Osnovi osiguranja prof

							Preventiva i osiguranje
      Značaj preventive
Sprovođenje preventive predstavlja značajnu
 aktivnost u celokupnom poslu upravljanja rizicima.
 Preventivu čini skup aktivnosti koje se preduzimaju
 radi:
 - sprečavanja nastanka prirodnih, tehnoloških,
 finansijskih i svih drugih rizika koji ugrožavaju
 pojedince, privredne i druge društvene subjekte.
- umanjenja štetnih posledica ostvarenog rizika. I
 pored preventivnih mera nastanak rizika se ne može
 izbeči, ali se mogu smanjiti i ublažiti njegove štetne
 posledice.
Troškve preventive snose pojedinci, država,
 privredne i druge organizacije.
   Preventivno inženjerstvo

Posebna naučna disciplina preventivno
inženjerstvo bavi se naročito primenom
postupaka i načina kojima se
-utvrđuje postojanje i veličina rizika kod
nekog privrednog subjekta
- utvrđuju mere preventivne zaštite
- prate rezultati primenjenih zaštitnih mera i
postupaka.
   Mere preventive se preduzimaju u svakom društvu
    da bi se umanjila verovatnoća nastanka rizika koji
    ugrožavaju život i imovinu građana. Mere se
    preduzimaju na nivou države, javnih i polujavnih
    ustanova, industrijskih, zanatskih i drugih firmi, od
    strane društava za osiguranje, a od značaja su i
    aktivnosti pojedinaca, njihovih profesionalnih i opštih
    udruženja.
   Svi subjekti u društvu treba da sarađuju da bi se
    ostvarili efekti. U razvijenim zemljama postoji
    mnogo kombinacija podele aktivnosti u oblasti
    preventive između pojedinaca, države, društava za
    osiguranje i drugih privrednih subjekata.
                Uloga države
   Država je zainteresovana za sporovođenje raznih preventivnih
    mera na raznim nivoima pre svega radi povećanja opšte
    bezbednosti u društvu i kvaliteta života građana.
   Preventivnim merama smanjuju se izdvajanja za naknadu šteta
    što utiče na povećanje bruto nacionalnog dohotka zbog čega se
    država finasiranjem raznih mera (npr. izgradnjom nasipa,
    izgradnjom i održavanjem puteva i dr.), donošenjem propisa o
    bezbednosti i kontrolom njihove primene i na druge načine
    angažuje u oblasti preventive.
   Zbog klimatskih promena u novije vreme, prirodnih katastrofa
    (poplave, suše, zemljotresi, uragani), tetorističkih akata i
    tehnoloških rizika na nivou opština, regija i cele države
    preduzimaju su mere da bi se sprečio nastanak rizika ili smanjile
    nastale štetne posledice.
    Značajna uloga države u oblasti preventive ogleda
    se u donošenju zakonskih, podzakonskih i drugih
    propisa koji imaju direktan uticaj na sprečavanje
    nastanka rizika i smanjenje njihovih posledica.
    Država donosi zakone u raznim oblastima:
   zaštite od požara
   zdravstvene zaštite
   zaštite životne sredine
   bezbednosti saobraćaja
   odgovornosti pojedinaca i pravnih lica za
    ugrožavanje života i imovine nedozvoljenim
    radnjama i dr.
    Država donosi i veliki broj propisa koji sadrže standarde i tehničke
     normative
    u oblasti projektovanja i izgradnje
    proizvodnje lekova, prehrambenih i drugih proizvoda
    protivpožarne zaštite
    zaštite na radu i dr.
    Za preventivu na nivou države veliki značaj ima i rad nadležnih
     inspekcijskih službi. Kontrola primene raznih mera zaštite u
     privrednim društvima, javnim ustanovama i drugim
     organizacijama, koje su predviđene zakonskim i drugim
     propisima doprinose bezbednijem obavljanju delatnosti i
     sigurnijem i zdravijem životu svih građana.
    Osim toga država:
   finansira dugoročne programe o osposobljavanju za
    preventivu
   podržava razvoj tehnologije, opreme i materijala u
    funkciji preventive
   donosi programe obučavanja u školama i dugim
    ustanovama u oblasti preventiva
   finansira programe zaštite zdravlja, programe zaštite
    životne sredine i druge programe od značaja za
    društvo i građene.
      Zajedničke aktivnosti države i
          društava za osiguranje
    Preventiva u saobraćaju
   Država je odavno bila zainteresovana za preventivu u saobraćaju.
    Država u razvijenim zemljama zaključuje sporazume sa
    osiguravačima u cilju razvoja zajedničkih aktivnosti u ovoj oblasti. Iz
    premije osiguranja se izdvajaju sredstva koja se ulažu u bezbednost
    saobraćaja. Država zajedno sa osiguravačima učestvuje u
    finasiranju mera koje mogu da doprinesu smanjenju frekvencije i
    težine saobraćajnih nezgoda. Statistike pokazuju da da su osnovni
    uzrok smrtnosti maladih između 15-24 godine saobraćajne nezgode.
    Ove nezgode su među najvažnijim uzrocima teških povreda i smrti
    radnika u toku dolaska i odlaska sa posla, velikig broja smrti i
    povrede dece. Ovi podaci govore o problemu koji mora da rešava i
    država jer rešenje nije samo u naknadi štete po osnovu osiguranja
    već i smanjenja njihovog broja i obima što, po prirodi stvari, ne mogu
    da rešavaju samo društva za osiguranje.
    Preventiva prirodnih katastrofa
   Prirodne katastrofe, naročito poslednjih godina (npr.
    poplave u Evropi 1999-2000. godine) ukazale su na
    neophodnost preduzimanja preventivnih mera
    (premeštanje ili obezbeđivanje ugroženih objekata,
    podizanje nasipa, izrada planova područja izloženih
    rizicima zemljotresa, poplave, suše, klizanja tla i dr.).
    Ovi veliki izdaci su u najvećoj meri na teretu države i
    finansiraju se iz budžeta, ali značajno doprinose i
    sredstva koja obezbeđuju društva za osiguranje
    izdvajanjima iz premije osiguranja imovine.
Preventiva rizika požara i drugih imovinskih rizika

