Get documents about "Infrastruktura Nauke
Document Sample
ИНФОРМАЦИЈА О ИНФРАСТРУКТУРИ ЗА ПОДРШКУ НАУЧНОМ И
ТЕХНОЛОШКОМ РАЗВОЈУ У АП ВОЈВОДИНИ
НОВИ САД, 2004.
Циљ Информације је да се Извршно веће АП Војводине упозна са стањем
инфраструктуре која је у функцији научног и технолошког развоја АП Војводине, као и са
могућим мерама које би довеле до подизања постојећег нивоа квалитета.
Стање инфраструктуре, у институцијама које се баве научноистраживачким
радом у АП Војводини, смо, у оквиру могућности, сагледали кроз следеће аспекте:
I Научноистраживачка делатност:
а. Организација
б. Научно-истраживачки кадар
в. Опрема
II Пројекти Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој који се
односе на унапређење научне инфраструктуре у АП Војводини.
2
I Научноистраживачка делатност
Организација науке у АП Војводини
Организацију науке у Војводини чине:
1. Матица српска
2. Огранак САНУ у Новом Саду,
3. Војвођанска академија наука и уметности – ВАНУ – у оснивању,
4. Универзитет у Новом Саду,
5. Научни институти,
6. Истраживачки универзитетски центри,
7. Приватни факултети,
8. Истраживачки центри у привреди и
9. Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој – Шематски приказ број 1.
Шематски приказ број 1.
Организациона структура науке у Војводини
Матица српска
Огранак САНУ у Новом Саду
Војвођанска академија науке и уметности –
ВАНУ – у оснивању
Факултети Универзитета у Новом Саду
Научни институти
Истраживачки универзитетски центри
Приватни факултети
Истраживачки центри у привреди
Покрајински секретаријат за науку и
технолошки развој
3
1. Матица српска
Матица срспска1 је најстарија научна институција, основана је 1826. године у Пешти, а
пресељена је 1864. године у Нови Сад.
Организациона структура
Научноистарживачки рад у Матици српској, одвија се у оквиру 7 одељења:
Одељење за књижевност и језик
Одељење за друштвене науке
Одељење за природне науке
Одељење за ликовне уметности
Одељење за сценске уметности и музику
Лексикографско-биоблиографско одељење и
Рукопоисно одељење.
У току је израда 13 пројеката, и то: 9 (са 12 тема) у Одељењу за друштвене науке и 4
пројекта у Лексиколошко-библиографском одељењу. Резултати истраживања сваког од
одељења се објављују у научним зборницима радова, за свако одељење (7 научних зборника
радова) и у Летопису Матице српске.
Делатност Матице српске се одвија на основу Закона о Матици српској (''Службени гласник
РС'',49/92 ).
Делатност Матице српске финансирају: Покрајински секретаријат за образовање и
културу, Министрарство културе Србије, Министарство за науку и технолошки развој
(Министарство за науку и заштиту животне средине). Највећа инвестициона улагања
последњих година била су намењена изградњи зграде Библиотеке Матице српске.
2. Огранак САНУ у Новом Саду2
Огранак САНУ у Новом Саду функционише од 1992. године и то је трансформисана
Војвођанска академија наука и уметности, основана 1979. године.
Огранак САНУ у Новом Саду има:
- Одсек друштвених наука и уметности и
- Одсек природних наука,
- Комисију за издавачку делатност,
- Комисију за библиотеку, документацију и архиву,
- Комисију за културно-уметничке приредбе и научну трибину
Огранак САНУ у Новом Саду има 27 чланова.
Активност Огранка САНУ у Новом Саду финансира Министарство за науку и заштиту
животне средине.
1
http://www.maticasrpska.org.yu
2
http://www.sanu.ac.yu/ciril/SANU-ogranak.htm
4
3. Војвођанска академија наука и уметности
ВАНУ – у оснивању
Скупштина АП Војводине је на седници одржаној 23. октобра 2003. године донела
Одлуку о Војвођанској академији наука и уметности. Овом Одлуком је основана Војвођанска
академија наука и уметности.
Академија ће се, према Одлуци, бавити:
- организацијом, развојем, подстицањем и обављањем научних истраживања и
уметничког стваралаштва,
- учецтвоваће у утврђивању опште политике у области науке, образовања и културе,
- стара ће се о подизању научног и уметничког подмлатка,
- прикупљаће, сређивати и проучавати грађу,
- бавиће се издавачком делатношћу и
- сарађиваће са сродним установама у земљи и иностранству.
27. фебруара 2004. године, Скупштина АП Војводине је донела Одлуку о именовању
чланова матичне комисије Војвођанске академије наука и уметности.
4. Универзитет у Новом Саду3
Специфичност научноистраживачке делатности у Покрајини
Научна инфрастуктура АП Војводине заснована је на концепту интеграције
целокупног научног рада у оквире Универзитета у Новом Саду. У оквиру факултета постоје
научно-образовни институти департманског типа који обављају наставни и научни рад
(основна и примењена истраживања) и пренос знања (развојна истраживања и трансфер
знања). На овај начин Универзитет у Новом Саду се развија као високообразовна институција
са значајним истраживачким и развојним сектором. Овај начин рада, као и постојање
универзитетског кампуса, су омогућили рационално и ефикасно коришћење инвестиција у
инфрастуктуру (кадар, лабораторије, истраживачки и развојни центри). Резултат оваквог
концепта је да се око 95% научног рада и развојног истраживања обавља у оквиру
Универзитета у Новом Саду.
Организациона структура
Универзитет у Новом Саду у свом саставу има 13 факултета: Пољопривредни
факултет ( у чијем је саставу и Институт за тополарство), Филозофски факултет, Правни
факултет, Природно-математички факултет, Факултет техничких наука, Факултет физичке
културе, Технолошки факултет, Медицински факултет, Академија уметности – који се налазе
у Новом Саду, затим Економски факултет и Грађевински факултет у Суботици, Технички
факултет ''Михајло Пупин'' у Зрењанину и Учитељски факултет у Сомбору. Факултети
обухватају: природне, техничко-технолошке, пољопривредне, биотехнолошке, медицинске,
економске, правне и остале друштвене и хуманистичке науке, уметност и спорт. Већина
факултета има сложену структуру и обухвата више области - шематски приказ број 2.
3
У вези са инфрастукруром у научним институцијама АП Војводине извор података био је и ''Пројекат
регионалног плана развоја АП Војводине'', Извршно веће АП Војводине, Нови Сад, 2003. године, стр. 195 – 213.
