao njen vrat. Kilan je kriknula. Krik joj zastade u grlu, zajedno
sa vazduhom. Ikuza je ugleda kako skače kao krpena lutka. Njeni mišići su se
grčili kao da imaju sopstvenu volju. Otvorila je usta, onda ih je zatvorila.
Zubi joj škljocnuše.
Polako, kao balon - balon koji je nedavno bio pun - Ikuza poče da izvlači vazduh
iz nje. Ikuza je
osečao da je težak kao olovo. U ušima mu je bubnjalo. Krv mu se sledila. Puls mu
je udarao u ušima u polaganom ritmu.
Video ja da joj ruke drhte, da joj je lice bledo, da su joj oči izbuljene. Zeleo
je da je ubije, da bude mrtva, nije želeo ništa drugo. Video je cev revolvera
ali nije verovao da ona ima dovoljno snage da povuče oroz. Nasmejao joj se u
lice.
Kilan zareža, adrenalin je kolao njenim krvotokom. Jedva je mogla da se pokreće
i vidi. Ali to lice - to lice - koje joj se smejalo, koje ju je ponižavalo, koje
je mrzela, ispunjavalo je njen vidik kao pun mesec nebo u vreme žetve. Neće
dopustiti da je pobedi, da je ponizi.
Ruke su joj toliko drhtale da je pomisUla da neće moći da puca. AH, neće mu dati
to zadovoljstvo ... Uradila je jedino što je mogla - povukla je okidač.
Eksplozija je bila veoma snažna. Revolver koji joj je Skandrel dao kao da je
eksplodirao u njenim rukama i ona je bila snažno odbačena unazad. Pokušala je da
krikne ali, kao u košmaru, nije mogla da pusti ni zvuk.
Bila je na kolenima. Njena leva strana bila je potpuno paraHsana. Osećala je
neku vlagu, kao da je pucala u sebe. Krvi je bilo na sve strane. Ispred nje je
stajao čovek ogroman kao drvo, očiju izbuljenih u plafon.
Kilan postade svesna užasne napetosti u sobi. Na pragu se pojaviše Ijudi. Lica
su joj bila poznata: Skandrel i Tomi Jazava.
Ispunjena bolom i očajanjem, Kilan postade svesna da tiho jeca. Pokušala je da
prestane ali nije mogla. Izgubila je kontrolu nad sobom. Pogledala ih je
bespomoćno.
Osetila je da je dižu, da je Ijudi gledaju. Nije
razumela šta govore, nije želeii da shvati. Želela je samo da jeca i da vrišti.
Počela je da vrišti.
U Senđinovom umu još uvek je gorela vatra: opasni pucketavi plamenovi punili su
vazduh. Plamen je buktao i buktao. Dokle?
Bio je Senđinov rođendan. Imao je dvadeset i devet godina. Samo je jedna osoba
mogla da obeleži taj dan: Sisei. Pozvao ju je, ostavio poruku na traci njene
telefonske sekretarice ah nije rekao ime. Već je kasnila. Očekivao je da će je
zateći u Vest Bej Bridžu. Zašto nije bila tamo? Bio je tako siguran da će videti
njeno Hce, da će je stegnuti, da će se njihovi umovi preplesti, da će se stopiti
kao što su se stapali pre mnogo godina.
Zudeo je da pogleda sliku koju je načinio na njenim leđima, da preplete misli sa
njenima, da podele ono što su jedino oni mogli da dele. Rođendanski dar.
Sendin nikada nije imao rođendansku proslavu: nije bilo porodičnih ručkova, nije
bilo sakupljanja prijatelja, nije bilo darova, čak ni rođendanskih karata. Danas
je Senđin mislio da bi trebalo da sebi nešto pokloni.
Sada je počinjao kraj, trebalo je da prede nekoliko poslednjih koraka na putu
koji je sebi odredio. Sensei ga je prepremio za taj trenutak mada je on mislio
da nikada neće doći. Njegovom umu je nedostajalo vaspitanja, nedostajalo mu je
Ijubavi. Sensei je možda bio tanđian, možda je imao dar, ali nije bio dorokusai,
nije čak ni znao šta bi to moglo da znači.
S druge strane, Senđin je sumnjao da je Hahasan to znala. Sećao se dana kada ga
je povela u grad. Bio je to težak put, dugačak i dosadan. On je više voleo da
ostane sa senseiem. Ali, sensei je otišao na jedno od
svojih taianstvenih putovanja koje je povremeno preduzimao a Sisei je otišla da
obavi neki posao za Hahasan.
Hahasan je otišla pravo u banku. Tu su seH ispred čoveka sa belom košuljom i on
je postavljao Hahasan razna pitanja, a njene odgovore je zapisivao na kartonu.
Dao joj je da ispuni formular i Senđin je primetio da je u rubrici određenoj za
datum rodenja ona zapisala dan rodenja njegov i Sisein, a ne svoj.
Kasnije, na ulici, pitao ju je za to.
- Stvarno sam to uradila? - iznenadila se Hahasan. Osmehnula se. - Pogrešila
sam, ali nije ni čudo. Dan vašeg rodenja je najživlji dan u mom sečanju, i
najvažniji.
Tek mnogo godina kasnije, Sendin je shvatio šta je time htela da kaže. Ona je
toliko bila obuzeta podizanjem dece - tohko je bila prožeta njihovim životima -
da su oni postah njen ikigai, smisao života. AH, istovremeno, zasula ih je
svojim strahom, besom, usamljenošću i agonijom: slabostima koje su već uništile
njen život.
