hemijska formula SiO2 klasa by eYKd2a1n

VIEWS: 110 PAGES: 72

									          MINERALOŠKE KARAKTERISTIKE STENA LITOSFERE



LITOSFERA je čvrst spoljni omotač Zemlje, izgrađen od različitih vrsta stena.
STENE su agregati jednog ili više minerala, definisanog sastava, kako po vrsti
tako i po količinskim odnosima komponenata.
PETROGENI MINERALI su minerali koji učestvuju u građi stena ( nađeno oko
2000, ali 150 ima značajnu ulogu u građi litosfere).
RUDNI MINERALI su minerali koji izgrađuju rudna ležišta a koji su u stenama
retki ili se u njima ne pojavljuju.
Prema hemijskom sastavu,minerali se dele:
silikati i alumosilikati
oksidi
karbonati
sulfati
sulfidi
elementi
                              SKLOP MINERALA


1) kristali ili kristalizovani minerali imaju pravilnu unutrašnju građu, sasvim
   pravilan raspored atoma, jona, molekula u kristalnoj rešetki.Takvi minerali
   poseduju pravilne poliedraske kristalne oblike i takve individue zovemo
   pravilnim kristalima, monokristalima ili prosto kristalima. Vrlo često se kristali
   javljaju u grupama tj. kristalnim druzama ili kristalnim agregatima.U prirodi
   je čest slučaj da minerali kristališu pod nepovoljnim uslovima (nedostatak
   vremena ili prostora), pa se stvaraju agregati zrna nepravilnog ili delimično
   pravilnog oblika. Mineralni agregati mogu biti zrnasti, izometrični, listasti,
   ljuspasti, vlaknasti, praškasti, igličasti i dr.




2) amorfni minerali nemaju pravilnu unutrašnju građu, javljaju se u vidu
   kuglastih, bubrežastih i sličnih agregata. Amorfno stanje je nestabilno, te
   najveći broj minerala tokom vremena rekristališe, tj. prelazi iz amorfnog stanja
   u kristalno (opal SiO2×H2O, usled gubitka vode, tokom vremena rekristališe u
   kvarcSiO2)
                   UNUTRAŠNJA GRAĐA MINERALA




POLIMORFIZAM (grč. poli-više, morphe-oblik) je pojava da se jedna materija
javlja u više morfološki različitih vrsta, najčešće usled različitih uslova
kristalizacije.
Ugljenik: grafit (šestostrana prizma) i dijamant (oktaedar). Velika razlika u
fizičkim osobinama i oblicima.
IZOMORFIZAM (isos-isti, morphe-oblik) je pojava da hemijski različite
supstance ili materije analognog sastava mogu stvarati iste kristalne forme, pa
čak i graditi kristale mešance. Kao posledica izomorfizma, javljaju se i
izomorfne smeše.
Plagioklasi: izomorfne smeše Na i Ca alumosilikata.
Kod stvaranja kristala mešanaca, neophodno je imati isti tip kristalne rešetke,
kao i slične radijuse atoma i jona.
                      GRANIČNI ELEMENTI KRISTALA

PLJOSNI su ravne površine kojima su kristali sa svih strana ograničeni.
IVICE predstavljaju granične pravolinijske elemente koji nastaju na dodirima
dveju pljosni.
ROGLJEVI su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima najmanje
triju ivica i graničnih pljosni.
Prema savršenosti oblika kristala, odnosno prema stepenu njihove simetrije,
minerali se svrstavaju u 7 kristalnih sistema:
teseralna
tetragonalna
heksagonalna
romboedarska
rombična
monoklinična
triklinična
TESERALNA SISTEMA
TETRAGONALNA SISTEMA
HEKSAGONALNA SISTEMA
ROMBOEDARSKA SISTEMA
ROMBIČNA SISTEMA
MONOKLINIČNA SISTEMA
TRIKLINIČNA SISTEMA
Kristali se retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko kristalnih
formi kombinuje međusobno. Kristali se mogu javiti i u vidu blizanaca.
Pojava bližnjenja nastaje ako dva kristala iste forme međusobno
zakonomerno srastu (dodirno bližnjenje) ili prorastu (prodorno bližnjenje).
Bližnjene kristalne individue mogu graditi različite oblike, kolenaste, oblik
lastinog repa, ukrštene i dr.
             FIZIČKE OSOBINE MINERALA


