Dragi prijatelji by 85QDFT

VIEWS: 83 PAGES: 319

									Kao mlad student glume, u povodu proslave dana
Svetog Save, govorio sam sedamdeset i neke, u maloj
sali Patrijar{ije, pred stotinak du{a molitvu
vojnika Bogoljuba Popovi}a.
Posle generalne probe diskretno mi pri|e, tada
jeromonah, gospodin Atanasije Jevti} i onako
mona{ki skromno ka`e mi:
''Ako dozvolite, mladi gospodine umetni~e, ja vam
se ne razumem mnogo u pozori{te, ali vas molim da
me saslu{ate. Mo`da }e vam biti od koristi, ne
zamerite. ''
I po~e:
''Dok govorite molitvu, gledate stalno u nebo {to
ne valja iz dva razloga.
Prvi je: ne vidimo vam te va{e krupne o~i, a
molitva je najpre u oku; a drugi: ako tra`imo
pogledom Boga, ne mora biti na nebu. Potra`ite ga,
i na}i }ete ga me|u ovim bo`jim ljudima koji su se
danas ovde okupili da zajedno sa svima nama ~uju
re~ u slavu na{eg svetog Save.''
I poslu{ah ga.
Danas, ponovo gledam u vas, u publiku, i
najavljujem najdra`eg gosta i jedinog koji na scenu
dolazi upravo iz vas, iz publike.
Ako u nekom vidim vrline bogo~oveka, onda ih vidim
upravo u njemu.
\or|e Marjanovi}!
(Tihomir Arsi}, glumac, na dobrotvornom koncertu
povodom po~etka izgradnje hrama Svetog Vasilija
Ostro{kog)


Dragi prijatelji!
Ovu knjigu, nazovite je monografijom, posve}ujem svima Vama
koji ste sve
ove godine bili uz mene, voleli me, bodrili. Svakom od Vas
koji ovo ~ita.
Ose}ao sam potrebu da za svoj sedamdeseti ro|endan,
ispri~am svom dugogodi{njem dragom prijatelju, Dimitriju-
Dikanu Pani}u, sve o sebi.
Da se to pribele`i bilo je potrebno mnogo vremena: posle
udara koji me je zadesio u Australiji, malo te`e i sporije
govorim i pi{em. I zato su Dikanu i meni pomagali brojni
tekstovi, radio i televizijske emisije gde se govorilo o
meni. Uveren sam da njihovi autori ne}e zameriti {to su se
na{li u ovoj knjizi.
Posebnu pomo} u tra`enju i odabiru materijala pru`ili su
nam moji dragi ''|okisti'', na ~elu sa ''Malom Radom''
I, na kraju – hvala Vam prijatelji za sve lepe trenutke koje
ste mi priredili, vole}i me.
Nadam se da }ete se mnogih tih trenutaka podsetiti ~itaju}i
''Moj `ivot''.
Uvek Va{
\or|e Marjanovi}
GLAVA PRVA


UMESTO UVODA


Pre dosta godina, novinari ''Prakti~ne `ene'', Aleksandar-
Sa{a Paji} i M.M. Tivi, objavili su ovaj, pomalo neobi~an
tekst o legendi na{e zabavne muzike. U njemu \or|e potpuno
otkriva svoju du{u:


USPEH NE PADA S NEBA
On je peva~ koji }e ostati zapam}en, jer je poku{avao i
uspevao da izvu~e iz nas topla ose}anja, iz nas, pomalo
otvrdlih u ovom svetu metala i brzine…
''Pa on uop{te nema glas!''… tvrdili su, nekada, mnogi za
\or|a Marjanovi}a, {to danas zvu~i – u najmanju ruku –
sme{no. Jer, pokazalo se da u slu~aju ovog peva~a, to {to
on nije bio jugoslovenski Benjamino \ilji – nije ni va`no.
Po~eo je pra}en ovacijama publike i `aokama muzi~kih
kriti~ara od kojih mnogi, sem nekoliko preslu{anih plo~a,
za sobom nisu imali ama ba{ ni{ta.
I danas na njegovim koncertima vladaju sli~ne euforije, a
onih `aoka – vi{e nema.
Kriti~ari su postali obrazovaniji i misaoniji. Uz to –
pobedila je fantasti~na upornost i vera u sebe, ovog, u
pravom smislu re~i, UMETNIKA.
Njega danas po{tuju i njegovi nekada{nji najo{triji
kriti~ari. Jer, ono {to je po{lo za rukom \or|u
Marjanovi}u, nije uspelo nikom drugom u istoriji na{e
popularne muzike.
Zove se \or|e Marjanovi}. Do fakulteta su ga zvali Kokan.
Ro|en je u Ku~evu, po zanimanju je estradni umetnik,
studirao je i apsolvirao farmaciju. O`enjen je Ruskinjom,
Eli, koja je diplomirala svetsku knji`evnost. Imaju dve
keri i sina.
Stanuju u Beogradu, u Milo{a Pocerca ulici, u sopstvenom
stanu veli~ine sto kvadrata.
Majku i oca nema. Majku, Gospavu, izgubio je kada je imao
devet meseci. Otac, Svetomir, in`enjer ekonomije, umro je u
73. godini. Odgajila ga je baka, o~eva majka, Stojanka,
onda baka-Tana i deda Milan.


SE]ANjA


''Kad mislim na detinjstvo – se}anja naviru. Nesre|ena, ali
lepa. Ku~evo, reka Pek, stari drveni most kojeg vi{e nema,
grad osnovne {kole i crkve koje su meni delovale orgomne, a
kada sam odrastao – male, ali lepe. Jedina njiva sa bunarom
u koji smo se sakrili kad su Nemci bombardovali Ku~evo. Voz
koji je prolazio pored babine ku}e. Tim vozom sam i{ao u
Po`arevac, u gimnaziju…
… Kad sam imao deset godina, otac se vratio iz
zarobljeni{tva. Mislim da je to najsre}niji trenutak iz tog
perioda.''
- A najtu`niji doga|aj?
'' Imao sam {est godina kad sam saznao da `ena koja me je
~uvala, odgajila,
vaspitavala, nije moja majka nego – baka! Sve do toga dana
zvao sam je mamom i bio ube|en da je ona to… Delovalo je to
na mene kao grom iz vedra neba. Tada su mi rekli da mi je
mama umrla… Baka je umrla kad sam imao osamnaest godina.
Prva ljubav? Bila je to naj~ednija i najlep{a. Zvala se
Zorica. Ljubav smo re{avali pogledima i ceduljicama. Bilo
je to na maloj maturi, u Po`arevcu. Uop{te, bio sam jako
zaljubljive prirode, ali uvek kad sam voleo, voleo sam
iskreno – dok sam voleo.
Svako voli onako kakav je ~ovek. Za mene voleti zna~i biti
iskren, jer ljubav koja nije iskrena, nije ni ljubav. Neki
ka`u da je ljubav egoizam. Mo`da je i tako. Jer, zaista,
ljubav uvek tra`imo i `elimo je, da bi NAMA bilo lepo. Niko
jo{ nije voleo zbog nekog drugog, a ne zbog sebe… Neki ka`u
– ljubav je seks. Jeste i to. Jer je seksualno slaganje
jedan od uslova trajnosti veze. Neki ka`u da je ljubav –
prijateljstvo. Ni oni ne gre{e. Ali, ljubav je i tra`enje
sebe…
… Lepo je kad voli{ i zbog toga pati{. Lepo je i kad si
ljubomoran, jer zna{ da ti je neko neophodan.
Ja vodim ljubav kroz `ivot i `ivot kroz ljubav!''
- Najlep{i do`ivljaj iz mladosti?
'' Moj prvi kontakt s filmom, kao statista u filmu dr Save
Popovi}a ''Svi na more''.
Bilo je to 1951. godine. I, tada sam mislio da su mi se
ostvarili svi de~a~ki snovi.
@eleo sam da budem glumac, ali tih studentskih dana nisam
polo`io prijemni za Pozori{nu akademiju. Tek kasnije sam je
upisao i zavr{io dve godine. Mislim da je to dovoljno za
ovaj moj posao, zajedno sa dve godine studiranja igre i
pantomime u Domu omladine. Zato sam, jo{ od prvih dana,
izgra|ivao svoj na~in pevanja, trudio se da svaka pesma
bude predstava za sebe, da ljudi ne slu{aju samo mene, ve}
i pla~u zajedno sa mnom, raduju se, vole, mrze…''
- A najtu`niji doga|aj iz tog perioda?
''Kada sam shvatio da sam usamljen i potpuno sam. Baku sam
izgubio, sestra se
udala i odselila u ^a~ak, a ja u Beogradu sam, bez stana…
Bilo je to 1953. Me|utim, to je sve brzo pro{lo, prebolelo
se i – sredilo.''
- Doga|aj koji vas je navi{e uzbudio?
'' Bilo je to na jednom od mnogobrojnih gostovanja u
Sovjetskom Savezu. Na
tekst jednog svog kolege, sovjetskog peva~a, uz pomo}
'Plavog ansambla', komponovao sam melodiju 'Balada
se}anja'. Prvi put sam je zapevao u Lenjingradu, 1. maja.
Publici smo najavili da je to skroman poklon sovjetskim
ljudima za dvadesetogodi{njicu pobede nad fa{izmom. Po
zavr{etku koncerta, tog prvog maja 1965, pri{ao mi je ~ovek
iz publike i ~estitaju}i mi, poklonio mi svoj orden koji je
dobio kao pre`iveli heroj lenjingradske blokade…


RAZMI[LjANjA
O domu i porodici?
- Dom, porodica i OTAD`BINA jesu tri najsvetije stvari u
ljudskom `ivotu.
Ljubavi?
- ''Nikad nije kasno da se ljubi strasno'' – to pevam i
mislim.
O braku?
- Uspeo brak je najlep{i `ivotni uspeh.
O `enama?
- ''@ena je `ena, otkad je sveta – nema `ene bez kvlaiteta''
– i to pevam i mislim.
O novcu?
Po onoj narodnoj: ''Dece i novca – nikad dovoljno''.
O starosti?
- Starost je lepa ako je mladost na putu do starosti
ostavila lep i uspe{an trag.
Najva`nije je da nikada ne bude po narodnoj: ''Pita}e te
starost – gde ti je bila mladost?!''


NE[TO SASVIM LI^NO


Boja koju volite?
''Crno i belo. Konkretne boje – kao i `ivot.''
Cvet?
''Svako poljsko cve}e.''
- Najdra`i film?
''Bulevar sumraka'', ''Rubljov'', ''Rajanova k}i''.
- Pozori{na predstava?
''Sumrak'', ''Balkanski {pijun''.
- Najdra`a knjiga?
''Dela Dostojevskog i [ekspira, zatim 'Mre{}enje {arana' i
'Vreme smrti' ''.
- Slikar?
''Mi}a Popovi}.''
- Najdra`i glumac?
''Zoran Radmilovi}.''
- Glumica?
''Milena Dravi}.''
Muzika koju volite?
''Zavisi od raspolo`enja.''
- Najdra`i peva~?
''@ak Brel.''
- Peva~ica?
''Barbra Strejsend.''
- Va{e godi{nje doba?
''Prole}e.''
- Kad ne biste `iveli u Beogradu – gde bi to bilo?
''Ku~evo, Ni{ ili Novi Sad.''
- Gledate li TV?
''Dosta.''
- Idete li u bioskop?
''Mogao bih do besvesti da sedim u zamra~enoj sali. Nemam
dovoljno
vremena, ali FEST ne propu{tam.''
- Pozori{te?
''Rado idem.''
- Idete li na koncerte?
''Da. Volim i klasi~nu i zabavnu muziku.''
- Hobi?
''Dok sam imao vremena, sakupljao sam marke, zna~ke i
knjige. Sad sam to
prepustio sinu.''
- Slobodno vreme?
''Sa porodicom.''
- Ko je vredan va{e pa`nje?
''Onaj ko je zaslu`i.''
- Koji vam je poklon najdra`i?
''Ne volim velike i skupe poklone. Drage su mi sitnice –
vezene maramice,
pisma… Ipak, najdra`i mi je prvi otisak moje prve plo~e
''Zvi`duk u osam'', koji sam dobio 1959. bez nalepnice,
samo sa potpisima drugara… Snimio sam nekoliko pesama za
Radio Beograd. Onda sam oti{ao na odslu`enje vojnog roka u
Ljubljanu. Odjednom, 30. oktobra 1959. na moj ro|endan,
stigla mi je long-plej plo~a. Ali, postavio se problem: u
vojsci nismo imali gramofon. Stra`ar me je nekako pustio u
grad i moj drug i ja smo PROSTO ANKETIRALI PROLAZNIKE: KO
IMA GRAMOFON. Najzad, jedna `ena nas pozva u ku}u i tu
pustismo plo~u, onako, bez etikete, verovatno prvi
primerak. Slu`ali smo svi pa`ljivo, stariji bra~ni par, moj
drug i ja. Na{i doma}ini bili su mi i prva publika i prva
kritika. Dopala im se plo~a, ali ja ipak nisam imao
hrabrosti da im ka`em da to ja pevam.''
- Va{ moto, geslo?
'' 'Kako zakuva{ – tako pokusa{' i 'Sami sebe upli}emo –
sami sebe
raspli}emo'. ''
- Va{a poruka mladima?
''Treba ceniti samo prave vrednosti, raditi – da bi se one
dostigle i prestigle, jer uspeh na pada sa neba.''
- Koje godine smatrate najlep{im?
''Svako doba ima svoje ~ari.''
- [ta je za vas najve}a nesre}a?
''Bolest i rat.''
- Verujete li u ljude?
''Da. I nekad je to mana, a nekad – vrlina.''
- Kad se ne biste vi{e bavili svojim poslom, {ta biste
radili?
''Svaki posao obavljao bih savesno, ali bih najsre}niji bio
da ostanem u svetu
umetnosti.''
- [ta je po vama hrabrost?
''@ivot.''
- [ta vas oplemenjuje?
''Dobra knjiga, lep film, po{teni ljudi.''
- Da li biste voleli da ne{to promenite kod sebe?
''Kakav sam – takav sam!''
- Jeste li spremni da se `rtvujete?
''Apsolutno.''
[ta je za vas najva`nije u `ivotu?
''Zdravlje, rad i po{tenje.''
- Kako donosite va`nije odluke?
''Volim da se konsultujem, onda se 'presli{am', pa sam
odlu~im.''
- Koji biste prirodni dar voleli da posedujete?
''Da umem bolje da pi{em.''
- Promena kojoj biste se najvi{e obradovali?
''Da nestane bede, tuge i jada, da sre}em samo sre}ne
ljude.''
- Da li se ne~eg pla{ite?
''Bespomo}nosti i bolesti.''
- [ta prezirete?
''La`, prevarante i gotovane.''
- Koje osobine cenite kod ~oveka?
''Iskrenost.''
- Koje gre{ke naj~e{}e pra{tate?
''Niko nije savr{en… Svi mi gre{imo.''
- [ta vas nervira?
''Nepo{tenje i nepo{tovanje.''
- [ta je za vas beda?
''Duhovna beda.''
- ko biste upotrebili ve}u sumu novca?
''Samo u humane svrhe.''
- [ta mo`e da vas iznervira?
''La`, prevrtljivosr, obmana…''
- Koju osobinu cenite kod `ena?
''Materinstvo, vernost, ljubav prema domu i porodici.''
- Koju manu toleri{ete kod `ena?
''Sve, sem neverstva.''
- Jeste li ljubomorna osoba?
''Jesam.''
- I, na kraju, da li vam je `ivot doneo vi{e od o~ekivanog?
''Potpuno sam zadovoljan.''




SE]ANjA


Iako bi bilo lepo da po~nem sa onim ve} ove{talim
romanti~nim kli{eom: dok ovo pi{em, prole}e izmi~e, ulazimo
u godi{nje doba puno sunca, lepote, mladosti… {to je, u
stvari, ta~no, jer sada, kada sam po~eo pisanje, po~etak je
jula... zaboravi}u to. Jer, simboli~no gledano, svi smo mi,
u~esnici ove pri~e o fenomenu zvanom \or|e Marjanovi},
duboko godinama za{li u pozniju jesen, pa takav po~etak,
ako posmatramo metafori~no, ne bi bio primeren stvarnosti.
Dakle, fenomen koji traje 50 godina od sedamdeset, koliko
}e \or|e - kontroverzna li~nost, bar kada je po~etak
njegove karijere u pitanju, ~ovek koji je do`iveo na
estradi sve ono ru`no ali i lepo koje jedan umetnik i
kulturni poslenik mo`e da do`ivi i jedini Jugosloven koji
je uvr{}en u poznatu muzi~ku enciklopediju ''Velikani
svetske zabavne muzike'' Viktora Klimpa - napuniti 30.
oktobra 2001. godine.
Imao sam to zadovoljstvo da sam u dru`enju sa njim proveo
bezmalo pedeset godina, {to je, opet, skoro jedan ljudski
vek. Naravno, puno toga smo zajedno do`iveli, ali nemojte
o~ekivati da }u ovom prilikom da otkrivam neke
senzacionalne doga|aje iz njegovog `ivota. Malo je toga {to
novinari nisu otkrili i pisali o njemu. Ipak, ima nekih
stvari koje nisu poznate, pa }u poku{ati da ih opi{em i
tako dopunim pri~u o njegovom `ivotu i radu. Jednostavno,
ovo pi{em tako {to }u slede}ih nekoliko dana sa njim da
razgovaram o zajedni~kim do`ivljajima. Prise}a}emo ih se, s
tim {to }e \or|e, s obzirom na hendikep u govoru, svoja
se}anja potkrepiti i ise~cima iz novina.
A toga ima stra{no mnogo. U jednoj sobi, u regalima, od
poda do plafona, na sva ~etiri zida, jedan do drugog, stoje
pore|ani klaseri slo`eni po datumima, u kojima se nalaze
napisi o njemu iz svih mogu}ih novina koje su izlazile ili
izlaze u Jugoslaviji. Onoj prethodnoj i sada{njoj.
*        *         *


Na po~etku prebiranja po se}anjima, obojica smo se setili
tre}eg ~lana na{e male dru`ine iz mladih dana, kasnije
poznatog novinara, Milana Mili}evi}a-Langa, na`alost
pokojnog, koji bi, da na svetu ima pravde, trebalo da bude
taj koji pi{e ovu knjigu.
Lango je dugo godina radio kao novinar u listu ''Ve~ernje
novosti'' gde je, kada se afirmisao,   vodio rubriku ''Klub
poznatih''. Po{to je bio, kako se to ka`e, umetni~ka du{a,
a i kretao se u svetu umetnika, njegov i \or|ev na~in
razmi{ljanja bili su bliski i mnogo puta bio je u prilici
da mu da koristan savet.
Ina~e, nas trojica imali smo zajedni~ku slabu ta~ku. Bio je
to ~uveni Plavooki – Frenk Sinatra, kojeg smo sa
zadovoljstvom slu{ali i, naravno, gledali ga u svakom filmu
koji je do{ao u beogradske bioskope - uglavnom su to bile
muzi~ke melodrame - i po pravilu iz njih izlazili suznih
o~iju. Ovo pominjem stoga, {to smatram da su Marjanovi} i
Sinatra – Milord i Plavooki - dvojica interpretatora koji
imaju najbolju dikciju me|u peva~ima, a i zato {to je
Sinatra, na neki na~in, imao karijeru sli~nu \or|evoj. Ili
obrnuto, ako `elite. Iako ovakvo pore|enje deluje pomalo
pretenciozno, smatram ih kraljevima pesme. Bez obzira {to u
svetu tu titulu nosi Elvis Prisli.


NA[ PRVI NASTUP
Iako po~etak \or|eve karijere vezuju za dan prijema u
Udru`enje d`ez muzi~ara (ili za dan izlaska prve plo~e, pa
~ak i ''Opatije '60'' - kako neki kriti~ari ukazuju), za
mene je on karijeru overio jo{ 1954. godine kada je na
koncertu u Kru{evcu bio u prilici da brani svoj umetni~ki
integritet i odbrani ga, uzimaju}i publiku, onu istu koja
je do dana dana{njeg uz njega, za sudiju.
Ali, da po~nem od onog letnjeg dana 1954. godine kada smo
se nas dvojica upoznali.
Moj ro|ak, Tomislav Smiljani}, bavio se u to vreme glumom.
Bio je talentovan komi~ar i ve} je ''tezgario'', kako bi se
to onda reklo. U~estvovao je na raznim priredbama na koje
je i mene vodio da ih gledam. Znao sam da u Domu kulture
''Bra}a Stamenkovi}'' sa grupom ljudi kojima daske `ivot
zna~e, sprema program sa kojim bi trebalo da gostuju u
ve}im gradovima Srbije. Jednoga dana, do{ao je kod mene i
upitao da li bih hteo da sa njima sutra u podne krenem na
turneju, po{to im se pijanista razboleo, a nemaju zamenu.
Naravno, nije bilo {anse da to odbijem pa sam se sutra
pojavio u Domu kulture ''Bra}a Stamenkovi}'' gde sam se
upoznao sa u~esnicima programa. Pored moga ro|aka, rekoh,
komi~ara, tu su bili:   interpretatorka operetskih arija
(Na`alost ne mo`emo da joj se setimo prezimena. Znam samo
da je bilo nema~ko i da je stanovala u Kosovskoj ulici),
\or|e Marjanovi} koji je pevao zabavne melodije i dvojica
stepista, Toma i Mi}a. Prili~no revolucionaran program za
ono vreme. Za mene, tada 16-godi{njaka, sve je bilo novo,
zbunjuju}e. Ali, svi su bili sjajni i kao ljudi i kao
kolege. Dok sam sa primadonom, koja je imala notni
materijal, brzo re{io problem, kao i sa Tomom i Mi}om koji
su stepovali na poznate d`ez standarde, sa \or|em je bio
drugi slu~aj. Od notnog materijala bila je samo melodija
Marija Kinela ''Bez tebe'', pa se pojavio problem
repertoara. Ja sam na igrankama svirao uglavnom d`ez muziku
a \or|e je pevao na{e i italijanske {lagere. Ipak, bio je
veoma korektan. Po{to nismo imali mnogo vremena za probe,
dogovorili smo se da od {lagera, uz Kinelovu melodiju, peva
kompozicije   ''U raspolo`enju'', Glena Milera i ''Usamljeni
gau~o'' koju je na Radio Beogradu pevao Vojin Popovi} (sa
kojom je \or|e kasnije pro{ao na audiciji u Udru`enju d`ez
muzi~ara) i jo{ dva tada popularna {lagera iz San Rema.
Po{to je to bilo malo, odlu~io je da peva i romanse, {to }e
se pokazati kao pun pogodak.
Ostalo je na tome da se usput dogovaramo i dopunimo
repertoar.
I tako, stignemo u Kru{evac. Sala Doma armije rasprodata –
dolaze umetnici iz prestonice, a publika `eljna zabave. Svi
koji su bili prisutni na priredbi sigurno }e je se se}ati
do kraja `ivota
Prvi    deo    programa       pro{ao    je     sjajno.    Publika       je   bila
odu{evljena. Kako i ne bi. Te{ko da je do tada mogla da na
koncertima slu{a arije iz opereta i gleda stepovanje u`ivo.
Me|utim, bio sam iznena|en kako je primila \or|a. On je u
tom prvom delu, izme|u ostalog, otpevao romansu ''Ubla`i
nemir moj''. I pre toga, u publici se osetilo kome{anje
tokom njegovog nastupa. Ali, u toj melodiji potpuno je do
izra`aja      njegov   talenat    da     od    dramatskog     teksta     napravi
predstavu. Odjednom, u sred izvo|enja, vidim kako `ene vade
maramice i bri{u suze. Pola sale pla~e. Kao u filmu.
To je trebalo da bude kraj prvog dela. Ali, publika je
tra`ila jo{. Jedva smo ga zavr{ili, jer publika, prakti~no,
nije dala \or|u da iza|e sa bine.
U pauzi, dok smo se zadovoljni dogovarali o programu u
drugom delu, u garderobu je u{ao ~ovek srednjih godina.
Predstavio se kao partijski sekretar i jednostavno zatra`io
da prekinemo program. Ljutito je objasnio da je taj program
prozapadnja~ki i da mo`emo da se pakujemo. Svi su bili
zgranuti i zbunjeni. Oni koji du`e pamte, znaju kakve je
ingerencije imao ~ovek na takvom mestu. Ali, \or|e mu je
hladno pri{ao i rekao:
''Ja    sam    umetnik    i    mene    sa     scene   mo`e    da   otera     samo
publika! Recite njoj da prekidate koncert i za{to, ili }u
ja da joj ka`em!''
Po{to   je     sekretar   ostao        pri    svom    stavu   da   se    koncert
prekida i da mu ne pada na pamet da ne{to obja{njava, \or|e
se okrenuo i po{ao prema vratima.
Iza{ao je iz garderobe i krenuo na proscenijum. Mi smo
krenuli za njim. Iza{ao je ispred zavese i mi ~ujemo kako
publici     detaljno     obja{njava          {ta    se   de{ava.      Kada   ih   je
upitao da li su za to da se program nastavi ili prekine,
nastao     je    haos.   Nije      bilo       nikakve    {anse       da   prekinemo
program. Ta je shvatio i sekretar koji je, verovatno, po{to
je uradio ono {to mu je bila du`nost, napustio dvoranu.
Drugi      deo   je   protekao          u    \or|evoj     dominaciji.        Prosto
neverovatno. On je taj fluid, kojim je kasnije obja{njavana
njegova popularnost i kontakt sa publikom, nosio u sebi,
valjda, od ro|enja. Samo je trebalo biti u prilici da to
do|e do izra`aja.
Sada, kada razgovaramo o tom slu~aju, \or|e ka`e:
- Ni dan danas mi nije jasno odakle mi tolika hrabrost da
mu se na taj na~in suprotstavim. Ti si bio suvi{e mlad da
shvati{     situaciju,    ali      ja       sam   znao   {ta   sve    mo`e   da   se
dogodi. Ipak, ja bih i danas u takvoj situaciji postupio
isto. Jer, meni mo`e da sudi samo publika i niko drugi. Sav
svoj `ivot vezao sam za nju i porodicu. Ja sam pevao, i
peva}u, zbog publike. Dok god ona to `eli…
Ina~e, tog ~oveka sreo sam negde po~etkom {ezdesetih, kada
sam prvi put posle onog koncerta gostovao u Kru{evcu. Lepo
smo   se    pozdravili.      Sve    sa       zavr{ilo     na   onom:      takva   su
vremena bila.''
*            *           *
Posle turneje svako je oti{ao na svoju stranu. \or|e je
nastavio da nastupa na igrankama i zabavama i tako zara|uje
za `ivot. Povremeno smo se sretali, jer sam i ja svirao na
igrankama u gradu. Ipak, on je nakon prijema i Udru`enje
d`ez muzi~ara krenuo drugim putem i uzlaznom stazom. Ni{ta
vi{e nije moglo da ga zaustavi u prodoru na vrh.
DETINjSTVO
Logi~no je da smo tokom na{eg dugogodi{njeg dru`enja dosta
pri~ali i o svojim detinjstvima. Kako je moje neva`no,
ostaje da njegovim re~ima ispri~am ono {to se vremenom
slagalo u mozaik \or|evih se}anja o prole}u njegovog
`ivota:
''...Se}anje mi najdu`e dose`e do onih dana kada sam se kao
trogodi{njak kupao u Neresnici. Jednoga dana preko mosta je
pro{ao automobil iz koga je neko mahao. Ljudi su mu
otpozdravljali. Kasnije sam ~uo da je to bio kralj
Aleksandar. Ina~e, kao i svako dete bio sam nesta{an pa sam
tako, kada sam imao pet godina pao i slomio {aku da desnoj
ruci, poku{avaju}i da se pentram po drve}u. Ne{to kasnije,
pred polazak u {kolu, saznao sam jednu bolnu istinu. Bio
sam ube|en da je baka, koja me je ~uvala posle maj~ine
smrti, moja majka. Tako sam je i zvao. A onda, jednoga dana
kada je u kom{iluku neko umro, jedna devoj~ica mi rekla: 'I
tvoja mama je umrla.' Rasplakao sam se i posva|ao sa njom a
onda mi je baka to potvrdila. To saznanje je za mene bilo,
ako ne najte`i onda najbolniji trenutak u `ivotu...
...Iz pri~a sam saznao sve o mojoj majci. Ime joj je bilo
Gospava, a zvali su je Kosa, zbog guste crne kose koja je
krasila njenu glavu. Prvo radno mesto u~iteljice dobila je
u selu Ceremo{nja, pored Ku~eva. Ona i njena sestra, Caka,
do{le su iz Valjeva. Kada su silazile u Ku~evo da prime
platu, svi mladi mu{karci okretali su se za njma. Kosa je
lepo pevala i pisala pesme. Pre nego {to je napunila
devetnaest godina objavila ih je nekoliko u listu 'Venac'.
A onda je upoznala moga oca, Svetu, i ubrzo se udala za
njega. Rodila je moju sestru Ljilju i mene a potom umrla u
dvadeset drugoj godini `ivota. Imao sam tada devet meseci.
Moju majku u Ku~evu pamte po dobru i lepoti. I sada, kad
sretnu moju k}erku, Nevenu, zagledaju je i ka`u sa
divljenjem i po{tovanjem: 'Ista Gospava.'
Moj otac je u to vreme posedovao privatnu kreditnu banku,
hotel 'Rudnik', koji i danas postoji i veliku ku}u u koju
je doveo svoju suprugu, Kosu. Kada mi je majka umrla, otac
se je obesio od tuge. Na sre}u, stric Aleksa koji je
slu~ajno nai{ao, presekao je konopac i vratio ga u `ivot.
Dugo posle toga, otac nije imao volju da `ivi. Ipak, vreme
~ini svoje. Kasnije su ga naterali da se ponovo o`eni. Uzeo
je opet u~iteljicu, ali nas ona nije volela, pa smo Ljilja
i ja pre{li u manju ku}u kod babe i dede. Ona se nalazila
pored hotela 'Rudnik' koji je posle rata nacionalizovan i u
~ijoj je ba{ti bio sto za kojim je moj otac, i pre ali i
posle rata, sve do smrti, svakog dana u {est sati popodne
pio svoju gor~u kafu...
... Sestra Ljilja je starija od mene jedva godinu dana.
Ipak je ona bila moja za{titnica. Se}am se da je iz
ma}ehine kuhinje krala kola~e i davala ih meni. Obo`avamo
jedno drugo iako smo veoma razli~ite osobe. Ja sam miran,
ose}ajan, tu`an i lako ranjiv, a ona je jaka, velika, vi{e
de~ak nego devoj~ica. Jedino {to nam je zajedni~ko - to je
gusta crna kosa. Na majku.
Ljilja je ostala pokrovitelj ~itavog `ivota. Kao profesor
knji`evnosti u ^a~ku i Po`arevcu izvela je mnogo generacija
i na svakoj je ostavila svoj trag. De{avalo se da me momak
ili devojka zaustave na ulici, ali ne da mi tra`e autogram
ve} da mi saop{te kako im je knji`evnost predavala moja
sestra i da im je ostala u najboljem se}anju. To me je uvek
~inilo sre}nim...
... Kada nam je umrla majka, moja baka, Stojanka, koju su
svi zvali Tana, imala je 59 godina. Njena ljubav, koju je
tako obilato davala   i Ljilji i meni, nije dozvoljavala
sumnju u to da nam je ona prava majka. Se}am se da sam ipak
uo~avao neku razliku izme|u roditelja mojih vr{njaka i baka
Tane, ali tada nisam znao {ta je u pitanju, jer deca nemaju
ista merila za to kao stariji. Uostalom, dece se to malo
ti~e. Baka je no}u ~esto plakala jer je, saznao sam to
kasnije, krivila sebe {to u prvo vreme nije volela moju
majku i {to je svog sina odvra}ala od nje. Njoj je smetalo
{to je Kosa bila siroma{na ali i druk~ija od ostalih
devojaka. Kasnije ju je zavolela, jer ko je mogao da je ne
voli, ali to je kratko trajalo pa je baka smatrala da nije
imala dovoljno vremena da se iskupi za one prve dane. Zbog
toga je nas volela neizmernom ljubavlju.
Deda Milan, solunski ratnik, nosilac Albanske spomenice,
lepo je pevao. Verovatno sam peva~ki dar nasledio od njega.
Stavljao bi me u krilo i u~io pesmama: 'Vi{nji~ica rod
rodila', 'P{enice su klasale' i mnoge vojni~ke pesme iz
Prvog svetskog rata kao {to su 'Tamo daleko', 'Kre}e se
la|a francuska'…
Imao sam i pradedu, \or|a, po kome sam dobio ime i ve}
pomenutog dedu-strica, Aleksu, koji je tako|e imao Albansku
spomenicu. Tako sam rastao okru`en starim, dobrim i mudrim
ljudima koji su svaku nevolju do~ekivali re~ima: ''Moglo je
biti i gore.'' Od njih sam nau~io da ne zahtevam mnogo, da
~ekam, da budem zadovoljan i onim ~ime su druga deca
nezadovoljna...
... Na{e dvori{te bilo je travnata ravan na kojoj su rasle
najukusnije vo}ke: tre{nje, jabuke, kru{ke, dunje ali i
kom{ijska deca. Svi su dolazili da se kod nas igraju jer
nam je baka ~inila sve po volji. Davala nam je }ilime i
~ar{ave kada smo dobijali umetni~ki poriv i za`eleli da se
igramo pozori{ta, {to se meni ~esto de{avalo, koje smo
razapinjali izme|u drve}a ili preko konopca za su{enje
ve{a. Uz to, pekla je najukusnije kola~e. U pozori{tu smo
naj~e{}e prikazivali bajke 'Ba{-^elik' i 'Biber~e' u
sopstvenoj dramatizaciji, ali smo bili i musketari, i
akrobate u cirkusu, i ma|ioni~ari.
U dvori{tu imali smo i puno koko{aka, krava pa ~ak i konje.
Moj otac ih je voleo i ~esto prezao u kola. Meni je davao
uzde pa sam ja bio taj koji je vozio kola, {to me je ~inilo
veoma va`nim pred drugovima.
Ne mogu da se setim odakle je poticalo to {to me je u
jednom trenutku de~a{tva veoma uzbudilo i nateralo da
spremim predstavu. Da li je to bio film, pozori{ni komad
ili slika? U stvari, Ljilja je bila godinu dana odsutna.
'Gostovala' je kod tetke, Cake, u Loznici i odande donela
mnogo uzbudljivih pri~a. Jedna od njih bila je o do`ivljaju
koji se zvao 'Na maj~inom grobu'. Rekoh, ne se}am se da li
je to bio film, pozori{na predstava ili slika, tek ose}ao
sam da moram to da pro`ivim na svoj na~in. U svojoj glavi
zamislio sam scenu u kojoj de~ak, sam u sne`noj olujnoj
no}i, pla~e na humci svoje majke. Dugo sam na to mislio.
Taj de~ak sam postao ja i onda sam to morao da uradim. Sve
kao taj de~ak. Spremio sam predstavu. Do{li su ro|aci,
kom{ije, moji drugari i vr{njaci. Vladala je ti{ina dok sam
ja stvarno plakao nad starim drvenim koritom okrenutim
naopako, a zvi`duk imitirao vetar koji fiju~e i scena bila
pokrivena iscepkanim belim papiri}ima. Onda je zaplakala i
publika...
... Igrom sudbine, kad sam po{ao u {kolu, prva u~iteljica
bila mi je ma}eha. Mo`da zbog nje nisam odmah zavoleo
{kolu. To se desilo tek kad sam pre{ao kod Ruskinje,
Antonine ^ebutkijevi~. Nas dvoje smo se lepo slagali. Odmah
sam je zavoleo i sve je bilo lak{e. Mislim da sam i ja njoj
bio drag. Postao sam odli~an |ak a ljubav mi je i dalje
bila najpotrebnija stvar na svetu. Od nje sam rastao,
napredovao, postajao lep{i. Zbog u~iteljice sam po~eo mnogo
da ~itam ba{ kao {to sam zbog dede vrlo ~esto pevao i
`iveo zbog ljubavi moje bake.
Bio sam odli~an |ak, kao i kasnije u Po`arevcu gde sam
nastavio {kolovanje. Ali, to ve} pripada drugoj fazi mog
`ivota.''


*           *           *


U razgovoru, do{li smo do jedne epizode u \or|evom `ivotu
koja ga je, kako ka`e, nau~ila koliko je narodna poslovica:
''Ko ho}e ve}e, izgubi i ono iz vre}e'' – istinita.
Ovde moram da dodam kako mi ta pri~a i dan-danas izgleda
neverovatna jer, poznavaju}i \or|a, nisam u stanju da ga
zamislim    u   tom   polo`aju,   po{to   je   on   pored   svih   onih
osobina, koje su ga ~inile fenomenom, imao i tu osobinu da
se ve`e za osobu koju voli i sav joj se posveti. Zato u
njegovoj biografiji nema nijednog skandala te vrste. Ali, i
bogovi gre{e… Na gre{kama se i u~i…
A \or|e pri~a:
''No} se ve} bila spustila kad sam izi{ao u {etnju na obalu
Peka. Predeo
oko mene bio je ~aroban. Gore nebo, na~i~kano zvezdama, a
dole proti~e reka sa ~ije povr{ine duva blagi pocetarac,
tako slab i mekan, da mi jedva dodiruje lice. Iz malog
Ku~eva, utonulog u mrak, dopiru poslednji odjeci dana.
[etao sam satima du` obale, ose}aju}i sna`an zagrljaj tuge
zbog rastanka sa
voljenom devojkom. Zbog nje sam pobegao iz Beograda ovde u
Ku~evo da bih, u samo}i, poku{ao da na|em zaborav. Ose}anje
moje patnje bilo je {iroko kao nebo naki}eno zvezdama i
mirno kao reka koja je proticala pored mojih nogu.
Put me je vodio preko mosta na kome sam primetio siluetu
jedne `ene. Skoro svake no}i vi|ao sam je na tom mostu.
Stajala je satima, zami{ljena i odsutna, pogleda odlutalog
niz reku. Pu{ila je. Imala je dugu kosu boje zlata. Bila je
povisoka, lepo gra|ena. Za mene su ti njeni no}ni izlasci
na most bili pomalo misteriozni.
Pri{ao sam joj i upitao:
- Imate li {ibicu, gospo|ice?
Mlada `ena me je, okrenuv{i se prema meni, ~udno pogledala.
Izvadila je {ibicu i pru`ila mi je, posmatraju}i pa`ljivo
moje lice koje je sad mogla bolje da osmotri zahvaljuju}i
plamenu palidrvca. Vratila je {ibicu u ta{nu i rekla:
- Nisam gospo|ica!…
Tako smo po~eli razgovor iz koga sam brzo zaklju~io da se
mlada `ena nedavno rastala sa svojim mu`em. Bilo mi je
jasno   da    tu    ljubav    jo{     nije    prebolela.        Po{to   mi   je
'otvorila     srce',   po    izrazu      njenog    lica    i    po   pokretima,
mogao   sam    da   zaklju~im       da   je   to   za     nju   bilo    izvesno
olak{anje. Nije mogla da primeti da sam i ja do`iveo veliko
olak{anje zbog razgovora sa njom i uop{te zbog tog susreta
koji je usledio posle mnogih ~asova o~aja i samo}e.
Otpratio sam je do ku}e.
Na rastanku mi je rekla:
- Razgovoru nikad kraja, laku no}!
Posle toga je gotovo svake subote dolazila na vikend, kod
mene u Beograd.
Stanovao sam u jednoj tesnoj i sku~enoj devoja~koj sobi,
ispunjenoj          studentskim            skriptama,            ud`benicima,
fotografijama i omotima od gramofonskih plo~a. Te{ko sam
`iveo kao student: da bih zaradio neku paru, pevao sam po
omladinskim igrankama.
Ubrzo    sam    se     pomirio      i   sa    devojkom     zbog    koje    sam    bio
pobegao    u    Ku~evo.       Sa    njom      sam    provodio     ve}i    deo    svog
vremena, u~e}i u toj devoja~koj sobici, ili slu{aju}i sa
njom gramofonske plo~e. Me|utim, veza sa drugom `enom, onom
iz Ku~eva, stvorila je mali problem: subotom i nedeljom
trebalo je da budem sa njom, a ta dva dana u nedelji bila
su za moju devojku najlep{i dani, dani sve~anosti, dani
kada je `elela da bude pored mene.
Jedne subote, bilo je popodne, dok sam bio u mojoj sobici
sa damom iz Ku~eva – iznenada se na vratima pojavila moja
devojka! Bila je zaboravila svesku iz hemije. Nisam ~uo
zvonce    jer    je     ona    upravo        srela   mog   gazdu    dok    je    ovaj
izlazio iz stana. Do`iveo sam pravi {ok. Sve troje smo bili
nemi.    @eni     je    bilo     sve    jasno,       a   devojci   izgleda,       jo{
jasnije.
Sve troje oti{li smo na `elezni~ku stanicu da ispratimo
damu u Ku~evo. ^ak smo vrlo prijateljski razgovarali. Ali,
~im je voz i{~ezao – devojka mi je opet okrenula le|a.''
Ima jo{ ne{to veoma zanimljivo kada je \or|e u pitanju: kao
{to nije bilo skandala koji bi mu se pripisali kada su `ene
u pitanju, tako za ovih pedesetak godina nikada nisam ~uo
nijedan vic o njemu. A o drugim peva~ima ih je bilo...


ZVEZDA JE RO\ENA
A onda je do{ao taj famozni Ni{ i istorijski koncert na
letnjoj pozornici u Tvr|avi, na kome je na{a zabavna muzika
dobila    novog      mesiju     a   kulturolozi,         sociolozi,       pa    ~ak   i
politikolozi idealnu temu za magisterijume i doktorate. I
muzi~ki kriti~ari su profitirali. Od tog trenutka, svi oni
koji dan zapo~inju ustajanjem na levu nogu i kojima tih
dana treba neko kome }e ''lomiti kosti'', imali su de`urnog
u li~nosti – \or|a Marjanovi}a. A imali su o ~emu da pi{u.
On ''nije znao da peva'', ''nije imao glas'', ''distonirao
je'', ''pona{ao se nevaspitano na sceni – skidao je kaput'',
''imao kapitalisti~ke manire – bacao ga u publiku''…
A   publika?     Ona     nije    marila    za   njegove   kapute.    Ona   je
shvatila da im sa kaputima \or|e daje svoje srce i sebe
samog. Vra}ala mu je kapute zajedno sa - svojim srcima.
Uprkos svim kritikama, koje su nekada i{le i do neukusa
(ili mo`da ba{ zbog toga – pa mi smo inad`ijska nacija),
\or|evih obo`avalaca bilo je sve vi{e.
Naj~e{}e se pominjalo kako \or|e nema glas. Dosta sam puta
bio u situaciji da u dru{tvu ~ujem razne izmi{ljotine i
gluposti izre~ne o \or|u, ali nikada nisam reagovao da ne
bih   ljude    dovodio    u     nezgodnu    situaciju.    Ipak,     kada   je
njegov glas bio tema, uglavnom nisam mogao da se uzdr`im a
da ne uvu~em one koji su o tome ''kompetentno'' govorili u
pripremljenu varijantu: da li to va`i i za Luja Armstronga
i [arla Aznavura? Interesantno je da niko nikada nije imao
hrabrosti da ka`e kako ona dvojica nisu nikakvi peva~i jer
nemaju glas, i time odbrane svoje tvrdnje. Mnogo je lak{e
bacati se blatom na svog zemljaka, ~ak i bez argumenata.
A da argumenata kada je \or|ev glas u pitanju i nema, neka
poslu`i ova pri~a glumice Mirjane Nikoli}:
‘’Ta~no pre deset godina, u vreme dok sam jo{ bila dete,
dobila sam prvi autogram od \or|a. Se}am se kao da je ju~e
bilo: napisao mi je na svesci – ‘Maloj Mirjani, uz iskrene
`elje za uspeh u `ivotu - \or|e Marjanovi}’.
Od tada pa do danas, jo{ uvek nisam uspela da do tan~ina
odgonetnem tajnu njegovog fenomena. Jer, \or|e Marjanovi}
je jedini na{ peva~ koji u jugoslovenskoj zabavnoj muzici
predstavlja – epohu.
Mnogi    su    bili       skloni      da   njegov       vrtoglavi          uspeh    pripi{u
jedino \or|evom izgledu i {armu, ali nisu bili u pravu. U
to me je uverio jedan prizor koji mi nikada ne}e i{~eznuti
iz   se}anja:         na     \or|evom         solisti~kom           koncertu       u     Domu
sindikata,          pre    nekoliko        godina,          usred     koncerta,         jedan
~ovek, potpuno slep, sa belim {tapom u ruci i{ao je izme|u
redova     prema          bini    i     kao    u   transu           odu{evljen         vikao:
‘\or|e,\or|e!’
Bio je to fantasti~an prizor!
Zna~i,        deo     tajne        se      krije        i     u     \or|evom        tu`nom,
melanholi~nom glasu, koji izvire pravo iz njegovog srca.
Ljubitelji njegove               pesme     uvek    su       ose}ali    da    im    on    nudi
svoje srce na dlanu, da im sa svakom pesmom prosipa i deo
svoje du{e - kao izvorsku vodu!
Peva~, to je pre svega srce. Srce u glasu. Slu~aj \or|a
Marjanovi}a samo potvr|uje ovu istinu.
Zato njegov peva~ki vek jo{ uvek traje.’’
\or|e je o tome imao svoje mi{ljenje. Jednom prilikom, dok
smo se u jutarnje sate vozili pustim beogradskim ulicama,
dotakli       smo    tu     temu:       ''Dobar     i       jak     glas    imaju       tvoji
Kremanci ili moji Ku~evljani kada se dovikuju s brda na
brdo. Ali to ne zna~i da su oni vrsni peva~i. Melodija ima
i tekst. Do`ivljaj tog teksta i na~in na koji se on donese,
to je ono {to odlu~uje ko je dobar a ko lo{ izvo|a~. Mene
interesuje samo jedno: kako }e publika do`iveti ono {to joj
nudim.''
No, vratimo se na temu. Posle pomenutog koncerta u Ni{u,
koji \or|e, ali ni ostali izvo|a~i programa nikada ne}e
zaboraviti, kao ni ja onaj u Kru{evcu, Du{an Radan~evi},
{ef orkestra i ~ovek koji je osetio da se u \or|u krije
neki vulkan, imao je ozbiljan razgovor sa \or|em. Objasnio
mu je da je estrada hleb sa devet kora i nabrojao mu {ta ga
sve ~eka ako se odlu~i za karijeru peva~a. I jo{ mu je
napomenuo da u njemu ima ne{to {to drugi peva~i nemaju a
{to on ne mo`e da objasni, ali je siguran da \or|e mo`e da
postane veliki peva~.
Znamo, \or|e se odlu~io da nastavi s pevanjem.
Ova    pri~a    je    va`na    zbog    dve        anegdote    koje    mi   je
svojevremeno     ispri~ao      na{    dobar       zajedni~ki     prijatelj,
muzi~ar,    Mihailo    Ja}imovi},      koji       je   u   orkestru   Du{ana
Radan~evi}a svirao harmoniku.
Radan~evi} je bio odli~an menad`er i njegov orkestar je
mnogo radio na takozvanim ''socijalisti~kim slavama'' po
malim mestima u Srbiji. On je bio toliko opsednut \or|em i
ube|en da }e ovaj naraviti veliku karijeru da ga je nudio
svakom organizatoru. Naravno, organizatorima je bilo va`no
da se pojave poznata imena, pa im nije bilo ni na kraj
pameti da pla}aju nekom nepoznatom ''da se u~i za njihove
pare''.
Ali, Radan~evi} nije odustajao. Saop{tio bi organizatoru da
on dovodi \or|a Marjanovi}a o svom tro{ku. Pa, ako im se
dopadne njegovo pevanje, oni }e da plate, ako ne – nemaju tu
obavezu.
Interesantno je, pri~a Ja}imovi}, da se nije desilo da neko
nije platio \or|u honorar. Naprotiv. Po pravilu su slede}i
dolazak uslovljavali dolaskom ''onog mladog peva~a koji se
{eta kroz publiku dok peva''.
Slede}a anegdota pokazuje jednu od \or|evih osobina kojima
je    darivan   da   postane   to     {to    je    postao.    Strpljenje   i
neposredan kontakt sa publikom i obo`avaocima, koji je nas,
njegove prijatelje, dovodio do ludila, jer s njim nikada
niste mogli na vreme da stignete gde ste po{li. Ako ga bilo
ko zaustavi na ulici da tra`i autogram ili da ga pozdravi
(a to se redovno de{avalo), \or|e bi zastao i sa njim se
raspri~ao zaboraviv{i na sve ostalo. Ali, to je imalo za
posledicu     da       \or|e    nikada   nigde     nije     stizao   na   vreme.
De{avalo se da me pozove telefonom i ka`e da polazi po mene
u deset pre podne a stigne predve~e. I tako stalno i svuda.
Jedino na koncerte nije zaka{njavao. Mada je bilo retkih
izuzetaka, ali opravdanih.
 Tako   je    na       jednom    gostovanju   u    nekom     mestu   u    dubokoj
unutra{njosti, gde je i Bog rekao: laku no}, i odakle se
mogao vratiti samo kolima orkestra, jer autobusa ili voza
nije    bilo,      a    o   automobilima      da   i   ne    govorimo,     posle
priredbe ostao da razgovara sa publikom (tada jo{ nije bilo
obo`avalaca). Posle ~ekanja od jednog sata, Radan~evi} je
naredio {oferu da vozi za Beograd.
I tako je \or|e ostao u nedo|iji. Najbli`e mesto odakle je
mogao    da     se      vrati     u   Beograd,     bilo      je   udaljeno    20
kilometara.
Kada sam mu to ispri~ao setio se doga|aja.
- Ja se lepo raspri~ao, nisam obra}ao pa`nju na vreme i oni
me ostavili. Kako sam se vratio? Pa, nisam bio najsre}niji
{to sam morao jedan deo puta da pe{a~im po mrkloj no}i, a
drugi deo se truckam kolima koje su vukli volovi. Primio me
jedan seljak koji je i{ao na pijacu – objasnio mi je \or|e
svoj povratak ku}i.


PRVI BRAK: ZLATA
\or|eva peva~ka popularnost raste u Beogradu. Zabavlja se
za Zlatom Raki}, slu`benicom Radio Beograda i {ahistkinjom
''Crvene zvezde''. Ubrzo, njih dvoje se ven~avaju. ^ar{ija
je   dobila     jo{      jednu    temu   za   pre`vakavanje,         prijatelji
svakodnevno penjanje na sedmi sprat bez lifta dva do tri
puta     dnevno,         a    de`urni       ''Zamisli,     {ta       sam    ~ula      (~uo)''
priliku da se proslave tra~evima koji su se iz dana u dan
umno`avali. Zlati svaka ~ast. Mirno je prelazila preko svih
izmi{ljotina i uvreda, ~ine}i ono {to bi svaka supruga na
njenom     mestu            radila.    Uostalom,         neka       \or|e       ispri~a     taj
period svog `ivota:
-   Ma    kako         moj    brak     sa    Zlatom       izgledao         nenormalan        za
posmatra~e             sa     strane,        za    nas     je        to     bio       po{ten,
sentimentalan odnos! Mnogi su se ~udili za{to sam se uop{te
ven~ao sa njom. Ali – oni koji poznaju moje detinjstvo i
pro{lost, nisu bili toliko zapanjeni. Iskreno su verovali u
na{u ljubav.
[ta se sve pri~alo! I Zlati je smetala razlika u godinama.
Vi{e     no       meni,       iako    sam     ja   mla|i.       Kad        je    dala      svoj
pristanak,             postavila       je    uslov,       ta~nije          izglasali        smo
zajedni~ki         zakon:       onog     dana,     kad    se    u    bilo       kom   od    nas
promeni ne{to, du`ni smo da to jedno drugom ka`emo! I da se
razi|emo. Mirno, bez sva|a. Ba{ zbog tih specijalnih uslova
na{eg braka, mogli smo da `ivimo zajedno samo dotle, dok je
i   njoj      i    meni       lepo.     Nikakvo       trpljenje           nam    nije      bilo
potrebno.
A pri~e su se {irile, rasle. Govorilo se da je Zlata mene
stvorila, da je ona predratna milionerka, da me je spasla
bolesti.          Od    nje     su    ~ak,     napravili        –    direktora          Radio-
televizije         Beograd        koja      mene    forsira,         kupuje       cve}e      za
koncerte?!         Kakve       gluposti!       Niko      nije   znao        pravu     istinu,
tako obi~nu, ljudsku. Mi smo jedno drugo voleli i `iveli u
mirnom braku.
Kad god se upitam: da li mi je Zlata pomogla – odgovaram:
jeste! Smr}u moje babe koja me je odgajila, koju sam zvao
mama, izgubio sam sve. Odjednom sam se na{ao na ulicama
Beograda potpuno sam, prepu{ten sebi. Po~eo sam da pevam da
bih mogao da platim i ru~ak i ve~eru u studenstskoj menzi.
Tako je moralo da bude, jer je moj otac tada do`ivljavao
pravu       ekonomsku    krizu.      [kolovao       je    nas   troje     u    raznim
gradovima,      dok     je   on     bio    na   sasvim     ~etvrtom     mestu.     Sa
svojim skromnim prihodima nije mogao dugo izdr`ati. Jo{ kao
mali bio sam vrlo emotivan, ve~ito optere}en time {to majku
nisam imao! Uvek mi je nedostajalo ljubavi. Svesno ili ne,
bio sam dobro dete – da bih se dopao drugima, da bi me neko
pomilovao po kosi. Kad sam i bez babe ostao samo}a me je
potpuno dotukla. Postao sam jo{ vi{e osetljiv. Normalno,
kao i svi de~aci, imao sam ljubavi. Nisam imao para da
devojke vodim u bioskop ili pozori{te i bio sam ostavljan.
Ostajao - SAM.
Od pevanja po igrankama nije moglo da se `ivi. Ali, 1957.
pozvan sam na probno snimanje u Radio Beograd. Dobio sam
~ak    i    muzi~kog    pedagoga,         Branka    Pivni~kog.     Posle       godinu
dana       u~enja,   iza{ao       sam,    zajedno    sa    nekolicinom         mladih
peva~a, pred komisiju. Saslu{ali su na{e snimke i mene –
odbili! Kao beznade`an slu~aj! Eh, da nije bilo Pivni~kog!
Rekao im je: ''\or|e je retko talentovan mladi}. Ima ne{to
neobja{njivo u sebi i zato, ja ga uzimam na {kolovanje –
besplatno!''         Ljudi     iz    komisije       su     se   predomislili       i
pristali da i dalje pla}aju moje u~enje.
- Pre toga su te bukvalno sahranili kao peva~a!
-     Ta    struja    protiv      mene     i    dalje     je    aktivno       radila.
Onemogu}avali su mi snimanja, {ire}i famu da nemam glasa,
sluha, kako su to stru~no govorili: ne zna ~isto da peva i
konstantno distonira. Bio sam upla{en i stidljiv. Na svakom
snimanju, do kojeg sam te{ko dolazio, toliko sam drhtao da
me je ki~ma bolela. Tako sam jednog dana upoznao i Zlatu.
Bila je slu`benica Radio Beograda. Sretao sam je kad sam
dolazio      da    primim          honorare.          Polako,         na{e       poznanstvo          se
pretvorilo         u   prijateljstvo.             U    njoj          sam    na{ao       jednog       od
ljudi iz Radija, koji su me prijateljski gledali. Ne se}am
se kako se to divljenje prema njoj pretopilo u ljubav. Bio
sam    obi~an          mladi},       jednostavan,               nepoznat;              ona    mi     je
imponovala         ozbiljno{}u.           Mo`da        je       proradila         moja        sujeta.
Zamislite, osvojiti jednu tako va`nu damu! Zaljubio sam se.
Me|utim,         odbila      me     je    kad        sam    joj       ponudio          brak.       Zbog
razlike u godinama.
Tek kasnije, posle dve godine, pristala je, ven~ali smo se
1959. godine. Zlata mi je stvarno pomagala, ali me ni u kom
slu~aju nije ''stvorila''. Evo                         kakva je bila njena pomo}.
Za glavnog muzi~kog urednika Radio Beograda, 1958. godine,
do{ao je Ljubomir Koci}, ina~e Zlatin prijatelj. U jednom
razgovoru,         ona       mu    je    rekla         da       se     sa       mnom     zabavlja.
Zainteresovao se, jer je, kako se prisetio, ~uo neke moje
snimke i gledao me je i na koncertu. Primetio je ogromnu
razliku.         Kao    da    su    to    dva        peva~a.         Dok        onaj    na     sceni,
izvrsno      vlada        mikrofonom         i       publikom,             na    magnetofonskoj
traci je prepla{en i nesiguran. Zlata mu je ispri~ala o mom
strahu od studija. Pozvao me je. Naravno, oti{ao sam...
^ini mi se da me tako ne bi razumeo ni ro|eni otac. Rekao
je: ''\or|e, ube|en sam u tvoj talenat. Ja }u ti omogu}iti
da u studiju nedelju dana snima{ – neprekidno. Bez obzira da
li    je    to    dobro      ili    ne.     Jedna          }e    pesma          svakako       ispasti
odli~no.'' Bio sam presre}an; i danas mu hvala. Oslobodio
sam    se    straha.         Ve}    prvog       dana,       sa       orkestrom          Radoj~i}a,
snimio sam za svega sat i po dve kompozicije!
- Zar je to moglo bez Zlate?
- Na{ brak je tekao normalno. Ali, videv{i da sam prezauzet
pisanjem         tekstova,         probama       i    snimanjem,            htela        je    da    mi
nekako olak{a taj veliki posao. Povremeno je, znaju}i moje
termine,     pregovarala      sa       organizatorima,            {to     su        neki
proglasili    njenim    menad`erstvom.             Ne    sla`em    se.        Ako   mu`
pomogne `eni oko spremanja sobe, jer je ona prezauzeta, da
li je on bedinerka?! Pripremaju}i repertoar normalno je {to
sam ponekad pitao Zlatu {ta misli. Pa, bila mi je najbli`a,
draga osoba, do ~ijeg mi je ustiska bilo stalo.
- A korpe sa cve}em posle kocerata?
- Te pri~e su glupost! Samo jednom, Zlata mi je kupila
korpu i donela u garderobu Doma sindikata. Na{ao sam i
posvetu:    ''Svome    mu`u,      da     ga       podsetim    na    ono       {to     je
zaboravio''. Tog dana bila nam je godi{njica braka, a ja
sam to smetnuo s uma od uzbu|enja zbog koncerta...
... Kao umetnik, ~esto sam do`ivljavao krize. Od premora i
ve~itog naprezanja, pa i neprikladnih izmi{ljotina. Ipak,
najve}e    razo~arenje      do{lo      je    sa    saznanjem       da    ne    mo`emo
imati dece. Ja neizmerno volim de~urliju; bez njih za mene
`ivot nema smisla. Deca daju neku ~udnu snagu, `elju da
postoji{,    bori{    se.   Kad     ih      nema,       postaje    sve    ravno       do
Kosova.     Trudio    sam    se     da      prona|em       ne{to        {to    }e    me
inspirisati da stvarno `ivim; ne da `ivotarim. Shvatio sam
da je jedini izlaz – scena. Pretvorio sam se u ~oveka koji
se budi sa prvim reflektorom, `ivi dva sata i prestaje da
di{e po spu{tanju zavese.
- Publika ti se po{teno odu`ila!
- Ipak, ostao sam usamljen. Kako su tek izgledale beskrajno
duge no}i! Danju, prolaze}i kroz reku `ivota, kroz ljude,
okretao sam se za njima. Ne za lepim `enama! Za decom.
''Zlato, ja sam o~ajan'', rekao sam joj jedne jesenje no}i
1963. godine. Kad je i ona primetila moju izgubljenost,
nervozne pokrete, upitala je: ''Da li je u pitanju neka
`ena, nova ljubav?'' Rekao sam: ''Veruj mi, niko! Prosto
potreba    da    budem   sam.    Razvedimo     se''.   Nisam   joj     pri~ao
za{to to `elim, boje}i se da je ne povredim. Smirivala me
je   re~ima,     u   koje,      tad   sam    prvi   put    primetio,     nije
verovala. Rekla je da je to kriza, koja se de{ava i u
najboljem braku. Dodala je: ''Da
je neka `ena u pitanju, bila bih nemo}na. Protiv ljubavi se
ne mo`e boriti. A mi smo sre}ni, \or|e.''
]utao sam i hteo da verujem u njene re~i. Da sam imao
snage, viknuo bih: ''Ja ho}u da me sin ili k}i ~upaju za
kosu, da mi se penje na koleno, ka`e – tata!'' Snimao sam
plo~e namenjene deci. Ni to nije pomoglo.
Najgore – ba{ u to vreme, 1963. godine, do`ivljavao sam
najte`u umetni~ku krizu. Danima sam se mu~io: povu}i se ili
ne? Kako na}i snage i ostaviti pevanje. Dobio sam poziv za
gostovanje u Sovjetskom Savezu. Po{ao sam na turneju, kao
~ovek,    koji    dobrovoljno     ide   na    giljotinu.    Jer,   bio    sam
potpuno uveren da }u do`iveti neuspeh, da }e me to do te
mere dotu}i, da }u morati da se povu~em. U redu, \or|e,
rekao sam sebi. Kraj! Jednom i to do|e. Seo sam u voz i
po{ao na put koji mi je li~io na moj pogreb.