Sendin stavi ruke u džepove. Prsti mu se obaviše oko smaragda u papiru. Bih su
tu, čekah su. Njihova moć je pulsirala u njegovoj ruci. Bilo ih je šest: loš
broj, opasan, neuravnotežen broj. Znao je da mnogo rizikuje što ih nosi sa
sobom. Oni bi mogh da stvore Skorpiju, jednu od shka uništenja. Samo njegova
ogromna moć sputavala je njihovu opasnost.
Bilo mu je potrebno da stavi smaragde zajedno, da načini novu shku sa devet
kamenova. Samo oni mogu da ispune njegovu sudbinu. Poslednja veza sa večnošću.
Nepobediv, besmrtan, on će hodati preko sveta, savijajući ga prema svojim
željama.
Sada, dok je posmatrao zgradu sa zelenim vratima na Grin uhci, Senđin je znao da
je svakako bhzu mističnih smaragda.
On je zbog toga i došao. Došao je i zato a i da
Nikoli Lajniru načini pakao od života, pre nego što ga ubije.
Ali, u tom trenutku, Senđinov um je samo periferno bio zabavljen Nikolom.
Koncentrisao se na Justinu. Bio je ubeđen da će mu Justina reći gde se nalaze
smaragdi, Bilo mu je potrebno samo deset minuta sa njom da bi od nje izvukao tu
tajnu. A kada to dobije od nje, zakucaće je kao insekta uza zid.
Pokriven senkama, Sendin je stajao miran i nepokretan. Video je vlasnika stana,
četvrtastog Japanca opasnog izgleda, Konija Tanaku, kako izlazi kroz vrata,
skreće desno i ide ulicom Hjuston gde je zaustavio taksi.
Deset minuta kasnije, Nikola Lajnir je otvorio zelena vrata, lako sleteo niz
stepenište, krenuo na jug pešice. Senđin je bio za trenutak rastrzan između dve
želje. Možda ne bi bilo loše da sazna kuda je krenuo Nikola ali, suviše je bilo
primamljivo ono što je bilo unutra u zgradi. Pre dva dana, Senđin je video
Nikolu kako ide u zgradu Tomkin industrije a onda se vraća u Tanakin dođo.
Senđin je znao za Nikoline veze s ovom školom, kao i za sva druga mesta u
Njujorku na koja je ovaj odlazio: kompjuter tokijske gradske policije bio je
veoma efikasan i mogao je da pruži sve moguće podatke, čak i one najintimnije.
Tanaka je odveo Sendina u ovu kuću, bilo je logično što je on pretpostavio da je
Nikola i Justina koriste kao bazu. Da li su u toj kući bili sakriveni smaragdi?
Sada, tri dana posle dolaska Nikole i Justine na Menheten iz Vest Bej Bridža,
Senđin je bio na oprezu. Uzeo je sobu u hotelu u centru grada ali skoro nikada
nije boravio u njoj. Bila je to adresa koju je dao Šisei kada su se njegovi
planovi iznenada promenili. Vatra e bila zapaljena, plamen je lizao visoko u
nebo. Ništa nije ostalo od kuće u Vest Bej Bridžu. Ni za Nikolu ni za Sendina.
Senđin nije skidao pogled sa zelenih vrata. Tanaka izade, a onda i Nikola. To je
značilo da je Justina još unutra Jer je, dva sata ranije, Sendm video kako njih
troje ulaze u zgradu. Nije bilo drugih izlaza ni ulaza: dobro je proverio.
Sada nije bilo važno da li je Justina bila sama ili ju je neko čuvao - sada je
bila stvar u tome koliko će krvi biti proliveno.
Nije se pomicao sa svoga mesta dok je Nikola nestajao među Ijudima na ulici.
Bacio je pogled na sat. Gde si Sisei? Zašto nisi došla?
Nije bilo mnogo Ijudi na ulici - bar za Tokio. Kamionet Kon Edison bio je
parkiran nešto dalje. Videla se žuta traka na kojoj je pisalo: Opasnost! Gole
žice! Ne dodirujte! Zadnja vrata su bila širom otvorena. Kamionet je bio prazan.
Sendin je video kako su tri radnika izašla iz kamioneta i krenula nekud za
poslom.
Bilo je dva sata posle podne. Senđin je imao dovoljno vremena da lipozna zgradu
i okolinu i da ode do gvoždare u blizini.
Izašao je iz senki, prešao ulicu. Cuo je glasove radnika koji su popravljali
neki kvar.
Senđin se brzo popeo u kamionet. Trenutak kasnije, izađe odeven u plavo radničko
odelo. Prišao je zgradi pored Tanakine i otključao vrata. Mogao je da zazvoni na
bilo koje od dvanaest zvonaca, da se predstavi kao radnik Kon Eda ali moglo je
da se desi da mu neko traži dokumente.
Popeo se ogromnim liftom, punim prašine, do
poslednjeg sprata. Brzo je prešao hodnikom do metalnih vrata kroz koja se
izlazilo na krov. Na njima je bio zalepljen crveni natpis: Izlaz samo u slučaju
opasnosti! Ne otvarajte! Vrata su pod sistemom alarma!
Sendin kleče, vide gde su žice, načini vezu, prikIjuči pomoću aligatorskih kopči
dva kraja žice. Preseče pravu žicu alarma i otvori vrata koliko mu je žica
dopuštala. Provukao se i zatvorio je vrata za sobom. Niko ne bi primetio žicu.