BOJA MINERALA-je određena onim delom spektra, koji nije
apsorbovan.
idiohromatska boja-izvorna boja minerala, koja je posledica
njegovog sastava i strukture.
alohromatska boja-boja minerala koja potiče od sitnih mehaničkih
primesa ili inkluzija (primer: kvarc)
pseudohromatska boja- ili lažna boja, a zadobijaju je minerali koji su
delimično zahvaćeni procesima raspadanja.



OGREB MINERALA-često se naziva i bojom praha, jer je pokazuje
mineral kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb se ispituje
kada se mineral zagrebe nožem ili ako se mineralom para po hrapavoj
porcelanskoj pločici (hematit).
SJAJNOST MINERALA-sjaj je posledica sposobnosti minerala da jače ili
slabije odbija svetlost. Ona može biti različita:
metalična sjajnost-neprovidni minerali koji svetlost snažno odbijaju (pirit,
galenit)
dijamantska sjajnost-maksimalna sjajnost, minerali sa velikim indeksom
prelamanja svetlosti
staklasta sjajnost-minerali sa srednjim indeksom prelamanja svetlosti
masna sjajnost-koju      poseduju    necepljivi   minerali   na   neravnim
površinama preloma
sedefasta sjajnost-kojom se odlikuju listasti minerali
svilasta sjajnost-koju pokazuju vlaknasti minerali


CEPLJIVOST MINERALA-kada neki mineral izložimo udaru ili pritisku, on
će se razdeliti po ravnim površinama, koje se nazivaju ravni cepljivosti.
Neki minerali imaju jednu a neki više ravni cepljivosti. Prema intezitetu,
cepljivost se može okarakterisati kao: vrlo savršena, savršena, jasna,
nesavršena i nejasna (primer liskuni, kalcit, kvarc).
PRELOM MINERALA-minerali ponekad pokazuju još jednu deljivost, koja se ne
odvija po ravnim površinama. Ova osobina je posebno izražena kod minerala
koji pokazuju slabu cepljivost ili kod kojih ona potpuno izostaje. On može biti;
ravan, neravan, školjkast, iverast, zemljast itd.


TVRDINA MINERALA-predstavlja otpor prema paranju. Tvrdina može biti
različita na jednom istom mineralu u raznim pravcima (karakteristika za
anizotropne minerale). Stepen tvrdine minerala se može meriti prirodnom
skalom tvrdine- Mosovom skalom.



mineral           tvrdina               mineral           tvrdina
talk                 1                  ortoklas             6
gips                 2                  kvarc                7
kalcit               3                  topaz                8
fluorit              4                  korund               9
apatit               5                  dijamant             10
minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom
minerali tvrdine 3, 4 i 5 paraju se nožem
minwerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo
minerali tvrdine 8,9 i 10 seku staklo
minerali iste tvrdine međusobno se ne paraju
mekši minerali ostavljaju ogreb na tvrđim mineralima

GUSTINA MINERALA-zavisi od njegove unutrašnje strukture, kao i
gustine materije uopšte, i predstavlja masu jedinice zapremine. Kreće
se od 2.5 do 3.5 g/cm3.


ELASTIČNOST MINERALA-osobina minerala da trpi deformacije i da
se po prestanku rada sila koje su deformaciju izazvale, vrati u
prvobitno stanje. Elastičnost se ispoljava kao promena oblika do
izvesne granice koju zovemo granicom elastičnosti, posle čega
nastupa kidanje minerala. Neki minerali su jako elastični (liskuni), neki
su neelastični (hlorit, talk), dok su neki krti (kvarc).
MAGNETSKE OSOBINE MINERALA-neke minerale privlači magnet, i za
njih kažemo da su magnetični (paramagnetični), dok drugi su
dijamagnetični, tj. njih magnet ne privlači. Ova osobina se koristi kod
separacije minerala.
ELEKTRIČNE OSOBINE MINERALA-neki minerali su dobri provodnici, dok
neki ne provode elektricitet i služe kao izolatori. Postoje minerali koji tek
prilikom zagrevanja provode elektricitet (piroelektricitet), dok drugi minerali
ispoljavaju elektricitet pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet).
RADIOAKTIVNE OSOBINE MINERALA-radioaktivnost se javlja kao
posledica sadržaja radioaktivnih elemenata u mineralima. Poznavajući
brzinu raspadanja određenih radioaktivnih elemenata, može se izračunati
starost minerala, tj. starost stene u kojoj se ovaj mineral nalazi.