TONE PISAMA
U to vreme \or|e je bio vrhunska zvezda. Obaveze su se sve
vi{e gomilale i on, jednostavno, nije imao dovoljno vremena
da sve postigne. Pregovori, ugovori,                garderoba, putovanja,
koncerti, kontrola uplate honorara… sve je to tra`ilo mnogo
anga`ovanja. Naravno, Zlata mu je pomagala koliko je bilo u
njenoj mo}i, jer je i ona radila i imala svoje probleme. A
on je, pedantan, kakvim ga je Gospod dao, sve voleo da dr`i
pod kontrolom.
Ipak, pred jednim problemom morao je da ''polo`i oru`je''.
Re~ je o po{ti koju je dobijao. U po~etku, on se nekako
snalazio u uspevao da svaku po{iljku pro~ita, odgovori na
nju i po{alje sliku sa potpisom. Ali, kako je slava rasla,
pisama je bilo sve vi{e pa on sam fizi~ki nije mogao to da
odradi. Pomagali smo mu svi oko njega, me|utim ni to nije
bilo dovoljno. Bili smo presre}ni kada u jednom danu, a
po{tu je u d`akovima dobijao dva puta dnevno, stignu samo
tri-~etiri puna po{tanska d`aka. A bilo je dana, se}am se,
kada je dolazilo i po devet.
Uz to, problem je bio i ~injenica da je stanovao na sedmom
spratu, na Terazijama, u zgradi bez lifta, u jednosobnom
stanu. Zamislite kako to izgleda kada se na sedmi sprat
svakoga dana vuku ne ba{ laki d`akovi i napune sobu. Na
kraju je \or|e morao da ''prizna poraz''.
Po{to sam stanovao u blizini, na stotinak koraka od njega,
dogovorili smo se da organizujem kod sebe prijem po{te i sa
drugarima      pripremim       za    njega     ona   pisma     koja      treba    da
pro~ita i na njih odgovori, na ~emu je insistirao, od onih
u koja je trebalo samo staviti sliku sa njegovim potpisom.
I tu je bio nepopustljiv. Morali smo da znamo imena onih
kojima se {alje slika, kako bi na njoj napisao posvetu. To
je radio no}u. Sedeli smo nekad i do jutra, zavisno od
broja posveta, ali nikome nije bilo te{ko. I, niko nikada
nije   ni    pomislio    da     zatra`i      neki    honorar       od   \or|a.     To
dru`enje sa po{tarima trajalo je, bogami, nekoliko godina.
Sve    do     1964.     kada        su   taj    posao    preuzeli          ~lanovi
novoosnovanog       kluba     ''|okista''.            Dugo    sam       posle    toga
sanjao      kako   otvaram     pisma,     razvrstavam        ih,        adresiram,
pakujem i nosim na po{tu…
I jo{ ne{to. Ve}i broj tih pisama i danas postoji. \or|e ih
ljubomorno ~uva, po{tuju}i one koji su mu pomogli da se
popne na vrh i - postane legenda.
Ali, sve to bilo bi pod znakom pitanja da \or|e nije sazdan
od materijala od kojeg je bio sazdan. Ni{ta nije hteo da
prepusti       slu~aju.          Pored    svih    obaveza       koje   su       se    svakim
novim danom gomilale, on je uvek stizao da nau~i ne{to
novo. Pored redovnih odlazaka kod vrsnih pedagoga za glas:
najpre Branka Pivni~kog a kasnije i kod Anite Mezetove i
Stanoja      Jankovi}a,           on     je    upisao    Pozori{nu       akademiju          da
usavr{i svoj gluma~ki dar, pose}ivao je ~asove baleta da bi
postigao savr{enu koordinaciju pokreta, u~io je pantomimu,
usavr{avao dikciju… sve u cilju da pesmi doda i onu drugu
dimenziju. Scensku.
Naravno, po{to je to ionako nosio u sebi, nije mu bilo
te{ko    da     jedno       po     jedno       savladava    i    formira        sebe       kao
jedinstvenu pojavu na na{oj, i ne samo na{oj, estradi.
Uz sve to, njegova manijakalna osobina da sve {to uradi
bude savr{eno, nije mu dozvoljavala da bilo {ta otpeva a da
nije    do     tan~ina         prou~eno:        tekst,     melodija,        intonacija,
garderoba,          frizura,          svaki     pokret     na    sceni,         obra}anje
publici, bisovi… Te{ko ga je bilo, na primer, videti da
neku protestnu pesmu peva kada je elegantno obu~en.
Po{to     je        sam    sebi        pisao     tekstove,       mogao      je        da    ih
prilago|ava i odmah osmisli kako }e to izgledati na sceni.
Samo    je     po    sebi      razumljivo        da   je   to    radio      i    sa    tu|im
tekstovima - detaljno ih je studirao. Ali, to nije radio
kasnije,       kada       je     postao       slavan,    ve}    odmah,      na       po~etku
karijere.       Zato        se    i     pamti     njegov       zavr{etak        pesme       na
festivalu ''Opatija '60'', kada je, mimo svih pravila i
tada va`e}ih konvencija na festivalima, poslednje re~i u
melodiji ''Pesma raznosa~a mleka'' otpevao pi{u}i rukom u
vazduhu broj 86.
Zbog tog studioznog pristupa poslu koji je naglo zavoleo, a
koji je, u stvari, bio posao za koji je ro|en, nije nimalo
~udno da je na scenama kod nas, a naro~ito u Sovjetskom
Savezu osvajao publiku bez izuzetka. Evo kako mi o tome
pri~a divan ~ovek i prijatelj, \or|e Deba~, pijanista i
advokat:
''U ovom na{em svetu - bilo da je estrada u pitanju ili
pozori{te - va`i jedno zlatno pravilo. Ili vas publika
prima ili vas ne prima. U ovom drugom slu~aju mo`ete pro}i
sve {kole, mo`ete znati strahovito mnogo - ni{ta vam ne
vredi.
Za sre}u, \or|a je, od prvog dana kada se pojavio, svet
neverovatno primio. To je ono {to mi zovemo energijom koja
sa scene te~e u publiku i deluje na nju.
Kad je do{lo do pri~e da }emo da idemo u Sovjetski Savez,
na turneju, da dr`imo koncerte, iskreno govore}i, ja sam se
malo zbunio. Ko velim, {ta }emo mi tamo da radimo?
Me|utim, tokom pripremanja repertoara video sam da se ne{to
doga|a. \or|e je sve dobro prostudirao i jako se dobro
pripremio.
[ta se tamo doga|alo? Sovjetski peva~i su, u stvari, u
interpretaciji strahovito stati~no delovali, i nastup im je
bio vrlo blizu operskom.
Dolazi \or|e, kao oluja, i ru{i te standarde. Kompletno. Na
nekoliko na~ina.
Najpre - kombinuje muziku i pozori{te. Ono {to na sovjetsku
i rusku publiku strahovito deluje. Pronalazi jako sna`ne
tekstove. Nalazi ruske pesme. Ako peva na srpskom, onda pre
te pesme govori tekst na ruskom, koji je nekada ja~i i od
samog teksta pesme.
Zatim - izbor pesama. Ja moram da vas podsetim. Mla|i ne
znaju da je to vreme kada su rane od pro{log rata bile jo{
jako sve`e. Tako da su ratne teme imale strahovito dobru
publiku, izuzetno dobar odjek, pod uslovom da su izvedene
tako kako ih je on izvodio. S jedne strane pozori{te,
scena, sa druge strane sna`an tekst i jako dobra
interpretacija. Sve je to on imao.
Dalje - dok je govorio taj ruski tekst, moj kolega Petar
Sam i ja smo kao fon ispod njega, tiho svirali, jer nije
`eleo da njegov govorni nastup bude onako ex cathedra, da
se samo govori, nego da to bude u funkciji muzike. I –
totalno je zbunio celu rusku publiku. Mi uop{te nismo bili
svesni, niti nam je na kraj pameti bilo, da to {to je on
tada radio mo`e tako da pro|e, da sa time mo`e takav uspeh
da se postigne.
Ali, to i jeste dokaz da se profesionalnim odnosom prema
poslu i te{kim i upornim radom mo`e mnogo posti}i. Naravno,
u njegovom slu~aju treba uzeti u obzir i ono {to on nosi u
sebi, a {to nema svako.
Se}am se jedne pesme, na primer. Zvala se ''Meri''. To je
pesma u ''kantri'' stilu koju je on prepevao na ruski
jezik. U njoj se govori o vojniku koji se vra}a iz rata,
slep. Do~ekuju ga `ena i dete. Dete ga se boji jer ga nikad
nije videlo. \or|e je maestralno igrao tog slepog ~oveka od
momenta kada je okrenut prema nama po~eo da tra`i mikrofon,
tra`i dete po sceni. Dete be`i od njega, `ena pla~e... To
je toliko potresna scena... Da li mi verujete, kad se u
sali upalilo svetlo – a mi smo gostovali u salama kao {to je
''Lu`niki'' u Moskvi koja prima 15000 ljudi – cela sala
pla~e. Ta atmosfera ne mo`e da se objasni, mo`e samo da se
do`ivi. Posle toga, imali smo tretman koji, verujem, ni
tada niti posle, niko nije imao.''


DRUGI BRAK: ELI
I tako, u jednom trenutku, kada je 1963. godine do{lo do
zastoja        u       peva~koj   karijeri,              pozvan       je    na    svoje         prvo
gostovanje u Sovjetskom Savezu. \or|e je, uz sve {to se
de{avalo, pre`ivljavao i intimnu krizu o kojoj nam je malo
govorio (kasnije se ispostavilo da je u pitanju `elja da
postane otac), pa smo ga sa prili~no skepse otpratili na
put. Ali, da stvari budu jasne: nije on oti{ao nespreman.
To   ne    bi       bio    \or|e.    Dobro          se    on     pripremio           i    osmislio
program        kojim       je   `eleo      da       poku{a       da     osvoji           sovjetsku
publiku i povrati samopouzdanje. Problem je bio on sam i
njegova        kriza.      Kako     na    umetni~kom,            tako       i    na      privatnom
planu.     Na          sre}u,   pobedio        je    sebe.        U    Sovjetskom           Savezu
nastupio je onaj pravi \or|e koji je publiku digao na noge.
Posle tog gostovanja, vrata Sovjetskog Saveza bila su mu
{irom otvorena.
Ipak, bilo je vidljivo da se ne{to de{ava. I desilo se. Na
turneji po Sovjetskom Savezu, 1965. godine upoznao je Eli
Nikolajevnu, zaljubio se u nju i kada se vratio u Beograd
saop{tio        to       Zlati.   Uskoro        su        se   razveli.          A       onda    je,
septembra 1966. u Beograd stigla Eli sa malom Natalijom
koja      je    imala       devet    meseci.             Po{to    se       \or|ev         stan    na
Terazijama renovirao a moji roditelji nisu bili u Beogradu,
u dogovoru sa suprugom Mirjanom, predlo`io sam mu da prvih
petnaestak dana, dok se ne sna|u, odsednu kod nas. I tako
smo upoznali Eli. Bila je zbunjena. Nepoznati ljudi oko
nje, ku}a svakog dana puna ''|okista'' koji su dolazili da
vide   nju         i    k}erku,     na    ulici      gde       god     se       pojavi,         ljudi
prilaze,           pozdravljaju          je,    zagledaju             Nataliju           koja     se
bla`eno   sme{ka…   Nije   joj   bilo   lako.   Evo,   kako   je   ona
pri~ala o tome...
''... Ja sam sa Kavkaza, iz Stavropolja i zaista mi je
pravo ime Eli, skra}enica po junakinji jedne pesme koja je
bila popularna u vreme gra|anskog rata u [paniji. Moj mla|i
brat zove se Edik.
Otac mi je poginuo 1943, na frontu, kada su na{i prelazili
u op{tu ofanzivu protiv hitlerovaca. Bila sam odli~na
u~enica u srednjoj {koli i zbog toga dobila pove}anu
stipendiju, upisala se na Filolo{ki fakultet u Lenjingradu
i posle pet godina postala nastavnica ma|arskog i ruskog
jezika. Diplomski rad pripremala sam u Budimpe{ti i tamo su
mi ponudili da ostanem kao asistent, ali ja sam ve} ranije
po`elela ne{to drugo: mesto pratioca i tuma~a gostiju koji
dolaze na kra}e ili du`e vreme u Sovjetski Savez.
Treba li da ka`em da sam se pri kraju studija verila za
jednog kolegu? Izgledalo je da nas poslovi samo privremeno
razdvajaju. Svom zvanju tuma~a dodala sam i specijalnost
stru~nog vodi~a pola`u}i ispit u ~uvenoj galeriji
'Ermita`a'. To je bio moj svet, ali ne za dugo. Pozvao me
je rukovodilac na{e grupe i saop{tio:
- Spremi se, Eli, da putuje{ u Moskvu, a odatle dva meseca
po celoj zemlji sa grupom stranih muzi~ara. Ti }e{ se
brinuti za ma|arsku interpretatorku, Martu Bence, jer su u
grupi ve}inom Jugosloveni.
Znala sam za \or|a sa njegovog ranijeg gostovanja u
Lenjingradu. Malo je re}i da je bio popularan. Izazivao je
bu~no odu{evljenje me|u mladima i stekao op{te simpatije
starijih. U Moskvu sam stigla kasno uve~e, a grupa je
ujutro putovala dalje. Upoznala sam Martu Bence i zajedno
smo, posle doru~ka, u{le u autobus koji je ~ekao ispred
hotela da nas preveze do aerodroma. Svi su se okupili ali
autobus nije kretao. Propisno smo se smrzavali dok, posle
pola ~asa, nisam ljutito upitala {ofera:
- Koga ~ekamo?
- \or|a Marjanovi}a!
Kona~no se ljubimac Moskovljana pojavio u bundi , kao knez,
pra}en ogromnom masom. Sme{kao se i delio poljupce deluju}i
nekako nesvakida{nje. Okrenula sam glavu na drugu stranu
ose}aju}i da mi je on, jedini iz cele grupe, stran. Tek
kasnije smo se upoznali, a ja na kasnijim koncertima
shvatila kakav je on zapravo ~ovek. Pevao je tri puta
dnevno, prakti~no po nekoliko ~asova, i posle svakog
koncerta bio formalno polumrtav. Opru`en u garderobi,
poku{avao je da se osve`i. Jednom mi je rekao:
- Eli, moram da vam se izvinim {to uvek zaka{njavam! Ja se,
znate, tako te{ko budim i jo{ te`e rasanjujem posle
ovolikih napora..
Kasnije sam rekla vo|i grupe, funkcioneru 'Goskoncerta':
- Ko budi \or|a pre polaska?
- Niko. Za{to pita{?
- Zato {to zbog njega ~esto zaka{njavamo!
- A da li bi ti htela da se brine{ i za njega?
- Kako?
- Pa, da ga budi{!
Pristala sam i tako vi{e nismo zaka{njavali. Izuzev jednom…
\or|e je, zbog posebne brige doma}ina, uvek stanovao u
apartmanima. U{la sam na prstima u prvi mrak i tiho ga
zovnula nekoliko puta. Nije se budio i ja sam pri{la
krevetu. Kona~no je otvorio o~i. Nije ni{ta govorio.
Ispru`io je ruku i dohvatio moju.
- Eli… - pro{aptao je – Je li ve} vreme?
Zbunjena, povukla sam ruku i odgovorila:
- Va{ deo koncerta po~inje u sedam.
Ostali su bili oti{li i sa~ekala sam \or|a u restoranu.
Pri~ao mi je o
sebi, i – kao da je tugovao za ne~im. Nije to vi{e bio
ljubimac i razma`ena zvezda, ve} obi~an ~ovek, veoma
ose}ajan. Ne znam ni sam za{to, ali upitala sam ga:
- Jeste li o`enjeni, \or|e?
- Jesam, ali…
Sko~ila sam i oti{la da pozovem kola. Voze}i se do dvorane
u kojoj je odr`avan koncert, nismo progovorili ni re~i. Ali
kad se pribli`io vratima, \or|e je povikao:
- Ovde kao da ne{to nije u redu! Mora da smo zakasnili.
I jesmo, mojom krivicom. Previdela sam 'svega' dva ~asa i
pauza je ve}
trajala devedeset minuta. \or|e je odmah po`urio na scenu i
brzo umirio publiku, ali ja nisam mogla sebi da oprostim
toliku gre{ku. ^im je otpevao prvi deo svog repertoara,
do{ao je iza pozornice i poku{ao da me umiri:
- Ni{ta ne brinite, Eli! Rekao sam da smo zakasnili mojom
krivicom.
Po povratku u hotel, opet je seo pored mene:
- Svi iz trupe veruju da smo se zadr`ali zbog ne`nosti. Ako
ne}ete da ih
razo~aramo, mora}ete mi ubudu}e posve}ivati vi{e vremena.
- Ne {alite se, \or|e! – odgovorila sam jo{ uvek o~ajna. –
Svi znaju da imam verenika.
- Pa {ta? Niste primetili da vas gledam druk~ije nego na
po~etku.
- Opet se {alite!
Nije se {alio i dokazao je to kasnije na milion na~ina. ^ak
i kada je otputovao, njegova pisma nisu dozvoljavala da se
otreznim. Dugo sam se kolebala da li da mu priznam da ~ekam
njegovo dete. Znala sam da je to odlu~uju}i trenutak. Kad
je saznao on je, ka`e, zaplakao… Nata{a se rodila bez
njegovog prisustva, ali on je ve} ranije pisao o na{em
braku. Ni{ta nas vi{e nije moglo rastaviti: prvo je \or|e
doleteo u Lenjingrad da vidi Nata{u, a zatim smo nas dve
doputovale u Beograd.
*             *               *


Za \or|a po~inje novi `ivot. Pored svih obaveza koje je do
tada imao, sada je bio i otac, kome se uskoro rodila i
druga k}erka, Nevena, a potom i dugo `eljeni sin. Marko.
Srce mu je, najzad, bilo na mestu. Ispunio je svoj `ivotni
san.
Tih    godina,        pored   ve}    ustaljenih     festivala    u   Beogradu,
Opatiji i Zagrebu, pojavila su se dva nova: ''Pesma leta''
i ''Karavan prijateljstva''. To su bili putuju}i festivali
po ugledu na italijanski ''Kanta|iro''. Ovaj drugi bio je
zami{ljen kao konkurencija ''Pesmi leta'' koja je krenula
1967. godine i trajala do 1972. kada je politika ume{ala
prste u jedinu manifestaciju koja je nosila jugoslovensko
obele`je          i    ukinula       je.   Dakle,     festival       ''Karavan
prijateljstva'' odr`an je samo jednu godinu, 1968. i va`an
je za pri~u jer je u njemu u~estvovao i \or|e Marjanovi}.
Ja    sam    bio      jedan   od    ''{rafova''   u   organizaciji     ''Pesme
leta'', pa mi je bilo stalo da \or|e peva na tom festivalu.
Po{to 1967. nije mogao, jer je u~estvovao na turneji pod
nazivom ''Pesma gradova'' – na kojoj je, uzgred, pobedio sa
pesmom ''Jo{ samo jednu no}'' - koja se odr`avala u isto
vreme       kada      je   karavan     ''Pesma    leta   67''    putovao    po
Jugoslaviji, nagovarao sam \or|a da 1968. potpi{e ugovor.
- Ja sam ljudima iz ''Karavana prijateljstva'' obe}ao da }u
u~estvovati – rekao mi je \or|e. – Dao sam im re~. Trudim se
da je uvek odr`im. Ostavimo to za idu}u godinu.
Ipak,     s    obzirom      da    je     ''Karavan    prijateljstva''        i{ao
ranije,       na   kraju    je    pristao    da    u~estvuje     i   na   ''Pesmi
leta''.       Bilo   je    to    veoma   naporno     leto   za   njega,    ali   –
isplatilo se. Posle pobede na ''Karavanu prijateljstva'' sa
pesmom ''Svirajte, svirajte'', osvojio je drugo mesto na
''Pesmi leta 68'' sa pesmom ''Romana''.
Evo \or|eve pri~e kako je nastala ta pesma:
- Jo{ kao de~ak, u gimnaziji, zavoleo sam ''Ko{tanu''. To
je bila moja prva
ljubav, moj prvi san... Ne znam koliko sam puta pro~itao tu
knjigu, koliko sam puta sanjao tu vatrenu `enu... Pa ipak,
lik nikako nisam mogao da joj uhvatim, da ga dosanjam, da
ga do~aram... U mojim snovima, Ko{tana je bila vi{e pesma,
vi{e strast, vi{e lepota, nego `ena odre|enog lika.
Do{ao sam u Beograd na studije. Bezbroj puta prodavao sam
bonove studentske menze da bih, {irom Srbije, gledao
predstave ''Ko{tane''. Nijedna od tih Ko{tana nije bila ona
moja, ona iz de~a~kih snova.
Po~eo sam da pevam. I tada je Ko{tana bila sa mnom. Bila je
moja zvezda vodilja, ona mi je ukazivala pravi put i u~ila
me kako njime da hodam. Od nje sam nau~io kako treba voleti
svet, kako treba voleti umetnost, svoju pesmu, igru, kako
treba voleti do bezumlja, kako treba isklju~iti sve ostalo
oko sebe i iz sebe, kako treba pripadati samo njemu, tom
~udnom svetu muzike, od koga krv zna da uzavri kao kod
naj`e{}e strasti.
Isklju~io sam se iz svakodnevice. No}ima sam tra`io sebe,
pronalazio se i gubio u ve~itoj `elji da do|em do onog
pravog, ili da sasvim odem sa scene. @iveo sam od paljenja
reflektora do njihovog ga{enja, ve~ito napregnut, ve~ito u
`elji da dam jo{ vi{e...
Imao sam ljubavi, voleo sam, ali nikada i nikoga ne kao
Ko{tanu, kao pesmu...
A onda je do{la 1965. godina, koja me je savila da bi me
kasnije uzdigla jo{ vi{e. Pokleknuo sam pred ljubavlju,
prvi put sna`nijom od pesme. Bio sam spreman ~ak i pesme da
se odreknem, da bih se dao toj novoj ljubavi.
Sreo sam `ivu Ko{tanu. Ko{tanu moje ma{te. Onda kada sam
bio najzaljubljeniji, najsre}niji, onda kada sam ve} `iveo
na valovima svoje pesme i u zagrljajima svoje voljene,
do{la je Ko{tana: Rada Volj{aninova, prvakinja teatra
''Romen''.
Posle poslednjeg koncerta u Moskvi, priredio sam mali
koktel u svom apartmanu. Deo ansambla ''Teatra Romen'', sa
Radom i njenim suprugom Nikolajem, do{ao je na koktel. Tada
sam dobio jedan od najlep{ih komplimenata. Zadivljeni onim
{to sam davao na sceni, do{li su i kazali mi da sam ja prvi
~ovek koji peva du{om i krvlju naj~istijeg ciganskog
umetnika. Rada i Nikolaj pevali su nam do jutra. Oni su
jedno ~udno jedinstvo, jedan ~udan trougao: Rada, Nikolaj i
gitara. Nezamislivi su jedno bez drugog, oni su jedno,
celina uzvi{ena i svetla, ba{ kao i njihova muzika.
Rada nam je pevala. Sedeli smo na podu, kao pored ciganske
vatre, i plakali. Svi smo u tom ~asu bili Mitke, svi smo
imali iste suze, a razli~ite razloge, svako je imao svoju
Ko{tanu...
Ujutro u devet po{li smo na put. Rastali smo se sa Radom i
Nikolajem. Slede}ih 48 ~asova mislio sam samo na njih,
razmi{ljao sam kako da im se zahvalim na toj divnoj no}i,
kako da im se odu`im... Ne samo Radi, nego i Ko{tani koja
`ivi u njoj, mojoj Ko{tani iz detinjstva.
Pisao sam stihove... Radni naslov pesme bio je ''Ko{tana''.
Polako se ra|ala i melodija. Mesecima sam je oslu{kivao u
sebi da bih je, kada je ve} sasvim sazrela, zapevao 1968.
kao – ''Romanu''...
Da dodam jo{ dva podatka. Ta ''Romana''             je i danas jedna
od najpopularnijih zabavnih melodija kod nas i neki muzi~ki
stru~njaci smatraju da joj je mesto me|u najboljih deset
kompozicija napisanih na ovim prostorima. A vatri i strasti
koja izbija iz \or|eve interpretacije nije odolela ni
japanska peva~ica Miki Nakasone, koja je             ''Romanu'' ~ula
na poznatom muzi~kom festivalu u Sopotu i kasnije je
snimila sa tekstom na svom maternjem jeziku. (Uzgred, ni
tamo nije moglo bez skandala. Posle progla{enja pobednika,
ruski i bugarski predstavnici u `iriju, u znak protesta {to
je \or|e drugi, napustili su svoja mesta u `iriju po{to su,
zajedno sa publikom koja je dugo protestovala, smatrali da
je ''Romana'' pobednik festivala). Na jednom putovanju u
Japan, deset godina kasnije, \or|e se sreo sa japanskom
peva~icom. Ona je uprili~ila pojavljivljnje na televiziji i
njih dvoje su otpevali ''Romanu'' svako na svom jeziku.
Slede}ih godina \or|e je bio redovan u~esnik na ''Pesmi
leta'' na kojoj je 1970. godine pobedio sa pesmom ''Da mi
je ova pamet bila''.


*            *            *


\or|e je u me|uvremenu u Ku~evu, pored ku}e u kojoj je
`iveo   sa       bakom,       dedom   i   sestrom   Ljiljom,   i   ku}e
knji`evnika, Voje Marjanovi}a, svog brata po ocu, napravio
novu. Ne mnogo veliku, ali u duhu srpskog tradicionalnog
neimarstva. Dvori{te je veliko, puno raznog drve}a, sa dva
oraha na koje se kao dete peo. I sa - sedamdest kalemljenih
ru`a od kojih svaka nosi ime nekog svetskog velikana.
Ipak, kada do|e u Ku~evo, \or|e najve}i deo vremena provodi
u staroj ku}i koju je pretvorio u, nazovimo ga tako, li~ni
muzej. U toj ku}i od zemlje on nalazi svoj mir i se}anja. U
nju je smestio sve stvari vezane za detinjstvo i karijeru.
Pored stvari iz vremena kada su baba i deda bili `ivi, tu
su plo~e koje svojevremeno preslu{avao da bi odabrao pesme
koje }e pevati i koje }e ga proslaviti, klaseri sa ise~cima
iz novina, fotografije od malih nogu do dana{njih dana,
pisma koja su mu obo`avaoci slali, radio aparat koji je
kupio od prvog honorara,          razni predmeti i slike koje je
dobijao    od   svojih     po{tovalaca:    drvorezi   i   skulpture    sa
njegovim    likom,      bakrorezi,   kolekcije    po{tanskih    maraka,
zna~aka, privesaka… zatim pehari, plakete, satovi, uspomene
sa turneja po Sovjetskom Savezu… i mnogo sitnica koje ga
podse}aju na lepe i zna~ajne trenutke u `ivotu.
Kada je 1980. godine kupio kapetansku ku}u u Pr~anju, kod
Kotora,     zadirkivao sam ga da je to uradio kako bi imao
razlog da vozi no}u. Naime, mnogo je voleo no}nu vo`nju i
redovno se de{avalo da na{e uobi~ajene ''seanse'' - kako su
ih zvale na{e supruge - sedenja do rane zore, na kojima smo
gledali    video    i   filmske   snimke   sa    njegovih   kocerata   i
tra`ili    gre{ke    ili   preslu{avali    nov   materijal,    zavr{imo
dvosatnom vo`njom kroz Beograd njegovim ''volvoom''. Tako
se opu{tao.
Pomenuo sam ku}u na moru zato {to je \or|e `eleo da sada,
kada ima veliku porodicu, ne zaboravimo da su pored supruge
i dece uvek prisutni i poneki ''|okisti'', ima neku ku}u na
Jadranu gde bi mogli da se odmaraju. Bilo je ideja da se
kupi ne{to u Istri ili kod Makarske. Tada je politi~ko
stanje       jo{   uvek    bilo     normalno,    pa    se   nije    postavljalo
pitanje kupovanja nekretnina u Hrvatskoj. Sre}om, pomisao
da bi neki tamo{nji zanesenjak mogao da mu pravi neprilike
odlu~ila je, i re{io je da ku}u ipak kupi na Crnogorskom
primorju. Ka`em sre}om, jer posle samo tri godine desilo se
ono {to se desilo.
A {to se odlaska u Pr~anj ti~e, bio sam u pravu. Tamo se
uvek putovalo no}u.


POSLEDNjI KONCERT


U se}anjima dolazimo do 1990. godine, zna~ajne po tome {to
je 7. marta odr`ao svoj poslednji, ~etrnaesti solisti~ki
koncert,       a   potom,     8.     aprila     otputovao    na     turneju    po
Australiji, gde je, na`alost, 14. aprila na sceni do`iveo
mo`dani udar.
^esto smo se tih februarskih dana vi|ali jer je bio sam u
Beogradu. Eli je otputovala za Gr~ku u posetu k}erki i
zetu,    a    on   je     spremao    program     za   koncert.     Slu{ali     smo
muziku i on je ~uo Modunja kako peva pesmu ''Adio amore''.
Obradovao se, jer je to odavno `eleo da stavi na repertoar
ali mu se uvek ne{to ispre~ilo. Iako je program koncerta
ve}     odavno     bio     odre|en,     tekstovi       napisani,        aran`mani
gotovi, on je tu pesmu u poslednji ~as ubacio u program i
najzad je – otpevao.
Tih dana ose}ao je neke sr~ane tegobe pa je dosta vremena
proveo    u    krevetu.     Ube|ivao     sam    ga    da,   ako    mu   ve}   nije
dobro, odustane od turneje - i podse}ao ga da je sli~ne
tegobe imao i pro{le godine kad smo bili u Pr~anju - jer sa
time se nije {aliti. Priznao mi je da se ni njemu ne ide,
{to je bio znak da se ne ose}a dobro. Ali, imao je dva
razloga da putuje. Jedan je bio obe}anje koje je dao Lepoj
Breni, a drugi {to nikada nije bio u Australiji. ^ak je
izme|u     tih     datuma,       onako    bolestan,        odr`ao    koncert     u
Bijeljini. Ali, kod njega je tako i dan-danas. Mo`e da bude
mrtav bolestan, ali kada po|e na koncert i iza|e na scenu
on je potpuno drugi ~ovek. Mo`e da uradi sve ono {to u
normlanim prilikama ne bi mogao ni pred pu{~anom cevi.
Eli   se   vratila       u     Beograd,   njemu     je     bilo     bolje,   i   u
poslednji ~as odlu~io je da putuje.
^etrnaestog aprila 1990. godine, {ok za sve nas koji smo mu
bliski. Pao je na sceni, pogo|en mo`danim udarom, ~ulo se
najpre     preko       radio    talasa    a    zatim   i    na    televizijskim
emisijama,       kao    udarna    vest.       Uzbu|enje    je     bilo   ogromno.
Pozvao sam Eli telefonom. Umirila me je, kao {to su nju
umirili, da je udar lak{e prirode i da }e sve biti u redu.
Posle petnaestak dana Eli je otputovala za Melburn i tada
smo saznali pravu istinu.
A evo kako je          taj koncert do`ivela Lepa Brena:
- Na put sam krenula presre}na. \or|e Marjanovi}, jedina
istinska legenda jugoslovenske estrade i idol moje
mladosti, pristao je da mi bude gost u programu. Prvi put
zajedno na koncertu sa takvim umetnikom! Na daleki
kontinent doputovali smo ne{to ranije, da se pripremimo,
aklimatizujemo i naspavamo. \or|e je bio sjajno raspolo`en,
pun energije i zarazno veseo; ja ponosna i sre}na zbog
takvog gosta. Poznat kao ~ovek koji prijateljstvo ceni
iznad svega, \or|e je u dalekoj Australiji odmah na{ao
drugare. Dolazili su po ceo dan da ga pozdrave i
odu{evljeno uzvikivali: ''D`ord`, D`ord`''. U takvoj
opu{tenoj i prijatnoj atmosferi jedva smo ~ekali da se
''do~epamo'' pozornice i damo sve od sebe.
Prva tri dana turneje, koja je obuhvatala sve velike
gradove Australije, protekla su kako se samo po`eleti mo`e:
nema ve}eg zadovoljstva nego kad publika i izvo|a~i u`ivaju
zajedno, a s nama je bilo ba{ tako. Koncerti tamo traju i
po tri sata, jer je uobi~ajeno da peva~ izlazi na ''bis''
sve dok publika to od njega gromoglasno tra`i.
Moram priznati da ja, koja ne znam {ta zna~i re~ trema,
nisam mogla da poverujem da umetnik s takvim scenskim
iskustvom, neko ko posao radi s toliko lako}e i ljubavi,
uo~i izlaska na pozornicu mo`e ose}ati – strah. Kad mi je
poverio da trema prati svaki njegov susret sa publikom,
bila sam istinski iznena|ena. \or|e i trema! Me|utim, on se
odista suo~avao s takvim ose}anjem i ja sam ga uo~i
koncerta terala da pri~a o Rusiji, da se se}a lepih
trenutaka svoje bogate i burne karijere, sve u `elji da na
tremu ne misli.
^etvrti dan na{e zajedni~ke turneje – bilo je to u Melburnu
– osvanuo je kao i svi drugi: lepljiv, ki{ovit, dug – prosto
smo jedva ~ekali ve~e da se svi zajedno dobro proveselimo i
zabavimo.
Otpevala sam svoj uvodni deo i najavila gosta \or|a
Marjanovi}a. Prepuno gledali{te prolomilo se od aplauza:
''\or-|e, \or-|e.'' Izleteo je na pozornicu kao tajfun.
Izveo je tri pesme onako kako sam on ume, a onda zapevao
''Mene nema ko da `ali''. I – pao na kolena. Bo`e, da li }u
ikad mo}i to da zaboravim. Njegove o~i pune suza i odjednom
neme usne. Pro~itala sam u nekim na{im novinama kako mu je
odmah pritr~ao na{ konzul i organizovao hitan prevoz do
bolnice. To nije ta~no – konzul te ve~eri, uop{te, nije bio
na koncertu. \or|u smo prvi pritr~ali ja i momci iz
''Slatkog greha''. Bila sam toliko prisebna da odmah
pozovem lekara, na{eg prijatelja, a on je pozvao hitnu
pomo}. \or|a smo sa pozornice na rukama izneli ja i
muzi~ari, a ne{to kasnije se vratili na pozornicu i
odradili koncert do kraja. Ni sad ne znam gde mi je bio
mozak, kako sam mogla da se setim ijedne pesme, da izvedem
ijedan pokret obrvana tugom. To je valjda taj
profesionalizam.
\or|u je prsnuo krvni sud u mozgu, rekli su lekari. Oduzela
mu se desna strana i izgubio je mo} govora. Me|utim, u
moderno opremljenoj klinici, okru`en pa`njom lekara i svih
mnogobrojnih prijatelja, on je sre}om, odmah po~eo da
pokazuje znake oporavka. S takvom utehom momci i ja smo
nastavili turneju po Australiji do 23. aprila, svuda
izvanredno primani. I vratili bismo se sigurno puna srca da
se jedna velika radost nije pretvorila u tugu.
Po hiljaditi put se presli{avam: da li se \or|e na bilo {ta
po`alio, da li je izgledao umoran ili se ~udno pona{ao? Ne,
ne i ne! Bio je veseo, pun ''caka'', spreman za {alu i –
rad. Shvatila sam da se ''to'' u njemu skupljalo i jednog
dana odjednom – puklo. Osta}e mi ta slika do kraja `ivota
pred o~ima: \or|e na kolenima, nemo}an da ustane, s o~ima
punim suza. Osta}e taj strah i u`asna pomisao: to svakom od
nas mo`e da se desi!


NOVO MORE LjUBAVI
Poznati novinar, Dragan Gajer, moj kolega iz ''Politike
Ekspres'', dve godine posle tog doga|aja, ovako je pisao:
- Bo`e, kad se setim tog Uskrsa pre dve godine! – ka`e
\or|eva supruga Eli. – Skoro nedelju dana lekari su se u
Melburnu borili za njegov `ivot. Mnogo sveta je htelo da ga
vidi, ali su posete bile zabranjene. Jedino su dozvoljavali
sve{tenicima da ga obilaze i verujem da su mu pomogli.
Uostalom, \or|e je jedan od donatora hrama Svetoga Save.
Jedno sve{teno lice, mislim da se zove Popovi}, reklo mu je
kad je do{ao svesti: ''Ti si, \or|e, dobar ~ovek valjan
hri{}anin, i svi vernici u tri na{e crkve upalili su sve}e
za tvoje ozdravljenje. Bog je uz tebe!'' U toj ogromnoj
melbur{koj bolnici bilo je i katoli~kih sve{tenika i, kada
god   bi      prolazili    pored    \or|a,     spavao      on   ili     ne,
blagosiljali su ga.
\or|e je sa~ekao da Eli zavr{i pa ka`e:
-   Hvala    lekarima,    hvala    Bogu,   hvala   svima    koji   su    me
bodrili! Kad smo se vratili iz Australije telefon je prosto
bio usijan. Znao sam da sam popularan. Ali, nisam o~ekivao
toliko more ljubavi. U po~etku nikog nisam hteo da vidim.
Zatvorio sam se u sebe. Sve se sru{ilo! Nema pevanja, nema
scene, nema publike. Najte`e je bilo suo~iti se sa bole{}u.
Oti{ao sam u totalnu izolaciju. Od spoljnog sveta vi|ao sam
samo ~oveka koji bi do{ao da me obrije i pod{i{a.
Nisam znao da to tako mo`e boleti. Niko nije smeo da me
malo ja~e dotakne. Ni olovku nisam mogao da pomerim – kao da
je od sto kila. Tek kad sam prihvatio realnost, u meni se
javio inat. Na rehabilitaciji sam radio vi{e nego {to su
lekari      zahtevali.    ^vrsto   sam     re{io   da   progovorim,      da
prohodam, da po~nem da se smejem. Prvu fazu oporavka proveo
sam sa suprugom u Ku~evu.
Eli dodaje:
- Na moje veliko zaprepa{}enje, \or|e mi je jednog dana
rekao da se lepo obu~em, po{to }emo da iza|emo u kafanu, i
to u hotel koji je pre rata pripadao njegovom ocu. I on se
udesio da ne mo`e lep{e biti. Oti{li smo u kafanu i tu je
\or|e zbog odlikovanja ~astio sve koji su nai{li. Taj Orden
prijateljstva zaista je zaslu`io jer je 25 godina pevao po
Sovjetskom Savezu koji mu je bio druga domovina.
- Tu se desio veliki psihi~ki preokret – ponovo uzima re~
\or|e. – Predstavnici sovjetske ambasade do{li su da mi
predaju     Orden     prijateljstva.     Li~no    me     je    odlikovao
Gorba~ov. Ta sam prvi put po`eleo da iza|em me|u ljude, da
se pohvalim. Pomno pratim sve TV dnevnike, ponovo mogu da
~itam i da pi{em. I idem sam u {etnju.
- Kad nam se pokvario televizor - ka`e Eli, - \or|e je
odjednom nestao. I uspeo je da na|e ''Blaupunktov'' servis
na kraju Bulevara revolucije, tako da samo istog dana mogli
da gledamo televiziju. Bo`e, kakav je to napredak: ~ovek
koji nije mogao da govori, niti da se pomeri, sad meni
onako u {ali, prebacuje: ''Jesi li uradila ovo, jesi li
ono...?''    Ponovo      je   postao   pravi   otac    porodice,    glava
familije, a meni to i treba, jer sam mnogo zaboravna.
- Kao poklon od Boga bilo je ro|enje prve unuke - di~i se
popularni peva~. – Ana mi je donela novi podstrek za `ivot,
za borbu protiv bolesti. U`ivao sam kad joj je majka oti{la
u Gr~ku – izigravaju}i dadilju.
Ali i druga unuka, Tea, odmah ra{iri usta u osmeh kada joj
se obratim. Ranije sam pevao milionima, a ljudi su svojim
aplauzima    na   svim    meridijanima   pokazivali     da    im   donosim
veselje. Tea ne ume da aplaudira, ja vi{e ne mogu da pevam.
Ali, Tea je dokaz da moj glas i dalje izaziva emocije: kad
god joj ne{to ka`em, ona se smeje.
***
Svoju porodicu uvek je stavljao u prvi plan, ne pla{e}i se
da }e mu popularnost opasti. Naprotiv, smatrao je da }e ba{
na taj na~in uspeti da pridobije jo{ vi{e po{tovalaca svoje
umetnosti.
Njegovi verni ''|okisti'' su te godine, kada je u `ivot
njihovog idola u{la plavokosa Eli, pisali: ''Ti, Eli i mala
Nata{a ste deo nas!''
- Porodica mi je uvek bila svetinja – ka`e \or|e. – Bavio
sam se izuzetno
napornim, ali lepim poslom, puno putovao, mesecima nisam
bio kod ku}e i uvek mi je bilo najlep{e kada bi me na
vratima stana do~ekala Eli sa na{e troje dece. Tada bi sav
umor    prestajao     i   tada   bih    se   sav   posve}ivao        njima.      Sa
profesijom kojom sam se bavio, a i sada je to prisutno,
nije bilo lako o~uvati porodi~ni mir. Imao sam veliku sre}u
{to sam sreo `enu kakva je Eli. Ona se mnogo ~ega odrekla
zbog na{e porodice i zahvalan sam joj zbog toga.
Porodica \or|a Marjanovi}a danas je bogatija za nekoliko
~lanova. K}erka
Nevena, koja `ivi         u Atini i udata je za poznatog ko{arka{a
''AEK-a'', Baneta Prelevi}a, ima dve devoj~ice – Anu i Teu,
a sinu Marku se 30. oktobra, ba{ na \or|ev 67. ro|endan
rodila k}erka Ma{a. Ta slu~ajnost prerasla je u anegdotu da
je     snaha    Marina     `elela      svekru      da   napravi        najlep{i
ro|endanski poklon.
^etrdeset      godina     umetni~kog     rada      je   iza       legende       na{e
muzi~ke scene. Bez obzira {to nije na njoj prisutan, kao
nekada, on je, na          neki na~in, nezaobilazan. Mladi peva~i
pevaju njegove pesme u nekim novim aran`manima, te on tako
traje    i    preko   njih.   Kom{ije    i   sugra|ani        i    danas    mu   se
javljaju na ulici, a on za svakog ima lepu re~ i vremena da
malo popri~a. Rekao bi neko, sada ima vremena. Me|utim,
jedan    od    fenomena   njegove      popularnosti      je       upravo    u    tom
bliskom kontaktu sa ljudima. \or|e, velika peva~ka zvezda,
nikada se nije pona{ao kao nedodirljivi. On je fenomen i po
tome {to jo{ uvek traje i koga ljudi vole.
Njegova     zvezda   ne    tamni,      a    kao    re~e    Petar     Peca    Vuji}
(do`ivotni po~asni
predsednik Udru`enja muzi~ara d`eza i zabavne muzike, ~ovek
koji   je    \or|a   primio      u     ovo       udru`enje      1956.     godine):
''\or|e, hvala ti {to postoji{!'' – napisala je Vesna Risti}


*           *             *


\or|e ima, kako bi na{ narod rekao, neprebolnu ranu. Kada
god pri~amo o njegovoj porodici, mora da spomene Nata{u,
najstariju      k}erku,   koja   je        mogla    da    ima   sjajnu     peva~ku
karijeru.       ^injenica      jeste        da     ima     sjajan        glas,   da
bo`anstveno izgleda, da je muzikalna, da lako vlada scenom
kao i njen otac. Ali - nije zainteresovana. Poslednji put
kada smo razgovarali o tome, a on se uvek iznervira kada
na~nemo tu temu, pitao sam ga:
- Ti bi `eleo da ona bude kao ti?
- Da! – odgovorio je.
- Kada bi to bilo tako lako, onda bi svi to mogli, i ti ne
bio ono {to si!
Nisam siguran da sam ga ubedio, ali mi se ~ini da sam mu
bar malo ranu zacelio.
*           *             *
\or|e ima divnu osobinu da nikada nikome nije zavideo i
nikoga nije mrzeo. Uprkos svemu {to su mu ljudi ~inili
pisanjem    i   pri~ama,      nikome       nije    zamerao      i   sa   svima   je
govorio. Kao da ga sve to nije doticalo. A jeste i te kako.
Ali, se}aju}i se o~inskog razgovora Du{ana Radan~evi}a sa
njim, kada mu je ovaj pri~ao o estradnom hlebu sa sedam
kora, on je tu istu pri~u pri~ao mnogim mladim peva~ima
koji su kro~ili na scenu. Me|u njima su bili svi oni koje
su novinari progla{avali naslednicima \or|a Marjanovi}a ili
onima koji }e pomra~iti           \or|evu slavu. Svi oni bili su
pozivani    u   Milo{a       Pocerca   i   tamo   slu{ali   ono   {to   je
Radan~evi}, verovatno, pri~ao svim mladim peva~ima. Jedan
od njih poslu{ao ga je i istrajao. Sada on daje iste te
savete. Za sada na vidiku nema takvoga. A i vremena su
druk~ija.


*           *            *


^esto smo, od kada se \or|e razboleo, sedeli i pri~ali. O
svemu. U prvo vreme izbegavao je da izlazi i slu{a muziku.
Jasno je bilo da traje period prilago|avanja na novu
situaciju i da }e se, vremenom, \or|e osloboditi depresije,
koja je sastavni deo njegovog stanja. I tako je bilo. Posle
du`e rehabilitacije, po~eo je da se pojavljuje me|u svetom
i kada je video da ga ovaj nije zaboravio, i da i dalje
prima sa ljubavlju i po{tovanjem, oslobodio se treme pa je
~ak i muziku po~eo da slu{a. Definitivno je se vratio u
`ivot kada su ga nagovorili da na jednoj modnoj reviji
firme ''Nicola's'' bude maneken i na reviji izazove buru
apaluza.
Redovno svra}a kod nas gde muzika svira bez prestanka. Ja
sam od ranije skupljao melodije koje je on tokom karijere
snimio na plo~ama pa sam tako dostigao cifru od 230
kompozicija. Pu{tao sam tako trake i on se prise}ao
pojedinih pesama. Na moje ~u|enje, pevu{io ih potpuno
normalno. To me je navelo na pomisao da bi mogao da peva.
Po~eo sam da ga nagovaram da spremi nekoliko pesama i sa
njima se pojavi u`ivo na nekom televizijskom programu. Uvek
kada je dolazio namerno sam pu{tao njegove pesme i
ponavljao da bi mogao da opet propeva. On je to odbijao sa
obrazlo`enjem da neke re~i ne mo`e ~isto da izgovori a tako
ne `eli da peva. Ipak, shvatao je da na plejbek   mo`e veoma
dobro da odradi posao. Ni{ta nije govorio, ali je o~igledno
da je odlu~io da ponovo nastupi, {to se i desilo na
sve~anoj priredbi u njegovu ~ast u Domu sindikata, 1999.
godine. To jeste bilo uzbudljivo, ali te{ko je zamisliti
njegovu sre}u i ponos kada se pro{le jeseni vratio sa
gostovanja u Banjaluci, gde je odr`ao koncert sa gostima
@ivanom Saramandi}em, Milkom Stojanovi} i voditeljem Minjom
Subotom. Doneo mi je video snimak. Bio je to koncert kao u
stara dobra vremena. Bio je to pravi – \or|e Marjanovi}.
Bilo bi nepravedno da se ne pomene kako su njegovom
ponovnom pojavljivanju pred publikom mnogo pomogli odlasci
u zemlje biv{eg Sovjetskog Saveza poslednjih nekoliko
godina. Ali, neka o tome pri~a Olga Markovi}, Ruskinja,
koja je bila ~lan kluba ''|okista'' u Sovjetskom Savezu.
Slu{aju}i \or|a, zavolela je na{ jezik, nau~ila ga, kasnije
postala prevodilac, do{la u Beograd, udala se i sada `ivi
sa nama. Ona je prilikom tih slu`benih poseta stalno bila
uz \or|a Marjanovi}a.
''Maj 1996. godine, dvorana Doma sindikata. Koncert
''Beogradsko prole}e'' na kome se bira predstavnik na{e
zemlje koji }e se takmi~iti na festivalu 'Slavjanski
bazar''. U sali su prisutni gosti iz Belorusije. Upoznajem
ih sa \or|em i oni odmah daju ideju da do|e na festival kao
po~asni gost. \or|e se uzbudio, pa i upla{io, ali nije
odbio. Posle mesec dana stigao je zvani~an poziv. \or|e je
ve} u Ku~evu i jo{ je neodlu~an. Me|utim njegovi prijatelji
i ''|okisti'' pritiskaju ga sa svih strana i ne
dozvoljavaju da odustane. Najzad je odlu~io da putuje i
kre}emo u Vitebsk. Prvo sti`emo u Moskvu gde nas, kao i
uvek do sada, do~ekuje grupa njegovih prijatelja i
''|okista'' koji su radosni i presre}ni {to ga posle duge
pauze ponovo vide. Isto ve~e nastavljamo za Vitebsk gde
sti`emo ujutru oko osam sati. Na peronu gu`va. Televizija,
cve}e, sve~ani do~ek... \or|e ne mo`e da veruje da se sve
to de{ava i samo ponavlja: ''Bo`e! Ja sam u Rusiji. Bo`e!
Opet sam tu!''
Isto ve~e, na otvaranju festivala, slavni ruski peva~,
Josif Kobzon, ina~e li~ni prijatelj \or|a Marjanovi}a, sa
bine pri~a prepunoj sali – prisutno je 12000 ljudi – svoja
se}anja o \or|u i objavljuje da je on u dvorani. Svi
prisutni ustaju i ~uje se freneti~an aplauz. \or|e mora da
se popne na binu. Kobzon ga pozdravlja i moli svog
pijanistu da zasvira pesmu ''Tri godine sam te sanjao''.
Zamolio je \or|a da mu pomogne i po~inje da peva. Ovaj
prihvata i posle {est godina prvi put je javno zapevao.
Sala je na nogama, mi pla~emo od sre}e. Vi~emo: ''Bravo!
\or|e ponovo peva! \or|e govori, peva! \or|e je sa nama!''
Uzbu|enje dosti`e vrhunac kada je \or|u dodeljena posebna
povelja za `ivotno delo i doprinos razvoju sovjetske i
beloruske kulture. Povelja nosi broj ~etiri, {to zna~i da
su takvo priznanje pre njega dobili jo{ samo tri zaslu`na
~oveka u Belorusiji, od kojih je jedan predsednik
Belorusije, Luka{enko.
Te godine kao da je probijen led. \or|e se bolje ose}a,
po~inje da razmi{lja o nastupu. Celo ve~e posle tog izlaska
na binu pevu{i svoje pesme, poku{ava da pri~a, da se
prise}a raznih doga|aja. Sa nama su Jovan i Vesna Risti},
Filip @maher, Miki Jevremovi} i jo{ puno prijatelja. Svi su
sre}ni {to u tom trenutku mogu da budu pored njega i {to je
on ponovo sa nama.
Na povratku sti`emo u Moskvu. Na stanici nas ~eka mnogo
ljudi koji se taksijima za nama prebacuju do aerodroma gde
je organizovan ispra}aj. Puno cve}a, televizijske kamere...
isto kao nekad. \or|e je zaista sre}an. On se ponovo vratio
u Rusiju i Rusija ga ~eka. Ovog puta ho}e da ga vide kako
zaista peva.
Septembar 1997. godine. Proslava 850 godina Moskve. Velika
proslava na koju \or|e i njegova supruga dolaze sa grupom
jugoslovenskih umetnika: Svetlanom Slavkovi}, Filipom
@maherom, Milanom [}epovi}em, Mikijem Jevremovi}em,
Radmilom Karaklaji}, i ovog puta se zaista sprema da iza|e
na binu.
Pre podne, za vreme probe, odmerava binu, proba gde }e da
iza|e, kako. Scena je postavljena na Crvenom trgu. S jedne
strane istorijski muzej a s druge strane kod Sabora
Vasilija Bla`enog postavljena je bina na kojoj }e isto ve~e
pevati Pavaroti. S jedne strane Pavaroti a s druge ogromna
grupa ljudi. Veliki koncert: Vitebsk – ''Slavjanski bazar''
pozdravlja Moskvu. Me|u u~esnicima – \or|e Marjanovi}. Kao i
uvek, u svom maniru, izlazi, non{alantno pozdravlja
publiku, peva na plejebek, ali to niko ne prime}uje. Ne
prime}ujemo ni mi, koji stojimo na nekoliko metara ispred
bine.
Taj snimak obi{ao je ~itavu teritoriju biv{eg Sovjetskog
Saveza i sti`u novi pozivi.
Novembar 2000. godine, beloruski grad Mogiljov. \or|e je
~lan me|unarodnog `irija festivala ''Zlatni {lager''. Na
tom festivalu peva~ je du`an da prvo ve~e otpeva
kompoziciju iz repertoara {ezdesetih-sedamdesetih, a drugo
ve~e pesmu po svom izboru. Na{ predstavnik Dejan Najdanovi}
iz grupe ''Smak'' peva ''Romanu'' i – pobe|uje. U sali,
posetioci vi{e gledaju u `iri nego na scenu, jer su
primetili \or|a kao ~lana `irija. Svi su nestrpljivi da ga
pitaju da li }e nastupati. \or|e je nastupio slede}e ve~eri
na koncertu koji je bio posve}en veteranima rata i otpevao
je pesme ''Balada se}anja'' i ''Tri godine sam te sanjao''.
Kad su organizatori videli da \or|e zaista peva, da se
ponovo lepo kre}e po bini, da nema nikakvih problema sa
publikom, ponudili su mu da sutra ponovo nastupi na
ogromnom prostoru kao {to je Dvorac sportova, na velikom
konceretu na kome je u~estvovalo preko pedeset umetnika.
\or|e je planirao da otpeva samo jednu pesmu – ''Tri godine
sam te sanjao'', da podseti publiku na svoj prvi dolazak,
me|utim nisu ga pu{tali. Tra`ili su jo{, skandirali:
''\or|e! \or|e! Opet si sa nama!'' Morao je da otpeva
drugu, pa tre}u, ~etvrtu pesmu, tako da su organizatori
morali da produ`e koncert za dvadesetak minuta.
Zvezda tog koncerta trebalo je da bude italijanski peva~
Toto Kutunjo. Me|utim, \or|e je, kao i uvek, osvojio
publiku i, bez obzira {to je Kutunjo bio divno prihva}en,
puno ljudi je, kada se koncert zavr{io i izvo|a~i iza{li na
binu, ponovo tra`ilo \or|a, pa je on morao posebno da iza|e
i da se pokloni publici.
Pored tih zvani~nih susreta na bini bilo je jo{ puno
dirljivih susreta u gradu. Ljudi su ga prepoznavali, davali
mu cve}e, pri~ali sa njim, tako da je umalo zakasnio da
iza|e na scenu poku{avaju}i da razgovara sa grupom njegovih
obo`avalaca.
Ukrajina, Donjeck. 28.05.-03.06. 2001. godine. Tre}i
festival ''Zlatni skif''. \or|e je ~lan me|unarodnog
`irija. Kao i ranije, i ovde je bilo dirljivih susreta.
\or|e je sa Nani Bregvadze imao nastup u dvorcu, na
koncertu posve}enom veteranima rata i pevao je ''Baladu o
se}anju'', ''Tri godine sam te sanjao'', ''Romanu'',
''Natali''... i pevao bi jo{ da smo imali snimljeni
materijal. Nije mogao da si|e sa bine. Ljudi nisu
razmi{ljali o tome da on peva na plejbek. Jednostavno su
hteli jo{. U pomo} nam je do{la Nani koja je otpevala
nekoliko ruskih romansi kojih je \or|e poku{ao da se
priseti i sa njom ih otpeva. Bilo je dirljivo. Naro~ito
kada je \or|e si{ao u publiku. Oni stariji, sa brojnim
ordenjem na grudima, ustajali su da mu odaju po~ast za ono
{to je u~inio pevaju}i pesme o ratu.
Sre}an i zadovoljan, \or|e se vratio ku}i. I ovo gostovanje
uspe{no se zavr{ilo.
Mislim da }e ih biti jo{ puno.''
*        *          *
Na sve gore re~eno \or|e ka`e:
- Moram priznati da nisam bio svestan koliko sam popularan.
Nisam imao predstavu o tome, jer o svojoj estradnoj misiji
nisam ni razmi{ljao na taj na~in. Onda, kada sam to radio
zato {to su mi pevanje i gluma bili zanimanje, morao sam da
vodim ra~una o tome da po{tenim radom zadovoljim brojne
po{tovaoce mog stvaranja na sceni. I da ih bude {to vi{e.
Poslednjih godina de{ava se ne{to {to ni snu nisam mogao da
sanjam. Nema novina koje nisu pisale o meni, nema radio
stanice koja ne pu{ta moju muziku, nema televizijske
stanice koja ne ''vrti'' neke moje ranije spotove. Ljudi me
i dalje na ulici zaustavljaju, hrabre me, sre}ni su {to me
vide… O Rusiji, Belorusiji i drugim zemljama biv{eg SSSR-a
i da ne pri~am...
Da ka`em i ovaj podatak. Veoma malo njih, gotovo niko, nije
zabele`io da je u svojoj 59. godini - kao i \or|e, na
prole}e - kao i \or|e, Eli pretrpela ne{to bla`i mo`dani
udar koji je - kao i \or|u, pogodio desnu stranu. Usud je,
valjda, tako hteo.
I da ovaj, ''svoj'' deo o \or|u zavr{im tekstom koji me je,
iskreno, veoma dirnuo, a koga je Bojan Bosilj~i} objavio u
''Beogradskim novinama'' 8. januara 1999. godine:
Jednom davno (Kada? Davno, ~ove~e, davno), pre mnogo
godina, potpisnik ovih redova, borave}i sticajem okolnosti
u jednoj od beogradskih bolnica, bio je kao i njegovi sobni
sapatnici prinu|en da preduga~ke bolni~ke dane skra}uje
gledanjem programa na crno-belom portabl televizoru koji je
jednom od sve`e operisanih banji~kih    pitomaca ba{ tih dana
donela tetka iz Aran|elovca. I tako, bila je nedelja
popodne, bolni~ki `ivot potpuno zamro, a na ekranu se
vrtela neka vremeplovna emisija, nagove{tavaju}i budu}e,
tj. ove na{e dane u kojima }e vremeplov biti veoma cenjena
sprava. Dok su se u prvi sumrak dole u parku ne~ujno
ljuljale gole kro{nje, na ekranu se pojavio \or|e
Marjanovi}, vitak i mlad, u belom mantilu, pevaju}i
''Zvi`duk u 8''. Pacijenti su zevali, a kroz staklene
zidove soba, u dubini hodnika, nazirao se starac kome su
dan ranije lekari    dozvolili da ustane na {take. Na prvi
zvi`duk, jo{ pre nego {to }e \or|e zapevati ''K'o nekad u
osam…'' u na{u asketsku sobu jo{ neosvetljenu `utom
svetlo{}u gole sijalice, iz dubine i ti{ine ispra`njenog
bolni~kog hodnika utr~ala je na{a servirka. Do ve~ere je
ipak bilo jo{ daleko. Ne{to se neuobi~ajeno doga|alo. Ru`a
(tako se, naime, zvala servirka) zaustavila se nasred sobe
i dok joj se na licu odsijavala beli~asta svetlost,
netremice stala da zuri u ekran. Mogla je imati (tada, u
zimu '86) oko 45 godina, ili neku vi{e. Samo je stajala i
gledala. ''K'o nekad u osam i sad pro|em ulicom tvojom, i
stanem sam pod prozor tvoj i zvi`dim tad na{ stari znak''.
Prenuti iz svakodnevne bolni~ke apatije, polako smo se, mi
pacijenti skrhanih ruku, nogu i vratova, uzdizali, kako je
ko mogao, u svojim krevetima. ''I mada znam nisi tu ~ekam
kao u snu, mislim negde u daljini ~u}e{ ti te ki{ne kapi na
oknima, zadnje suze dve, u o~ima zaboravljeni sni.'' Jedan
od nas, mladi} od jedva dvadeset godina sve`e operisan od
meniskusa, uputio je tada servirki Ru`i nekakvu nezlobivu
premda ironi~nu opasku vezanu za njeno naglo probu|eno
interesovanje za zabavnu muziku ranih {ezdesetih. Ru`a ga,
me|utim, nije zarezivala ni pet para, ona je slu{ala svog
\or|a. De~arac tako|e nije prestajao sa zadirkivanjem. I
kada su kao eho zamrli poslednji zvuci   ''Zvi`duka u 8'' i
na ekranu se pojavilo neko novo lice, servirka Ru`a se
trgla, pogu`vala krpu koja joj je sve vreme bila u ruci i
dok se u oknima zajedni~ke nam bolnice kondenzovao mrak,
izlaze}i iz sobe da a`urira na{u ve~eru, tiho, kao za sebe,
rekla: ''E, moj sinko, ni{ta ti ne zna{ ko je bio \or|e…''
    Dvanaest godina kasnije, u dana{njem Beogradu, u
mitskom Domu sindikata, gde je, decenijama ranije, cela ova
pri~a i po~ela, veliki \or|e Marjanovi} ponovo je pod skute
svog mantila primio one koji su jednom davno ~uli
nezaboravni zvi`duk. Nesvakida{nji koncert \or|u u ~ast
okupio je dvadesetak peva~a starije, srednje i najmla|e
generacije, koji su pred publikom svesnom da se na bini
odigrava ne{to vi{e od koncerta, ne{to kao trijumfalni
povratak u Grad, izvodili pesme koje su \or|a u~inile
slavnim a koje je on, eto, u~inio besmrtnima. U po~asnoj
lo`i, okru`en porodicom, dirnut do suza, nad svima nama
bdio je junak na{ih mladala~kih dana, peva~ koji je imao
smelosti da prvi u ovoj zemlji skine sako i zavitla ga u
publiku.
    Ovaj je koncert tako|e potvrdio jednu do sada unekoliko
osporavanu stvar: bez obzira na nostalgiju, to su dobre
pesme. Jako dobre pesme. U novim aran`manima one su zvu~ale
kao da su ju~e komponovane. (Posebno se ovde imaju u vidu
numere ''Peva srce tvoje'' i ''Od ljubavi do mr`nje'' koje
su nadahnuto otpevale Svetlana Slavkovi} i Sne`ana Mi{kovi}
Viktorija.)
    Svi peva~i, od Dragana Stojni}a (''Natali'' na
francuskom), preko Zafira Had`imanova do Tonija Montana i
Ksenije Mijatovi}, vidljivo su se trudili da svoju
interpretaciju posvete velikanu; slali su mu poljupce,
naklone i visoko stisnute pesnice kao znak podr{ke,
uva`avanja i zahvalnosti, ali pre svega kao znak
razumevanja ~injenice da su svi oni stali u senku \or|evog
sakoa koji, jednom ba~en ka publici, eto nikako da se
prizemlji.
    Na samom kraju nezaboravnog koncerta \or|e je iza{ao na
binu da kao nekad primi gomilu cve}a i otpeva dirljivu
''Hvala vam prijatelji'', omogu}avaju}i svima nama koji smo
te ve~eri napunili Dom sindikata, da kroz suze ganu}a
posvedo~imo jednom prekretni~kom trenutku zajedni~kog
Grada. Stajali smo, dakle, i u transu, kao {to je to pre
~etiri decenije ~inila tada mla|ana Ru`a, potonja servirka
banji~ke bolnice, skandirali ''\OKA! \OKA!'' overavaju}i
tim slo`nim naporom grla i dlanova jedan ogroman period
vremena po kome }e nas, i onda kad vi{e ne budemo `ivi,
na{i potomci nepogre{ivo umeti da prepoznaju.
*        *          *
''\OKISTI''