Bilo je vrelo na krovu. Crni asfalt se rastopio. Bio je skoro lepljiv. Senđin je
ispitivao krov kao da je neprijateljska teritorija. Njegove oči su upijale svaki
oblik, svaku boju, dužinu svake senke, izgled asfalta. Ovde je asfalt bio
drugačiji, bio je pokriven plavičastim šljunkom. Pošto je sve dobro osmotrio,
prebacio se u opasnu zonu.
Sledio se istoga trena. Nešto mu je privuklo pogled. Nešto je bljesnulo na
suncu; bila je to žica, zategnuta svuda ukrug po krovu u visini članaka. Da je
načinio samo jedan korak, uključio bi alarmni sistem negde u zgradi.
Pitao se šta li je još sakriveno na ovom opasnom krovu. Odmah je video o čemu se
radi: elektronske oči su bile mudro sakrivene ali on ih je našao. Bile su
postavljene u visini grudi. Nije imao načina da ih ugasi. Njihov mozak je
verovatno bio negde u kući, van njegovog domašaja.
Sendin izvadi konopac iz džepa. Nije to bio običan konopac. Bio je načinjen od
ženske kose i skoro da nije imao težinu. Bilo ga je praktično nemoguće
prekinuti. Onda izvadi nešto što je ličilo na običan komad drveta. Mahnuo je
rukom i komad drveta se pretvori u šinobi kumade - kandže za penjanje.
Na drugom kraju konopca bila je kuka. Senđin
je baci na drugi kraj krova, ona se zakači. Legao je na leđa i stavljajući ruku
ispred ruke prošao je ispod elektronskih očiju. Nije mu trebalo mnogo da, pomoću
oštrog noža, otvori vrata na krovu Tanakine zgrade. Našao se na nečemu što je
ličilo na napušteni tavan. Nekada su ovde, bez sumnje, stajale neke mašine. Sada
je tavan korišćen kao ostava nepotrebnih stvari.
Senđin nade stepenište koje je vodilo na donji sprat. Slušao je ispred
zatvorenih vrata. Nije ništa čuo. Otvorio ih je malo, ponovo je oslušnuo.
Pogledao je. Onda je otvorio vrata tek toliko da može da klizne kroz njih.
Zatvorio je vrata za sobom.
Bio je na neprijateljskoj teritoriji. Bio je blizu Justini.
- Ne znam zašto sam dopustio da me dovučete ovamo - reče Nangi.
Čuli su grmljavinu kako odjekuje po kanjonima Tokija. Odjekivala je čak i ovde,
u Svetoj Terezi.
- Ne osećam ništa kad sam ovde. Ništa.
Kiša je lupala po prozorima tako da se činilo da. Majka Božja i Isus na krstu
drhte od užasa.
- Šššš - šapnula je Umi - ometaš misu.
-   Kakve veze ima misa sa mnom? - pitao je Nangi. - Ja sam siroče u kući
Božjoj.
- Nisi ti siroče - reče Umi sasvim blizu njega, tako topla - ti si samo slep.
- Šta ti znaš o Bogu?. - pitao je. - Ti proučavaš mitove a bog ne voli mitove.
Mitovi su za druge religije, zamena za prave bogove.
- Kao Buda?
Nangi je shvatio da mu se ona podsmeva ali nije brinuo zbog toga. Imala je prava
da bude cinična zbog
njegovih verskih ubeđenja. On nije bio dobar katohk, shvatio je to sa tugom.
- Nemoj da mešaš metafore - reće Nangi kratko - Buda nije Bog. On je ideal.
- Ih mit - reče Umi. - Kao Isus, sin Božji.
- A šta je bilo sa tvojom Ženom paukom koja plete svoju mrežu preko vekova Hopi
Indijanaca? Daje i ona mit? Ti kao da veruješ u nju?
- Ja verujem u ono što je stvarno - reče Umi - ne u ono što mogu da vidim svojim
očima ih što mogu da osetim rukama, nego u ono što moj um, obuzet kosmosom, može
da prihvati. Ima nekih večitih istina, Ijubavi. Postoji kosmički sat koji ne
meri prolaz vremena - jer je vreme samo Ijudska iluzija - već uvek uznemirenu
ravnotežu između reda i haosa. Na kraju svi moramo da donesemo odluku: na kojoj
ćemo strani ostati? - Umi ga uhvati za ruku. - Kada je jednom ta odluka doneta,
moći ćemo da pogledamo u Božje oko. I kad prepoznamo odsjaj koji u njemu vidimo,
mi ćemo moći da shvatimo značenje naše egzistencije.
- Zar hoćeš da kažeš da smo mi samo njegov odsjaj? - pitao je Nangi.
Umi steže ruku.
- Ne shvataš poentu. Mi smo manifestacija reda ih haosa. Sve ostalo je iluzija
koja nas štiti od istine. Ako postoji Bog, dušo, on je taj koji živi u nama.
Nangi je prepoznao u njenim rečima pravi opis Ijudskog stanja. Protrljao je nogu
koja ga je bolela po vlažnom vremenu. Bio je nekako mirniji, Umi je imala dar za
njega. Najzad je oborio glavu i počeo je da se moh.
Kada je završio, rekao je:
-   Voleo bih da znam gde je Nikola u ovom trenutku. Bio bih nekako mirniji.