          FIZIOLOŠKE OSOBINE MINERALA
UKUS-karakterističan kod lako rastvorljivih minerala (halit-slan, silvin-gorko
slan).
MIRIS-se ponekad oslobađa kada ga izložimo trenju ili udaru (minerali
arsena-miris belog luka, gline-mirišu na amonijak, dok organska materija
prouzrokuje miris bitumija.
OPIP-može biti masan (talk i azbest) ili hladan (dobri provodnici).
                     POSTANAK MINERALA


magmatski ili pirogeni minerali-minerali koji nastaju kristalizacijom iz
magmatskog rastopa (kvarc, feldspati, liskuni i dr.).
pneumatolitski minerali-minerali koji nastaju iz magme koja je bogata
lakoisparljivim komponentama. Ovi minerali su zbog prisustva velike
količine vode, krupni i pravilnih formi (turmalin, beril, topaz).
hidrotermalni minerali-minerali koji nastaju iz toplih rastvora, kada se
gasovita komponenta magme kondenzuje na sniženim temperaturama u
nekim šupljinama i pukotinama.
hidatogeni minerali-minerali koji nastaju direktnim obaranjem iz hladnih
rastvora (sulfati, karbonati).
organogeni ili biogeni minerali-minerali koji nastaju podsredstvom
organizama.
metamorfni minerali-minerali koji dospeju u uslove povišenih pritisaka i
temperatura,može se dogoditi da prekristališu u nove minerale, stabilne u
novim uslovima.
                        SISTEMATIKA SILIKATA


SILIKATI
Soli silicijumovih kiselina su najvažniji petrogeni minerali. Osnovna
strukturna jedinica silikata je SiO4 je tetraedar, izgrađen od jednog atoma
(jona) silicijuma, oko kojeg se nalaze četiri atoma (jona) kiseonika. Znajući
da je jon kisonika dvovalentan, u ovakvoj strukturi postoje četiri slobodne
valence. Ovo omugućava vrlo različite kombinacije i stvaranje različitih
mineralnih vrsta. Prema rasporedu i načinu vezivanja, dele se na:
nezosilikati-(nezos-ostrvo), kod kojih su izdvojene SiO4 grupe međusobno
povezane preko drugih jonova (Fe, Mg, Ca). Ovakvi minerali su tvrdi, slabo
cepljivi (olivini, alumosilikati, granati):
sorosilikati-(soros-grupa), kod kojih   su   dva   SiO4   tetraedra   spojena
kiseonikovim jonom (beril, turmalin).




ciklosilikati-(kyklos-krug) kod kojih su 3, 4 ili 6 tetraedara povezani u
prstenove (velika tvrdina, srednja cepljivost).
inosilikati-(inos-traka), gde su tetraedri povezani u trake ili lance, savršene
cepljivosti, umerene tvrdine (amfiboli, pirokseni).
filosilikati-(fillon-list), tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni, imaju
savrđenu cepljivost, elastičnost, male tvrdine (liskuni, hlorit, talk, serpentini).
tektosilikati-(tekto-osnov,skelet), gde svaki jon kiseonika pripada dvema
tetraedrima. Najvažniji petrogeni minerali (kvarc, feldspati).
                           -idiohromatski bezbojan, alohromatski
hemijska formula: SiO2
                           različito obojen, kristališe romboedarski
klasa: silikati
podklasa: tektosilikati   -tvrdine 7, nema cepljivost, masnog sjaja,
grupa: kvarc              na pljosnima staklast
varijeteti:
                           -otporan na hemikalije (samo HF)
ametist citrin
morion roze kvarc          -nastaje u magmatskom stadijumu, u
gorski kristal             pneumatolitskoj i hidrotemalnoj fazi
                           -u     metamorfnim      stenama      nastaje
                           rekristalizacijom nekih SiO2 minerala
                           -u sedimentnom ciklusu         se   javlja   u
                           nanosima (otporan)