''Veoma va`an deo   mog `ivota ~inili su   ''|okisti'', moji
prijatelji – ka`e
mi \or|e. – Uostalom i sam to zna{.''
Kako da ne, kada su oni bili verni pratioci svoga ljubimca
gde god da je i{ao. Uvek je ispred ulaza zgrade u koju je
u{ao stajali su ''|okisti'' koji su ~ekali svog idola. ^ak
i ispred njegovog stana uvek je stajala grupa koja je
~ekala da iza|e. Pa i no}u. Kad je kretao na turneje ili
koncerte u mestima biv{e Jugoslavije, telefoni su bili
zauzeti do usijanja, jer su se ''|okisti'', ~esto uprkos
njegovim zabranama, – bili su mladi a i odsustvovali su od
{kole – dogovarali sa istomi{ljenicima iz mesta gde \or|e
gostuje da obezbede karte, gde da se na|u, ko }e kod koga
da spava... Stalno su bili uz svog ^OVEKA.
A on im je tu ljubav vra}ao sa neverovatnim strpljenjem i
roditeljskim staranjem o njima da se to grani~ilo sa ~udom.
On, koji je tih godina sigurno bio najzaposleniji
Jugosloven, nalazio je vremena da odlazi na njihove
sastanke, da ih zna poimenice, da vodi ra~una o njihovom
uspehu u {koli, da ih prosve}uje ~itaju}i im stihove ili
prozu, da sa njima slu{a svoju muziku, diskutuje sa njima o
njoj, da se interesuje za zdravlje njihovih roditelja, koji
su, uglavnom, i sami bili ''|okisti'' ...
Kada sam ga jednom prilikom upitao kako ima toliko
strpljenja pored svih svojih obaveza – on je do dana
dana{njeg sve svoje poslove sam obavljao – odgovorio mi je:
''To mi je bilo zadovoljstvo. Ta deca su svoje detinjstvo
vezala za moju li~nost, za moju pesmu, za umetnost. Moja je
du`nost bila, a i sada je, da bdim nad njima, da im poka`em
kojim putem u `ivotu da idu, da ih savetujem, da im
pomognem kada treba, da ih ne~emu nau~im, da znaju da sam
uz njih svakog trenutka i kada me trebaju da mogu da mi se
obrate. A tu su i njihovi roditelji koji su mi poklonili
svoje poverenje. Kako da ih izneverim?...''
U pravu je. I to je cena popularnosti. Samo {to je nekome
dato da to mo`e, a nekome nije.
Ina~e, tih godina, po ugledu na Zapad, bili su u modi
klubovi obo`avalaca popularnih peva~a. Naravno da se
o~ekivalo da se to preslika kod nas, {to se i dogodilo.
Nicali su klubovi vezani za pojedine peva~e i zabavne i
narodne muzike. Ipak, sve je to bilo kratkog daha. Da li
zbog na{eg mentaliteta ili ne~eg drugog, sve je to bilo
stihija. Jedino su ''|okisti'' opstajali. I ne samo to.
Njih je svakog dana bilo sve vi{e. Neko je napisao da se
njegova popularnost {irila kao hri{}anstvo. Harizmati~na
li~nost \or|a Marjanovi}a i njegov odnos prema njima ~inili
su da su klubovi ''|okista'' postajali organizacije - ili
institucije, kako je to rekla jedna od njih, Vesna
Nedeljkovi}.
Kako je sve po~elo?
'' Danka Nikosavi} je iz Azanje, '|okista' je, studirala je
u Beogradu – pri~a Radmila Petrovi}, poznatija kao Mala
Rada. - Mi tada jo{ nismo bili organizovani a nismo ni
znali gde \or|e stanuje. Jednoga dana, ona ga je slu~ajno
videla u gradu i po~ela da ga prati. Pola dana iz{la je za
njim. Na kraju, on je morao da do|e ku}i. Tako je saznala
da stanuje u broju 14 na Terazijama. Javila je svima nama
koji smo se vi|ali. Otada je zovemo Danka 14, a ona se i
dan-danas tako   potpisuje.
Tada jo{ nismo bili ''|okisti'', samo smo i{li na koncerte
i poznavali se. Posle toga po~elo skupljanje budu}ih
''|okista'' ispred broja 14, {to je kasnije iniciralo
stvaranje kluba. Mirko Mirkovi},   koji je kasnije bio
predsednik kluba, imao je imena preko 2000 ''|okista''.
Zna~i bilo je toliko u~lanjenih.
*        *         *
- Po~elo je ovako – pri~a Vesna Nedeljkovi}. - Redovno sam
slu{ala Radio Beograd koji je emitovao pesme sa one prve
\or|eve plo~e. Moj otac je jednoga dana do{ao ku}i i rekao:
''Imam ne{to mnogo lepo za tebe. Idi izvadi iz mog d`epa.
'' Ja sam oti{la i izvadila reklamnu fotografiju koju je
izdao PGP. Na slici je bio \or|e Marjanovi} u `utom
d`emperu, sa potpisom i posvetom. Tata ga je negde sreo i
dobio je sliku. Ja sam bila jedina u {koli koja je to imala
i bila sam najva`nija. Tako je to krenulo. Skupljanje
fotografija, plo~a... Mislim da je to bila neka ikonica
koja me je uvela u dalji tok stvari. Jer, to je bilo
otelotvorenje njegove pesme. Do tada sam ga samo ~ula, a
sada sam imala ne{to njegovo.
Posle toga do{li su na red njegovi koncerti, upoznavanje i
dru`enje sa ostalim \or|evim obo`avaocima, kasnije nazvanim
''|okisti''.
A to su svi oni ljudi koje je udru`ila \or|eva pojava i
njegova pesma. Zna~i, osobe koji su u tome na{li neko svoje
zadovoljstvo, svoju ljubav posvetili njemu i njegovoj
pesmi, po~eli da se dru`e, `iveli za pesmu i uz pesmu i za
njega, i osnivali ~ak i klubove da bi svoje dru`enje
ovekove~ili i doveli ga do dana{njih dana.
Prvi zvani~ni klub ''|okista'' u Beogradu osnovan je 1964.
godine. Zatim, slede}e dve godine klubovi pokrivaju celu
Jugoslaviju, a 1967. osnivaju se klubovi na teritoriji
Sovjetskog Saveza.''
Dakle, po~elo je sa klubom \or|e Marjanovi} u Beogradu. To
prevedeno zna~i: tada su po~eli prva dru`enja, organizovano
pose}ivanje koncerata, pisanje pisama {tampi, odgovaranje
obo`avaocima, planiranje svih budu}ih de{avanja, zna~i,
po~eli smo da radimo kao institucija. Imali smo predsednika
kluba, blagajnika, sekretara, savetnika za {tampu, osobu
koja se brinula o saradnji sa svim na{im novinama... Bez
njegovog znanja, dodu{e, sami smo sve to osmislili.
\or|e je dolazio na sastanke kluba, razgovarao sa nama,
vodio ra~una o na{im ocenama, o na{im prvim ljubavima.
Zna~i, posve}ivao se nama onoliko koliko smo se mi
posve}ivali njemu. Dao je kvalitet na{em `ivotu, dru`enju i
uop{te.
Beograd je tada postao svetska metropola na nekom
umetni~kom planu. \or|evom pojavom Bitlsi, Rolingstonsi i
ostali iz sveta muzike pojavljuju se i kod nas. Po~eli smo
dru`enja i komunikaciju sa ljudima u drugim gradovima:
dopisivanje, pose}ivanje koncerata. Oni su bili na{i gosti,
mi njihovi. Ta prijateljstva ostala su i do danas.''
Rekli smo ve} da su klubovi obo`avalaca, po ugledu na
Zapad, nicali kao pe~urke posle ki{e. Naravno, to je
trebalo da stvori neki zdrav rivalitet me|u njima i da im
da podstreka u nastojanjima da za njihovog ljubimca
pridobiju jo{ vi{e obo`avalaca. Na`alost, u na{im uslovima
to nije funkcionisalo kao u svetu. Evo kako to obja{njava
Mira Be~i}:
- U jednom kratkom periodu rivalitet je postojao. Ubrzo
posle osnivanja prvih klubova \or|a Marjanovi}a, javljaju
se klubovi Mikija Jevremovi}a, kasnije Lepe Luki}, a potom
i jedan ili dva kluba Tereze Kesovije. Bili smo spremni da
se sa njima uhvatimo u ko{tac, ali svi oni imali su kratak
dah. Za{to? Pretpostavljam da nisu imali tako svestranu
li~nost koja je mogla da ih pove`e i zadr`i. A mi smo
bukvalno postali - organizacija.
''Dok su se drugi rasturali, nas je bilo sve vi{e, pa
dru`enja i sastajanja po na{im domovima postala su nemogu}a
– nastavlja Vesna. - Onda smo, jednostavno, po~eli da
tra`imo prostor gde }emo se dru`iti, osmi{ljavati ne{to
novo, a vezano za \or|a i njegovu pesmu, i pra}enje
njegovog rada. Dobili smo prostorije na Terazijama, u
mesnoj zajednici, odnosno pri Savezu omladine op{tine Stari
Grad, gde smo nastavili rad. Okupljali smo se nedeljom,
imali smo svoje ~lanske karte, pisali jedni drugima pisma,
odgovarali na po{tu na koju \or|e nije mogao da odgovori,
slali fotografije, obave{tavali ih o budu}im koncertima,
dogovarali se o putovanjima. Da oni budu na{i gosti, mi
njihovi jer smo mi i{li u druge gradove na koncerte a oni
su dolazili u Beograd. Tu se rodilo prijateljstvo koje i
danas traje. ^lanske karte va`ile su na teritoriji biv{e
Jugoslavije ali isto tako i na teritoriji biv{eg Sovjetskog
Saveza.
Kada su se \or|eva gostovanja u SSSR- u ustalila, oni su
po~eli da se okupljaju i po~eli smo da se dopisujemo.
Poslali smo im na{e ~lanske karte, tako da je zajedni~ka
~lanska karta bila sa Beogradom na jednoj strani, Moskvom
na drugoj i \or|em na Crvenom trgu.
Imali smo izuzetnu komunikaciju sa njima. Koristili su na{e
~lanske karte, oni su ga do~ekivali, pratili na koncertima,
dopisivali se, bili uz njega na svakoj njegovoj turneji. Mi
smo ostali povezani sa njima. Vi{e nismo klub i ne
funkcioni{emo tako iz sasvim razumljivih razloga, ali
ostali smo u komunikaciji i prijatelji. Zna~i, povezao nas
je on, njegova pesma. On, kao zaista svestrana li~nost
koje, ne samo na na{oj estradi nego i na {irim prostorima,
mislim da nije bilo.
Slede se}anja Olge Markovi} o ''|okistima u biv{em
Sovjetskom Savezu.
''Moj prvi susret sa \or|em bio je daleke 1967. godine.
^ini se da je veoma mnogo vremena pro{lo, ali sve to
izgleda kao jedan duga~ak koncert. Zato {to nikada nismo
prestali da slu{amo \or|a, da ga volimo, da ga ~uvamo. I
dan danas. A te, 1967. slu~ajno sam dobila kartu za
koncert. Neko me je pozvao, ~ak se i ne se}am ko.
Jednostavno smo oti{li na koncert da se zabavimo sat, sat i
po. A mi smo ostali do iza pono}i. Toliko je taj peva~ bio
interesantan, ~udan za nas tada, jer smo navikli da slu{amo
peva~e druk~ijeg i kvaliteta i na~ina izvo|enja. Publika je
bila potpuo raspame}ena. Koncert je trajao i trajao. Oko
dva i po sata. Da se publika pitala, pevao bi   do zore. To
se ponavljalo svako ve~e, jer smo mi ponovo oti{li na
koncert. I tako jedanaest puta. [to zna~i da je moj prvi
susret sa \or|em trajao jedanaest koncerata.
Do tada su kod nas gostovali peva~i iz Francuske, Engleske,
Italije... Jugoslavija je bila bliska zemlja ali
istovremeno i veoma daleka, jer nismo poznavali ni
mentalitet ljudi niti zemlju.
Klub ''|okista'' u Rusiji, ~iji sam ~lan dan-danas, osnovan
je 1967. godine. Po~etak je bio haoti~an. Ali, ve} 1968,
deseti oktobar je dan otvaranja kluba kad smo se zvani~no
upoznali sa \or|em i zamolili ga da nam posveti malo
vremena i objasni nam kako funkcioni{u klubovi u
Jugoslaviji. Tada smo mu uputili poziv da bude na{ gost
posle koncerta, {to je on, kao i mnoge druge kasnije,
prihvatio. Zato, taj dan smatramo kao dan osnivanja na{eg
kluba.
Nekako se de{avalo da on na turneju dolazi uvek na jesen.
Tako da su taj oktobar i ta jesen bili za nas po~etak
`ivota. Sve je bilo prilago|eno tom oktobru kad }emo ponovo
da ga sretnemo, kad }emo ponovo da budemo zajedno, kad }emo
ponovo slu{ati njegove pesme.
Po~eli smo da se dopisujemo sa ''|okistima'' iz Jugoslavije
i preko pisama smo se dogovorili da napravimo identi~ne
~lanske karte. Na toj karti bila je slika Moskve i \or|a na
Crvenom trgu, jer su oni prihvatili da je Rusija druga
zemlja
u kojoj je on izuzetno popularan.
Po~eli smo da u~imo jezik. Vrlo je te{ko bilo na}i
nastavnika tada srpsko-hrvatskog jezika. Jedva smo uspeli
da na|emo jednog Jugoslovena koji je ostao u Rusiji. On nam
je dr`ao ~asove tako da smo, tako re}i, iz prve ruke po~eli
da u~imo pravi jezik. Imali smo sveske - jo{ uvek imam tu
svesku - gde smo ispisivali sve. Gramatika: prvi ~as, drugi
~as, tre}i ~as... To su bili pravi ~asovi jezika koje smo
mi uzimali.
Na prvoj strani svezaka napisali smo: u~im taj slavni jezik
kojim govori \or|e.
Za nas je to zna~ilo jako mnogo.
\or|e nas je uvek obave{tavao {ta }e da peva, tako da smo
mogli da se pripremimo. Ako je birao neke nove pesme onda
smo tra`ili od ''|okista'' da nam se po{alje tekst da ga
nau~imo kako bismo mogli da u~estvujemo na tom koncertu.
Bili smo ve} toliko slobodni da smo prilazili bini sa
cve}em, zajedno sa njim igrali... To je bilo ne{to novo za
rusku publiku. Da peva~ si|e u gledali{te, a da njega
okru`e desetine ljudi koji znaju njegovu pesmu i prate
svaki njegov gest, svaki korak, svaku re~.
Vi{e od trideset godina je pro{lo. Me|utim, ni{ta se nije
promenilo. [to je \or|e dokazao kada je nastupio u Saratovu
- na jednom festivalu koji se odr`ava ve} sedam godina -
~iji je gost bio. Dokazao je da je ostao najpopularniji
peva~. Tim povodom dodeljena mu je jedna divna nagrada kao
najpopularnijem peva~u u Rusiji svih vremena.
Svaki deseti oktobar, dan kada je klub osnovan, to je dan
kada se mi okupljamo – moji prijatelji i ja, ako se tada
na|em u Moskvi, a to je skoro redovno – dan kada se slu{aju
njegove plo~e, evociraju uspomene na njega, dan kada se
ponovo vra}amo u na{u mladost, u vreme koje smo proveli
zajedno. Toga dana otvaramo {ampanjac, ritual koji smo
uveli jo{ daleke 1968. godine. Dana kada \or|e pre|e
granicu, kada se na|e u Rusiji. Da li je to Lavov, Kijev,
Moskva - turneja je uvek po~injala u drugom gradu – u svakoj
ku}i u Moskvi i u gradovima gde su tada bili osnovani
klubovi, otvara se {ampanjac u znak dobrodo{lice. Mi smo
svi, iz cele Rusije, tada Sovjetskog Saveza, tog trenutka
zajedno sa \or|em. Ina~e, dolazak \or|a u Moskvu bio je
uvek najavljen i onda smo obave{tavali na{e prijatelje u
Kijevu, Lenjingradu, Harkovu, po celoj Rusiji. I svi oni su
se tog dana obavezno nalazili u Moskvi i ~ekali \or|a.


Klubovi u ~ijoj je ideologiji idolopoklonstvo, pored
pozitivnih karakteristika mogu sa sobom nositi i dosta toga
negativnog. Nije malo takvih primera. Na sre}u, ^OVEK, kako
su zvali onoga koga su voleli, imao je dovoljno sluha i
strpljenja da sa ~lanovima kluba, pored statusa idola,
uspostavi i onaj drugi, va`niji odnos: pokroviteljski,
roditeljski. Pa su tako njegovi obo`avaoci od njega vi{e
zazirali nego od roditelja ili nastavnika u {koli. On je
stalno bio uz njih i od njega su u~ili da treba gajiti
prijateljstvo, da moraju biti dobri |aci, {ta ih ~eka u
`ivotu, pa je ~ak uticao i na izbor zanimanja nekih
''|okista''. A kako su to videla ta mlada deca? Vesna
Nedeljkovi} se se}a:


''Kad god je mogao, kad je bio slobodan, dolazio je na na{e
sastanke. Da li }e to biti deset minuta, pola sata ili sat,
nije bilo va`no. Bitno je da nas vidi,   raspita se o na{im
ocenama, o na{em pona{anju. Jednostavno, brinuo je o nama
ne kao zvezda o obo`avaocima, nego kao roditelj. Iz
dana{nje vizure, kada o tome razmi{ljamo, vidimo kako mi
roditelji ne mo`emo da uspostavimo komunikaciju sa svojom
ro|enom decom, a on je u najve}em poslu nalazio vremena za
nas. Znao je na{e prve ljubavi, na{e prve brige, delio je
sa nama na{e radosti i tuge. Upravo o tom njegovom
autoritetu i kritici imam li~ni primer. Sa svojih {esnaest-
sedamnaest godina, malo sam popustila u {koli. Jednoga dana
on je do{ao da poseti moju majku koja je bila bolesna. I ne
samo moju. Uvek, kada je ima vremena, dolazio je kod mnogih
''|okista'' ako bi ~uo da se ne{to de{avalo. Dakle, do{ao
je da poseti moju majku. Ona se, naravno, po`alila da sam
popustila u {koli i da je to verovatno zato {to odlazim na
sastanke klubova i sve vreme provodim uz ''|okiste''. Na
zidu sam imala njegov poster. On je kleknuo na fotelju,
izvadio flomaster i napisao doslovce: Vesna, tvoje crno na
belo su tvoje ocene. Bez tvojeg crno na belo, ne pojavljuj
mi se pred o~i.
Verujte, ja sam za par dana popravila ocene. Tu nedelju na
sastanak kluba nisam
oti{la, jer bilo bi me sramota da odem da ne ispo{tujem ono
{to mi je on zadao kao zadatak i izrekao kao kritiku. To je
bio moj primer. Bilo je toga mnogo. Mnogi su zazirali od
\or|a. Pla{ili su se da ne sazna da pu{e ili da su pobegli
od ku}e na njegov koncert. On je stvarno vodio ra~una o
nama, kao svojoj deci. Terao nas je da uve~e idemo ranije
ku}i, ljutio se kada sazna da smo pobegli. To nije bila
farsa. On je stvarno hteo da sve bude u skladu sa vremenom,
vaspitanjem, po{tovanjem roditelja, da ne radimo ono {to ne
treba da radimo… Bio je zvezda i ostao je to do dana{njeg
dana, ali bio je izuzetno veliki ~ovek sa velikom du{om, sa
velikim razumevanjem u svom tom njegovom radu koji je bio
zna~ajan i te`ak, a odnosio mu mnogo vremena.''
Njenoj pri~i pridru`uje se i Mala Rada koja je, mo`e se
re}i, vremenom postala deo porodice Marjanovi}.
''Mi smo, kao devoj~urci, krili od \or|a da pu{imo. On nas
je savetovao da to ne ~inimo, ali nije insistirao da ne
smemo da pu{imo, po{to je i on sam pu{io. Iz po{tovanja, ja
nikada nisam zapalila cigaretu pred njim. Pro{lo je toliko
vremena. Ja sam sada u, kako se ka`e, srednjim godinama, i
dan-danas pu{im, ali se jo{ nije desilo da me je on video
sa zapaljenom cigaretom. \or|e mi je sa puta donosio
boksove cigareta. Jednostavno mi ih ostavi na stolu. Iako
sam u njihovom stanu skoro svakodnevno, kada mi se pu{i
odem u drugu prostoriju. \or|e je digao ruke od nagovaranja
da prekinem sa tom praksom. Jednostavno, ja pred njim ne
mogu da zapalim cigaretu. Nazovite to stidom, po{tovanjem,
kako ho}ete, ali je tako.
Ipak, postojalo je ne{to {to ni \or|e nije mogao da mi
zabrani.
On nije voleo da mi dolazimo na koncerte u gradove u kojima
gostuje. Mislim da je to bilo zbog materijalne strane a i
zbog izostanaka iz {kole. Nekada nam je davao svoje termine
i gradove u kojima je gostovao. Uglavnom, kada se radilo o
mestima gde postoji klub ''|okista'', po{to je ra~unao da
}emo stanovati kod njih. \or|e je imao svesku u koju je
zapisivao svoje koncertne obaveze. Datume i mesta u kojima
treba da gostuje. Po{to je u njegovom stanu uvek bilo
de`urnih ''|okista'', on je tu svesku sakrivao od nas. Moja
strast bila je tra`enje te sveske. Imala sam sre}u da sam
skoro uvek pronalazila svesku. I tako znala njegove
mar{rute. Onda sam obave{tavala ostale. Redovno sam
putovala na koncerte, ~esto sa Dankom 14 – nas dve smo bile
tandem, – ali smo se krile da nas ne vidi. Samo, de{avalo se
da pogre{no prepi{em datum ili mesto. Pa Danka 14 i ja
odemo u neki grad a \or|e peva u sasvim drugom kraju
zemlje. Jednom prilikom,   Danka 14 morala je da proda svoj
foto-aparat da bismo se vratile ku}i.
I tako, do`ivljaja bezbroj. Kao onih sa cve}em i
profesorima.
''Mene su stra{no nervirali novinari koji su pisali kako
Zlata kupuje \or|u cve}e – pri~a Mira. - A ja sam stotinu
puta dolazila u Beograd i uvek dobijala pare da kupim neke
sandale ili ne{to od ode}e. I, uglavnom ostajala bez toga,
jer sam pare tro{ila na cve}e. Sada bi \or|e mogao da mi
kupi jedne sandale za sve one bez kojih sam ostala... Svako
od nas imao je svoju cve}aru u kojoj je kupovao cve}e. I ne
samo to. Po{to smo svi ''|okisti'' pravili albume sa
\or|evim fotografijama i ~lancima ise~enim iz raznih
novina, kori~ili smo ih. Tako smo imali i svoje
knjigoveznice. I dan-danas znaju nas kada odemo u ''na{u''
cve}aru ili knjigoveznicu.
Ina~e, ja sam iz Od`aka. Tamo sam i{la u {kolu. Uvek }u se
se}ati profesora fizike i njegovih ~asova. Redovno smo,
deset minuta pre kraja ~asa, tiho pevali ''Mene nema ko da
`ali''. Ali, svi do jednoga. Taj ~ovek ga je stvarno
obo`avao. Pa se se}am kako je bilo kada je \or|e prvi put
imao koncert u Od`acima a zatim u Ba~kom Gra~acu. Profesor
je prisustvovao na oba koncerta. A bila je kasna jesen,
nigde cve}a. Kako da odem na koncert praznih ruku. To se
jo{ nije desilo. Pa sam najzad uspela da kod nekih Slovaka
na|em neke hrizanteme... Gospode Bo`e... Ali, cve}a je
moralo da bude...''
- Ja sam imala tu sre}u da sam imala divnu baku – dodaje
Vesna. - Baka mi je Francuskinja. Mo`da je zato bila divna
i druk~ija od baka u tom vremenu. Imala je druge poglede na
`ivot. Ja treba da idem na koncert, to je negde {ezdesetih
godina, a ona je dobijala neku pomo} od francuske ambasade
- tim Francuskinjama koje su se posle Solunskog fronta
poudavale i ostale tu - pa do|e neki kaput, haljina... Ona
je umela da, kada do|e, na primer, ''Beogradsko prole}e''
ili solisti~ki koncert, celu no} sedi i prepravlja neku
njenu ili maminu haljinu da bih ja imala sve~anu haljinu
koja prili~i Domu sindikata. Mama mi da pare za kartu i
kada po|em mene moja nana pita: ''Ima{ li pare za cve}e?''
Naravno, nikad nisam imala. Ona mi da i ka`e: ''Da ide{ u
cve}aru i kupi{ cve}e a ne koje{ta da mu daje{''.
Ina~e, ona nije volela kako \or|e peva. Jednoga dana, on je
do{ao po mene da odemo u jednu posetu, tu u kraju. Dok sam
kuvala kafu, ~ujem nanu kako mu ka`e da peva kao da lupa u
{erpu. Ja sam se sledila. Onda mu je rekla da ne voli da ga
slu{a, ali obo`ava da ga gleda kako se pona{a na sceni.
Onda je u`ivala.
Moj kom{ija bio je profesor u Matemati~koj gimnaziji.
Jednoga dana sreo je \or|a na ulici pred mojom ku}om i
ispri~ao mu kako su njegovi |aci be`ali sa ~asova. Ceo
razred ode sa {estog i sedmog ~asa. On ih pita gde idu a
oni ka`u: ''Na koncert \or|a Marjanovi}a.'' Onda on ka`e:
''Idem i ja sa vama''. I tako je dolazio na \or|eve
koncerte zajedno sa u~enicima. Posle te pri~e on i \or|e
pevu{ili su pesmice kojih se profesor se}ao.


A kako su na instituciju ''|okisti'' reagovali u novinama,
mo`e se videti u slede}a dva natpisa.


Mira Savi}
TALENTI I OBO@AVAOCI
Svake nedelje u deset sati pre podne u Domu omladine u
Beogradu sastaju se ~lanovi kluba ljubitelja \or|a
Marjanovi}a. Ta~nije, me|unarodni klub ljubitelja \or|a
Marjanovi}a, jer ka`u, da ima preko hiljadu ~lanova ''u
zemlji i inostranstvu''. Klub je formiran od vi{e manjih i
radi gotovo tri godine. ''Centrala'' je u Beogradu,
''filijale'' po ~itavoj zemlji.


Ko o~ekuje da je ovaj klub ''{izili{te'' – prevari}e se.
Jer, ''|okisti'' koje smo ovde zatekli jedne nedelje pre
podne, mirno su sedeli i gotovo pobo`no slu{ali najnoviju
long-plej plo~u \or|a Marjanovi}a. Jedan par je igrao, neki
su ne{to pisali. Posle su slu{ali druge peva~e i predlagali
{ta bi voleli da \or|e peva.
U stvari – sastavljali su mu budu}i repertoar. Ovi mladi}i i
devojke koji \or|a na koncertima zasipaju cve}em, ovde se
pona{aju – kao u u~ionici.
Jedina ludost koju je sebi dozvolila simpati~na, skromno
odevena devojka je veliki bed` na reveru: ''\or|e, volim
te!'' Mladi}i su imali nov~anike i priveske o pojasu sa
likom svoga ljubimca, devojke maramice, Mogle su se
pro~itati parole: ''\oko, hvala ti {to postoji{'', ''\or|e
je deo nas'', ''\or|e, `iveti bez tebe je gore od smrti.''
O~igledno, ovaj klub je hram jednog idola.
- Da li mo`ete da nam objasnite za{to toliko volite \or|a
Marjanovi}a? –
pitamo zbunjeno, jer to odu{evljenje, obo`avanje, parole,
sve te slike i autogrami – gotovo su neshvatljivi.
I verujte, malo je prostora da se objave svi komplimenti.
Evo samo nekih od njih:
- [to je bolji, genije, {to je divan i najbolji ~ovek na
svetu. On pesmi daje
du{u,svojom pesmom ponese i mlade i stare – nabrajala je
Gordana Kondi}.
- Jedinstven je i nenadma{an. Zna da zabavi i oraspolo`i –
misli Vesna
Nedeljkovi}.
- Razlikuje se od ostalih. Prirodan je, jednostavan i
pristupa~an – dopunjuje
Mirko Mirkovi}.
A   vi`ljasta Ljiljana Ivanovi}, koju u Klubu zovu
''[ilja'', na svoj na~in je
objasnila ovu misteriju:
- On za nas nije samo \or|e Marjanovi}, mi smo u njemu
na{li prijatelja. Za
nas on uvek ima lepu re~, prijateljski savet…
Kad nije ne putu \or|e Marjanovi} svake nedelje prisustvuje
sastancima kluba. Po povratku sa svake turneje govori o
zemljama, gradovima i ljudima koje je upoznao.
- Kad on govori, mi ne di{emo. Gutamo svaku re~. On ume
tako lepo da pri~a…
Uz predavanja \or|e prikazuje kolor filmove iz Moskve,
Lenjingrada, dalekog
Sibira… Prire|uje recital poezije Du{ana Mati}a.
Preporu~uje lektiru. Pozajmljuje knjige i plo~e koje su im
potrebne za {kolu i fakultet.
- Da li znate da u na{ klub imaju pristupa samo vrlo dobri
i odli~ni |aci?
– upitali su nas. - \or|u pokazujemo knji`ice pre nego
roditeljima.
- Ako `elite da me obradujete kada se vratim iz Sovjetskog
Saveza, do~ekajte me
sa dobrim ocenama – vikao je \or|e sa prozora vagona grupi
od pedesetak ''|okista'' koji su ga sa transparentima i
cve}em ispratili na turneju.
- I mi tada skupljamo poene da ga obradujemo – uzbu|eno je
reklo nekoliko
devojaka. – On ne dozvoljava da na{ hobi ide na ra~un
u~enja. Roditelji su zadovoljni zbog toga. A prvo su
dolazili sa nama u klub da vide {ta mi to tu radimo. Sad su
i neki od njih ~lanovi.
- A {ta ka`u va{i mladi}i?
- Nemamo ih jo{. Mi smo ''male'' – nasmejala se '[ilja''
- Nije trebalo to da ka`e{ - opomenuo je njen drug,
Ljubomir. – Sada }e svi
misliti da ste zaljubljene u \or|a
- Kako? Pa mi obo`avamo i Eli, malu Natali i Nevenu. Da,
volimo ga, jer je
najbolji otac, najbolji suprug, najbolji prijatelj…
- A {ta mislite zbog ~ega smo mi mladi}i ovde? – pitao je
Radisav
Stojanovi}, trgova~ki pomo}nik. – Kad sam polazio u armiju,
\or|e mi je rekao da budem dobar i hrabar vojnik. Po`eleo
mi je uspeh i poklonio veliku sliku. Svaki dan su dolazili
vojnici i molili me da je pokazujem…
Prijatno   je   imati    idola   koji   je   pristupa~an,   koga
obo`avaoci mogu da posete u njegovom stanu, da se igraju sa
njegovom decom u parku, da se vozaju njegovim automobilom.
Ali, {ta imaju od toga ~lanovi koji nisu u Beogradu, koji
ne mogu da slu{aju njegova predavanja i recitale, koji se
ne igraju sa malom Natali i Nevenom?
- Bar jedanput godi{nje i oni do|u u Beograd da se vide sa
\or|em – objasnili su. - Preko godine su ''dopisni
~lanovi''. Mi ih obave{tavamo o svemu. A \or|e im sa
turneje pi{e kao i svima nama. I na li~ne adrese, ~ak.
Svakodnevno \or|u od njih sti`e bezbroj pisama. Pogledajte
ih.
''Dragi ~ika \or|e, - pisala je iz bolnice u Zemunu Tinka
Paji}. – Dozvolite
da vas nazovem ambasadorom na{e zabavne muzike. Va{ glas
podi`e klonule, podmla|uje stare, mladima uliva volju u
`ivot, bolesne le~i.''
''Ne znamo da li imate ve}e obo`avateljke od nas dve sestre
Milice i Dragice Mladenovi} iz Vu~itrna. Najve}a na{a
radost je kad vas slu{amo. Prosto nam se `ivot produ`i za
deset godina. Nemamo re~i da ka`emo koliko vas obo`avamo i
prvi put kad primimo platu, do}i }emo u Beograd da vas
posetimo…''
''Kad ~ujemo tvoj glas poludimo od sre}e, tad smo
najradosnije na svetu. Na svakoj na{oj svesci, na zidovima,
svuda pi{e: '\or|e srce' , 'Deo nas', 'Svaki tvoj uspeh je
i na{ uspeh' – Ivanka i Dragica. ''
Pi{e i Tatjana iz Odese, obo`avaoci iz Kanade i Bugarske
koji ~eznu da dobiju njegovu sliku sa posvetom, ma{taju ~ak
da jednog dana ~uju i njegove k}eri kako pevaju.
''\okisti'' imaju svoj praznik. To je ro|endan \or|a
Marajnovi}a – 30. oktobar. San svih je da prisustvuju ovoj
sve~anosti. I ove godine, mada je \or|e bio na turneji, a
prisutna samo Eli sa decom, bilo je cve}a, torti i slanog
keksa i plo~a \or|a Marjanovi}a i mnogo razgovora o njemu.
Igralo se i zabavljalo, dok su se talentovani ''slikari''
takmi~ili ko }e na tabli nacrtati lep{i lik odsutnog idola.
Dovoljno je ovo {to smo saznali pa da zaklju~imo da je
\or|e Marjanovi} – fenomen. Tajnu njegove popularnosti mogu
da odgonetnu psiholozi, mi mo`emo samo da je konstatujemo.
O~igledno je da omladina tra`i idole da im pokloni svoju
ljubav. Pitanje je samo ko }e ih osvojiti i kako. Nije li
to pou~no?
*          *       *
D.J.Beli
''ROMAN'' IZ VE[ERNICE
Hrpa pisama i gramofonskih plo~a, zidovi na~i~kani slikama
\or|a Marjanovi}a i parolama ''na njegov ra~un'', vazne sa
cve}em, sto i stolice du` zidova – to je sve {to smo zatekli
u prvom ni{kom klubu ''|okista''.
Jo{ na stepeni{tu do~ekala nas je popularna ''Romana'' koja
se obrtala na ve}, o~igledno, dotrajaloj plo~i od preterane
upotrebe. Prostorija kluba, u ve{ernici na mansardi zgrade
broj 26 u ulici Bo`idara Ad`ije, bila je prepuna devoj~ica
i de~aka od devet do dvadeset pet godina.
Tako je izgledao na{ prvi susret sa tek dvomese~nim klubom
''|okista'' koji bismo mirne du{e mogli nazvati ''Kandi''
klubom, jer je sme{ten u ve{ernici ~etvorospratne
novogradnje.
Me|utim, i pored toga {to je ovaj klub na jednom kraju
grada, me|u svojim brojnim mladim ~lanovima okuplja i one
sa Bubnja, Naselja Mar{ala Tita, Komrena, Palilule, Beograd
male, a dopisne ~lanove iz Ku~eva, rodnog mesta \or|a
Marjanovi}a, Prokuplja, Svrljiga, Skoplja, Kru{evca, pa ~ak
i iz Sovjetskog Saveza.
- Verujemo da bismo i za ovo relativno kratko vreme okupili
vi{e ~lanova,
samo kada bismo dobili neke prostorije u centru grada. –
ka`e nam Nata{a, predsednik Kluba.
Ve{ernica koja im sada slu`i da se okupljaju osvojena je na
jedvite jade. U stvari, to nije ba{ ona prostorija u kojoj
se pere ve{, ve} za su{enje ve{a. Prostorija je parketirana
i zdrava i trebalo bi da slu`i stanarima kao klub za
razonodu. Ku}ni savet je ipak ustupio mladima s tim, da za
sastanke Saveta mogu da je koriste.
Klub se aktivno dopisuje sa me|unarodnim klubom ''|okista''
u Beogradu, sa sarajevskim istorodnim klubom. Me|utim,
interesantno je da su devoj~ice u ve}ini, preko 80 odsto.
^ak je devoj~ica predsednik Kluba. Zove se Nata{a i u~enica
je muzi~ke {kole. Milena joj je zamenik, Nevenka sekretar,
a ono {to je najinteresantnije, jedini mu{karac, Milan,
vr{i du`nost blagajnika.
Ovaj najmla|i klub ''|okista'' u zemlji `ivi od
svakodnevnog d`eparca svojih ~lanova. Oni, naime, pla}aju
mese~no po 1 novi dinar na ime ~lanarine. Izuzetak je mesec
oktobar, kada svi daju po 5 dinara, jer pretposlednjeg dana
ovog meseca, dakle danas, njihov ljubimac, \or|e
Marjanovi}, slavi ro|endan!
Ovog puta pokloni}e mu simpati~nu ve{ta~ku pudlicu.
Od ostatka ~lanarine izradi}e amblem sa \or|evim likom,
pe~at kluba i kupova}e plo~e svako od njih. plo~e. Za sada
nemaju ni{ta svoje, tj. klupsko. Gramofon donosi Dragica od
ku}e a najve}a im    je `elja da ih \oka poseti u klubu.
Dok smo silazili stepeni{tem, ponovo nas je pratila
''Romana'' koju ''|okisti'' slu{aju izme|u svake druge
plo~e... Kad vole!
Tako je bilo nekada. A {ta se sa ''|okistima'' de{ava
danas? Pa ni{ta. Mo`e se re}i da je sve isto, samo su se
okolnosti promenile. ''\okisti'' imaju svoje porodice, neko
i decu, i dalje se dru`e, poma`u jedni drugima kada je
potrebno, zavisno od polo`aja i radnog mesta, i neverovatno
– i dan-danas stalno pri~aju o \or|u. On je njihova
neiscrpna tema. I naravno, okupljaju se kod njega 30.
oktobra ili na koncertima na kojima se \or|e sve ~e{}e
pojavljuje. Pri~a Mira Be~i}:


''Pro{le godine, \or|e je na 'Beogradskom prole}u' pevao
'Nikad nije kasno' i ja sam na festival povela k}erku koja
je imala 13 godina. Imala sam `elju da je povedem na
'Beogradsko prole}e'' da vidi gde je njena majka provela
mladost. Ona nije mnogo zainteresovana iako je kod ku}e
redovno pu{tam plo~e i trake sa \or|em. I tako, odvedem je
ja na koncert, \or|e je sjajno izgledao – a kad nam nije
sjajno izgledao, - i ka`e meni dete: 'Mama, sad je meni
jasno za{to si ti ceo `ivot volela \or|a Marjanovi}a. Ne
znam {ta je, ali tako deluje da mora nekako da se voli.'
Naravno, rekla sam joj da je pametna -   na mamu. Ona ne{to
ose}a ali ne zna {ta je to. A meni `ivot pro|e i jo{ nisam
doku~ila {ta je u pitanju''.


I Vesna ima sli~no iskustvo.


- Odvela sam svog sina u Ruski dom na \or|ev koncert. On je
ostao fasciniran, bio je bukvalno zate~en. Sedeli smo na
balkonu. \or|e je pevao na plejbek. Sin ga u`ivo nikada
nije video a zna da je bolestan   i da te{ko govori. Gleda
ga dva sata kako je stalno u pokretu, zna da ima 70 godina,
vidi da pesmu zavr{ava ta~no na pravom mestu. Sin mi je sa
koncerta iza{ao bukvalno potresen. Rekao mi je da je video
jednog skromnog starijeg ~oveka, koji je stajao kraj jednog
stuba i celo vreme koncerta plakao. ''Ajde da `ene pla~u,
ali… Takvu atmosferu ja nisam do`iveo na mestima koje mi
mla|i pose}ujemo.''
Nije ni ~udno, takvih koncerata vi{e nema. Ja ~esto ka`em:
Dom sindikata imao je svoj miris. Miris ne~eg sve~anog {to,
na`alost, u dana{njim muzi~kim prostorima izgleda ne
postoji. Pa ko shvati, shvati}e. Sada toga vi{e nema i
ljudi koji to nisu do`iveli ne znaju o ~emu pri~amo. A moj
sin, kao za sebe, pita se: ''[ta li je on radio u mla|im
danima, kad je ve~eras sa toliko {arma, sa toliko snage, u
ovim godinama i ovom zdravstvenom stanju, odradio ovo na
vrhunski na~in i stvorio takvu atmosferu?''
I {ta je ostalo posle svega?
''Posle svega ostaje bogatstvo tog na{eg dru`enja, ostaju
prijateljstva koja se, evo, posle trideset godina nisu
promenila'' – ka`u '|okisti'. ''Ostala su ~ista, prava
prijateljstva, koja danas vrlo retko sre}em.   \or|u
Marjanovi}u je tridesetog oktobra bio ro|endan, to je bio
nekada dan '|okista'. Do{li su ljudi iz Novog Sada, Ni{a,
Azanje, Banja Luke, da mu ~estitaju ro|endan, da mu po`ele
sve najbolje. Samim tim, na{e prijateljstvo stvoreno iz
njegove pesme i iz njega, ostalo je do danas. Mi smo bili
jako bogati, duhovno, uz re~, uz pesmu i uz njega.
Ostali smo svoji, opet zahvaljuju}i njemu koji nas je tome
nau~io, a mi smo
ga pratili u svemu.
A ostaje i ~estitka koju smo mu napisali 1997. kada smo se
posle du`eg vremena, zbog njegove bolesti, ponovo okupili
kod njega. Bilo nas je iz Beograda, Novog
Sada, Leskovca, Azanje, Banja Luke, Bijeljine, Ni{a...


^ESTITKA 1997. GODINE ZA RO\ENDAN:
''Koliko godina ko zna,
S ljubavlju slu{ali ste vi,
Moj glas, moj glas, moj glas…''
A sve su protekle prebrzo i nezadr`ivo…
U njima neizbrisivi trag detinjstva i mladosti obele`eni
Va{om pesmom.
''@ivot pi{e mnoge pri~e –
Svako svoju dobro zna…''
U godinama kada podvla~imo crtu, sumiramo `ivot, i u nizu
nula {to obele`je je ovog vremena i okru`enja, mi – Va{i
''|okisti'': znamo da smo bili bogati.


Nezaboravni trenuci – scena na kojoj ste Vi, uz pesme ~ije
su re~i ostavile neizbrisivi trag u nama; i koje, evo, i
danas u nama bude davno do`ivljenu sre}u, ali i tugu i
setu…


A kada utihne muzika sa starih plo~a, tu su slike: likovi
na{e mladosti, aplauzi, cve}e i opet – Vi!
Mnogi od nas nisu bili sa Vama i uz Vas, ali u mislima,
uspomenama, uvek tu.
''\okisti'', koji su stvoreni iz Va{e pesme nikada se nisu
promenili.
To je ostalo u nama dok postojimo bilo gde da smo. To je
deo na{eg `ivota i svako od nas }e re}i: najsre}niji,
najlep{i, najbezbri`niji…
Za Vas i zbog Vas mogli smo sve!
I zato smo danas ponovo tu, opet ste nas Vi povezali onim
nitima Va{e pesme, Va{e li~nosti, kao nekada na Terazijama,
sa pesmom na ulici, na kolima – {to niko sem Vas nikada nije
do`iveo;
''K'o nekad u 8…''
U godinama kasnije, druge generacije {to stizale su, bile
su sa nama:
''…zbog Vas, zbog Vas, zbog Vas…''
Neka Vam ova godina donese dobro zdravlje, mir i spokoj u
du{i – jer zaslu`ili ste sobom; i neka svaka slede}a bude
sre}nija i lep{a!
Godine prolaze, svi starimo, ali Vi ostajete onaj \or|e sa
pesmom, sada tihom na usnama – ali Va{om!
Va`no je da ste tu, jer Vi ste pesma!
Hvala Vam za sve lepo {to sobom nosili ste i nosite, hvala
za pesmu, za re~, razumevanje i znajte da:
'' … ne bi izdr`ali mi,
bez Vas, bez Vas, bez Vas…''
Sre}an Vam {ezdeset{esti ro|endan i neka Vas Bog ~uva!
                                Va{i ''|okisti''
''Beograd je najlep{i grad…''
30. oktobar 1997. godine
I na kraju anegdota, kao ilustracija cele ove pri~e o
''|okistima''.
Jedan od aktivnijih ''|okista'' iz BiH, nije deset godina
video \or|a ni svoje prijatelje. A `eleo je svim srcem.
Jednoga dana prona{ao je u parku mobilni telefon. Prva
stvar koja mu je pala na pamet bila je da ga proda i do|e u
Beograd. Tako je i uradio. Svi su bili sre}ni kad su ga
videli. I siti su se isplakli se}aju}i se starih dana.
A kad je ve} re~ o tome, evo imena onih ‘’|okista’’ koji se
jo{ uvek dru`e me|u sobom vi{e ili manje intenzivno:
OPOVO: Mirko Nikoli}
BEOGRAD: Marina Nikoli}, Rada Maljkovi}, Ljiljana Jak{i},
Ljiljana Jovanovi}, Vesna Nedeljkovi}, Vesna Petkovi},
Ljiljana Blagojevi}, Gordana Kondi}, Mirjana Dragosavac,
Nata{a Filipovi}, Mina Ostoi}, Bane Milo{evi}, Mimica
@iki}, Spasoje Risti}, Milan Veljkovi}, Mira Sen~anin,
Boban Krstai}, Ljiljana Risti}, Radmila Kaplarevi}, Radmila
Petrovi},
SARAJEVO: Vesna Ninkovi},     Aida Kapi}, Bera Kapetanovi},
Sanida, Gordana
GRADA^AC: Jasmin Kiki}
BANjA LUKA: Braca Loli}, Branka Loli},
AZANjA: Danka Nikosavi} 14.
LESKOVAC:   @i`a Miti}, Mi}a Veli~kovi}, Dragan Sremac,
Ljilja Dimitrijevi}, Bilja Milo[evi}, Sne{ka Koni}.
VELIKO TRNjANE: Dane Miti}
NOVI SAD: An|elka Lazi}, Irina Lazi},
SKOPLjE: Ljiljana Petru{evski, Tina Markoska, Brana
Petkovi}, Ljilja Hristova, Sne`ana Stankovi}, Ljilja
Aleksova
VR[AC: Jelena Mandi}
OSIJEK: Vera Sekendek, Nikica Sekendek
VUKOVAR: Ru`ica Kutina
@ELEZNIK: Vera Rajkovi}
[ABAC : Ljubica Tati}
KAMENARI (BOKA KOTORSKA): Nada Vickovi}
OHRID: Krimentina Markoska
NI[: Rada Rajkovi}
PERU]AC : Du{anka Nikoli}
*         *         *
GLAVA DRUGA


Zafir Had`imanov:
^UVAR TAJNE ESTRADNE UMETNOSTI


Sedim sa \or|em i njegovom Eli u njihovom stanu u M.
Pocerca. Pijemo kafu i poku{avamo da razgovaramo. Ka`em
poku{avamo, jer se moj prijatelj jo{ oporavlja od
iznenadnog mo`danog infarkta koji ga je zadesio na bini, za
vreme koncerta u Melburnu. Ose}a se svakim danom sve bolje.
Uporan je u rehabilitaciji, kao {to je bio i u poslu, ali
mu u razgovoru ipak treba pomo} supruge. Ona ga najbolje
razume i interpretira na odli~nom srpskom jeziku, koji je
jedva, jedva ne`no obojen mekim ruskim sazvu~jem.
Ja mu jo{ jedanput ~estitam na nagradi. (Njegov je
dugogodi{nji trud i uspeh krunisan ''Ordenom za Dru`bu
narodov'' SSSR-a, sa li~nim potpisom predsednika Gorba~ova.
Zaista velika po~ast i priznanje). Zahvaljujem mu {to je
Stojni}a, Senku i mene pozvao da mu sa nekoliko na{ih
pesama ulep{amo slavlje prilikom dodele ordena i uveravam
ga da zaista mislim to {to sam mu tom prilikom poru~io sa
scene – da je on jedan od velikih ~uvara tajne estradne
umetnosti. On mi naravno uzvra}a i ka`e da nas je pozvao po
du{i, jer mu je ve} preko glave ovih apadrapa peva~a. To
je, po njemu, nepo{tovanje i onih kojima peva{ i svoje
profesije. U`eleo se gospode peva~a. Ako je neko imao
problema sa raznim ''cenzorima'' i ''~istuncima'' ovog
zanata, onda je to bio on, ali neki red i neka pravila
esnafa moraju da se po{tuju. Ne mora{ da pristane{ na video
vratolomije Madone, Princa i ostalih, ali je jasno kao dan
da se o estetici i kvalitetu u tim spotovima i te kako vodi
ra~una. Stu`i mu se `ivot kada vidi kako ovde svako ko
po`eli mo`e da stane pred mikrofon i kamere. Jo{ te`e mu je
kada se seti svoje Nata{e. Sin Marko je na studijama
ekonomije, k}i Nevena je blagosloveno bi}e kome sve ide
lako od ruke: upisala je magistraturu na Muzi~koj
akademiji, govori jezike, a {to je najva`nije rodila je
prelepu devoj~icu. Sada su on i Eli – deda i baka. Ali
Nata{a, ah, Nata{a mu je bol neprebolna. Peva kao slavuj,
lepa je kao san, kamera je ho}e, publika je voli… Dva puta
je nastupila na ''Beogradskom prole}u'' i oba puta osvojila
prve nagrade… Bog ju je dodirnuo… I ne}e, ~ove~e, ne}e da
se bavi pevanjem… Tu`no vrti glavom.
''Ovih dana sam lak na suzu'', - izvinjava se. – ''Gledam
ove u`ase na televiziji i samo osetim kako mi suze klize
niz lice. Oh Bo`e, oh Bo`e, {ta nam u~ini{e sa zemljom? Ne
mogu da prebolim na{u Jugoslaviju … Onu pravu, jedinu…
Znam, znam, pro}i }e… Ne{to }e se novo roditi, ali je
te{ko, prete{ko biti svedok ru{enja, uni{tenja, pogibije…
Mi smo `iveli kako smo hteli i radili {to smo voleli, ima
obi~aj da ka`e moj drug Deba~. On i Pera Sam, oboje vrsni
muzi~ari najvi{e su mi pomogli u `ivotu, a i sada u ovoj
nevolji su mi najodaniji. Oni i Josif Kobzon – veliki ruski
peva~ i jo{ ve}i drugar. Javlja mi se telefonom iz Moskve i
brine o meni i mojima. Kada nai|u ovako te{ka vremena nema
~oveka kome ne treba prijateljska pomo}. Dodu{e, meni je
mo`da bilo lak{e da prebrodim moje brojne krize, nego
drugima, jer ja sam oduvek imao Boga. Od malih nogu sam
tako vaspitavan: Verujem u Boga i molim mu se. On je
milostiv: usli{i}e molbe i onih {to su ga do ju~e bili
zaboravili, a sada mu se na kolenima vra}aju. Gledam te
nevernike i opra{tam im, molim se i za njih. Kome da se
obrate u ovom bezumlju, ako ne svevi{njem. Jadnici…''
Doma}ica me nudi slavskim kola~ima. (Nedavno je bio Sveti
\or|e, njihova krsna slava). \or|e ustaje i donosi mi svoj
orden, da ga pogledam. Pokazuje i neke druge lepe povelje.
To su mu za 60. ro|endan poklonili vr{ilac du`nosti
ambasadora SSSR i njegova pratnja. ''Ja sam – ka`e – kavalir
'Ordena za {irenje i u~vr{}ivanje kulturnih i prijateljskih
veza me|u narodima' i jedna od najcenjenijih estradnih
li~nosti svih vremena u Sovjetskom Savezu, a to se kod njih
ne zaboravlja i ne preska~e se tako lako kao kod nas. Na{e
Udru`enje, Produkcija plo~a i Jugokoncert, ni sada kada
nemaju previ{e posla zbog ove situacije, nisu obratili
pa`nju na taj detalj. A eto, pro{lo je toliko godina od
onog koncerta u Ni{u, pojavilo se toliko novih peva~a, ali
novog \or|a Marjanovi}a nema. Ima Bala{evi}a, koji pleni
vispreno{}u i majstorstvom, ima ^oli}a, koji ''razbija''
divnim vokalom, ima Bebeka, koji je potpuno druga~iji, ima
Bore ^orbe, koji je lud na svoj na~in… Ali mog pravog
naslednika nema… Razlikuju se i mo`da je to dobro… U
stvari, sigurno je tako najbolje…''


MJUZIKL O DVA MATORCA


]askamo o tome kako se u narodu godinama govorilo da on ne
zna {ta }e sa parama. Sme{ka se i ka`e da je svaki gro{
zaradio te{kim znojem, a potro{io brzo i lako. Koliko je
samo ulagao u svaki odlazak u SSSR – garderoba, reklama,
pokloni, reprezentacija, sve je padalo na njegov ra~un. On
je zaboga bio vedeta! Ako. Nije mu `ao.
''@ao mi je – ka`e – {to nisam imao vremena da zavr{im
Akademiju sa tobom, pa da igramo zajedno u nekom mjuziklu.
Bio sam par puta u SAD i nije mi na kraj pameti bilo da
ma{tam o nekakvom uspehu tamo, ali Brodvej me je zaludeo.
To mi je zaista neostvaren san – biti ''big star'' u nekom
muzi~kom komadu''.
Ka`em mu da se ni ja nisam ba{ naigrao u teatru, ali ako
bude uporan sa ve`banjem i oporavi se, obe}avam da }u
napisati mjuzikl o dva matorca, biv{a peva~a-glumca i da
}emo zajedno da ga igramo u Pozori{tu na Terazijama.
''Mo`e – ka`e on – ionako deluje{ starije od mene''. Smejemo
se… 'Ostalo mi je jo{ nekoliko neostvarenih `elja –
nastavlja. – Nisam uspeo da napravim nijedan pravi disko
hit. Jednostavno nije i{lo i bog!''
Eli ne mo`e da se uzdr`i: ''I{lo bi, \or|e, i{lo bi. Samo
to vi{e nije bio tvoj domen. Za taj posao si morao da ima{
menad`era. To je pijaca. Tu se trgovci nadmudruju… Ti si
celog veka sve sam radio, sve sam hteo, ali ovde
jednostavno nije moglo tako''.
On se sme{ka. Dodiruje je rukom, ne`no, a onda kao da se
upravo setio: ''Da, i koncert u Zagrebu. Nikad nisam uspeo
da odr`im solisti~ki koncert u Zagrebu. Nudio sam im ga
besplatno, u dobrotvorne svrhe, ali njima su tremini uvek
bili zauzeti. Pevao sam tamo na festivalu, na zajedni~kim
koncertima, ali nikad nisam odr`ao solisti~ki... Bo`e,
koliko sam se sekirao zbog toga, a sad se mislim kakva je
to bezvezna sitnica u odnosu na OVO. '' Pokazuje mi rukom
na ekran televizora, koji sve vreme radi bez tona, da nam
ne smeta. Upravo prikazuju one jezive prizore iz Vukovara…
]utimo… Odjednom ''provali'' iz njega: ''Pre`ivljavam bol i
tragediju mog naroda. Ne mogu ni da mislim o pesmi. Bojim
se da ne}u vi{e mo}i da zapevam…''
Eli gasi televizor. Ja joj u sebi odobravam sa zahvalno{}u.
Nudi nas pi}em. Pijemo polako, nevoljko. Zahvaljujem im na
lepom razgovoru. I re~i odzvanjaju nekako nepotrebno,
uzaludno… Eli i \or|e me prate do vrata ku}e. Pozdravljamo
se dugo i nekako tu`no…
*        *            *


FAVORITI VANjE BULI]A


\OKISTI LETE U NEBO


Bio je najbolji imitator imitacije `ivota koja nas je
zatrpavala sa Zapada. Osvojio nas je jer smo vapili za
ki~om {to }e pobe}i iz socrealisti~kog rama. A kad je ki~
ispao iz rama, shvatili smo da predstoji – let u nebo.