- On i ja smo razgovarali o tome kuda mora daa ide - reče Umi. - Rekao mi je da
ti ne pričam o tome. Rekao je da bi samo nepotrebno brinuo.
- Ja brinem sada - reče Nangi i zagleda se u nju.
- Dao mi je telefonski broj - Umi ga reče. - Na tom broju je čovek koji zove
Nikolu TikTik.
- Da, Koni Tanaka - Nangi klimnu glavom. - Nikola mi je pričao o njemu.
Umi reče.
- Mislim da bi trebalo da kažeš molitvu za Nikolu.
- On je uvek u mojim molitvama - reče Nangi - on je dete koje ja nikada nisam
imao. On je uvek u mojim mislima, kao moja sopstvena krv i meso.
-   Onda moli za njega, Nangisan. Moli da te nadživi - Umin glas je bio čudan -
dorokusai je krenuo za njega. To je kraj o kojem se priča u mnogim kulturama.
Pre nego što sve bude gotovo, biće smrti, i još više smrti.
Senđin je bio u Tanakinom stanu. Disao je teško, dopuštao je umu da radi. Njegov
dar. Uz njegovu pomoć, pretražio je čitavu kuću a da se nije ni pokrenuo sa
jednog mesta. Stajao je na vrhu stepeništa koje je vodilo sa tavana.
Otkrio je gde je Justina. Pokrenuo se. Nikoga nije bilo u kući ali se čuo glas.
Glas Nikole Lajnira.
Spustivši nešto tamno i teško, Sendin je pratio glas odlučan da otkrije njegov
izvor, kao što istraživač traži izvor reke.
Sendin učvrsti prste u nekodeu. Bila jc to ratna kožna rukavica .koju su pre
mnogo vekova konstile
ninđe. Bila je puna metalni klinova. Bila je tako čvrsta da je mogla da zaustavi
mač u zaletu.
Sišao je niz stepenište.
“Duh je sada u tebi, duh žudnje. Tvoj duh se priklanja sudu Neba, spušta se na
zemlju. Težak je od gravitacije želje. Ćuju se glasovi svetlosti. Ruke zvuka su
na tvom telu. Ovo je sud Neba: vezujem te gvozdenim lancima.”
Nikolin glas je ponavljao tu litaniju kao da je molitva ili pesma. Sendin se
sledio. On je ovde pomislio je i je ne mogu da ga uništim. On zaziva kokoro,
srce tandiana. On usmerava Tautau magiju protiv mene. Kakva mi je strategijaf
“Sada je duh u tebi, duh žudnje.”
Sendin odbaci pitanja na koja nije bilo odgovora. Koncentrisao se na Justinu,
sišao u hol, spustio se niz još jedno stepenište.
“... teško od gravitacije želje.”
Našao ju je na drugom spratu. ifcido i “Izazov večnosti raste ...”
Justina je ležala na kauču, spavala je. Soba nije biia prevelika. Bila je.
preplavljena senkama. Senke su bile obojene Nikolinim giasom: “Glasovi svetlosti
se čuju ...”
Senđin, i sam senka, stajao je kao na izvoru reke, došavši uzvodno koliko je
dalje mogao. Teške zavese su se spuštale od plafona do poda. Pod je bio drveni
parket. Preko njega su bili prostrti persijski tepisi. Dva stereo zvučnika bila
su skoro nevidljiva u uglovima sobe. Iz njih je izvirao Nikolin glas kao reka iz
svog izvora.
“Ruke zvuka leže na tvom telu ...”
On ipak nije ovde pomisli Senđin. On je postavio ovu litaniju Akšare, jezik
večnosti, za čuvara, dok je
on odsutan. Načinio je korak prema usnuloj Justini i pomislio: Zašto ju je
ostavio samuf
Zastao je tako blizu nje da je mogao da vidi kako joj se grudi pomeraju dok je
disala. Ona stvarno spava pomislio je. Ali, ona ne može da bude sama, mora neko
da je čuva ...
“Ovo je sud Neba ...”
Onda se setio svih prepreka koje je morao da pređe, pa pomisH: Veruju da je
dobro čuvana, da je hezbedna, da joj ja ne mogu ništa
“Vezujem te gvozdenim lancima ...”
Justina otvori oči. Pogleda Sendina, sede.
- Poznajem te - reče.
“... duh je u tebi, duh žudnje ...” Justina reče:
- Zašto si me pratio dovde, čak do Amerike?
- Ti me se ne sećaš - reče Senđin i krenu prema njoj kao duh - ti si me
sanjala, izvukla si me iz svoga bola, usamljenosti i želje.
- ... letiš - reče Justina - ...kao usamljeni oblak iznad gusto naseljene
zemlje.
Sendin je dotače, ona zadrhta. “Tvoj duh priklanja se pred sudom Neba, spušta se
na zemlju.”
- Taj glas - reče Senđin, dok se njegova ruka širila iznad nje - možešda ga
iskJjučiš?
- Ja ne čujem nikakav drugi glas, sem tvog i mog - reče ona.
“Napetost večnosti raste, hrani se granicama vremena.”
Senđin ju je na tren ostavio, zašao iza svakog zvučnika, izvukao gajtane.
“Glasovi svetlosti se čuju. Ruke zvuka leže na tvom telu.”
Nikolin glas se i dalje čuo: kao da je izlazio iz zidova, iz plafona, iz poda,
kao da je nastanjivao samu sobu.
