prezentacija kompleksi by 9Q1057zw

VIEWS: 33 PAGES: 8

									          FIZIČKA HEMIJA
 KOMPLEKSNIH JEDINJENJA

IZBORNI PREDMET U LETNJEM SEMESTRU
Aktivne nastave 6 časova nedeljno (4+2)
ESPB: 7




                         Radmila Hercigonja
                         Dragica Minić
GDE SU PREDMET PROUČAVANJA KOMPLEKSNA JEDINJENJA?


 NAUKA O MATERIJALIMA, MINERALOGIJA, FIZIČKA HEMIJA
 ČVRSTOG STANJA, BIOLOGIJA,…



 POČETAK PROUČAVANJA KOMPLEKSNIH JEDINJENJA


 ALFRED WERNER (1866-1919)
 NOBELOVA NAGRADA 1913. ZA TEORIJU O AMINO KOMPLEKSIMA
 PRELAZNIH METALA
   ŠTA SU KOMPLEKSNA JEDINJENJA?
PROIZVOD KISELINSKO-BAZNE REAKCIJE U KOJOJ SE NEUTRALNI
MOLEKULI ILI ANJONI VEZUJU ZA ATOM ILI JON METALA
KOORDINATIVNOM KOVALENTNOM VEZOM


                Ni(ClO4)2 + 6NH3 → [Ni(NH3)6](ClO4)2


   Ni = M METAL     centralni atom (jon) kompleksa (Lewisova kiselina)
   NH3 = L LIGAND   (Lewisova baza)

                     [Ni(NH3)6]   [MLn]



    [MLn] KOORDINACONA
    SFERA KOMPLEKSA
TIPIČNI LIGANDI: H2O, NH3, Cl-, CN- …




LIGANDI U ORGANOMETALNIM KOMPLEKSIMA: ALKENI, ALKINI, HIDRIDI…




LIGANDI U BIOMOLEKULIMA: PORFIRINI,..




METALI KOJI LAKO GRADE KOMPLEKSE: Fe, Co, Ni, Cu, Mg, Ca,…



NOMENKLATURA KOMPLEKSA
1. STRUKTURA KOMPLEKSA
1.1 GEOMETRIJA




1.2 IZOMERIJA: STEREOIZOMERIJA, OPTIČKA, STRUKTURNA

  2. ELEKTRONSKA STRUKTURA KOMPLEKSA

 TEORIJA LIGANDNOG POLJA (LFT)
 MOLEKULSKO ORBITALNA TEORIJA (MO)


 BOJA        MAGNETIZAM       REAKTIVNOST



3. RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KOMPLEKSNIH JEDINJENJA
SEDAM OD 24 ELEMENTA NEOPHODNIH ZA ŽIVOT GRADE KOMPLEKSE
 V, Cr, Mn, Fe, Co, Cu, Zn



HLOROFIL




PROTEIN
Теоријска настава
Појам комплекса (унутрашња координациона сфера, централни атом,
лиганди, координациони број). Класификација комплекса. Подела
комплекса по координационом броју, типу лиганда, природи везе и
електронској конфигурацији централног атома. Теорије везе у
комплексним једињењима: Примена теорије валентних веза и теорије
молекулских орбитала. Теорија кристалног и лигандног поља. Структура
комплекса. Конформација комплекса. Дијамагнетни и парамагнетни
ефекти. Оптичка активност. Физичко хемијска карактеризација
стабилности комплекса. Термодинамички и кинетички приступ.
Стабилност комплекса. Примена комплексних једињења у технолошке и
аналитичке сврхе.


Практична настава
Самостални експериментални рад студента
Методе извођења наставе

Предавања, консултације, експерименталне вежбе,
семинари и презентације




        Оцена знања (максимални број поена 100)
   Предиспитне     поена Завршни испит         поена
      обавезе
  Активност у току   10    Писмени испит
     предавања
 Практична настава   20      Усмени испт        40
    колоквијум-и     20         ..........
     Семинар-и       10

								
To top