5
Шематски приказ број 2.
Факултети Универзитета у Новом Саду
Академија уметности (3 одсека, 8 катедри. Нови Сад)
Грађевински факултет (7 катедри, Суботица),
http://www.gf.su.ac.yu/
Економски факултет (8 катедри, Суботица),
http://www.eccf.su.ac.yu/
Медицински факултет (7 института, Нови Сад),
http://www.medical.ns.ac.yu/
Пољопривредни факултет
(8 департмана, 7 института (један од тих института је
Институт за тополарство који се бави
научноистраживачким радом, 13 катедри, 3 огледна добра и
1 центар, Нови Сад), http://polj.ns.ac.yu/
Правни факултет (10 катедри, Нови Сад),
http://www.ns.ac.yu/stara/pravni/index.htm
Природно-математички факултет
(5 департмана, Нови Сад), http://pmf.ns.ac.yu/
Технолошки факултет (8 катедри, 5 завода и 2
лабораторије, Нови Сад), http://tehnol.ns.ac.yu/
Технички факултет М.Пупин (5 катедри, Зрењанин),
http://www.tf.zr.ac.yu/
Факултет техничких наука (13 института/департмана, 6
центара, Нови Сад), http://www.ftn.ns.ac.yu/
Факултет физичке културе (4 катедре, Нови Сад),
http://www.ffk.ns.ac.yu/
Учитељски факултет (4 катедре, Сомбор)
Филозофски факултет (16 катедри, 4 одсека, Нови Сад),
http://www.ff.ns.ac.yu /
6
Кадар
Истраживачки кадар на Универзитету у Новом Саду чини укупно 2.098 наставника и
сарадника (1.209 професора и доцената и 889 асистената и асистената приправника и 236
техничких сарадника. У пратећим службама (администрација и логистика) на Универзитету у
Новом Саду има укупно 734 запослених ( Графички приказ број 1.)4
Графички приказ број 1. – Кадар на Универзитету у Новом Саду према звањима
1.400
1.200
1.000
800
600
400
200
0
професори и асистенти и техички остали
доценти асистенти сарадници запослени
приправници
Табела 15 - Структура запослених на Универзитету у Новом Саду по факултетима и
укупно.
Број запослених на факултетима Универзитета у Новом Саду
(подаци из 2001/2002 године)
Администрација и техничка служба Наставно особље
Назив Техничка
Наставници Технички
институције служба и
Администрација Укупно Наставници и сарадници
служба
асиситенти у настави
одржавања
Филозофски
46 36 82 143 250 0
факултет
Правни
22 16 38 42 54 0
факултет
Природно-
математички 40 52 92 139 217 49
факултет
Технолошки
33 18 51 69 113 37
факултет
Пољопривредни
34 38 72 129 167 80
факултет
Факултет
53 68 121 163 361 45
техничких
4
Извор података ''Пројекат регионалног плана развоја АП Војводине'', Извршно веће АП Војводине, Нови Сад,
2003. године, стр. 196.
5
Табела је преузета са Интернет презентације Универзитета у Новом Саду, http://www.ns.ac.yu/stara/
7
наука
Факултет
физичке 14 21 35 30 49 8
културе
Медицински
45 27 72 229 446 6
факултет
Академија
15 25 40 101 178 4
уметности
Грађевински
факултет - 8 8 16 27 39 5
Суботица
Економски
факултет - 30 25 55 59 82 2
Суботица
Технички
факултет - 12 9 21 28 63 0
Зрењанин
Учитељски
факултет - 30 9 39 50 79 0
Сомбор
УКУПНО 382 352 734 1209 2098 236
Структура научноистраживачког кадра на Универзитету у Новом Саду је
следећа: 27% истраживачког кадра је са звањем редовног професора (научног саветника),
15% је са звањем ванредног професора (вишег научног сарадника), 15% је са звањем доцента
(научног сарадника), 24% је са звањем асистента (истраживача) и 19% је са звањем асистента
приправника (истраживча приправника) (Графички приказ број 2.). Од укупног броја
запослених наставника и сарадника свега 11% је млађих од 30 година6.
Графички приказ број 2. – Процентуални однос структуре научноистраживачког кадра на
Универзитету у Новом Саду
30%
25%
20%
15%
10%
5%
0%
професори
професори
асистенти
доценти
приправници
ванредни
редовни
асистенти
6
Извор података ''Пројекат регионалног плана развоја АП Војводине'', Извршно веће АП Војводине, Нови Сад,
2003. године, стр. 198.
8
У вези са капацитетом уписа студената на Универзитетом у Новом Саду, за школску
2003/2004 годину уписано је 89,6% у односу на укупан капацитет за прву годину студија
(8.167). Око 65% студената се школује средствима из буџета.
Опрема
У протеклих петнаестак година дошло је до скоро потпуног застоја у инвестицијама у
опрему Универзитета у Новом Саду. У табели 2. могу се видети проценти амортизованости
опреме на факултетима Универзитета у Новом Саду
.
Табела 2. Проценат амортизованости опреме на факултетима УНС7
Назив институције % аморт. опреме Назив институције % аморт. опреме
Филозофски 32% Медицински* факултет 20%
факултет
Правни факултет 64% Академија уметности 90%
Природно- 74% Грађевински факултет у 31%
математички Суботици
факултет
Технолошки 49% Економски факултет у 75%
факултет Суботици
Пољопривредни 46% Технички факултет у 64%
факултет Зрењанину
Факултет техничких 80% Учитељски факултет у 56%
наука Сомбору
Факултет физичке 52% *део из сопств. средстава аморт. 20%
културе
Научноистраживачки систем на факултетима у АП Војводини је у процесу
трансформације због:
- прилагођавања променама у Европском простору високог образовања (ЕХЕА) у складу
са Болоњском декларацијом (донета 1999. године), а која треба да се реализује до 2010.
године. Стога су промене најинтензивније на факултетима Универзитета у Новом
Саду,
- Процеса приватизације у сфери високог образовања и оснивања нових приватних
факултета као део будуће научне инфраструктуре,
- Све отвореније и непосредније програмске међународне научне сарадње, посебно
међурегионалне научне сарадње АП Војводине, итд.
7
Извор података ''Пројекат регионалног плана развоја АП Војводине'', Извршно веће АП Војводине, Нови Сад,
2003. године, стр. 200.
9
5. Научни институти у АП Војводини
У АП Војводини постоје два регистрована института од стране ресорног министарства
за област науке: Научни институт за ратарство и повртарство, Нови Сад и Научни институт за
ветеринарство ''Нови Сад''.