- Šta je to? - pitala je Justina. - Šta je to što vidim na tvom licu?
Senđin stavi ruke na nju.
-   Gde su smaragadi? Gde je tvoj muž sakrio smaragde? - pitao je to istim tonom
glasa kojim je pitao prodavca u prodavnici da li ima određene stvari a koje je
zatim uze6 i uredno platio za njih.
- Zavijeni su u kutiji - reče Justina.
- Gde je kutija? Šta je uradio sa njom? Da li ju je zakopao? - pitao je Senđin,
približavajući se još više.
- Ne. Poslao ju je.
- Kuda? Nabrala je obrve.
- Ne znam. Ja ...
- Ali, znaš, moraš da znaš, videla si adresu.
- Nisam.
- Razmisli.
Poskočila je kada se promenio njen glas. “Duh je sada u tebi ...”
- Justina, ti znaš!
- Da - reče ona - mislim da znam. Moj muž ima starog prijatelja, prijatelja kome
veruje. Zove se Luis Kroker. Živi u Marko Ajlandu, u Floridi. Ima ribarski brod.
On ...
Pršljenovi krcnuše u Senđinovom vratu kada je okrenuo glavu.
“Napetost večnosti raste, oslobođena granica vremena.”
ČuH su se glasovi. Neko je bio na gornjem spratu. Otkrili su gde je ušao.
Sendin zatvori Justinine oči palčevima. Spustio
ju je na kauč. Brzo je prešao sobu, bacio je ustranu zastore. Iza njih nije bilo
prozora, samo njihove lažne shke kroz koje su se videh nashkani francuski
pejzaži.
Senđin se okrenuo, prišao vratima, prošao kroz njih, ušao u senke hodnika i
ugledao samo crne zidove. Nikola!
Okrenuo se, jurnuo niz stepenište.
Nestao je u tami. Senđin je stajao nepomično, njegova čula su ispitivala okohnu
u krugovima koji su se širih. Ignorisao je zvuke koje je mogao da otkrije samo
on, a koji su pokazivah da je neko iznad njega. Nikola je dolazio: ah, on je
najpre hteo da ispita okohnu. Zudeo je za ovim krajnjim susretom sa Nikolom ah
želeo je da se on odigra na teritoriji koje je neutralna.
Našao je izvor svetlosti, aktivirao ga. Bio je okružen svojim shkama. Onda mu se
priključi Nikola.
“Duh je sada u tebi, duh žudnje.”
Bila su petorica, Nikola, šestorica. Navikao da se oslanja na svoj dar, Senđin
je bio izgubljen. Pošto nije mogao da oseti Nikolin um, nije mogao da zna koja
je slika prava.
Okrenuo se, i Nikola se okrenuo. Ili je to bila slika Nikole? Postojao je samo
jedan način da to otkrije.
“Tvoj duh se klanja pred sudom Neba, spušta se na zemlju.”
Sendin čučnu. Njegov članak se okrete, jednom, dva puta, tri puta. Staklo puče
dok je jedan po jedan nož leteo prema Nikolinim grudima, prema slici Nikole u
ogledahma.
“Čuo se glas svetlosti.”                                     L!
Samo jedan Nikola: samo jedan Senđin.
- Ovde sam - reče Nikola, drugačiji od onogi koji je neprestano izazivao
vibraciju kokoroa, srca
stvari, tandiansko polje energije koje može da bude pokrenuto ritualnim akcijama
i meditacijom.
- To je ono što želiš.
Senđin skoči, udari u ogledalo. Hiljade stotina svetlosnih tačaka sjuri se niz
njega, pravi vodopad zvuka i slike. Onda oseti kako se okrenuo. Druge ruke su
oile na njemu: dodir tanđiana.
“Ruke zvuka leže na tvom telu.”
Sada je razumeo Nikolinu strategiju. Nije obraćao pažnju na pevušenje. Ipak,
zazivanje rnembrane kokoroa nije trebalo da bude ignorisano. SnimIjeno pojanje
ga je zanelo. On je to video samo kao diverziju. Želeo je da se dočepa Nikole,
nije ga zanimao njegov snimljeni glas.
Ipak, glas je imao istu moć kao da je Nikola sam govorio. Membrana kokoroa je
odgovarala na ponavljanje reči i molitvi.
“Ovde je sud Neba ...”
Senđin gurnu nogu između Nikolinih, načini Zmiju i napade. Iz tog položaja je
koristio Dižući oblak, udarac koji je kretao od jednog kolena. Udarac je bio
centriran u dnu leda, delu tela suprotnom od hara, mesta nisko u trbuhu.
Centrirao je svu energiju, povukao se. U klečećem položaju, noge i bokovi su
beskorisni, otuda taj otpor torzoa.
Nikola se iznenadio što Sendin koristi udarac Dižući oblak iz stojećeg stava.
Mogao je da oseti kako nestaje oklevanje kod njegovog protivnika dok je udario
konsteći laktove, kosti članaka i strane ruku.
Nikola posrnu a Senđin preuze inicijativu i uspe da zada Nikoli udarac u gornji
deo ruku. Sendin nije nameravao da brzo ubije Nikolu, mada je osećao da to može
da učini istog trena. Polagana smrt - one
sposobljavanje, ubijanje najbližih, onda žene, pa tek na kraju Nikolc - bio je
cilj kome je Sendin težio.
Sa dva snažna udarca inicijativa se promeni. Nikola razbi Sendinov napad
Unakrsnim vetrom koji iznenadi Sendina.