Povratak u {ezdesete godine nije samo sentimentalno
putovanje, ve} metafora za povratak razumu.
^etrdesetogodi{njaci i oni stariji zovu u pomo} muziku i
modu {ezdesetih kao azil u koji bi pobegli u`asnuti
prizorima rata. Me|u najgrlatijim zagovara~ima okon~anja
rata su upravo ~etrdesetogodi{njaci, ljudi koji u svim
vojskama na svetu predstavljaju trezvenu okosnicu {to se ne
zale}e i ne juna~i bez potrebe.
Vaspitavani su u najlep{oj tradiciji odanosti miru. Me|u
njima je mnogo dece cve}a, momaka i devojaka {to su vojniku
na ulici zaticali cvet u rever ili ru`u ubacivali u cev
pu{ke. Danas kada imaju decu, prozvani su da kao
najracionalniji deo dru{tva krenu u prve borbene redove.
Suvi{no je postavljati, sada kada se gine tako masovno i
tragi~no, pitanja – kako i za{to? Do{lo je vreme kada
roditelji zarad budu}nosti dece – kre}u u rat. I dok ih
snajperista s druge strane dr`i na ni{anu, razmi{ljaju kako
bi bilo dobro da pre|u preko brisanog prostora i ubace u
cev snajperske pu{ke – ru`u. Ta ru`a ne}e ni{ta promeniti,
ali }e svedo~iti o `ivotnom stavu da ljudi mogu
komunicirati na druga~iji na~in.
Po~etkom {ezdesetih godina sva nas je ujedinio \or|e
Marjanovi}, momak koji je iz Ku~eva do{ao da studira u
glavni grad, a zatim zapevao. Kudili su ga kriti~ari,
branili obo`avaoci, osporavale kolege muzi~ari, a ljudi
`eljni blagosti i osmeha kupovali njegove plo~e u tira`ima
koji nikad kasnije nisu ponovljeni. Optimizam kojim je
\or|e zra~io preneo se i do Sovjetskog Saveza gde je \or|e
dobio najvi{a odli~ja koja se mogu uru~iti jednom estradnom
umetniku.
U vreme kada najvoljeniji sinovi ove zemlje nisu imali
svoje klubove (imali su svoje skup{tine i svoje centralne
komitete), \or|e je dobio svoje klubove obo`avalaca. Kada
su poku{ali da mu ospore koncerte, ''|okisti'' su
organizovali na Terazijama prave demonstracije. Nosili su
njegove slike, kao {to se na paradama i mitinzima nose
slike voljenih drugova.
A \or|e se na sceni ponovo ra|ao i – umirao. Njegove
interpretacije su bile vi{e od pesme, jer je ljude vra}ao
nekim zaboravljenim radostima koje nisu nalazili u govorima
o petogodi{njim planovima ili u izve{tajima sa istorijskih
kongresa, kada se tap{alo i lo{em tekstu i lo{oj
interpretaciji. \or|e je bio nekrunisani kralj scene,
jedini monarh kome se klanjala socijalisti~ka Jugoslavija
(izuzimam cara Selasija, kralja Hasana i [aha Rezu
Pahlavija, jer je njihov zadatak bio da spoznamo koliko je
na{ predsednik svetliji od svih kraljeva, careva i {ahova).
Jedna stru~na analiza tekstova koje je tada pevao \or|e
Marajnovi}, pokazala bi sa koliko se radosti mo`e u`ivati u
siroma{tvu! Siroma{tvo ~iji su koreni poznati. Siroma{tvo
koje su ljudi shvatili kao neminovnost prelaznog perioda.
Dok nam je kvartet '']etra'' iz San Rema poru~ivao da
do|emo do Venecije i u`ivamo u pesmi gondolijera, \or|e je
pevao o ludilu koje su svojom pojavom izazvale stjuardese,
o zna~ajnom datumu u `ivotu jednog momka koji je postao
raznosa~ mleka ili o momku koji je postigao sve u `ivotu
po{to je postao prodavac novina, pa do mile volje mo`e da
uzvikuje naslove po `elji!
Ozbiljni muzi~ki kriti~ari, posebno oni zadu`eni za ''op{ti
utisak na sceni'', na{li bi sigurno dosta zamerki u
pona{anju \or|a Marjanovi}a. Neki tvrde kako je sve to
mirisalo na ki~. Upravo u toj oceni valja tra`iti po{ten
odnos \or|a Marjanovi}a prema onima kojima se obra}ao. Bilo
je to vreme kada smo plakali posle filma ''Jedan dan
`ivota'' ili beskrajno uzdisali zbog limunade zvane ''Bal
na vodi''. Imitirali smo imitaciju `ivota, koja nas je
zatrpavala sa Zapada, a najbolji imitator bio je upravo
\or|e. To je jedino pravo obja{njenje njegovog velikog
uspeha i na Istoku koji je vapio za ki~om {to }e pobe}i iz
socrealisti~kog rama.
\or|e se sada oporavlja od udara koji je do`iveo - na
sceni. Muzi~ari koji su s njim nastupali ka`u da su mislili
da \or|e nadgra|uje svoj scenski nastup, a on se borio za
`ivot, jer je do`iveo udar dok je pevao. Zar taj podatak ne
govori u prilog svemu {to sam rekao: \or|e nam je darivao
me{avinu suza, radosti, ljutnje, prekora, smeha – pa u
jednom trenutku nismo znali kada po~inje radost a kada –
`alost.
Kako bi se rado vratili u te godine, jer danas do`ivljavamo
samo jednu vrstu ose}anja koju nudi rat! Posle erupcije
svakojakih ose}anja       kojima nas je darivala
~etrdesetpetogodi{nja izgradnja najhumanijeg dru{tva na
svetu, sveli smo se na jedno – kako pre`iveti! Zato tako
halapljivo prevr}emo stranice ~asopisa tra`e}i u njima modu
{ezdesetih, kupujemo stare plo~e i iz ormara izvla~imo
izlizane farmerke.
Kad sam na poslednjem ''Beogradskom prole}u'' ~uo grupu ''U
{kripcu'' kako izvodi pesmu ''Stjuardesa'', gotovo sam
pomislio da smo se izvukli. Onda je po~eo rat i svi su
zaboravili na ''Prodavca novina'', ''Raznosa~a mleka'',
''Zvi`duk u osam'', ''Milorda'', ''Ramonu''…
Ali, pre nekoliko dana, vozim se taksijem i slu{am taksistu
koji mi pri~a da je bio na frontu u Vukovaru 53 dana. Ka`e
da je imao stra{an problem: dr`i na ni{anu snajperistu s
druge strane, mo`e da ga pogodi u svakom trenutku, ali –
prst odbija da pritisne obara~. Komanda koja putuje od oka
do prsta izgubila se negde u lavirintima du{e i srca.
Ipak sam ostao `iv i pobedili smo – ka`e taksista i zvi`du}e
''Stjuardesu''.
Dakle – let u nebo mo`e da po~ne a kapetan Marjanovi} i
posada `ele vam
prijatno putovanje.
*         *           *


Bogdan Tirnani}:


@IVOTOPIS JEDNOG REVOLUCIONARA
Jeste li vi svojevremeno bili ''|okista''?
Ma, ni slu~ajno!
Tada sam bio zalu|en Domenikom Modunjom i drugim
''urlatorima''; samo im ime ka`e kako su pevali. Iz takve
vizure, \or|e je delovao odve} ''meko'', ~ak
''sladunjavo'', gotovo ''`enskasto''. Uostalom, jedan od
njegovih najve}ih hitova bio je ''Milord'', pesma iz
repertoara Edit Pjaf.
Ako je ve} tako, za{to onda tvrdite da je \or|e Marjanovi}
nezaobilazna figura na{e novije kulturne istorije?
Ne treba me{ati individualne ukuse i objektivne
(kulturolo{ke) ~injenice. Voleli ga ili ne, \or|e je,
prosto, fenomen vredan ozbiljnog prou~avanja. Pa – da
krenemo na posao!
Upoznao sam ga relativno kasno, nakon nesre}e (mo`dani
udar) koja je prekinula njegovu briljantnu karijeru. U
vreme najve}e Marjanovi}eve slave bio sam klinac. U stvari,
o \or|u sam po~eo da razmi{ljam tek kada sam neposredno
upoznao tragove njegove slave.
On je svojevremeno stanovao u ulici Milo{a Pocerca, za koji
je bio vezan deo mog detinjstva: to je bila najbolja
gradska ''staza'' za divlje sankanje, a i reke su u
blizini, `elezni~ka stanica tako|e. Elem, u zgradi gde je
\or|e `iveo stan je dobio mladi i perspektivni knji`evnik
Branimir [}epanovi} (''Usta puna zemlje''). Zanimljivo je
kako je u tom stanu (onda kada je sasvim retko i uvek
kratko boravio u Beogradu), svoje poslednje godine proveo
Danilo Ki{.
Odlaze}i tih godina kod Brane da igramo karte, suo~avali
smo se sa porukama obo`avalaca \or|a Marjanovi}a, koje su
bile ispisane na fasadi, u holu zgrade, u liftu (ako je,
naime, bilo lifta), du` ~itavog stepeni{ta, po svim
vratima. To su bile poruke jedne infantilne ljubavi kao
masovne pojave. Bile su stare deset, ili mo`da ~itavih
dvadeset godina. Ali su neke bile i od ju~e. Ki{u su se
veoma dopadale i rado je prepri~avao njihove ''sadr`aje''.
Danas se takve zidne {krabotine zovu grafiti i spadaju u
ozbiljnu umetnost. [to bi rekli ''{estosma{i'' – zidovi
govore! Poruke upu}ene \or|u Marjanovi}u bile su, prema
tome, na{i prvi grafiti, po vremenu svog nastanka mo`da i
stariji od onih ~uvenih iz njujor{ke podzemne `eleznice. U
trenutku kada su grafiti esencijalni izraz novog
pobunjeni~kog duha omladine (''Otpor!'') i mo`da najva`niji
umetni~ki izraz vremena sada{njeg, ova se istorijska
~injenica ne sme nikako zanemariti. Sa svoje strane, pak,
ta ~injenica upozorava da je \or|e – mada mu to verovatno
nije bila namera - uspostavio prve parametre modernosti u
jednom dru{tvu koje je bilo okovano sivilom
realsocijalisti~ke emanacije.
Na samom kraju pedesetih i ranih {ezdesetih godina na{a
takozvana zabavna muzika ulazi u svoju ''festivalsku fazu''
pod uticajem San Rema. Festival italijanske kancone bio je,
uzgred budi re~eno, ovde pravi ''dru{tveni doga|aj'': za
gledanje njegovog televizijskog prenosa – a tada je retkih
televizora bilo samo u prostorijama nekih ''mesnih
zajednica'' – napla}ivale su se paprene ulaznice.
Najpresti`niji na{ festival ''lakih nota'' bio je, u to
vreme, onaj opatijski. \or|e se u Opatiji pojavio 1960.
godine sa dve pesme (mislim da su obe bile dela Darka
Kralji}a) – ''Raznosa~ mleka'' i ''Prodavac novina''. Sve
ostalo je legenda.
Za{to je ovaj ''repertoarski potez'' bio odlu~uju}i za
lansiranje \or|a Marjanovi}a u sazve`|e ina~e malobrojnih
idola? Pre svega, pomenuti ''{lageri'' pevali su o
''fensi'' zanimanjima tog vremena, o stvarima koje su bile
''in''. Zvu~i ~udno, ali su, izvan svake sumnje, prodavci
novina i raznosa~i mleka otvorili uska vrata na{eg
pribli`avanja normalnom svetu, to jest Zapadu. Tada su se,
naime, pojavile prve ve~ernje novine (''Novosti'' i, ne{to
kasnije ''Ekspres'') koje su stvarno izlazile u kasnim
popodnevnim satima, pa su ih prodavali uli~ni kolporteri,
izvikuju}i glasno intrigantne naslove, ili ~esto,
izmi{ljaju}i ''poruke'' o navodnim senzacionalisti~kim
~lancima (kojih u listu, razume se, nije bilo).
Ni{ta manji nije bio (pre) lom izazvan pojavom raznosa~a
mleka. Mleko se tada prodavalo iz velikih limenih kanti
(neke su imale hermeti~ki poklopac), odakle se zahvatalo
mericom. Privatnim proizvo|a~ima mleka iz okolnih
beogradskih sela bilo je, iz higijenskih razloga (sic!),
zabranjeno da ga raznose po ku}ama, pa su gra|ani sa
{erpama i loncima stajali satima u redu pred lokalnim
''Granapom'' da bi ga kupili. Obi~no na putu ku}i prospu
polovinu, {to je bilo uzrokom mnogih porodi~nih tragedija.
Tada je tamo-gde-treba odlu~eno da se mleko dostavlja na
ku}ne adrese. Pojavila se boca za mleko prvi ''artefakt''
dizajna u na{em `ivotnom okru`enju. Nije ~udo da mnogi i
dan-danas ~uvaju te fla{e kao prave gadd`et-relikvije
nostalgije. Mleko su raznosili studenti. Obi~no neko ostane
bez mleka, jer su onda{nji pijanci imali obi~aj da,
vra}aju}i se iz bircuza po dubokom snegu (snegovi su tada
bili ''k'o ku}a''), ili u blagu letnju no}, potegnu iz
fla{e. Znali su oni {ta je korisno za zdravlje u ranu zoru.
Pevaju}i o takvim ''profesijama'', \or|e ne samo da je
odlu~no zastupao stvar te savremenosti i civilizacijskog
napretka, nego su, jo{ vi{e, te pesmice bile revolucionarne
i po tome {to su njihovi ''junaci'' bili obi~ni ljudi, a ne
Darinka iz Lajkovca, Bo{ko Buha, mar{al Bu|oni, a o raznim
''kardeljima'' i ''brozovima'' (kraj ~ijih uzglavlja
ljubi~ica spava) da i ne govorimo. Tek kasnije su do{li
''stvarnosna proza'' (u literaturi) i ''crni talas (na
filmu). Rokenrol naro~ito. Sme{no je tvrditi da je \or|e
bio prete~a ''roka'' na ovim prostorima, ali bi, bez
njegove prevratni~ke estradne figure, prodor ovog
''medija'' i{ao znatno te`e i sporije.
Kad ve} pomenusmo estradu, valja primetiti da je Marjanovi}
obrnuo na glavu (odnosno, postavio na noge) sva pravila
zabavlja~ke profesije. Do tada su peva~i delovali kao da su
''progutali motku''. \or|e je – mada tada nismo znali da se
to tako zove – svoje nastupe pretvorio u {ou-program. Znao
je, u tom smislu, da pretera: valjao se po podu (kada je
pao pogo|en mo`danim udarom, publika je mislila da je to
deo ''ta~ke''), plakao, ''cepao robu''. Ali, ni{ta vi{e
nije moglo biti kao pre.
Neki su mislili da mo`e. U to vreme, valjda iste te 1960.
godine, ili godinu dana kasnije – nije, uostalom ni va`no –
u Beogradu je odr`an ''festival peva~a'' pod nazivom
''Zlatni mikrofon''. Spektakl se odvijao u dvorani upravo
sara|enog Doma sindikata. Najpoznatiji izvo|a~i sa
teritorije onda{nje Jugoslavije (po ''republi~kom klju~u'',
svakako), pevali su po tri pesme, a stru~ni `iri je,
slu`e}i se raznim parametrima, odlu~ivao koja }e tri fina
umetnika poneti ''zlatne mikrofone''. Na prvom festivalu –
drugog valjda nije ni bilo – pobedile su Lola Novakovi},
Anica Zubovi} i Nada Kne`evi}. Te{ko se takvoj odluci ne{to
moglo zameriti. Osim {to nije vodila ra~una o izmenjenom
duhu vremena.
Kada su saop{tene odluke `irija, ~itava dvorana je ustala i
glasno protestuju}i, uz klicanje \or|u Marjanovi}u okrenula
le|a pozornici. ^lanovi orkestra i ''konferansije'' Du{an
Vidak, ni krivi ni du`ni jedva su izvukli `ive glave. Do
duboko u no} ''crne trojke'' razo~aranih ''|okista''
vrebale su po okolnim ulicama i bud`acima ~lanove `irija.
Kada je \or|e iza{ao iz Doma sindikata, masa ga je podigla
i on je na ramenima svojih obo`avalaca odnesen na Terazije,
pred hotel ''Moskva'', gde je, po ci~i zimi, stigao samo u
(iscepanoj) ko{ulji. Tu su ga postavili na krov jednog
''fi}e'' - koji je tako|e bio znak ''novog vremena'' – i on
je, bez mikrofona naravno, otpevao ''Prodavca'' i
''Raznosa~a'' pet-{est puta. Masa je bila u delirijumu.
Pojavila se hitra narodna milicija i nastala je maklja`a sa
narodom. Ne se}am se ba{ najjasnije da li su ve} tada – ili
tek pri juri{u na belgijsku ambasadu (u povodu podlog
ubistva druga Lumumbe u organizaciji me|unarodne reakcije) –
upotrebljeni vodeni {mrkovi, konji i psi. Ali su, svejedno,
to bile prve ''antidr`avne'' demonstracije u posleratnom
Beogradu. I to je, kako znamo, delovalo zarazno. ^ovek,
koji je u ovu kulturu uveo svakodnevni `ivot i obi~ne
ljude, koji je bio ''inicijalna kapisla'' pojave zidne
umetnosti grafita i prvih demonstracija u samoupravnom
socijalizmu, jeste – mislio o tome svako {ta mu je volja –
''nacionalna figura'' od formata.
Onda se pojavila televizija, snimljen je film ''Zvi`duk u
osam'', na{ prvi ''mjuzikl'' (re`ija Sava Mrmak). Ne pamti
se da je neki film jo{ od 1895. godine (pronalazak bra}e
Limijer) dobio poraznije kritike. Verovatno s pravom. No,
kako to ~esto biva sa ''ispljuvanim'' filmovima, ''Zvi`duk
u osam'' se – uz Radi~evi}evu ''Ljubav i modu'' (film u kome
je lansirana Kralji}eva pesma ''Devojko mala'') – u kasnijim
decenijama pretvorio u kultno ostvarenje.
Za \or|a Marjanovi}a je u~e{}e u tom filmu bilo od
va`nosti, jer je, osim prvim televizijskim {ou-programima,
time definitivno uobli~io sebe kao ''proizvod''. Ba{ tako –
\or|e je prva ''trade mark'' made in Jougoslavia. Eksportna
roba. Izvozili smo ga po damping cenama, pripisuju}i
''imid`u dr`ave'' pozitivne aspekte te transakcije, ali
ujedno se prave}i da ona ne postoji, ili da, u najmanju
ruku, nije ni od kakvog zna~aja. Za koncerte \or|a
Marjanovi}a po provinciji (~itaj: van Beograda), u SSSR i
diljem ''isto~nog bloka'', gde je izazivao pravi r{um,
smi{ljena je pogrdna definicija – tezga. Tezga je, prema
tome, sinonim za tr`i{nu privredu. Osim {to je bila sinonim
proboja gra|anskog u ruralni bolj{evizam titovske epohe.
Upravo to: sve {to je \or|e Marjanovi} uradio bila je samo
jedna ''gra|anska revolucija'', koja se zbila tamo gde joj
se niko nije nadao. Na drugu se jo{ ~eka. Zato nije ni{ta
prirodnije od toga da se u predve~erje te revolucije, \or|e
Marjanovi} (koji je invalidski penzioner ve} devet godina)
vra}a u ovu (beogradsku) kulturu na velika vrata.
Da li ste zbog toga danas ''|okista''?
Pitanje je ta~no. Odgovor nije potreban.
*        *          *
@ika Milutinovi}:
\OR\A TREBA SLU[ATI U MOSKVI
Aplauzi i skandiranje trajali su gotovo deset minuta. Svi,
stari i mladi, njih oko petnaest hiljada, stajali su i
pozdravljali na{e peva~e, ekipu ''Pesme leta 72''.
Treba biti u nekom od gradova Sovjetskog Saveza, na
koncertu na{ih peva~a pa ste}i pravu sliku o njima. Uveriti
se, bez rezerve, da je sve ono {to su na{i peva~i posle
povratka iz te velike zemlje govorili, istina.
A mi smo (mo`da ne svi) ~esto bili skloni da te uspehe (po
njihovom tvr|enju) primimo kao – lepe snove. Jer, o tim
turnejama znalo se, uglavnom, samo po njihovim pri~ama.
Nijedan novinar koji pi{e o zabavnoj muzici nije bio sa
njima. Zato smo i prisustvovali koncertu u Moskvi. Da
vidimo da li je sve to {to oni pri~aju istina.
Velika dvorana, u kompleksu ''Lenjinovog stadiona'' , ona
ista u kojoj se odr`avaju evropska i svetska sportska
prvenstva, bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Petnaest
hiljada (!) Moskovljana do{lo je da pozdravi najja~u
peva~ku ekipu koja je ikada dotle do{la iz Jugoslavije i
SSSR.
Treba odmah re}i da \or|e Marjanovi} i drugi, tamo na toj
bini, sasvim druk~ije izgledaju i pona{aju se. Treba re}i
da su to maltene drugi ljudi, peva~i...
...Pred petnaest hiljada slu{alaca, i to pa`ljivih znalaca
muzike, na{i peva~i kao da dobijaju krila, neko posebno
nadahnu}e...
... Gotovo pet minuta pre po~etka koncerta svaki posetilac
bio je na svom mestu. U Moskvi je nepojmljivo da neko u|e u
salu posle po~etka koncerta. A ako je iz opravdanih razloga
i zakasnio, onda obavezno sa~eka pauzu.
U foajeu (gde je i bife), nije bilo gu`ve i galame, kao {to
smo navikli da bude na na{im koncertima. Svi su bili u
svojim garderobama. A one su posebna pri~a. Svaki ~lan
ekipe ''Pesme leta 72'' imao je posebnu, veliku, svetlu,
ukusno opremljenu, ~istu sobu. Uz tu prostoriju, koja je
kao neki mali salon za primanje, nalazi se obavezno i
kupatilo. U garderobi \or|a Marjanovi}a bio je i le`aj na
kome se on odmarao. To je pa`nja prema cenjenom umetniku.
A on?
Tvrdimo da je sigurno na{ najbolji i najpopularniji
estradni umetnik. Da, umetnik je prava re~. Ali ga treba
slu{ati u Sovjetskom Savezu. Bolje re~eno – gledati.
Ni za sovjetske slu{aoce on nema kristalno ~ist klasi~an
glas. Oni to od njega i ne tra`e. Pojava, pokreti, gluma,
to je ono ~ime ih je op~inio.
Posle jednog koncerta \or|a Marjanovi}a najpoznatiji
sovjetski kriti~ar zabavne muzike Dolgopolov, napisao je:
''To je za mene najve}a predstava 'Hamleta' ''
Drugi sovjetski kolega koji je prisustvovao koncertu
zajedno sa nama, ~udio se jednoj na{oj provokativnoj
primedbi.
- Vi ste ~uli za Armstronga? Pa ni on nije imao glas. On je
po mnogima ~ak i
krkljao. Ipak, bio je veliki umetnik. Prvi me|u najboljima.
Za muziku treba, pre svega, imati du{u – kazao je ovaj
novinar.
A \or|e to sigurno ima. I on je pevao na besprekornom
ruskom jeziku. Prvo potpuri najlep{ih ruskih pesama. A
zatim, jednu za drugom, pesme iz svog bogatog repertoara.
Do sada je dvanaest puta gostovao u gotovo svim gradovima
Sovjetskog Saveza. I{ao je i u najudaljenija mesta. Daleko,
daleko iza Urala i od Crnog do Severnog mora. I svuda je
odu{evljavao. Zato i nije ~udo {to je za sovjetske
slu{aoce, u konkurenciji najve}ih svetskih zvezda, ba{ on
na samom vrhu.
Njegov recital je na visokom nivou. On svaku svoju pesmu,
svaku re~, odglumi kao najbolji ''hudo`nik''.
Te{ko je opisivati njegov ''{ou'' na bini. To treba
do`iveti: tu atmosferu, fantasti~nu igru raznobojnih
reflektora, taj sve~ani muk ogromne, do poslednjeg mesta
ispunjene dvorane.
I cve}a je bilo u Moskvi. Dobijao ga i od mladih, ali i
starijih doma}ica. Na bini, ili dok se {etao izme|u redova
i pevao svojim starim prijeteljima. Ako treba jo{ neka
potvrda njegove popularnosti, neka poslu`i ovaj detalj. Po
zavr{enom koncertu, dok je autobus vozio celu ekipu u hotel
''Rosija'', sovjetski reditelj je davao primedbe. Svakome
od peva~a, na osnovu onoga kako je reagovala publika,
odre|ivao je koliko }e pesama pevati slede}ih ve~eri.
Jedino za \or|a Marjanovi}a, vreme nije bilo ograni~eno.
*         *          *
Branko Ciga Milenkovi}
TO   HAMLETOVSKO SRCE HOMOLjSKOG DON KIHOTA


To vam je bilo kao da je ju~e bilo. \or|e je ve} uveliko
pevao. Sad je `eleo da upi{e akademiju. Da zaradi diplomu
za ono {to radi. Sreo me je kod ''Gradske kafane''. Pristao
sam da mu napi{em pismeni zadatak.
U{li smo u amfiteatar Filozofskog fakulteta. Leva strana je
radila Nu{i}a. Desna Steriju. \or|e je polo`io.
Naravno da se on toga se}a. Pisao sam o Nu{i}u. Ba{ nekako
te 57. napravio sam dramatizaciju Nu{i}eve
''Autobiografije'' i poslao je u Novi Sad. Mihiz je bio
dramaturg. Posle pola godine igrala se ''Biografija''. U
svim pozori{tima u zemlji u Mihizovoj dramatizaciji.
Moje nigde nije bilo. Ja sam se samo setio da mo`e.
\or|e je ve} tada pobe|ivao. Sve. Sreli smo se posle
dvadeset pet godina. Na ^uburi. Kod ''^uburske lipe''.
Svratili smo na pi}e od jedanaest do pet. Toliko.
Bio sam dva puta u Rusiji. Igrao sam i u Hudo`estvenom
teatru. U Moskvi. I u Lenjingradu.
\or|e svuda. On zna Rusiju. I ljude. I obi~aje. I voli. On
sve {to radi voli.
\or|e je pro{ao celu. ''Ti i ubogaja, ti i abilnaja, ti i
mogu~aja, ti i besilnaja. Ma}u{ka Rus...''
Hej vi, sirova selja~ka snago. [ta ste mi rekli one no}i
kada se saznalo za Jelenin brak sa Volo|om? Pitao sam: Ho}e
li kod nas biti prvih ljudi? Vi ste mi odgovorili: Bi}e ih.
^udilo me je saznanje.
On je sve video {to ja nisam. Kako je to mogu}e. Ima nekih
ljudi koje voli{ i protiv svoje volje. \or|a treba
pozdraviti kao zaslu`nog borca. On se nikada nije ~uvao.
Sve je radio dokraja. Kao prvi put.
Nema tu vi{e Turgenjeva. ''... Stoka slaba, konji mr{avi,
radnici len{tine, upravnik ili budala ili lupe`...''
Progres. Socijalizam. Rad.
\or|e je lik iz romana. Osvaja ili odbija. Budi ljubav ili
otpor. Imam divljenje prema njegovom zanosu rada. Grub
peva~. Sa posebnim ~arom.
On polako napu{ta teskobne stranice estrade. Druguje sa Don
Kihotom i Hamletom. On je trajna ljudska sudbina. Na
estradnom putu. \or|e ru{i stari red stvari. ''Nikad nije
kasno da se ljubi strasno''. Brak. ''Ljubav pod prinudnom
upravom.'' On ostaje.
Kao ~ovekova `elja da pri~a o sebi. Zbog sna o novom svetu.
Ja i ti to nismo ostvarili. ''Nikad nije kasno...'' Mi se
bar na|emo. U dvadeset pet godina. Kako li sada izgledaju
neizrecivo tu`ne humke. Na zaba~enom seoskom groblju.
Izgubljenom u {irinama Rusije.
Nas je sramota da spustimo zastavu. Lenjost izaziva dreljiv
zamor. Buketi crvenih i belih ru`a. Jo{ mokrih od rose.
Otkrio sam samo jedan deli}. @ene odmah `ele da znaju na
koje si vreme do{ao. I tu se sigurno ne varam. Uvek kad ne
znam {ta }u, govorim o Mocartu. I `enama.
Drn|a Ciganin mi je kuvao ~aj. Sa pavlakom. Profinio se.
Ma~or. Na prvom mestu postoji `ivotno iskustvo. Na drugom –
pojedine li~nosti. Ti si, \or|e, li~nost. Dugo sam bio
glup. I vetropir. Izlo`i mi, bratac, svoje poglede na
`ivot. Ja se ne izra`am sasvim jasno. Nadam se da }e te me
razumeti. Po~e}u da jedem neka nova jela. \or|e, ti i ja
smo se promenili. Ti to zna{ bolje nego iko. Te{ko mornaru
na mirnom moru.
*          *       *
A.B.K.

MON @OR@

Pripremam se, ozbiljno se pripremam. Sovjetski sociolozi
koji prou~avaju fenomen \or|a Marjanovi}a mogu da mi banu
svakog ~asa. Producenti filma u kome \or|e treba da igra
[trausa mogu blago da me upitaju – {ta sam to mislio o
njegovoj glavnoj ulozi kad sam onako napisao kritiku filma
''Zvi`duk u osam'' i o njegovoj glavnoj ulozi uop{te.
Dosta je bilo improvizacija. Ne mo`emo se vi{e brukati.
Moramo izgraditi nau~no zasnovane stavove o ovim
relevantnim pojavama. Svaka pojava ima svoje korene. Zato
ja evo izo{travam, umivam i za~e{ljavam svoj levi pogled na
sam koren pojave |okizma.
[ta je koren pojavi da se u izlozima prodavnica
gramofonskih plo~a u Sovjetskom Savezu izve{aju table na
kojima pi{e    - Marjanovi~a njet (tojest nema plo~a sa
njegovim pesmama) ili jest (tojest ima).? Koren toj pojavi
je poku{aj da se izbegnu nepotrebne gu`ve. Gde su koreni te
gu`ve?
Tu }u se malo zamisliti. Fenomen \or|a poznajem od dana
kada je u~estvovao na jednoj priredbi pred polupraznom
salom Doma kulture ''Bra}a Stamenkovi}'' na beogradskoj
Karaburmi, dok je napolju duvala gadna ko{ava. Eh, kako je
bilo tada, po~etkom pedesetih godina, bili smo mladi,
neiskusni, neznalice. Posle je po~elo. Danas mnogi govore –
da nije bilo njih, ne bi bilo ni \or|a, oni su ga prona{li,
lansirali, podr`ali kad mu je bilo najte`e i ostalo. Da,
da, a {to mene nisu prona{li i lansirali, {to ja danas ne
sedim za volanom jednog Volvoa, ~iji motor pali kao zmaj i
na niskim temperaturama? [to meni ne daju milione da bih na
televiziji uz osmeh priznao kako ne pijem, ali kad pijem
onda je to rakija ta i ta? Pustite pri~e... Taj pesnik,
kompozitor, glumac i peva~, taj fenomen mon @or`, evidentno
nema glas jednog Marija Lance, stihove jednog Prevera,
uloge jednog Mar~ela Mastrojanija, kompozicije jednog
Nikice Kalo|ere, a ipak ni zbog koga od njih sociolozi se
nisu bacili na istra`ivanje datog fenomena!
^ime toliko osvaja mon`or`ova pojava i pesma moju
sestri~inu i ostalih desetine miliona dece devoj~uraka,
momaka, strina, tetaka, uop{te naroda? Za{to toliko luduju
kad ko nekad u osam   i sad pro|e ulicom tom i stane pod
prozor tvoj?
Zbog identifikacije. Svet se identifikuje sa njim po{to se
mon @or` prethodno identifikovao sa svetom. Mon`or`ova
nesavr{enost je magija koja zra~i iz ljupkih pesmica,
veselih i senti{, iz predane {ansonjerske glume na sceni i
van nje, iz lomatanja i plakanja, iz vrednosti i manjih
vrednosti koje je stvorio da bi osvojio milione slu{alaca,
dinara, rubalja i dolara. On je svet ispoga|ao u ganglije
~istom pubertetskom ose}ajno{}u. On iznena|uje smelom
podatljivo{}u estradi, svojom umetno{}u da se pokazuje i
daje. Njegova mekanost privla~i svojom borbeno{}u. Njegova
Natali je autenti~na toliko da mu se tako zove i }erka.
Njegov Milord je pro`et setom. Klubovi njegovih obo`avalaca
su jedna dru{tvena snaga. \or|e je preru{eni an|eo
romantizma. Zato ima krila.
I mada zna da nisi tu zvi`di kao u snu.
A {ta mi ~itavog `ivota i radimo ako ne produbljujemo svoj
pubertetski san?
*        *         *
Pijemo po ko zna koju kafu. Rada Petrovi}, ili, kako je
zovu ''Mala Rada'', koja je postala ''|okista'' kad je
imala dvanaest godina i \or|u ostala verna do danas, vi{e
nas i ne pita ho}emo li. Kako koju popijemo, kuva novu,
donosi sokove...
- Mnogo novinara i knji`evnika se, dosad, nudilo da napi{e
knjigu o meni. Obe}avali su, dogovarali se, razgovarali,
uzimali materijale i – ni{ta. Jedini ve}i tekst, knji`icu,
da ka`em, napisao je Bo`idar \uri} u ediciji ''Zvezde'' za
''Ekopublik'' iz Novog Sada. Bilo je to, sada ve} daleke
1971. godine.
Pru`a mi, \or|e, knji`icu na 60 strana malog formata i
ka`e:
- Molim te, prepi{i...
To i ~inim.
DRU@E RUKU TI PRU@AM


''Sine, ima mnogo ljudi koji zavide. Nemoj o tome
razmi{ljati. Radi tako da te nikad ne pe~e savest. Mirno
le}i u postelju i spokojno zaspati – ima li {ta lep{e u
`ivotu? A kada bilo ko poku{a da ti glavu potiskuje nadole,
ti se trudi da je dr`i{ uspravno i gledaj svakom pravo u
o~i''.
(Dedina poruka)


Izuzetna li~nost, jedan od prvoboraca na{e moderne zabavne
muzike. Nesumnjivo, peva~ koji suvereno vlada
jugoslovenskom estradom od samog po~etka {ezdesetih godina,
koji je i svoj stil i svoj peva~ki talent, a u velikoj meri
i na{e zabavno-muzi~ko stvarala{tvo proslavio u mnogim
zemljama sveta, prvenstveno u Sovjetskom Savezu.
^esto i istovremeno paradoksalno hvaljen i osporavan, peva~
o kome se toliko pisalo, diskutovalo i polemisalo, jedan je
od ne tako brojnih na{ih interpretatora zabavne muzike koji
je i zvani~no dobio zvanje estradnog umetnika.
\or|e Marjanovi} je – to mi{ljenje u poslednje vreme sve
vi{e preovladava, kako u krugovima stru~njaka, tako i kod
ljubitelja zabavne muzike uop{te – zaslu`io kona~no
priznanje i po{tovanje. I to ne   samo zbog toga {to je na
jedan neuobi~ajen i uzbudljiv na~in izrastao u svojevrsnog
i slobodno mo`emo da ka`emo, neponovljivog peva~a, nego jo{
vi{e   zbog novina koje je uneo u scensko izvo|enje pesama
zabavnog `anra. Ali, i ne samo zbog toga...
Ako je ikada bilo opravdanije i aktuelnije, a ~ini se da je
to sada{nji trenutak, onda se stvarno mo`e postaviti
pitanje: ko je uistinu \or|e Marjanovi}?
DRUGO RO\ENjE


Beograd je tih dana bio u neobi~noj atmosferi. Bar {to se
ti~e ljubitelja zabavne muzike. ^inilo se, ~ak, da su mnogi
umorno odahnuli, kao {to se obi~no to de{ava posle velikih
i uzbudljivih doga|aja. Za jedne je to bio uzbudljiv
spektakl, za druge gorko razo~arenje, a za tre}e, kojih je,
istina, bilo daleko najmanje, povod za likovanje.
U stvari, desilo se ne{to {to je, i pored svega {to je
prethodilo, bilo neo~ekivano. Za svega nekoliko meseci – dva
potpuna fijaska. Najpre u maju na maturantskom balu, a onda
na priredbi peva~a Radio televizije Beograd, koja je
odr`ana na Ta{majdanu u avgustu. \or|e je bio izvi`dan. I
to, ~ini se, od te iste publike koja ga je ve} vi{e od tri
godine obo`avala i kovala u zvezde.
Samo jedan ~ovek tu atmosferu nije u potpunosti ose}ao – on
sam. \or|e Marjanovi}. Bio je slomljen, razo~aran, povu~en
u sebe. Poku{avao je da shvati {ta se desilo, da otkrije
uzroke i ustanovi u ~emu je sam gre{io. Bila je to prava
li~na drama s neizvesnim zavr{etkom, tim pre {to je
prihvatio ponudu da po|e na turneju po Sovjetskom Savezu.
Dani su prolazili veoma brzo. Nije moglo ni biti govora o
temeljnim pripremama, a i kolebao se da li uop{te da po|e
ili ne? Ipak, odlu~io je da krene i nekako odjednom na{ao
se na `elezni~koj stanici kod kompozicije voza, koja }e ga
odneti u nove, daleke krajeve, pred novu publiku, koja ga
ne poznaje   i koja }e mo`da definitivno presuditi.
I tu, ispred ulaza u vagon, nije bilo nikoga ko mu je
blizak. Nikoga osim Zlate, supruge, koja mu je istovremeno
bila i prijatelj i drug i koja sama nije mogla mnogo da
govori. Samo mu je stiskala ruku i pogledom ga hrabrila,
kao da je htela da ka`e: uspe}e{, uspe}e{.
Voz je krenuo. Ostao je potpuno sam. Nekako se izdvojio od
kolega s kojima je putovao na turneju, duboko zariv{i prste
u kosu. I, kako su to~kovi spava}ih kola ravnomerno i ne
suvi{e bu~no kloparali, tako je u sebi ponavljao jednu
misao koja ga je sve vi{e obuzimala.
- Od po~etka, sve od po~etka moram da vidim, {ta sam, {ta
sam radio, da li je moralo ovako, da li sam u pravu i gde
je moj put…


@ELjAN LjUBAVI


Nije ni primetio kada je doma}in kola u{ao u kupe i ponudio
~aj. Nije bio svestan ni da je rekao da `eli ~aja. Kao na
filmskoj vrpci, prve predstave o svom `ivotu i se}anja
po~eli su da mu lete pred o~ima…
^ega se sve setio?
Ku~evo, palan~ica od svega nekih pet hiljada stanovnika.
Bilo je nekako romanti~no i tu`no. Ljudi su `iveli
jednostavno, po{teno. Da, ro|en je u Ku~evu, 30.X 1931.
godine. Otac, bankarski slu`benik, a mati – umrla je kada mu
je bilo svega devet meseci. U o~evoj ku}i, dakle, `iveo je
malo, pa i kasnije je bilo malo trenutaka provedenih u
roditeljskom domu.
Eh, da je mama ostala `iva. Bila je u~iteljica i verovatno
bi i zbog toga bila najbolja majka na svetu. Kako izgleda
maj~ina ljubav, kako se ose}a?
Da li je to, {to ose}a da mu nedostaje, ne{to toplo, ne`no,
veoma, veoma blisko. Verovatno je to, to drugi znaju, svi
koji imaju mamu, a on samo zbog toga pati.
Da, ni bakina ljubav to nije mogla da nadoknadi, iako je
njemu i sestri, Ljiljani, koja je starija godinu dana, kod
nje i dede bilo zaista divno. Ne, ne, tu je sve ~isto i
jasno. Deda i baba su divni ljudi i pru`ali su mnogo. I kad
je u {kolu po{ao, baka ga je ispra}ala i do~ekivala.
Brinula je o tome kako u~i, da li je dobar, obla~ila ga i
nudila kola~ima. Bio je pomalo i nesta{an. Imao je dosta
drugova. Zvali su ga Kokan. Taj nadimak dobio je od Ljilje,
koja je, poku{avaju}i da izgovori njegovo ime, \oka,
govorila – Koka, od kojeg nije bilo te{ko izvesti nadimak –
Kokan.
I tada, a i kasnije u Po`arevcu, gde je poha|ao gimnaziju,
se}a se da se najradije igrao pozori{ta. Sav se unosio u
pripremanje ''predstava''. Improvizovao je pozornicu,
odabirao komade, sam glumio, re`irao… I za drugove, i za
ponekog radoznalog starijeg suseda, name{tao sedi{ta.
Ulaznica, naravno, nije bilo, ali je od drugova dobijao
dugmad. Za lep{e i ve}e dugme dobijalo se bolje sedi{te.
Kako se ose}ao za vreme tih predstava? Ne zna sasvim ta~no.
^inilo mu se kao da je bio u oblacima, da je u tim
trenucima `iveo nekim drugim, neobi~nim, ali privla~nim i
divnim `ivotom, lepim kao san.
Po`arevac ostaje u tu`noj uspomeni, iako je kod te~e i
tetke bilo tako|e dobro. Za njega je to bio veliki grad, sa
mnogo nepoznatih ljudi kojih se pribojavao, a u po~etku
bilo je i neprijatnih sukoba. Jedan od njih se duboko
urezao u se}anje. I simboli~an je. Naime, nosio je pletene
selja~ke opan~i}e koje mu je deda svojom rukom pravio. U
njima se veoma ugodno ose}ao i nije nalazio ni{ta ru`no u
tome {to je u njima tr~karao i igrao se.
Me|utim, deca su mu se podsmevala i nazivala ga selja~etom.
@alio se te~i i tetki, ali pravu utehu je jedino dobijao od
dede. Nije zaista ~udo {to je voleo da odlazi kod dede jer
mu se ispovedao, pri~ao mu svoje do`ivljaje i dobijao od
njega male poklone i pouke. Sve {to mu je pru`ao – pru`ao je
s ljubavlju. Kad mu je gotovo pla~u}i ispri~ao kako mu se
deca rugaju zbog opan~i}a, govorio je ozbiljno o tome kakav
treba da bude u `ivotu. Treba da bude dobar i po{ten. Da se
ne osvr}e na ljude koji ti `ele i nanose zlo. Rekao je ovo:
''Sine, ima mnogo ljudi koji zavide. Nemoj o tome
razmi{ljati. Radi tako da te nikad ne pe~e savest. Mirno
le}i u postelju i spokojno zaspati – ima li {ta lep{e u
`ivotu? A kada bilo ko poku{a da ti glavu potiskuje nadole,
ti se trudi da je dr`i{ uspravno i gledaj svakom pravo u
o~i.''.
Dobro je zapamtio dedine re~i i nastojao da mu one budu
geslo u `ivotu.
Nije bio malo iznena|en kada ga je iz polusna probudio
jedan od kolega i pozvao u restoran. Osetio je koliko je
daleko bio od stvarnosti, da nije ni bio svestan da se
nalazi u vozu. Nije ose}ao glad. Ostao je i dalje sam sa
sobom. Ponovo naviru se}anja iz de~a{tva i mladosti. Ni{ta
tu nema neobi~nog. Nema ~ak ni posebnog zna~aja {to se otac
po drugi put o`enio 1936, a naredne godine rodio se i
polubrat, Voja. Se}a se i svog lika i kako je uop{te
izgledao. Rastao je i razvijao se normalno, mada je bio
bledunjav, krhak de~ko, pomalo pla{ljiv, dru{tven, ali vi{e
`eljan drugarstva nego {to je imao. I sada mo`e po ko zna
koji put da ustanovi: emotivna strana njegovog bi}a uvek je
bila bolna, a to poti~e jo{ iz najranijeg detinjstva kada
je pitao baku gde je mama.
I jo{ jedan period iz   tog vremena ostaje na svoj na~in
upe~atljiv. To je bilo negde u vreme kada je zavr{avao
gimnaziju. Smrt kao da je kosila u njegovoj familiji.
Najpre je umro pradeda, pa deda, o~ev stric, te~a. Strah od
smrti, koji ga je tada obuzeo, nije uspeo da u potpunosti
odagna nikada.


NAJZAD POTPUNO SAM


Posle zavr{ene gimnazije po bakinoj `elji dolazi u Beograd
da studira farmaciju. Sestra, Ljiljana, upisala je
knji`evnost. Stanovali su jedno vreme zajedno, a onda se
ona odvojila od njega, da bi kroz kratko vreme prekinula
studije zbog udaje. Oti{la je iz Beograda. Nije mnogo
vremena pro{lo, pa je i baka umrla i onda je ostao potpuno
sam. Po{to je tada bio bez ikakvih sredstava za `ivot,
na{ao se na ulici. Bio je primoran da prihvata bilo kakav
posao ne bi li zaradio koliko-toliko za `ivot. Na
`elezni~koj stanici radio je na utovaru i istovaru vagona,
u preduze}u ''Prosveta' kao fizi~ki radnik na pripremi i
transportu stare hartije za preradu, a zatim dobija posao u
radio stanici, ali kao – inkasant. Poku{ao je da zaradi koji
dinar statiranjem u filmovima. Mada je bio statista u
filmovima ''Svi na more'', ''Anikina vremena'', ''Sumnjivo
lice'', ''Pesma sa Kumbare'' i jo{ nekim, ve}eg uspeha nije
bilo, niti se kakva perspektiva mogla nazreti. Sve u svemu,
bilo je te{ko od samog dolaska u Beograd, pogotovu posle
bakine smrti, a 1954. osta}e, valjda, kao najte`a godina
njegovog `ivota.
I U POZORI[TU BEZ USPEHA


Za divno ~udo, studije su tekle sasvim normalno. Kao {to je
bio odli~an u~enik u gimnaziji, tako je sa veoma dobrim
uspehom polagao ispite i na fakultetu. Me|utim, stalna
borba za opstanak primorala ga je da prekine studije onda
kada je ve} bio pri kraju. Apsolvirao je, ali diplomirao
nije. I jo{ jedna epizoda iz tog vremena ostaje u se}anju.
S obzirom na to koliko je voleo pozori{te i pozornicu i
koliko }e pozori{na scena uop{te uticati na stvaranje
njegovog stila interpretiranja zabavnih melodija, tim
ostaje ~udnije da nije imao sre}e u tra`enju puta ka
pozori{nim daskama.
Po{to ga je pozori{te stalno privla~ilo, jednoga dana se
setio prijatelja svoga oca, tada ve} slavnog glumca
Jugoslovenskog dramskog pozori{ta u Beogradu, Milivoja
@ivanovi}a. I re{io da ga poseti. Slavni umetnik ga je lepo
primio. Osetio je mladi}evu `elju. Njegovom preporukom je
primljen, ali da statira. Tako je statirao u mnogim
pozori{nim komadima. Najradije se se}a uloge pa`a u
[ekspirovom komadu 'Kralj Lir'', u kome je Milivoje
@ivanovi} igrao naslovnu ulogu, jer je svaka predstava
donosila nova uzbu|enja.
I sada se mo`e pouzdano tvrditi da je neizvesno koliko bi
dugo trajalo lutanje mladog \or|a, da se nije desilo ne{to
zaista sasvim slu~ajno…


OTKROVENjE PEVA^A


Bio je to sigurno najsudbonosniji trenutak `ivota \or|a
Marjanovi}a. Bilo je to 1955. godine. Do tada je, dodu{e,
pevao na svojim ''predstavama'' u dvori{tu ku}e u kojoj je
stanovala baka, u gimnazijskim horovima i ponekad u dru{tvu
svojih vr{njaka u Po`arevcu i Beogradu. Ali, nikada ni
pomi{ljao nije da }e postati peva~ i da }e mu taj poziv
biti `ivotna profesija.
Jednoga dana, besciljno lutaju}i beogradskim ulicama, sreo
se s jednim poznanikom koji je `urio na nekakvu audiciju.
On je pozvao \or|a da mu pravi dru{tvo i tako su zajedno
stigli u prostorije Udru`enja d`ez muzi~ara. Audicija je
ve} bila pri kraju. Preostalo je jo{ samo nekoliko
kandidata. Za kratko vreme, jedan ~ovek ih je sve pozvao
unutra. Me|u njima bio je i \or|e Marjanovi}, koji nije ni
stigao da ka`e da nije do{ao zbog audicije.
Desilo se tako da je – gurnut pred mikrofon!
- Pevaj! - rekli su.
 Sre}om, znao je re~i dve zabavne melodije i otpevao ih.
Bile su to tada poznate i popularne melodije, {lageri
''Usamljeni gau~o'' i ''Mulen ru`''. Kako je to otpevao ni
sam ne zna. Ali, primljen je! Odmah posle saop{tavanja
rezultata, pri{ao mu je onaj isti ~ovek koji ih je pozvao
pred mikrofon i rekao mu:
- Napred, hrabro, mali! Od tebe }e ne{to biti…
Kasnije je saznao da je to bio Du{an Vidak, poznati spiker
Radio Beograda, kompozitor i tada{nji sekretar Udru`enja
d`ez muzi~ara.
Posle toga, po~inje da peva na raznim priredbama i
igrankama. Honorar za nastup onda je iznosio 200 dinara.
Mogao je da `ivi ne samo pristojno, nego i gotovo
bezbri`no, pogotovu kada se ima u vidu kako je dotle te{ko
dolazio do sredstava za `ivot.
Me|utim, u tim trenucima to nije bilo ono najbitinije.
\or|e Marjanovi} je tada prvi put shvatio i osetio da mu
`ivot pru`a ozbiljnu {ansu i da tu {ansu treba iskoristiti.
Ali, odmah je bio na~isto i s tim da dar nije sve, da }e
morati mnogo da radi i da }e morati izgraditi svoj stil ako
`eli da postane dobar, cenjen i tra`en peva~. Isto tako je
osetio da taj poziv mo`e da mu ulije veru u `ivot i da
predstavlja ~vrstu platformu na kojoj }e se sigurno
ose}ati. Jednom re~ju, to je {ansa da na|e sebe.


U NI[U – PRVI VELIKI USPEH


Kompozitor i dirigent, Vojislav Simi}, koji je povremeno
pose}ivao igranke koje su se odr`avale na Kalemegdanu i
Domu kulture ''Bo`idar Ad`ija'', zapazio je mladog peva~a
Marjanovi}a. Jednoga dana, 1957. godine, pozvao ga je k
sebi i rekao:
- Dru`e Marjanovi}u, zabavni orkestar Radio-televizije
Beograd organizuje turneju po na{oj zemlji. @eleli bismo da
povedemo i nekoliko mladih peva~a. Da li biste hteli da
po|ete sa nama?
Poziv je bio i veliko iznena|enje i nova velika {ansa.
Razume se, poziv je odu{evljeno prihvatio i posle temeljnog
pripremanja krenuo s grupom na put. U grupi su se, me|u
ostalima na{li i tada popularni peva~i Olivera Markovi},
Du{an Jak{i} i Ljubi{a Ba~i}. Prvi grad u kome se odr`avao
koncert bio je Ni{. Na tek dovr{enoj velikoj letnjoj
pozornici me|u prvim peva~ima nastupio je \or|e. Tada se
desilo ne{to {to niko nije predvi|ao. Ve} posle prve strofe
prolomio se dugotrajan i sna`an apaluz, a zatim se ~ulo i
skandiranje. Posle otpevane pesme, kao da su svi gledaoci
bili na nogama i odu{evljenju kao da nije bilo kraja. Bilo
je o~igledno da se mladi peva~ dopao publici, da je uspeo
ne samo da ih zanese i odu{evi interpretiranjem pesme, nego
i da uspostavi onaj kontakt koji je toliko karakteristi~an
za svaki njegov nastup na koncertnom podijumu. Posle
koncerta veliki broj gledalaca ga je sa~ekao da mu ~estita.
Turneja je bila vrlo uspe{na. Na svim kocertnima `njeo je
takve aplauze da je postalo jasno da publika prihvata
mladog peva~a i da }e postati njen ljubimac.
Otada se ni`u uspe{ni koncerti i turneje i tamo gde se
pojavljivao prvi put, kao i tamo gde se pojavljivao vi{e
puta, publika ga je uvek sa velikim odu{evljenjem
pozdravljala.
I tako do 1964. godine re|aju se mnogobrojni koncerti,
nastupi na radiju i televiziji, snimljene plo~e, osvojene
nagrade na festivalima. Za to, relativno kratko vreme,
popularnost mu je rasla vrtoglavom brzinom da se sli~an
primer u istoriji na{e estrade te{ko mo`e na}i. Obo`avalaca
je bilo, svakim danom, sve vi{e i vi{e, naro~ito me|u
mladima. Vatreniji obo`avaoci su se organizovali u mnogim
gradvima   i selima, i klubovi ''|okista'' nicali su kao
pe~urke posle ki{e.
Ali, istovremeno, bilo je i takvih ljubitelja zabavne
muzike koji su osporavali vrednost ovog popularnog peva~a.
A njih nije bilo malo. ^ak i u {tampi su se pojavljivali
~lanci sa ozbiljnim pretenzijama da se doka`e da \or|e
Marjanovi} nema ni sluha ni glasa, da je njegovo pona{anje
na pozornici lakrdijsko, jednom re~ju da je {arlatan, i da
ga prihvata samo jedan deo mladih, sklonih pomodarstvu. Uz
to, tvrdili su autori tih ~lanaka, ova popularnost \or|a
Marjanovi}a je la`na i naduvana senzacionalisti~kim
pisanjem nekih dnevnih listova i revija. Povrh svega toga
kru`ili su i glasovi da je popularnost stekao zahvaljuju}i
samo tome {to mu je supruga ve{t i snala`ljiv producent
Radio-televizije Beograd, koja mu za svaki nastup kupuje
mnogobrojne bukete i korpe cve}a i organizuje buka~e koji
na koncertima aplaudiraju, vi~u i skandiraju.
U vezi s tim, sasvim razumljivo, bilo je mnogo pri~a,
ogovaranja i spletki.
I sada u vozu, slomljen i izmu~en, postavlja sebi pitanja
da li je sve to ljubiteljima zabavne muzike ve} dosadilo,
mo`da je zaista bio peva~ prolazne mode, nije li njegova
slava bila ipak la`na, i da li je stvarno do{ao kraj? Mo`da
kriti~ari imaju pravo, jer kraj la`noj slavi do|e br`e nego
{to se stekne?


RO\ENjE U RIGI


Dva dana i tri no}i, koliko je trajalo putovanje do Rige,
pro{li su kao u polusnu. Poslednjeg jutra, pred sam dolazak
u ovaj veliki balti~ki grad, dok je on na gornjem le`aju
budan, neispavan i umoran le`ao, kolege su neoprezno,
gotovo glasno razgovarale o njegovim izgledima na uspeh
pred sovjetskom publikom.
- Glup je {to ide – re~e neko.
- Pa, naravno, glupo je i tragi~no. On ne zna kako istan~an
ukus ima ova publika.
Ovde ne}e mo}i da prodaje pla~ljive, bolesno sentimentalne
izlive glasa sumnjive vrednosti – dodade drugi.
- I `ao mi ga je, ali neka, ovo }e ga najzad uveriti da kao
peva~ na estradi nema
{ta da tra`i.
Od prve do poslednje re~i \or|e je ~uo sve. Nije reagovao i
~inilo se kao da jo{ uvek spava. Ali, u sebi je odlu~no
pomislio: pa, dobro, neka i bude to moja peva~ka smrt. Ali,
dajem ~vrsto obe}anje da }u, ako ba{ tako mora da bude,
umreti dostojanstveno i hrabro.
Do~ek u Rigi bio je topao i veoma srda~an. Doma}ini su,
~uv{i verovatno o velikoj popularnosti \or|a Marjanovi}a u
Jugoslaviji, ipak ne{to ve}u pa`nju poklanjali njemu.
Me|utim, \or|e se pona{ao veoma korektno, kao da je bio u
najboljem raspolo`enju i ni~im nije odavao svoju unutra{nju
dramu. Ali, pa`ljivom posmatra~u ipak bi palo u o~i da u
njegovom pona{anju ima prili~ne doze uzdr`anosti. Kako se
bli`io po~etak koncerta, tako se psihi~ko stanje velikog
peva~a postepeno smirivalo i pretvaralo u odlu~nost da
hrabro stane pred publiku i da da od sebe sve {to mo`e.
Sudbonosni trenutak je bio sasvim blizu. Orkestar je ve} na
pozornici. Sve je bilo spremno. Koncert po~inje. Pozvali su
ga da nastupi. Pojurio je i gotovo istr~ao na scenu. Nije
video ni{ta, ni ogromnu dvoranu, ni reflektore, ni
dirigenta, niti bilo koga pojedina~no od 2500 posetilaca,
~ije su o~i bile uprte u njega i koji su napeto o~ekivali
da ~uju njegov glas. Po~eo je da peva, bez velike treme,
~ak mirno i samouvereno. Po svom ustaljenom obi~aju, sav se
okrenuo publici i sa ispru`enom rukom nudio zajedni~ki
do`ivljaj koji izaziva pesma. Po svemu – glasu, dikciji,
pokretima tela i ruku, po {armu koji   je osvajao – bio je to
pravi, ve} dobro poznati \or|e Marjanovi}, koga publika
Rige, eto, prvi put gleda i slu{a.
Tek {to je zavr{io poslednje taktove prve strofe, salom se
razlegao gromki aplauz. Bilo je to za sve veliko
iznena|enje, jer je op{te poznato da publika u Sovjetskom
Savezu ne ometa izvo|a~a u toku izvo|enja, nego strpljivo
~eka kraj i nagra|uje izvo|a~e onako kako smatra da je
zaslu`io.
Me|utim, za \or|a Marjanovi}a je to bio trenutak pobede.
Pesmu je zavr{io u velikom stilu. Usledio je jo{ ve}i i
gromkiji aplauz. Nekoliko puta je morao da izlazi pred
publiku. Odu{evljenje 2500 posetilaca bilo je ogromno.
Otpevao je jo{ nekoliko pesama kojih nije bilo u programu a
publika je tra`ila jo{, jer `elela da ga slu{a, slu{a.
Razume se, predstavnici ''Goskoncerta'' bili su veoma
zadovoljni. [tampa je zabele`ia veliki uspeh koncerta i
posebno isticala \or|a Marjanovi}a kao peva~a velikog
kalibra koji je neo~ekivano, ali potpuno, osvojio publiku
Rige.
Za \or|a Marjanovi}a uspeh na ovom koncertu zna~io je drugo
ro|enje, i bio je na~isto s tim da od sada ne mo`e biti
takvih prepreka koje on ne}e mo}i savladati. Njegova
peva~ka karijera osigurana je za svagda i ljubav prema
publici ubudu}e ne sme biti ni~im pomu}ena.
Turneja je bila veoma uspe{na i na svim koncertima \or|e
Marjanovi} je postigao ogroman uspeh i stekao veliku
popularnost me|u ljubiteljima zabavne muzike u Sovjetskom
Savezu.


NE IZNEVERI ONE KOJI TE VOLE


Pro{lo je deset godina uzbudljive ali i stabilne, u dva-tri
maha prekidane, ali jo{ `e{}e i vatrenije nastavljane vlade
peva~kog talenta \or|a Marjanovi}a na jugoslovenskoj
estradi. Vi{e ne mo`e biti ni govora o tome da li je
potvr|en ili je jo{ pod znakom pitanja njegov peva~ki i
zabavlja~ki dar. \or|e Marjanovi} je herojski i vite{ki
pro{ao sve Scile i Haribde na putu ka sazve`|u
jugoslovenskih peva~kih velikana i suvi{e ~esto briljantno
dokazivao sebe da mu je zavidno mesto u istoriji na{a
zabavne muzike ve} obezbe|eno.
Prema tome, danas se ne mo`e govoriti o tome da li vredi
ili je proma{aj ono {to daje \or|e Marjanovi}. Narotiv,
mo`emo se samo pozabaviti fenomenom \or|a Marjanovi}a i
utvr|ivati od ~ega se sastoje njegova umetni~ka dela, od
~ega je on sam i kako je pro{ao put ''per aspera ad
astra''.
Mada se ne mogu mimoi}i i neke ekstremne manifestacije koje
se javljaju kao simboli postignute slave, nije nam namera
da sledimo put koji su utrli na{i dnevni listovi i revije.
Ipak, za sociologe i psihologe osta}e jo{ zagonetka za{to i
kako jedan veliki broj poklonika \or|a Marjanovi}a u stanju
koje je sli~no drogiranom, prihvata ba{ njega kao idola i u
njemu nalazi inspiraciju, za `ivot, u~enje, rad, radost,
ljubavno tugovanje, tra`enje vi{ih duhovnih vrednosti koje
bezglavo dinami~an, moderan `ivot sve manje pru`a. Vredne
su svestranijeg analiziranja parole i re~i divljenja
ispisane po mnogim |a~kim i studentskim sveskama,
spomenarima, zidovima i pasa`ima, kao i u zgradi u Milo{a
Pocerca broj 25 na zidovima od ulaza do njegova stana na
prvom spratu: ''Hvala ti {to postoji{'', ''\or|e je
genije'', ''\or|e je Bog'', ''Bez tebe `ivot ne bi bio
ni{ta'', ''\okisti svih zemalja, ujedinite se'', ''Olimp je
planina bogova, ali Bog je na ovom spratu'' …
Bez obzira kakve }e razultate dati ova analiziranja,
pozitivni efekti po{tovanja i obo`avanja jednog dobrog
peva~a, duboko humanog, sentimentalnog, velikog i fanati~ki
istrajnog, propovednika istinske, prave i duboke ljubavi,
ve} su dobro poznati. Jednom je jedna mati kategori~ki
izjavila: ''Nisu u pravu oni koji su zabrinuti ~injenicom
da \or|e Marjanovi} postaje idol na{e omladine. Ne ulaze}i
u to da li mladi treba ili ne treba da imaju idole, sigurna
sam da je u svakom slu~aju bolje da taj idol bude
talentovani, vredni i skromni \or|e Marjanovi}, nego neki
obesni snagator, siled`ija i kostolomac.''
Ova misao, izre~ena jo{ 1961. godine u jednoj javnoj
raspravi, dobila je svoju pravu vrednost tek posle nekoliko
godina. Pre svega zbog toga {to se pokazalo da pevanje
\or|a Marjanovi}a izaziva plemenita i humana ose}anja, a
najzad, i zbog ~injenice da \or|e nije, bar za najve}i deo
svojih obo`avalaca, idol u punom smislu te re~i, nego
izuzetno voljen i obo`avan ljubimac.
A parole ispisane po zidovima mogu se, izme|u ostalog,
objasniti i donekle opravdati, jer su napisane rukom
pojedinih vatrenih obo`avalaca i to u trenucima gneva, kada
je njihov ljubimac bio omalova`avan, ospravan i li{avan
nagrada.
\or|e Marjanovi} je nesumnjivo svojevrstan talenat koji je
radom, uporno}u, ljubavlju prema svom pozivu, odano{}u
publici, stalnim tra`enjem novog, znala~kim sastavljanjem
repertoara, uno{enjem scenskih elemenata u interpretiranje
zabavnog melosa, kao i negovanjem svog dara zabavlja~a,
duhovitog i prefinjenog kozera, usavr{en i razvijen,
podignut i ustoli~en na pijedestal na kojem ima mesta samo
za velike zvezde.