     gorski kristal                           gorski kristal
  ametist    citrin




roze kvarc   morion
sitnozrniji varijetet:
kalcedon (vlaknasti, fibrozni
agregat
ahat (kao ukrasni kamen)
opal (SiO2× nH2O)
-amorfan, bubrežastog oblika, iu vidu skrama
i prevlaka
-tvrdine 5,5-6,5
-krt, pokazuje školjkast prelom
-masne do smolaste sjajnosti
-u magmatskom ciklusu se javlja na nižim
temp. izlučivanjem iz hidrotermi
-u sedimentnom ciklusu nastaje raspadanjem
bazita i ultrabazita



                                  -obični opali
                                  -gejziriti
                                  -plemeniti opali
                                  -drvenasti opali
klasa: silikati                                          -tvrdina 6-6,5
 podklasa: tektosilikati                                 -cepljivost: jedna savršena,
                                                          druga slabije izražena
grupa: feldspati
                                                          -boja bezbojni do beli
podgrupa: kalijski feldspati
                                                          -sjajnost: staklasta
(K-alumosilikati)
plagioklasi
(Ca, Na-alumosilikati)




                                Kalijski feldspati:
                                ortoklas (monokliničan)
                                mikroklin (trikliničan)
                                sanidin (monokliničan)


    ortoklas                                                               mikroklin
sanidin-u izlivnim stenama, pravilnog
oblika, visokotemperaturan.




ortoklas- delimično uređena kristalna
rešetka, visokotemperaturan mineral,
alohromatski obojen crvenkasto ili
zelenkasto. Pod uticajem hidrotermi
prelazi u sericit, dok se u kori
raspadanja formiraju minerali glina.




mikroklin-uređena kristalna rešetka,
niskotemperaturan, jedini stabilan u
metamorfnim stenama.
plagioklasi:
albit (kiseli)
oligoklas (intermedijarni)
andezin (intermedijarni)
labrador (bazični)
bitovnit (bazični)
anortit (bazični)



                             albit




           oligoklas         anortit
-kristališu triklinično.


-česti polisintetički blizanci.


-intermedijarni plagioklasi su
često zonarni, centralni delovi
bazični, a periferni kiseliji.


-pod uticajem hidrotermi kiseli Pl
prelaze u sericit, dok bazični
prelaze u agregat epidota i
albita.


-pri površinskom raspadanju
bazični Pl se kalcitišu, a kiseli
prelaze u kaolinske minerale.
Grupa feldspatoida
-slična grupi feldspata, javljaju se u stenama bogatim alkalijama a
siromašnim silicijskom kiselinom u kojima nije bilo dovoljno SiO2 za
stvaranje feldspata.




             leucit                               nefelin
 klasa: silikati          muskovit K-liskun
 podklasa: filosilikati   biotit Mg,Fe-liskun
 grupa: liskuni           flogopit Mg-liskun
-cepljivost: savršena      lepidolit Li-liskun
-tvrdina: 2,5              paragonit Na-liskun
-sjajnost: sedefasta       cinvaldit Li,Fe-liskun
-kristališu monoklinično




         muskovit                   muskovit
•javlja se u pločastim agregatima, krupnih ljuspi (sitan-sericit).
•nastaje u magmatskom procesu,             u   pegmatitsko-pneumatolitskom
stadijumu i u hidrotermalnoj fazi.
•u metamorfnim stenama nastaje preobražajem glina.
•u kori raspadanja je otporan, koncentriše se u nanosima.
•koristi se kao izolacioni materijal.




            muskovit                                  muskovit
•javlja se u pločastim agregatima, ljuspama.
•nastaje u magmatskom procesu, u pegmatitsko-pneumatolitskom
stadijumu (bogatiji Fe).
•u metamorfnim stenama se javlja i u regionalnom i u kontaktnom
metamorfizmu.
•u prisustvu hidrotermi prelazi u hlorit.
•pri površinskom raspadanju gubi Fe i alkalije.