Sendinov odgovor je bio takav što je pratio Nikolu do poda, da bi smirio njegov
napad i da mu ne bi dopustio da se digne. Nikola je koristio Duplu ogradu
koristeći slab jin položaj kao odskočnu tačku.
Nikola spusti ruke a Sendin ih je pratio, kao što su svi tandiani bih obučeni da
prate ruke a ne izvijanje ramena, okretanjc glava, bljesak oka, jer sve to može
da bude lažno. Tamo gde se nalaze ruke, biće izvor narednog napada.
Njihove sc ruke dotakoše, bljesnu varnica energije. Nikohne ruke pokriše
Senđinovc a Sendin ih odbaci ustranu. Onoga trena kada je to uradio, Nikohnc
ruke sc razdvojišc i udariše o Scndinove nczaštićene grudi.
Scndin se zanese unazad. Glava mu udari o zid gde je stajalo poslednje oglcdalo
kojc se razbi i jedan komad, oštar kao brijač, raseče mu levo uho. Okrenuo jc
glavu ustranu ah Nikola spusti dva kratka oštra udarca u njegov sternum, bacivši
ga ponovo unazad. Komad oglcdala ponovo ga raseče.
Nikola ga ponovo udari ah sada Sendin višc nijc obraćao pažnju na bol. Svetlosti
su bljcštale u njegovoj glavi i jedva je disao. Bilo mu je potrcbno dosta
vremena da smanji bol i krvarenje, da se njegov um ponovo uključi u Tautau.
Izvio se tako da mu je levo rame bilo prema Nikoh i, kada je Nikola napao rame,
on je podigao njcgove ruke a istovremcno dcsnim kolcnom snažno je udario Nikolu
u mah trbuh.
“ Nikola pade na kolena, Sendin skoči na njega, preskoči ga, jurnu stepeništem
tamo gde je ležaia Justina, omađijana Tautau magijom. Ona je bila Senđinov štit,
njegova moć nad Nikolom.
“... vezujem te gvozdenim lancima ...”
Nangi reče:
-   Želeo bib da razgovaram sa tim čovekom, Skandrelom. On je ključ, mada
sumnjam da on to zna.
Tomi klimnu glavom. Povela je Nangija u sobu za ispitivanje u policijskoj zgradi
usred Tokija. Prošla su tri dana otkako je Kusunda Ikuza napao Kilan Oroši u
hotelskoj sobi.
- Svc što vam je potrebno naći ćete u toj sobi - reče Tomi i ode da dovede
Skandrela.
Um joj je još uvek bio ispunjen slikama Kilan Oroši i Ikuze. U trenutku kada je
upala u hotelšku sobu, prva pomisao joj je bila bezbednost njene prijateIjice.
Nije trebalo da dopusti Skandrelu da pode sa njom. Njegove lične želje nisu bile
važne pred takvom opasnošću. Kilan je bila njegova odgovornost. Nije hteo da je
ostavi, pre svega, ali njena antipatija prema Tomi je prevagla. Kilan je odbila
da pode sa njim da predaju vrpcu i da daju izjavu Tomi.
Jadna Kilan. Pogled na njeno krvavo Uce, njeni krici proganjali su Tomi. Bilo je
vreme da kaže Skandrelu šta se dogodilo.
Lice mu je bilo bledo i skamenjeno kada je ugledao da ona ide prema njemu.
- Mrtva je? Ikuza je se domogao.
-   Pokušao je - reče Tomi, klimnuvši glavom čuvaru da otvori vrata ćelije.
Skandrel ižade u hodnik pun odjeka.
- Hoćeš da kažeš da je živa? Kilan je živa? žmirkao je na fluorescentnoj
svetlosti.
- Da.
Vrata ćelije zatvoriše se za njim i on poskoči. Pusti kratak nervozni smeh.
Izgledao je užasno, kao narkoman ili kao čovek osuđen na smrt.
- Sve se strašno promenilo otkako si ovde - reče on, kad su krenuli hodnikom -
znam da si me ovde zatvorila da bi me zaštitila, aH, posle onoga što sam uradio,
mogao bih ovde i da budem stvarno zatvoren - teško je progutao knedlu koja mu je
zastala u grlu. - Šta će biti sa mnom, Tomi?
- Zavisi - reče Tomi, sa izrazom očajanja na licu. Dotače ga po ramenu. - Samo
polako, ne znam koje si zakone prekršio i dasi ih uopšte prekršio.
- Moralno ...
- To je sasvim drugo pitanje - prekide ga Tomi. - Pohcajci nemaju tu moć da
hapse zbog toga.
Skandrel duboko udahnu, provuče prste kroz svoju ukrućenu platinastu kosu.
- Sta si htela da kažeš tim “zavisi”?
- Tu je čovek koji treba da govori sa tobom. Zove se Tanzan Nangi. Znam da si
čuo za njega - iskrivila je usne na poseban način. Naravno da je Skandrel čuo za
Tanzana Nangija. On je napao Nangijeve kompjutere u Sato internešenelu MANTIS
virusom. - Mislim da će, na kraju, Nangisan biti taj koji će odlučiti tvoju
sudbinu.
Skandrel jeknu, obesi giavu.
Tortii povede prijatelja u sobu za ispitivanje. Nangi isključi maH magnetofon.
Okrete se da pogleda Seđija Kikokoa.
