8 INVESTICIJE by 8Ns5v5T

VIEWS: 14 PAGES: 55

									INVESTICIJE
                  Investicije

   Investicije – žrtva,odnosno odricanje od
    potrošnje u tekućem periodu,radi ostvarenja
    većih rezultata u budućnosti

   Investicije – proces alokacije ekonomskih
    resursa u vremenu
                         Investicije

   Investicije obuhvataju:
       ulaganja   u   mašine i opremu
       ulaganja   u   finansijsku aktivu
       ulaganja   u   razvoj novog proizvoda
       ulaganja   u   sticanje novog znanja


   Alokacija resursa u vremenu je
    zajednička svim ovim procesima investiranja
    Investicije kao sredstvo ostvarivanja
      optimalne alokacije ekonomskih
              resursa u vremenu
   Ekonomska teorija izbora u vremenu

   Suštinske komponente ekonomske teorije izbora su:
       ogranicenost

       mogucnost alternativne upotrebe resursa

   Ograničenost i mogućnost alternativne upotrebe,
    ukazuju na potrebu donošenja odluka o načinu njihove
    upotrebe odnosno na potrebu izbora pravaca upotrebe
    ekonomskih resursa.
        Ekonomska teorija izbora


   Ekonomska teorija izbora je disciplina
    ekonomske nauke koja proučava izbor
    alternativnih pravaca upotrebe ekonomskih
    resursa, odnosno promene do kojih dolazi u
    izboru u zavisnosti od promena okolnosti od
    kojih izbor zavisi
        Ekonomska teorija izbora
    Struktura ekonomske teorije izbora počiva na:
   željenim objektima ili ciljevima - predmet su
    izbora i mogu se različito definisati u zavisnosti od
    preferencija donosioca odluka i ograničenja koja se
    izboru postavljaju
   donosiocima odluka - pojedinci i grupe pojedinaca
   principima ponašanja u izboru - polazi od
    racionalnog ekonomskog ponašanja donosioca odluka
   okolnostima od kojih izbor zavisi - dele se u dve
    grupe: “set mogućnosti” i “set ograničenja”
   preferencije donosioca odluka, (obrazovanje,
    vaspitanje, iskustvo…) - za svakog donosioca odluka
    se može odrediti funkcija preferencija – rangira
    alternative izbora prema njiihovoj poželjnosti
                           Predmet izbora
   Definisanje predmeta izbora uslovljeno je:
       Shvatanjem krajnjeg cilja ekonomske aktivnosti
            “raditi da bi se živelo” (zadovoljenje potreba-potrošnja je krajnji cilj)
            “živeti da bi se radilo” (ekonomske aktivnosti su same sebi cilj)
       Shvatanjem vremena i načina na koji se tok vremena
        uključuje u analizu
            sadašnji trenutak-tačka u vremenu u kojoj se donosi odluka
            period vremena-vremenski interval omedjen sadašnjim trenutkom i
             ma kojim trenutkom u budućnosti

   Pretpostavke:
       Svi dogadjaji relevantni za odlučivanje se obavljaju unutar istih
        vremenskih intervala
       Sve odluke se donose na početku ovih vremenskih perioda, a svi
        rezultati se ostvaruju na kraju
       Jedinični periodi vremena odnose se na period od jedne godine
                 Predmet izbora
   U preciziranju predmeta izbora podjimo od
    funkcije korisnosti:
         U (c1, c2, . . . ct, . . . )
   Predmet izbora je potrošnja u razlicitim periodima
    vremena c1, c2,...,ct, a cilj donosioca odluka je
    postizanje željenog rasporeda potrošnje u vremenu

   Pretpostavka za primenu funkcije korisnosti u
    ekonomskoj teoriji izbora je da su ispunjeni odredjeni
    uslovi vezani za preferencije donosioca odluka
   Zahtev: donosilac odluka je uvek u stanju da rangira
    alternative u skladu sa preferencijama
                Predmet izbora

   Ispunjenje zahteva obezbedjuju:

    1) aksiom potpunosti rangiranja, koji
    eliminise situacije u kojima donosilac odluka ne
    moze ili odbija da izvrsi izbor

    2) aksiom tranzitivnosti relacije, koji
    obezbedjuje konzistentnost izbora
                   Mogućnosti izbora

