Klasifikacija i sortiranje otpada

Document Sample
Klasifikacija i sortiranje otpada Powered By Docstoc
					Klasifikacija i sortiranje otpada
 Slavujević Bojan IN73/07
 Slavujević Branko IN74/07
 Đorđević Igor IN55/07
 Bradić Vladimir PM 119/07
 Marković Mirjana IN44/07
 Rosić Jelena PM86/07
 Otpad i upravljanje otpadom

• Pod otpadom se podrazumeva svaki
  materijal ili predmet koji nastaje u toku
  obavljanja proizvodne, uslužne ili druge
  delatnosti, predmeti isključeni iz upotrebe,
  kao i otpadne materije koje nastaju u
  potrošnji i koje sa aspekta proizvođača,
  odnosno potrošača nisu za dalje
  korišćenje i moraju se odbaciti.
     Podela otpada

•   Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa
    aspekta zaštite životne sredine Republike Srbije i isključivo je rezultat
    neadekvatnog stava društva prema otpadu. On se prvi put javio u periodu ubrzane
    industrijalizacije zemlje, koga je pratila realna opasnost od iscrpljivanja nekih
    strateških resursa u vrlo kratkom vremenskom periodu i progresivni rast ukupne
    količine svih vrsta čvrstog otpada. Ta dešavanja nije pratila odgovarajuća politika
    zaštite životne sredine.

Otpad se deli na više načina:
• Prema sastavu,
• Prema mestu nastanka,
• Prema toksičnosti.
Opasan otpad     Otpad koji ima bar jedno od svojstava koje ga čine opasnim
                 (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je
                 peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u
                 kontaktu sa vazduhom oslobađa zapaljive gasove, u kontaktu sa
                 vazduhom ili vodom oslobađa otrovne supstance, sadrži toksične
                 supstance sa odloženim hroničnim delovanjem, kao i ekotoksične
                 karakteristike), kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan
                 opasan otpad.
Neopasan otpad   Otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.
Inertni otpad    Otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili
                 biološkim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi
                 način fizički ili hemijski reaguje.
Komunalni otpad         Otpad iz domaćinstava (kućni otpad) i komercijalni otpad,
                        odnosno otpad koji se sakuplja sa određene teritorijalne
                        celine, najčešće opštine, u skladu sa propisima i planovima
                        opštine
Kućni otpad             Otpad iz domaćinstava koji se svakodnevno sakuplja, kao i
                        posebno sakupljen opasan otpad iz domaćinstava, kabasti
                        otpad, baštenski otpad i sl;
Komercijalni otpad      Otpad koji nastaje u preduzećima, ustanovama i drugim
                        institucijama koje se u celini ili delimično bave trgovinom,
                        uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili
                        zabavom, osim otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada
Biodegradabilni otpad   Otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju,
                        kao što su hrana i baštenski otpad, papir, i karton
Ambalažni otpad         Svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se
                        iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev otpada nastalog u procesu
                        proizvodnje ambalaže
Industrijski otpad      Otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi
                        industrija, osim otpada iz rudnika i kamenoloma
     Upravljanje otpadom


•   Upravljanje otpadom predstavlja sprovođenje propisanih mera za postupanje sa
    otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, i odlaganja
    otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za
    upravljanje otpadom posle zatvaranja;
•   U Srbiji je praktično jedini način upravljanja otpadom odlaganje na lokalne
    deponije, koje, sa veoma malo izuzetaka, ne zadovoljavaju ni osnovne higijenske i
    tehničko-tehnološke uslove, a pored svega neka od postojećih odlagališta su
    praktično popunjena. U Srbiji je, prema postojećem stanju, vrlo malo deponija koje
    se mogu uključiti u sanitarne deponije. Integralni sistem upravljanja otpadom
    predstavlja niz delatnosti i aktivnosti koji podrazumeva:
• prevenciju nastajanja otpada,
• smanjenje količine otpada i njegovih opasnih karakteristika,
• tretman otpada,
• planiranje i kontrolu delatnosti i procesa upravljanja otpadom,
• transport otpada,
• uspostavljanje, rad, zatvaranje i održavanje postrojenja za tretman
otpada,
• monitoring,
• savetovanje i obrazovanje u vezi delatnosti i aktivnosti na
upravljanju otpadom
U cilju prevazilaženja navedenih problema u Nacionalnoj strategiji je
prikazano rešenje koje obuhvata formiranje mreže 5 vrsta infrastrukturnih
objekata na području Srbije u funkciji efikasnog upravljanja otpadom, koji
su prikazani u tabeli.