Osiguravači su odavno uvrdili pravila preventive i zaštite od
požara i eksplozije. Posebno kod velikih industrijskih kompanija
koje imaju skladišta opasnih materija i zalihe opasnih proizvoda i
velike vrednosti na jednom mestu. Partner osiguravačima je
država preko posebnih nacionalnih centara za preventivu i
zaštitu. Takvi centri u razvijenim zemljama promovišu svim
raspoloživim sredstvima i u svim sredinama preventivu od rizika
kojima su izloženi privredne organizacije i pojedinci. Ovi centri su
aktivni u oblasti zaštite životne sredine, zaštite od požara i
eksplozije, krađe, prevara, sigurnosti na radu, industrijskih i
tehnoloških rizika. Najznačajniji partner ovakvih ustanova su
društva za osiguranje.
Preventiva u oblasti zdravlja
Država, društva za osiguranje i njihova udruženja u razvijenim
 zemljama promovišu preventivne mere od značaja za zdravlje,
 posebno one koje mogu da pomognu kod sprečavanja teških
 bolesti. Država i osiguravači finansiraju medicinska istraživnja,
 edukaciju i popularno informisanje građana, opšte i specijalističke
 preglede. Statistički podaci o bolestima i smrti usled bolesti koje
 imaju osiguravači i država koriste se za preduzimanje mera koje
 će smanjiti broj obolelih i umrlih. Država donosi propise o
 bezbednosti lekova, a osiguravači obezbeđuju, pored naknade
 štete, i pokriće troškova sprečavanja šteta iz upotrebe lekova sa
 nedostatkom. S obzirom da zbog reformi zdravstvenog
 osiguranja društva za osiguranje imaju sve značajniju ulogu u
 ovoj oblasti i njihova uloga u preventivi imaće još veći značaj u
 budućnosti.
Uloga vlasnika imovine u preventivi