   Da bi se mogao ostvariti željeni raspored potrošnje u
    vremenu, kao krajnji cilj izbora, neophodno je da
    donosilac odluka zna inicijalnu kombinaciju resursa,
    kao i da poznaje mogućnosti preraspodele potrošnje u
    vremenu.
   S tim u vezi, postoje različite tržišne mogućnosti i
    različite mogućnosti proizvodne transformacije.
   Dakle, mogućnosti preraspodele potrošnje u vremenu
    zavise od:
       Inicijalne kombinacije resursa
       Tržišnih mogućnosti
       Proizvodnih mogućnosti
Tržišne mogućnosti
   Pretpostavke
   Osnovni izvor tekuće potrošnje pojedinca predstavlja plata ili neki
    drugi oblik naknade za rad, koji ćemo nazvati zajedničkim imenom
    dohodak (Yt)
   Ovako shvaćen dohodak pojedinca unapred je odredjen, tako da je
    njegovom visinom odredjena inicijalna potrošnja pojedinca
   Prilikom razmatranja mogućnosti potrošnje u tekućem periodu
    pojedinac polazi od svog tekućeg dohotka (Yt), ali uzima u obzir i
    dohodak u budućim vremenskim periodima.
   Tekući dohodak ne mora se u celini potrošiti u tekućoj potrošnji,
    može se deo ustupiti budućoj potrošnji i obrnuto.
   Transferi dohodaka između različitih vremenskih perioda kako bi se
    ostvario željeni raspored potrošnje u vremenu ostvaruje se na
    tržištu kapitala
   Savršeno (perfektno) tržište kapitala- ekon. subjekti u svakom
    periodu vremena mogu po datoj, konkurentski određenoj ceni
    uzimati ili davati kredite.
   Radi jednostavnosti analiza se zasniva na pretpostavci o postojanju
    dva vremenska perioda – tekući (0) i budući period (1)
                      Davanje kredita

   Tekuća kamata izražava uslove pod kojima
    se može transformisati dohodak iz jednog
    vremenskog perioda u drugi kako bi se
    postigao željeni raspored potrošnje na
    savršenom tržištu kapitala.


    1 din   u budućnosti   (1+i) din,   i-kamatna stopa


     1+i - cena tekućeg dinara u izrazima
    buduće vrednosti dinara (”faktor
    akumulacije”)
                           Uzimanje kredita


   Pojedinac na savršenom tržištu kapitala može pod jednakim uslovima i
    uzimati kredite.

   1 din uzetog kredita   u budućnosti vraća   (1+i) din

   Maksimalan iznos uzetog kredita će biti određen proizvodom visine
    budućeg dohotka i izraza 1/(1+i)

   1/(1+i)= “faktor sadašnje vrijednosti” ili “diskontni faktor”- vrednost
    dinara u narednom periodu izražena tekućom vrednošću dinara.

   Istaknuti odnosi između sadašnje i buduće vrednosti novca ukazuje na
    postojanje vremenske vrednosti novca, koja je posledica objektivnih
    tržišnih mogućnosti, a ne subjektivne veće sklonosti za potrošnju u
    sadašnjosti u odnosu na budućnost.
   Pri datom inicijalnom dohotku i
    kamatnoj stopi određene su
    alternativne potrošnje pojedinca
   Tržišna linija MM’ predstavlja
    raspoložive kombinacije potrošnje
    pojedinaca određene njihovim
    inicijalnim dohotkom i tržišnom
    kamatnom stopom po kojoj se
    mogu uzimati ili davati krediti.
   Preseci tržišne linije sa
    koordinatnim osama označavaju       t=0 –tekući period
    maksimalne iznose potrošnje         t=1 –budući period
    odgovarajućeg perioda, ako je       MM’ – tržišna linija
    potrošnja drugog perioda jednaka
    nuli
   Stopa transformacije sadašnje i buduće potrošnje duž tržišne
    linije MM’ je 1+i, a negativna vrednost ove stope, -(1+i)
    predstavlja nagib tržišne linije. (veća kamatna stopa-veći nagib)
   Kretanje od tačke Y pa naviše po MM’- odricanje od tekuće
    potrošnje y0 u korist buduće potrošnje (davanje kredita)
   Kretanje od tačke Y pa naniže po MM’- odricanje od buduće
    potrošnje y1 u korist sadašnje potrošnje (uzimanje kredita)
   Sadašnja vrednost inicijalnog dohotka/bogatstva pojedinaca
    predstavljena je presekom tržišne linije MM’ i ose t0:
                      W0y =y0+y1/(1+i)
   Kako sve kombinacije potrošnje prikazane linijom
    MM’ imaju istu vrednost kao i inicijalna kombinacija
    dohotka, to važi
             C0+C1/(1+i)=y0+y1/(1+i)=W0y
                 (jednačina tržišne linije)
    Ipak, sa stanovišta pojedinačnog donosioca odluka
    one nisu ekvivalentne.