GLAS KOJI OSVAJA


Kada mu je peva~ki talenat otkriven, njemu je bilo 24
godine i to je sigurno bila sre}na okolnost. Glas mu je bio
formiran, ali ne{kolovan. ^lanovima komisije Udru`enja d`ez
muzi~ara, koji su dali povoljnu ocenu njegovim peva~kim
sposobnostima, sigurno se svideo mek i prijatan, gotovo na
samoj granici, glas izme|u tenora i baritona. Jo{ tada je
glas \or|a Marjanovi}a ispoljavao one karakteristike, koje
se retko sre}u, da lako savladava prelaze i da ne gubi
svoju obojenost. Posle du`eg pevanja, {kolovanja i
doterivanja, njegov glas je postao bogatiji, s ve}im
rasponom, ali je zadr`ao i one osnovne osobenosti kojima je
kako u po~etku karijere, tako i kasnije osvajao publiku. I
ljubitelji muzike i muzi~ki kriti~ari dali su definitivan
sud. Pored onih odlika koje posebno svaki slu{alac ose}a i
prima, a koje ne moraju da budu zajedni~ke za svakog, u
op{tim crtama to je sun~an glas, sonoran i mek, bez ikakvih
deformacija, siguran u intonaciji, doteran, koji mo`e da
{apu}e i intimno kazuje, ali i da pru`i raspevani
kre{~endo. Pogotovu na sceni ovaj glas ume da bude i veoma
sugestivan. To zna~i, u lirskim kazivanjima izaziva ne`na i
sentimentalna ose}anja, dok u izno{enju razo~aranja, bunta
i protesta, spontano uzbu|uje, dra`i i raspaljuje. Ponekad
se mo`e ste}i utisak da mu nije preterano jak instrument da
iska`e sve {to ose}a i da tada pojedine delove melodije ne
peva ta~no. Me|utim, taj utisak je veoma varljiv, jer ne
dolazi od nesigurnosti sluha. Naj~e{}e je to rezultat
uno{enja dramskih elemenata u melodiju i to sa `eljom da se
ispolji ve}a snaga nego {to mu fizi~ki grudni ko{ mo`e da
omogu}i.
Me|utim, publika ba{ u tome nalazi posebne dra`i. Za nju je
\or|e Marjanovi}, ina~e srednjeg rasta i osrednje telesne
konstrukcije, obi~an, svakodnevni, mali ~ovek, iz njene
sredine, takore}i bez ikakvih posebnih oblika i snage, ali
nadaren, vredan, ose}ajan i peva~ koji strasno `eli da
zajedno s publikom, iz ~ije je sredine ponikao, do`ivi iste
do`ivljaje u zajedni~koj seansi.
Glas \or|a Marjanovi}a dobio je vrlo laskave ocene od
inostranih muzi~kih kriti~ara. Tako je muzi~ki kriti~ar
''Kijevske pravde'' pisao:
''Jugoslovenski umetnici su nas odu{evili. Iskrenost s
kojom pevaju pokazuje da po{tuju publiku i da ne pate od
tobo`nje elegantne poze umora kao neki drugi strani peva~i.
Iako se kod nas ne peva stilom koji nam je pokazao \or|e
Marjanovi}, publika, odmah osvojena iskreno{}u toga peva~a,
dala je odu{ka svom odu{evljenju. Marjanovi} nosi u sebi
divan peva~ki dar, ali i jedan pomalo naivan talenat, no
vrlo prijatan za slu{aoce – da publici odmah prezentuje
svoje srce. Mada neki misle da su mu gestovi italijanski,
njegova spontanost i umetni~ka iskrenost bli`i su
Francuzima. Najva`nije je, ipak, da to nije poza ve} samo
deo kompletnog kalibra jednog peva~a visoke klase kao {to
je Marjanovi}''.
U ''Moskovskoj pravdi'' zapisano je i ovo:
''A onda je nastupio \or|e Marjanovi}. Slu{aoci su odmah
ocenili da pred sobom imaju majstora koji zaslu`uje
pljesak. Marjanovi} peva jednostavno i izvanrednom snagom
mladosti. On peva kao ~ovek koji bi sa osmehom i ra{irenim
rukama odgovorio na pitanje: {ta je to sre}a?''.
Ugledni list ''Nedelja'' pi{e:
'' Nina Spirova i \or|e Marjanovi} ve} danima zagrevaju
atmosferu najve}e moskovske koncertne dvorane. To su peva~i
velike klase, svesni svoje umetni~ke odgovornosti, koja se
isti~e u svakoj pesmi. 'Goskoncert' je dobro u~inio {to je
pozvao Jugoslovene, od kojih mi na polju zabavne muzike
mo`emo mnogo da nau~imo. Simpati~ni peva~ \or|e Marjanovi}
bi}e za neke na{e peva~e opomena kako treba raditi i pevati
i kako treba eksploatisati svoj talent''.
Sli~ne kritike i ocene peva~ki dar \or|a Marjanovi}a dobio
je i u mnogim drugim listovima Sovjetskog Saveza, zatim
Bugarske, ^ehoslova~ke, Demokratske Republike Nema~ke,
Francuske, Izraela i jo{ nekih drugih zemalja.
\or|e Marjanovi} je dobio visoka priznanja i od mnogih
umetnika: operskih peva~a, glumaca, kompozitora, muzi~ara.
Ali, kako se nama ~ini, ovde treba posebno ista}i laskavo
priznanje poznatog sovjetskog kompozitora Nikite
Bogoslovskog, ~iju je kompoziciju ''Tri godine sam te
sanjao'' \or|e Marjanovi} pevao vi{e puta i to na ruskom
jeziku. U knjigu utisaka \or|a Marjanovi}a slavni
kompozitor je zapisao: ''Neizmerno hvala {to ste uneli du{u
u moju pesmu i pevali je s prekrasnom iskreno}u. Nadam se
da }e i druge moje pesme na}i u vama tako nadahnutog
interpretatora. Do novih vi|enja u Moskvi i obavezno u
Beogradu. Va{ Nikita Bogoslovski''.


MA\IONI^AR RE^I


Kao {to mu je glas bez nepo`eljnih primesa, tako mu je i
dikcija potpuno ~ista i pravilna. To je prirodni dar i jo{
od malena je \or|e umeo to da iskoristi. Zahvaljuju}i
pravilnoj artikulaciji, re~i i re~enice izgovara te~no,
jasno i s prijatnom melodijom. Ako se setimo njegovih
pozori{nih predstava u bakinom dvori{tu, pa recitovanja i
pevanja u horu u pionirskim i gimnazijskim horovima, onda
mo`emo zaklju~iti da je imao povoljne prilike da taj svoj
dar jo{ vi{e razvije. Razume se, mora se imati u vidu da je
tokom {kolovanja, pored op{teg obrazovanja, imao velike
mogu}nosti da stekne i znanja i iskustva kako treba
pravilno i lepo govoriti. Najzad, treba ista}i da nije bez
malog uticaja i potpuna pismenost koju je stekao ne samo
{kolovanjem nego i li~nim radom.
Pravilna i dobra dikcija imala je velikog uticaja na
stvaranje sopstvenog stila pevanja. Tim pre, {to se pojavio
u vreme kada je publika tra`ila, pored melodije i ritma,
jasno re~enu, logi~nu i zanimljivu sadr`inu, a to zna~i da
se od peva~a tra`i jasno, lepo i razgovetno izgovaranje
re~i. Ovaj veliki peva~ umeo je da iskoristi taj svoj dar
ma|ioni~ara re~i, da {armira {aputanjem, pri~anjem, pa ~ak
i vikanjem, ve{to odabiraju}i na~in kazivanja pri~e u
zavisnosti od teme pesme, a s ciljem da se postignu
odre|eni efekti kod publike. S tim treba odmah dovesti u
vezu i njegov predani i plodonosni rad na tekstovima
pesama, {to ga je uvrstilo u red malobrojnih kantautora kod
nas.


GLUMAC NA SCENI


\or|e Marjanovi} se pojavio po~etkom {ezdesetih godina,
kada su na evropskoj estradi suvereno vladali peva~i
operskog tipa, s kristalnim, {kolovanim i, u tehni~kom
pogledu, bravuroznim glasom. Jo{ jedna zna~ajna osobina
ovih peva~a sastojala se u tome da su gotovo nepokretno
stajali pred mikrofonom i pevali. To je bilo u skladu sa
normama pona{anja koncertnih peva~a ozbiljne muzike. \or|e
je, me|utim, osetio da interpretiranje popularnih pesama
zabavnog i d`ez `anra mora biti ne{to druk~ije, da je u
su{tini melodija ova dva `anra namenjena zabavi i plesu, pa
prema tome i cela atmosfera mora biti takva da omogu}uje
zabavu. Zbog toga se re{io da unese izvesne novine koje se
za ono vreme mogu slobodno smatrati revolucionarnim i
prekretni~kim.
Koje su to novine?
Pre svega, pevanje postaje slobodnije i svakoj pesmi se
daje li~ni pe~at, {to ne zna~i da u izvo|enju ima mnogo
improvizacije. On se gotovo isklju~ivo obra}a publici
sugestivnim izvo|enjem melodije i izgovorenom re~i,
osmehom, pokretima glave, tela i ruku, pa i plesanjem. Ali,
najrevolucionarniji pokret je napravio onog momenta kada je
tu magi~nu spravu – mikrofon, skinuo sa stalka i dr`e}i je u
ruci {etao pozornicom ili izme|u redova u publici.
[ta je time postigao? Postao je glumac na pozornici koji
ima sasvim jasno i precizno odre|enu ulogu: da slobodno
peva, pri~a, pla~e, da mimikom i pantomimom oboga}uje pri~u
pesme, da zabavlja, ushi}uje, odu{evljava, uzbu|uje,
razne`ava, itd. Drugim re~ima, izvo|enje zabavnih melodija
prestaje da bude koncert u klasi~nom smislu re~i, ve}
pozori{na predstava svoje vrste, ne{to novo {to nije ni
revija, ni opereta, ni pozori{te s pevanjem, ni ''{ou''
ameri~kog tipa. Prema tome, mo`e se sasvim slobodno re}i da
je \or|e Marjanovi} rodona~elnik i talentovani majstor
koncerta zabavnih melodija u savremenom obliku.
U razvijanju i oboga}ivanju takve forme koncerta \or|e
Marjanovi} je oti{ao toliko daleko da se tu jedva jo{ ne{to
mo`e prona}i. Na svojim koncertima on je umeo da iskoristi
do maksimuma ne samo orkestre i vokalne ansamble, nego i
re~ poznatih pesnika i knji`evnika, plesa~ke ansamble,
najraznovrsnije svetlosne efekte, garderobu, dekor i jo{
mnogo {to{ta drugo. Nije, dakle, nimalo iznena|uju}e {to su
se takve predstave dopale publici, jer je s njim
do`ivljavala uvek ne{to novo i lepo. \or|e je tako predano
pripremao i izvodio svoje predstave da je unose}i sebe
celog u svemu tome nalazio pravi smisao rada, radovanja i
postojanja. Ba{ kao i onda kada je kao mali improvizovao
pozornicu, sam glumio, re`irao…
Mo`e se ste}i utisak da ovakav stil interpretiranja nije
podesan da do~ara pravu vrednost melodije. Me|utim, ni taj
utisak nije ta~an. S jedne strane, \or|e Marjanovi} je
stavljao melodiju u prvi plan i njoj podre|ivao sve ostalo.
S druge strane, pokazalo se da publika nesmetano u`iva u
melodiji, lako je pamti, ako je nova, a kasnije mo`e da se
slu{a preko radija ili s plo~e, {to nije ni{ta novo jer se
to isto de{ava, na primer, s operetskom ili operskom
muzikom.


UVEK NOV REPERTOAR


Shvataju}i da peva~ mora biti uvek bogat i nov
interpretator, koji pogotovo ne sme da zaspi na lovorikama,
od samog po~etka svoje peva~ke karijere uvek je veoma
savesno i znala~ki odabirao pesme za svoj repertoar ne
stide}i se da prima savete i uva`ava mi{ljenja svojih
najbli`ih saradnika, prijatelja, stru~njaka, muzi~ara i
drugih.
Budno prate}i stvaranje doma}ih i inostranih kompozitora,
bio je u stanju da u pravom trenutku odabere za sebe pesmu.
De{avalo se da je za relativno kratko vreme studiozno
prou~avao i po dvesta i trista kompozicija, da bi za sebe
odabrao dvadedsetak ili tridesetak. To mu je omogu}ilo da
uvek bude nov, ali se nikada nije polakomio za melodijama
sumnjive vrednosti, modnim krikovima i modernisti~kim
pravcima koji su daleko od ukusa, `elja i potreba prose~nog
ljubitelja lepe muzike.


PESNIK
Po{to je jo{ u po~etku svog uspona uo~io od kolikog je
ogromnog zna~aja re~ i tekst pesme, a budu}i da je jo{ kao
|ak i student voleo poeziju i pisao pesme, veoma predano se
prihvatio posla da sam pi{e tekstove za pesme koje }e
pevati. To zna~i da se kod pojedinih pesama i znatnije
udaljio od originalnog teksta. [to se ti~e doma}ih
kompozicija, tekst je bio veoma va`an prilikom odlu~ivanja
da li }e ponu|enu pesmu pevati ili ne. Kada je ve} bio
poznati peva~, sara|ivao je sa kompozitorima, pa je za
melodije pisao re~i ili je melodija stvarana na osnovu
njegovih napisanih re~i.
Zbog svega toga veoma je zanimljivo ~itati tekstove pesama
koje je lansirao \or|e Marjanovi} u svojoj dosada{njoj
karijeri. Po~ev od pesama ''Lazarela'', ''Zvi`duk u osam'',
''Vera'', ''O, kakav mesec'' i drugih, koje su snimljene na
prvoj long-plej plo~i jo{ 1959. godine, pa preko
''Milorda'', ''Ja pla}am ove no}i'', ''Beograda'',
''Prijatelji zdravo'', ''An|ela'', ''Potra`i me u
predgra|u'' i mnogih drugih do ''Romane'', s kojom je
osvojio zlatni mikrofon i Kup peva~a. Svaka njegova pesma
je mala pri~a, doga|aj, do`ivljaj… Setimo se jedne od
njegovih prvih pesama koje je pevao, a koja ta~no pri~a o
uspomeni na minulu ljubav:
''K'o nekad u osam,
i sad pro|em
ulicom tvojom
i zvi`dim jo{
na{ stari znak…''
Mada je ova pesma te{ka za pevanje zbog velikih raspona i
neobi~nih intervala, \or|e je ipak uspevao da odr`i ~istu
intonaciju i da mu dikcija bude veoma dobra.
Ali, ma kakva bila melodija, re~i su uvek dobijale svoju
pravu ulogu u pevanju. Lepota re~i i teksta mo`e se
ilustrovati i slede}im primerima:


RU@A NA REVERU


Ru`u na reveru
Htela si da nosim ja,
O, ne`no zamolila si to.
Svakog dana
Svakog dana
S novom ru`om ~eka}u te ja.


Ru`u na reveru
Rado }u da nosim ja,
Jer ona je simbol na{eg sna.
Svakog dana
Svakog dana
Sve`u ru`u kupova}u ja.


Ljubavi, jedina ljubavi.
Volim sve {to voli{ ti…
Ljubavi, jedina ljubavi
Ispuni}u tvoje `elje sve…


Ru`u na reveru
Uvek }u da nosim ja.
Jer, mila, za`elela si to.
Svakog dana
Svakog dana
Sve`u ru`u kupova}u ja''.
Jedna od pesama koja privla~i najozbiljniju pa`nju i s
kojom se peva~ proslavio, svakako je ''Milord''. Ova pesma
je omogu}ila \or|u Marjanovi}u da prezentuje sve svoje i
peva~ke i gluma~ke kvalitete, da u nju unese svu du{u, da
se poistoveti s 'Milordom''. Bez obzira na to {to je ovu
pesmu lansirala ~uvena francuska peva~ica Edit Pjaf i {to
se moglo pomisliti da se posle nje s tom pesmom te{ko mo`e
posti}i ne{to, on je ipak dao izvanrednu interpretaciju i
postigao fantasti~an uspeh. Nema nikakve sumnje da su
uspehu ove pesme dobrim delom doprinele i njegove re~i.


MILORD


Ime mi je… Ne, ona me je zvala Milord…
Mo`da zbog bogatstva ljubavi
Kojom sam je obasipao…
Mo`da zbog sjaja koji je na{la
U mojim o~ima da se no}ima kupa u njemu…
Ne znam za{to, tek ja sam za nju bio uvek
I samo Milord… Milord…


A ko sam bio ja? [ta hteo sam do tad?
Znam da samo lutah sam topline `eljan.
Nigde ne`nosti re~ da ~ujem ili ka`em…
Mada `agor je svud, bol sam nosio nem…
A tad je do{la ona k'o mese~ine zrak….
Njene ruke, o~i njene i re~i pamtim jo{…


''Za{to si sam, Milord?
^emu tvoj bol, Milord?
Zar samo tuge senka prati korak tvoj?
@ivot je lep, Milord,
@ivot je na{, Milord.
I samo malo volje treba nam za to,
Poku{aj bar jednom,
Pevaj k'o ja, Milord,
Vide}e{ tad i sam da lep{e bi}e sve''…


I radost posta dan,
A ne`nost svaka no}…
Nov upoznah `ivot, s njom put novi na|oh…
Tugu zameni smeh, jer potreban sam nekom…
Ruke nekom sam dao, znam da nekom sam drag…
Da to je bila ona, k'o mese~ine zrak…
Njene ruke, o~i njene i re~i pamtim jo{…


''Za{to si sam, Milord?'' ….


A onda me je pozvala jednog dana…
Oti{ao sam… Bilo je puno ljudi…
U bezbroj o~iju ugledah njene, crvene od suza o~i…
Bila je bleda… Drhtala je… Htela je da me ohrabri…
Htela je da me ute{i… Htela je…
Njen glas zvu~ao mi je strano…
Njene re~i bile su mi tu|e:


''@ivot je lep, Milord,
@ivot je na{, Milord …
O, Milorde, igraj Milorde, pevaj Milorde,
Ti danas mora{ biri veseo!
Danas je moj dan ven~anja!!!''


A ja sam igrao!
Da, ja sam igrao! Ja, njen Milord!!!
U niz onih pesama s lirskim temama koje su imale posebno
velikog uspeha, nalaze se i slede}e:


DAJ MI, DAJ MI LjUBAV SVU


Daj mi, o, daj mi ljubav svu,
[to pre, jer ko zna da li }u sam
Pre`ivet' jo{ dan.
Daj mi, o, daj mi ljubav svu,
[to pre, jer na put `ivota mog
Samo}a sklapa krug.


Gde god po{ao bih ja,
Gde god stigoh ja,
Bol i mrak behu svud'.
Zadnja nada si mi ti,
Ba{ ti, ba{ ti,
Nemoj da sru{i{ nju.


Zato, daj mi, o daj mi ljubav svu,
[to pre, jer ko zna da li }u sam
I sutra biti `iv.


Kao polomljeni cvet,
K'o list koji mre,
Evo ja stojim tu.
Zadnja grana si mi ti,
Ba{ ti, ba{ ti,
Nemoj da slomi{ nju.


Molim te, daj mi, o, daj mi ljubav svu,
[to pre, jer ko zna da li }u sam
I sutra biti `iv.


MENE NEMA KO DA @ALI


Ptice lete jatu svome,
Reka `udi moru svom,
Kad god vetri grane lome,
Suza sja na stablu tom.


Mene nema ko da `ali,
[to mi tuga sru{i dom.
Mene nema ko da tra`i,
Da se vratim nemam kom'.


[ta je list u {umi li{}a?
Zrno pesma morskog dna?
Jedna kap u okeanu?
Majko, majko, to sam ja!


Mene nema ko da `ali,
[to mi tuga sru{i dom.
Mene nema ko da tra`i,
Da se vratim nemam kom'.


MERI


Kad po~ne rat, ja po|oh kao svi.
Isprati me Meri i tek ro|en mali sin.
Sve je sada pro{lo, ku}i se vra}am ja,
Moja draga Meri, ti me `eljno ~eka{, znam.
Mo`da je trebalo da ti pi{em,
Da ti saop{tim ranije da sam slep…
Bojao sam se da }e{ se brinuti…
Ne pla~i, Meri, pogledaj {ta ~ini{,
Skoro si svoje suze prenela u moje o~i, Meri…


Kao pre, ja opet slu{am glas tvoj, Meri,
K'o pre, ti meni ruke pru`a{, Meri.
Ja sam sre}an, sre}an {to sam opet kraj vas.
Molim te, Meri, ne pla~i sad.


Gde je moj sin? Kako izgleda?
Ka`u, li~i na mene…
Bo`e, {ta bih dao da mogu sina da vidim!


Do|i, mom~e, nemoj da se boji{.
Ja sam tvoj tata…


DE^AK A LA ''BITLS'' I ''ROLINGSTONS''


Dobro sam znao de~aka tog,
Po modi ''Bitls'' i ''Rolingstons''.
Njihove pesme znao je sve,
A do|e ~ak iz Amerike.
Svi su ga mladi zavoleli,
Za mnoge be{e idol on.


Peva{e ''Help'' i ''Tiket tu rid'',
I ''Ledi D`ejn'' i ''Jesterdej'',
Nikada nije voleo rat,
Silan je bio taj momak mlad!
Al' jednog dana sti`e mu glas:
Hitno ga zove Amerika.


Stop na ''Rolingstons''!
Stop na ''Bitls'', stop!
Njihove pesme behu mu san,
^ak i kad po|e u Vijetnam.


Umesto kose na glavi {lem.
Gitaru smeni nov instrument.
Htede da vikne: ''Ja mrzim rat!''
Al' ~u se nota ''rampa-pa-pa…''


Poslednja pesma postade krik,
Sru{i se nebo na krvav lik.
Toga je dana stigao glas:
''Ki{a je pala na Vijetnam''.


Stop na ''Rolingstons''
Stop na ''Bitls'', stop!
I stop na jedan `ivot mlad!!!
Gitaro, gde si sad?


PRIJATELjI, ZDRAVO!


Prijatelji, zdravo!
Svi vi {to vam osmeh mre,
Vi, {to tuga vam je drug.


Prijatelji, zdravo!
Peva}u za vas celu ovu no},
Svu }u snagu da dam,
Da vam povratim smeh,
Da zaboravite bol…


Prijatelji, da,
Mora da se zna da je `ivot sve,
Bilo tuga i bol,
Bilo radost i smeh.
Ali uvek on je lep…


I zato sad ja zovem vas,
Sa pesmom tom na {ala sto,
Ja zovem vas, ja zovem vas…


O, o, o, o,
Bi}u sfre}an i ja,
Bi}u sre}an tek tad,
Kad raspolo`im sve vas…


Kao dobar primer kako je znao da odabere dobar tekst, dobru
pesmu, mo`e poslu`iti i ''Tvoja pesma'' Aleksandra Kora}a.


TVOJA PESMA
Dugo sam, dugo mislio
[ta da vam pevam ve~eras…
I pesmu sam novu stvorio sam,
A kome na poklon da je dam?


^ije su o~i to
Ve~eras sasvim same?
Ovu pesmu }u njima da dam,
Nek Vas sad bude troje:


Devojko {to si ti
Sakrila svoje o~i,
Za{to svoj pogled krije{ od nas,
Ove vesele no}i?


Do|i, osmeh mi daj,
Ne`nu boju svoga sna,
Nek nas sad bude troje:
Ova pesma, ti i ja!


Ponesi vedri zvuk,
I ne`ne re~i ove,
Svako jutro kad budi se dan,
Pesma ta nek te zove.


PESMA – PORUKA


No, bez obzira na kvalitet glasa, dikciju, tekst, uspe{no
odbarane melodije i ostalo, aktuelno je bilo pitanje, bar u
prvim godinama uspona, {ta u stvari predstavlja to {to
\or|e Marjanovi} nudi publici, odnosno {to sam `eli da
pru`i. Oko tog pitanja je svojevremeno bilo mnogo diskusija
i debata. Izre~ena su mnoga zanimljiva mi{ljenja, od kojih
su neka bila veoma blizu istine. U nekoliko navrata i sam
Marjanovi} je govorio o tome i, kako se nama ~ini, bio
najvi{e u pravu. Naime, pevanje pesme i nastupanje pred
publikom za ovog velikog peva~a jeste ne samo trenutak
zajedni~kog muzi~kog do`ivljavanja, nego i preno{enje
poruke i saznavanje odre|enih `ivotnih istina.
Na prvi pogled ovakva tvrdnja mo`e da izgleda nelogi~na jer
je zabavna muzika, i prema samom \or|u Marjanovi}u,
namenjena zabavi. Ali, u tome i jeste su{tina cele stvari.
Zabavlja~ nikada ne mo`e pru`ati pravu zabavu ako je ona
sadr`ajno prazna.
Sve aktivnosti ~oveka, bilo da je re~ o radu, stvaranju,
sportu, odmoru ili zabavi, po pravilu su ispunjene nekom
sadr`inom. I sve te aktivnosti imaju odre|en cilj.
Ako se ovako shvati muzi~ko zabavna poruka \or|a
Marjanovi}a, onda nije te{ko utvrditi da pevanje i kontakt
sa publikom imaju duboke korene i vi{estruke veze sa
njegovom li~no{}u. Ceo `ivot \or|a Marjanovi}a je takav da
je neprestano bio pun obrta, gorkih saznanja, uzbu|enja,
radosti, razo~aranja, uspeha, neostvarenih `elja i
ambicija. Ali, ipak li~nost Marjanovi}a nije postala
tragi~na. Veoma rano je shvatio da ima jo{ mnogo takvih
ljudi i da se oni me|usobno dobro razumeju. Pa, ako se
istina, do`ivljaji i `elje ka`u pesmom, nije li to divna
prilika da se ljudi zbli`e, razumeju, da im bude lak{e, da
se ohrabre, a istovremeno na jedan lep, zabavan, ~ak,
romanti~an na~in.
Verovatno zbog svega toga \or|e Marjanovi} se, kao {to i
sam ume ~esto da ka`e, pridr`ava jednog principa po kome ne
treba nikada izneveriti one koji ga vole. Ovaj princip ima
veoma {iroko zna~enje, jer se vernost prema bliskima,
bli`njima, svojima, proverava i dokazuje ne samo u
direktnim kontaktima, nego i svuda i na svakom mestu.
\or|e je ostao veran ovom principu. On je uvek svaki svoj
nastup shvatio ozbiljno, savesno se pripremao, unosio sebe
celog u pevanje, kao {to je i na ulici, u stanu, na
putovanjima, posle koncerta ili na sastancima ''|okista''
bio spreman da se upozna, porazgovara, pomogne, posavetuje,
razmeni utiske ili, jednostavno, pro}aska.
Ako se sve to ima u vidu, onda se u potpunosti mo`e
shvatiti sadr`ina njegove pesme ''Prijatelji, zdravo!'',
odnosno osnovna poruka svih njegovih pevanja i nastupa:
dru`e, ruku ti pru`am!


NEUMORNI RADNIK


Nije moglo ostati nezapa`eno ni u krugu ljudi s kojima
radi, ni u krugovima njegovih brojnih obo`avalaca da je
\or|e uvek bio i ostao veliki radnik, takav pregalac koji u
svakom pogledu imponuje.
Mo`e biti da je ta njegova osobina bitnije uticala na mlade
da ba{ njega odaberu za svog ljubimca. Jer, \or|e svojim
primerom veoma pou~no deluje i pokazuje put kojim treba
i}i: talenat, ili nadarenost, ljubav prema nekom poslu,
nisu dovoljni ako se ne radi, ako nema usavr{avanja i ako
nema stalne borbe da se posti`u ve}i i bolji rezultati.


PRVA PLO^A ZA JEDNU NO]


Bilo je to 1959. godine. Pred sam polazak u Armiju. Dotle
je nastupao na raznim koncertima i turnejama i bio ve}
prili~no poznat peva~. Me|utim, jedna ponuda od strane
Radio Beograda bila je pravo prijatno iznena|enje.
Tada{nji {ef produkcije Radio Beograda, Ljubomir Koci},
pozvao je \or|a i rekao:
- Znamo da odlazite u vojsku i zbog toga bismo vam
predlo`ili da snimimo deset do dvadeset pesama. Za to vreme
dok vi budete u Armiji, mi bismo ih emitovali. Da li se
sla`ete?
- Kako da ne! Samo, ja sutra polazim…
- Ako, po~e}emo ve~eras, vi ste mladi i ne}e vam biti ni{ta
ako jednu no} ne odspavate – s osmehom ohrabrenja odgovorio
mu je Koci}.
Van sebe od odu{evljenja \or|e je izleteo na ulicu i
po`eleo svakog da zagrli i da sa svakim podeli radost.
Zatim je kod ku}e, na brzinu utvrdio koje pesme }e pevati i
pripremio se. Snimanje je zaista trajalo da tri ~asa
ujutru. Tom prilikom snimljene su pesme: ''Lazarela'',
''Zvi`duk u osam'', ''Ti, mama i ja'', '']ao, }ao, }ao'',
''Stari frak'', ''Vera'', ''Volim te devoj~ice'' i ''O,
kakav mesec''.
Sutradan u osam ~asova ujutru \or|e je bio na zbornom mestu
regruta. Bez obzira {to je bilo naporno, bio je sre}an i
razdragan.
Me|utim, jo{ jedno prijatno iznena|enje do`iveo je od Radio
Beograda s tim pesmama. Naime, Radio Beograd je osnovao
pogon za proizvodnju gramofonskih plo~a i odlu~eno je da
prva long-plej plo~a zabavne muzike bude sa pesmama \or|a
Marjanovi}a. \or|e je slu`io vojsku u Ljubljani. Kada je
dobio pismo od Radio Beograda, a uskoro i plo~u, mladi
podoficir, \or|e Marjanovi}, bio je najsre}niji ~ovek na
svetu. To je ujedno bila i najlep{a ro|endanska ~estitka,
jer se plo~a pojavila ta~no na dan njegovog ro|enja, 30.X
1959. godine.


PRVI USPEH U OPATIJI


Ubrzo posle pojavljivanja prve plo~e, ukazala se jo{ jedna
prilika da poka`e koliko je neumoran radnik i koliko mo`e
da pru`i na polju zabavne muzike. Pred kraj slu`enja vojnog
roka primio je poziv da u~estvuje na festivalu ''Opatija
1960.''
Me|utim, to je zna~ilo da treba brzo da nau~i pesme koje su
mu ponu|ene. Zahvaljuju}i radnim navikama, upornosti i
entuzijazmu, a povrh svega sposobnostima da brzo nau~i
melodiju i re~i, on ih je na vreme pripremio i takore}i iz
kasarne stigao na festivalsku pozornicu.
Na ovom festivalu bili su okupljeni najeminentniji peva~i.
Me|u njima je \or|e Marjanovi} bio najmanje poznat, iako je
plo~a ''Zvi`duk u osam'' za kratko vreme postala bestseler.
Ipak, {armom, kvalitetom interpretacije i darom da osvoji
publiku, on je na ovom festivalu ne samo stekao naklonost
mnogih ljubitelja zabavne muzike, nego i osvojio tri vredne
nagrade. Pevao je pesme: ''Prodavac novina'' i ''Pesma
raznosa~a mleka''. Sa ove dve pesme osvojio je tri nagrade,
prvu i tre}u publike, i nagradu `irija novinara.
Ovim ogromnim uspehom svrstao se u red vrhunskih
jugoslovenskih interpretatora zabavne muzike. Ali, ovo nije
bio i poslednji uspeh. Od niza osvojenih nagrada dovoljno
je pomenuti ''Zlatni prsten'' koji je dobio 1964. godine,
kao najbolji peva~ savremenih pesama, zatim ''Zlatni
mikrofon'', progla{en je za najboljeg peva~a godine i prvo
mesto na festivalu ''Beogradsko prole}e'' i ''Pesmi leta'' –
sve tri nagrade u 1969. godini, a 1971. godine osvaja prvo
mesto i pehar u ''Kupu peva~a'', u konkurenciji
interpretatora zabavnih melodija. Treba jo{ pomenuti sa je
snimio preko 100 pesama na gramfonskim plo~ama, da su mu
jugoslovenske radio stanice emitovale preko 1500 snimaka i
da je snimio jedan film pod naslovom ''Zvi`duk u osam''.


ZA JEDAN KONCERT I [EST MESECI PRIPREMA


\or|e Marjanovi} je u Beogradu odr`ao sedam svojih
koncerata od kojih su neki imali i sedam repriza. Prvi
koncert pod nazivom ''Zvi`duk u osam'', odr`an je u velikoj
dvorani Doma sindikata, kao i svi ostali. Taj prvi koncert
prire|en je 26. januara 1961. godine. S kakvim entuzijazmom
i kakvom energijom je radio, mo`e se oceniti iz podataka da
je peti koncert odr`ao 20. decembra 1965. godine, a {esti
ve} u februaru 1967. godine.
Pripremiti jedan koncert u svakom slu~aju nije jednostavna
i laka stvar. Marjanovi} je za svaki svoj koncert pripremao
po dvadeset i vi{e melodija od kojih je najve}i deo bilo
ne{to sasvim novo.
Ali, koncert je pripremao uporedo sa obavljanjem svih
ostalih poslova – snimanja, davanja repriza koncerata u
Beogradu i drugim gradovima na{e zemlje, gostovanja. Ovde
treba re}i da je \or|e Marjanovi} priredio, verovatno
najvi{e od svih ostalih peva~a, besplatnih i dobrotvornih
koncerata, a mo`e biti i ponosan na Zlatni orden Crvenog
krsta koji mu resi grudi.
Za \or|a Marjanovi}a pripremanje koncerta zna~ilo je
predvideti i uraditi gotovo sve. Odabrati pesme, napisati
re~i, za neke i aran`man, napisati scenario, anga`ovati
saradnike i predvideti sve do najsitnijih detalja. Ponekad
se ~inilo da na koncertu ima i spontanih gestova, postupaka
i akata. Me|utim, gotovo je sve to znatno ranije
predvi|eno, pa je danima studirano, pripremano i
doterivano. U jeku priprema koncerta znao je raditi dnevno
i po dvadeset ~asova. Nije li onda logi~no {to su mu
koncerti bili ne samo na jednom izvanredno kvalitetnom
nivou, nego i veoma pose}eni. Ulaznice za pojedine koncerte
blagajne Doma sindikata rasprodavale su za dva do tri dana,
a do nekoliko sati pre po~etka koncerta tra`ene su ''karte
vi{e'' i pla}ane su i po vi{estruko ve}oj ceni.


JEDAN NEOBI^AN TRIJUMF
Koliko je \or|e svojevremeno bio popularan i koliko je
publike imao uz sebe, i to ne samo u Beogradu, pokazuje
poznati slu~aj dodeljivanja ''Zlatnog mikrofona'' za 1961.
godinu. Takmi~enje se odr`alo u Beogradu, u Dvorani Doma
sindikata, marta meseca, i trajalo je tri dana.
Ve} pre po~etka takmi~enja procurile su vesti koje su
dobrim delom objavljene i u {tampi, da su zametnute
zakulisne igre i da zbog toga neki peva~i ve} odustaju od
takmi~enja. Oni, koji su u to vreme bili bliski \or|u,
tvrde da se i on sam kolebao. Evo, posle desetak godina,
upitan o tome, mada nerado, \or|e potvr|uje da je bilo
kolebanja, ali da nije pomi{ljao da odustane. On je `eleo
da nastupi, smatrao je da je to po{teno i smatrao se
odgovornim pred publikom. Razume se, ne samo da je
pri`eljkivao, nego je bio gotovo i ube|en da }e osvojiti
jedan od pet zlatnih mikrofona.
Peva~i su prijavljivali po dve pesme. \or|e je prijavio
''Zvi`duk u osam'' i ''Milorda''. Kako je sam govorio,
''Zvi`duk u osam'' je te`ak za pevanje zbog velikih i
neobi~nih intervala, tako da je te{ko odr`ati besprekorno
~istu intonaciju. Uz to, ovi neobi~ni intervali ote`avaju
dikciju pa to sve mo`e negativno da uti~e na ocene `irija.
Me|utim, kako je sam o~ekivao, ''Milord'' }e popraviti i
''pokriti'' sve, jer mu ta melodija vi{e le`i i postigao je
s njom veliki uspeh.
Ali, takore}i, uo~i takmi~enja, \or|u je nalo`eno da menja
drugu pesmu, ''Milorda'', jer je veoma dramati~na zbog ~ega
`iri ne}e mo}i objektivno da ocenjuje. Na brzinu je morao
odabrati drugu melodiju i izbor je pao na laganu pesmicu,
koja je lansirana na festivalu u San Remu, ''Karolina
daj''. \or|e je time bio bez sumnje o{te}en, jer je ova
pesmica pru`ala mnogo manju {ansu da se ne{to postigne.
Ipak, ukoliko bi `iri bio objektivan, bio bi mogu} i veoma
visok plasman.
Takmi~enje je imalo nekoliko burnih obrta. Neki poznati
peva~i nisu dospeli u finale. Me|utim, obo`avaoci \or|a
Marjanovi}a jo{ su bili zadovoljni, jer je njihov ljubimac
u{ao u finale.


DODELjENA SAMO TRI ''ZLATNA MIKROFONA''


Finalne ve~eri, pak, dogodilo se ono {to mnogi nisu
o~ekivali. Naime, najpre je publika veoma dugo ~ekala na
odluku `irija. ^ekanje je trajalo ne{to vi{e od devedeset
minuta.
Vatrenijim ljubiteljima zabavne muzike i ovo je bilo
sumnjivo, jer se pretpostavljalo da se tamo ''ne{to kuva''.
Obo`avaoci \or|a Marjanovi}a su tako|e pomalo sumnjali, ali
nisu mogli pretpostaviti da }e njihov ljubimac ostati bez
trofeja. Jer, i po aplauzu se moglo proceniti koliki je
uspeh postigao \or|e.
Tek negde oko 0,30 posle pono}i saop{tena je odluka.
I danas se sasvim objektivno mo`e re}i – jedna neobi~na,
nepravedna i potpuno neobja{njiva odluka. Ne samo zbog toga
{to je jedan popularan peva~ o{te}en, koji se kasnije
toliko potvr|ivao, nego je u pitanju bio princip koji se
morao po{tovati: od deset najboljih, koji su u{li u finale,
logi~no je da je mogu}e odabrati pet najboljih koji
zaslu`uju ''Zlatne mikrofone''.
Me|utim, `iri je dodelio samo – tri!
To je ujedno zna~ilo, pored postoje}ih propozicija koje su
bile prili~no jasne, i bez obzira na prethodno bodovanje,
raspolo`enje publike i ugleda trofeja, da `iri mo`e uvek da
uskrati finalistima dodeljivanje nagrade. Postavlja se samo
pitanje na osnovu kojih kriterijuma je omogu}eno plasiranje
u finale?
Ta i sli~na pitanja mnogi su postavljali u sebi i glasno.
Me|utim, odgovora nije bilo. Tek kada su spikeri Radio
Beograda, Olga Na| i Du{an Vidak objavili odluku `irija i
kada je bilo jasno da ''Zlatne mikrofone'' dobijaju Lola
Novakovi}, Anica Zubovi} i Nada Kne`evi}, da dva mikrofona
nisu dodeljena, da me|u nagra|enima nema \or|a Marjanovi}a,
u dvorani je nastala nezapam}ena gu`va. Publika je bila
isuvi{e naelektrisana da bi bilo mogu}e odr`ati red.
Predstava je morala biti prekinuta.
Ali, predstava stvarno nije definitivno prekinuta.
Nastavljena je, malo u dvorani a zatim na ulici, odnosno na
Trgu Marksa i Engelsa.
Za to doba no}i, pogotovu, slika na ovom Trgu bila je
neobi~na. Vi{e od hiljadu ljubitelja zabavne muzike je
glasno izra`avalo svoje nezadovoljstvo, a ~esto se
gromoglasno ponavljalo skandiranje: ''\or|e, \or|e…''
@itelji iz okolnih zgrada nisu mogli ostati ravnodu{ni.
Mnogi su se zadovoljili time {to su prizor posmatrali sa
svojih prozora, dok su se mnogi na brzinu obla~ili i
izlazili na ulicu.
Bu~nim navija~ima pridru`ivali su se i mnogi gledaoci
televizije, jer su pratili takmi~enje na svojim ekranima i
znali {ta se desilo. Ose}aju}i da se na Trgu Marksa i
Engelsa ne{to doga|a, mnogi su se tako|e obla~ili i `ure}i
stizali pred Dom sindikata.
A pred Domom je ve} bilo mnogo sveta. Uzbu|enje je raslo.
Buka je postajala sve glasnija. Milicija ne interveni{e,
jer se sve odvijalo u granicama dozvoljenog, ali su se neki
od njih uzdr`ano sme{kali, jer tako ne{to dotle nije
vi|eno.
Ipak, u me|uvremenu, pristiglo je nekoliko d`ipova s
milicionarima. Me|utim, nisu ni{ta preduzimali, samo su
posmatrali tu neobi~nu skupinu navija~a i ljubitelja muzike
koji su bili veoma nezadovoljni i `eljni pravde.


SKANDAL JE NEIZBE@AN


Iza kulisa je tako|e nastala pometnja. Nagra|ene peva~ice
nisu mogle da otpevaju svoje pesme. Bilo je nekoliko
poku{aja da se one najave, ali su svi propali. Publika nije
dozvoljavala ni najavljivanje, a kamoli izvo|enje. Najzad
je demonstrativno napustila dvoranu!
I sve to je televizija snimala i emitovala!
A iza kulisa je jo{ trajala vrlo neugodna, mu~na situacija,
u kojoj su se na{li svi. Najte`e je svakako bilo
nagra|enima, jer im je bilo uskra}eno da se raduju i da
svoju radost podele sa svojim obo`avaocima. Delimi~no su
mogli pomisliti da je publika bila protiv toga da oni budu
nagra|eni. Me|utim, publika stvarno nije bila protiv toga
nego je bila nezadovoljna {to \or|e nije dobio nagradu i,
mo`da jo{ vi{e zbog toga {to dva mikrofona nisu dodeljena.
Ipak, svakome, ko se na{ao tu u blizini, moralo je biti
jasno da je glavnom akteru ovih nemilih doga|aja, \or|u
Marjanovi}u, bilo najte`e. Stajao je u jednom uglu
nepomi~no, bled, umoran, o`alo{}en. I dok su ostali peva~i
bez re~i odlazili, zbunjeni, razo~arani, nezadovoljni,
uzbu|eni, on je jo{ stajao, ne znaju}i kuda da krene i {ta
da radi.
Da nije bilo suruge, Zlate, ko zna koliko bi jo{ tu stajao,
i {ta bi preduzeo. Zlata ga je uzela pod ruku i ubedila da
treba ipak da krenu. Po{li su ka izlazu…


PUBLIKA JE TO JEDVA DO^EKALA…


Na Trgu je kome{anje i dalje trajalo. Nezadovoljstvo je
raslo. Skandiranje ''\or|e, \or|e…'' ~ulo se sve ~e{}e.
Postajalo je o~igledno da se ova bu~na grupa ne}e
razilaziti dok se ne pojavi \or|e. Ina~e, okupljena ba{ tu,
izme|u fontane i Doma, pa sve do samog sredi{ta Trga,
razjarena publika sve ~e{}e je upirala pogled u izlaze, a
najvi{e na ona vrata kroz koja su ve} pro{li ostali peva~i.
Odjednom, neko je povikao:
- Evo \or|a!
Kao po komandi, iz dve hiljade grla prolomili su se uzvici:
''\or|e, \or|e…''
I za svega nekoliko sekundi \or|e se na{ao na ramenima
najvatrenijih
obo`avalaca. Grupa je krenula ka Terazijama, skandiraju}i i
vi~u}i iz petnih `ila. Na pomolu je bio trijumf, trijumf
pobe|enog, jedan trijumf koji do tada nikada nije bio
zabele`en, nikada vi|en.
U pokretu, u zanosu, u jednom raspolo`enju u kojem su se
me{ala ose}anja nezadovoljstva, ali i sre}e po{to je njihov
ljubimac tu, me|u njima, na njihovim ramenima, isto tako
razo~aran i nesre}an kao i oni, grupa je i{la sporo, ali
odlu~no.
I onda, odjednom, ova neobi~na publika je za`elela da im on
ba{ sada, ovde, u ovo doba no}i peva, samo njima, samo za
njih.
Na brzinu prona|ena je bina. To }e biti krov jednog
''mercedesa'' koji je bio parkiran na Terazijama.
\or|e je najpre odbijao da peva. Rukama je pokazivao na
svoje grlo. Ali, ni{ta nije pomagalo. Morao je da peva. A
kako i ne bi – to je njegova publika, koji nikada nije smeo
i nije `eleo da izneveri. Peva}e,   pa kako bude. Bez
mikrofona, megafona, orkestra, reflektora… Peva}e bez svih
dodatnih efekata. Ali neka, peva}e svojim najbli`im,
najvatrenijim obo`avaocima, koji su, eto, stalno uz njega,
koji ga vole, koji dele s njim   sve – i radost i tugu i
nepravdu…
Milicija kao da ni{ta nije imala protiv toga da se na
Terazijama odr`i jedan nesvakida{nji koncert. Na kraju
krajeva, {ta ru`nog ima u tome. I, nije li ipak pametnije
dozvoliti da otpeva koju pesmu, nego razjarenu publiku
ube|ivati da je to nepotrebno, nekorisno, da je nezgodno,
jer, ipak, u okolnim zgradama ljudi spavaju… Ali, ko ovde
sada spava. Na prozorima mnogo gledalaca. I oni verovatno
`ele da ~uju pesmu, kada je ve} tako…
I kada je \or|e pristao da peva, kada je rukama dao znak da
}e po~eti, nastao je tajac. Sve o~i su bile uprte u njega.
Instinktivno je osetio da treba da otpeva ne{to, jednu
melodiju koja odgovara ovom trenutku, koju njegovi
obo`avaoci najbolje znaju. I odlu~io se da to bude
''Prodavac novina''. Nije pogre{io. Publika je bila
prezadovoljna. To se moglo dobro oceniti po aplauzu.
Tako je otpo~eo najneobi~niji koncert na Terazijama koji
niko do tada, a ni posle njega, nije odr`ao. Niti je
zapisano da je u nas bilo gde ko drugi priredio…
Ali, jedna pesma nije dovoljna. Iako umoran, pevao je jo{.
''Milorda'', pa jo{ nekoliko…
Koncert je ipak morao da se zavr{i. Koncert, koji mu je
doneo priznanje mo`da dragocenije nego da je dobio ''Zlatni
mikrofon''. Ali, ovaj koncert je ozna~io jo{ ne{to. Pokazao
je ko je u stvari moralni pobednik. Za budu}e hroni~are to
ne}e biti te{ko da utvrde.


LjUBAV, BRAK, PORODICA


Za \or|a Marjanovi}a, vite{kog barjaktara prave, iskrene i
plamene ljubavi, peva~a u ~ijem repertoaru su uvek
preovladavale pesme pro`ete ljubavnim emocijama, ljubav je
uvek zna~ila ne{to {to preokupira, ili nedostaje, ili se
tra`i, ili se do`ivljuje, ili se pati zbog toga {to je
pro{lo. U raznim prilikama veoma ~esto je govorio o toj
temi i isticao da je zaista istina i da zbog toga i
istinito zvu~i njegova pesma o ljubavi, jer je on
do`ivljuje svim svojim bi}em.
Jo{ kao mali – pri~ao bi \or|e, gotovo u svakoj prilici kad
se o tome povede re~ – ose}ao sam `elju da me neko pomiluje,
da me neko voli. Po{to nisam imao maminu ljubav, ~esto sam
se ose}ao kao siro~e. Verovatno zbog toga sam uvek `eleo da
do`ivim pravu ljubav, da imam sre}an brak i decu kojima bih
mogao pru`iti potpunu roditeljsku ljubav i omogu}iti sre}an
porodi~ni `ivot kojeg ja nisam imao.
I pored toga {to je tako vatreno `eleo i vi{e puta
poku{avao da do`ivi, da stvori i da istraje u tra`enju
prave sre}e, pro{lo je prili~no mnogo vremena dok mu se
`elja nije ispunila.


PRVI BRAK – SAMO LjUBAV S PRIJATELjSTVOM
Prvi brak sa Zlatom Raki}, sportskim novinarom i
producentom Radio–televizije Beograd, \or|e je sklopio 1959.
godine, posle dvogodi{njeg poznanstva. U po~etku je to bilo
samo prijateljstvo i svojevrsno razumevanje. Zlati se
svi|alo to {to je \or|e iskren, skroman i talentovan mladi}
koji mo`e i `eli ne{to da postigne. \or|u se Zlata svi|ala
zbog toga {to je u njoj nalazio iskrenog sagovornika, {to
ga je shvatala, savetovala i hrabrila. Iz takvog
prijateljstva rodila se i ljubav, iskrena i postojana. Ali,
nisu imali dece i to je po~elo sve vi{e i vi{e da smeta, a
\or|a i da boli.
Svojevremeno, ovaj brak je bio veoma ~esto u centru pa`nje
ljubitelja zabavne muzike, pa i cele javnosti. ^esto se
govorilo da je ovaj brak bio ~isto poslovne prirode.
Me|utim, takva tvr|enja nisu imala nikakvih osnova, jer sva
pomo} Zlatina sastojala se u tome {to ga je podr`avala,
savetovala i pomagala mu da bude poslovniji, a, s druge
strane, kao supruga, oslobodila ga je mnogih svakodnevnih
briga.
''Ja sam Zlatu zaista voleo'',   - ~esto je govorio \or|e
posle razvoda. ''Ja nisam takav i ne bih mogao s njom
`iveti da je nisam voleo. Isto tako, kada sam upoznao pravu
ljubav i kada sam se nadao da }u imati, i kada sam imao
dete sa Eli, ja sam energi~no prekinuo sa Zlatom. Ne, ne
mrzim je i nemam razloga da je mrzim. Ja nju i dalje cenim
i prijateljski se pona{am prema njoj i ona je to najzad
shvatila''.


U SRE]NOM BRAKU, SRE]AN OTAC


Poznanstvo, ra|anje ljubavi i sklapanje braka izme|u lepe i
privla~ne ruske studentkinje, Eli, i slavnog peva~a, \or|a
Marjanovi}a, odigravali su se kao u dobro napisanom romanu.
Naravno, sa sre}nim zavr{etkom.
Eli Nikolajevna Borisenko, apsolvent knji`evnosti,
studirala je ma|arski i ruski. K}i profesorke i profesora,
otac joj je poginuo u ratu 1943. godine, nije ni slutila da
}e joj iznenadni poziv ''Goskoncerta'' biti toliko
sudbonosan da }e joj doneti najpresudniji trenutak u njenom
`ivotu. Iznenada je bila pozvana da bude pratilac i vodi~
grupi inostranih umetnika koji su gostovali u Sovjetskom
Savezu, me|u kojima je bio i \or|e Marjanovi}. U stvari,
zbog pripremanja diplomskog ispita jedno vreme ona je bila
oslobo|ena ovih obaveza. Me|utim, situacija je bila takva
da je morala krenuti na put.
Eli Nikolajevna je vi{e volela da u`iva u ozbiljnoj muzici,
da pose}uje operske i dramske predstave. Ipak, za \or|a
Marjanovi}a je znala. Pesme koje je on pevao mogle su se
ve} ~esto slu{ati u Sovjetskom Savezu, a mnoge njene
koleginice odu{evljeno su pri~ale o njemu. Me|utim, na sve
to ona je ostajala hladna.
Prvi susret odigrao se u prili~no neprijatnoj atmosferi.
Rano ujutru okupili su se pred hotelom radi polaska. Cela
grupa je bila tu, ali se nije polazilo.
- Pa, za{to ne kre}emo, da li ~ekamo jo{ nekoga? – upitala
je Eli vo|u puta.
- Da, ~ekamo \or|a Marjanovi}a, - glasio je odgovor.
Kasnilo se ve} dvadesetak minuta. U Eli se po~elo sve
buniti. Bila je ljuta
jer je smatrala da je to pona{anje svojstveno zvezdama i da
je, verovatno, \or|e Marjanovi} jedan uobra`enko koji misli
da mo`e da se pona{a kako ho}e, da celu grupu vu~e za nos i
da }e svi pasti na kolena, kada se on pojavi. U njoj je
stvoreno, zbog toga, odmah odbojno, gotovo neprijateljsko
ose}anje prema njemu.
Posle ~etrdesetak minuta zaka{njenja pojavio se \or|e i
izvinjavaju}i se pri{ao grupi. Upoznao se i pozdravio se sa
svima. Eli je bila hladna. \or|e je to odmah zapazio i bilo
mu je neprijatno zbog toga, ne slute}i prave uzroke njenog
raspolo`enja. On je smatrao da je Eli uobra`ena, lepa
lutkica, uz to prkosna i hladna. Neprijateljsko pona{anje
jednog prema drugom trajalo je nekoliko dana.
Me|utim, za to vreme Eli je saznala za prave uzroke
njegovih zaka{njavanja, i sama se uverila u to da ga
putovanja zamaraju, a na predstavama daje sve od sebe.
Po{to je pratila koncerte iza kulisa, imala je prilike da
ga i izbliza vi|a, istina sre}nog i zadovoljnog, ali
istovremeno i iscrpljenog i propisno oznojenog. Sasvim
razumljivo, posle takvih napornih putovanja i nastupa, bilo
bi mu potrebno vi{e sna i odmora. Ali, to je istovremeno
navodilo i na zaklju~ak da se on sigurno te{ko budi, {to
zna~i da on ne zaka{njava namerno ili iz nehata.
Otada je po~ela da menja i mi{ljenje i pona{anje. \or|e je
to osetio i bilo mu je prijatno, tim pre {to je i sam
utvrdio da je Eli, u stvari, dobra, po{tena, ~edna i divna
devojka, koja nije od onih, sklonih kratkotrajnim i
prolaznim avanturicama. Neosetno je po~eo da misli na nju,
da je posmatra i da tra`i njene o~i negde iza kulisa, ~ak i
dok je pevao.
- Pevaju}i na sceni, ose}ao sam da me i ona posmatra a da
nije ni svesna koliko mi zna~i, - pri~ao je kasnije \or|e. –
Znao sam da se ne{to nesvakida{nje doga|a u meni. Bojao sam
se da joj pri|em. Jer, ja imam svoj `ivot, ona svoj. A
izme|u nas je jo{ i granica.
Vremenom, svi u grupi su je zavoleli i cenili. Ona se
pona{ala prirodno, bila je lepa, uredna, ta~na i {armantna.
I ba{ zbog toga \or|e se zaljubio u nju.
- Kad bi mi pru`ila ruku da se pozdravi – prise}a se \or|e,
- ja bih je
poljubio `ele}i da doviknem: ''Ja vas volim!'' Glas mi je
umirao negde u meni i samo su usne na njenoj ruci
ostavljale re~i koje nije mogla da pro~ita, ali je mo`da
mogla da oseti. Bio sam i svestan toga da bi bio pravi
zlo~in unakaziti njen `ivot. Ipak, ljubavno ose}anje bilo
je ja~e i re{io sam da joj ka`em koliko je volim i {ta za
mene zna~i.
Na prvu zgodnu priliku nije morao dugo da ~eka. Za vreme
jednog koncerta, ~ekaju}i svoju ta~ku, nalazio se u svojoj
sobi. Eli je do{la da ga blagovremeno pozove za nastup.
Na{li su se sami.
- Odlaganja nije moglo biti, - nastavlja se}anja \or|e, - i
ponudih je da sedne. Ali, umesto pripremljene bujice ne`nih
re~i i izliva iskrenih ose}anja, ja sam joj veoma nespretno
i zbunjeno rekao da je toliko volim da je ona prva `ena s
kojom bih `eleo da imam dece.
Eli je bila zbunjena. I veoma uvre|ena. Savla|uju}i se,
rekla je podrhtavaju}im glasom:
- Ali, \or|e, Bog s vama! [ta vi mislite o meni? Ja sam
~asna devojka i ne dozvoljavam takve razgovore. [ta sam vam
skrivila da me tako vre|ate!? Zar mislite da se sa mnom
mo`e tako banalno {aliti, zar sam ja takva `ena? To je
huliganski. Oprostite, ali mi se vi{e nemojte obra}ati.
Eli je izjurila iz sobe dok je \or|e mucaju}i poku{avao da
joj ka`e da nije hteo da je povredi i da nije lagao.
Naredni dan \or|e je bio nervozan, pokunjen, pu{io je mnogo
i bilo je o~igledno da duboko pre`ivljava to {to se desilo.
Iako ga je prekorno gledala, Eli to nije moglo da promakne.
Po~ela je da ispituje kakav je on u stvari ~ovek i da li su
njegova ose}anja zaista iskrena. Pa`ljivo je posmatrala
svaki njegov gest, svaki njegov postupak. Jednom, slu~ajno
je videla kako se \or|e srda~no pozdravljao sa nepoznatom
`enom na ulici koja je vodila za ruku svog sin~i}a,
obu~enog u bundicu, sa {alom oko vrata i krznenom kapicom
na glavi. \or|e se izvinio `eni i zamolio za dopu{tenje da
zagrli malog.   Klekao je na snegom pokriveni tortoar,
strasno zagrlio mali{ana i sa suzama u o~ima poljubio ga u
oba rumena obra{~i}a. \or|e nije mogao da vidi Eli i nije
znao da ga ona posmatra. Postalo joj je jasno koliko on
stvarno voli decu, a tek koliko `eli da ih ima.
Eli se najzad uverila da \or|e nije pokvaren ~ovek i da ga
slava nije li{ila onih osobina kojima se odlikuje dobar,
obi~an, karakteran i valjan ~ovek. Osetila je da je bio
iskren prema njoj, ali da ni ona nije bila ravnodu{na prema
njemu. Sve to {to se desilo neumoljivo ih zbli`uje. I,
odjednom je otkrila da je i ona u njega zaljubljena.
Na desetak dana pre kraja turneje, jedne ve~eri posle tri
iscrpljuju}a koncerta, dok je umoran i opu{ten sedeo sam, u
garderobu je u{la Eli, tiho kao vizija, nemirna, ustreptala
kao struna. Rekla je:
- Oprostite, \or|e, oprostite hiljadu puta. Vi niste ono
{to sam u po~etku milsila. Upoznav{i vas, po~injem da
verujem svim ljudima. Ja nisam milsila… Ja nisam znala…
Tada je i plakala u njegovom zagrljaju. Svega deset dana
trajala je ljubav, ali su ti dani bili dovoljni da izmene
njegov `ivot. Otputovali su u Moskvu. Tog dana Eli je
zavr{ila posao za koji je bila anga`ovana i vratila se u
Lenjingrad. Htela je da ostane jo{ jedan dan u Moskvi, da
ga isprati. Me|utim, on je vi{e voleo da bude taj koji
ostaje na peronu. I ostao je uzbu|en i sa suzama u o~ima.
Odmah posle koncerta u Moskvi, po{to je turneja bila
zavr{ena, krenuo je za Jugoslaviju, ku}i, gde je ~ekao
glavni zaplet tek zapo~ete drame. Do~ekali su ga prijatelji
i Zlata. ^im su stigli u stan i ostali sami, rekao joj je
sve. Bio je svestan toga da je to bilo ru`no, ali ipak je
o~ekivao da }e ga razumeti. Preveliki bol koji joj je
naneo, onemogu}io je Zlatu da mirno razgovara. Plakala je i
gr~ila se. Zaplakao je i on. On je i dalje voleo, ali kao
prijatelja i druga. Ne, mu` joj dalje nije mogao biti.
Otada su sve veze sa Zlatom   prekinute. Razvod braka je
usledio tek znatno kasnije.
Me|utim, veza sa Eli nije prekidana. Dopisivali su se. U
me|uvremenu bio je jo{ jednom na turneji u Sovjetskom
Savezu i bili su zajedno. Rodila se k}erka Nata{a, {to je
jo{ vi{e u~vrstilo re{enost da se istraje do kraja. Posle
niza zapleta, te{ko}a i raznih barijera, dvoje zaljubljenih
je uspelo da ostvari svoj san: da osnuju sre}nu porodicu, a
\or|e da postane najzad, u toj sre}noj porodici, sre}ni
otac. Bilo je to 10.12.1966. godine.