            biotit                                biotit
klasa: silikati                          -kristališu monoklinično

podklasa: filosilikati                   -cepljivost: savršena
                                          (neelastični)
grupa: hloriti
(hidratisani                              -tvrdina: 1,5-2,5
alumosilikati Mg i Fe)                    -sjajnost: staklasta




 •javljaju se pločastim, listastim i sitnoljuspastim agregatima.
 •u magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku
 količinu vode u magmi.
 •u metamorfnim procesima hlorit ase stvara na niskim temperaturama i
 pritiscima.
 •u hidrotermalnoj fazi se stvaraju na račun biotita, amfibola i piroksena.
 •pri površinskim uslovima raspadaju se i prelaze u minerale glina.
         hlorit




hlorit            hlorit
klasa: silikati
podklasa: filosilikati
grupa: serpentini (hidratisani silikati Mg)
antigorit (monokliničan), listast
hrizotil (monokliničan), vlaknast
serpofit (amorfan)
•nastaju preobražajem olivina i piroksena
•koristi se kao izolacioni i vatrostalni materijal
                                                     antigorit




                   hrizotil
                                                         hrizotil
hidratisani silikat Mg
-cepljivost: savršena (neelastičan)
-tvrdina: 1
-sjajnost: masna
-boja: belo do bledozelena
-nastaje na niskim i srednjim temperaturama i u
magmatskom i metamorfnom ciklusu.
-u hidrotermalnoj fazi nastaje preobražajem olivina   talk
i drugih Mg-silikata.
-koristi se u kozmetici i medicini.
klasa: silikati                          -tvrdina: 1-2
podklasa: filosilikati                   -sjajnost: sedefasta
grupa: gline                             -masan opip
kaolinit (triklinično)                    -boja: bela, ali usled primesa žut,
monmorijonit (monoklinično)               crvenkast (Fe), zelenkast do crn
                                          (organska materija).
                                          -nastaju    procesima      raspadanja
                                          feldspata i feldspatoida, kao i
                                          hidrotermalnom alteracijom stena.
kaolinit (hidratisani alumosilikat), u čijoj se kristalnoj rešetki joni silicijuma i
aluminijuma ne zamenjuju pojedinačno, već izgrađuju naizmenične slojeve.
Usled gustog pakovanja jona u rešetki, kod ovog minerala ne postoji
mogućnost infiltracije vode, pa kaolinit ne bubri i ne vrši izmenu jona.
monmorijonit (hidratisani alumosilikat sa Mg i Fe), u čijoj kristalnoj rešetki su
dva sloja izgrađena od SiO4 grupa, a između njih je sloj izgrađen od Al, Mg,
Fe jona. Između ovih paketa se nalaze slabo vezani molekuli vode, pa zbog
toga postoji sposobnost upijanja vode. Monmorijonit može povećati svoju
zapreminu (utrostručiti). Nastaje u alkalnoj sredini iz rastopa bogatih Na,
zemnoalkalijama i Fe. Alteracijom bazičnih i neutralnih tufova nastaju
bentoniti.
               kaolinit




monmorijonit              monmorijonit
klasa: silikati
                                           -tvrdina: 5-6
podklasa: inosilikati
                                           -sjajnost: staklasta do smolasta
grupa: amfiboli
                                           -boja: bela( ređe), zelena do crna
podgrupa:
                                           -nastaju pirogeno, pneumatolitski,
rombični    monoklinični                   hidrotermalno, kao i pri metamorfnim
                                           procesima.
antofilit   tremolit-aktinolitska serija
žedrit      hornblenda
             alkalni amfiboli




                                                           tremolit
               tremolit
            tremolit (hidratisani silikat Ca, Mg)
            •bele ili sive boje
            •redovan sastojak metamorfnih stena
            •u magmatskim stenama kao sekundaran
            mineral.
            •preobražajem prelazi u talk i serpentin
            •u uslovima površinskog raspadanja je
aktinolit   stabilan, ali se lako drobi.


