RAD 9TiLonoN2ojK Bosonogi i nebo konacno by B7YhrSV

VIEWS: 36 PAGES: 11

									ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК


TЕМА: МАШТА, ЧАРОЛИЈА ДЕТИЊСТВА
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: БОСОНОГИ И НЕБО – БРАНИСЛАВ ЦРНЧЕВИЋ
Образовни:
Аналитичко-синтетички приступ обради књижевног текста, усвајање општих принципа и
правила поступности, проширивање знања из области књижевности и језика на основу
идеја потеклих из текста.Упознати ученике са причом о сиромаштву из којег је дечак
потицао и богатству његовог ума и душе, којим је оплемењивао и другу децу, чинећи им
детињство занимљивијим.Усвојити знања о структури и композицији приче. Развијати
способности за уочавање целина. Издвојити важне мотиве који утичу на компоновање и
развој радње. Истакнути мотивисаност поступака личности у делу и животу. Уочавати
битне појединости у тексту, оспособљавати ученике за решавање проблема. Подстаћи
ученике да препознају суштину, одлике и функцију забавног у карактеризацији лика.
Развијати осећање за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности. Јачати
љубав према прози и поезији и даље оспособљавање за           самосталну анализу и
доживљавање књижевних дела. Неговати стил; препознавати , откривати и примети
стилске фигуре.
Васпитни:
Повезивати поступаке појединих актера радње са стварним животним искуством и
подстицати ученике на доживљавање узрочно-послединичких веза у понашању ликова,
поштовање другарства, оданости, инветивности.Развијати креативно мишљење ученика
при анализи дела. Уочити идејни смисао приче.
Практични:
Способност уочавања, упоређивања, закључивања и доказивања, развијање истраживачког
духа, маште. Подстицати ученике да сами коментаришу поступке јунака у причи
повезујући их са ситуацијама из живота. Развијати код ученика моћ запажања и
закључивања. Обогатити речник уочавањем пренесене употребе речи, употреба
сложеница.
Наставни облици: индивидуални, фронтални, у пару и групни.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстуална, компаративна, индуктивно-
дедуктивна, асоцијативна, закључивање, анализа, синтеза, демонстративна, хеуристичка,
метода презентовања.
Наставна средства: PowerPoint презентација, Интернет, цртежи, збирке песама и прича,
Читанке, прибор ученика.
Очекивани исходи:
♦изражава мисли, идеје, осећања и ставове о датој теми из непосредног окружења, на
основу искуства и маште
♦уочава и тумачи ток радње, понашање главних ликова и основне поруке у књижевном
делу.
♦уочава и тумачи изразе, речи и дијалоге којима су приказане драматичне ситуације.
♦поставља питања и даје одговоре, придржавајући се конверзијских узуса.
♦богатећи знања и речник развија искуство и машту
♦уочава изражава мишљење о прочитаном, поткрепљујући га текстом
♦уме да започне, подржи, води и оконча разговор држећи се теме и користећи језичка
средства примерена комуникативној ситуацији
♦користи сопствено знање и искуство да би разумео оно што чита;
♦користи различите форме усменог дискурса – дискрипција
♦пише краћи текст на основу искуства и маште.
♦користи податке из текста у процесу закључивања
♦заузима став о тексту и образлаже га позивајући се на сам текст, као и на друга искуства и
знања
♦уважава саговорника
♦стиче трајне основе за ширење љубави ка природи и боравак у њој
♦поседује активан и пасиван речник који одговара његовом узрасту



Усаглашеност са наставним планом и програмом:

Књижевни текст Босоноги и небо у четвртом разреду основне школе је предвиђен за
обраду. Обрађује се у оквиру школске лектире, показујући вредност, богатство и лепоту
наше књижевности, њене врхунске уметничке вредности. На тексту смо уочавали и
тумачили песничке слике; ток радње; уочили главне јунаке; основне поруке; појединости у
опису природе; указивали на значајна места; изразе и речи којима су изазвани поједини
утисци; уочили и именовали садржинске целине; направили план; уочили поступке и
особине главних јунака; уочили и тумачили изразе , речи и дијалоге којима су приказани
поступци, сукоби, драматичне ситуације и њихови узроци, решења и последице.
Обрађујући текст у оквиру три часа под називом „Машта, чаролија детињства“ ученици су
схватили и усвојили појмове: главно, споредно, машта, збиља, утисак, расположење,
интересовање, околност, ситуација, испољавање; подстрек, услов, поређење,
процењивање, тврдња, доказ, закључак; дивљење, одушевљење, љубав; привлачност,
искреност, правичност, племенитост. Корстећи текст као полазну основу код ученика смо
изазвале ситуације да обнове већ научено знање кроз разноврсне задатке, развију своју
креативност пишући литерарне радове и старајући ликовне, примењују језичко-стилске
поступке, остваре партнерски однос сарађујући у групи, оспособе се за самостално
учење....Тумачење овог текста кроз проширивање наставних садржаја је остварено кроз
корелацију са предметима: Природа и друштво, Музичка и Ликовна култура, Од играчке
до рачунара, али и са животом као својеврсном, можда, најбољом школом.



                                        1. ЧАС
                                БОСОНОГИ И НЕБО
                                 Бранислав Црнчевић

Тип часа:обрада


ТОК ЧАСА:

Уводни део часа – емоционално-психолошка припрема за доживљај текста
У уводном делу часа ученике мотивисати питањима која ће подстаћи њихову стваралачку
активност. На основу текста: Детињство је доба радости,безбрижности, игре и
маштања.Када смо мали чак и неке сасвим обичне појаве и поступци постају занимљиве,
загонетне, а понекад и страшне. Нека обична дела попут одласка у суседну улицу,пењања
на врх трешње или вожња бицикла ,,без руку” сматрана су јунаштвом. Деци свет изгледа
много већи и чудеснији него што заиста јесте. Тада су најпопуларнији храбри дечаци, а
ако још и лепо причају о својим јунаштвима, нико им није раван.
Можете ли се сетити једног вашег јунаштва?
Говорећи о својим јунаштвима, ученици се сећају таквих догађаја и наводе примере када
су се хвалисали неким јунаштвом, а другови им поверовали у истинитост.
Најава циља часа : Босоноги и небо, Бранислав Црнчевић
Главни део часа:
*Изражајно читање текста
Наставник изражајно чита текст, ученици гледају текст са слајдова презентације. Након
краће емоционалне паузе следи провера доживљаја. Цео ток часа налази се у презентацији.
(прилог раду).
*Краћа пауза ради сређивања утисака
*Утисци о прочитаном тексту
Да ли вам се допао текст и зашто? О чему сте мислили док сте текст слушали? Зашто је
деци Босоноги драг?
Уочавање проблема и анализа приче
Ко су главни јунаци ове приче?
Ко је Босоноги?
Деца су га волела. Зашто?
Одрасли су другачије гледали на њега. Објасни?
Објасни како је на живот двојице дечака из приче утицао Босоноги?
Пре поласка дечака на море Босоноги је нестао. Како су то они доживели?
Због чега?
Каквим се све чудима и подвизима Босоноги хвалио дечацима?.
Објасни како је Босоноги пољубио небо!
Како је то на дечаке утицало?
Како су дечаци решили да провере неке од прича Босоногог?
Због чега никад нису успели да докажу да Босоноги измишља своје подухвате?.
На који начин је прекинуто дружење између дечака и Босоногог?.
Ко је испричао ову причу?
После анализе текста извлачимо закључак да је личност која казује причу приповедач или
наратор. Упознајемо ученике са кратком биографијом писца и питамо их да ли они нешто
знају о писцу, да ли су га негде можда упознали приликом присуствовања додели неких
награда на литерарним конкурсима или на учешћима неких манифестација.
Следи групно решавање задатака на наставним листићима.
Решавање задатака
1. група:
*Пронађи реченице у тексту које изражавају : узбуђење,         одушевљење,     неверицу,
радозналост и страх.
*Непознате речи: наслага, рогобатан, стрмоглавце, усхићено, сумњичити, поколебати
*Босоноги и небо је:
а) драмски текст (драма)
б) песма
в) прича
*Чиме се одликује радња у целом тексту?
а) узбудљива;
б) смирена;
в) развучена.
2.група:
*Наведи три реченице из текста којима је Босоноги изненадио децу
*Како су се деца осећала када су сазнала да је Босоноги отишао у неки други други град?
*Опиши различита осећања која су имала и зашто су се тако осећала.
*Зашто су деца веровала Босоногом? Заокружи одговор за који мислиш да је тачан:
а) зато што је био много старији од њих
б) зато што је увек говорио истину
в) зато што је радио оно што су они желели, а нису смели да раде
3. група:
Ова прича је састављена од низа догађаја који чине фабулу. Фабула се састоји од: увода,
заплета и расплета.
Одреди која реченица из текста одговара уводу, почетку заплета а која расплету и повежи
их линијама (Једном га три дана није било. Брат и ја смо се просто разболели од туге...;
Босоноги је међутим отишао у неки други град... Годинама покушавам да се сетим
његовог имена, па ништа.)
4.група:
Одреди шта је приповедање, дијалог а шта опис.
Упиши у празне правоугаонике називе оних облика изражавања који одговарају
наведеним реченицама из текста. (Рекао нам је и да ће се наш дуд једнога дана срушити.
Толико је болестан. Брат и ја смо га од тада једнако обилазили, страхујући да се не сручи
на нас. ; Ишао је бос... Тек крајем јесени обувао је огромне ципеле које би и многом
одраслом биле велике.
   -   Где си? – упитао га је брат усхићено. –Ми се спремамо на море, а тебе нема.
   -   Не вреди, децо, да идете на море. Запалио сам га.
   -   Како запалио?! Запрепастио се брат. – Како си га запалио?
   -   Тако.Није ми се свидело, па сам га запалио.
Заједнички задатак за све групе:
Шта можемо рећи о Босоногом?
ИЗГЛЕД, ОСОБИНЕ , ПОСТУПЦИ, СПОСОБНОСТИ
Извештавање група је такво да једни друге могу да надопуњују употпуњавајући одговоре.
Завршни део часа:
Да бисмо проверили колико су самокритични ученици, поставили смо им питања за
навођење аргумената због чега су за и против Босоногог. Учитељ директно записује
одговоре на компјутеру како би исте поново ишчитали. Дајемо један општи утисак и
питање за размишљање.
За и против-навођење аргумената
Ево због чега сам за Босоногог     Ево због чега сам против Босоногог
Општи утисак
У овој причи писац нам је сећајући се свога детињства, испричао причу о Чудесном дечаку
Босоногом. Био је то дечак који је својим невероватним причама и подвизима (који су га
чинили јунаком и идолом) уносио радост и узбуђење у свакодневни живот многих
градских дечака.
То је такође прича о сиромаштву из којег је дечак потицао и богатству његовог ума и
душе, којим је оплемењивао и другу децу, чинећи им детињство занимљивијим.
Слажеш ли се да су дечаци били босоноги без Босоногог?