Vrsta objekta                                      Broj objekata

Regionalne sanitarne deponije                              29
Transfer stanice                                           44
Reciklažni centri                                          17
Centri za kompostiranje                                     7
Spalionice komunalnog otpada                                4
Deponija                     Specijalno projektovano mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod
                             površine zemlje gde se otpad konačno odlaže uključujući: interna mesta za
                             odlaganje (deponija gde proizvođač odlaže sopstveni otpad na mestu
                             nastanka), stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno
                             skladištenje otpada, osim transfer stanica i skladištenja otpada pre
                             tretmana ili ponovnog iskorišćenja (period kraći od tri godine) ili
                             skladištenja otpada pre odlaganja (period kraći od jedne godine).
Transfer stanica             Mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili
                             pretovara pre transporta na drugo mesto radi skladištenja, tretmana ili
                             odlaganja.
Reciklažni centar            Mesto gde se vrši ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom
                             procesu za prvobitnu namenu, organsku reciklažu ili drugu namenu, osim u
                             energetske svrhe
Centar za kompostiranje      Mesto gde se vrši tretman čvrstog organskog otpada pod dejstvom
                             mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod
                             kontrolisanim uslovima.
Spalionice komunalnog otpada Mesto gde se vrši proces spaljivanja (insineracije) otpada tj., kontrolisani
                             termički tretman otpada, sa ili bez iskorišćenja energije proizvedene
                             sagorevanjem u stacionarnom ili mobilnom postrojenju, a koji obuhvata i
                             pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi.
•   KUĆNI ČVRST OTPAD




•   Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva, građevinskog materijala,
    sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica.
•   Sa porastom stanovništva, promenom načina života i navika u ishrani količina otpada
    rasla je drastično i menjala svoju sadržinu.
•   Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog
    otpada, a 1997. godine već 48 miliona tona!
•   1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi, zbog nedostatka sredstava za prevoz
    otpada. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno, tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za
    piće. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u
    konzervama, aluminijumskim folijama, plastici i drugim nerazgradivim materijalima
    koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu
    plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje.
    Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se
    oslobađaju, kada se predmet baci!
•   Četiri glavne kategorije otpada:

•   1. Prirodni otpad - ostaci od obroka, povrće i voće, cveće, lišće

•   2. Otrovni otpad - stari lekovi, farbe i konzerve od farbi, motorno ulje i uljni filteri, sve
    hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve što ima baterije, đubriva i pesticidi, paste za
    obuću, toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se
    POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA!

•   3. Reciklažni otpad - papir, staklo, metali, plastika

•   4. Natopljen otpad, bolnički otpad - poput zavoja i odeće natopljene krvlju, uložaka i
    dr. telesnim tečnostima.
•   OTROVNI OTPAD




•   Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije.
•   Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične.
•   Rizični otpad ubija ljude, životinje i biljke, truje vodu, vazduh i zemljište.
•   Kućni rizičan otpad su stari lekovi, farbe i konzerve od farbi, motorno ulje i uljni filteri,
    sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve što ima baterije, đubriva i pesticidi, paste za
    obuću, toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti!
•   Ostalo u današnjem domu je takođe štetno, a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti.
•   Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim.
•   Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju, živa u
    termometrima meračima pritiska.
•   U industriji, glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala, hemije, papira,
    pesticida, boja za tkanine, rafinerije i fabrike gume.
•   Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema
    proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu, o
    čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa
    rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad. Takođe, sistem sa
    rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje
    kompletnu destrukciju opasnog otpada.
•   Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih
    frakcija u otpadu. Zahteva visoke temperature od 900 °C i više. Sa hemijskog
    stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje
    organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru, uz oslobađanje toplote.
•   Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u
    đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za reciklažu
    baš za ove proizvode (pr. u reciklažne centre za elektroniku, za motorno ulje, za
    sijalice, za baterije...)
•   Dakle postoji i zabrana, ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu, pa na
    deponiji ili ne daj Bože u prirodi, ispušta otrove koji kroz zemlju, vodu ili vazduh
    dospevaju do svih nas - i izazivaju rak....
•   Proizvodjač je dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište
    proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija. Obavezan je, takođe, da
    proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira, i koja čak ni kao otpad neće
    predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine.
•   Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani
    odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog, o načinu vraćanja i prikupljanja
    otpada, mogućim štetnim uticajima na okolinu, zdravlje i sigurnost ljudi.
•   RoHS - znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od
    istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances).
•   Zabranjena je upotreba Olova(Pb), žive(Hg), cadmiuma (Cd), šestovalentnog hroma
    (CrVI), polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE).