    Vlasnik imovine i imovinskog interesa i sam učestvuje u preventivi
    putem:
   organizovanja bezbednog procesa rada
   primena tehnologije i tehnike sa ciljem povećanja bezbednosti
   primene dostignuća nauke iz oblasti preventive i zaštite u
    celokupnom poslovanju
   izučavanje i praćenje ostvarenih rizika i evidencije relevantnih
    veličina za statistiku
   organizovanje službe za zaštitu i njeno uklapanje u više sisteme
    zaštite (veza sa policijom, službom za dojavu požara)
   održavanje uređaja i instalacija, obučavanje kadrova (permanentno
    usavršavanje u odgovarajućim ustanovama, finansiranje publikacija,
    organizovanje stručnih i naučnih skupova dr.)
   primena zakonom predviđenih mera (npr. propisi koji se odnose na
    konstrukciju zgrade, građevinski materijal, električne instalacije,
    grejanje, ventilaciju).
     Preventivne mere na nivou
     osiguravača i reosiguravača
Prema Zakonu o osiguranju R. Srbije poslovi osiguranja su
zaključivanje ugovora o osiguranju i preduzimanje mera za
sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu
imovinu i lica.
To znači da Zakon dozvoljava društvima za osiguranje da se osim
poslova osiguranja imovine i lica bave i poslovima preventive
osiguranih rizika. Finansiranje preventive može biti iz premije
osiguranja ako je doprinos za preventivu uračunat u premiju, a ako
nije, osiguravač može preventivu da finasira iz drugih sredstava u
skladu sa svojom poslovnom politikom i zahtevima solventnosti. Kod
nas je u ranijim zakonskim propisima izdvajanje iz premije za
preventivu bilo obavezno, novi zakon je ukinuo tu obavezu što je u
skladu sa evropskim propisima u oblasti osiguranja.
   Uloga društava za osiguranje u oblasti preventive je dvostruka: finansiraju
   se razne aktivnosti od značaja za preventivu i primenjuju poslovna akta u
   koja su ugrađeni elementi koje imaju uticaja na preventivno ponašanje
   osiguranika.

1. Društva za osiguranje finansiraju sama ili u saradnji sa državom:
   objekte od značaja za preventivu osiguranih rizika
   mere od značaja za unapređenje bezbednosti u saobraćaju
   istraživanja koja imaju za cilj unapređenje mera zaštite od rizika /npr, novih
    sistema zaštite od krađe)
   istraživanja u oblasti medicine radi lečenja teških bolesti
   istraživanja u vezi povećanja sigurnosti vozila
   izrade novih protivpožarnih sitema, građevinskih materijala otpornih na
    vatru i dr.
   publikacije, naučne i stručne skupova na kojima se razmatraju pitanja
    preventive osiguranih predmeta i interesa.
2. Preventiva u poslovnim aktima (uslovi osiguranja i tarife premija)

  Uslovi osiguranja predviđaju:
- određena isključenja obaveze osiguravača da naknadi štetu ili isplati osiguranu
  sumu kao što su isključenje namere i krajnje nepažnje osiguranika kao i grubih
  propfesionalnih propusta kod nekih osiguranja, ako je rizik nastao u vezi sa takvim
  ponašanjem. Takva isključenja doprinose da osiguranik postupa sa većom pažnjom.
  Isključenje namere predviđeno je i zakonom.