5.1. Научни институт за ратарство и повртарство, Нови Сад8
Институт је основан 1938. године као независна институција. 1976. године био је
спојен са Пољопривредним факултетом из Новог Сада, а 1995. године Институт постаје
независна научна институција.
Организациона структура
У оквиру Института је неколико завода: Завод за кукуруз, Завод за уљане културе,
Завод за шећерну репу, Завод за стрна жита, Завод за крмно биље, Завод за повртарство, Завод
за заштиту биља, Завод за наводњавање, затим одељења: Одељење за соју, Одељење за хемију
земљишта, Одељење за воде, Одељење за хроматографију, Одељење за биљни материјал и
Лабораторија за агроекологију.
Кадар
Научноистраживачки кадар у Институту чини 135 научних радника што је 26% од
укупног броја запослених. Од тог броја са научним звањем је 759: научних саветника 22,
виших научних радника 15, научних сарадника 15, истраживача сарадника 23.
Доминантан извор финансирања Института је сопствена делатност: 82% прихода се
остварује од лиценци за сорте и хибриде, 13% прихода се остварује од услуга: консалтинг,
пријекти увођења биљних врста, генотипова, стварање заједничких сорти и хибрида, размена
селекционог материјала, размене експерата и заједничких истраживачких пројеката. Свега 5%
буџета је из државних фондова за науку.
Као најбитнији циљеви научних истраживања Института могу се навести:
- стварање високородних сората и хибрида,
- унапређење технологије производње основних ратарстких и повртарских врста и
- основна истраживања.
Остварени резултати:
Лиценце од признатих сорти у следећим земљама: Иран, Танзанија, Ангола,
Холандија, Француска, Италија, Шпанија, Швајцарска, Русија, Украјина, Мађарска, Бугарска,
Индија.
Табела 3. - Број признатих сорти по Заводима Института.
Завод за : Број сорти
кукуруз 93 признатих сорти
уљане културе 91 сорта, од тога: 25 сорти у земљи, 5 у Русији, 3 у Чешкој,
3 у Мађарској, 20 у Италији, 6 у Украјини, 2 у Словачкој,
13 у Француској, 4 у Шпанији, 1 у Португалу, 2 у Румунији,
5 у Бугарској, 2 у Индији и 1 у Аргентини
шећерну репу 17 сорти, от тога: 14 сорти у земљи, 1 у Русији и 2 у
8
Извор података: http://www.ifvcns.co.yu/
9
Извор података ''Пројекат регионалног плана развоја АП Војводине'', Извршно веће АП Војводине, Нови Сад,
2003. године, стр. 203.
10
Украјини
стрна жита 271 призната сорта
соју 51 сорта, од тога: 47 у земљи, 2 у Мађарској, 2 у Италији
31 призната сорта
крмно биље
55 признатих сорти
повртарство
31 призната сорта
хмељ,сирак,лековито
биље
640
Укупно признатих
сорти
Основна средства и опрема
Институт располаже са 42.850 квадратних метара затвореног простора, 750 хектара
пољопривредног земљишта, 2.500 квадратних метара стаклара, капацитетом за дораду 6.500
тона разног семена и 150.000 сетвених једница семена шећерне репе и савременом
лабораторијском опремом.
5.2. Научни институт за ветеринарство ''Нови Сад''10
Институт је основан 1950. године као ветеринарско-биолошки завод у Новом Саду.
1961. године постао је самостална научноистраживачка установа, а 1976. године улази у
састав Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Реорганизацијом 1995.
године постаје поново самостални научни институт.
Организациона структура
Институт је организационо подељен на два завода и три службе:
- Завод за епизоотиологију, клиничка испитивања и репродукцију са пет
специјалистичких одељења,
- Завод за лабораторијска испитивања, са осам специјалистичких одељења,
- Служба за квалитет, информатику и библиотечку делатност,
- Служба за правне и опште послове,
- Служба за финансијско-рачуноводствене послове.
Кадар
Научноистраживачки кадар у Институту чине 28 научна радника, и то у следећим
звањима: научних саветника 3, виших научних сарадника 6, научних сарадника 2,
истраживача сарадника 10, истраживача 1, истраживача приправника 6.
Институт се финансира на бази прихода из сопствене делатности и научних пројеката.
Од свог оснивања, институт је реализовао 11 међународних и 53 домаћа пројекта, тренутно је
координатор пет научноистраживачких пројеката и припрема два нова патента.
10
Извор података: http://niv.ns.ac.yu/index.htm
11
Основне делатности Института су следеће:
- научноистраживачки рад у области истраживања и експерименталног развоја у
биотехничким наукама и технолошком развоју, у медицинским,
мултидисциплинарним наукама и заштити животне средине,
- научнотехнолошка сарадња у области сточарства, трансфер и примена научних
резултата у пракси,
- специјалистички рад у области: превенције, дијагностике, сузбијања и искорењивања
заразних болести животиња и зооноза, репродукције и клиничких испитивања,
- техничког испитивања и анализе: биолошког материјала пореклом од животиња,
намирница животињског порекла, хране за животиње и лекова за употребу у ветерини.
Осим тога Институт врши:
- Дијагностичка испитивања биолошког материјала пореклом од животиња ради
утврђивања заразних и паразитских болести,
- микробиолошка, хемијска и радијацијско хигијенска испитивања производа и
сировина животињског порекла и хране за животиње на ветеринарско-санитарну,
здравствену и квалитативну исправност,
- Лабораториска и клиничка испитивања лекова и
- Епизоотиолошка и клиничка испитивања
Опрема
Институт располаже са релативно квалитетном лабораторисјком опремом као
базичном инфраструктуром за квалитетна испитивања. У прилог овоме говори и податак да је
институт недавно добио статус акредитоване лабораторије по захтевима међународног
стандарда ЈУС ИСО/ИЕЦ 17025.
5.3. Националана лабораторија за испитивање семена - НЛИС11
Национална лабораторија за испитивање семена – НЛИС основана је још 1936.
године, као један од завода Научног института за ратарство и повртарство, од кога се
одвојила 1999. године и постала самостална организација (Решењем Министарства за
науку,технологију и развој ).
Делатност Националне лабораторије за испитивање семена –НЛИС је :
-испитивање физиолошких показатеља семена,
- испитивање здравствене исправности семена,
- испитивање генетске чистоће и и генетски модификованих организама (ГМО),
- присуства генетске модификације у семену (биотехнолошка испитивања)
- научна истраживања ,
- организовање курсева.