   Proces transformacije sadašnje i buduće potrošnje
    pokazuje samo objektivne tržišne mogućnosti
    preraspodele potrošnje u vremenu, ali ništa ne
    govori o tome kakav će biti izbor pojedinca u okviru
    tih mogućnosti. Do tog izbora dolazimo
    uključivanjem u analizu preferencija donosilaca
    odluka.
   Krive indiferentnosti (U, U’, U’’) predstavljaju grafički prikaz
    preferencija donosioca odlika, odnosno kombinacije
    potrošnje čija je korisnost za potrošača ista.

   Krive indiferentnosti prikazuju spremnost pojedinca da se
    odrekne dela tekuće potrošnje u zamenu za dodatnu
    jedinicu potrošnje u budućem vremenskom periodu i
    obrnuto, ali uz zadržavanje istog nivoa ukupne korisnosti.
   Spremnost, odnosno stopu po kojoj se potrošnja
    međusobno zamenjuje izražava granična stopa
    supstitucije (∂C1/∂C0), koja je jednaka apsolutnoj
    vrednosti prvog izvoda krive indiferentnosti u jednoj
    tački.

   Geometrijski, granična stopa supstitucije predstavlja
    nagib tangente krive indiferentnosti u određenoj tački.

   Konveksnost krive indiferentnosti prema
    koordinantnom početku izražava opadajuću graničnu
    stopu supstitucije, odnosno povećanjem mogućnosti
    tekuće potrošnje povećava se i spremnost potrošača
    da se odrekne dela te potrošnje u zamenu za jedinicu
    dodatne potrošnje u budućnosti.
   Nakon uključivanja u analizu preferencije donosioca
    odluka, možemo utvrditi kakav će biti njegov izbor u
    okviru objektivnih tržišnih mogućnosti
   Ovom rešenju odgovara tekuća potrošnja u iznosu
    c0* i buduća potrošnja u iznosu c1*, zašta je
    potrebno žrtvovati deo tekuće potrošnje dajući kredit
    u iznosu y0 - c0* uz kamatnu stopu i
             c1* = y1 + ( y0 - c0* ) ( 1 + i )
Proizvodne
mogućnosti
Proizvodne mogućnosti
           Proizvodne mogućnosti
   Kriva PP predstavlja skup tehnološki efikasnih kombinacija
    tekuće i buduće potrošnje koje se mogu ostvariti polazeći od
    datog dohotka u tekućem periodu
   Ona predstavlja mogućnost transformacije tekućeg dohotka u
    odredjene kombinacije proizvodnih rezultata u vremenu (p0 i
    p1)
   Kriva PP izražava sve kombinacije u vremenu proizvodnih
    rezultata koje se mogu ostvariti fizičkom (proizvodnom)
    transformacijom dobara, a koja odredjuju tekuću potrošnju
   Preseci transformacione krive sa osama pokazuju maksimalne
    veličine potrošnje, odnosno proizvodnih rezultata po periodima
   Vertikalna isprekidana linija od tačke Y pokazuje da se budući
    dohodak ne može koristiti za povećanje tekuće potrošnje preko
    iznosa odredjenog tekućim dohotkom, odnosno da proizvodne
    mogućnosti nisu reverzibilne
Veza između dohotka i proizvodnih rezultata za dva
vremenska perioda (t = 0, 1) predstavljena je
relacijama


         p0=yo + qo        i p1 =y1 + q1

gde: pt predstavlja proizvodni rezultat,
    yt inicijalni dohodak, a
    qt količinu transformisanog dobra
Polazeći od ovih relacija možemo
definisati realne investicije, odnosno
dezinvesticije