PORODI^NA IDILA


I pored toga {to smo bili najavljeni, sa zebnjom smo se
penjali na slavni prvi sprat. Usput smo ~itali duhovito
sastavljene parole, izlive vernosti obo`avalaca, stihove i
citate iz pesama koje \or|e peva. Trebalo bi da je kod ku}e
i da nas ~eka. Zastali smo pred vratima i oklevali da
pozvonimo.
^im su se vrata po~ela otklju~avati, bilo nam je nekako
lak{e jer ima nekoga unutra. Jedna starija `ena re~e nam da
\or|e nije tu. Ipak, primljeni smo. Na{li smo se u dnevnoj
sobi usred igra~aka, slikovnica, pehara i raznih trofeja,
suvenira i uspomena. Eli nas je veoma ljubazno primila i
zapo~ela prisan razgovor kao da se ve} poznajemo godinama.
Rekla je da je \or|e oti{ao u grad nekim va`nim poslom i
savetovala nam da ga pri~ekamo. ]erke, Nata{a, kojoj je pet
i po, i Nevena, koja ima 4 godine, po svemu, nisu mogle da
propuste priliku da se upoznaju s novim, nepoznatim
gostima. Odmah su po~ele da pri~aju {ta imaju, da Nevenu
boli noga jer se ubola, da }e morati da spavaju i da }e
posle toga i}i u dvori{te da se igraju. Iskoristiv{i
priliku dok je mama kuvala kafu, Nevena nam je priredila
svoj mali ''{ou''. O~igledano je nasledila ne{to veoma
zna~ajno od svoga oca. Staviv{i {areni {e{iri} na svoju
bucmastu glavicu, graciozno na~iniv{i nekoliko baletskih
pokreta, poklonila se i otpo~ela pesmicu o zeki sa
igranjem. Zaslu`ila je zaista dobar aplauz. Po{to je
procenila da smo veoma zadovoljni, sa {armantnim osmehom
ponudila je:
- Ako vam se ~vi|a, |nam ja jo{…
Po~astvovani ovakvom ponudom, zamolili smo ''umetnicu'' za
jo{ koju ta~ku. Tako smo se upoznali s prili~no bogatim
repertoarom ove prespektivne peva~ice i igra~ice.
Ko zna koliko bi jo{ trajao i kako bi se zavr{io ovaj
spektakl, da ''umetnice'' nisu morale na spavanje.
Sad smo sa Eli mogli mirnije da razgovaramo, mada su se
kroz vrata jo{ nekoliko puta pomaljale de~je glavice.
@elele su da piju jo{ vode, onda su jo{ jednom proveravale
koliko dugo moraju da spavaju, da li }e mo}i da idu u
dvori{te u igru, ili su jednostavno `elele da nepoznatim
~ikama jo{ jednom ka`u dovi|enja.
- Eto, vidite, tako je to s decom, stalno oko njih – po~e da
nam se jada doma}ica na prili~no ~istom i pravilnom srpskom
jeziku.   – Stan nam je mali i ~ini mi se pravog reda nikako
da uspostavim. Znam, dok su jo{ deca mala, tako mora da
bude. Ali, ja volim izvestan red. I decu privikavam da na
vreme obeduju, spavaju, da se igraju… Ali, verujte, veoma
smo sre}ni {to ih imamo. Zadovoljna sam i sre}na jer je
\or|e toliko `eleo da ima dece. Ne, on uop{te voli decu.
Tako… Odemo, recimo, u posetu prijateljima i, ako oni imaju
malu decu, \or|e se s njima vrlo brzo sprijatelji…
- Zna~i, obostrano osvajanje, – pitamo u {ali.
- Da, tako… I zaigra s njima da mi je ponekad pomalo i
krivo, jer na{a deca onda nekako ostanu, po strani. On je i
ina~e manje s njima nego {to bi trebalo. ^esto je odsutan,
nekad ide iz gostovanja u gostovanje, s puta na put…
Vidite, kako je do{ao iz Sarajeva, morao je odmah u Sisak,
kofer mu je, eto, jo{ neraspakovan. Ali, znam da nisam u
pravu, \or|e na{u decu voli iznad svega, a u gostima je
normalno, tako, da poklanja vi{e pa`nje deci doma}ina. Sa
svojom ima prilike da se igra i kod ku}e.
- Kakav je kod ku}e? Pa, znate, \or|e je veoma ose}ajan,
neposredan, iskren i po{ten ~ovek. Takvoga sam ga upoznala
i zavolela i takav je i ostao. U privatnom `ivotu stvarno
se pona{a sasvim prirodno. ^esto i ne pomi{ljam na to da je
popularan, poznat, proslavljeni peva~. Ni~im ne daje
povoda. Ponekad nas samo obuzmu brige kada se kakve
neistine i spletke {ire. Onda mi je krivo, jer znam da
\or|e nikada nikome ne bi ni{ta na`ao u~inio.
Zatim nam je Eli pri~ala kada su se upoznali i zavoleli. Ko
zna po koji
put to ponavlja. Mnogima bi to ve} i dosadilo. Me|utim, ona
o~igledno veoma rado jo{ jednom pri~a svoju `ivotnu
ljubavnu istoriju, prise}aju}i se mnogih detalja, odgovora
na pitanja koja lako mogu da pre|u granicu indiskrecije, s
neskrivenom ne`no{}u opisuje sve ono {to se izme|u dvoje
zaljubljenih zbivalo. Pri~a te~no, polako, dok na njenom
ne`nom licu s vremena na vreme zaigra bla`en sme{ak koji
joj tako lepo stoji. Lako je zapaziti da ~esto upotrebljava
re~ ''tako'', s dugim ''o'', o~ito joj se ta re~ veoma
svi|a i izuzimaju}i njeno osnovno zna~enje, njome kao da
`eli da ka`e da treba da bude jasno i ono {to se
podrazumeva, a nije re~eno.
- Mislim da razumem ono {to vas najvi{e interesuje. Sla`emo
se, u mnogo ~emu smo isti. Ose}ajni, privr`eni jedno
drugom, imamo iste `elje i ne treba nam mnogo da budemo
sre}ni. U ~emu se razlikujemo? Ima, naravno, i toga. Ja
sam, recimo, za izvestan red i `elim da tako decu
vaspitamo. On je vi{e romanti~ar od mene. On je uvek za to
da se stvari i problemi re{avaju tako, ose}ajno, lepo, bez
potresa i scena. Veoma je {irokogrud.
- Eto – tako… U tome se razlikujemo. Jednom se na{ sin~i},
Marko, razboleo, imao je visoku temperaturu. \or|e nije bio
tu. Jedva sam ~ekala da do|e i da kolima odnesemo dete kod
lekara. Kada je stigao, rekla sam mu {ta je s malim.
Zabrinuo se. Me|utim, bila sam iznena|ena kada je rekao:
''Draga moja Eli, molim te otidi s malim do ambulante sama,
jer ja moram da odvezem jednog prijatelja u ^a~ak. Shvati,
mila moja, da moram, obe}ao sam, po{to nisam znao da se
mali razboleo''. Kazala sam mu, za ime Boga, na{e dete je u
pitanju. Neka obavesti prijatelja telefonom da je spre~en,
neka ka`e istinu. Ni{ta nije vredelo. Odlaze}i, ponavljao
je ''Dao sam   re~ i bilo {ta da ka`em, ~ovek }e misliti da
se izgovaram''.
- Ali, molim vas, zaista govorim iskreno, \or|e je divan
suprug, otac, doma}in. Zajedno vodimo porodi~ne brige,
poma`e mi kad god mo`e. Voli porodi~ni `ivot. Presre}an je
kad smo zajedno, zdravi. Mo`da }e vam biti malo ~udno kada
ka`em, ali mi zaista `ivimo jednim sre}nim, gotovo
idili~nim `ivotom. Sigurno bi to bilo tako i kada bi vi{e
bio kod ku}e. Za njega nema sre}nijih trenutaka nego kada
je s nama. Onda je veseo, mio, ne`an, duhovit… Peva li kod
ku}e? Kako kad. No, priznajem, ipak ga naj~e{}e slu{am
preko radija i televizije. I kad novu plo~u donese ku}i.
Kada smo ve} po~eli da gubimo nadu da }emo ga mo}i
do~ekati, \or|e je stigao. Srda~no se pozdravismo i ve}
posle nekoliko minuta razgovarali smo kao stari znanci.
Zna~i, ipak nisu prazne pri~e da je neposredan, otvoren,
{armantan. Pona{a se tako prirodno kao da smo mu stari
prijatelji, koji su eto, do{li da malo pro}askaju. ^ovek se
gledaju}i ga i slu{aju}i, mo`e i zapitati: kako je mogu}e
da se ovaj prijatni, obi~ni i u svakom pogledu ~ovek jednak
nama, mo`e na sceni tako da preobrazi, da postane drugi,
istina i onda blizak, prisan, ali ipak peva~ka zvezda,
krunisani vladar na{e pa`nje i ose}anja, koji u potpunosti
okupira na{a ~ula i prenosi nas u sfere ~arobnih
do`ivljaja…


I JO[ JEDAN @IVOT DA @IVIM BIO BIH PEVA^…


Pijemo jo{ jednu kafu. Razgovor se odvija tako kao da ga do
zore ne}emo okon~ati. Priznajem da se ne ose}am kao gost.
Nijedno ga pitanje ne zbunjuje. Inteligentan je. Pri~a
razlo`no, slikovito. Duhovit je i voli dobru {alu i vic. I
kad govori, glas mu je prijatan i melodi~an. Dublji, nego
{to se ~ini kad peva. Za svoje godine izgleda veoma dobro,
gotovo kao mladi}. A njemu je sada ~etrdeseta. Taj utisak
poja~avaju `ive, sjajne o~i, ovalno lice bez bora, jaka,
crna, nepokorna kosa i osmeh, neusiljen, vedar,
prijateljski… ^ak, nimalo ne smetaju i ne zapa`aju se mnogo
podo~njaci. A od umora, ni traga…
- Ne, za starenje nemam vremena… Za{to stariti, kada je
`ivot lep. Ipak,
kada govorimo ozbiljnije o tome, ponekad se i sam ~udim.
Zaista mnogo radim. Putovanja su naporna. Mnogo je poslova
i briga. Na`alost, ~esto i neprijatnih sukoba i trzavica, a
da je po meni, nikada do svega toga ne bi dolazilo. Ne znam
ni sada, za{to je ikome potrebno da ogovara ba{ mene.
Stvarno nikome na`ao nisam u~inio ni{ta. Uostalom, meni je
savest ~ista. Volim svoj poziv i iznad svega mi je stalo
samo do toga da odu`ujem svoj dug prema onima koji me vole,
tra`e i `ele da im pevam.
Posle kra}eg razmi{ljanja dodade:
- Eto, vidite, posle Sarajeva bio sam u Sisku. Dvorana je
bila prepuna. Pevao sam, kao uvek, od srca. Publika me je
ne samo lepo primila, nego je tra`ila da pevam jo{, jo{…
Posle priredbe, prilazili su mi, pored mladih, i ljudi
ozbiljnijih godina. Prilaze iskreno, srda~no. Stisak ruke,
zagrljaj, re~i srda~ne i prijateljske. Vidite, svestan sam
da radim jedan ozbiljan i odgovoran posao. Moja je
profesija da pevam, da u~inim koliko mogu da ljudima `ivot
bude bolji, lep{i, da sa mnom saznaju i do`ive ne{to lepo.
I kada bih `iveo jo{ jedan `ivot bio bih peva~…
- Koji poziv bi ipak odabrali, ako se izuzme peva~ki?
- Ako tako ne{to mogu i da zamislim, verovatno bih odabrao
gluma~ki…
- Baka je `elela da budete apotekar. Nije li vam ponekad
`ao {to joj niste ispunili `elju?
- Baku sam veoma voleo i ostala mi je u veoma prijatnom
se}anju. Me|utim ona je mene tako|e veoma volela i sumnjam
da bi izmenila stav prema meni samo zato {to nisam
apotekar. Da sam kojim slu~ajem diplomirao, a da kao peva~
nisam uspeo, verujem da ne bih bio lo{ apotekar.
- ^ovek ~esto razmi{lja o tome da li radi posao koji mu
odgovara, da li daje
dru{tvu koliko najvi{e mo`e i da li nalazi smisao `ivota i
u tome {to radi. Vi ste prili~no lutali dok niste na{li
sebe. Da li o tome jo{ razmi{ljate i da li se uvek ose}ate
sigurnim?
- Takvih razmi{ljanja ima i bi}e. To je svojstveno,
smatram, svakom ~oveku.
Pored toga ja sam intelektualac i nisam li{en onih
optere}enja kojima je izlo`eno intelektualno bi}e.
Zaklju~ujem da imam koristi od takvih preispitivanja. Ako
bih do{ao do zaklju~ka da radim ne{to {to mi ne le`i, ne{to
{to je nekorisno, ne{to {to od mene niko ne tra`i, i od
~ega niko nema koristi, ja bih prestao to da radim. Bilo je
kriza, sumnji, kolebanja, nesigurnosti. Ali, pitam: ko ih
nije imao? Proveravao sam sebe ~esto. To je bilo dobro.
Posle sam se uvek ose}ao ~istijim, sigurnijim, boljim.
Me|utim, smisao `ivota nije samo u tome. Sebe ne
isklju~ujem iz ostalih tokova dru{tva. Ja `ivim pravim
porodi~nim `ivotom, imam decu, `enu, koju zaista neizmerno
volim. Nije li i u tome veliki smisao `ivota?
- @arko ste `eleli da imate decu…
- Da, mislim da bi `ivot bez njih bio proma{en. Ako ho}ete,
objasnite to
i instinktivnom `eljom za produ`enjem vrste. Mo`da u osnovi
svih religija stoji utkano ba{ to: `ive}e{ posle smrti na
''onom svetu'' – u stvari, u deci, u potomcima… Ina~e,
zagrobni `ivot je besmislica…
- Zna~i, ne verujete u Boga?
- Ne! Tako kako se uobi~ajeno shvata – ne! Me|utim, ima
istina, zakona
materije, dru{tva i prirode, tokova razvoja , onoga {to
obi~no nazivamo sudbinom. U to verujem. Ina~e, `iveli bismo
u haosu…
- Po{tuju}i, uva`avaju}i i pridr`avaju}i se tih istina i
zakona, ~ovek
postaje bolji, humaniji, sre}niji?…
- Ne samo to. Dru{tvo onda dobija svoj okvir, svoj ''raison
d'être'', svoj smisao i lepotu. ^oveka je nemogu}e
zamisliti izdvojenog od dru{tva. I u njemu i zbog njega, i
zbog sebe, korisno je i dobro da razvije vrline. Ina~e smo
zrnca u svemiru.
- Ne ose}ate se izgubljenim u svemiru? Ima li svemir kraja?
- Ja `ivim u ovoj zemlji, u ovom dru{tvu, sa svim
radostima, tugama, zanosima i razo~arenjima, kao i svaki
drugi ~ovek. ^vrsto hodam po na{oj zemljici i volim `ivot,
ljude, prirodu i sve {to se oko mene zbiva. Ne volim
ratove, me|uljudske netrpeljivosti, mr`nju i sve {to je
ru`no, beskorisno, suvi{no… A svemir, kad pomenusmo i
njega, pa, za sada nam nije lo{e u njemu. Zakoni i tu
vladaju. U velikom. Ne, ne, nema kraja. Kako bismo mogli
zamisliti kraj? Beskraj, samo je to mogu}e.
Zaplivali smo u sfere ve~nih traganja za istinom i
otkrivanja pravog smisla ljudskog postojanja, a da to nismo
ni zapazili. Vreme je brzo teklo i morali smo se spustiti
na zemlju. [ta jo{ da pitamo? Pitanja se mogu postavljati u
beskraj, kao {to je plavetnilo neba beskrajno. Ipak, na
neka najva`nija pitanja odgovori nisu izostali. Da, a {ta
je sa cenom slave?
- Nije uvek lako – s ozbiljnim izrazom lica obja{njava
\or|e. – Me|utim,
popularnost mi nikad nije pomutila glavu. Znam da me mnogi
vole – ali, i ja njih mnogo volim. Uvek sam smatrao da je
posredi uzajamna ljubav, razumevanje, ne{to {to nas
zbli`ava i ~ini sre}nim. Radostan sam {to imam mnogo
prijatelja, {to ima ljudi kojima ne{to zna~im. Prirodno je
{to `ele da budu sa mnom u dru{tvu, {to `ele da se rukuju,
da im dam fotografiju, autogram… Bilo je perioda kada mi je
to laskalo. Ali, i onda mi je to zna~ilo samo kao
potvr|ivanje da ljudi prihvataju, primaju ono {to im
pru`am…
- A {ta je sa ''|okistima''? [ta je prava isitna o tome?
- To su grupe ljubitelja zabavne muzike, mahom mladih, koji
su, eto, odu{evljeni mojim pevanjem i mojim odnosom prema
njima. Koliko ih ima? Pa, stvarno ne znam… To i nije bitno,
verovatno ih ima dosta, ~ini mi se da ih je pre bilo vi{e.
Odlazio sam i na njihove sastanke. To su dobra deca i uvek
me je radovao susret s njima. Radovalo me je {to vole
muziku, pesmu, {to gaje plemenita ose}anja u sebi, {to `ele
da `ivot u~ine boljim, lep{im… Mnogi su smatrali i mislili
da se tamo govori samo o meni… Ne, govore o obi~nim
stvarima, svakodnevnim. Slu{aju moje pesme. Ja sam se
interesovao kako `ive, kako u~e, pitao ih da li se ispoma`u
me|usobno. Tra`io da mi pri~aju o sebi. [ta rade i kako
misle da budu dobri, korisni, sre}ni.
- Za njih ste genije, Bog… Govore li o tome?
- Ne. Vidite, ovi napisi na stepeni{tu, po zidovima…
Navikao sam na njih, mo`da pomalo smetaju. Ali, su{tina
svega nije u tome. U odre|enim
raspolo`enjima napi{e se sva{ta. Ima i takvih obo`avalaca
koji napi{u jednostavno to {to u jednom trenutku ose}aju.
Za mene je va`no da me vole, `ele, da sam im blizak, da im
ne{to zna~im. Dok to postoji, ima smisla da pevam, radim,
stvaram…
- Nije li Eli ljubomorna?
- Nikako! Pre svega zbog toga {to zna da je volim, obo`avam
i da nikada
nijednu `enu ne bih pretpostavio njoj. Bilo je divnih
trenutaka kada su i njoj ukazivali pa`nju, kada su joj
pokazivali da je vole.
- Ne preostaje li vam, ipak, malo vremena za porodi~ni
`ivot?
- U pravu ste. Stvarno malo. Te{i me jedino to da ima mnogo
ljudi, koji rade tako|e mnogo, a nisu profesionalni peva~i,
zna~i ljudi drugih profesija, koji se nalaze u istoj, a
mo`da i goroj situaciji od moje. Ali, odsustvovanja
nadokna|uju vra}anja na ku}ni prag, vra}anja ku}i. Svaki
slobodan trenutak koristim da budem zajedno sa `enom i
decom. To su mi najsre}niji trenuci. Vidite, pre izvesnog
vremena bio sam s mojim devoj~icama u zoolo{kom vrtu. Kada
smo stigli do roda, moja mala Nevena, ushi}ena i
iznena|ena, pritr~ala je ogradi i doviknula: ''Lodice,
se}a{ me se, to sam ja, Nevena…'' Nisam mogao da odolim,
nasmejao sam se, dok mi je k}erka obja{njavala da je
nemogu}e da je roda zaboravila… Kako ne bih bio sre}an?
- Dobili ste zvanje estradnog umetnika. Osvojili ste Kup
peva~a. Jeste li
zadovoljni?
- Veoma sam zadovoljan i sre}an. To mi je najdra`e
priznanje. I radi}u dalje
sa jo{ ve}im entuzijazmom. Dokle god me budu tra`ili,
hteli… One, koji me vole, nikad ne izneveravam!
\or|e nas je ispratio. Stajali smo na ulazu zgrade, na
prvom stepeniku i
sporo se pozdravljali. Nedaleko od nas, na desetak metara,
stajala je grupa devojaka. Ko zna otkad ovde de`uraju.
Strpljivo, mirno, slo`no. Kada smo se mi oprostili s
\or|em, kao da su jedva ~ekale taj trenutak, pohitale su da
ga opkole, vide, pitaju, da dobiju autogram. Mimoi{li smo
se. Nisu sve ba{ mlade devojke… Ali im je isti osmeh igrao
na licu. Osmeh sre}e…
                 *      *         *
^aslav Tomi} je za Radio Valjevo napravio emisiju
''Nostalgija'' koja je u celosti bila posve}ena \or|u...
''... Onda mi je poslao kasetu. Mnogo puta sam je slu{ao.
To je jedina tako obimna radio emisija o meni, i voleo bih
da se na|e u knjizi – rekao mi je \or|e.
I – evo tog teksta...


''NOSTALGIJA''


\or|e Marjanovi}, danas vedeta i neprevazi|eni as
jugoslovenske zabavne
muzike, ro|en je 30. oktobra 1931. godine u mestu Ku~evo. U
svojoj devetnaestoj godini obreo se u Beogradu gde je
upisao studije farmacije. Do{ao je na audiciju u Udru`enje
d`ez muzi~ara 1955. godine i uspeo da sa dve stare
melodije, jedine koje je znao: ''Mulen ru`'' i ''Gau~o ide
sam kroz no}'' osvoji `iri i popularnog Du{ka Vidaka.
U to vreme, da bi se odr`ao, on je raznosio mleko, bio
inkasant radija ali i pevao po lokalnim igrankama. Me|utim,
as takvog formata nije mogao ostati nezapa`en. Uskoro je
bio pozvan da gostuje u Ni{u uz orkestar Du{ana Radan~evi}a
i tada ve} slavne asove Lolu Novakovi} i Du{ka Jak{i}a. Bio
je to \or|ev prvi koncert.
Godine 1958. stigao je prvi put do Radio Beograda. Njega
poznati pedagog Branko Pivni~ki svesrdno preporu~uje tako
da tu po~inje put ka uspehu ovog velikana.
Preko mnogih zabavnih ve~eri upoznaje ga publika svih ve}ih
gradova {irom zemlje. A on je sve vi{e i sve ~e{}e pevao za
one koji su tu`ni ili za one koji su veseli. Imao je divan,
topli lirski glas i smisao za izbor repertoara. I vrlo
brzo, svuda su odjekivali hitovi koje je on lansirao:
''Zvi`duk u osam'' iz istoimenog filma u kojem je
debitovao, zatim ''Devojko mala'', ''Stidljiva serenada'',
''Potra`i me u predgra|u'', ''Dirlada'', ''A `ivot te~e
dalje'', a kasnije i mnogi hitovi Edit Pjaf, Domenika
Modunja, Adrijana ]elentana i drugih asova: ''Lazarela'',
''Ja pla}am ove no}i'',   ''Milord'', hitovi iz Rusije, pa i
mnogi koje je sam stvorio: ''Tri godine sam te sanjao'',
''Natali''… koji su \or|a vrlo brzo lansirali na ~elo asova
na{e estrade. Na nizu doma}ih festivala kao da je
nepobediv. Jer, na primer, na ''Beogradskom prole}u'' on
redovno pobe|uje. 1961. sa ''Angelinom'', 1962. sa
''Stjuardesom''. 1965. sa pesmom ''^emu la`i''. Zatim,
''Dve crvene ru`e'' pa ''Devojke''... Tako|e na festivalu u
Opatiji pobe|uju ''Pesma raznosa~a mleka'', ''Prodavac
novina'' i tako dalje. Svi veliki doma}i festivali redovno
predstavljaju trijumf \or|a Marjanovi}a.
Hroni~ari tog vremena pisali su: ''Imali smo mnogo slavnih
peva~a, ali niko nije dostigao popularnost jednog \or|a
Marjanovi}a''. Od prvih velikih koncerata, turneja,
festivala, filmova i plo~a, on je posao simbol, uzor i
najve}a figura jugoslovenske estrade. Kada jo{ 1961. godine
na festivalu ''Zlatni mikrofon'' `iri nije dodelio njemu
prvu nagradu, publika je demonstrativno napustila salu i
iznela ga na rukama da bi joj on celu no} pevao na ulici,
na krovu automobila. I danas, iako je prestao sa aktivnim
pevanjem, hiljade mladih u~lanjeno je u ''|okiste'',
klubove obo`avalaca ovog ve~nog asa. On je, na primer, samo
1971. godine osvojio ~etiri festivala zabavne muzike. Imao
je niz turneja po Americi, Kanadi, Japanu, po celoj Evropi.
Ali nigde, ali ba{ nigde nije postigao takav uspeh i takvu
slavu kao u bratskoj nam zemlji Rusiji, gde je formalno
postao nacionalan junak i stalan gost. Zato je 1981. godine
povodom 25-godi{njice rada iz ove zemlje dobio Orden
zasluga za narod a istovremeno i Orden rada svoje zemlje.
Bio je akter dva doma}a filma: ''Zvi`duk u osam'' i ''Bitka
na Neretvi''. Ali, i zvezda mnogih televizijskih i radio
serija. Posebno je bio voljen io tra`en u tada{njem
Sovjetskom Savezu.
U celoj Rusiji, gde je dao na hiljade koncerata, {to nikome
do sada nije uspelo, ba{ nikom, snimio je osam velikih
albuma i oko 50 singl plo~a. Ali, odr`ao je i oko 1000
koncerata za svoje ljubitelje, a za mno{tvo humanitarnih
akcija odlikovan je Zlatnim ordenom Crvenog krsta. Sa
svojim prvim plo~ama oborio je sve dotada{nje rekorde
prodav{i odmah 15000, a ne{to kasnije 36000 primeraka, {to
je izuzetan broj za ono vreme. Postavio je i rekord po
broju posetilaca. Na stadionu sa 250 hiljada, {to je u ono
vreme bilo zaista, ali zaista nezamislivo. Tada je svojim
obo`avaocima darovao retrospektivu sa hitovima ''Plavo u
plavom'',   ''Mustafa'', ''Adio Marija'', ''Gonzales'',
''Jesenji valcer'', ''Igrajmo tvist'' i mnoge druge. Na
turneji sre}e i svoju `ivotnu saputnicu i danas imaju troje
dece od kojih su cure talentovane na tatu. Pred kraj
karijere, za vreme jedne turneje, imao je malih
zdravstvenih problema, ali ni to nije moglo da obori
ve~itog mladi}a na{e muzike. \or|e Majanovi} je bio i ostao
legenda. I dan-danas prima bezbroj pisama. Neuni{tivi \or|e
Marjanovi}.


              *         *         *


A kako je sve po~elo. Bacio je sako u publiku - i onda se
dogodilo. @ilber Beko bio je pora`en. Ro|en je ''king'' -
KRALj. Veliki \or|e. Za mase Jugoslovena i Jugoslovenki.
Kriti~ari su govorili da nema glas, obo`avatelji da nema
konkurenciju. [ta je mogla kritika ~oveku koji je pevao
''Karenjine smeh, njene cigarete dim''? Mogli su samo da mu
pljunu pod prozor. I to pod prozor nekog moskovskog hotela
o`ivelog kroz jugoslovenskog vodi~a u veliki nepoznati
svet. Zabravili su Rusi na Raskoljnikova, Mi{kina,
Bolkonjskog, @ivaga. Mnogo godina pre Gorba~ova uneo je
\or|e Marjanovi} muzi~ku ''perestrojku'' u Sovjetski Savez.
''Crveni trg'' bio je {irok. Ispred Rusa kora~ao je – \or|e.
Kod nas je bilo isto kao i u Sovjetskom Savezu.
Zaboravljali smo na plenume i kongrese, liberale i
levi~are, revizioniste i anarhiste. Trg Reppublike bio je
{irok, ali nedovoljno {irok za sve one koji su ga
obo`avali. Pevao je, a mi smo ga voleli. Bio je prvi.
''Mi ga volimo. Volimo ga najvi{e. Volimo ga vi{e od oca i
majke. Vole}emo ga i kad ostarimo. Kad se udamo, vole}e ga
i na{a deca. Od ro|enja oni }e biti '|okisti'. On ostaje
deo na{e mladosti, na{e bezgrani~ne sre}e. Mi nikad ne
ka`emo: 'Majke mi!' ve} '\or|a mi!' Htele smo da se ubijemo
kada je neko telefonom javio da je \or|e na festivalu u
Opatiji dobio paralizu vilice i da vi{e ne}e pevati. Rekle
smo da ako se do pono}i ne pojavi na malim ekranima sa nama
je svr{eno. Mi `elimo da uverimo sebe da je on obi~an ~ovek
– smrtnik. Ali – ne uspevamo. Mo`da smo fanatici. Ne znam.
On je za nas – Bog! Mo`da je on zaista na{ Bog, ali ne}e da
nam ka`e. Mi smo sre}ne i radosne. Kada smo ~uli da mu se
rodio sin, Marko, vi{e smo se radovale nego da se na{e dete
rodilo. Na{u decu vaspitava}emo u '|okisti~kom' duhu, jer
smatramo da treba prenosti ljubav za \or|em sa kolena na
koleno. Imamo i svoju uniformu. A uskoro }emo izdavati i
svoj list. Eto, bilo je to pro{le godine kada je \or|e
odlazio na vi{emese~nu turneju po Sovjetskom Savezu. Padala
je ki{a a mi – mi smo plakale. Niz na{a lica slivale su se
suze a ki{a je topila boju na na{im transparentima. Kle~ale
smo ispred pragova vagona i ljubile \or|eve noge. Voz nije
mogao da krene i kondukter nas je molio da se uklonimo.
\or|e, koji je tako|e plakao, sklopio je ruke i molio nas
da ne tugujemo i da ne pravimo gluposti. Htele smo da se
bacimo pod voz od tuge ali je lokomotiva bila predaleko.
Bilo je stra{no! Nismo bile svesne {ta ~inimo. Znamo kako
\or|e stvara, koliko truda i znoja utro{i. Koliko daje sve
od sebe. Mi najbolje ose}amo \or|eve kompozicije i
interpretacije. Pla~emo na koncertima, {izimo, vri{timo...
Na{ odnos sa \or|em zasnovan je na uzvi{enom prijateljstvu.
Kada je on sre}an – i mi smo. Kad bi ga neko udario ili mu
pao kamen na nogu, i mi bismo osetile bol.   Spremne smo da
se tu~emo, da poginemo za \or|a. ''
Ovako su u punom cvatu Marjanovi}eve karijere ~lanice kluba
njegovih obo`avalaca, sa maramicom u ruci i suzama u o~ima,
otkrile javnosti sastavne elemente autenti~nog kulta
li~nosti, i bezgrani~nu odanost i poverenje vo|i iz Ku~eva.
Ljubav, koja se dokazuje bacanjem na `elezni~ke {ine,
strast kao vodilju u budu}nost u kojoj }e nara{taji od
malih nogu u~iti o velikom muzi~kom ocu. Dobro~initelju
nacije, na{em lideru – \or|u Marjanovi}u.
U vreme kad se na Zapad jo{ gledalo kao na dekadentno
~udovi{te, spremno da svaku na{u neodlu~nost u idejnoj
borbi ili neizvr{avanje partijskih odluka iskoristi za
duhovno pokoravanje, pojavio se jedan \or|e Marjanovi} da
estradu dotad ugla|enu i primerenu moralu novog,
postrevolucionarnog vremena okrene na tumbe! On ne}e ostati
upam}en samo kao ~ovek koji je kod nas prvi izvadio
mikrofon iz stalka i sa njim pro{etao kroz zabezeknutu
publiku. Istorija mo`da, ka`em – mo`da, ne}e zabele`iti da
je prvi skidao sako na sceni i bacao ga navija~ima, da je
prvi skakao i padao po pozornici pokazav{i da gravitacija
nije dogma koja se ne mo`e sru{iti, da se valjao po daskama
koje `ivot zna~e. Ali je nepobitno dokazano da je ba{, ali
ba{ taj \or|e Marjanovi}, trasirao put rokenrolu i bio prvi
u onoj Jugoslaviji koji je osetio sve dimenzije nevi|ene
slave i popularnosti po aktuelnom tr`i{nom principu.
''Organizovanost i fanatizam '|okista' - pisao je
svojevremeno Bakalovi} u jednom ~asopisu, ta~nije u
'Startu' – jedini je pojavni oblik na{e masovne kulture koji
svojom intenzivno{}u ne zaostaje za zapadnja~kim fenomenima
'stardoma'. Zvezde jugoslovenske pop muzike imale su i
imaju mnoge kvalitete koje \or|e Marjanovi} nije nikada
posedovao. No, eruptivna strast kojom se obo`avaoci vezuju
za njega jasno ga odvaja ~ak i od takvih imena kao {to su
Ivo Robi}, Arsen Dedi}, Goran Bregovi}, Zdravko ^oli} i
Bora \or|evi}. Bezrezervne pohvale i pokude jedina su dva
na~ina u medijskom eksponiranju \or|a Marjanovi}a''.


               *         *         *


\or|e je gurnut pred mikrofon. Ali, po~nimo ispo~etka.
Ro|en je 30. oktobra 1931. u Ku~evu, i Isto~noj Srbiji.
Majku nije upamtio jer je umrla kad mu je bilo samo devet
meseci. Otac se ubrzo ponovo o`enio, ostaviv{i \or|a i
Ljiljanu, brata i sestru, kod dede i babe. U Po`arevcu je
zavr{io gimnaziju i sa sestrom, koja se opredelila za
studije knji`evnosti, do{ao u glavni grad, Beograd, i tamo
upisao farmaciju. Stanovali su u iznajmljenoj sobi i tamo
`ivotarili od novca koji su im slali deda i baba. Me|utim,
Ljiljana se udala i oti{la u ^a~ak. Umrla mu je i baba,
jedini `ivotni oslonac i \or|e se, sa po~etkom pedesetih,
odjednom, eto, na{ao u velikom gradu bez dinara i bez
prijatelja. Zima 1954. Sedam dana spavao je na `elezni~koj
stanici. Fakultet je sasvim zapustio. Po~eo je da radi
manuelne poslove. Na stanici je istovarivao vagone, kod
''Prosvete'' cepao stare knjige. Bio je ~ak i inkasant
Radio Beograda. Sre}a mu ipak nije sasvim okrenula le|a. Uz
pomo} o~evog prijatelja na{ao je sobu u Dobra~inoj ulici a
od saznanja da }e uve~e spavati u svom krevetu, zamalo se
nije onesvestio. Poslove \or|e tada nije birao. Poku{avao
je kao glumac, ~ak je i statirao u filmu ''Svi na more'',
gde su mu dozvolili da pred kamerom izgovori samo jednu
re~enicu.   U traganju za ''tezgom'' – tako da je nazovemo –
obreo se i kod slavnog glumca, Milivoja @ivanovi}a,
prijatelja njegovog oca, koji mu je namestio da statira u
Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Na sceni se \or|e
naj~e{}e pojavljivao kao deo gomile, dok je vrhunac njegove
pozori{ne karijere bila uloga pa`a u ''Kralju Liru''. Ni
muzika nije ostala po{te|ena njegovih eksperimenata.
Iznebuha, odlu~io je da konkuri{e za ~lana Beogradske opere
ali je, naravno, odbijen. Veliko ne podarili su mu sa
Pozori{ne akademije. Izgledalo je da od ~itavog sva{tarenja
ni{ta ne}e biti. \or|e jednostavno nije znao {ta ho}e. Sve
do 1954. kada je prate}i kolegu na audiciju peva~a zabavne
muzike, koje organizovalo Udru`enje d`ezista Srbije, i sam
zapevao. Zbunjen i zabezeknut, u pozajmljenom odelu, kome
je podvrnuo nogavice i zasukao rukave, otpevao je dve
jedine pesme koje je do tada znao: ''Mulen ru`'' i pesmu
''Usamljeni gau~o''. Aplauz je tada bio gromoglasan. Du{an
Vidak, tada sekretar Udru`enja d`ez muzi~ara, pohvalio ga
je. Rekao je: ''Samo ti guraj dalje, mali. Ima u tebi
ne~eg.''
A dalje? [ta je bilo dalje?
''\or|a sam prvi put video 1954. ili 1955 ne znam ba{
ta~no, u stanu Du{ana Vidaka – pri~ao je Predrag Ivanovi}. -
Tada se kod nas pevalo u stavu – mirno. Peva~i nisu mrdali.
A \or|e je, se}a se Ivanovi}, pred nama, dok smo svirali
imao ~itav scenario kako }e on da {eta, da pri~a sa
publikom. Za mene je to bilo otkrovenje. Da ono {to smo
videli na filmovima, o ~emu smo samo slu{ali, radi neki na{
~ovek, Bo`e! ''
Od po~etka svestan da nema glas od kojeg bi se lusteri
tresli, \or|e je re{io da ve`ba i da radi. Mada su mu svi
govorili da digne ruke od muzike i da nikada ne}e uspeti,
bio je tvrdoglavo uporan. Pevao je po drugarskim ve~erima,
igrankama, zabavama, stigao je da se pojavi na Kalemegdanu,
gde su se odr`avale najuzbudljivije igranke onoga doba.
Pevao je i u Domu kulture ''Bo`idar Ad`ija'' i polako je po
Beogradu po~ela da se {iri fama o mladom, talentovanom
peva~u koji pravi lom gde god se pojavi.
''U posleratno vreme, svet iza granice bio je za nas
zagonetni svet rasko{i'', tako je pri~ao Marjanovi} u
razgovoru za ''Start'' davne 1982. godine. ''Tamo je sve
bilo izuzetno. I garderoba i muzika i provod. Sve smo to
indirektno oslu{kivali. Nije bilo ni gramofona, niti plo~a.
Istovremeno je jo{ uvek postojao neki direktni, neki
revolucionarni duh, {to se odra`avalo u pesmama koje su
imale nagla{enu patriotsku notu i odisale optimizmom. Ljudi
su se za`eleli zabave, razonode. Okretali su se intimnim
emocijama. Igranja sa devojkom, ljubavna {aputanja nisu
mogle pratiti takve pesme. Trebalo je ne{to za ne`ni
zagrljaj, za lagano njihanje u ritmu muzike, za dodir. Tada
su se najvi{e pevale ruske pesme iz filma 'Pastir Kostja',
a se}am se - ka`e \or|e - i lepe ratne pesme 'Tjomnaja
no}'. Ne znaju}i ruski mi smo zami{ljali tamnu no}, ali u
sasvim jednoj drugoj atmosferi. A ona je izvorno pripadala,
{to bi se reklo, `anru anga`ovane pesme. Borac razmi{lja o
`eni i sinu, koje je ostavio. Mi smo razabirali da se
spominju stepa, vetrovi, usamljenost. To je za nas bila
ljubavna pesma. Pedesetih godina u na{e kinematografe
po~inju da ulaze ameri~ki filmovi. Prvi koji sam gledao,
ka`e \or|e, bio je 'Serenada u dolini sunca'. Tu se
pojavljuje orkestar Glena Milera, pravi {ok za nas. Da ne
pri~am o uzbu|enju koje je doneo 'Bal na vodi'.
Gledao sam ga barem deset puta. Dugo se stajalo u redovima
da bi se videli
Ester Vilijams i Hari D`ems, poznati truba~. Svi smo znali
pesme iz filma i po~eli smo ih svirati i pevati po
igrankama. Bilo je te{ko}a da se ta muzika probije u
javnost i ustali na repertoaru, a na tom mukotrpnom putu
puno je zna~io rad. Pre svega Ive Robi}a u Zagrebu i Vojina
Popovi}a u Beogradu, jer je u to doba bilo nepo`eljno
svirati tu|u muziku. Nije se moglo ~uti mnogo stranih
jezika ali ja sam voleo da slu{am Robi}a, pa Rije~anina
Bruna Petralija. Pojavljuje se ve} i Du{ko Jak{i} koji mi
je postao idol u to vreme. Sve {to su oni pevali, svaka
pesma, postajalo je hit u to vreme, pa sam i ja pevao
njihove pesme. Ali, po~eo sam da razmi{ljam. [ta u~initi da
stvorim neku svoju pesmu. Moju. Pa bilo to dobro ili lo{e,
jer ja nisam ni Robi} ni Jak{i}, niti Petrali. Prva pesma
koju sam odlu~io da pevam samostalno, bila je {tampana u
'Metronomu'. U ediciji Udru`enja d`ez muzi~ara Srbije. Bila
je to kasnije jako, veoma popularna pesma, 'Zvi`duk u
osam'. Niko je pre mene nije pevao. Iako ju je kompozitor
Darko Kralji} napisao ranih pedesetih godina. Ja sam je
po~eo pevati negde krajem 1957. godine.''


                *       *         *


Prelomni momenat u \or|evom opredeljenju bio je nastup u
Ni{u 1958.
'' Pokojni Du{ko Radan~evi} bio je {ef jednog malog
beogradskog ansambla koji je pratio humoriste i peva~e. A
humoristi i peva~i bili su ^kalja, Olivera Markovi}, Lola
Novakovi}, Du{ko Jak{i}, tada najve}e zvezde narodne
muzike: Du{an Nikoli}, Nikola Kolakovi}, Saveta Sudar...
Bili su tu i \uza Stojiljkovi}, Ljubi{a Ba~i}, Olga
Nikoli}. Sve sami velikani. Jednoga dana Radan~evi} me je
sreo i pitao:
- \okice, da li bi hteo da sa nama ide{ u Ni{? Ima neka
modna revija koju organizuje ni{ka robna ku}a i otvara se
Letnja pozornica. Ne bi bilo lo{e da se pojavi{, prosto,
kao zavesa izme|u peva~a narodne i zabavne muzike. Trebaju
ti samo dve pesme. Rekao sam: ho}u, {to da ne? Spremio sam
'Zvi`duk u osam' i 'Plavo u plavom'. No, kad sam probao,
Radan~evi} mi je rekao: - Kad si ve} tu, daj da spremimo
jo{ dve pesme, pa }u te ja povremeno voditi po manjim
mestima. Malo }e{ pevu{iti, malo voditi program.
I tako, spremio sam jo{ 'Stidljivu serenadu', tj. ''Timida
serenata'' kako se zove u originalu – to je bila pesma sa
San Rema, ne{to simpati~no u ritmu laganog kalipsa – i jo{
jednu pesmu iz tada vrlo popularnog filma 'Crvene
podvezice'. I, do{ao sam u Ni{. Kada sam video svu tu
publiku i sve te peva~e, opet me je uhvatila trema. Nisam
hteo da iza|em.
Ni{ka Letnja pozornica, eto, bila je krcata. Toliko sam
sveta video samo na fudbalskim utakmicama. Toliko se ljudi
skupilo u Ni{u. Ljudi su bili na stepeni{tu ispred
pozornice, na pozornici, na zidovima, na drve}u. Svugde ih
je bilo. I sad, najave nekog \or|a Marjanovi}a. Mali
aplauzi}, onako. Ja po~nem 'Zvi`duk u osam'. Otpevao sam
prvi deo. Tu sada dolazi orkestarski intermeco. Odjednom,
za~ujem neobi~an zvuk. U~inilo mi se da su se sru{ile
tribine. Shvatio sam da je to aplauz. Otpevam pesmu do
kraja, zatim odmah 'Plavo u plavom' i onda po~ne
skandiranje: \or|e! \or|e! \or|e! Zapamtili mi ime. Ja odem
iza scene po{to mi je Radan~evi} rekao da pevam samo dve
pesme. Iza|e ~ovek da najavi peva~a zabavne muzike ali,
|avola, nije uspeo. I, Du{ko Radan~evi} mi da znak o~ima da
pevam tre}u pesmu. Ja otpevam 'Stidljivu serenadu'. Opet
ista reakcija. Gromoglasan aplauz. Ne znam {ta da radim.
Du{ko mi opet da znak i ja otpevam onu kaubojsku pesmu iz
filma 'Crvene podvezice'. A onda nastane lom i pakao.
Dogodilo se ne{to, verujem, jedinstveno. Morao sam da pevam
bis, ali vi{e nisam imao pesama. I, opet sam otpevao
'Zvi`duk u osam', 'Plavo u plavom', 'Stidljivu serenadu'i
onu kaubojsku. Na kraju sam rekao: ljudi ne znam vi{e!
Program se nastavio, a ja sam bio u {oku.
Vra}ali smo se kasnije u Beograd, kolima. Sedeo sam u
'olimpiji'. Du{ko Radan~evi} pored mene. Stari put Beograd-
Ni{, {est-sedam sati putovanja. I, dobro se se}am
razgovora. Neki put sam mu zahvalan, neki put ga
proklinjem. Du{ko mi je tada rekao:
- \okice, ja jo{ od pre rata pratim sve jugoslovenske
peva~e. Ovo, {to se ve~eras dogodilo, nije se dogodilo
nikada do sada i ne znam da li }e se uop{te ikada vi{e
dogoditi. Ve~eras je prvi put kod nas stvorena prava
zvezda. Vrata su ti se {irom otvorila, kao da se ume{ao
prst sudbine. Prema tome, ti ne{to u sebi nosi{. Priroda ti
je to dala. Hteo bih da te opomenem. Ovo je jako gorak
hleb. Mnogo je te{ko. Ako si spreman na ta odricanja, na to
da te jedni pljuju a drugi hvale, ti ima{ sve uslove da
bude{ zvezda. Ali, ako nisi u stanju da to podnese{, bolje
zauvek napusti pevanje.
Rekao mi je da mu se javim za nedelju dana i ja mu se javim
ve} posle par dana. Niti sam spavao niti sam jeo.
- Du{ko, ja sam odlu~io. Kre}emo!
Serijom koncerata \or|e je prekr{io sva pravila estradne
discipline. Umesto da stoji pred mikrofonom uko~en kao
pritka, {etao je, skakao, le`ao na pozornici, skidao sako,
njime mlatio po vazduhu sve vreme, pred publikom koja ga je
gledala u neverici, i uspevao ~ak i da peva.
De`urni ~uvari morala hteli su da puknu od muke. Na njihove
o~i \or|e je uzurpirao pozornicu i na njoj se pona{ao kao
da nikad nije ~uo za doma}e vaspitanje. Jo{ gore. Publika
ga je volela. @ene i mu{karci svih dobi, stajali su ispred
njegove garderobe i ~ekali da se pojavi. Javno mnjenje je
skroz zbunjeno. Nije znalo kako da reaguje. U novinama su
po~eli stidljivo da izlaze komentari o zabavnoj muzici a u
okviru njih pokoji osvrt na neukusne gestove, pod
navodnicima, i pokrete kojima se doma}i peva~i slu`e bedno
imitiraju}i Zapad koji nam nikada ni u ~emu ne}e biti uzor.
Ve} tada, \or|e je morao da se navikne na bes oficijelne
kritike. Pani~no su ga optu`ivali za majmunsko i klovnovsko
pona{anje i javno tvrdili da je njegova popularnost
prolazna. Publika }e se ve} opametiti. Zaklju~ivali su, i
sa odobravanjem pozdravili potez Radio Beograda koji pred
mikrofon nikako nije hteo da pusti \or|a. Naime, u
kontigentu mladih nada, koje je Radio Beograd poslao na
muzi~ko usavr{avanje kod prvaka Beogradske opere, Branka
Pivni~kog, nalazio se, eto, i Marjanovi}. Docnije, usledila
je audicija, ali...
''Ja sam kasnije, igrom slu~aja, video zapisnik sa te
audicije. Pod imenom \or|a Marjanovi}a je zapisano:
apsolutno beznade`an slu~aj. U zapisniku postoji i ocena
Pivni~kog pred komisijom: - Ne `elim da uti~em na va{u
odluku. Ja se dugo bavim pedago{kim radom i mogu da vam
ka`em da ovakvog momka jo{ nisam imao. On u sebi nosi ~udan
vulkan nekog talenta. A i sam ne znam kakvog. Radi}u s
njim, bez obzira na va{u odluku, besplatno.
I – radili smo tehni~ke ve`be, ve`be disanja. Korepetirao mi
je u {lagerima i tra`io da ih pevam potpuno operskim
manirom. Naravno. Ali mi je rekao: - \okice, kod mene }e{
ovako pevati. Radi tehnike, radi pravilnog disanja, radi
u~vr{}ivanja intonacije. Ali, kad ode{ na scenu, ovo,
\okice, sine, zaboravi.''
              *         *            *


Dok se na profesionalnom planu borio kao lav, za privatni
`ivot gotovo da nije imao vremena. Otuda je kao
prvorazredno iznena|enje, za obo`avateljke i kolege, bila
vest da se \or|e sve vi{e i vi{e, sve ~e{}e dru`i sa Zlatom
Raki}, slu`benicom Radio Beograda. ^ar{ija je bila
uzbu|ena.
Zlata je od njega starija 10, 12, 15, 20 godina!
Zlata je drmator u Radio Beogradu!
Lako je \or|u kad ga ona gura!
Lansira}e ga u Americi – tvrdili su iz pouzdanih izvora.
U stvarnosti, sve je bilo druk~ije. Mada dosta starija od
\or|a, Zlata je, se}aju}i se, bila sli~na \or|u. Nesebi~na,
usamljena, `eljna da pomogne.
''Umeli smo satima i satima da razgovaramo - pri~ao je
\or|e mnogo godina docnije, Vi{nji Marjanovi}, u razgovoru
za Radio TV reviju. - Zlata je bila prva osoba koja je
umela da me razume. Sa kojom sam mogao o svemu da
razgovaram i pred kojom sam iskreno otvarao svoje srce.
Nemate pojma koliko je te{ko razgovarati, na|i pravog
sagovornika. Zlata i ja smo bili drugovi u najlep{em smislu
te re~i.'' Od drugarstva do ljubavi samo je mali korak.
Koji je \or|e napravio 1959. godine kada se ven~ao sa
Zlatom Raki}, ne obaziru}i se na fantasti~ne pri~e koje su
kolale Beogradom. Veoma brzo Zlata Marjanovi} postala je
\or|ev najverniji saradnik i najdragoceniji savetodavac.
Radila je kao njegova sekretarica, menad`er, {ef za
reklamu... Bila mu je, ~ak, i li~ni {ofer. \or|e se nije
usu|ivao da u repertoar uvrsti novu pesmu, a da se
prethodno ne posavetuje se svojom suprugom. Ali, tek {to je
zaplivao bra~nim vodama \or|e je morao u tada{nju
Jugoslovensku narodnu armiju. Nekoliko dana pre odlaska u
JNA, pozvao ga je Ljubomir Goci}, tada{nji {ef produkcije
Radio Beograda, i predlo`io mu da hitno snimi nekoliko
pesama. Orkestar i \or|e radili su celu no}. Ujutru je
odjurio ku}i, strpao stvari u drveni sanduk i krenuo u
vojsku. U Ljubljanu. Jednoga dana, stiglo mu je pismo
Radio-televizije Beograd, u kojem mu javljaju da je upravo
otvorena istoimena fabrika plo~a i da se kolegijum
jednoglasno slo`io da prva plo~a zabavne muzike LP sa osam
pesama \or|a Marjanovi}a.
Eto, sudbina je htela da se album pojavi u prodaji ba{ 30.
oktobra 1959. godine, na \or|ev ro|endan. A pesme:
''Zvi`duk u osam'', ''O, kakav mesec'', ''Vera'', '']ao,
}ao'', ''Volim te, devoj~ice'', ''Ti, mama i ja'', ''Stari
frak'' i, naravno, ''Lazarela'', zapalile su jugoslovensku
publiku. Predrag Ivanovi} pamti da je album prodat u 11
hiljada primeraka u vreme kada u celoj Jugoslaviji nije
bilo vi{e od 20 hiljada gramofona. Za mesec dana planuo je
~itav tira`.
^im se vratio iz JNA, \or|e je krenuo pred publiku. Poziv
za festival ''Opatija '60'' bio je velika prilika za javnu
afirmaciju. Tada je taj festival bio praznik za
Jugoslaviju. Za vreme njegovog odr`avanja ulice su bile
prazne. I{lo se u sindikalne podru`nice da se u njima gleda
televizijski prenos. Ka`e \or|e:
- Pevao sam ''Pesmu raznosa~a mleka'' i ''Prodavac
novina''. I tu se nekako ume{ao prst sudbine. Bile su kao
napisane za mene. I, uop{te, ali uop{te, nisam ih morao
glumiti. Mogao sam ih pevati kao da pri~am deo svog `ivota.
Jer, kao bruco{, raznosio sam mleko, novine i sakupljao
staru hartiju.
Sa obe pesme \or|e je osvojio tri nagrade. Kolege, me|u
kojima su u Opatiji {ezdesete godine bili Gabi Novak, Ivo
Robi}, Marko Novosel, pa Vice Vukov, Blaga Videc i Senka
Veletanli}, morali su ''da skinu kapu'' \or|u. Bio je prva
li~nost festivala. Mo`da su bili i malo ljubomorni, ali...
Niko to ne zna. ^itaoce ''Mladosti'' o tome je 12. oktobra,
te 1960. godine, obavestio mladi kriti~ar Slobodan
Novakovi}.
''Ako su u Italiji urlatori stekli veliku popularnost, onda
je Opatija kod nas afirmisala estradni na~in pevanja, koji
je mnoge renomirane soliste doveo u neravnopravan polo`aj,
Gabi Novak, na primer, nije se ni sa jednom kompozicijom
plasirala u finale, dok su nastupi popularnog Ive Robi}a
primljeni sa odobravanjem u okvirima rutinirane
interpretacije. Nasuprot njima, peva~i tipa \or|a
Marjanovi}a i Marka Novosela, osvojili su za sebe sve
simpatije publike. \or|e Marjanovi} predstavlja poglavlje
za sebe Opatijskog festivala. Naravno, njegov debi bio je
vi{e nego uspe{an. Od svojih pesama on je napravio dramske
uloge. Glume}i do`ivljeno, on ih je interpretirao sa
estradnom lako}om, koriste}i se obi~no mimikom. Poznato je
da ovaj peva~ veoma bri`ljivo i dugo prou~ava tekstove
svojih pesama i u tom pogledu mnogi na{i peva~i mogli bi da
se ugledaju na njega. Ako je \or|e Marjanovi} svoje pesme
donosio sa punim do`ivljajem, Marko Novosel je prihvatio
samo estradu. Ali je tekstove i blago parodirao. Iako
su{tinski razli~ita, ova dva na~ina pevanja podjednako su
prihva}ena u gledali{tu. Od peva~a starog stila, njima se
jedino uspe{no suprotstavio Vice Vukov. Od opatijskih
debitantkinja istakle su se Blaga Videc, ~lanica Skopske
opere i Senka Veletanli}, mlada Zagrep~anka, modernog stila
pevanja.''
Trijumf u Opatiji za \or|a je zna~io vi{e od pobede. Pred
~itavom Jugoslavijom, onda{njom, kona~no je priznat kao
peva~ osobenog stila i pona{anja. Njegov scenski {ou
program u kome je od samih po~etaka bila nagla{ena patetika
i melodrama, pretvara se u spektakularni patos pojedinca.
\or|e na pozornici glumi, drami, pla~e, smeje se, pravi
zna~ajne efekte, pauze, publiku dr`i u napetosti, kao pod
elektri~nim naponom. Sasvim sam na estradi tog vremena,
jedini koji se odlu~io za ovakav put, bio je slavljen ili
pljuvan. Obo`avaoci su ga dizali u zvezde, protivnici
spu{tali u blato. O blagonaklonim primedbama koje su mu
~esto bile potrebne, nije bilo ni govora. Jedino se mogao
osloniti na vlastitu intuiciju.
Mada je posle Opatije \or|e ve} bio bona fide zvezda,
njegovi obo`avaoci uspevali su da se kontroli{u. Me|utim,
kada je marta 1961. godine, pri dodeli ''Zlatnog
mikrofona'' \or|e bio ''presko~en'', Beograd je bio svedok
prvih mirnodopskih demonstracija. Ba{ tako. Demonstracija
koje su dva sata paralisale ~itav saobra}aj na sred
Terazija. To je bio festival radija i televizije. Zvao se
''Zlatni mikrofon'' i svi na{i peva~i su u~estvovali.
''Trebalo je da se dodeli pet ravnopravnih trofeja'' – ka`e
\or|e. ''Finalne ve~eri pevao sam u Domu sindikata 'Zvi`duk
u osam' i 'Milord'. Spiker na radiju objavljuje:'@iri je
stanovi{ta da u Jugoslaviji nema pet ravnopravnih peva~a,
pa je dodelio samo tri mikrofona. Jedan je dobila Lola
Novakovi}, drugi Nada Kne`evi} i – cela sala vi~e:
\or|e!\or|e! – tre}i je dobila Anica Zubovi}. Anica Zubovi}
tvrdi da je tre}i 'zlatni mikrofon' uru~en Nadi Kne`evi} i
da su tek onda po~eli protesti. Ko }e znati?! Publika
odjednom po~e da zvi`di, da skandira i – {to je mene najvi{e
uzbudilo – ~itav Dom sindikata demonstrativno je okrenuo
le|a pozornici i ljudi su po~eli masovno da izlaze. Spiker
je objavio da se radio i televizijski prenos prekida iz
tehni~kih razloga. Ljudi su kod ku}a osetili da se ne{to
neobi~no doga|a i pohrlili su na ulice, tako da ih je
napolju bilo {est do sedam hiljada. Na Trgu Marksa i
Engelsa i na Terazijama u toku je bio pravi miting. Ja
ni{ta nisam znao. Sedeo sam u garderobi ~itav sat posle
toga. Neki su me te{ili, ali nije bilo potrebno, jer sam
bio sre}an {to me je publika podr`ala. Krenem ja na
slu`beni izlaz i tu je bilo mnogo ljudi. Pomislim: bi}e kao
i obi~no. I samo ~ujem urlike: Eno ga! I ja vi{e uop{te ne
znam {ta se zbilo. Mene su podigli, izneli na trg, na
Terazije. To je bilo strahovito. Masa koja se ljulja,
pogledi puni ljubavi. Svako ho}e da te takne, da ti ljubi
ruku, ne{to neverovatno, {to se vi{e nikada, nikada ne}e
ponoviti. Nikome. Ispred hotela 'Moskva' stave me na jedna
kola i sva ta nepregledna masa po~e da vi~e: ''Zlatni
\or|e! Pesma!''
Jao! A ja, pod tim ve~nim kompleksom: nema glasa. Kako }u
sad? Orkestra nema, ja sam. 'K'o nekad u osam...' Jao, kad
se prolomi! Zamisli kako grmi hor od sedam hiljada ljudi,
Boga ti ljubim! Pa smo onda pevali: 'Za{to si sam, Milord?'
Na kraju me milicija spasla.''
Eto! Op{tenarodno ludilo za \or|em vi{e niko nije mogao da
kontroli{e. Radio-stanice {irom su mu otvarale kapije.
Televizija, jo{ u povoju, zvala ga je kao gosta – to je bila
posebna ~ast, a ni film nije bio daleko.
U kulturnim rubrikama dnevnih listova pojavila se vest da
je trio scenarista: Ljubi{a Kozomara, Gordan Mihi} i Milan
Mili}evi}-Lango, podneo beogradskoj ku}i UFUS scenario za
jednu muzi~ku komediju revijalnog tipa sa naslovom
''Zvi`duk u osam''. Po lepom, doma}inskom obi~aju,
producenti filma spremili su saop{tenje za {tampu:
''Televizija je na~inila nekoliko uspelih revija bez
pretenzija i velikih napora. Smatramo da smo, napokon, u
mogu}nosti da sa na{im ansamblima snimimo estradnu reviju,
koja ne}e zaostajati za uvoznim. Re`iju filma poverili smo
Savi Mrmaku, reditelju zabavno-muzi~kih emisija beogradske
televizije. Ra~unaju}i na popularnost \or|a Marjanovi}a i
njegov izvanredni dar za glumu, o~ekujemo da }e rezultat
biti zadovoljavaju}i.''
Rezultat nije bio zadovoljavaju}i. Naprotiv, filmski
kriti~ari u~inili su sve da {to efektnije sahrane film.
\or|e im je slu`io za podsmeh, a primedbe tipa: valjda }e
sada uvideti da mu za mikrofonom i pred kamerom nije mesto,
i da je za sve nas bolje da se vrati farmaciji, dominirale
su po {tampi. Publika, naro~ito fanati~ni obo`avaoci
Marjanovi}a, nisu analizirali film. Bilo im je dovoljno da
je na platnu njihov idol. Da peva. I, njihovoj sre}i kraja
nije bilo. Sa stanovi{ta filmske umetnosti film ''Zvi`duk u
osam'' bio je katastrofa. Sa stanovi{ta publike, jo{ jedan
\or|ev trijumf. U Domu sindikata, sa ''Plavim ansamblom'',
\or|e je odr`ao jedanaest koncerata.
Predrag Ivanovi}, koji je radio u 'Plavom ansamblu'', se}a
se da je navala publike bila takva, da je koncerata moglo
da bude bar duplo. Ali je Dom sindikata u to vreme
opslu`ivao i politi~are i estradu i sindikat, pa su i
drugi, nakon \or|a, morali da do|u na red.
''Nikako nam nije bila jasna tajna njegovog uspeha'' –
pri~ao je Ivanovi}. ''^im se pojavi na pozornici, odmah je
muk u sali. \or|e je lepo radio svoj posao, sve to ide, ali
nikako da se na{e muzi~ke u{i naviknu na taj ''fal{'' u
njegovom glasu. Kasnije, shvatimo da to publici uop{te nije
bitno, jer \or|e, u stvari, nije samo peva~. On je ne{to
nedefinisano. Pomalo zabavlja~, pomalo glumac, pomalo
peva~, pomalo - sve. Dok sam s njim bio u Rusiji, ~ujem
kako Ekatarina Furcova, tada{nji ministar kulture
Sovjetskog Saveza glasno ka`e: 'Ko tvrdi da mi, Sloveni,
nemamo estradu? Primer da je imamo zove se - \or|e
Marjanovi}!'
On je u Moskvi petnaest dana zaredom imao koncert na
stadionu 'Lenjin', svaki dan. Bilo je po petnaest hiljada
ljudi. To je ne{to neverovatno. To je fenomen na{ega doba.
Njega su toliko voleli da je to danas nezamislivo. Dobro se
se}am. Dok je imao koncerte u Domu sindikata, Jovanka Broz
mu je poslala pismo u kome stoji: 'Molim Vas, \or|e,
izvinite, ali nisam u mogu}nosti da do|em na Va{ koncert.'
Po prvi put u svojoj istoriji nova Jugoslavija suo~ila se
sa muzi~kim fenomenom koji je odjednom postajao dru{tveni
problem. Kao drogirani, obo`avaoci \or|a po desetak sati
~ekali su ispred ku}e. Ulaz njegovog stana na Terazijama
broj 14, i{aran je stotinama grafita: ''\oko, srce, otkada
tebe znam, nisam vi{e zaplakala'', ''\or|e, na{a uteho, {ta
bismo mi bez tebe?'', ''Ti si sunce koje nas greje''.
Beogradska po{ta se `ali da pisma moraju da mu isporu~uju u
d`akovima. @ene su jo{ i tada bile navalentnije. Nudile su
mu brak, zakazivale sastanke, obe}avale egzoti~ne seksualne
u`itke. Sva{ta!