•   Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA!
•   INDUSTRIJSKI OTPAD




•   Industrijski otpad predstavlja svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom
    procesu . To je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi
    industrija, osim otpada iz rudnika i kamenoloma.
•   Količine i vrsta industrijskog otpada zavise od industrijske grane, vrste sirovina i
    preimenjene tehnologije. Znatne količine otpada nastaju i pri korišćenju
    energetskih sirovina, posebno fosilnih goriva (uglja, nafte i zemnog gasa).
•   Industrijski otpaci se dele na tečne i čvrste. Takođe ih možemo podeliti na:
    proizvodne otpatke (nastaju u procesu proizvodnje) i amortizacione (nastaju
    ispadanjem iz upotrebe različitih osnovnih sredstava u privredi, kao i predmeta
    čiroke potrošnje).
•   Industrijski otpad može biti INERTAN i OPASAN. Zato je selektovanje industrijskog
    otpada od izuzetne vaznosti.
•   Inertni industrijski otpad se posle izdvajanja određenih komponenti može odlagati i na
    komunalne deponije. On nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim
    promenama, ne rastvara se, ne sagoreva.
•   Inače, industrijski otpad se, kao i medicinski, smatra rizičnim jer sadrži otrovne materije.
    Rizični otpad ubija ljude, životinje i biljke, truje vodu, vazduh i zemlju.
•   U industriji glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala, hemije, papira, pesticida,
    boja, rafinerije, fabrike gume, farmaceutska i prehrambena industrija.
•   Selektovanje, odnosno sortiranje industrijskog otpada je od izuzetnog značaja zato što
    omogućava jednostavniju dalju preradu otpada (metala) koji se koriste kao legirajući
    elementi.
•   Selektovanje se sastoji u razdvajanju pomešane sekundarne sirovine na jednorodne metale ili
    grupe.
•   Selektovanje može da se vrši: ručno, mehanički ili korišćenjem peći za rastapanje. Sortiranje
    po vrsti se uglavnom sprovodi ručno Mehanizuju se one operacije gde se zahteva dobijanje
    sitnih komada, prosejavanje.
 Sortiranje otpada
• Sortiranje otpada se može vršiti na mestu
  nastajanja otpada ili na samim deponijama u
  postrojenjima za separaciju otpada.

• Kada se vrši separacija na samom mestu
  nastajanja potrebno je da građani u tome
  učestvuju, a u postrojenjima za separaciju
  radi kvalifikovano osoblje i koriste se
  specijalizovane mašine za separaciju.
  Deponija “Duboko”