Kada je qo<0 i q1>0 govorimo o realnim
investicijama, a u obrnutom slučaju o
dezinvesticijama. Odnosno, u tekućem
periodu realne investicije i0 postoje kada
je


           io = -qo =yo-p0
Ukoliko prihvatimo stanovište da investicije
uopšte uvek predstavljaju neki oblik žrtve u
sadašnjosti da bi se ostvarili povećani rezultati u
budućnosti, onda realne investicije, odnosno
investicije u realnu aktivu i kapitalna dobra
(mašine, zgrade i si.) možemo definisati kao
žrtvovanje dela tekuće potrošnje da bi se ostvarili
proizvodni rezultati koji će omogućiti porast
buduće potrošnje preko iznosa određenog
budućim dohotkom.
   Na slici, proces investiranja predstavljao bi
    kretanje naviše od tačke Y duž transformacione krive
    PP
   Koji će deo tekućeg dohotka pojedinac investirati
    zavisiće od njegove spremnosti, izražene krivom
    indiferentnosti, da žrtvuje deo tekuće potrošnje
    kako bi povećao buduću potrošnju
   Izbor pojedinca prikazan je tačkom P* u kojoj se
    granična stopa prinosa na investicije izjednačava sa
    graničnom stopom supstitucije tekuće i buduće
    potrošnje (granična stopa vremenske preferencije)
   U odsustvu mogućnosti da se posredstvom tržišta
    postigne drugačiji raspored potrošnje u vremenu uz
    pretpostavku o postojanju samo dva vremenska
    perioda, željena kombinacija proizvodnih rezultata
    istovremeno predstavlja željeni raspored potrošnje u
    vremenu, odnosno p0*=c0* i p1*=c1*
Istovremeno postojanje
  proizvodnih i tržišnih
       mogućnosti
Istovremeno postojanje proizvodnih i
        tržišnih mogućnosti
Uopštavanje koncepta na
više vremenskih perioda i
 kontinuelni tok vremena
Pretpostavimo da pored sadašnjeg perioda vremena postoji još T
budućih vremenskih perioda.

Predmet izbora proširuje se na potrošnju T+1 vremenskih intervala
c0, c1, c2, ..., cT, vektor dohotka postaje y0, y1, y2 ... yT, a vektor
proizvodnih rezultata p0, p1, p2, ..., pT .

Prilikom analize dva vremenska perioda kamatnu stopu obeležili smo
sa i, i ona je predstavljala cenu po kojoj se razmenjuju ekonomski
resursi tekućeg perioda za resurse budućeg perioda.

U opštem slučaju razlikuju se kamatne stope i1, i2, i3, ..., iT po kojima
se razmenjuju resursi prethodnog (t-1) za resurse narednog (t)
vremenskog perioda.

Stoga je u opštem slučaju sadašnja vrednost potrošnje jednaka:


(1.1)
Iz (1.1) vidimo da se potrošnja ct bilo kog vremenskog
perioda sukcesivnim diskontovanjem može svesti na
vrednost tekućeg perioda. Na sličan način utvrđuje se
sadašnja vrednost kombinacije inicijalnog dohotka


                                                    (1.2)


kao i sadašnja vrednost proizvodnih rezultata ili
dostignutog bogatstva



                                                    (1.3)
Postupkom obrnutim od diskontovanja utvrđuje se buduća
vrednost. Buduća vrednost potrošnje jednaka je

WT = c0 ((1+i1)(1+i2 )… (1+iT)) + c1 ((1+i2 ) … (1+iT)) + …
     + cT-1 (1+iT) + cT                                       (1.4)

a na sličan način utvrđuje se i buduća vrednost dohotka i
buduća vrednost proizvodnih rezultata.
Kada je visina kamatne stope ista u različitim periodima
vremena, odnosno kada je i1 = ... = it , navedene formule se
mogu uprostiti. Sadašnja vrednost potrošnje kada je kamatna
stopa i nepromenjena jednaka je

                                                        (1.5)



Po istom principu mogu se uprostiti i relacije (1.2) do (1.4).
Uz pretpostavke da je vremenski horizont beskonačan, da su
prihodi od investicionog projekta u svakom periodu vremena
jednaki, i da ovi prihodi počinju da se ostvaruju u periodu 1,
tj. da je s0 = 0, a s1 = s2 = ... = sT = ... = s, sadašnja vrednost
prihoda od projekta Vo jednaka je