                                         2. ЧАС
                                      БОЈЕ ЛЕТА
Тип часа: проширивање знања
ТОК ЧАСА:
Уводни део:
Подела на групе
Према бојама лета ученици се деле на пет група, одговарају на питања а онда образлажу
своје одговоре.
Главни део
Рад на задацима
Пажљиво прочитајте причу још једном. Зароните у њен свет и уживајте у занимљивој
радњи. Уочавајте радњу и покушајте да одговорите на дата питања.
1. група - жута
1. Ко је Jунак приче?Шта знаш о њему?
2. Зашто је тај дечак добио име Босоноги?
3. Шта он уме најбоље да ради?
4. Где су дечаци намеравали да једног дана с њим крену? Како се
  тај њихов покушај завршио?
5. Како је његово име „нестало под наслагом дана“?
2. група - бела
1. Шта су дечаци осећали према Босоногом?
2. Како су се дечаци осећали кад Босоногог нису видели три дана?
3. Зашто су дечаци једне ноћи дуго остали будни?
4. Како им је Босоноги објаснио зашто се њихов дуд не креће?
5. Представи својим речима остале слике из текста о којима Босоноги машта.
3. група - наранџаста
1. Зашто одрасли нису много волели Босоногог?
2. Шта је било довољно да Босоноги уради, па да деца стрмоглавце појуре напоље?
3. Можеш ли наћи реч супротног значења од речи стрмоглавце?
4. Зашто су деца веровала причама Босоногог?
5. Опиши како је то Босоноги пољубио небо! Зашто је баш небо пожелео да пољуби?
4. група - ружичаста
1.Зашто се дечацима чинило да без Босоногог свет не би био занимљив?
2. Зашто се нико није сећао имена Босоногог?
3. Замисли и опиши како је Босоноги запалио море?
4. Размисли и објасни шта значи реч машта.
5.Објасни зашто кажемо да је Босоноги маштао, а не лагао?
5. група - плава
1. Каква је радња ове приче?
2. Један дечак се Босоногом обраћа двема реченицама:
  ,,Како запалио!”
  ,,Како си га запалио?”
  Које дечаково осећање изражава прва реченица а које друга?
3. Размисли откуда Босоногом бујна машта?
4. Подели причу водоравним цртама на одељке и дај одељцима наслове!
5.Размисли о порукама приче и запиши их!
Извештавање
Поруке приче:
Без маштања нема срећног детињства.
Маштом се може све.
Маштом остварујемо и своје снове.
Тема приче:
Дружење тројице дечака
Издвајање целина –заједнички
За сваку целину водимо заједнички разговор са целим одељењем. Код друге, треће и
четврте целине маштамо заједно са Босоногим, али доказујемо да његове „маштовите
лажи“ нису постојане у реалности и научним приступом кроз предмет Природа и друштво
дајемо објашњења и доказе да Босоноги није могао то да уради у стварном животу.
Обнављање и проширивање знања о мору као животној заједници, о значају изгледу,
особинама, живом свету...обнављање и проширивање знања о биљкама, деловима биљака,
о улогама делова биљака, њиховом значају за живот и неким занимљивостима везаним за
дрвеће... обнављање и проширивање знања о изгледу земљишта (рељеф), видику и
видиковој линији, оријентацији, странама света... Овим приступом извршили смо
повезивање наставних садржаја из различитих предмета и петворили та знања практично
применљивим        у свакодневном животу. Последња целина пружила је могућност
проналажења осећајности у свима нама и указала да нежна осећања пријатељства треба
неговати кроз цео живот јер једна од највећих вредности је упаво то -пријатељство.
*Без Босоногог свет не би био занимљив
*Босоноги запалио море
*Болестан дуд
*Босоноги је пољубио небо
*Крај лета и жудња дечака да поново виде Босоногог.
Завршни део часа
Домаћи задатак:
1. група Опиши један свој излет (стваран или замишљен).
2. група Опиши једно своје маштање: ,,И тада је дрвеће заиграло”.
3. група Опиши једно своје маштање:,,Облаци су ме понели”.
4. група Опиши једно своје маштање.,,Далеко, далеко у морским дубинама”.
5. група Опиши једно своје маштање: ,,Тада ме је Босоноги повео...”
Стални задатак на основу обрађеног је прикупљање што више материјала о детињству,
другарству и маштању за наш кофер - Ризницу детињства.


                                         3.ЧАС
НЕСТАЛО ЈЕ ЊЕГОВО ИМЕ ПОД НАСЛАГОМ ДАНА...РИЗНИЦА ДЕТИЊСТВА
Тип часа:проширивање знања