Национална лабораторија за испитивање семена – НЛИС има 13 запослених, од тога
4 доктора наука ( 2 научна саветника, 1 научног сарадника и 1 истраживача сарадника и 1
магистра ).
Лабораторија располаже са 528 метара квадратних радног простора, располаже са
најсавременијом лабораторијском опремом. НЛИС има овлашћење за издавање
сертификата ОЕCD-а (Organisation for Economic Co-operation and Development) и ЈУАТ-а
11
Извор података: http://www.nlis.co.yu/
12
(Југословенско акредитационо тело) и чланица је ISTA-е (Interantional Seed Testing
Associoation) .
Национална лабораторија за испитивање семена - НЛИС, има све услове за
регистровање научне јединице и захтев за регистрацију је поднет Министарству за науку,
технологије и развој ( 10 . 04. 2003), али одговор још није добијен.
6. Истраживачки центри на Универзитету у Новом Саду
и на појединим факултетима
Универзитет у Новом Саду и сви факултети су отворени у свим елементима, а
трансфер знања је најнепосреднији начин провере, потврде и иницирања истраживања.
Стога се, поред: департмана, института, катедри, одсека организују и центри, са наглашеном
трансферном функцијом.
На Универзитету у Новом Саду функционишу :
● Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и
истраживања - АЦИМСИ,
o Инжењерство за заштиту животне средине,
o Медицинска физика
o Метеорологија и моделирање животне средине
o Менаџмент у спорту
o Техника и менаджмент у примењим уметности
o Родне студије
o Европске студије и истраживање
o Иновациони центар и
● Академска рачунарска мрежа – АРМУНС.
Од 13 факултета Универзитета у Новом Саду , центре имају:
- Пољопривредни факултет:
Центар за приватизацију и агробизнис у саставу Департмана
за економику пољоприведе,
- Технолошки факултет:
- Центар за прехрамбено инжењерство
- Факултет техничких наука:
o Рачунарски центар
o ИИС - Истраживачки и технолошки центар
o Покрајински центар за енергетску ефикасност
o Центар за инжењерство заштите околине
o Графички центар – ГРИД
o Центар за геоинформационе технологије и системе
-Технички факултет ''Михајло Пупин'':
- Центар за истраживање иновације и развој - ЦИИР и
- Медицински факултет:
- Регионални центар за здравље
13
7. Приватни факултети
Приватни факултети имају пре свега образовну функцију. У АП Војводини постоје
следећи приватни факултети:
- Привредна академија12, основана 2000. године.
- Факултет за менаџмент13, основан 2001. године.
- Факултет за услужни бизнис14, основан 2001. године.
- Факултет за предузетни менаджмент15, основан 1998. године.
8. Истраживачки центри у привреди
Привреда АП Војводине располаже са 21,1% основних средстава укупне привреде
Србије, запошљава 24,9% укупно запослених, остварује 33,6% укупног прихода, 28% прихода
од извоза, 28,9% нето добити и 27,6% губитака. Генерално посматрано, привреда АПВ је нето
губиташ, као уосталом и привреда Репбулике Србије.16
Једно од најбитнијих ограничења који отежава пословање привреде је техничко-
технолошка застарелост значајног броја инсталираних капацитета. Услов који мора да се
испуни да би се почело са отклањањем овог недостатка је процес значајнијег укључивања
науке у привредне токове, при чему интерес за развој, односно за трансфер знања мора бити
прихваћен као једини модус покретања привредних токова.
8.1. Истраживачки центри
8.1.1. Регистровани истраживачки институт и истраживачко развојна јединица са
простора АП Војводине
Једини званично регистровани истраживачки институт, у АП Војводини, (регистован
1994. године од стране ресорног министарства за науку) у привредним делатностима је
Научни институт “Тамиш”17, Панчево.
Области делатности Института су:
- истраживачки-развојне услуге,
- научноистраживачка делатност у области пољопривреде,
- услуге пољопривредне стручне службе,
- услуге контроле квалитета и квантитета пољопривредних производа.
У оквиру своје делатности институ овавља послове у следећим областима пољопривреде:
12
http://www.businessacademy.co.yu
13
http://www.famns.edu.yu/
14
http://www.fabus.edu.yu/
15
http://www.fpmbk.edu.yu/
16
Извор података као у фус ноти под бројем 3., страна 64, 65.
17
Извор података: http://www.institut-tamis.co.yu/index.asp?PId=195
14
- ратарство са повртарством,
- сточарство,
- лабораторијска испитивања,
- извођење огледа,
- стручне услуге земљорадничким газдинствима.
Лабораторије института су организационо обједињене у ''Тамиш Агролаб'' која је овлашћена и
акредитована у складу са стандардом ЈUS IEC 17025, односно ЈUS ISO/IEC 17025. Институт
поседује огледно поље површине 86 ха.
У Институту је запослено 37 радника од тога 3 доктора наука, 7 магистара и 11 дипломираних
инжењера.
Осим овог Института, предузеће А.Д.''Био-еколошки центар'' за истраживање у
индустријској производњи и заштити животне средине18 из Зрењанина, у свом саставу има
регистровану истраживачко-развојну јединицу (регистрована 1996. године). У овом
предузећу, у сталном радном односу је: 10 истраживача, 3 магистра наукуа и 2 доктора наука.
Области рада сврстане су у оквиру следећих програма:
- прогам за ваздух,
- програм физичко-хемијске контроле квалитета производа,
- програм физичко-хемијске контроле воде,
- програм микротоксиолошке контроле,
- програм микробиолошке контроле,
- програм биолошких инсектицида,
- програм производње и прераде лековитог биља и
- порграм екологије.
А.Д.''Био-еколошки центар'' има акредитовану лабораторију за испитивање.
8.1.2. Неки нерегистровани истраживачки центри у привреди
Један од најзначајнијих нерегистрованих истраживачких центара у привреди је
Истраживачко-развојни Институт у оквиру Концерна Хемофарм19. Бави се примењеним и
развојним истраживањима, а резултати су нови фармацеутски производи. У овом Институту
ради: 4 доктора наука.
Поред тога, а према тренутно расположивим информацијама, развојно-истраживачки
сектори у привреди у значајнијем обиму постоји у следећим гранама:
производња и прерада нафте и гаса – НИС-Нафтагас, НИС Рафинерија нафте, Панчево;
НИС-Рафинерија нафте, Нови Сад; НИС-Гас,
хемијска и петрохемијска индустрија – Петрохемија, Панчево; Хипол-Оџаци,
керамичка индустрија и индустрија цемента – Тоза Марковић, Кикинда; Полет, Нови
Бечеј,
Потисје, Кањижа; БФЦ-Ла Фарж, Беочин,
остали индустријски сектори – Синтелон, Бачка Паланка.