- Upravo sam preslušao traku - reče. Nangi se okrete. Gurnuo je ustranu
magnetofon,
privukao lakirani poslužavnik na kome su bili čajnik, dve porculanske šoljice i
metlica. Nangi uze metlicu.
- Pripremio sam zeleni čaj. Mislio sam da ćete biti žedni. Boravak u zatvoru je
gadno iskustvo - ruke su mu se vešto pokretale vrteći metlicu po vodi, mešajući
listove čaja. Kada se pojavila svetlozelena pena on je jednu šoljicu gurnuo
prema Skandrelu.
- Hajae,KikoKćsan - rekaojeNangiljubazno - sedite, pijte, odmorite se. Imamo
toliko toga da prodiskutujemo, vi i ja.
Nastojnica hotela u koji je došla po Sendinovom nalogu dala joj je poruku:
“Sestro, gde si? Gde si bila? Cekam na tebe. Potrebna si mi.”
Sisei je to pročitala. Bila je tu i adresa hotela na Grin ulici, napisana na
kraju beleške. Ona baci belešku u toalet i povuče vodu.
Onda je Šisei tri dana živela u hotelskoj sobi koju je rezervisao njen brat
blizanac. Ležala je tri dana u krevetu i buljila je u plafon. Ili je sedela na
ivici kreveta s izgužvanim čaršavima u krilu, slušajući prigušene glasove, kao
da je neko živeo svojim životom tu negde, kraj nje.
Povremeno, kada bi joj palo na pamet, pozvala bi rumservis i naručila
pljeskavice, pomfrit, kokakolu. Dvadeset minuta kasnije bi sve povratila, jer
nije mogla da svari tu neukusnu hranu. Bol joj je bio jedini dokaz da je još
uvek živa.
“Sestro, gde si? Gde si bila? Cekam te. Potrebna si mi.”
Giri. Dužnost i nezavisnost su se bonli u Šiseinoj glavi. Senđinu je bila
potrebna. Nikada se ranije nije dešavalo da se ne javi kada bi je on pozvao.
Ali, sada je bilo drugačije. Kada se nađe sa njim licem u lice.
on će znati sve o Kotonu Brendingu a da ne izgovori nijednu reč. Senđin neće
dopustiti da se ta veza nastavi. On će naći načina da je okonča, kao što je
okončao njenu vezu sa studentom prava Đeiđijem i to na najgori mogući način.
Sisei je ustaJa, otišla je u kupatilo. Tamo su bila dva ogledala, jedno je bilo
dugačko, do poda, a drugo malo, za šminkanje. Mogla je da postavi ogledala da
budu okrenuta jedno prema drugom. Tako je mogla da pogleda svoja leda na kojima
se pomicao veliki pauk.
Senđinov pauk: njegov košmar i njegov spas. Pričalo se da Zena demon iz
japanskog mita ima takvog pauka na ledima. Demon žena je bila otelotvorenje
Senđinovog straha. Obeleživši tako svoju sestru bliznakinju, Senđin je jednim
udarcem uklonio pretnju Zene demona i vezao svoju sestru za sebe.
“Pnča se” - rekao joj je Sendin jednom kada su se spajali - “da je Demon žena
nekada bila ribareva supruga. Ribar i njegov otac su dobro radili. Imali su
veliki čamac i posadu na njemu. Dužnost žene je bila da se svakoga jutra diže u
dva sata da obide kuće svih članova posade i da proveri da su svi spremni da
dođu na brod koji je trebalo da isplovi u tri sata.
Povremeno, leti, sa mesečinom koja je svetlucala na vodi, bilo je nakratko
prijatno da se šeta noću, čak je mogla da sebe zamišlja kao morsku sirenu koja
sedi na stenama. AH, obično se plašila mraka dok je hodala morskom obalom i
osluškivala hujanje vetra u borovima. Kada bi vreme bilo loše, ona ne bi stigla
da sve obiđe. Po kiši je njen obilazak bio opasan, stene su bile kUzave, hvatao
se i led. Ona bi često padala. Mnogo puta je rasekla ruke i noge. Neko vreme bi
ležala na steni, ophrvana bolom. A onda bi saznanje
da će zakasniti bljesnuio u njenom umu i ona bi sakupIjala snagu, dizaia se i
nastavljala put.
Kada bi zakasnila, znala je da će je grditi muž ili svekar. Oni su vikali na
nju, udarali su je. Da li je bila glupa ili je bila lenja? Zašto nije mogla da
obavi i najjednostavniji zadatak? Jedne noći muž ju je probudio, besan što je
zaspala. Bila je olujna noć. Kiša je udarala o prozore koji su podrhtavali. Žena
je molila muža da ne izlazi brodom na pučinu po tako opasnom vremenu. “Zar si i
ti ribar?” - zaurlao je on na nju. - “Potreban nam je novac od ulova. Kako
bismo, inače, živeli? Hoćeš li ti da nas izdržavaš? Lenja ženo! Ti samo hoćeš da
ostaneš u svom toplom krevetu a da mi radimo sve drugo. Hajde, kreni!” Zena je
posrtala po oluji, trčeći do prve kuće. Već je bila zakasnila. Već je obišla
polovinu kuća kada je odjednom ugledala nekoga na stenama.
Srce joj je zatreperilo u grudima. Htela je da se okrene i vrati. Ali, giri ju
je prikovao na mestu. Šta bi muž i svekar rekli da se vratila kući a da nije
probudila sve članove posade?