ТОК ЧАСА:
Уводни део часа – емоционално-психолошка припрема
Помоћу асоцијације чије је крајње решење ДЕТИЊСТВО ученике активирамо за даљи рад.
Разговором са ученицима о детињству долазимо до закључка:
Зато научи да кад гледаш видиш, кад слушаш чујеш, кад мислиш размишљаш...
Најава циља часа : Ризница детињства
Главни део часа:
Главни кораци:
Ово су песме и песници без којих детињство није потпуно...
Од материјала који су ученици прикупили стварамо презентацију. Изражајно рецитујемо и
читамо песме и једни друге упознајемо са песницима.
Рекли су...
Рекли су о другарству, детињству и машти. Прилог у презентацији.Објашњавамо шта је
персонификација и проналазимо их и у овом тексту. Већ живимо са употребом
персонификација проналажених и у претходним текстовима. Сада преко персонификације
откривамо зашто наш час носи назив:
НЕСТАЛО ЈЕ ЊЕГОВО ИМЕ ПОД НАСЛАГОМ ДАНА...РИЗНИЦА ДЕТИЊСТВА
Једнога дана можда ће и наши радови имати вредност и значај. Откриће их неко...биће
смеха и присећања на детињство и лепе тренутке.

Заједно маштамо и стварамо
Сада су ученици у улози писаца и сликара. Стварају маштајући, сарађују у паровима. Дело
њиховог маштања се налази у презентацији.
Представљамо урађено и обогаћујемо нашу Ризницу детињства новим песмама,
саставима и цртежима.Наше знање је нарасло као планина, видици су широки као
небо, срце отворено и руке испружене...


Завршни део
Игром и песмом (Деца су украс света и У свету постоји једно царство) завршавамо час.
Порука која креће са ових часова је: Лепота је свуда око нас, треба је препознати...


Коришћена литература – извори информација:
      Правилник о наставном програму за четврти разред основног образовања и
       васпитања, Просветни преглед, Београд, 2006.
      Мирјана Ј. Аранђеловић, Читанка за четврти разред основне школе, Bigz, Београд,
       2007.
      Мирјана Ј. Аранђеловић, Миленија Петровић, Наставни листови за српски језик и
       књижевност за четврти разред основне школе, Bigz, Београд, 2007
      Радмила Жежељ-Ралић: Речи чаробнице, Читанка за четврти разред основне школе,
       Klett, Београд, 2008.
      Симеон Маринковић, Славица Марковић,Читанка за четврти разред основне школе,
       Kреативни центар, Београд, 2006.
      Споменка Марковић, Слободанка Живковић, Јелисавета Делић, мр Александра
       Станић, Језичке школице, Креативни центар, Београд, 2008.
      Гордана Јаневска, Драгана Љубисављевић, Природа и друштво за трећи разред
       основне школе, Bigz, Београд, 2008
      Вера Матановић, Бошко Влаховић, Светлана Јоксимовић,Милунка Ђурђевић,
       Природа и друштво за трећи разред основне школе, Едука, Београд, 2006.
      Стана Смиљковић, Миомир Милинковић, Методика наставе српског језика и
       књижевности, Учитељски факултет, Врање, 2008.
      Стана Смиљковић, Славка Стојановић: Предшколска и школска лектира,
       Учитељски факултет, Врање, 2007.
      Павле Илић, Српски језик и књижевност у настави и теорији, Методика наставе,
       Прометеј, Нови Сад, 2007.
      Др Павле Илић, др Оливера Гајић, др Миланка Маљковић, Криза читања
       комплексан педагошки, културолошки и општедруштвени проблем, Градска
       библиотека Нови Сад-Нова школа Београд, 2008.
      Милутин Ђорђевић и други:Како успешно васпитавати педагогија и психологија за
       родитеље, Градина, 1994.
      Др Младен Вилотијевић, Евалуација дидактичке ефикасности наставног часа,
       Центар за усавршавање руководилаца у образовању, Београд, 1995.
      Др Младен Вилотијевић: Врста наставе, Учитељски факултет,Београд,1998.
      Љубица Продановић, Осамостаљивање детета-ученика:у породици, школи и
       локалној заједници, Профикомп, Београд,2007.
      Недељко Трнавац и други: Дидактичке игре, Завод за уџбенике и наставна средства,
       Београд,1991.
      Интернет: слике и део текстова (изреке, мисли) преузети су са Google a песме са
       YouTube
http://www.youtube.com/watch?v=4Kde-5JdYYg&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=sJcXuPgbWqk


http://www.youtube.com/watch?v=jZ4kDdTBsOE

								
To top