У овом тренутку може се оценити да према укупном броју запослених и
истраживачком ангажовању, ови центри (сем неких изузетака) не чине значајан део научне
инфраструктуре.
18
Извор података: http://www.bioec.co.yu/index_s.html
19
Извор података: http://www.hemofarm.co.yu/delatnosti/istrazivanje.htm
15
8.3. Искуства у вези са финансирањм истраживања у неким земљама Европске Уније,
земљама из окружења и Јапана
Стратегија Европске Уније, односно са обавеза прихваћена на заседању Европског
Савета у Лисабону 2000. године и обавеза прихваћена на заседању Европског Савета у
Барселони 2002. године је да до 2010. године све чланице Европске Уније треба да издвајају
најмање 3% свог бруто друштвеног производа за истраживање и развој, од чега најмање 1%
из буџета, а доминатан део од преосталог износа из привреде.20
У следећој табели смо показали колико је учешће владе, индустрије и иностраних
инвестиција у финансирању истраживања у 2001. години у Европској Унији и одређеним
земљама ( осим за Ирску где су подаци везани за 2000 годину)21:
Табела 4. – Финансирање истраживања
Држава Учешће владе у Учешће индустрије у Учешће иностраних
финасирању финансирању извора у
истраживања истраживања финансирању
истраживања
Европска Унија 34,35 % 55,94 % 7,65 %
Немачка 31,5 % 65,6 % 2,47 %
Ирска 22,64 % 66 % 8,85 %
Бугарска 66,23 % 27,1 % 5,7 %
Мађарска 53,62 % 34,84 % 9,19 %
Румунија 42,96 % 47,6 % 8,2 %
Словенија 37,08 % 54,6 % 7,18 %
Јапан 18,49 % 72,98 % 0,42 %
У вези са учешћем индустрије и иностраних извора у финансирању истраживања, за
нашу земљу, не постоје на овај начин статистички обрађени подаци и зато је поређење наше
земње са страним искуствима неизводљиво.
9. Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој22
Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој Извршног већа АП Војводине
део је инфраструктурне подршке научно-технолошког развоја Покрајине. Формиран је 13.
марта 2002. године. Настао је трансформацијом Покрајинског секретаријата за културу,
образовање и науку и два засебна Секретаријата. Делатност му је утврђена на основу Одлуке
о изменама и допунама Одлуке о покрајинској управи. Обавља послове у области науке и
технолошког развоја који се односе на организациону структуру науке, научни потенцијал,
научну инфраструктуру (опрему, простор, инвестиције), програме и пројекте у области науке
20
Извор података је документ Европске Комисије: ''Investing in research: an action plan for Europe'',
http://europa.eu.int/ eur-lex/en/com/cnc/2003/com2003_0226en02.pdf.
21
Извор података: http://europa.eu.int/comm/eurostat/newcronos/queen/display.do?screen=detail&language=
en&product=THEME9&root=THEME9_copy_784218206645/strind_copy_757819514808/innore_copy_68041491638
4/ir022_copy_355645291345
22
http://apv-nauka.ns.ac.yu/vece/index.jsp
16
и технолошког развоја, међународну научно-технолошку сарадњу, трансфер знања,
истраживачке центре у привреди, технолошке паркове и друго.
Секретаријат у организационом смислу има: два сектора - Сектор за науку и Сектор
за техничко-технолошки развој, затим Групу за информатичку подршку и групу за опште
послове.
II
Пројекти Покрајинског секретаријата за науку и технолошки
развој Извршног већа АП Војвдине за унапређење инфрастуктуре
науке у Покрајини
У оквиру своје делатности, Секретаријат релизује следеће пројекте који имају
за циљ унапређење инфрастуктуре система научних истраживања и технолошког развоја у
АП Војводини:
1. Пројекат Мрежна дигитална библиотека дипломских, магистарских и докторских
радова,
2. Пројекат Војвођански информациони истраживачки систем – ВОРИС ,
3. Пројекат изградње инфраструктурног објекта оптичке комуникационе мреже кампуса
Универзитета у Новом Саду и
4. Пројекат Информационо-управљачка мрежа геопросторних система Војводине.
1. Пројекат Mрежна дигитална библиотека
докторских, магистарских и дипломских радова
diglib.ns.ac.yu
Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој је суфинансирао и реализовао
пројекат у сарадњи са Универзитетом у Новом Саду.
Овај пројекат обухвата развој Web базираног сервиса дигиталних библиотека и
његово повезивање у међународни систем дигиталних библиотека NDLTD (Networked Digital
Library of Thesis and Dissertations www.ndltd.org), у који је у овом тренутку повезано преко
200 библиотека најеминентнијих универзитета и високих школа са свих континената, а
посебно из САД и Европе. Систем је уведен је експлоатацију 1996. године и активности
координира Универзитет VirginiaTech у САД.
Овим сервисом омогућује се факултетима Универзитета у Новом Саду и високим
школама у Војводини да ефикасно и брзо публикују резултате свог истраживачког рада и да
их ставе на увид свим институцијама у нашој земљи и међународној јавности.
Универзитет у Новом Саду је једини у земљи који је повезан у овај међународни
систем, али и једини Универзитет који, поред докторских и магистарских радова,
обухвата и објављује и дипомске радове који су одбрањени на факултетима Универзитета у
Новом Саду. Све информације и приступ сервису доступни су на веб адреси http://www.
diglib.ns.ac.yu .
Имплементирани сервис представља основу за размену информација и повезивање
истраживача међусобно и са привредом, на заједничким пословима развоја и примене
савремених технолошких решења. Веома значајан резултат је формирање базе података са
17
комплетним, дигитализованим текстовима научних и стручних резултата стално доступним
преко Интернета.
Систем, који су у потпуности развили стручњаци Одсека за рачунарство и аутоматику
Факултета техничких наука и Департмана за математику и информатику Природно-
математичког факултета, представља најмодерније технолошко решење базирано на Java
платформи и J2EE технологији и и међународним стандардима у области прикупљања и
размене библиографске грађе (UNIMARC и Dublin Core).