            aktinolit (hidratisani silikat Ca, Mg, Fe)
            •zelene boje
            •nastaje preobražajem piroksena uz
            prisustvo vode, u uslovima kontaktnog i
            regionalnog metamorfizma.


aktinolit
hornblenda (hidratisani alumosilikat Ca, Mg, Fe)
-boja: zelena do crna
-cepljivost: savršena (ugao 124°)
-nastaje pirogeno, pneumatolitski.
-nastaje u metamorfnom ciklusu, na srednjim i
visokim temperaturama (kontaktni i regionalni
metamorfizam).
-u prisustvu hidrotermi prelazi u hlorit, epidot i
kalcit.                                                     hornblenda
-u površinskim uslovima prelazi u kalcit, limonit.




     hornblenda                                      hornblenda
klasa: silikati
podklasa: inosilikati
grupa: pirokseni
podgrupa:
rombični     monoklinični
enstatit     diopsidsko-
bronzit      hedenbergitska serija
                                                        enstatit
hipersten    augitska serija
             alkalni pirokseni



 ortopirokseni (izomorfne smeše silikata Mg i silikata Fe)
 •boja zavisi od sastava (od bele do tamnozelene).
 •tipični magmatski minerali, nastaju pirogeno.
 •dejstvom hidrotemi prelaze u serpentin.
        diopsid
                                                      hedenbergit


diopsid-hedenbergitska serija (izomorfne smeše, silikati Ca, Mg, Fe)
•nalaze se u metamorfnim stenama, retki minerali.
•nisu stabilni, raspadanjem daju kalcit, hidrokside Fe, opal i kalcedon.
augit (silikat sa Al, Ca, Mg, Fe)
•nastaje pirogeno
•nastaje pri kontaktnom a ređe regionalnom metamorfizmu
•augit sa malim sadržajem Fe, bronzano zelene boje i savršene
cepljivosti- dijalag
•u prisustvu hidrotermi prelaze u hlorit ili amfibole
•pri površinskom raspadanju prelaze u kalcit, kvarc, opal i okside
Fe.




                                                        augit
       augit
klasa: silikati                       •sjajnost: staklasta do smolasta
podklasa: nezosilikati (rombično)     •boja: zelena do crna
grupa: olivini                        •nastaju pirogeno.
forsterit (silikat Mg)                •nastaju u metamorfnom             ciklusu
fajalit (silikat Fe)                  (kontaktni metamorfizam).

•javljaju se u zrnastim agregatima,   •na niskim temperaturama prelaze u
nepravilnog oblika                    serpentin, ređe u talk.

•cepljivost slaba                     •pri površinskom raspadanju prelaze u
                                      limonit, opal.
•tvrdina 6-7
klasa: silikati               disten (alumosilikat), plave boje od Fe i Cr

podklasa: nezosilikati i      -tabličasti, izduženi kristali.
inosilikati                   -cepljivost savršena.
grupa: aluminijski silikati   -tvrdina od 4-7
disten (trikliničan)          -sjajnost staklasta do sedefasta.
silimanit (rombičan)          -tipičan metamorfni mineral,nastaje na niskim
andaluzit (rombičan)          temperaturama iz glinovitih sedimenata.
                              -pri alteraciji prelazi u sericit.
                              -u uslovima površinskog              raspadanja   se
                              koncentriše u nanosima.
silimanit (alumosilikat), sadrži do      andaluzit (alumosilikat), sadrži do
3%Fe2O3                                  3% Fe2O3 i do 7% MnO
-boja: bela, žućkasta ili zelenkasta.    -boja: bela, žućkast.
-igličasti kristali.                     -sjajnost: staklasta.
-sjajnost: staklasta do svilasta.        -tipičan  kontaktno     metamorfni
-cepljivost: savršena.                   mineral, može i u regionalnom

-tvrdina 6-7                             -dejstvom hidrotermi prelazi u
                                         sericit, a zagrevanjem u silimanit.
-tipičan metamorfni mineral
-alteracijom prelazi u minerale glina.