                                                          (1.6)

Kada se prihodi od investicionog projekta počinju da
ostvaruju u tekućem periodu, izraz (1.6) se modifikuje tako da
glasi:


                                                         (1.6’)
   Podjimo sada od analize u kontinuelnom vremenu
   Kamatna stopa i utvrdjuje se uvek za odredjeni
    vremenski period (godinu dana).
   Kada taj vremenski period ne odgovara toku
    dogadjaja u stvarnosti, onda se taj vremenski period
    može podeliti na više vremenskih intervala.
   Brojem ovako utvrdjenih intervala odredjen je broj
    kapitalizacija koje se mogu izvršiti u periodu za koji je
    utvrdjena kamatna stopa i.
   Ako sa n označimo broj ovih intervala, svakom
    intervalu dužine 1/n osnovnog perioda odgovara
    kamatna stopa i/n.
   Po protoku osnovnog perioda kapitalizovana vrednost
    novčane jedinice više neće biti 1+i, već (1+i/n)n.
   Po protoku t osnovnih perioda, kapitalizovana
    vrednost biće (1+i/n)nt.
Povećanjem broja intervala kapitalizacije n, povećava se
učestalost kapitalizacije.

Kada broj ovih perioda teži beskonačnosti, kapitalizacija
postaje kontinuelna, pa je vrednost novčane jedinice po
protoku t osnovnih perioda pri kontinuelnoj kapitalizaciji
jednaka:




gde e predstavlja bazu prirodnog logaritma (e=2,7187).
Polazeći od iznetog, ranije date relacije mogu se modifikovati
za potrebe analize u uslovima kontinuelnog vremena.
Buduća VT i sadašnja vrednost Vo kontinuelnog toka prihoda
s(t) od nekog investicionog projekta, u opštem slučaju kada
se kamatna stopa menja u vremenu, jednake su:



             V T = 0 S (t )e
                      T         I (t )        (1.7)
                                         dt
             V 0 = 0 S(t)e dt-I (t)
                      T
                                              (1.8)

gde je:
Kada je kamatna stopa nepromenjena, izrazi (1.7) i (1.8)
pojednostavljuju se u


(1.7’)


(1.8’)
 USLOVLJENOST
 INVESTICIONIH
ODLUKA OBLIKOM
  PREDUZEĆA
     Sa stanovista karakteristika krajnjih prava na efekte
     investicionih odluka, preduzeća delimo u tri grupe :



1.   Akcionarska društva

2.   Oblici preduzeća sa jednim vlasnikom – inokosna
     preduzeća

3.   Ostale vrste preduzeća
    Pretpostavka o postojanju dva vremenska perioda:

    TEKUCI ( 0 )

    BUDUCI VREMENSKI PERIOD ( 1 )
 INVESTICIONE ODLUKE
AKCIONARSKOG DRUSTVA
        Karakteristike akcionarskog društva:

   U akcionarskom društvu akcionari imaju potpunu
    slobodu prenosivosti akcija na druga lica i
    raspolaganja neto efektima investicija
   U AD postoji podvojenost između akcionara i
    neposrednih donosioca odluka o investicijama
   Upravo zbog toga potrebno je razlikovati:
     mogućnost društva za proizvodno angažovanje kapitala –
      realne investicije
    od
     mogućnosti akcionara da na tržištu kapitala kupujući i
      prodajući HOV – finansijske investicije, ostvari željeni
      raspored potrošnje u vremenu.
Imamo dve pretpostavke :

1.       Tržište kapitala ima karakteristike savršenog tržišta
          Ekonomski subjekti u svakom periodu mogu po datoj,
           konkurentski određenoj ceni uzimati ili davati kredite u
           željenim iznosima ,
          Perfektna supstitabilnost prava na neto efekte investicije
           bilo kog akcionarskog društva,
          Nemogućnost da investitori i akcionarska društva utiču na
           cenu koja se formira na tržištu kapitala ;

2.       Razmena na tržištu kapitala ne izaziva dodatne
         troškove i ovo tržište je efikasno tako da tržišna
         cena adekvatno odražava sve relevantne tržišne
         invormacije;
   Uz navedene pretpostavke postojace potpuna
    saglasnost između investitora – akcionara i
    samog akcionarskog društva o kriterijumu na
    osnovu koga će se donositi investicione odluke.