- učešće osiguranika u šteti (franšiza)

- obavezu osiguranika na preduzimanje propisanih, ugovorenih i svih ostalih mera
  potrebnih da se spreči nastupanje osiguranog slučaja, a ako osigurani slučaj nastupi
  obavezu preduzimanja svega što je u njegovoj moći radi ograničenja štetnih
  posledica. Osiguravač je dužan da naknadi sve troškove, gubitke kao i druge štete
  prouzrokovane razumnim pokušajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja
  osiguranog slučaja kao i pokušajem da se ograniče njegove štetne posledice pa i
  onda kada su ti pokušaji ostali bez uspeha. Ova obaveza predviđena je i
  zakonom.
Osiguravač pokriva troškove i kada oni zajedno sa
naknadom štete nastale kao posledica osiguranog
slučaja prelaze sumu osiguranja.
Ako osiguranik ne ispuni ovu svoju obavezu, a za to
nema opravdanja, obaveza osiguravača se
smanjuje za onoliko za koliko je zbog toga nastala
veća šteta. Ovu zakonsku obavezu osiguravač ne bi
mogao u svojim uslovima da ograniči. Pokrićem
troškova sprečavanja nastanka osiguranog slučaja,
kao i sankcijom da će naknada iz osiguranja biti
umanjena stimuliše se osiguranik da preduzme
preventivne mere.
Tarife premija
 Premija osiguranja je odraz težine rizika. Što su
  mere zaštite od osigurane opasnosti bolje to je i
  premija niža. Tako se npr. kod osiguranja požara
  premija može značajno smanjiti ako je osiguranik
  preduzeo određene preventivne mere (čuvarska
  služba, video nadzor, stabilni sistem za gašenje
  požara, javljači požara). U osiguranju krađe
  premijska stopa se smanjuje ako su ugrađeni
  alarmni uređaji, ako je objekat u kome se nalaze
  osigurane stvari pod video nadzorom, povezanost
  sa policijom.
    Društva za osiguranje na osnovu procene
    rizika utvrđuje premija. Rezultati tih
    istraživanja se iskazuju u tarifnom sistemu.
    Premija osiguranja zavisi od:
   klase opasnosti
   klase zaštitnih mera
   obima osiguravajućeg pokrića
Klase opasnosti
U osiguranju požara klase opasnosti su odraz
klasifikacije rizika prema izvorima opasnosti (zgrade,
oprema, zalihe). U osiguranju od građanske
odgovornosti iz delatnosti kao izvora opasnosti
delatnosti su razvrstane takođe u klase opasnosti.
Što je delatnost veći izvor opasnosti odgovornosti
da se drugome prouzrokuje šteta iz obavljanja
delatnosti to je i klasa opasnosti veća.
U niže klase opasnosti razvrstane su delatnosti u
kojima su opasnosti manje (npr. tekstilna
proizvodnja je u nižoj klasi opasnosti od hemijske
proizvodnje).
Klase zaštitnih mera

U osiguranju požara proizvodne delatnosti su razvrstane (zavisno
 od vrste upotrebljenog građevinskog materijala, sprovedenih
 preventivnih mera) u tri klase zaštitnih mera:
- prva klasa su sve proizvodnje kod kojih su u toku izgradnje
 objekta poštovane sve mere za sprečavanje i ograničavanje
 štetnih posledica požara i eksplozije
- u drugoj klasi su delatnosti koje se obavljajuju u objektima
 masivne gradnje i imaju negorive krovne pokrivače i ispunjavaju
 ostale zahteve
- u treću klasu opasnosti svrstavaju se ostale delatnosti.
   Tarife premija predviđaju popuste i doplatke
    zavisno od toga da li osiguranik ima uređaje
    za zaštitu i da li ih održava. Popusti se
    odobravaju unapred ako su uslovi predviđeni
    tarifom ispunjeni.
   Osiguranik dobija popust i ako u prošlosti nije
    imao šteta (bonus), odnosno plaća doplatak
    ako je imao štete, na način kako je utvrđeno
    u tarifi.
  Efekti ulaganja u preventivu

Ulaganje u preventivu doprinosi smanjenju
nastanka šteta i njihovih posledica. To ima
značaja za ekonomski i opšti društveni
razvoj.
Osiguravač koji ulaže u preventivu može da
očekuje manje izdatke za naknadu šteta i sa
tim u vezi sprovođenje osiguranja uz manju
premiju. Niža premija doprinosi povećanju
obuhvata osiguranja što sve ima za krajnji
rezultat poboljšanje rezultata poslovanja.