Посебно је значајно истаћи да систем у потпуности подржава вишејезичност и на
нивоу корисничког интерфејса и на нивоу самих података кроз стандард Unicode. На овај
начин у потпуности ће се подржати захтеви за мултикултуралношћу који су специфични за
Војводину (језици и писма свих народа).
Систем сервиса дигиталне библиотеке имплементиран је на Open Source платформи
која обухвата Оперативни систем LINUX (RedHat ver. 8.0, kernel 2.4.18), систем за управљање
базом података SAP DB ver. 7.4 и апликативни сервер JBoss 3.04. Као комуникациона
инфраструктура користи се академска рачунарска мрежа.
Реализација Пројекта и резултати
Реализација пројекта започела је након потписивања Уговора о реализацији послова и
услуга на успостављању и увођењу у експериментални рад сервиса ''Мрежна дигитална
библиотека докторских, магистарских и дипломских радова'' између Покрајинског
секретаријата за науку и технолошки развој и Универзитета у Новом Саду, Природно-
математичког факултета и Факултета техничких наука, 6. децембра 2002. године.
Мрежна дигитална библиотека докторских, магистарских и дипломских радова
пуштена је у експериментални рад маја 2003. године.
Само неколико недеља после пуштања у експериментални рад овог сервиса,
Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој је јуна 2003. организовао Студентски
научни workshop на коме су презентовани дипломски радови перспективних младих
истраживача. Пријављено је 38 радова који су обухватили научне области а које су, на основу
Шестог оквирног програма Европске Уније, приоритетне у наредном четворогодишњем
периоду развоја Европе и ти радови су објављени и доступни јавности преко Мрежне
дигиталне библиотеке ( веб адреса http://www.diglib.ns.ac.yu ).
База података Мрежне дигиталне библиотеке докторских, магистарских и
дипломских радова обухвата 392 рада: 358 рада су дипломски радови (одбрањени на
Факултету техничких наука њих 279, Природно-математичком факултету њих 78 и 1 рад са
Филозофског факултета), затим је објављено 20 магистарских радова (7 са Факултета
техничких наука , 13 са Природно-математичког факултета) и 15 докторских дисертација (2
докторске дисертација са Факултета техничких наука, 5 дисератција са Природно-
математичког факултета и 8 дисертација са Техничког факултета '' Михајло Пупин'').
За све објављене радове (радови се објављују на језику на коме су писани) на
енглеском језику су доступни наслов рада, кључне речи, апстракт, проширени апстаркт и
напомена.
Секретаријат планира да се овај сервис и даље развија у два правца: 1) укључивање
свих факултета Универзитета у систем сервиса којим се обухватају докторски, магистарски и
дипломски радови и 2) проширења врста докумената које ће он обухватити и скуп корисника
којима ће бити стављен на располагање и ван Универзитета у Новом Саду.
Планира се да база, осим докторских, магистарских и дипломских радова, обухвати и
различите друге врсте извештаја о резултатима истраживања, захтеве за решавањем
одређених специфичних технолошких решења и слично.
18
У плану је и сарадња са Министарством науке и заштите животне средине Републике
Србије, којом би се омогућило да сервис Мрежне дигиталне библиотеке користе и друге
заинтересоване институције (универзитети и факултети, истраживачки институти за
публиковање) као и привреда и јавне службе целе земље.
Извршно веће АП Војводине је закључцима са 222. седнице од 28. јануара 2004.
године, подржало овај пројекат.
2. Пројекат информационог система за подршку истраживањима АП Војводине
- VORIS -
Пројекат VORIS - Vojvodinian Research Information System је информациони систем
за подршку истраживањима који треба да омогући чување и приступ подацима који се тичу
истраживања.
Овај пројекат обухвата развој Web базираног сервиса који омогућава преглед и
ажурирање научно истраживачких података на територији Војводине.
Настао је ради остварења политике развоја истраживања коју води Покрајински
секретаријат за науку и технолошки развој и помоћу којег се унапређује:
- креирање нових истраживања
- праћење текућих истраживања
- коришћење резултата завршених истраживања.
Пројекат обезбеђује приступ информацијама о истраживачким активностима, научно
истраживачким институцијама и истраживачима, њиховим вештинама, као и активностима,
резултатима и публикацијама везаним за научно истраживачку делатност.
Идеје које за циљ имају праћење истраживања и управљање научним потенцијалом
нису нове и у Европи је седамдесетих издато неколико публикација на ту тему. Догађаји који
су обележили даљи развој оваквих система у Европи су Workshop о европским
истраживачким базама података који је одржан 1987. године и Европској комисији дао
могућност да идентификује проблеме које треба решити, затим формирање радне групе која је
радила на изради CERIF-a23 (Common European Reaearch Information Format) који је требао да
омогући размену података о истраживачким пројектима између земаља чланица Европске
уније и као основа за планирану мрежу истраживачких база података. ЕУ је званично
препоручила кориштење CERIF-a као стандардног формата за њихове информационе системе
о истраживачким пројектима. Ове препоруке су објављене у њиховом службеном листу 1991.
године. 1998 године су пустили у рад пилот пројекат ERGO24 (European Research Gateways
On-line) који је као глобални каталог омогућавао приступ националним истраживачким
системима. 2000 године је извршена ревизија CERIF-a, а његов даљи развој је поверен
EUROCRIS-u25. На овим основама су развијени следећи национални системи: SICRIS 26
(Словеначки), AURIS27 (Аустријски), SRIS28 (Шкотски), ARAMIS29 (Швајцарски) i SAFARI30
(Шведски).
23
http://www.cordis.lu/cerif/
24
http://www.cordis.lu/ergo/
25
http://www.eurocris.org/
26
http://sicris.izum.si/
27
http://auris.tuwien.ac.at
28
http://www.scottishresearch.com/
29
http://www.aramis-research.ch/
30
Заустављен
19
Идентификовани корисници VORIS система су:
o Провајдери података о истраживањима, организације које финансирају
истраживања, локалне, регионалне или националне власти,
o Извори истраживачких података, истраживачки центри на универзитетима или
факултетима,
o Институције и центри одлучивања, људи који учествују у дефинисању политике
и доношењу одлука, истраживачко-научне фондације и сличне групе које
финансирају истраживања,
o Истраживачка заједница, људи који су активно укључени у истраживачко-
развојне активности, било као истраживачи или руководиоци пројеката,
o Посредничке организације, организације које нуде помоћ и подршку на пољу
иновација, истраживачког и технолошког развоја,
o Предузећа, које имају потребе да нове идеје претварају у успешне пословне
активности
o Непрофитни сектор, организације које траже резултате истраживања који могу
донети добробит целом друштву или одређеној друштвеној групи,
o Медији, у потрази за извором тачних и ажурних података о текућим
истраживањима или за проналажење релевантних стручњака за интервјуе,
Основни захтеви свих корисника су испуњени, а то су: да се добију тачни и
разумљиви подаци, лако проналажење жељених података, могућност поређења података,
разумљиво индексирање тема ради бржег добијања релевантних података, on-line помоћ,
заштита приватности и заштита ауторских права.
