Priprema dece za polazak u skolu by 27306n3

VIEWS: 0 PAGES: 16

									Priprema dece za polazak u
          skolu




                    Nastavnik: Ružica
                    Milosavljević
1.   Kamenov, E.(2006): Vaspitno-obrazovni rad u pripremnoj grupi dečjeg
     vrtića, “Dragon”, Novi Sad.
2.   Misistarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Pravilnik o opštim
     osnovama predškolskog programa, BGD 2006.
3.   Šain Mara, Kako pripremiti dete za polazak u školu, Centar za
     predškolsko vaspitanje i obrazovanje, dečiji vrtić “Radost”, Prijedor,
     Banja Luka, 2001. god.
4.   Šain Mara, Sopstvenim iskustvom do znanja, ZUNS, Beograd 2005.
5.   Mitrović, M.: Mama i tat polaze u školu, Priručnik za roditelje budućih
     prvaka, Kreativni centar, BGD. 2000.
       Teme za seminarke radove
1.    Atmosfera u školi i predškolskoj ustanovi
2.    Vaspitanje dece za polazak u školu.
3.    Razlike između dva stupnja obrazovanja
4.    Diskontinuitet između predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja
5.    Mišljenja i stavovi učitelja prvih razreda o deci koja su pohađala vrtić
6.    Analiza pripremnog predškolskog programa
7.    Jaz između predškolskih ustanova i škole. Ko ga stvara?
8.    Saradnja predškolske ustanove i osnovne škole u pripremi dece za školu
9.    Motivaciona gotovost za polazak u školu
10.   Kultivisanje emocija i emocionalna gotovost za školu
11.   Pripremanje za školu
12.   Uloga igre u pripremanju dece za školu
13.   Intelektualna zrelost ili gotovost za školu
14.   Uloga vaspitača u igrama dece prpremne grupe
15.   Raniji polazak u školu? DA ili NE?
16.   Zrelost ili gotovost za školu-teorijski pristup
17.   Socijalna i emocionalna gotovost za polazak u školu
18.   Realizacija pripremnog predškolkog programa u mešovitim grupama
19.   Uključivanje romske dece u obrazovni sistem
20.   Emocionalno stanje deteta i polazak u školu
21.   Polazak u školu-nova faza detinjstva
22.   Grafomotoričke sposobnosti i savladavanje pisanja
23.   Razvoj mašte i priprema za školu
24.   Opšta i posebna priprema dece za školu
25.   Procena zrelosti za školu
26.   Poremećaj ponašanja u predškolskom dobu i njihov uticaj na ponašanje u
      školskom dobu
27.   Postojeća praksa procenjivanja spremnosti dece za polazak u školu
28.   Spremnost deteta za školu ili spremnost škole za dete?
     Polazak u školu(zrelost i gotovost)
    Zrelost se definiše kao nivo psihičkog i fizičkog razvoja koji će detetu omogućiti da
     obavi zahteve koji će mu biti postavljeni u školi
    Postoje dva aspekta zrelosti(gotovosti): Spremnost deteta za školu i spremnost
     škole da prihvati dete i olakša mu prelazak u novu sredinu
    Vrste gotovosti:
1)   Opšta gotovost: Tu dolaze do izražaja dečije mogućnosti, potrebe, motivi i nivo
     razvoja
2)   Specijalna gotovost: Akcenat je na posedovanju specijalnih znanja, veština i
     navika potrebnih za snalaženje u novoj sredini
3)   Fizička gotovost: Podrazumeva određeni nivo telesne razvijenosi i zdravlja,
     razvijenost fizičkih spsobnosti dece da prihvataju obaveze.
4)   Socijalna gotovost: Odnosi se na mogućnost sticanja specifičnih oblika
     ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza
5)   Emocionalna gotovost: Odnosi se na razvijanje samostalnosti, poverenja,
     samopouzdanja i emocijalne stabilnosti
6)   Intelektualna gotovost: Odnosi se na određeni nivo intelektualnih funkcija-
     opažanja, mišljenja, govora, pamćenja, mašte i sl.
7)   Motivaciona gotovost: Predstavlja formiranu unutrašnju potrebu za saznanjem
 Opšta i posebna priprema dece za
               školu
1.   Opšta priprema obuhvata osposobljavanje za dalji razvoj i obrazovanje
     koje se vrši kroz celokupnu delatnost dečijeg vrtića
2.   Posebna priprema obuhvata specijalnu pripremu dece u predškolskoj ili
     pripremnoj grupi dečijeg vrtića
    Posebna priprema je uža od opšte, manje važna i ne može predhoditi niti
     je zameniti
    One se ipak dopunjuju, konkretizuju i prepliću
    PROBLEM AKCELERACIJE(1982, 1983 kod nas je izvršen pomak sa 7-
     na 6 god, a u Nemačkoj se razmišljalo o početku školovanja sa 5 god.
    PRIPREMA DECE ZA PISANJE
    PRIPREMA DECE ZA ČITANJE
    KAKO RODITELJI MOGU DA POMOGNU U PRIPREMI DECE ZA
     ŠKOLU
    SARADNJA PREDŠKOLSKE USTANOVE I ŠKOLE
    TESTIRANJE DECE: OGRANIČENJA TESTOVA
       Kroz igru i učenje do škole
 Olakšavati deci polazak u školu kroz Program pripreme (osnove
  čitanja, pisanja, računanja, kroz igru i sl.)