• Sortiranje otpada na deponiji Duboko planirano je da se vrši u
  postrojenju za separaciju otpada. Taj metod u svetu se smatra
  zastarelim. Daleko je jeftinije da građani sami sortiraju otpad.
• Očekivani sastav otpada koji će se deponovati u 2010:
• Prognozirane količine otpada
• Procenti po vrsti otpada u Užicu su dati u donjoj tabeli.
• Selekcija otpada na izvoru je planirana ali još nije ostvarena.
  Planirano je da se odvaja samo papir/karton i PET ambalaža.
• Predlog linije za separaciju na deponiji Duboko:
•   Tehnološki postupak separacije komunalnog smeća započinje merenjem i istovarom smeća preko
    navozne rampe na uređaj za separaciju gde se vrši odvajanje frakcija ispod 50 mm i frakcija iznad
    50 mm.
•   Frakcije ispod 50 mm uglavnom sadrže šut, zemlju, pesak, bio masu i iste se transporterom
    odlažu u kontejnere smeštene u objektu.
•   Puni kontejneri se odvoze na deponiju i odlažu prema planu zapunjavanja. Uređaj za separaciju
    snabdeven je sistemom otprašivanja.
•   Frakcije iznad 50 mm transporterom se uvode u pogon za grubo sortiranje gde se u predviđene
    kontejnere odlažu: krupan šut, šiblje, mebl, dušeci, krupni metalni otpad i delovi nameštaja.
•   Kontejneri sa metalnim otpadom se odvoze u sabirni boks krupnog metalnog otpada gde se
    odlažu. Sadržaj kontejnera sa krupnim šutom, šibljem, travom se odlažu na deponiju.
•   Delovi nameštaja se odlažu u sabirni boks.
•   U pogonu za grubo sortiranje se vrši i izdvajanje kesa sa smećem koje se dalje transportuju
    transporterom u uređaj za otvaranje kesa.
•   Nakon grubog izdvajanja nabrojanih separata, ostatak smeća se transporterima transportuje u
    pogon za fino sortiranje na transporter gde se izdvaja: papir, staklo, metal, PET boce, plastična
    folija.
•   Papir, PET boce i plastična folija se kroz predviđene otvore ubacuju u boksove sa transporterima i
    transportuju na dalju pripremu.
•   Objekat za smeštaj sortirnih transportera i boksova snabdeven je uređajem za otprašivanje i
    dovod svežeg vazduha.
•   Papir se transportuje transporterom do transportera trgača, odakle se kosim transporterom
    ubacuje u horizontalnu automatsku hidrauličnu presu gde se vrši baliranje. Bale se odlažu na
    skladište.
•   Plastična folija se transporterom direktno ubacuje u horizontalnu automatsku hidrauličnu presu i
    balira, a PET boce transporterom prolaze fazu izdvajanja po boji i transporterom transportuju na
    baliranje. Gotove bale PET boca i plastične folije se odlažu na skladište.
•   Obe linije za baliranje, kao i sortirnica PET boca su smešteni u objektu balirnice.
•   Metal i staklo sakupljeni u kontejnerima se odvoze u pogon za fino sortiranje metala, odnosno u
    sabirni boks za staklo.
•   Plastične kese i njihov sadržaj nakon otvaranja transportuju se transporterom u uređaj za
    mehaničku separaciju gde se vrši odvajanje plastične folije i papira na transporter i transportuje u
    pogon za fino sortiranje na sortirni transporter. Ostatak smeća se transporterom prebacuje na
    transporter i dalje na sortirni transporter .
•     Izdvojene frakcije ispod 50 mm, transporterima odlažu se u kontejnere i odvoze na deponiju. Nakon izdvajanja
      upotrebljivih otpadaka u pogonu fine separacije, ostatak smeća se transporterom odlaže u kontejnere i odvozi na
      deponiju.
•     Sakupljeni metal se u pogonu za fino sortiranje metala na sortirnim transporterima razvrstava i odlaže u ručne
      samokipujuće mobilne kontejnere zapremine 500l i odlaže u predviđene boksove. Određene vrste obojenih metala
      se pre odlaganja baliraju hidrauličnom presom (Al limenke, električni provodnici, Al lim).
•     U sabirnom boksu osim skladištenja krupnog čeličnog otpada i auto karoserija, vršiće se i kasacija radi izdvajanja
      drugih vrednih metala (Al, Cu).
•     Obzirom da komunalna preduzeća povremeno sprovode akcije uklanjanja krupnog otpada iz domaćinstava (bela
      tehnika, nameštaj, dušeci, stare mašine i sl), u okviru kompleksa predviđen je sabirni boks za sortiranje istog.
      Iskoristivi sortirani otpaci se odlažu u predviđene boksove, a ostatak odvozi na deponiju.
•     Kontejneri u kojima se neiskorišćeno smeće odlaže na deponiju obavezno se peru pre postavljanja na svoje mesto
      u objektu.
•     Program separacije i primarne prerade otpadaka izdvojenih iz smeća, primenjena tehnologija i odgovarajuća
      oprema, ne predstavljaju opasnost u smislu dodatnog zagađenja životne sredine. Planirani pogon između ostalog
      ima i tu vrednost da u velikoj meri doprinosi zaštiti životne sredine:
– sva planirana oprema ima odgovarajući sistem zaštite(otprašivanje, zaštita o buke),
– prilikom pražnjenja kamiona smećara dolazi do prosipanja i ceđenja tečnosti iz komunalnog i ostalog otpada. Za tu
      svrhu predviđena je sabirna jama za procedne tečnosti i iste odvodi u postrojenje za tretman procednih tečnosti
      zajedno sa procednim i drenažnim otpadnim vodama iz tela deponije. U isti sistem se prihvataju i vode od pranja
      linije i pogona.
Sortranje otpada u zapadnoj Evropi
• U zavisnosti od državne uprave u određenim
  gradovima, postoji i separacija otpada na
  mestu nastajanja i na deponijama na linijama
  za separaciju. Ide se ka tome da se smanjuje
  broj deponija a da se najveći deo otpada
  iskoristi i reciklira, ili da se od njega dobije
  kompost i gas.
• Veliki napor se ulaže u edukaciju građana da
  pravilno sortiraju svoj otpad.
• Sistemi za sortiranje otpada se toliko razlikuju
  u zavisnosti od države ili grada da ih je
  nemoguće sve nabrojati.
• Nemci su praktično svetski šampioni u sortiranju
  otpada. U Nemačkoj je devedesetih godina
  uveden Green Dot - Dual sistem sortiranja
  otpada i za 18 meseci je morao da se primeni na
  82 miliona ljudi. Postoji pet frakcija za otpad:
• Na primer staklena ambalaža se može odneti
  direktno u “banku boca” i ubaciti u kontejner za
  belo, zeleno i braon staklo i time se izbegava
  sortiranje pa se staklo može direktno poslati u
  fabriku stakla.
• I za papir postoji poseban način selekcije. Odvajaju se
  novine, paketi ili sanitarni papir.
• U žuti kontejner se odvaja aluminijum, kompozitni
  materijali i plastična pakovanja. Naknadno se u
  postrojenju za sortiranje odvaja plastični otpad po
  vrstama.
• Posebno se odvaja organski otpad
• Peti kontejner je za ostali otpad
• Većina Nemaca sortira svoj otpad i taj broj se stalno povećava.
  Postignuto je to da je došlo do velikog razvoja postrojenja za
  reciklažu. Tako je npr. plastični otpad prikupljan u velikim
  količinama iako u tom trenutku nisu postojali dovoljni
  kapaciteti za preradu takvog otpada. Danas ti kapaciteti
  postoje zahvaljujući planiranju unapred.
• Troškove reciklaže snose zagađivači i industrija, međutim ta
  cena je iz godine u godinu sve niža zato što je sistem isplativiji i
  efikasniji.
• 2004. je reciklažom sačuvano 73,2 milijardi megadžula
  energije i sprečeno je ispuštanje 1,06 miliona tona CO2 u
  atmosferu.
• Naravno da postoje i
  problemi. Nije mali
  broj onih koji se žale na
  komplikovanu
  proceduru ili na izgled
  kontejnerskih “zidova”
  u Kelnu kao što se vidi
  na slici desno.
• U susednoj Hrvatskoj je u nekim gradovima već počeo da se primenjuje
    sistem primarne selekcije otpada
• PRIMARNA SELEKCIJA zasnovana na
- odvojenom sakupljanju papira i kartona na mestu nastajanja (poseban
    kontejner)
- odvojeno sakupljanje multimaterijala (posebni kontejner za flaše od stakla,
    flaše od razne vrste plastike, Alu-doze, plastike, svi metali), i na
    sakupljanje
- ukupnog ostalog komunalnog
otpada (postojeći kontejneri od 1100 lit).
• EDUKACUJA O SMANJENJU I SELEKCIJI OTPADA