                silimanit                             andaluzit
klasa: silikati
                             -boja: zavisi od hemijskog sastava
podklasa: nezosilikati       (crvna, žućkasta, crna, bezbojna,
                             zelenkasta...)
grupa: granati (teseralno)
                             -u metamorfnim stenama (mogu u
pirop Mg-Al silikat
                             magmatskim).
almandin Fe-Al silikat
                             -pod uticajem hidrotermi prelaze u
spesartin Mn-Al silikat      hlorit i epidot.
uvarovit Ca-Cr silikat       -pri površinskom raspadanju su
                             stabilni, pa se koncentrišu u
grosular Ca-Al silikat
                             nanosima.
andradit Ca-Fe silikat




                                         almandin
             pirop
spesartin
            grosular




 andradit    uvarovit
klasa: silikati
                             epidot (hidratisani alumosilikat Ca, Fe)
podklasa: sorosilikati
                             -boja: žutozelena do crna.
grupa: epidotska
                             -cepljivost: savršena.
epidot (monokliničan)
                             -tvrdina: 6,5
coisit (rombičan)
                             -sjajnost: stalkasta.
coisit (alumosilikat Ca)     -nastaje sekundarno, preobražajem alumosilikata
-boja: sivoplava, plava      Fe, Mg.

-nastaje autometamorfozom    -nastaje i u magmatskom i u metamorfnom
bazičnih    plagioklasa  i   ciklusu.
dejstvom hidrotermi.         -otporan u uslovima površinskog raspadanja.




              epidot                                      epidot
klasa: silikati
                            beril (alumosilikat Be)
podklasa: ciklosilikati
                            -boja: plavičastozelena
beril (heksagonalan)
                            -tvrdina: 7,5-8
turmalin (romboedarski)
                            -nastaje u pegmatitima uz veliku količinu
                            lakoisparljivih komponenata.
                            -otporan pri raspadanju, ali           dugim
                            dejstvom vode prelazi u kaolinit.
                            -varijeteti smaragd (zelen) i rubin (plavi).




                          beril
 akvamarin




smaragd
turmalin (boro-alumosilikat Mg, Fe sa
sadržajem Ca, alkalija i vode
-boja: različita, zavisi od hemijskog sastava
( zelena, mrka, crna, bezbojana).
-tvrdina: 7-7,5
-ne pokazuje cepljivost.
-nastaje pneumatolitski.
-dejstvom hidrotermi prelazi u hlorit.
-pri površinskom raspadanju je otporan.
klasa: oksidi i hidroksidi             magnetit ( oksid Fe2+)
podklasa: oksidi i hidroksidi gvožđa   -boja: crna, ogreb crn.
magnetit ( teseralan)                  -sjajnost: metalična.
hematit (heksagonalan)                 -ne pokazuje cepljivost.
limonit (amorfan)                      -tvrdina: 5,5-6,5
                                       -magnetičan
                                       -nastaje magmatski, hidrotermalno i
                                       hidatogeno.
                                       -pri  površinskom     raspadanju    je
                                       otporan, pa gradi magnetitske nanose.
                                       -u površinskim uslovima, uz dugo
                                       prisustvo pirita, prelazi u limonit i
                                       hematit.




             magnetit
hematit (oksid Fe3+)              limonit (hidroksid Fe)
-ljuspasti agregati               -javlja se u vidu skrama, prevlaka,
                                  zemljastih i bubrežastih agregata.
-boja: crvena, siva i crna,
ogreb crven.                      -nastaje raspadanjem svih minerala
                                  sa Fe.
-sjajnost: metalična.
                                  -u uslovima površinskog raspadanja
-tvrdina: 6
                                  je svuda prisutan ( u većim
-nastaje u svim ciklusima.        koncentracijama predstavlja rudu
                                  gvožđa).
-raspadanjem prelazi u limonit.




              hematit                         limonit
                         korund (oksid Al)
                         -boja: bezbojan, varijeteti safir (plav) i rubin
klasa: oksidi i
                         (crven)
hidroksidi
                         -tvrdina: 9
podklasa: oksidi i
hidroksidi aluminijuma   -ne pokazuje cepljivost.
korund                   -sjajnost: staklasta.
boksitni minerali        -nastaje u magmatskom ciklusu, hidrotermalno.
                         -nastaje u metamorfnom ciklusu.
                         -otpran pri      površinskom   raspadanju     (u
                         nanosima).