 INTERDISCIPLINARNOST pripremanja dece za polazak u
  školu.
 Deca koja su pohađala vrtić postižu bolje rezultate u školi, a uz to:
 brže se adaptiraju, bolje pamte, paze, misle, slobodnija su u
  komunikaciji i sl.
 samostalnija su, sa više predznanja iz raznih oblasti, naviknuta na
  red, rad i bolje su im formirane kulturne i higijenske navike.
     Uloga ugre u pripremi za školu
Dete kroz igru dolazi do novih saznanja sopstvenim iskustvom
Za razvijanje sposobnosti logičkog mišljenja i zaključivanja
veoma su važne: didaktičke igre, igre mašte i uloga, igre sa
gotovim pravilima
Igrovni i radni listovi(funkcije: zanimljivi deci, motivišu decu,
omogućavaju vaspitaču da bolje upozna dečije sposobnosti,
svako dete napreduje sopstvenim tempom i sl.).
Šta su igrovni i radni listovi?(to je vrsta štampanih didaktičkih
igračaka i prvih “udžbenika” sa kojima se sreću predškolska
deca)
Koliko često koristiti radne listove?
              Priprema za pisanje
• Pisanje kao izuzetno složena psihofizička i motorička aktivnost i
  veština je sredstvo izražavanja i komunikacije i treba je dugo
  vežbati
• Pisanje zahteva misaonu aktivnost anilize i sinteze, uopštavanje,
  statičko opterećenje i mirno držanje pri samom pisanju
• Pokazatelj psihomotorne gotovosti za pisanje: nivo razvijenosti
  koordinacije pokreta, razvijenost mišljenja, opažanja, pažnje i sl.
• Razvijanje spretnosti ocenjivanja odoka
• Osposobljavanje dece za pisanje-redosled postupaka videti u
  knjizi E. Kamenova, Pripremni predškolski program, str. 335.
              Priprema za čitanje
• Šta je čitanje(definicija D. B. Eljkonjina)
• Vežbe za pripremu čitanja
• Metoda početnog čitanja D. B. Eljkonjina(E. K. str 346.)
• Redosled postupaka u osposobljavanju dece za čitanje
• Ako dete zna čitati, pisati i računati, ne znači da je spremno za
  polazak u školu
• Ako dete ne zna čitati, pisati i računati ne znači da nije spremno
  za polazak u školu
• Najvažnije je da dete poseduje nivo potrebne zrelosti za školsko
  učenje, tj. da je fizički intelektualneo govorno socijalno i
  emocionalno razvijeno
              Zrelost za školu
•   Motivacija za učenje
•   Emocionalna zrelost
•   Intelektualna zrelost
•   Govorna razvijenost i komunikativnost
•   Socijalna zrelost
   Procena zrelosti za polazak u
              školu
• Alfred Bine (francuski psiholog).
• Počeci testiranja spremnosti dece za školu
  vezuju se za A. Binea koji je prvi konstruisao
  skalu, tj. test za utvrđivanje spremnosti dece za
  školu
Šta znači biti spreman za školu, a šta za učenje?
• Istraživanja nam kazuju da postignuće koje
  ostvari na predškolskom testiranju je pod
  značajnim uticajem sredenskih faktora.
      Postijeća praksa procenjivanja
    spremnosti dece za polazak u školu
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
  Republike Srbije (stupio na snagu 25.05.2003. god, a
  dopunjen i izmenjen 5.06.2004. god.)
• Po ovom zakonu deca upisuju O.šk. ako će do
  početka školske god. (septembar) napuniti najmanje
  6,5 godina, a najviše 7,5 godina.
• Bitno je istaći: testovi su validni u rukam kompetetnih
  praktičara spremnih da vide više od brojeva ili koji, u
  najmanju ruku, koriste brojeve za razumevanje
  ispitanog deteta i na osnovu toga daju korisne
  preporuke
                   Zašto TZŠ ?
• Osnovni razlog nastajanja TZŠ-a je pomeranje polaska
  u prvi razred na šest godina
• Bine-Simonova skala, TIP-1 su koristili stručni
  saradnici za proveru spremnosti dece za polazak u šk.
• Ovaj test je konstruisan u vremenu kada su deca
  polazila sa sedam god. u školu.
• Zbog inkluzivnog obrazovanja koje podrazumeva
  uključivanje hendikepiranih i marginalizovanih grupa u
  redovni školsi sistem, test TIP-1 je morao biti
  prilagodjen ispitivanju tih grupa.
   SUBTESTOVI u TZŠ-u

1. Vizuelni rečnik
2. Informisanost
3. Vizuelna memorija
4. Slaganje kocaka
5. Šifra
            Preporuke za korigovanje
             ispitivačkih procedura
•    Ove preporuke se pominju u novijoj literaturi (Baron,
     2004.).
1.   Više podataka o socijalnom, zdravstvenom i
     razvojnom statusu dece
2.   Neophodno je temeljno ispitai detetovu
     komunikativnu kompetentnost
3.   Ispitivač mora imati razvijen osećaj za potencijalni
     uticaj kulturnih faktora na proces testiranja
4.   Kreirati instrumentarijum ,,osetljiv” na različitost u
     multikulturalnim društvima koja pretenduju da se
     prema svim članovima odnose na human način.

								
To top