Систем подржава eнглески и српски језик како на нивоу корисничког интерфејса тако
и на нивоу самих података коришћењем UTF-8 кодирања. Систем је заснован на стандарду
CERIF. Наведеним је омогућено да информације о научно истраживачкој делатности, што је и
био један од циљева, буде доступно потенцијалним иностраним партнерима.
Систем, који су у потпуности развили стручњаци секретаријата за науку и технолошки
развој, представља најмодерније технолошко решење базирано на Java платформи и WEB
сервис технологијама.
Систем VORIS имплементиран је на Open Source платформи која обухвата Оперативни
систем LINUX (Redhat 7.3), систем за управљање базом података MySQL 3.23 као и алатима
dbforms 1.1.3 и JWSDP v1.0 01. Потребно је нагласити да су оперативни система као и алати
помоћу којег је апликација имплементирана - бесплатни. Као комуникациона инфраструктура
користи се академска рачунарска мрежа.
Реализација Пројекта
Сам систем поседује две целине:
- део за кориснике и
- део за администраторе.
Део везан за кориснике омогућује претраживање научно-истраживачких организација,
пројеката и истраживача. Научно-истраживачке организације се могу претраживати по
називу, граду у ком је седиште и научним областима којима се организација бави.
Критеријуми за налажење истраживачких пројеката могу бити назив, кључне речи и научне
области којима припада. Истраживачи се могу наћи по имену и презимену, кључним речима
и научним областима којима се баве. У основном претраживању се уноси вредност по којој се
врши претрага и одабира се критеријум претраге (назив, научна област и сл.). Напредно
претраживање омогућује комбиновање вредности и критеријума коришћењем логичких
операција.
20
Део везан за администраторе омогућује њихову ауторизацију, после чега се дозвољава
администрација података у складу са овлаштењима администратора. Овлаштења дозвољавају
само главним администраторима ажурирање шифрарника, док је осталима омогућено само
њихово читање. Што се тиче осталих података сви администратори могу радити њихово
ажурирање. Администрација је орјентисана око научно-истраживачких организација,
пројеката, истраживача, контаката, услуга, публикација и шифрарника.
Реализација пројекта започела је децембра 2002 године на иницијативу помоћника
секретара за науку и технолошки развој, проф. др Зоре Коњовић.
Пројекат је јавно презентован на 7 стручној конференцији "Информациони систем
државних органа локалне самоуправе и јавних служби", у оквиру предавања проф. др Зоре
Коњовић "Размена докумената базирана на WEB SERVICE компонентама".
Кориснички део апликације VORIS доступан је на интернет адреси http://apv-
nauka.ns.ac.yu/voris , док је административни део заштићен и на интернет адреси https://apv-
nauka.ns.ac.yu/voris-admin се може уз одговарајуће корисничко име и шифру остварити
приступ.
Секретаријат планира да овај сервис, који је тренутно у експерименталној фази: 1)
укључи што више научно-истраживачких организација које би објављивале податке о својим
активностима и пројектима; 2) интегрише са регистром истраживача и пројеката
информационог система Министарства науке и заштите животне средине 3)интегрише са
мрежном дигиталном библиотеком докторских, магистарских и дипломских радова.
3. Пројекат изградње инфраструктурног објекта оптичке комуникационе мреже
кампуса Универзитета у Новом Саду.
Овај пројекат Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој реализује на
основу Уговора из децембра 2003. године на основу којег су средства удружили Секретаријат
и тадашње Министраство за науку, технологију и развој Владе Републике Србије.
Реализација послова биће обављена у три фазе
1. Изградња кабловске инфраструктуре
2. Набавка и инсталација активних уређаја
3. Увођење објекта у рад.
1. Изградња кабловске инфраструктуре обухвата израду комплетне документације
за расписивање јавне набавке за изградњу кабловске инфраструктуре, спровођења поступка
јавне набавке, организацију и надзор над:
- извођењем грађевниских радова потребних за постављање кабловске канализације и
реализацију улаза у грађевинске објекте у кампусу,
- постављањем оптичких каблова,
- умеравањем оптичког кабловског развода и
- израдом пројекта изведеног стања оптичког кабловског развода.
Уговором предвиђени рок за реализацију ове фазе је четири месеца од завршетка
поступка јавне набавке за изградњу кабловске инфраструктуре
2. Набака и инсталација активних уређаја обухвата израду комплетне
документације за расписивање јавне набавке за активну комуникациону опрему, спровођење
поступка јавне набавке, инсталацију активне комуникационе опреме и израду пројекта
изведеног стања комплетног инфраструктурног објекта. Предви
Предвиђени рок за реализацију ове фазе је два месеца од завршетка Фазе 1.
21
3. Увођење објекта у рад обухвата послове којим ће се за потребе свих објеката
предвиђених Идејним пројектом обезбедити технички услови за прикључење локалних
рачунарских мрежа објеката на централни комуникациони уређај објекта.
Предвиђени рок за реализацију ове фазе је месец дана од завршетка Фазе 2.
Носилац посла је Организациона јединица АРМУНС Универитета у Новом Саду,
а реализација се очекује за 7 месеци од почетка посла.
Ово је први и једини за сада Уговор, којим ресорно републичко министарство
финансира пројекте од регионалног значаја са 50% од укупне вредности пројекта.
4. Пројекат Информационо-управљачка мрежа геопросторних система
Војводиие
Овај пројекат представља стратешки пројекат Покрајинског секретаријата за науку и
технолошки развој и реализује се на основу Уговора из децембра 2002. године. Значај
пројекта је изузетан за целокупну Покрајину а и за Републику Србију. Пројекат је подржан и
од другух покрајинских секретаријата, посебно: Покрајинског секретаријата за архитектуру,
урбанизам и градитељство, Покрајинског секретаријата за пољоприреду, водопривреду и
шумарство и Покрајинског секретаријт за заштиту животне средине и одрживи развој.
Носилац реализације Пројекта је Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду а у
реализацији пројекта учествовао је и Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду.