               *        *         *


Sudbonosan korak u karijeri \or|a Marjanovi}a bio je
odlazak na turneju po biv{em Sovjetskom Savezu, davne 1963.
godine. Oven~an slavom najpopularnije muzi~ke li~nosti
tada{nje Jugoslavije, \or|e je u Rusiju krenuo tremiran.
Ali, ve} na prvim koncertima zaboravio je na strah. Pred
tamo{njom publikom, slabom na tananu slovensku du{u,
ogrezlu u `ivotnoj drami, \or|e je ve} posle nekoliko
koncerta postao estradno socijalisti~ko bo`anstvo. Mag
scene, ~ovek koji je u Sovjetskom Savezu, eto, sklonio
muzi~ku zavesu. I to muzi~ku zavesu sa o~iju i nevine
obo`avoce uveo u svet pesme, glume, drame i lake
gimnastike. I to, na pozornici. Za samo par meseci Rusija
je bila u ekstazi. Ni Bre`njev, u svojim lucidnijim
trenucima, nije mogao da zamisli da }e veliki sovjetski
narod kapitulirati pred izvesnim drugom Marjanovi}em, ~ije
mesto u istoriji estrade Lenjinove domovine, do danas niko
nije ni primirisao. Ose}alo se to u napisima sovjetske
{tampe. Kijevska ''Pravda''   pisala je 1963. godine:
''Jugoslovenski umetnici su nas odu{evili. Iskrenost s
kojom pevaju pokazuje da po{tuju publiku i da ne pate od
tobo`nje elegantne poze umora, kao neki drugi strani
peva~i. Iako se kod nas ne peva stilom koji nam je pokazao
\or|e Marjanovi}, publika, odmah osvojena iskreno{}u toga
peva~a, dala je odu{ka svom odu{evljenju. Marjanovi} nosi u
sebi divan peva~ki dar. Ali, i jedan pomalo naivan talenat.
No, vrlo prijatan za slu{aoce. Da publici odmah prezentuje
svoje srce. Mada neki misle da su mu gestovi italijanski,
njegova spontanost i umetni~ka iskrenost bili su bli`i
Francuzima. Najva`nije je, ipak, da to nije poza, ve} samo
deo kompletnog kalibra jednog peva~a visoke klase kao {to
je Marjanovi}.''
''Literaturnaja gazeta'' zapazila je da se Marjanovi} sav
unosi u tekst i tako se opredeljuje za onu kategoriju
peva~a zabavne muzike koji misle na ono {to pevaju. A nisu
uvek svesni {ava na pantalonama. ''Marjanovi} peva spontano
i ble{tavo i tra`i od nas da sledimo poruku njegove pesme i
da uzvratimo njegov zanos.''
Nema mnogo peva~a koji to posti`u.
Ni moskovska ''Pravda'' nije propustila da zabele`i pojavu
''novog muzi~kog ~uda'' u Sovjetskom Savezu. ''...Slu{aoci
su odmah ocenili da pred sobom imaju majstora koji
zaslu`uje pljesak. Marjanovi} peva jednostavno i sa
izvanrednom snagom mladosti. On peva kao ~ovek koji je sa
osmehom i ra{irenim rukama odgovorio na pitanje: {ta je to
sre}a? Njegov repertoar je dobar i ~ini ~ast jugoslovenskoj
zabavnoj muzici.''
\or|ev uspon i totalno osvajanje Sovjetskog Saveza pratila
je njegova
umetni~ka metamorfoza. Iz godine u godinu koncerti su mu
bili sve spektakularniji. Uz silno kori{}enje filmskih i
pozori{nih elemenata. Od ve} prepoznatljive glume, preko
koncepcijskih programa, do kori{}enja mo}nog ozvu~enja i
svetlosnih efekata. Uvek je, ~injenica je, i{ao korak
ispred ostalih.
Manijakalno je spremao program, prevodio tekstove na ruski,
ve`bao najave, osmi{ljavao scenski nastup, i{ao na ~asove
modernog baleta i pantomime. Odbir repertoara bio je
izvanredan. Za sovjetske uslove izuzetno progresivan. Nije
se libio da prvi na ruskim pozirnicama nastupi sa prepevima
''nekih Bitlsa'' koji su predstavljali jeres. Pratio je
nove plo~e i u svojim varijantama, prilago|enim sovjetskom
ukusu, nudio hitove Boba Dilana, Brajana Ferija, grupe
''Mamas and Papas''... Ukratko, Marjanovi} je bio ruski
dvogled na Zapad. Jedina {ansa tada{njeg ruskog komunizma
da nasluti puls {ou biznisa.
Fenomen \or|a Marjanovi}a nije ostao neprime}en ni u
svetskoj {tampi. Ameri~ki ''Newsweek'' je krajem {ezdesetih
pisao o tome: ''... Repertoar sastavljen od pesama
'Bitlsa', D`onija Holideja i festivala u San Remu.
Mladala~ki izgled nesta{nog de~aka. To je peva~. Ime mu je
D`ord` Marjanovi~ koji odu{evljava sovjetske devojke i
mladi}e. Njegova popularnost u ovoj zemlji je tolika da
baca u zasenak, ali ba{ sve, ostale zvezde.''
Decembra 1969. torinska ''La stampa'' donela je prikaz svog
moskovskog dopisnika: ''Bit repertoar, glas kao u Adrijana
]elentana, kosa i dr`anje hipika... to je Jugosloven \or|e
Marjanovi}, idol sovjetske mlade`i. Njegovi se koncerti ne
razlikuju od nastupa Holideja u Parizu, 'Roling stonsa' u
Londonu ili Boba Dilana u Njujorku. Isti je, naime, ritam,
iste pesme, poruka, zanos slu{alaca i zavr{ni prizori
skupne histerije. Marjanovi} je 1969. pevao u moskovskoj
'Estradi'. Bila je ki{ovita i tmurna ve~er. Ali je dvorana
je~ala, prosto je~ala od urnebesa. Unutra su ve}inom bile
`ene. Devoj~ice od 14 do 18 godina, ali je bilo i mnogo
onih koje su uveliko prevalile pedesetu. Valjda, da bi
dr`ale decu na oku. A stiglo je i nekoliko ~upavaca.
Marjanovi} je vikao a partner mu je uzvra}ao. Na kraju su
curice jurnule ne bi li, bar, pipnule idola. Koncert je
snimala i kolor televizija vi{e od jednog sata, ali ko zna,
ne}e li biti petljanja sa cenzurom, posebno zbog tih
tinejd`era. \or|e Marjanovi} je bistar i spretan mladi}.
Pre nekoliko godina u`ivao je u Rusiji umereni ugled kao
peva~ tradicionalne vrste ali otkad je uvezao zapadnu
muziku `anje praskav uspeh. Takvog importa do tada nije
bilo. I najslavnija i najbogatija pop peva~ica Edita Pjeka,
svojevrsna ruska Mina, nije se toliko usudila. 'Shvatio
sam'- re~e Marjanovi}, 'da se i ovde ukus menja.'
Crvenokosa Edita Pjeka ro|ena je u Parizu, u poljskoj
porodici a `ivi u Lenjingradu. Jednom je nogom u jednom, a
drugom u drugom svetu. Ali njena najsmelija skretanja ne
idu dalje od francuskih {ansonjera. \or|e Marjanovi} dotle
{eta bez reda izme|u 'Bitlsa', 'Enimalsa', sanremskog
festivala. Njegov je uspeh vi{e dru{tveni nego umetni~ki
fenomen. Izvodi pesme koje sovjetska omladina slu{a sa Bi-
Bi-Sija i 'Glasa Amerike' i snima na magnetofonske trake. U
Marjanovi}u gleda ono {to je pre mogla samo zamisliti.
Njegovi su nastupi prozor otvoren na tajanstveni Zapad, na
bajnoviti svet An|elesa ili San Franciska.''
Eho Marjanovi}evih trijumfa po Sovjetskom Savezu pristizao
je u talasima i do jugoslovenske javnosti. Pisma sovjetskih
gra|ana poslu`ili su doma}oj {tampi i kao materijalni dokaz
da se tamo, u Rusiji, stvarno ne{to de{ava. U jednom od
beogradskih nedeljnika, 1966. godine, objavljeno je pismo
izvesne M.E. Komarove, iz Moskve. Sa punom adresom:
''Obave{tenje u novinama da u Sovjetski Savez sti`e \or|e
Marjanovi} obradovalo je moskovske gledaoce ali ih je u
isto vreme i ogor~ilo, zato {to su se ulaznice za sedam
koncerata prodale tik za tri dana.'' – pisala je Komarova.
''Ogromna dvorana Dvorca sportova u Lu`njikima, koja ima 14
hiljada mesta, nije mogla da primi sve koji su `eleli da
posete koncert. Kada smo u{li u dvoranu iznenadila nas je
prazni~na atmosfera. Mnogi gledaoci su nosili cvetove.
Po~eo je kocert. Sa velikim uspehom nastupao je 'Plavi
ansambl'. Tako|e i Beti Jurkovi}, Radoslav Grai}, Sabahudin
Kurt, Nikola Karovi}. No, svi su ~ekali svog ljubimca,
\or|a Marjanovi}a. I evo, po~inje drugi deo. Najpre nastupa
'Plavi ansambl', a zatim na scenu izlazi \or|e. Salu
zapljuskuju ovacije. \or|a pozdravlja publika i on
pozdravlja publiku i po~inje da peva. Raduje nas novi
repertoar koji on peva sa njemu svojstvenim majstorstvom.
Jedna pesma smenjuje drugu. Najve}i uspeh postigle su pesme
'Milord' i 'Ruski ~a-~a-~a'. Posle svake pesme Marjanovi}u
su donosili bukete. Zadivljavalo nas je {to zimi ima tako
mnogo cve}a. Izbrojali smo da je \or|e primio 54 buketa. A
posle pesme 'Tri godine sam te sanjao', koju je \or|e pevao
na bis, jedna devojka je donela velikog pli{anog medveda.
Po zavr{etku koncerta publika se dugo nije razilazila i
Marjanovi} je morao da otpeva jo{ tri pesme. I to sve na
bis.''
Dimenzije Marjanovi}evog uspeha u Sovjetskom Savezu nije
lako izmeriti. Ve} dve i po decenije njegovo lice na javi i
snu poznaje svaki sovjetski gra|anin. Sva vrata velike
Rusije bila su mu otvorena. Dru`io se sa akademicima,
piscima, re`iserima, baletskim umetnicima, ministrima. Za
tamo{nju publiku bio je – na{ \or|e. Naro~ito posle razvoda
sa Zlatom i ven~anja sa mladom Ruskinjom, Eli Borisjenko.
[to je, logi~no, bio posebni sentimentalni garnirung za
sovjetske obo`avaoce koji su ga primali kao umetnika i
zeta. \or|eva prva k}er, Natalija, ro|ena je u Lenjingradu.
K}er, Nata{a i sin, Marko, u Beogradu. Porodi~ne i
profesionalne veze sa Sovjetskim Savezom postale su ne{to
sasvim prirodno u `ivotu \or|a Marjanovi}a. Vi{e ni{ta nije
moglo da ga iznenadi. ^ak ni kad je 1968. progla{en za
po~asnog ~lana Komsomola i kao nagradu za u~vr{}ivanje
prijateljskih odnosa izme|u omladine Sovjetskog Saveza i
Jugoslavije dobio po~asnu diplomu i zlatni sat. Iznena|enja
su ga ~ekala u domovini gde su mnoge njegove kolege sa
podsmehom govorile o Marjanovi}evom padu popularnosti u
Rusiji i busaju}i se u grudi tvrdile da sovjetska publika
ne zna {ta valja dok oni ne stignu. Bilo je to vreme kad su
sovjetske granice bile {irom otvorene za jugoslovenske
peva~e i orkestre, koji su, ose}aju}i dobru tezgu hitali
put Rusije nespremni, neuve`bani i spremni da rade dan i
no} za neku rublju vi{e.
A iz Moskve se februara 1971. ''Radio TV reviji'' javio
Miodrag Marovi} i svojim ~lankom: ''Pevanja bez predaha''
izazvao o{tro reagovanje. ''Gotovo istovremeno'' – pisao je
Marovi}, ''ovde su se na{le ~etiri estradne grupe. Tri iz
Beograda i jedna iz Zagreba. Na sceni su se re|ali Arsen
Dedi}, Gabi Novak, Miki Jevremovi}, Radmila Miki}, Bojan
Kodri~, grupa 'One i oni' sa Minjom Subotom, Daliborkom
Stoj{i}, Bobom Stefanovi}em i Lidijom Kodri~, zatim \or|e
Marjanovi}, Dragan Stojni}, Zoran Milivojevi}. Zahvaljuju}i
skupu svih ovih umetnika i brojnih orkestara koji ih prate,
prvi koncert \or|a Marjanovi}a u velikom Dvorcu sportova
koji prima 12,5 hiljada posetilaca, li~io je na nekakav
festival jugoslovenske zabavne muzike.Ne samo na sceni nego
i u prvim redovima, nalazili su se na{i poznati umetnici
estrade dok ih je publika ~esto aklamirala, izvikuju}i
njihova imena. Me|utim, na{i ansambli su potpuno prepu{teni
}udima organizatora i u svemu su sasvim zavisni {ta }e on
u~initi. Ugovori, koji se prosredstvom na{ih koncertnih
agencija sklapaju u Jugoslaviji, pusto su slovo na papiru.
Organizator se pona{a onako kako je njemu najzgodnije. Tako
se grupi 'One i oni' u Moskvi organizuje samo jedan
zatvoreni koncert u Domu knji`evnika. Za publiku, koja tamo
mo`e da do|e samo preko propusnica. Grupi, u kojoj su Miki
Jevremovi}, Radmila Miki}, Bojan Kodri~ i drugi, daje se
mogu}nost dvodnevnog gostovanja na sceni estradnog
pozori{ta u Moskvi. S tim, {to }e se po povratku u glavni
grad organizovati novi koncert. U telefonskom razgovoru sa
Radmilom Miki} saznali smo da im je turneja po SSSR-u
produ`ena za deset dana i da u Moskvi ne}e biti gostovanja.
Nekrunisani kralj jugoslovenske   estradne scene, kako ga u
Moskvi zovu, \or|e Marjanovi}, i sam je ovoga puta postao
lutka kojom su se organizatori na najbezobzirniji na~in
poigrali. Po ugovoru sklopljenom u Beogradu, on je trebalo
da u najve}oj i najuglednijoj sali Dvorca sportova nastupi
na pet koncerata uz jo{ dva ili tri u 'Teatru estrada'.
Dogodilo se, me|utim, da su jo{ pre njegovog dolaska u
Moskvu bile prodate ulaznice za osam koncerata od kojih su
~etiri prire|ena u dva dana. Na jednom od prvih, \or|e je
dobio jaku prehladu koja se u Lenjingradu pretvorila u
zapaljenje plu}a sa temperaturom od 40 stepeni. Ali, on je
nastavio gostovanje po Odesi i ~itavom nizu drugih mesta da
bi ga bez ikakvog predube|enja u Moskvi ponovo ~ekala
~etiri koncerta u dva dana. U Domu sportova, pored 14
koncerata za sedam dana, u 'Teatru estrada' i dopunskog
koncerta u jednom jedinom slobodnom danu u velelepnom kino
teatru 'Oktobar'. Po savetu lekara Antituberkulozne bolnice
u Moskvi, naoru`an snimcima koji su pokazivali sve`e
tragove pneumonije, \or|e je zamolio prekid turneje.
Organizatori su ~ak odbili da ga saslu{aju. Na{i umetnici
su onda otputovali ku}i u veoma neprijatnoj atmosferi.''.
\or|e nije izdr`ao da ne odgovori, i ve} u idu}em broju
''Radio TV revije'' pojavilo se njegovo pismo. ''Sovjetska
koncertna agencija 'Goskoncert' nije samostalna
organizacija ve} pripada Ministarstvu kulture Sovjetskog
Saveza.   Kadar 'Goskoncerta' sa~injavaju visokostru~na lica
koja objektivno vrednuju programe svih gostuju}ih grupa.
Svaka turneja, zaslugom 'Goskoncerta', a ne zaslugom
'Jugokoncerta' precizno je isplanirana, tako da mi u
Jugoslaviji ve} pre polaska na put u Sovjetski Savez znamo
ne samo gradove u kojima }emo gostovati, ve} i hotele u
kojima }emo boraviti. A to su najbolji hoteli,
najkomfornije sobe. @ele}i po svaku cenu veliku zaradu, a
bez dovoljno snage, kvaliteta i rutine da odr`avaju po dva
koncerta dnevno, mnoge na{e grupe zaista devalviraju
umetnost i srozavaju te{ko ste~eni ugled na{e estrade u
Sovjetskom Savezu. [to je jo{ gore, pojedinci se slu`e
intrigama i pona{aju se krajnje nekolegijalno. Na primer:
{ta je trebalo @arku Dan~uu da u Kijevu na pitanje da li }e
do}i \or|e Marjanovi}, odgovori: ko je to? Ili, ~lanove
jedne zagreba~ke grupe nije mrzelo da u svoj prtljag za
Sovjetski Savez stave i nekoliko primeraka 'Plavog
vijesnika', koji mene godinama progla{ava najdosadnijim
licem televizijskog ekrana, da bi time dokazali – [TA? Idemo
dalje. Na{ renomirani peva~ki par Gabi Novak i Arsen Dedi}
svojevremeno se ~udio u Moskvi ~ime sam ja to osvojio
prefinjenu sovjetsku publiku kad u Jugoslaviji \or|e ne
predstavlja ni{ta. Ne samo da su pokazali razumevanje za
moje zdravstveno stanje, ve} su, ba{ ljudi iz 'Goskoncerta'
insistirali da prekinem turneju. Zaista su me ostavili u
uverenju da sam za njih ne samo umetnik ve} i ~ovek koji ne
sme poti{ten da ode iz njihove zemlje.''
Zavr{avaju}i pismo \or|e je napisao pravu odu sovjetskoj
publici i od koje se do dana{njih dana nije rastao. U ovoj
ljubavnoj izjavi, punoj emocionalnog naboja, po
Marjanovi}evom ukusu, krije se odgonetka tajne kakva je
publika koja voli \or|a: gostoprimljiva, ose}ajna,
prefinjenog ukusa, iskrena, sa izvanrednim ose}ajem za sve
umetni~ko.
''Ta publika me godinama uverava da je jedini put svakog
umetnika – iskrenost. Zato se sa svake sovjetske turneje
vra}am fizi~ki umoran, ali duhovno osve`en. I osna`en'',
kako je pisao i pri~ao \or|e Marjanovi}.
Paralelno sa karijerom u Svojetskom Savezu, \or|e je vredno
radio i u domovini, {ire}i svoju popularnost da
neverovatnih granica. Novosadski ''Dnevnik'' je oktobra
1964. doneo prikaz koncerata u hali ''Sajmi{ta'' pred dotad
fantasti~nih ~etiri hiljade posetilaca: '' \or|e Marjanovi}
po~eo je svoj nastup u Novom Sadu jo{ pre nego {to je
stigao u halu na Sajmi{tu. Naime, dok se tog popodneva
nalazio u poseti jednom svom prijatelju, negde u novom
naselju na Detelinari, ljudi iz susedstva doznali su za
njegovo prisustvo i sa ulice, skandiranjem, tra`ili da
peva. \or|e se pojavio na balkonu i udovoljio zahtevu
svojih obo`avalaca.
A ono {to se dogodilo nekoliko sati kasnije na samoj
priredbi, dokazalo je jo{ jednom da je on bez konkurencije
najve}i ljubimac poklonika zabavne muzike kod nas. Ne samo
desetinama buketa, freneti~nom aplauzu koji se prolivao i
~itavim bujicama omladine koja se slivala sa tribina ka
pozornici, nego i po onom ~udesnom, prisnom kontaktu kojim
pleni slu{aoca. Niko ne osvaja kao \or|e. I kad se dobar
deo publike, po{to je njegova ta~ka bila poslednja, spremao
da me|u prvima napusti halu, u trci da {to pre uhvati
autobus, \or|e je posle ko zna koga bisa po~eo: 'Jo{ samo,
samo pet minuta'. A poslednjih njegovih pet minuta zna~ili
su, u stvari, tek po~etak onog delirijuma zbog kojeg je
~itav kordon milicije morao stupiti u akciju prvo oko same
bine, zatim oko garderobe, i dobrih pola ~asa kasnije na
gvozdenoj ogradi izlaza. Verovatno da niko nikada u ovoj
sali nije dobio vi{e aplauza nego \or|e za svoje
interpretacije 'Potra`i me u predgra|u', 'Ti si najlep{a',
'Marko Polo', 'Medison', 'Da ~eki} imam ja', i mnoge
druge.''
Fenomen \or|a Marjanovi}a postao je zabrinjavaju}i za
de`urne ideologe, nervozne i pri samoj pomisli da nekakav
peva~ sumnjivog glasa i pona{anja mo`e da bude idol
omladine. Odatle, do anarhije i restauracije kapitalizma
samo je jedan korak. Zato je ''Komunist'' u avgustu 1965.
kritikovao tr`i{ne odnose na estradi, apostrofirao \or|e
Marjanovi}a i zahtevao da se estrada pa`ljivo prati i
razlu~i ukus od neukusa. Aprila iste godine povodom vesti
da se {irom zemlje osnivaju klubovi ''|okista'', zabrinuta
''Borba'' je pitala: za{to kod nas nema klubova obo`avalaca
Njego{a, Andri}a ili Krle`e?
U ''VUS''-u, avgusta 1965. Branko Belan pi{e ''Moskovski
dnevnik''   i obja{njava kako su moskovljani primili Sofiju
Loren za vreme njene posete Sovjetskom Savezu. ''Kad bi se
sada \or|e Marjanovi} pojavio u Moskvi, rekao je jedan od
gra|ana Sovejtskog Saveza, Sofija bi bila izbrisana kao da
je nije bilo.''
Krajem 1965. Dom kulture u Ljubljani bio je prisiljen da na
zahtev 1500 rudara otka`e lokalnu pozori{nu predstavu i
anga`uje \or|a Marjanovi}a.
U beogradskom ''Svetu'' pojavilo se pismo izvesnog Petra
Janji}a koji je marta 1966. napravio rang listu
pojavljivanja doma}ih zvezda u novinama u poslednjih pet
godina i dokumentovano tvrdio da je o \or|u Marjanovi}u
bilo 4923 natpisa, dvostruko vi{e od drugoplasiranog
Robi}a.
Recimo, u ''Politici ekspres'', novembra 1965. recenziju
koncerta \or|a Marjanovi}a pisao je Dejan \urkovi}.
''Melodrama, melodrama, drugovi i drugarice, melodrama je,
verovali ili ne, `anr na{eg doba. @alosno je, ali je
istorijski utvr|eno da svaka nova gra|anska klasa u svom
pubertetu otkriva ~ari suza. Intelektualizam izmi{lja
teatar apsurda, pozori{te surovosti, anga`ovani teatar,
pozori{te u krugu, d`epni teatar i – enformel glume. D`abe
je. Ljude privla~i samo ono {to je blisko. Njihovo. Blisko
pameti. Ku}ni jadi i masni vicevi. Spojite lascivno sa
srceparateljnim. Ili – drapateljnim. I – vi ste na{li
formulu pomo}i kojom }ete osvojiti svet. Ali, da li svet
koji se tako da osvojiti vredi truda da bude osvojen? \or|e
Marjanovi} ga je osvojio.''
Maja 1966. na negativan Marjanovi}ev uticaj osvrnuo se i
komentator, tako potpisan, zagreba~kog ''Telegrama'': ''...
i umesto da odu~avamo omladinu da obo`ava 'Bitlse' ili
\or|a Marjanovi}a, umesto da je upu}ujemo do njihovo
muziciranje prima isklju~ivo kao trenutnu razonodu a da se
sadr`ajno okupira trajnijim vrednotama, mi tu, na{u
omladinu, izda{no stimuliramo na nerad ili na duhovno
anga`iranje krajnjim bezvrednostima.''
U lokalnom listu ''Kikindska komuna'' 1965. na{ao se
komentar: ''Ljiljin koketni osmeh'': ''Li~no smo bili
prisutni kada je gostovao \or|e Marjanovi} i prisustvovali
jednoj sceni zbog koje smo morali da pocrvenimo. Devojka,
lepo obu~ena, pristojnog izgleda, srednjo{kolka, prilazi
poznatom umetniku i moli ga za jedan zajedni~ki snimak.
- \oko, gledaj u mene. Nasme{i se malo, - koketira devojka
i vragolasto se sme{i. \oko, gde }e{ na odmor? Kada i s kim
ide{?- nastavlja ona udvaranje na pertu, kao da se poznaju
ve} sto godina.
    I nije to bilo samo onda. Ima jo{ Ljilja, Cica, Vesni
ili kako se ve} zovu. A {ta }e o na{oj omladini re}i ovi
na{i renomirani umetnici, razgovaraju}i sa raznim Ljiljama,
Cicama i Vesnama? [ta? Ukoliko je to za njih normalna stvar
onda bi tu trebalo da se ume{aju omladinska organizacija,
pa {kole itd.''
Me|utim, ove kritike bile su glas vapiju}eg u pustinji.
Niko ih nije slu{ao, a kad ih je neko uzimao za ozbiljne,
uvek su imale suprotan efekat. Obo`avaoci su se jo{ ja~e
grupisali oko svog idola, fanati~no ga branili i
podr`avali. Tvrdokorno jezgro \or|evih navija~a iz sezone u
sezonu se {irilo, pa je vrlo brzo Marjanovi} postao
ljubimac svih generacija od kojih je svaka u njemu nalazila
adut za obo`avanje: od mladala~kog buntovni{tva preko
iluzije spontanosti do porodi~nog imid`a koju je umetnik
bri`ljivo i s ljubavlju negovao.


              *         *          *


Karijera \or|a Marjanovi}a imala je strelovit uspon.
Eufori~ne trenutke o kojima drugi mogu samo da sanjaju.
Recimo, 18. marta 1961, agencija ''Aso{ijeted pres''
poslala je svetu vest o incidentu posle dodeljivanja
''Zlatnog mikrofona'' kada je ''... pora`eni peva~ poku{ao
da organizuje pono}ni koncert na krovu jednog automobila na
glavnom trgu u Beogradu. Policija je intervenisala i
rasterala masu.''
I ba{ u tim zvezdanim trenucima uspeha, po prvi put, \or|e
je 1963. oti{ao u Sovjetski Savez. Od tada, u Sovjetskom
Savezu gostovao je blizu 30 puta a maliciozni komentari
kre}u se od tvrdnji da je on, u stavri, sovjetski peva~ na
privremenom radu u Jugoslaviji, ili, makar po liniji
njegove supruge – deo Sovjetskog Saveza.
Kakva je to veza izme|u prve zemlje socijalizma i prvog
rokera tada{nje samoupravne Jugoslavije?
\or|e ka`e:
- Suprugu }emo odmah da isklju~imo iz te kombinacije, jer
sam je upoznao u vreme kad sam ve} bio veliko ime u Rusiji.
Me|utim, duboki su koreni te ljubavi. Pripadam generaciji
koja je vaspitavana i odgojena na ruskoj klasici i
literaturi. Zaljubljenik sam ruske kulture i uvek sam budno
pratio sva zbivanja u prvoj zemlji. Sloven sam, pa mi je
blizak njihov kulturni izraz, literatura, muzika. Sva
avangarda poti~e iz Rusije, a tamo je i narod kulturu
uzdigao do kulta, posebno {to dr`ava nesebi~no dotira
kulturu i {to su za njih umetnici, maltene, vanzemaljska,
nestvarna bi}a. Oni su lekari ljudskih du{a. Gde god da se
okrene{, ~eka te umetnost. Od Pu{kina, Ljermontova, Bloka,
Jesenjina, Turgenjeva, Tolstoja, Dostojevskog do
Sol`enjicina. On je samo jedna od tragi~nih figura jedne
crne epohe. U vreme soc-realizma imao je priliku da rusku
kulturu jo{ bolje upozna. U takvoj jednoj politi~koj
situaciji period soc-realizma bio je neophodan, pozitivan.
U odre|nom vremenu taj umetni~ki pravac bio je svakom od
nas potreban. Sa odu{evljenjem smo ~itali 'Mladu gardu',
'Kako se kalio ~elik', Makarenkovu 'Pedago{ku poemu', koja
je za nas mlade bila kao biblija. I danas me kod Rusa
fascinira kad ka`u: otad`bina tra`i! Ja se onda naje`im,
jer smo mi tu re~ otad`bina nekada tako izgovarali sa istim
zanosom i energijom. – ka`e \or|e.
Takvo smo mi bili pokolenje. ^uje{ himnu i pla~e{. Kad sam
u Sovjetski Savez oti{ao 1963. godine, bio sam neizrecivo
uzbu|en {to odlazim u svet moje mladosti, svet de~a{tva,
svet ruske klasike. Bio je to susret sa tada{njim
komunisti~kim Diznilendom. I vi{e od toga. Jo{ svetije. Mi
smo u Moskvu stiglu no}u i ja sam odmah odjurio na Crveni
trg. Bio sam tako uzbu|en, ose}ao sam se stra{no malim i
sna`nim i velikim istovremeno. Ne znam da li u svetu ima
lep{eg grada od Lenjingrada, lep{e arhitekture, polo`aja. A
kad sam upoznao rusku publiku... Joj! Trebalo me je videti.
Sebe sam zami{ljao kao Ljermontova, Turgenjeva. To je
fenomenalno, - ka`e \or|e. I odmah da podvu~em. Mene
politi~ki sistemi uop{te ne zanimaju. Ma, ne interesuje me.
Ali smatram, ako ateista u|e u crkvu, onda mora po{tovati
crkvene zakone. Ja u Sovjetskom Savezu po{tujem zakone i
vidim ono {to ho}u. Lepe stvari. Njih vidim i dan-danas.
              *         *         *
Kad su ga pitali {ta misli o {tampi koja je na njega bacala
drvlje i kamenje, \or|e Marjanovi} je odgovorio:
- Zlonamernih uvek ima i bi}e ih. Ja nisam oti{ao u
Sovjetski Savez ili bilo gde da popravim ekonomske ili
politi~ke propuste, ve} da do`ivim ono {to je lepo i dobro.
I kada je prvi put bio u Sovjetskom Savezu, kad se pojavio
na koncertima, za njih je bio ono {to su ''Bitlsi'' bili za
Zapad.
''Sovjetska zvani~na kultura i njihova kritika nije me
prihavtila kao nosioca zapadne kulture ve} kao stvaraoca
slovenske estradne umetnosti. Postoji kod nas pogre{na
predstava o sovjetskoj publici - ka`e \or|e. - Kao, oni
nisu videli, oni ne znaju {ta valja, ali ta publika je, {to
se Zapada ti~e, videla vi{e nego na{a. Tamo su gostovali
gotovo svi italijanski peva~i. I Mina i Milva, Modunjo,
Morandi, a o francuskoj garnituri da ne govorim. Imali su
~ak i tu ~ast da im do|e i @ak Brel. Bio je Luis Armstrong-
Sa~mo, gostovali su poznati d`ezisti. Jedino nije bilo
zapadnih pop-grupa, ali zato dolaze poljske grupe koje su
na visokom nivou. @ao mi je {ta na{a publika nije upoznata
sa tom muzikom sa Istoka.''
Pitali su ga: budu}i da ste gostovali i na Zapadu i na
Istoku, gde vidite mesto na{e estrade? Da li bi neko od
na{ih umetnika, pop-rok ili narodnja~kih zvezda uspeo bilo
gde?
- Od svih na{ih pravih i la`nih umetnika, te{ko da bi neko
u Americi imao hleba da jede. Na Istoku, pak, tra`i se jako
visok kvalitet. Tamo nema muzi~ki neobrazovanih. ^ak su i
muzikanti po kafanama sa diplomama muzi~kih {kola. Tamo
postoje kontrolni koncerti gde se gleda da li je umetnik u
punoj snazi, da li ima odre|eni nivo. A kod nas... Hm!
U`asno! Kod nas se za tolike godine jo{ nije pojavio ~ovek
koji ima, recimo, moj pristup poslu. Moj na~in rada, moj
profesionalizam. Poku{ao sam sa dvojicom peva~a, tek da ih
usmerim. Pa mi je jedan odgovorio: ''Nisam lud da cedim
svoje }elije. Za koga? Za ovu rulju?''
Sre}om, sad se u rokenrol vra}a opet muzika moje mladosti,
rokabili. To su |avoli. A, tu sam i ja! I moje vreme.''
Tako je pri~ao \or|e.
              *         *         *


ZVEZDA KOJA NIJE PALA SA NEBA


- Jedan od najkompletnijih tekstova ikad napisanih o meni
je ovaj, u sarajevskom listu ''Ven'', u vreme dok smo bili
velika Jugoslavija - ka`e \or|e i pru`a mi feljton koji je
napisao beogradski novinar Stanko Stojiljkovi}, danas
glavni urednik ''Ekspresa''.
Niko jo{ nije, kao on vladao jugoslovenskom estradom, niko
toliko dugo nije u samom vrhu, niko nema toliko poklonika.
Ime kazuje sve.
Ta lako prepoznatljiva rije~, svima draga, otkriva najve}eg
jugoslovenskog umjetnika estrade. Dovoljno je izgovoriti:
''\or|e''.
I svi }e znati: oni {to ga vole i mrze, poklonici i
protivnici njegove pjesme, stari i mladi – da je to \or|e
Marjanovi}.
\or|e je neponovljiv.
\or|e traje.




I danas, posle toliko godina, dok razgovaramo, \or|e se sa
ljubavlju i sjetom prisje}a Ni{a. Beograd je od njega
stvorio ono {to jeste, ali se ~in otkrovenja dogodio u
gradu na Ni{avi. Zato ga za Ni{ vezuju drage uspomene. I
uvijek kad u njemu gostuje, osjeti tu prijatnu jezu
davna{njeg dragog poznanstva, koje i poslije toliko godina
uspje{no njeguje.
''U Ni{u sam shvatio da }u se posvetiti ovom pozivu. Bio mi
je, u neku ruku, odsko~na daska na po~etku karijere. Jednog
dana kad se budem opra{tao od estrade priredi}u koncert u
Ni{u''.
Zvijezda je zasjala punim sjajem. Ustoli~en je nekrunisani
''kralj na{e estrade'', ~ija vladavina traje gotovo
dvadeset godina.
Traganje za vlastitim identitetom dovelo ga je do estrade.
U njegovoj du{i, u dubini nije mirovao ~udesni vulkan.
Upisao je, posle gimnazije, farmaciju, ali se tu nije
zadr`ao. Nemir nedore~enosti gonio ga je u druge vode.
Pisao je poeziju, za ono vrijeme vrlo modernu, `elio da
glumi i u tome se oprobao kao srednjo{kolac, volio je
muziku i pjevanje. I sve se to, jednog dana, slilo u \or|a
Marjanovi}a    na estradi.
''Neke neiskazane emocije u meni tra`ile su izlaz. Svoje
ovaplo}enje. Ne{to silno, meni neobja{njivo, teralo me je u
nova traganja.
Godine 1954. bio sam na `ivotnoj raskrsnici. Mlad ~ovek,
koji je ve} glumio, igrao, pevao, pisao pesme. U jednoj od
tih neprobdevenih, nemirnih no}i 'rodila' se pesma
'Halucinacija', koja je bila ispit pred samim sobom,
tra`enje onoga {to me je pritiskalo. Ona je vjerno odrazila
ono {to se u meni doga|alo: nemir mladala~kog lutanja''.


GLUMA, VELIKA LjUBAV
Gluma je dio \or|a. Su{tinski i su{tastveni dio. Od
najranijih dana djetinjstva ma{tao je o ''daskama {to `ivot
zna~e''. Ona je njegov vje~ni pratilac.
Nevjerovatan dar za transformaciju osje}a se na svakom
koraku: dok pjeva, razgovara, gleda film ili pozori{ni
komad. Unutarnji nemir nagoni ga da rije~i propra}a gestom
i mimikom.
I danas, posle toliko godina, njegovu krv uzburka samo
pominjanje Talijine umjetnosti. Taj talenat ~ini da je
uvijek nov, svje`, originalan, neponovljiv. Da svaki nastup
ima ne{to specifi~no, prvi i poslednji put do`ivljeno. Zato
ga publika i voli.
Dok intrepretira pjesmu \or|e u nju udahnjuje ne samo du{u
svoju, ve} i dar glumca. Njegovi kocerti su svojevrstan
teatar. Pored talenta, neophodna je i ma{ta. I dobre
pripreme. Svaki svoj izlazak pred publiku on do tan~ina
isplanira, predvidi scenske efekte, kostime, kretanje,
zvuk. To mo`e ~ovjek koji zna {ta je gluma.
Iako nije slijedio put glume, ona ga podsvesno prati. Ja~a
je od njega. Ona je njegova tajna `ivotna ljubav. Pomogla
mu je da stvori originalan izraz na sceni. To je i
pjevanje, i igranje, i gluma, i opereta, i pozori{te u isti
mah. Neki su dodali da sve podsje}a na izradu kakve slike.
To njegovo specifi~no sigurno }e ga nad`ivjeti.
Po tome \or|e predstavlja jednu epohu jugo-estrade.


''NA MAJ^INOM GROBU''
U djetinjstvu, u bakinom dvori{tu, \or|e je imao svoju
scenu. Iza }ebadi oka~enih o `icu za su{enje rublja izvodio
je svakojake vragolije, po ugledu na cirkusante. Bilo je tu
vratolomija, akrobacija, ma|ioni~arskih trikova.
Sna`an utisak na \or|a ostavio je film ''Na maj~inom
gorbu''. Prepri~ala mu ga je sestra, po{to se vratila iz
Loznice. Dje~ak je u ma{ti predstavio sebi sve. Naro~ito ga
je uzbudila posljednja scena, kada mali{an, sam u snje`noj
i olujnoj no}i, pla~e na humci svoje majke.
Pripremio je odmah sve {to mu treba. Zvi`ducima je
do~aravao huk vjetra, a sitno iscepkana hartija
predstavljala je snje`ne pahuljice. Staro drveno korito,
poklopljeno, sa krstom, li~ilo je na grob. Bila je tu i
publika, kom{ije, ro|aci, vr{njaci.
\or|e, inspirisan saznanjem da je on u devetom mjesecu
ostao bez maj~ine ljubavi, odigrao je tako uvjerljivo ulogu
sirotog dje~aka da su prisutnima suze lile niz lice.
Nagradili su ga iskrenim pljeskom.
Gluma je postala njegova dje~a~ka opsesija. U osnovnoj
{koli odmah se u~lanio u dramsku dru`inu. Prednja~io je
me|u vr{njacima. Ni u gimnaziji ta `elja ga nije napu{tala.
Igrao je u mnogim komadima. Najradije se sje}a ostvarenja u
''Ekvnnociju''. Ljubav prema teatru, odvela ga je na
prijemni ispit Pozori{ne akademije u Beogradu.
''Nisam prvi put uspeo. U{ao sam u naju`i izbor, ali su
vrata Akademije ostala za mene zatvorena. Pozori{ne daske
privla~ile su me ~udesnom snagom. Misao o glumi nije me
napu{tala. ^ini mi se da je to porodi~na `ica. Otac je
dobro glumio. Predlagali su mu ~ak da se posle rata posveti
tom pozivu. Odbio je''.
U svojim nadanjima video je sebe samo na pozornici
obasjanoj snopovima reflektora. To je bio njegov `ivotni
san.


SUSRET SA ^IKA MILIVOJEM
U tim danima \or|e nije ma{tao o pjeva~koj slavi. Tragao je
za prilikama da ljudima poka`e da ima gluma~kog talenta.
''[ansa se ukazala za vreme snimanja filma ''Svi na more''.
Tra`ili su statiste. Obreo sam se sa mnogim devojkama i
mladi}ima u dvori{tu ''Avala-filma''. Upoznao sam se sa
re`iserom Savom Popovi}em. Dopao sam mu se. Bio sam
presre}an. Udesio je da imam vi{e dana snimanja radi
zarade, a dao mi je i da izgovorim jednu re~enicu. Taj
doga|aj smo proslavili u mojoj studentskoj sobici''.
Nisu ga zadovoljile mrvice. Osje}ao je da mo`e vi{e, da se
nije iskazao. Poku{ao je da se u~lani u Beogradsku operetu
(sada{nje Beogradski dramsko pozori{te na Terazijama). I tu
su ga odbili.
U stalnom traganju dospio je u Jugoslovensko dramsko
pozori{te. Sreo je Milivoja @ivanovi}a, prijatelja svoga
oca. Povjerio mu je svoje mladi}ke tajne. Veliki glumac mu
je obe}ao pomo}.
''Taj susret je nezaboravan. Po~eo sam da statiram. Se}am
se predstave 'Kralj Lir'. Kralj je, razume se, bio ~ika
Milivoje, a ja njegov pa`. Na sceni mi se ~inilo da sam ja
vladar. Toliko sam sebi bio va`an''.
Poslije padova nai{ao je uspon. @elje su postale stvarnost.
Upisao se na Pozori{nu akademiju, zavr{io dvije godine i
shvatio da vi{e voli novu ljubav – pjesmu. Gluma je
potisnuta.   Ali, ona uvijek iznova izbija iz njegove
li~nosti kad se povede razgovor o pozornici.
Igrom sudbine sada su njega tra`ili. Beogradska opereta
nudila mu je da postane njen ~lan.
''Nisam imao dovoljno podr{ke da ostvarim svoje zamisli.
Kad sam poku{ao da ponudim novo, zlobnici su rekli
'majmuni{e se''. Vreme ih je demantovalo. Nisu predose}ali
da sam tragao za novim estradnim izrazom. U Sovjetskom
Savezu kriti~ari i publika shvatali su da ja ne `elim samo
da pevam, ve} da ho}u da izrazim sve {to ose}am, {to iz
mene navire. Mo`da sam mogao vi{e? Sada nisam mlad da se
upu{tam u velike poduhvate''.


POETA OD MALIH NOGU
\or|e je snimio i jedan film. Zvao se ''Zvi`duk u osam''.
Otvarenje nije nai{lo na povoljan odjek. Najvi{e
manjkavosti imao je scenario.
''Godine 1971. dobio sam ponudu ''Len filma'' (SSSR) da
snimim film ''Opro{taj s Peterburgom''. Naslov je po
valceru Johana [trausa, koji je tamo proveo izvesno vreme i
imao divnu ljubavnu avanturu. To ga je inspirisalo da
komponuje muziku. Trebalo je da igram [trausa. Napravili
smo probne snimke, vrlo uspele, scenario je bio gotov, a
ugovori pripremljeni. Iz li~nih razloga, zbog male krize,
morao sam da odustanem. I danas mi je `ao. Reditelj, Jan
Borisovi~, obavio je posao, ali kad god se sretnemo, ka`e
da i on `ali {to nismo ostvarili ono {to smo planirali.
Sovjeti su snimili dokumentarac o meni. Imao je mnogo
uspeha kod njih. Pokazala ga je i na{a televizija u
skra}enom obliku.


PJESNI^KA TRAGANjA
I spisateljski dar \or|e je naslijedio od roditelja. To je,
u neku ruku, tre}a nit koja je, poput glume i pjevanja,
satkala njegovu li~nost.
Njegova majka, u~iteljica, pisala je stihove. I \or|e je od
malena ispoljavao i tu nadarenost. Uporedo sa gluma~kim
poku{ajima u toku {kolovanja bavio se poezijom. I danas
~uva mnoge pjesme. Nema vremena da ih sredi, da poku{a, po
savjetu mnogih, da napravi zbirku.
''Kao osamnaestogodi{njak, ophrvan emocijama, tragao sam za
mogu}nostima izra`avanja. Jednom sam u snu, napisao roman.
Celog sam ga se se}ao kad sam se probudio. Nikad ga nisam
zapisao. I danas pamtim gotovo sve pojedinosti.
Traganje za svojom su{tinom najbolje sam izrazio u pesmi
'Halucinacija'. Ona otkriva moju du{u. U jednoj besanoj
no}i, dok sam bio usamljen, ona se rodila. Bila je ispovest
pred samim sobom. Kaza}u nekoliko stihova:
I stalno te tra`im gube}i se
i stalno se gubim tra`e}i se
jurim te daleko si
ho}u te ali se gubim
gubim se a znam adresu
svetlosti rampe moga bi}a
i ~ujem zvuk kamere tvoje
tra`im se
stop!
kadar 1954
sve isto
kora~am vo|en rukom nevidljivom
vo|en ko }e ga znati
kojim putem od ovih koje
sad tra`im
i pru`am svoju ruku
jer na dohvatu nekom
ugledah svetlost
al' ona bljesnu i nesta
ostadoh u senci
u tamnini no}i
u beskraju puta
i tra`im nju i sebe.


Spevao sam je 1954. Isto to mogao bih da ka`em i sada 1977.
godine. Opet tra`im. Ciklus se ponavlja.''


DRAMA NA KONKURSU
Ne{to ranije, \or|e je napisao dramu ''Jedna od mnogih''.
Imao je devetnaest godina. U Ku~evu je nai{la na dobar
prijem. Uvrstili su je u repertoar i izveli. Me|u glumcima
bio je i njen autor.
U to vrijeme Radio-Beograd je raspisao konkurs za dramu.
Uvjeren da ga uspjeh ne}e mimoi}i, siguran u sebe, \or|e je
otkucao svoje djelo i poslao ga. Ali, odgovor nikad nije
stigao. Druge su bile primljene i izvo|ene na radio-
talasima.
Posle nekoliko godina, bave}i se pjevanjem, ~esto je
navra}ao u klub Radio-Beograda. Tu je jednom prilikom
upoznao Radivoja Lolu \uki}a, urednika dramskog programa.
- Sedeli smo za istim stolom. Slu~ajno smo se upoznali. Bio
sam uzbu|en tim susretom. Onako zbunjen, pitao sam ga
izokola {ta se dogodilo sa dramom ''Jedna od mnogih'', koju
je sa~inio moj prijatelj iz Po`arevca.
''Znam, znam'', odgovorio je Lola, kod mene je u fioci.
Voleo bih da se upoznam sa autorom i malo porazgovaram''.
- Oblilo me je crvenilo. Zbunio sam se jo{ vi{e. Kao kakav
gre{nik, priznao sam da sam to ja.
''Ma, hajde, {ta mi pri~a{! Zami{ljao sam da taj ~ovek ima
vi{e od ~etrdeset godina. To je takva psiholo{ka tragedija;
nemogu}e je da ju je napisao mladi}. Izdvojio sam je da
poka`em na{im piscima kako se pi{u dijalozi.   Za to je
potreban specifi~an dar''.
- Zamolio me tada da ubudu}e svaku ideju zapi{em i
nagovarao da se posvetim
pisanju. Nudio mi je pomo}. Na moju `alost, a mo`da i ne,
zbog pevanja nisam imao vremena za pisanje. Jednog dana }u,
valjda, i za to odvojiti koji slobodan trenutak.
Nije se savim odrekao pisanja. Taj talenat iskoristio je za
pisanje stihova za svoje kompozicije. Prvi takav tekst
sro~io je 1963. To je pjesma ''Nasme{i se, u~iteljice''.
Sljede}e godine spjevao je ''Devojku moga grada'', koja je
dobila drugu nagradu publike na ''Beogradskom prole}u''. To
ga je ohrabrilo. Ponovo su u njegovoj du{i zatreperile
pjesni~ke strune. Sve ~e{}e je pisao stihove i komponovao
muziku. Nema evidenciju, ali je do sada sro~io tekstove za
tridesetak melodija. Najdra`a mu je ''Romana''.


@ENE – VE^NA INSPIRACIJA
@ene se kao crvena nit provla~e kroz `ivot \or|a
Marjanovi}a. Od ro|enja do danas.
Pjesmom ih je sve ujedinio: od majke, koja je umrla kad je
imao devet mjeseci, preko bake, {to ga je othranila i
odnjegovala, devojke Sofke iz Vranja, velike ljubavi
studentskih dana, prve supruge Zlate, sada{nje Eli – sto`era
sre}ne porodice, do divnih k}erkica, Nata{e i Nevene.
@ene ga vje~ito prate. One su njegova stalna inspiracija,
bilo da ih obo`ava, ili zbog njih pati. Pojavljuju se kao
nepresu{an motiv \or|evih pjesama.
Najljep{e stihove, rije~i, melodije, posvetio je tim
nje`nim ljudskim stvorenjima. I sve su one, manje ili vi{e,
ostavile traga u njegovoj li~nosti.


@ENA JE KULT
Dok govori o `enama, to je sli~no najrasko{nijoj simfoniji.
U rije~ima se osje}a mnogo nje`nosti, pa`nje, ljubavi. @ene
su za njega kult, ne{to najsvetlije, {to po{tuje od samog
djetinjstva.
''Ne}u re}i nikakvu mudrost, novost ili otkrovenje. Poznato
je da je `ena
izvor `ivota, lepote, ljudske radosti, stradanja i
tra`enja. I patnji i snage. Ona je dopuna, neophodna da bi
se mu{karac ose}ao pravim ~ovekom. Bez nje, on je polovi~na
li~nost. Priroda je tako uradila da te dve polovine ~ine
jedno, zajedni~ko telo, ovaplo}eno u braku.
I za stvaranje, i za rad, i za sre}u, potrebna je `ena. Ona
mo`e da te stvori i uni{ti. @ene su istoriju pisale, to se
potvrdilo. Majka-priroda, preko `ena, ima veliki uticaj na
`ivot. Bilo da je to ljubavnica, supruga, sestra, majka.
One nas osmi{ljavaju, daju cilj `ivota, u njima je
otelotvorena na{a ljubav. Produ`avaju nam vek. Niko ~oveka
ne mo`e da podigne i sroza kao `ena. I kriminalci postaju
kriminalci zbog njih, i velikani postaju velikani iz istih
razloga''.
Bez `ena je `ivot proma{en i besmislen. Majku nije upamtio.
To je ostavilo traga. U dubini du{e nikad je nije pre`alio.
Pri~ali su mu da je bila nadareni pjesnik. Kad se kao
mali{an raspitivao za nju, baka mu je govorila da }e se
vratiti. Shvatio je, vrlo brzo, da nje vi{e nema.
Svu toplinu i nje`nost pru`ala mu je baka. Odnjihala ga je
i odgojila. Volio ju je kao majku. Ona ga je obasipala
nje`nostima. Po{av{i u gimnaziju, odvojio se od bake. Ali,
svake nedjelje odlazio joj je u Ku~evo. Ti odlasci bili su
za njega pravi praznici. Po njenoj `elji upisao se na
farmaciju. Kao grom pogodila ga je vijest o bakinoj smrti.
Jednom prilikom, docnije, kad je postao poznat, rekao je da
je to bio gubitak koji je jedva preboljeo.
Baka ga je u~ila da prema `enama bude pa`ljiv. Stalno mu je
pomiljala sestru Ljiljanu: kako bi mu bilo da se s njom
ru`no postupa? To isto \or|e kazuje svom sin~i}u Marku.


ROMANA JE KO[TANA
U tim traganjima za maj~inom ljubavlju ispevao je divne
pjesme. Prva od njih, ''Nasme{i se, u~iteljice'', odnosi se
i na nju.
Po prirodi nostalgi~an, \or|e je u Beogradu, onako mlad,
upoznao Zlatu. Sprijateljili su se. Bio je usamljen. Njeno
prisustvo nadomjestilo je sve ljubavi koje su mu manjkale.
Zlata mu je savjetovala kakvoj muzici da se posveti. I
danas su prijatelji.
''Sve moje ljubavi, mladala~ke, bile su iskreno do`ivljene.
Inspirisale su me. I danas se to ose}a. @ena je divna
inspiracija.
Drugi brak je kulminacija mog `ivota. On po~iva na dubokim,
istinskim ose}anjima. U mom domu je zazvu~ala prekrasna
simfonija ljubavi, otelotvorena u troje dece, koju mi je
podarila Eli. Kad sam je sreo, bio sam zaljubljen. Sada je
najiskrenije i najdublje volim. Kao da se znamo od
detinjstva.
I opet preovla|uju `ene. Imam dve k}erkice.
Nisam saglasan da ih zovu slabijima. @ene su ja~e. Na
svojim ple}ima iznesu cele porodice, kao u mom slu~aju.
Samo ako imamju podr{ku u na{oj ljubavi.''
Ta ljubav prema `eni, po{tivanje njenog kulta, najbolje je
izra`ena u pesmi ''Romana''. \or|a je inspirisala Ko{tana
iz istoimene drame Bore Stankovi}a. Od malena je razmi{ljao
o njoj, i ta ljubav prema `eni koju nikad nije vidio sve
vi{e ga je obuzimala, Ko{tana ga je op~inila. Bila je, za
njega personifikacija svih `ena koje je volio.
Radni naslov pjesme ''Romana'' nosio je Ko{tanino ime.
Posvetio ju je samo njoj. Ta pjesma predstavlja jednu od
najlep{ih oda i himni ispjevanih `eni u na{oj zabavnoj
muzici. Publika ju je odmah prihvatila. Osjetila je poruku,
punu ljubavi, koja je svima bila upu}ena.
Ima u njoj ostataka mladi}ke ljubavi sa Vranjankom Sofkom.
Rastali su se bez re~i, ali tragovi su ostali. Ona se
vratila u Vranje, a \or|e u Ku~evo. Izbila je ponovo u
''Romani''.
Najvi{e pjesama posve}eno je Eli. Podu`i bi bio spisak
nabrajanja. Izvirale su ~udesnom snagom iz njega, iz
njegove sre}e. Ona je njegova najdivnija pjesma. I danas,
poslije trinaest godina, u o~ima plamti isti `ar ljubavi.
Kao dokaz, neka poslu`e stihovi:
''Za dane ljubavi, {to si meni dala,
za dane radosti, {ta ja da ti dam?


Za dane ljubavi ne}u re}i hvala,
Za ljubav, ljubavi, sebe dajem ja...''


KONCERT NA TERAZIJAMA
Mnoga priznanja podsje}aju \or|a Marajnovi}a na trenutke
slave. Ni danas, poslije dvadesetak godina dominacije na
estradi, ne mimoilaze ga nagrade. Nedavno mu je uru~eno
odli~je Udru`enja estradnih umjetnika Jugoslavije.
Najdra`i su mu Orden rada sa srebrnim vijencem kojim ga je
odlikovao predsjednik Tito, te podr{ka koju mu je publika
pru`ila 1961. godine poslije priredbe ''Zlatni mikrofon''.
To su nezaboravni doga|aji. Jedini je pjeva~ zabavne muzike
odlikovan Ordenom rada sa srebrnim vijencem
''To je najzna~ajnija i najva`nija moja pobeda. Ponosan sam
na te divne trenutke. Sedam hiljada ljudi, kako su novine
zabele`ile, zakr~ilo je trg na Terazijama. Izneli su me na
rukama, zaustavili saobra}aj i tra`ili da pevam. Odali su
mi priznanje i izrekli neslaganje {to nisam dobio
nagradu.''


PREKID TV-PRENOSA!
Godine 1961. jedne od najplodnijih u \or|evoj karijeri,
organizovano je veliko takmi~enje pjeva~a za 'Zlatni
mikrofon'. Bilo je predvi|eno da se dodijeli pet priznanja.
Zavr{no ve~e odr`ano je u prepunoj dvorani Doma sindikata.
Priredbu je direktno prenosila televizija.
Svi su bili iznena|eni kada je `iri saop{tio rezultate.
''Zlatni mikrofoni'' dodeljeni su samo Loli Novakovi},
Anici Zubovi} i Nadi Kne`evi}. Preostala dva nisu uru~ena.
Obrazlo`enje je glasilo da ih drugi nisu zaslu`ili.
U dvorani se dogodilo ne{to nesvkida{nje. Gledaoci su
po~eli da protestuju. Zvi`duci se nisu sti{avali.
Odjekivalo je skandiranje: ''Zlatni \or|e!'' ^ovek da ne
povjeruje. Posjetioci su demonstrativno ustali, okrenuli
le|a pozornici, ne `ele}i da slu{aju izvo|enje nagra|enih
pjesama. Masovno su napu{tali salu. Voditelj je prekinuo
koncert. Na TV-ekranima saop{teno je da je to ura|eno ''iz
tehni~kih razloga''.
''U garderobi sam se sa drugovima iz ''Plavog ansambla''
zadr`ao ceo ~as. Ose}ao sam utu~enost. Kad mi se u~inilo da
su se posetioci razi{li, krenuli smo ku}i. Na izlazu nas je
sa~ekalo stotinjak obo`avalaca. Iz te grupe se, odjednom,
za~ulo: 'Evo ga!'
U tesni prolaz za~as su se sjatili i ostali. Podigli su me
i na rukama odneli do Terazija. Cela ulica je bila
zakr~ena. Mnogi od onih {to su stanovali u blizini istr~ali
su iz ku}a posle prekida TV-prenosa, pretpostavljaju}i da
se ne{to doga|a. Doneli su me do hotela 'Moskva' i popeli
na parkirani automobil.
Iz svih grla, kao jedan glas, orilo se: 'Zlatni \or|e,
pesmu!'
Bez orkestra, mikrofona, pevao sam pred tim ljudima. Oni su
se uti{ali kao u dvorani. Otpevao sam svoje hitove, a trg
ih je prihvatao.
Tako ne{to nisam nikad do`iveo. Zato se rado se}am tog
koncerta na Terazijama. Smatram ga najve}om muzi~kom
nagradom, od onih koje su mu dodeljene. Sre}niji sam nego
li da sam dobio svih pet 'Zlatnih mikorfona'.''