• Vrlo bitna stvar za pravilnu selekciju i smanjenje količine otpada je
  konstantna edukacija ljudi. U razvijenim zemljama to se postiže na razne
  načine: od edukacije učenika u školama, raznih predavanja i seminara, pa
  do pravljenja stripova, filmova i igrica koje će biti dostupne što široj
  populaciji. Kod nas se još uvek veoma malo radi na edukaciji stanovništva
  tako da je svest o problemima odlaganja otpada na veoma niskom nivou.
•   Kako izbeći stvaranje otpada?
•   Ako imate vrt, organski otpad ( zeleni otpad iz vrta i kuhinje) ne bacajte u
    kantu, nego ga kompostirajte.
•   Namirnice kupujte po mogućnosti sveže i bez ambalaže.
•   Koristite platnenu torbu (ceger) ili mrežu, a ponuđenu plastičnu kesu
    ljubazno odbijte.
•   Napitke (mineralnu vodu, sokove, osvežavajuća pića, pivo, vino....) kupujte
    u povratnoj staklenoj ambalaži.
•   Izbegavajte proizvode zapakovane u malim obrocima. Njihova ambalaža
    (metalna, plastična) koju bacamo često je vrednija od samog proizvoda.
•   Ne služite se ni u izuzetnim prilikama (rođendani, zabave) plastičnim
    priborom za jelo, posuđem i čašama za jednokratnu upotrebu.
•   Koristite baterije (hemijske, upaljače...) koji se mogu ponovno puniti.
•   Koristite platnene maramice i ubruse. Ako kupujete papirnate, birajte
    proizvode od recikliranog papira. To važi i za sve ostale papirnate
    proizvode.
•   Izbegavajte kupovinu jeftinih (plastičnih) proizvoda, posebno igračaka, jer
    ih zbog kratkog veka trajanja s pravom možemo smatrati lepo
    zapakovanim smećem.
•   Nastojte kupovati proizvode dužeg veka trajanja, kao i one koje u slučaju
    kvara ne morate baciti nego možete popraviti.
•   Korišćenoj odeći i obući nije mesto u kanti za smeće. Raspitajte se kod
    Crvenog krsta ili drugih ustanova preuzimaju li korišćenu odeću i obuću.
•   Polovne, dobro očuvane predmete ustupite ili prodajte (besplatnim
    oglašavanjem)
Odvojeno prikupljanje po vrstama