       safir
        rubin                                      rubin


boksitni minerali (hidroksidi Al)
-osnovno sredstvo za dobijanje Al.
-nastaju površinskim raspadanjem karbonatnih stena (lateriti, terra
rossa).
-za razliku od glina, boksiti dodavanjem vode ne pokazuju
plastičnost.
                             kalcit (karbonat Ca)
klasa: karbonati
                             -boja: bezbojan, od primesa ružičast, žućkast, sivkast.
grupa: kalcitska
                             -sjajnost: staklasta.
kalcit (romboedarski)
                             -tvrdina: 3
dolomit (romboedarski)
                             -cepljivost: savršena (3 pravca).
                             -reaguje sa hladnom HCl.
                             -nastaje izlučivanjem iz voda pri padu temp. ili kada
                             biljke apsorbuju CO2
                             -u površinskim uslovima se rastvara i prelazi u
                             kalcijumhidrokarbonat.




                    kalcit                                  kalcit
dolomit (karbonat Ca, Mg)
-boja: bela.
-sjajnost: staklasta.
-cepljivost: savršena.
-tvrdina: 3,5-4
-rastvara se u toploj HCl
-postaje metasomatski (dejstvom Mg rastvora na
kalcijum karbonatne stene.                              kalcit
-ulazi u sastav sedimentnih i metamorfnih stena.
-gradi monomineralne stene i dolomitske
mermere.




                        dolomit                    dolomit
klasa: sulfati
                                 gips (hidratisani sulfat Ca)
gips (rombičan)
                                 -boja: bela, bezbojan (beli, sitnozrni varijetet
anhidrit (monokliničan)          alabaster)
                                 -sjajnost: staklasta.
anhidrit (sulfat Ca)             -cepljivost: savršena.
-boja: bela                      -tvrdina: 2
cepljivost: savršena.            -zagrevanjem gubi vodu i prelazi u anhidrit.
-sjajnost: sedefasta             -nastaje u sonim ležištima, kristalizacijom iz
-tvrdina: 3-3,5                  hladnih rastvora.

-nastaje hidatogeno              -sreće se u vidu konkrecija u laporcima glincima.




        gips (pustinjska ruža)                                  gips
klasa: haloidi
halit (kuhinjska so), NaCl
-teseralan
-javlja se u zrnastim agregatima.
-boja: bela, bezbojna, ružičasta ili zelenkasta.
-sjajnost: staklasta.
-cepljivost: savršena.
-ukus: slan
-nastaje kao mineral sonih ležišta.




       halit                                       halit
klasa: sulfidi
grupa: pirita
pirit (sulfid Fe)
-javlja se u tri strukturne modifikacije:
pirit-teseralan,            markasit-rombičan,
meljankovit- gel
-boja: mesinganožuta.                            pirit
-ogreb zelenkastocrn.
-sjajnost: metalična.
-ne pokazuje cepljivost.
-tvrdina: 6-6,5
-u uslovima površinskog raspadanja prelazi
u limonit, kada oslobađa sumpornu kiselinu
koja izbeljuje stene.
klasa: elementi              dijamant (elementarni C)
dijamant (teseralan)         -boja: bezbojan, različito obojen.
grafit (heksagonalan)        -sjajnost: dijamantska.
samorodni sumpor (rombičan   -tvrdina: 10
                             -cepljivost: savršena.
                             -nastaje u magmatskom ciklusu.
                             - koristi se u juvelirstvu i za krunice za
                             brušenje.
              grafit
              -javlja se u ljuspastim agregatima
              -boja: crna.
              -sjajnost: metalična.
              -tvrdina: 1-2
              -cepljivost: savršena.
              -nastaje metamorfozom organske materije u
dijamant      sedimentima.



           samorodni sumpor
           -javlja se u vidu skrama i
           prevlaka
           -boja: žuta
           -tvrdina: mala
           -nastaje oko solfatara i
           termalnih vrela, kao i
  grafit   organogeno.
                                                   sumpor

								
To top