Предмет пројекта је изградња инфраструктурне основе којом ће се омогућити стално
прикупљање података о геопростроним ресурсима у Покрајини и Републици, као и
повезивање реализоване инфрструктуре са одговарајућим инфраструктурним ресурсима
земаља из окружења и, посебно, земаља Европске Уније.
Реализација Пројекта
Пројектом се реализује инфраструктура које је базирана на примени GPS технологије,
Интернет технологије и технологија даљинске детекције.
Укупна инфраструктура обухвата две основне компоненте:
1. Техничку компоненту и
2. Организационо-технолошку компоненту.
Техничка компонента састоји се од:
1. Аквизиционо-управљачке мреже базиране на примени GPS технологије, Интернет
технологије, технологија даљинске детекције. У функционалном смислу она
обезбеђује прикупљање података о просторном положају непокретних и покретних
објеката са тачношћу реда 1 сантиметра и дистрибуцију тачног времена са
тачношћу од 1 наносекунде. У овом тренутку инсталиран је део мреже предвиђене
пројектом који, у складу са Уговором, обухвата пилот инсталацију. Пилот
инсталација састоји се од 4 перманентне станице лоциране у Новом Саду, Инђији,
Србобрану и Житишту. Ове станице повезане су на сервер смештен у Новом Саду
и опремљен софтверском опремом која омогућује дистрибуцију корекција положаја
са тачношћу до 1 сантиметра на око 25% територије АПВ. Дистрибуција се врши у
два режима – реалном времену и режиму накнадне обраде. Опрема задовољава све
стандарде прописане за Европску Унију.
2. Хардверске и софтверске опреме за аквизицију, трансформацију и презентацију
геопросторних података. У функционалном смислу она обезбеђује методе, технике,
рачунарску и софтверску опрему којима се на основу различитих врста података
прикупљених даљинском детекцијом реализују дигитални планови, различите
дигиталне тематске карте, тродимензионалне дигиталне репрезентације просторних
објеката и слично. Опрема обухвата 5 специјализованих радних станице, серверску
22
машину и софтверске пакете Photomod и TNTMips. Софтверски пакети омогућују
израду ортофото планова као и формирање података за GIS.
Оно што посебно истичемо је да је инсталација пилот мреже реализована самостално од
стране стручног кадра са Факултета техничких наука и ОЈ Центар АРМУНС која је надлежна
за развој и одржавање академске рачунарске мреже у АПВ. Овим је демонстриран изузетно
висок професионални ниво кадра и доказано да постоји кључна компонента потребна за
реализацију насложенијих пројеката високе технологије – људски ресурси.
Организационо-технолошка компонента обухвата Центар за геоинформационе технологије
и системе при Факултету техничких наука и структуру која је реализована његовим
повезивањем са надлежним државним институцијама. Овај Центар окупља стручни кадар
високе квалификације у предметној области и његов задатак је прирема технолошких
поступака за управљање просторним ресурсима на бази највиших стандарда који се
примењују у земљама Европске Уније. Поред тога, Центар врши увођење ових поступака у
експлоатацију, као и дисеминацију релевантним институцијама и појединцима кроз
едукацију. Коначно, изузетно значајан задатак Центра је да стручно и лабораторијском
опремом подржи високошколску едукацију у области геоинформатичког инжењерства у
оквиру Универзитета у Новом Саду. Неопходни минимум простора за функционисање
Центра обезбеђен је тако што је Катедра за аутоматику и управљање системима део свог
расположивог простора уступила за потребе Центра. Укупан тренутно расположиви простор
је око 50м2 што ни у ком случају није довољно.
Да би ресурси Центра били на прави начин искоришћени у укупном систему управљања
просторним ресурсима на нивоу Покрајине и Републике склопљен је Уговор о пословно-
техничкој сарадњи Центра и Републичког геодетског завода Републике Србије. Овим
уговором, Центар је добио функцију главног контролног центра и одговоран је за укупан
технички развој и одржавање аквизиционо-управљачке мреже базиране на примени GPS
технологије Републике Србије, док је Републички геодетски завод као надлежна институција
одговоран за геодетске аспекте система.
На основу постигнутих резултата и у складу са организацијом и везама које остварује са
надлежним државним институцијама у области управљања просторним ресурсима, Центар за
геоинформационе технологије и системе заузима значајно место у укупној инфрструктури
истраживачке делатности у Војводини и Републици Србији.
Даљи конкретни правци активности Секретаријата
у циљу јачања инфраструктурне подршке науци у Покрајини али и
јавној управи
Међу приоритетима Регионалног плана развоја АП Војводине прихваћеног од стране
Извршног већа АПВ су и два пројекта Покрајинског секретаријата за науку и технолошки
развој, и то:
- Изградња капацитета за развој и трансфер нових технологија и
- Е-Војводина
Реализацију наведених пројектата ће финансијски подржати Извршно веће у сарадњи
са иностраним партнерима. По оријентацији и садржају, ови пројекти су у сагласности са
досадашњим активностим и Пројектима Покрајинског секретаријата за науку и технолошки
развој усмереним на јачање инфраструктурне подршке науци. Посебно, пројекат Изградње
капацитета за развој и трансфер нових технологија уводи и нову активност којом би
Секретаријат подржао стручно усавршавање у области науке и високих технологија, трансфер
нових технологија у привреду Војводине и сопствени развој нових технологија за шта до сада
нису била расположива средства.
23
Предлог
Извршно веће АП Војводине је на 256. седници одржаној 30.јуна 2004. године
разматрало и прихватило ИНФОРМАЦИЈА О ИНФРАСТРУКТУРИ ЗА ПОДРШКУ
НАУЧНО И ТЕХНОЛОШКОМ РАЗВОЈУ У АП ВОЈВОДИНИ и усвојило следеће
ЗАКЉУЧ КЕ
1. Извршно веће АП Војводине подржава модел развоја науке на факултетима у
Покрајини где су настава, наука и трансфер знања јединствене делатности.
2. С обзиром на запостављеност истраживања у привреди, а имајући у виду учешће
индустрије у финансирању истраживања у суседним земљама и Европској Унији, Извршно
веће АП Војвдине предлаже Влади Републике Србије доношење стимулативних законских
мера које ће имати за циљ подстицање развоја истраживачких центара у привреди и већа
улагања привреде у функцији сопственог развоја.
3. Задужује се Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој да настави са
даљим развојем својих пројеката, а у циљу јачања инфраструктурне подршке научног и
технолошког развоја Покрајине.
24