Organski otpad čini nešto više od jedne trećine ukupnog otpada u kanti za smeće, a
sastoji se od kuhinjskih otpadaka (ostaci voća i povrća, ljuske jaja, ostaci kafe i čaja,
uvelo cveće...) otpadaka iz vrta (lišće, otpalo voće, sitno iseckano granje, korovi,
trava...)
Kompostiranje je najprihvatljiviji način zbrinjavanja organskog otpada. Kompostiranjem
se iz organskog otpada dobijaju vredne humusne tvari koje služe za obnovu i
poboljšanje kvaliteta tla.


Papir čini drugu trećinu sadržaja kanti za smeće. Recikliranjem starog papira štedi se
električna energija, voda i drvo.
Za proizvodnju 1 tone papira srednjeg kvaliteta mora se poseći dva stabla i potrošiti
240 000 l vode i 4700 kwh električne energije. Istu količinu papira možemo proizvesti
od starog papira uz utrošak 180 l vode i 2750 kwh električne energije.


Plastika u kanti za smeće poseban je problem. Recikliranje plastičnog otpada
komplikovano je i otežano raznovrsnošću plastičnih materijala. Zato je s ekološkog
stajališta najodgovornije izbegabvati korišćenje plastičnih proizvoda, naročito plastične
ambalaže. Plastična kesa ili boca u prirodi se razgrađuje 100-1000 godina. Stoga
plastičnu ambalažu koju ne možemo izbeći moramo svakako odvojeno prikupljati.
Staklo u kanti za otpatke vredna je sekundarna sirovina. Odvojenim prikupljanjem po
vrstama stakla i recikliranjem štede se sirovine i energija. Jedna povratna staklena
boca zamjenjuje 40 nepovratnih, što znači - 40 puta manji volumen otpada!


Metali se u mnogim gradovima i mestima otkupljuju već odavno. Organizovanim
odvojenim sakupljanjem bolje će se iskoristiti ove vredne sekundarne sirovine i sprečiti
njihovo rasipanje.


Opasni otpad čini samo mali deo ukupne mase otpadaka, ali predstavlja veliku
opasnost za okolinu. Tu spadaju: ostaci lekova, baterije i akumulatori, korišćeno
motorno ulje, pesticidi, herbicidi, ostaci boja i lakova, elektronski otpad...


Ostali otpad čini građevinski materijal, koža, auto-gume...On se takođe velikim delom
može reciklirati.
• PRIMARNA SELEKCIJA je zasnovana na:
- odvojenom sakupljanju papira i kartona na mestu nastajanja (poseban
    kontejner)
- odvojeno sakupljanje multimaterijala (posebni kontejner za flaše od stakla,
    flaše od razne vrste plastike, Alu-doze, plastike, svi metali)
- ukupnog ostalog komunalnog otpada.
• Primarna selekcija može biti organizovana u raznim oblicima i
    dimenzijama. Bez obzira na oblik i dimenziju ona je izuzetan oblik urbane
    edukacije i u tome je njena najveća vrednost. Odatle, i ne samo zbog toga,
    primarna selekcija se nameće kao imperativ i ona se može početi
    organizovati neposredno.
• To znači, međutim, temeljnu pripremu!
•   Primeri kanti za sortiranje otpada:

u zatvorenom (kancelarija, kuća)          na otvorenom
•   Primer kancelarije u Nemačkoj:

				
DOCUMENT INFO
Shared By:
Categories:
Tags:
Stats:
views:528
posted:3/13/2012
language:Croatian
pages:41