Nije mogla sebe da natera da priđe toj figuri. Krenula je zato dužom stazom koja
je vodila dalje od obale. Figura ju je pratila kroz šumu. Osećajući prisustvo te
osobe, požurila je. A onda, preplašena, počela je da trči. Spotakla se o neki
koren, pala u blato.
Okrenula se, pokušala da ustane. Ali figura se već naginjala nad njom. Bila je
ogromna. Kada se kapuIjača pomakla, ona je ugledala bradato monstruozno lice.
 Vetar je Ijuljao drveće, kiša ju je udarala po licu. Kao da se našla usred
stada kurjaka. Čulo se dahtanje na sve strane oko nje, čulo se njuškanje. Nešto
se koprcalo u njoj i bacalo je levodesno. Pala je u nesvest.
Mnogo kasnije, žena je bolno izbauljala iz šume. Podigla je glavu, videla je
more. Pala je na poznate stene. Munja osvetli njeno izubijano lice, njeno nago
telo prekriveno modricama. Usta su joj bila širom otvorena dok je dahtala kao
riba izbačena na suvo. Krv joj je curila iz mnogih posekotina po stenama.
Upijala se u zemlju i kamen.
Mnogo sati kasnije, ribar i njegov otac su isplovih svojim brodom iako je oluja
bivala sve jača. Bih su sami jer su članovi posade odbih da krenu po nevremenu.
Skoro su završih sa lovom kada su primetih figuru odevenu u belo kako im se
pribhžava. Kada je prišla sasvim biizu, s užasom su zaključili da je to naga
žena. Koža jo je bila bela kao sneg, nije imaLi nigde nijednu dlaku na telu, čak
ni medu nogama. Njena crna kosa vijorila je za njom kao da je sačinjena od
zmija. Lice joj je bilo demonsko, sa širom otvorenim ogromnim očima. Kad im je
prišla, okrenula im je leda i oni na nima ugledaše ogromnog pauka. Dok su oni
zanemelo posmatrali, biće ožive i spusti se niz leđa i butine demonske žene.
Pauk je bio ogroman. Kada je stigao do palube, skočio je na njih i progutao ih u
jednom zamahu.
Zadovoljan, insekt se vratio na ženu i popeo 0 se na leda. Onda se ona okrenula
i, snagom desetorice muškaraca, odgurnula je brod daleko do obale.
Uskoro je oluja ščepala brod i razbila ga o tamne stene na obali. Brod je
potonuo. Da li je to vetar tako tužno zavijao kroz borove? Kada su se talasi
sklopili iznad broda, Demonska žena čije su oči siale kao žeravice okrenula se.
Ujutro, posle izlaska sunca, videla se samo bleda magla koja je visila na
stenama i koju nie mogla da rastera čak ni toplina dana.”
Ležeći u krevetu Šisei je osluškivala glasove iza zidova, osluškivala je
udaranje svoga srca, osećala se praznom kao izmaglica.
Ovde, u čistilištu, prestala je da postoji. Ovde su samo postojali glasovi u
tami, stranci koji su se kretali, govorili, voleli, mrzeli, smejali, plakali iza
zidova njene tamne sobe, svetleći duhovi koje bi ona povremeno primetila, koji
su živeli za nju.
“Sestro, gde si? Gde si bila? Cekam te. Potrebna si mi.”
Giri.
Žena demon se ukopala u njeno meso. Sendinovo meso. Zar to nije bilo pravedno?
Nije li joj to rekao kada je ubio Đeiđija, njenog Ijubavnika na ritualni način
Tautaua koji je pokrenuo membranu kokoroa? Bio je to ritual koji je ojačao
njihovu snagu.
“Uradio sam to za tebe, Sisei” - rekao je. - “Volim te. Potrebna si mi. Uvek
ćemo ostati zajedno.”
Ali, ubivši Đeidija, nije li ubio njenu budućnost?
Giri.
Demonska žena.
Šisei je ustala, čaršav joj pade oko članaka. Glasovi iza zidova se više nisu
čuli.
Pauk se pokrenuo.                                             t
Kada se Senđin vratio u sobu sa lažnim prozorima, Justine više nije bilo. Kauč
je stajao usred sobe, kao da mu se podsmeva. Zice zvučnika koje je iščupao iz
zida vijugale su kao zmije po persijskim tepisima.
Senđin se uhvati za glavu, oseti toplinu sopstvene krvi, ubrzano lupanje srca.
Prišao je kauču, legao na njega. Mogao je da oseti Justinin miris, čak i vrtlog
njene topline. Dopustio je da se te stvari pretoče
njega, da ga hrane, kao što je dopustio Marikinim jecajima da mu daju snagu i
zadovoljstvo. Ali, to mu nije bilo dovoljno. Da je možda bila ovde, Justinini
jecaji bi mu dali dovoljno snage za poslednji okršaj sa Nikolom Lajnirom. Možda.
On će sada morati da dodirne membranu kokoroa. Moraće da počne meditiranje a
neće moći da izvede ritualnu akciju koju će pojačati njegovo pojanje.
Senđin je usmerio svoj um na kokoro i počeo. Za trenutak, njegovo kucanje srca
se usporilo. Oslobodio je um od boia. Nešto kasnije, krv prestade da lije iz
njegovih rana. Poče da se formira skrama.
Proces zarastanja je bio ubrzan, počeo je da sakuplja moć, da kanahše vibraciju
energije koju je izvlačio i