   Investicione odluke procenjivaće se sa
    stanovišta njihovog doprinosa tekućoj tržišnoj
    vrednosti prava na neto efekte investicija

   Pretpostavimo da AD u sadašnjem vremenskom
    trenutku t=0 raspolaže sredstvima za investicije
    u iznosu Y0. AD će investirati iznos Y0P0* kako
    bi maksimiziralo svoju sadašnju vrednost Wo*.
 Investicione odluke
akcionarskog društva
 INVESTICIONE ODLUKE
INOKOSNOG PREDUZEĆA
   U ovu grupu preduzeća spadaju preduzetničke
    firme i jednočlano društvo sa ograničenom
    odgovornošću.

   Ovde je vlasnik prava na neto efekte odluka
    istovremeno i donosilac odluka, tako da
    investicione odluke preduzeća nose sva
    obeležja preferencija vlasnika preduzeća
    Zavisnost investicionih odluka preduzeća od preferencija njegovog
     vlasnika prikazana je na slici kroz dva tipična slučaja:
1)   Preferencije vlasnika preduzeća izražene krivom indiferentnosti Ua – tada
     je ponašanje preduzeća, odnosno vlasnika preduzeća identično ponašanju
     AD (vlasnik će interno investirati kapital u iznosu Y0P0*, a zatim će na
     tržištu kapitala investirati u sticanje akcija AD iznos p0c0*)
2)   Preferencije vlasnika preduzeća izražene krivom indiferentnosti Ub – kako
     vlasnik preduzeća ne može da proda deo svojih prava na neto efekte
     investicija u preduzeću, a da se to ne odrazi na promenu njegovog
     statusa ili promenu oblika preduzeća, obim investicija kojim se maksimira
     korisnost vlasnika preduzeća odredjen je tačkom u kojoj je najviša kriva
     indiferentnosti tangenta transformacione krive PP (obim investicija je
     Y0C0B, a potrošnja vlasnika preduzeća u sadašnjem i budućem periodu
     iznosi C0B i C0B, respektivno)
   Korisnost vlasnika B bi se povećalo kada bi za
    finansiranje potrošnje mogao da pozajmi
    sredstva u iznosu p0R0B ili kada bi svoje
    preduzeće reorganizovao u AD.
   U ovom slučaju optimalan iznos investicija bio
    bi Y0p0*.
   Vlasnik bi dosegao višu krivu indiferentnosti U’B
    i obezbedio željeni raspored potrošnje na višem
    nivou u iznosu R0B u sadašnjosti i R1B u
    budućnosti.
INVESTICIONE ODLUKE
   OSTALIH OBLIKA
     PREDUZEĆA
To su:

   ortačko društvo
   komanditno društvo i
   društvo sa ograničenom odgovornošću

   Sva ova preduzeća imaju odredjene karakteristike
    društva lica, tako da kriterijumi za donošenje
    investicionih odluka su najbliži kriterijumima koji
    važe kod društva lica (slučaj inokosnog preduzeća)
        KRITERIJUMI ZA DONOŠENJE
          INVESTICIONIH ODLUKA
   U zavisnosti od toga da li uvažavaju vremensku vrednost
    novca ili ne, metode izražavanja efektivnosti investicionih
    projekata dele se na:
      Statičke metode
            Period povraćaja (vreme koje je potrebno da se ulaganja u neki
             projekat nadoknade iz priliva gotovine iz neto ekonomskog toke
             projekta)
            Računovodstvena stopa prinosa (odnos očekivanog dobitka od
             projekta i kapitalnih ulaganja u projekat)
       Dinamičke metode
            Metod sadašnje vrednosti (svodjenje budućih priliva na sadašnju
             vrednost. NSV dobija se kada se od sadašnje vr. neto priliva iz
             ekonomskog toka inv. projekta oduzme sadašnja vr. ulaganja u sam
             projekat)
            Metod interne stope prinosa (diskontna stopa kojom se sadašnja
             vrednost proizvodnih transformacija svodi na nulu)

								
To top