DVIJE NAGRADE NA DEBIJU
Sva priznanja, nagrade, zahvalnice, poklone, \or|e ~uva u
jednoj sobi u Ku~evu. Jednog dana, kad napusti scenu,
preuredi}e tu prostoriju u suvenir-sobu. Tamo najradije
odlazi. Mo`da }e se i stalno nastaniti kad ode u penziju.
Festivalsko ''kr{tenje'' imao je u Opatiji 1960. Godinu
dana prije, iza{la je njegova prva plo~a. Na njoj su bile
~uvene kompozicije ''Zvi`duk u osam'', ''Stari frak'',
''Lazarela'', ''Ti, mama i ja''.
Plo~a je postigla nezapam}en uspjeh. Prodata je u 35.000
primeraka u vrijeme kada su se tira`i ostalih pjeva~a
kretali do pet hiljada.
Jugoslavija je saznala o \or|u Marjanovi}u. Iznenada je
uletio u ''sazve`|e zvijezda'' doma}e estrade.
'' Pevao sam pesmu Du{ana Vidaka ''Raznosa~ mleka'' i
kompoziciju Alfija Kabilja ''Prodavac novina''. Predvi|alo
se da ne}u ni{ta posti}i. Zar da se novajlija ume{a me|u
dobitnike? Mnoge sam neprijatno iznenadio. Pripala su mi
tri priznanja: za ''Raznosa~a mleka'' prva nagrada publike,
a za ''Prodavca novina'' tre}a nagrada gledali{ta i
priznanje novinara. Festivalski debi sam okrunio trostrukim
uspehom.
Zlobnici su tvrdili da sam ih interpretirao {ansonjerski,
da sam odglumio tekstove. Me|utim, nisam imao potrebe da
glumim. Pevao sam, u stvari, o sebi. Kao student bavio sam
se i jednim i drugim poslom. Jednostavno, iskreno sam ih
do`iveo.''
''Proroci'' su bili glasni: iznenada je uspio, ali }e brzo
i propasti.
Prognoze su bile pogre{ne. Opatija je bila samo prva karika
u lancu trijumfa. Usljedila su nova snimanja plo~a i
gostovanja u inostranstvu i zemlji. Nagrade su sustizale
jedna drugu. Re|ali su se festivali.


''UMRIJE]U NA POZORNICI''
\or|e je neumoran. I danas redovno odlazi na vje`be kod
muzi~kih pedagoga da, kako to oni ka`u, raspjevava. Prvi
u~itelj bio mu je Branko Pivni~ki. Kada je on postao
direktor Beogradske opere, \or|e je vje`bao sa Anitom
Mezetovom, a poslije njenog odlaska na Muzi~ku akademiju
obreo se kod Stanoja Jankovi}a. \or|e se ''ne {tedi'' na
pripremama, ali ni na koncertima. Svakodnevno gostuje u
nekom gradu i naj~e{}e, na molbu organizatora, odr`i po dva
koncerta.
Jedva smo ga prona{li da ugovorimo razgovor. Njegovo
vrijeme je do tan~ina isplanirano. Ta~no se zna kad polazi
na put, koliko dugo }e pjevati, kada se vra}a. U vrijeme
gostovanja po Srbiji, kad god mu se pru`ila prilika,
dolazio je svojoj porodici u Beograd. Pristao je odmah da
govori za ''Ven'' o svom `ivotu, ali je trebalo na}i
pogodan trenutak. Razgovarali smo u ~asovima odmora. Nije
`elio da iznevjeri svoje poklonike, iako se vidjelo da je
vrlo umoran.
''Vrlo je naporno, ali ja bez estrade ne mogu. Ona je deo
mene. Na pozornici sam 'najsvojiji'. Emocije me pokrenu da
gledaocima, u kojima vidim samo prijatelje, ispri~am ne{to
o sebi ili njima. Na sceni nikad ne blefiram, kao ni u
`ivotu. Ja iskreno sve do`ivljavam. Imam poverenja u te
ljude {to me slu{aju, a i oni meni veruju. Ne `alim {to sam
emocionalan. To je ljudski. Peva}u dok me tra`e, makar do
smrti. Umre}u na pozornici, za svoje poklonike, ako
zatreba.''


PROTIV TREME
\or|e je duhovit, spreman na {alu, dobri~ina. U svom pozivu
imao je niz dogodov{tina. One kazuju o vedrijoj strani
profesije.
Prije dvanaest godina @arko Petrovi} je pripremao svoj
koncert. Pozvao je \or|a Marjanovi}a. Ali, prije nastupa
ovaj se razboljeo. Telefonom je javio da ne}e do}i. @arko
je pani~no dojurio.
''Nije, valjda, da ne}e{ pevati?'' – upitao je zadihano.
''Imam temperaturu 39 stepeni'', - odgovorio je \or|e.
Posle ube|ivanja i molbi, pristao je da se samo pojavi u
duga~kom kaputu. Kasnije ga je @arko ubijedio da otpjeva
ne{to. \or|e je na papiru ispisao prvu strofu pjesme
''Pi{em ti pismo'', misle}i da }e to biti dovoljno. Po{to
je otpjevao, aplauz se nije sti{avao. Br`e-bolje otr~ao je
iza kulisa, dopisao drugu strofu i otpjevao pjesmu do
kraja. Publici je objasnio da je u me|uvremenu dobio
nastavak pisma.
Na odsustvu, pozvali su ga da u~estvuje na koncertu.
Odlu~io je da pjeva u vojni~koj uniformi. Ali, uhvatila ga
je trema. Tada je nai{ao Du{ko Jak{i}. \or|e mu se po`alio.
''Nije to ni{ta'', nasmijao se Du{ko. ''Hajde, uzmi
'antitremin'. Bi}e sve u redu''.
Popili su po jedan vinjak.
''Kako je?'' – pitao je Du{ko.
''Ni{ta bolje'', odgovorio je \or|e.
Naru~ili su drugu, tre}u i ~etvrtu ~a{icu. Hrabro je iza{ao
na scenu. Tada je u modi bila ''Lazarela''. Po~eo je
lijepo, ali je odjednom zaboravio tekst. ''Atitremin'' je
izbrisao rije~i.
Dok je orkestar svirao, primakao se mikrofonu, kucnuo
noktom po njemu i napravio za~u|eno lice. Otvarao je samo
usta, kao mikrofon ne radi. Momci iz orkestra su brzo
shvatili o ~emu je rije~. Slo`no su zapjevali ''Lazarelu''.


ZVI@DAO JE PJESMU
Zanimljivostima nikad kraja. U bogatoj karijeri bilo je
dosta {aljivih zbivanja.
Drugom jednom prilikom opet je zaboravio tekst. Kao da je
izgubio pam}enje. Znao je samo ariju. Uzalud su mu iz
orkestra Sa{e Subote {aptali. Dosetio se tada da zvi`di.
Odzvi`dao je cijelu pjesmu.
Sutradan je sreo na ulici kompozitora \or|a Karaklaji}a.
''Bio sam sino} na koncertu. Ho}u da vam ka`em... ono
zvi`danje...''
\or|e se ohladio.
''... bilo je fantasti~no, efektno'', nastavio je
Karaklaji}. ''Kako ste se samo setili da unesete pasa` sa
zvi`danjem?''
Sli~no se ne{to dogodilo i na koncertu sa Lolom Novakovi}.
Pjevali su pjesmu o ljubavi. On se, po obi~aju, u`ivio u
rije~i.
Odjednom je primijetio da se Lola gu{i od smijeha. Izgledao
joj je, valjda, smije{an dok je treptao i izjavljivao
ljubav. Po~eli su oboje da se smiju. Poku{avao je da
zamisli najru`nije stvari, samo da se zaustavi. No, to nije
pomoglo.
Trajalo je to dva-tri minuta. Smiju}i se zavr{ili su
pjevanje.
Predstavnik organizatora zadihano je dotr~ao iza zavijese.
Bio je odu{evljen.
''Alal vam vera! Divno ste osve`ili pesmu scenom smeha.
Jeste li to dugo ve`bali?''
Umjesto odgovora, Lola i \or|e su se pogledali i prasnuli u
smijeh.
Godine 1971. umalo da se jedna gre{ka kobno zavr{i. U
Moskvi je \or|e pjevao, {etao, igrao i skakutao po
pozornici. Znao je gdje je mikrofon i on mu je slu`io kao
orijentir. Me|utim, radnici su ga pomjerili za vrijeme
pauze.
U nastavku, u jednom trenutku, zakora~io je ka rampi,
uzdignute glave, i pao sa pozornice visoke 180 santimetara
na beton. Dvoranom odjekivao vrisak. \or|e se nekako
uspentrao, pogledao oko sebe i dao orkestru znak da
nastavi. U dvorani su bili u`asnuti. Nisu mogli da vjeruju.
Si{ao je potom me|u gledaoce i zapjevao. Iz svih grla orila
se pratnja.
Kad je zavr{io, oti{ao je iza pozornice i sru{io se! Ni
danas ne zna koliko je dugo bio onesvije{ten.


SUZE NIKITE BOGOSLOVSKOG
Bli`imo se kraju kazivanja, a sve nam se ~ini da smo malo
odgonetnuli zagonetku zvanu \or|e Marjanovi}. Ima u
njegovom fenomenu ne{to {to je izvan saznanja. Taj ~ovek je
podijelio muzi~ki svijet na ''za'' i ''protiv''. I publiku.
Dok ga jedni osporavaju, drugi ga u zvijezde kuju. Kod nas.
U Sovjetskom Savezu, me|utim, on je prije svih. Neosporna
veli~ina estrade. O \or|u Marjanovi}u su u ovoj zemlji
takve hvalospjeve izrekli da se svi drugi umjetnici mogu
osje}ati posti|enim. Tamo se slijepo vjeruje njegovoj
pjesmi. Vole je i muzikolozi i obi~ni slu{aoci.
Njegova omiljenost grani~i se sa fantasti~nim. \or|a u
SSSR-u obo`avaju. Najbolje je to izrazila Radmila Miki},
interpretatorka zabavnih melodija, poslije povratka sa
turneje:
''U Sovjetskom Savezu mo`ete da pjevate 'kao Bog', ali
onoga trenutka kad se pojavi \or|e, publika zaboravlja sve
pre toga''.
To je istina.
\or|e ima veliku bilje`nicu u koju poznate sovjetske
li~nosti upisuju svoje utiske o njegovim nastupima.


DIVAN PJEVA^KI DAR
Pomenu}emo samo neka mi{ljenja.
'' Marjanovi} nosi u sebi divan peva~ki dar, ali i jedan
pomalo naivan talenat, no vrlo prijatan za slu{aoce, da
publici odmah prezentuje svoje srce. Mada neki misle da su
mu gestovi italijanski, njegova spontanost i umetni~ka
iskrenost bli`e su Francuzima. Najva`nije je, ipak, da to
nije poza, ve} samo deo kompletnog kalibra jednog peva~a
visoke klase kao {to je Marjanovi}.''
Ovo je, u svom prikazu koncerta \or|a Marjanovi}a, zapisao
kriti~ar kijevske ''Pravde''.
U komentaru istoimenog moskovskog lista pi{e:
''Tada je nastupio \or|e Marjanovi}. Slu{aoci su odmah
ocenili da pred sobom imaju majstora koji zaslu`uje
pljesak. Marjanovi} peva jednostavno i s izvanrednom snagom
mladosti. On peva kao ~ovek koji bi s osmehom i ra{irenim
rukama odgovorio na pitanje: {ta je to sre}a? Njegov
repertoar je dobar i ~ini ~ast jugoslovenskoj zabavnoj
muzici.''
U ''Literaturnoj gazeti'', izme|u ostalog je zabilje`eno:
''Marjanovi} se sav unosi u tekst i tako se opredeljuje za
onu kategoriju peva~a zabavne muzike koji misle na ono {to
pevaju, a nisu uvek svesni {ava na pantalonama''.
Ili, u kazanskoj ''Izvestiji'':
''Ako kratko formuli{emo postojanje majstorstva \or|a
Marjanovi}a, mogu}e je odgovoriti: kompleks najlep{ih crta
savremenog izvo|enja''.
Ili mi{ljenje umetnika iz Moskve, Larise ^ernove i Mihaila
[najdera, zapisano u \or|evoj svesci uspomena:
''Ti si izabrao pravilan put. Nemoj da skrene{ sa njega.
Divno je {to je u tebi spojen talenat sa humano{}u. @elimo
ti sre}e i zdravlja. Dolazi ~e{}e u Moskvu. Uvek }emo se
radovati susretu s tobom i u`iva}emo u tvojoj umetnosti''.
Nabrajanja bi nas odvela unedogled.
Te{ko je sagledati stvarne dimenzije \or|eve omiljenosti u
Sovjetskom Savezu. Zadivio je najslavnije umjetnike, ali i
obi~ne ljude. Njegov boravak u toj ogromnoj zemlji je
prilika za organizovanje pravih muzi~kih hodo~a{}a. I staro
i mlado pohrli na koncerte.
MAMA RAISA
Me|u najrevnosnijim je starica koju svi zovu ''mama
Raisa''. Iz Rostova je. Njen osamnaestogodi{nji sin, Petar
Mihajlovi~ Perebejnov, poginuo je u operacijama osloba|anja
Beograda.
''Volim ga kao svoje dete'', ka`e ''mama Raisa'' o \or|u
Marjanovi}u. ''On ima veliko srce i divnu du{u''.
Jedna od najvatrenijih obo`avateljki je Mskovljanka Tanja.
Poslije jednog koncerta izjavila je:
''Doputovala sam iz Moskve u Lenjingrad da bih videla
\or|a. Za{to ga volim? Pa, eto, slu{ala sam mnoge
jugoslovenske peva~e, ali \or|e je jedinstven. Kad on peva,
ja ne sti`em da di{em!''
Mnogi zaslu`ni umjetnici SSSR li~no su ~estitali \or|u
izvrsnu interpretaciju. Jedan od tih velikana je Arkadij
Rajkin, koji mu je iskreno stegao ruku:
''Iskoristio sam svoj boravak u Moskvi da vas jo{ jednom
~ujem. ^ovek mora da se divi istinskom umjetniku''.
Uspomene na{em sagovorniku naviru. O tim susretima mogao bi
danima da pri~a. Ali, kad spomene doga|aj u moskovskom
mjuzik-holu, razne`i se i gane. Obuzmu ga najdivnija
osje}anja.
''Susret sa velikim sovjetskim kompozitorom Nikitom
Bogoslovskim ve~ito }u pamtiti. Te godine njegovu pesmu
'Tri godine sam te sanjao', pevao je ceo svet. Na jednom od
koncerata reditelj mi je saop{tio da }e u gledali{tu biti
slavni muzi~ar. Bio sam presre}an i uzbu|en. Pevao sam
toplije nego ikad.
Ve} posle prvih taktova pesme 'Tri godine sam te sanjao'
gledaoci su ustali i po~eli sna`no da plje{}u. Usred
pevanja sam zastao i rekao: Dozvolite mi da radost ovog
trenutka podelim sa ~ovekom koji ostaje najzaslu`niji za
lepotu muzike koja vas je ganula.
Veliki reflektor obasjao je tada Bogoslovskog. U njegovim
o~ima sam video suze.''
Poklonici \or|eve pjesme na razne na~ine su mu izra`avali
divljenje i zahvalnost. U dvije ogromne kutije on ~uva
pisma obo`avalaca. Jednog dana }e ih srediti i {tampati.
Draga su mu uspomena.
Napu{taju}i zgradu u ulici Milo{a Pocerca 25, spazio sam
mnogo napisa na zidovima hodnika. Dva su mi odmah privukla
pa`nju:
''Olimp je planina bogova, ali 'Bog' ja na ovom spratu''.
''Hvala vam {to postojite?''
Zar ima ljep{e zahvalnosti?
                 *        *         *


- Jedan od na{ih, bar po mom mi{ljenju, najboljih novinara-
pisaca, pravi
mag re~i, Vi{nja Marjanovi}, u vreme dok je jo{ pisala o
muzici, napisala je, davno, feljton u kome, ~ini mi se,
daje najpotpuniju sliku o meni. I na tome sam joj zahvalan.
Zato ''Moj `ivot'' ne bi trebalo da bude bez tog teksta.
[ta misli{?
Mislim da je u pravu, Vi{nja, na{a divna koleginica, sve
{to je pisala,
pisala je srcem. Knjiga o \or|u zaista ne bi bila kompletna
bez njenog teksta:


OD LjUBAVI DO MR@NjE


Nikad ni o jednom Jugoslovenu nije izre~eno toliko opre~nih
mi{ljenja. Nikad niko nije bio u stanju da svojim pevanjem
i `ivljenjem izazove bujice odu{evljenja i talase
najneprijatnijih pogrda. On, \or|e Marjanovi}, taj na{
obo`avani i prezreni \oka, podelio je naciju na dva tabora:
jedan se zvao ''ljubav'', drugi ''mr`nja''. Od jednog do
drugog korak nije dug… ali… boli. Ovo je pri~a o tome.


''NE, NEMAM JA SRE]E''


O detinjstvu, tom periodu `ivota u kojem se kali ~ovek,
razgovarala sam sa \or|em u sasvim ~udnim okolnostima.
Svuda oko nas bile su razbacane igra~ke, gomile igra~aka
koje ~ine normalan de~ji svet. Dve devoj~ice, Nevena i
Nata{a, spavale su snom pravednika a \or|e je svakih deset
minuta jurio da proveri da li su pokrivene. Nedavno ro|eni
sin, Marko, plakao je iz petnih `ila, na nervnoj bazi: glas
mu ve} sada ima neslu}eni volumen – ugrozi}e ro|enog oca,
\or|a. \or|e je i njega redovno obilazio pa je Marko
povremeno prestajao da se tako gromoglasno ogla{ava.
U ovom trenutku stan popularnog peva~a u ulici Milo{a
Pocerca 25, miri{e na de~ji sapun i talk. \or|e Marjanovi}
je na{ao sebe tek u onom ~asu kad je svojoj deci mogao da
pokloni ono {to sam nikada nije imao… Detinjstvo, porodicu
i roditeljsku ljubav.
                   *         *         *


Majku nije upamtio jer je umrla kad mu je bilo devet
meseci. Nesigurnost i beskrajna bolna usamljenost u njemu
su rasli od prvog dana detinjstva. On i njegova sestra,
Ljiljana, `iveli su kod dede i babe. Otac se ubrzo drugi
put o`enio i kasnije je svoju decu sasvim retko obasipao
nekim upe~atljivim izlivima roditeljske ljubavi.
MOJA BAKA ME JE TE[ILA


I sada, kada pri~a o tim tu`nim danima, \or|u se grlo ~udno
ste`e.
- Jedino lepo ~ega se se}am iz tih dana je moja baba – pri~a
on setnim glasom –   Sve moje uspomene iz detinjstva vezane
su za nju, to jedino bi}e koje je imalo za mene malo
ljubavi. Za mene je ona bila kao majka, majka koju u dubini
du{e nikad nisam pre`alio i koja je u meni ostavila ve~itu
tugu za ne~im nedo`ivljenim i lepim. Jednom, kad sam bio
sasvim mali, poku{ao sam da se raspitam kod babe za{to je
moja mama umrla i za{to me je ostavila. Baba me je te{ila
da je ona oti{la da kupi igra~ke, puno igra~aka za svog
malog de~aka. Rekla mi je da mama ''odozgo'' pazi na mene i
da me ~uva. Nikad je vi{e nisam spomenuo; nekim ~udnim
de~jim instinktom shvatio sam da ne treba o tome da govorim
jer je to ne{to tu`no…
Mada po prirodi nemiran i nesta{an de~ak, \or|e (ili Kokan –
{to mu je nadimak iz detinjstva) bio je dobar |ak. Igra~aka
nije imao, ali je zato rado odlazio u cirkuse koji su
prolazili kroz njegovo rodno Ku~evo.
- Moja omiljena igra bila je gluma – se}a se peva~. –
Prire|ivali smo
dvori{ne premijere na koje su deca iz susedstva dolazila u
sve~anom raspolo`enju. Glavna zvezda sam bio ja! Ve} tada
sam imao veoma bujnu ma{tu i kroz te gluma~ke igrarije
izra`avao sva stanja usamljenog i melanholi~nog de~aka.
Kada bi me neko upitao {ta }u biti kad porastem, ja sam
ube|eno govorio – glumac!
I u tim ~udnim trenucima baba je bila jedina osoba koja ga
je istinski razumela. Pozajmljivala mu je ~ar{ave za
dvori{nu pozornicu i {minkala \or|a kojekakvim bojama. Za
njega je to bio vrhunac sre}e…


SMRT POSTAJE OPSESIJA


To detinjstvo, koje iz dana{njih dana izgleda prili~no
turobno, bilo je, u pore|enju sa onim {to }e do}i kasnije,
jedan od retkih spokojnih perioda njegovog `ivota.
Kad je stigao ~as da \or|e postane gimnazijalac, morao je
da se rastane od svoje voljene babe. Zajedno sa sestrom
oti{ao je u Po`arevac kod tetke i te~e.
- Mada mi je vreme brzo prolazilo jer sam, pored {kolskih
obaveza, pevao
u horu i igrao u folklornoj grupi, ja sam vi{e nego ikad
ose}ao ~e`nju za ku}om u kojoj sam odrastao, ~e`nju za
svojom dragom babom. Jedina radost i jedini pravi praznik
za mene su bili dani kada sam mogao da odem u Ku~evo i
budem sa njom. U tim, za mene tako tu`nim trenucima,
iznenada su svi oko mene po~eli da umiru. Mrak u mojoj du{i
postajao je sve gu{}i…
Za kratko vreme \or|u su umrli deda, stric i te~a iz
Po`arevca, u ~ijoj je ku}i `iveo.
- Sve sam to nekako preboleo, ali pomisao da bi se to moglo
dogoditi i sa
babom prosto me je paralisala. Ipak, znao sam da se bli`i i
taj ~as i da }u morati da budem hrabar.


GORKI SUSRET SA VELIKIM GRADOM


Po `elji svoje babe, \or|e je odlu~io da po zavr{etku
gimnazije upi{e farmaciju. Zajedno sa sestrom koja se
opredelila za knji`evnost, stigao je u Beograd.
Stanovali su u iznajmljenoj devoja~koj sobici i `ivotarili
s onim {to su im slali baba i otac. Me|utim, Ljiljana se
ubrzo udala i oti{la u ^a~ak, pa je \or|e ostao sam u
velikom gradu. U tom tako gorkom ~asu stigla je i vest koja
je zadala poslednji udarac njegovoj ve} bolesnoj du{i.
Umrla mu je i baba, jedina osoba koja je umela da na|e put
do srca tu`nog de~aka i pokloni mu malo ljubavi.
- To je gubitak koji sam te{ko preboleo – ka`e \or|e. – Znao
sam da sam
sada zaista sam, da ne postoji niko ko bi se iskreno pitao
{ta je sa mnom, {ta radim, imam li od ~ega da `ivim, da li
mi je potrebna pomo}, osmeh… Tako skrhan i slomljen, lutao
sam ulicama Beograda pitaju}i se {ta da po~nem. Nisam imao
ni dinara u d`epu, nijednog prijatelja kome bih se izjadao,
koji bi me razumeo u tom ~asu o~aja…
Kako nije imao novca da pla}a kiriju, \or|e se na{ao na –
ulici. Ocu nije
smeo da pi{e pla{e}i se da bi ga on mogao pozvati natrag, u
Ku~evo. Zaklinjao se u sebi da }e na}i svoje mesto u tom
velikom i nemilosrdnom gradu, da }e uspeti sam, bez i~ije
pomo}i. Kada i kako – to nije znao. Ali, znao je da takav
pakao ne mo`e trajati ve~no…


GLADAN BEZ KROVA NAD GLAVOM


U o{troj zimi 1954. godine, \or|e Marjanovi} je punih sedam
dana spavao na – beogradskoj `elezni~koj stanici! Tako
gladan, nesre}an i iznuren, potpuno je zanemario ispite.
- Radio sam sve poslove, uklju~uju}i i one najte`e, fizi~ke
– pri~a
peva~. – Na stanici sam istovarao vagone, kod ''Prosvete''
cepao stare knjige, bio sam ~ak i inkasant Radio Beograda.
Tada nisam mogao ni sanjati da }u u tu istu zgradu jednoga
dana u}i kao zvezda…
U trenutku kad se na{ao na granici o~ajanja i
bespomo}nosti, u `ivotu \or|a Marjanovi}a po~ela su da se
doga|aju ~uda. Najpre je sreo nekog o~evog prijatelja koji
mu je ljubazno ponudio devoja~ku sobicu u Dobra~inoj ulici.
Kad sam najzad shvatio da }u od sada svake no}i imati svoj
sopstveni
krevet, poverovao sam da }u dobiti infarkt – se}a se \or|e.
– Skakao sam od radosti, izbezumljen od te neo~ekivane
sre}e. Ja, koji sam bio navikao da dobijam samo udarce,
odjednom sam osetio da je }udljiva sudbina odlu~ila da i
mene pomiluje bar jednim svojim prstom…


SVI NA MORE, PA I \OR\E!


U tim danima, \or|e jo{ nije ma{tao o peva~koj slavi. On, u
stvari, nikada nije ni `eleo da stane pred mikrofon, niti
je verovao da bi to mogla biti njegova blistava budu}nost.
Njegov san ostala je gluma i on je u svojim nadanjima video
sebe samo na pozornici, obasjanog reflektorima. Prvu {ansu
osetio je u trenutku kad se sa grupom mladi}a i devojaka
na{ao u dvori{tu Avala-filma. Tra`ili su se statisti za
film ''Svi na more''.
Re`iser tog filma, doktor Sava Popovi}, se}a se \or|a iz
tih davnih dana:
- Moj asistent doneo mi je sliku nekog momka i upitao me
{ta mislim o
njemu. Nisam znao {ta da odgovorim na takvo pitanje jer je
momak izgledao sasvim obi~no. Kad mi je predlo`io da se
upoznam s njim, pitao sam se ~ime ga je on fascinirao.
Upoznao sam \or|a i moram da priznam da me je smesta
osvojio svojom zaista nesvakida{njom neposredno{}u i
{armom. Bio je neobi~no simpati~an ~ovek i umeo je da
uspostavi prisan kontakt ve} na prvi pogled. Videv{i ga
tako bez dinara i `eljnog posla, omogu}io sam mu da statira
u mom filmu i trudio se da mu udesim {to vi{e dana snimanja
kako bi vi{e zaradio. Na kraju me je toliko osvojio da sam
odlu~io da \or|e u filmu izgovori ~ak i jednu re~enicu.
Bilo je to pred {alterom na `elezni~koj stanici, ali za
njega je to bila tolika radost da smo to uve~e proslavljali
u njegovoj sobici. Po{to je dru{tvo bilo pove}e, a soba
mala, sedeli smo na krevetu a noge dr`ali na – zidu!
\or|e se, me|utim, nije zadovoljavao ovakvim mrvicama.
Njegove ambicije bile su mnogo ve}e: poku{ao je da se upi{e
na Pozori{nu akademiju ali – bez uspeha. Poku{ao je, ~ak, da
postane i ~lan Beogradske opere, ali… ipak…
U tom tra`enju sebe on zaista nije prezao ni od ~ega.
Poku{avao je na sve
strane, nesposoban da u takvom zanosu sagleda sopstvene
mogu}nosti. Verovao je u sebe i ljude bez obzira {to su ga
toliko puta izneverili. Ipak, postepeno je otkrivao da na
svetu jo{ postoji prijateljstvo kome }e kasnije, jednoga
dana, pridati toliki zna~aj da }e re~ ''prijatelj'' postati
sam sinonim njegovog imena.


SUSRET SA ^IKA MILIVOJEM
Tra`e}i to svoje mesto pod suncem, \or|e je jednoga dana
stigao i u Jugoslovensko dramsko pozori{te. Tu je sreo
prijatelja svog oca, slavnog glumca Milivoja @ivanovi}a.
Mladi} mu je poverio svoje skrivene `elje i ~ika Milivoje
je obe}ao da }e mu pomo}i.
- Taj susret ostaje jedan od onih nezaboravnih susreta u
mom `ivotu – ka`e \or|e. – Po~eo sam da statiram u mnogim
komadima, ali meni }e u ve~itom se}anju ostati ''Kralj
Lir''. Kralj je, razume se, bio ~ika Milivoje; ja sam bio
samo njegov pa`. Me|utim, ja sam sebi bio toliko va`an da
sam sve vreme imao utisak da sam kralj – ja!
Dok je tako lutao izme|u gluma~kih {kola, operskih i
dramskih scena i filmskih studija, zami{ljaju}i sebe kao
Hamleta, Kavaradosija ili Ivana Groznog, \or|e ni u jednom
od svojih snova nije video sebe kao – peva~a zabavnih
melodija! Iznad kreveta mu je, dodu{e, visila gitara, ali,
izuzimaju}i ~asove neminovne du{evne depresije kada je re~
utehe tra`io na njenim `icama, on nije ni slutio da }e ona
postati njegov alat i njegov `ivot.
- @eleo sam da budem veliki glumac, pozori{ne daske imale
su za mene ogromnu magnetsku mo}, pri`eljkivao sam da
jednog dana odmenim ~ika Milivoja i ostale velikane scene.
Nikad, ali zaista nikad, nije mi palo na pamet da bih se
mogao opredeliti za takozvanu laku muziku. Mislim da sam po
prirodi bio suvi{e dramati~an, da me je `ivot suvi{e surovo
{ibao da sam mogao da zamislim sebe u ulozi veselog
zabavlja~a. Ipak, `ivot je uvek pun iznena|enja… tako sam
ja postao peva~ {lagera.


GURAJ, MALI!
Kad se na po~etku umetni~ke biografije neke poznate
li~nosti pomene ''ta fatalna slu~ajnost'', svi odmah uglas
povi~emo: ''Izmi{ljeno, iskonstruisano, ma nemoj, molim
te!''. Ipak, ovu pri~u ne mo`emo nastaviti ako se ne
zadr`imo ba{ na jednom takvom … slu~aju.
Jednog jutra 1954. godine, \or|e je krenuo na audiciju u
Udru`enje d`ez muzi~ara s nekim prijateljem da mu ''~uva
strah''. U toj op{toj gu`vi i pometnji, niko, pa ni sam
\or|e, ne zna kako je momak iz Ku~eva stigao pred mikrofon.
Ambiciozni prijatelj je na audiciji propao i verovatno
duboko za`alio {to je sa sobom poveo \or|a Marjanovi}a.
Onako zbunjen i zabezeknut, \or|e se nekako sna{ao i veoma
toplo otpevao jedine dve pesme koje je uop{te i znao:
''Mulen ru`'' i ''Usamljeni gau~o''. Aplauz je bio
gromoglasan. Me|utim, radije od tog aplauza \or|e se se}a
re~i koje mu je uputio Du{an Vidak, tada{nji sekretar
Udru`enja d`ez muzi~ara:
- Samo ti guraj dalje, mali! Ima u tebi ne~eg izuzetnog,
~ega u ovom
trenutku ni sam nisi svestan.
\or|e je gurao i – dogurao. U pesmi je na{ao sve ono {to mu
je godinama
bilo uskra}ivano: radost, prijatelje, razumevanje,
sigurnost. Pesmom je le~io svoju melanholiju ili gasio
preterani optimizam. Svestan ~injenice da ne raspola`e
glasom od kojeg bi se tresli lusteri, odlu~io je da – radi.
Rad je bio jedini na~in da zauvek pobegne iz anonimnosti.


MIT O ZLATI
U trenutku kada je svima postalo jasno da u konkurenciji
peva~a koji su u
ono vreme bili zadu`eni za razonodu, postoji jedno mesto i
za zabavlja~a tipa \or|a Marjanovi}a, po~ele su da se
ispredaju pri~e i nacija se podelila na dva tabora: jedni
su odu{evljeno bili za \or|a (''Najzad zabavlja~ evropskog
tipa''; ''Evo momka koji ne stoji pred mikrofonom kao
mumija i koji ume da razgali na{a srca''; ''To je peva~
koji zna {ta se peva u svetu i upoznaje nas sa svim novim i
lepim pesmama''; ''Divno igra, peva na sasvim nov na~in i
ima srca!''), dok se drugi nisu ~ak ni trudili da sakriju
svoj prezir prema ''majmunu'', ''skaka~u'', ''drekavcu'',
''klovnu'' i ''folirantu''. Oni koji su bili za njega
voleli su ga do ushi}enja, kao {to je mr`nja onih drugih
bila otrovna i, naj~e{}e, sasvim nemotivisana. Jer, bilo je
onih koji su ga grdili na sav glas a koji ga, jednostavno,
nikada nisu ni slu{ali. Tih godina bilo je gotovo u modi
kuditi \or|a Marjanovi}a. U zabavnoj muzici on je bio
li~nost dana. Polako se izdvojio iz mase ostalih i u jednom
trenutku ostao ponovo – sam.
Kada su pitanja: ''Ko li ga samo gura?'' dostigla
kulminaciju, \or|e je upoznao Zlatu. Na pomolu je bio
uragan…


DRUGARSTVO SE ZAVR[ILO BRAKOM


Te iste godine kada je zabele`io prve uspehe i potvrdio
sebe kao peva~a nesvakida{njeg stila, \or|e je upoznao
Zlatu Raki}. To je bilo dovoljno da ~ar{ija lansira u etar
nova senzacionalna ''otkri}a''.
Zlata je od njega starija deset (dvanaest, petnaest,
dvadeset!) godina! – naga|alo se u ~ar{iji.
''Zlata je 'drmator' u Radio Beogradu. Lako je njemu kad ga
ona gura! Lansira}e ga i u Americi'' – pri~alo se u
Beogradu.
Sve je to bilo daleko od istine i zdravog razuma. Zlata je
bila `ena sli~na \or|u: usamljena, humana, nesebi~na.
- Umeli smo ~asovima i ~asovima da }askamo – se}a se \or|e.
– Ona je
bila prva osoba koja je umela da me razume, s kojom sam
mogao o svemu da razgovaram i pred kojom sam iskreno
otvarao svoje srce. Nemate pojma koliko je te{ko
RAZGOVARATI, na}i pravog sagovornika. Zlata i ja smo bili
drugovi u najlep{em smislu ove re~i.
Lepo drugarstvo trajalo je dve godine i onda se dogodilo i
ono neizbe`no:
prijateljstvo je gotovo neosetno preraslo u ljubav i njih
svoje su se 1959. ven~ali.
Za ~ar{iju je to bilo suvi{e!
''\or|e je oboleo od leukemije pa ga ona le~i i pazi!''
''Ona ga je na to prisilila i zapretila mu da }e u
protivnom sa njegovom karijerom zauvek biti svr{eno!''
''Jadni \or|e od nje ne mo`e ni da mrdne!''
Pretpostavki je bilo na stotine i sve su bile la`ne, ~esto
~ak surove. A Zlata je i dalje nastavila da \or|u nesebi~no
poma`e. Ceo svoj `ivot ona je stavila u slu`bu ~oveku koga
je iskreno volela. Bila mu je i najverniji saradnik, i
najdragoceniji savetodavac, postala je njegova sekretarica,
menad`er, {ef za reklamu, ~ak i li~ni {ofer! Mislila je na
njegove obaveze koje su postajale sve mnogobrojnije, vodila
ra~una o svim poslovima svoga mu`a, \or|e se nije odlu~ivao
da u repertoar uvrsti novu pesmu dok se prethodno ne bi
savetovao sa suprugom.
Od tog trenutka za Zlatu Marjanovi} postojao je samo jedan
`ivotni cilj: njen suprug \or|e i njegova karijera.


@IVOT BEZ @ENE


Mo`da zvu~i pomalo i ~udno, ali u `ivotu ovog ~oveka, koji
}e kasnije postati idol miliona odu{evljenih devojaka, nije
bilo mnogo `ena. Postojale su samo dve, dve velike ljubavi,
od kojih je svaka bila razli~ita od one druge. Prva je bila
zasnovana na uzajamnom razumevanju i zajedni~kom naporu da
se postigne ono najlep{e i najvrednije u `ivotu. Ra|ala se
polako, ose}anja su vremenom postajala sve ~vr{}a i sve
toplija i, najzad, prerasla u jedino mogu}e – brak. Druga je
bila ljubav iz vedra neba, sva satkana od zanosa, prepreka,
te{ko}a i beskrajne slasti. No, o njoj kasnije…


\OR\E KAO BRAT


Zanimljivo je da \or|e Marjanovi}, taj ljubimac mladih i
~ovek koji je svojom pojavom i pevanjem izazivao ushi}enje
i histeriju – prvi put otkako se rodila jugoslovenska pop-
muzika – nikada nije inspirisao devojke koje su ga obo`avale
na ljubav, strast, flert. Bezgrani~no divljenje koje su
gajile prema njemu pre je bila ljubav koju sestra mo`e
ose}ati prema bratu, nikako prema ljubavniku ili
potencijalnom mu`u.
''\oka je srce, \oka peva za nas, uz njegovu pesmu ne
ose}amo ni samo}u, ni tugu; uz nju zaboravljamo da `ivot
ima i gorkih strana'' – uzvikivale su tinejd`erke i hrlile
da ~uju svog ljubimca i da ga zaspu cve}em.
    A \or|e je jednostavno, prenosio na njih sva ona
uzbu|uju}a stanja koja sam, kao de~ak i momak, nikada nije
upoznao. Poklanjao im je pesmu koja je dolazila iz samog
srca, a sa pesmom ozaren osmeh sre}nog de~aka, iskrenu
`elju da im se ceo stavi na raspolaganje i taj ve~ito
tamni, melanholi~ni pogled koji je malo koga mogao da
zavara: \or|e nije zaboravio ni detinjstvo provedeno na
pra{njavim uli~icama Ku~eva, ni bol koji mu je nanela smrt
njegove drage babe, ni prve dane bespomo}nosti i gladi     u
uzavrelom Beogradu. Ni{ta nije zaboravio, sve je to nosio
negde duboko u sebi, ali ba{ je to, pome{ano sa njegovim
beskrajnim optimizmom i `ivotnom rado{}u, dalo onaj sre}ni
spoj koji }e produ`iti njegovu slavu da na{ih dana.


IDOL NA RUKAMA


Ve} od prvih dana uspeha, \or|e je navikao da mu njegova
verna publika (kada bi se ustanovila nagrada za
najpostojaniju, najverniju i najuporniju publiku, pripala
bi svakako – \or|evoj) nadokna|uje sve ono {to su mu
zvani~ni muzi~ki forumi i muzi~ki kriti~ari uporno
uskra}ivali: priznanje prave vrednosti, nevi|eni tempo rada
kojim je nadokna|ivao neke druge nedostatke, nastojanje da
uvek bude nov i u toku s onim {to se zbiva na svetskoj
muzi~koj sceni.
- Kriti~ari su jedva do~ekali moj film ''Zvi`duk u osam''
pa da me svojim perima sravne sa zemljom – s osmehom danas
pri~a \or|e. – Film, dodu{e, nije bio blistav, ali na~in na
koji su ga ''sahranili'' bio je zaista neumeren. Neki su u
ovom neuspehu videli moj kraj i zadovoljno su trljali ruke:
''Valjda }e sad uvideti da mu za mikrofonom nije mesto i da
je za njega bolje da se vrati – farmaciji''.
Bez obzira na to, film je imao svoju publiku koja mu nije
nalazila tolike zamerke. \or|e, peva~ i glumac, zabele`io
je nov poen u svoju korist.
Uvek kada bi mu zvani~ni `iriji uskratili neku nagradu,
njegova publika dizala ga je na ruke, uz gromoglasne
povike: ''\or|e je na{! Mi te ne damo! \or|e, mi smo uz
tebe!''
- Te{ko mi je da opi{em uzbu|enje koje me obuzme u takvim
prilikama –
ka`e peva~. – Mnogo puta se dogodilo da mi suze navru na o~i
jer najsre}niji je ~ovek onaj kad mu publika za koju,
najzad, i radi, pokloni toliku ljubav i zahvalnost za
napore koji zaista nisu mali…


''IZVINITE, MO@DA IMATE GRAMOFON!''


Neposredno posle ven~anja \or|e je morao da krene na
odslu`enje vojnog roka. Tada jo{ nije ni slutio da ga pre
odlaska ~eka jedna velika radost, radost kojoj nije smeo ni
da se nada ni u najsmelijim snovima.
Ljubomir Koci}, tada{nji {ef produkcije Radio Beograda
neo~ekivano ga je pozvao na hitan razgovor. Za re~i koje je
tom prilikom izgovorio \or|e je poverovao da dolaze sa
nekog drugog sveta i da su upu}ene svima osim – njemu!
- Poznato nam je da idete u vojsku, pa smo odlu~ili da pre
va{eg odlaska
snimimo neke va{e pesme – govorio je Koci}.
\or|e je snimao cele no}i a zatim je kao bez glave odjurio
ku}i, strpao
stvari u drveni kofer i istog jutra u osam stigao na zborno
mesto. Saznanje da njegove pesme ne}e biti zaboravljene u
toku njegovog odsustva bilo je dovoljno opojno da ni za
trenutak ne oseti umor i neispavanost.
\or|e je vojsku slu`io u Ljubljani. Jednoga dana stiglo je
pismo RTB u kojem je peva~u javljeno da je upravo otvorena
istoimena fabrika plo~a i da se kolegijum jednoglasno
slo`io da prva plo~a zabavne muzike bude longplej sa osam
pesama \or|a Marjanovi}a. Bilo je to novo, veliko
priznanje.
Nekom ~udnom igrom slu~aja, plo~a se pojavila u prodaji na
sam dan \or|evog ro|endana – 30. oktobra 1959. Melodije
''Lazarela'', ''Zvi`duk u osam'', ''O, kakav mesec'',
''Vera'', '']ao, }ao, }ao'', ''Volim te, devoj~ice'', ''Ti,
mama i ja'' i ''Stari frak'' toliko su se dopale publici da
je plo~a dostigla srebrni tira`!
Prvi ''{ok'' posle tako silovitog talasa sre}e \or|e je
do`iveo u ~asu kada je shvatio da plo~u nema gde da – ~uje!
Po{to je od stra`ara jedva dobio dozvolu da iza|e u grad,
on je kao o{amu}en zaustavio prvog prolaznika i postavio
mu, na izgled, sasvim glupo pitanje:
- Oprostite, da nemate kod ku}e, mo`da, gramofon?
Zabezeknutom ~oveku \or|e je objasnio da odmah i po svaku
cenu mora da
~uje jednu plo~u. Prolaznik je, vide}i ga u takvom stanju,
poveo u ku}u svojih prijatelja. Po{to je plo~a odslu{ana do
kraja, ljubazni doma}ini su se zainteresovali:
- Lepo, lepo, a ko peva?
Ljubazni peva~ nije smogao hrabrosti da ka`e ''ja''. Samo
je zahvalio i
ponovo odjurio u kasarnu.
Odmah po izlasku iz vojske, \or|e je dobio poziv da peva na
festivalu ''Opatija 60''. Bila je to izvanredna prilika za
novu i kona~nu afirmaciju…


PRODAVAC NOVINA I RAZNOSA^ MLEKA


\or|e Marjanovi} je postao svestan svog definitivnog uspeha
onog trenutka kad se kristalna dvorana opatijskog hotela
''Kvarner'' prolomila od aplauza. Bilo je to na festivalu
1960. godine, na koji je \or|e do{ao kao izraziti autsajder
da bi na kraju za svoje dve kompozicije ''Prodavac novina''
i ''Raznosa~ mleka'' pokupio ~ak tri nagrade! Mnoge
izvikane zvezde ostale su ili neme od ~u|enja ili zelene od
besa: ''Neki'' \oka pomrsio im je ra~une, zasuo publiku
talasima {arma i osmeha i najavio svoju vladavinu!


NE]E[ DUGO, BOGAMI!


Dok su neki odmah umeli da osete njegove nesumnjive
zabavlja~ke kvalitete i silovito nametanje jednog, za nas
potpuno novog stila i na~ina pevanja, drugi su ve} kod
prvih uspeha pakosno zaklju~ili: ''Ne}e{ dugo, bogami!''
Svi oni ~ija su lica kod samog pomena \or|a i njegovog
pevanja postajala rumena i zelena, imali su samo jednu
utehu: prolaznost!
Javnost je ponovo bila uzburkana. Dok su njegovi uspesi
tinjali govorilo se: ''On dalje i ne mo`e''. Kad su se
rasplamsali, opet je na|ena uteha: ''To ne mo`e da
potraje''. Me|utim, \or|e ne samo da je ''trajao'' ve} je
posle deset godina napornog rada, rada koji se na trenutak
grani~io sa samouni{tenjem, ~ak i najve}e skeptike i
zlopamtila naterao da pred tolikom uporno{}u i ljubavi
prema poslu - skinu kapu!
Uspe{ni debi u Opatiji zna~io je samo prvi u nizu trijumfa.
Odmah posle toga usledila su snimanja novih plo~a i
gostovanja po zemlji i inostranstvu. U tom periodu \or|e je
obi{ao obe Nema~ke, Izrael, ^ehoslova~ku, Bugarsku,
Rumuniju, Francusku i, prvi put, Sovjetski Savez.
- Uspeh je po~eo da me opija – pri~a \or|e. – Moji
solisti~ki koncerti potvrdili su da sam zaista na pravom
putu. Posle Opatije, pevao sam na festivalima u Zagrebu,
Splitu, na ''Beogradskom prole}u'' i u~estvovao na poznatoj
smotri ''Muzika na Jelisejskim poljima''.


''NIKAD NISAM BIO ZLOPAMTILO


Kako je \or|e primao ''udarce'' ~ar{ije koja je prema njemu
zaista malo kada imala milosti?
- Godinama su ljudi bez ikakvog povoda bacali ljagu na moje
ime, ali ja
sam uspevao da ih nekako nadvisim i ostanem iznad tih
sitnih stvari – ka`e \or|e. – Pri~alo se da sam oboleo od
leukemije (u pitanju je samo depigmentacija ko`e od koje i
danas ''bolujem''), da su mi dani odbrojani i da zaslu`ujem
milost i sa`aljenje. Bolele su me sve te pri~e, jer sam po
prirodi osetljiv i ''ranjiv'', ali nikad nisam bio
zlopamtilo, niti sam ikome pretio ''osvetama'' ili tu`bama.
Vremenom sam shvatio da je na neki na~in ''u modi'' biti
protiv mene. Dogodilo mi se da razgovaram s jednim ~ovekom
(nezgodno je da mu spominjem ime) koji je gotovo pola ~asa
govorio o meni i mom ''{arlatanstvu'', `ale}i mi se: ''Eto,
mladi}u moj, mi smo danas prinu|eni da slu{amo kojekakve
skakavce, a dobri peva~i polako padaju u zaborav''. Kada
sam ga upitao da li je nekad ~uo tog \or|a Marjanovi}a,
uvre|eno je odgovorio: ''Pa, zar bi davao svoj sud da ga
nisam ~uo?'' Slu{ao sam ga i pobegao, brajko moj! Nemam ja
rezervne u{i!''
- Njegove re~i su me istinski zabolele – nastavlja \or|e
svoju neobi~nu pri~u. – Video sam da me nikad u `ivotu nije
ni ~uo ni video, a govorio je o meni sa toliko `u~i i
gor~ine kao da sam mu nekog ubio. Za{to? Te no}i nisam
zaspao, jer sam znao da ta osoba nije jedina koja me vre|a
i ignori{e moj rad, da ih ima jo{ mnogo. Za trenutak sam
po`eleo da mu ka`em: ''^ove~e, pa ja sam \or|e Marjanovi}!
Za{to ba{ meni sve to pri~ate?'' A onda sam odustao, jer
sam znao da bih se ja… stideo!


\OKA NARKOMAN


Tek {to su ga ''izle~ili'' od leukemije, proneo se glas da
\or|e u`iva – droge. Proglasili su ga opasnim narkomanom
koji bez ''dobre doze'' ne ume da prona|e mikrofon. Svet se
zgra`ao i ~udio: ''Droge, ka`e{? Ko bi molim te lepo, to
rekao! A izgleda tako mio! Dakle, vuk u jagnje}oj ko`i!''
Nekoliko (koliko?) puta proneo se glas da je \or|e stradao
u automobilskoj nesre}i. Sli~nih neukusnih alarma bilo je
na desetine. Jednom se avion kojim je leteo ''sru{io'',
drugi put je \or|e ispao iz voza; na~in nije bio va`an,
va`no je bilo da je on uvek bio ''mrtav''.
- To nikada sebi nisam umeo da objasnim – ka`e danas \or|e.
– Ne znam
nijednog svog kolegu o kome su se ikada ispredale tako
monstruozne pri~e. U najgorim slu~ajevima pri~alo se o
ljubavima i razvodima, ali kad sam ja bio u pitanju, ljudi
zaista nisu znali {ta je dosta, i gde su granice dobrog
ukusa.
Sre}om, ljubav publike uvek je bila protivte`a onima koji
su `eleli bilo
kakav njegov kraj. Zidovi ku}e na Terazijama, gde je
godinama stanovao, bili su i{arani i islikani porukama
ljubavi i odanosti.
''\or|e, jedina na{a uteho, {ta bismo mi bez tebe?'';
''\oko, srce, od kada tebe znam, vi{e nisam zaplakala'';
osta}emo uz tebe, jer ti si sunce koje nas greje!''.
Re~i pune topline i neizmerne ljubavi koja se ~esto
grani~ila s obo`avanjem, povorka onih za koje je susret sa
\or|em zna~io sre}an dan, kojima je njegov osmeh pun
`ivotnog optimizma bio radost, ista za kakvom je nekada
tragao i sam \or|e…
- Mene vole oni koji umeju da vole – ka`e \or|e. -    Jer, ja
milsim da je
nemogu}e ne osetiti kroz moju pesmu svu ljubav koju nosim,
istinsku `ivotnu radost i te`nju za drugarstvom, kao jednom
od najlep{ih vrlina ~ovekovih. Oni koji to cene i koji vide
one lep{e strane `ivota, moraju da budu moji istomi{ljenici
i po{tovaoci mojih napora…
Da, ali {ta da se radi s onim ''drugima'' kojih je, izgleda
vi{e!


\OR\E PRVI OSVAJA^


U trenutku kada su ga obo`avaoci i po{tovaoci njegovih
velikih napora da u onome {to je po~eo dostigne savr{enstvo
obasuli cve}em i pohvalama, gotovo niko nije mogao da
poveruje da }e \or|e uskoro ste}i novu, jo{ masovniju grupu
poklonika ~ije }e hvale daleko prevazi}i sve {to je do tada
o njemu izre~eno.
Posle njegovog prvog gostovanja u Sovjetskom Savezu, u
tamo{njoj {tampi pojavile su se kritike, {to ina~e tamo
nije uobi~ajeno kada su u pitanju koncerti zabavne muzike.
Zabele`eno je i u~e{}e drugih jugoslovenskih peva~a, ali
centralno mesto pripalo je – \or|u!
Novosadski muzi~ki list ''Ritam'' koji, na `alost, danas
vi{e ne izlazi, objavio je svojevremeno prevode ovih
odu{evljenih pohvala na{em peva~u. Danas su one veoma
dragocen dokument.


''''NIJE SVESTAN [AVA NA PANTALONAMA''


''Kijevska pravda'' je pisala:
''Jugoslovenski umetnici su nas odu{evili. Iskrenost s
kojom pevaju pokazuje da po{tuju publiku i da ne pate od
tobo`nje elegantne poze umora kao neki drugi strani peva~i.
Iako se kod nas ne peva stilom koji nam je pokazao \or|e
Marjanovi}, publike, odmah osvojena iskreno{}u toga peva~a,
dala je odu{ka svom odu{evljenju. Marjanovi} nosi u sebi
divan peva~ki dar, ali i jedan pomalo naivan talenat,     no
vrlo prijatan za slu{aoce – da publici odmah prezentuje
svoje srce. Mada neki misle da su mu gestovi italijanski,
njegova spontanost i umetni~ka iskrenost bli`i su
Francuzima. Najva`nije je, ipak, da to nije poza, ve} samo
deo kompletnog kalibra jednog peva~a visoke klase kao {to
je Marjanovi}''.
''Literaturnaja gazeta'' je zabele`ila:
''Marjanovi} se sav unosi u tekst i tako se opredeljuje za
onu kategoriju peva~a zabavne muzike koji misle na ono {to
pevaju, a nisu uvek svesni {ava na pantalonama''.
Evo i kritike koja je objavljena u moskovskoj ''Pravdi'':
''…   A onda je nastupio \or|e Marjanovi}. Slu{aoci su odmah
ocenili da pred sobom imaju majstora koji zaslu`uje
pljesak. Marjanovi} peva jednostavno i sa izvanrednom
snagom mladosti. On peva kao ~ovek koji bi sa osmehom i
ra{irenim rukama odgovorio na pitanje: {ta je to sre}a?
Njegov repertoar je dobar i ~ini ~ast jugoslovenskoj
zabavnoj muzici''.
Kriti~ar ''Literaturnaje gazete'' je pisao: ''Bis koji je
stalno pratio Jugoslovene i naro~ito Marjanovi}a, zna~i da
na{a publika voli ose}ajne peva~e. Marjanovi} nije Iv
Montan, a i dobro je {to nije, jer on ima svoju li~nost i u
vlasti je svog talenta. Marjanovi} peva spontano i
blje{tavo i tra`i od nas da sledimo poruku njegove pesme i
da uzvratimo njegov zanos. Nema mnogo peva~a koji to
posti`u''.
Kriti~ar ''Nedelje'' se osvrnuo i na ostale peva~e koji su
zajedno sa \or|em gostovali u Moskvi i drugim sovjetskim
gradovima. On ka`e: ''Jugoslovenski peva~i ve} danima
zagrevaju atmosferu najve}e moskovske koncertne dvorane. To
su peva~i velike klase, svesni svoje umetni~ke vrednosti
koja se isti~e u svakoj pesmi. 'Goskoncert' je dobro u~inio
{to je pozvao Jugoslovene od kojih na polju zabavne muzike
mo`emo mnogo da nau~imo. Simpati~ni peva~ Marjanovi} bi}e
za neke na{e peva~e opomena kako treba raditi i pevati i
kako treba eksploatisati svoj talenat…''
Kada se zna da su u ovoj zemlji gostovali umetnici najvi{eg
svetskog ranga, pravi majstori svoga zanata, onda ove
pohvale dobijaju sasvim drugu dimenziju.
U pore|enju sa talasom odu{evljenja koji je izazvao \or|e,
kritike upu}ene Aznavuru, Armstrongu ili Modunju, zvu~e u
najmanju ruku – mlako!


SUZE NIKITE BOGOSLOVSKOG


Kada sam pitala \or|a koji mu je doga|aj sa njegovih
mnogobrojnih gostovanja u Sovjetskom Savezu ostao u
najprijatnijem se}anju, toliko se ganuo i razne`io da sam
unapred znala da je to ne{to zaista dirljivo.
- To je moj susret s velikim sovjetskim kompozitorom
Nikitom Bogoslovskim, ~iju pesmu ''Tri godine sam te
sanjao'' peva ceo svet. Na jednom od koncerata u Moskovskom
mjuzik-holu, reditelj mi je rekao da }e u publici biti i
Nikita. Bio sam toliko uzbu|en da sam pevao bolje i toplije
nego ikad. Kada sam zapo~eo prve taktove pesme ''Tri
godine…'', publika je ustala i po~ela sna`no da aplaudira.
Ja sam usred pesme stao i rekao: ''Dozvolite mi da radost
ovog trenutka podelim sa ~ovekom koji ostaje najzaslu`niji
za lepotu muzike koja vas je ganula…'' Veliki reflektor
prona{ao je Bogoslovskog. U njegovim o~ima video sam suze.
To nikada ne}u mo}i da zaboravim…
Prijatnih se}anja ima jo{ mnogo. \or|e je do`iveo da mu na
njegovom ume}u ~estitaju i takvi velikani kao {to je
Arkadij Rajkin, pojam sovjetske estrade i glumac za ~ije je
koncerte te`e dobiti karte nego premiju na lutriji.
- Iskoristio sam svoj boravak u Moskvi da vas jo{ jednom
~ujem – rekao
mi je Rajkin i sna`no mi stegao ruku. – ^ovek mora da se
divi istinskom umetniku…
Te{ko je, gotovo nemogu}e sagledati prave dimenzije
popularnosti \or|a
Marjanovi}a u Sovjetskom Savezu. Ima ljudi koji su spremni
da se zakunu da bi u slu~aju istovremenog gostovanja \or|a
i Aznavura u dve moskovske koncertne dvorane, \or|eva
sigurno bila ispunjena do poslednjeg mesta, a Aznavurova –
ko zna…
Vremenom je sve to postalo mnogo potpunije: filmovi, plo~e,
programi na televiziji, klubovi po{tovalaca njegove muzike.
O ''fenomenu Marjanovi}'' u Sovjetskom Savezu, nedavno je
pisao i ameri~ki ''Njuzvik'' jer je takva ''vladavina''
stranog peva~a u nekoj zemlji za sada bez presedana.
Novinar ovog lista je zabele`io:
''Dvadeset {est godina(?) repertoar sastavljen od pesama
Bitlsa, D`onija Holideja i festivala u San Remu, mladala~ki
izgled nesta{nog de~aka – to je peva~, ime mu je D`ord`
Marjanovi}, koji odu{evljava sovjetske devojke i mladi}e.
Njegova popularnost u ovoj zemlji je tolika da baca u
zasenak sve ostale zvezde''.
Za slede}e gostovanje \or|a u Sovjetskom Savezu karte su
odavno rasprodate, ba{ kao {to je slu~aj sa Tomom D`onsom u
Las Vegasu ili Semijem Dejvisom u Londonu.
- To je te{ko opisati – ka`e \or|e. – Kad se na|em pred tom
svojom publikom, tek tada postajem svestan koliko je
vredelo pesmi `rtvovati sve. Oni razumeju moja nastojanja
da im dam celoga sebe i primaju me kao svog…
U ovoj velikoj zemlji koja ga je primila {irom otvorenih
ruku, \or|e je
upoznao i visoku, lepu plavu{u po imenu Eli. Tada je
nastupila nova, velika promena u njegovom `ivotu: razvod sa
Zlatom, trzavice, zastoj u karijeri, peripetije ali, posle
svega – nova i druga~ija sre}a koja nam je dala \or|a
onakvog kakav je danas…


''NATALI'' NjEGOVOG @IVOTA


Kada biste ga upitali koju od pesama koje peva voli vi{e od
ostalih, duboko bi se zamislio. Jer, on voli pesmu kao
takvu, nije va`no kakav je njen naziv, bitno je da je to
njegova muzika, ona koju on ose}a i tako zarazno prenosi na
publiku.
Ipak, ako bi ba{ morao da se opredeli ne bi mogao a da ne
pomene ve} legendarnu ''Natali'', {armantnog vodi~a devojku
sa Crvenog trga ~iji je lik za zaljubljenog mladi}a ostao
personifikacija Moskve. Njemu, koji je uvek voleo to malo
muzi~ko remek-delo – poznatog @ilbera Bekoa, kao da je bilo
su|eno da ba{ tu Natali iz pesme sretne u svom `ivotu…


IPAK, RAZVOD…


Visoka, vitka plavu{a `ivih svetlih o~iju i razoru`avaju}eg
osmeha, po imenu Eli, radila je kao turisti~ki vodi~. Sa
\or|em se upoznala slu~ajno: bila je to ljubav na prvi
pogled. Me|utim, istog trenutka kad su shvatili da je
susret za oboje bio sudbonosan, postali su svesni svih
te{ko}a sa kojima }e morati da se suo~e.
\or|e je imao brak sa `enom za koju ga je vezivalo mnogo
te{kih i lepih trenutaka. Eli je bila Ruskinja, njen svet i
njen dom bili su u dalekoj Moskvi: trebalo je sve ostaviti
i sa voljenim ~ovekom krenuti u totalnu neizvesnost.
- Jo{ jedan od perioda mog `ivota koji ne mogu da zaboravim
– se}a se
\or|e. - Za mene su to bila neka nova ose}anja, znao sam da
sa Eli po~inje novi
period moga `ivota, novo vreme ljubavi. Ipak, oboje smo
nosili u sebi ~udni i mu~ni strah od svih vidljivih i
nevidljivih prepreka koje je trebalo savladati. Ne, mi
nismo lako do{li do ove na{e sre}e, ali ja nikada ni{ta
nisam dobijao na lak na~in. Morao sam da se borim, da budem
odlu~an, da smognem u sebi snage za oboje. Jer, u celom tom
neo~ekivanom poglavlju, inicijativu sam imao ja. Eli se
pla{ila, kolebala, u njoj su se borila dva sna`na ose}anja:
ljubav i svest da ja ve} imam `enu i svoj dom, ne{to {to
treba da napustim da bih pored nje potra`io novu sre}u.


NAJZAD OTAC


U trenutku kad se zbog \or|a Marjanovi}a nacija po ko zna
koji put uskome{ala, on se odlu~io na nov i za mnoge sasvim
neo~ekivan korak: razvod sa Zlatom!
Ta `ena koja je umela da bude pored svog mu`a u najte`im
trenucima njegovog `ivota i njegovih kriza, imala je i
ovoga puta razumevanja: razveli su se tiho, bez mnogo buke,
po prijateljskom dogovoru, kao dvoje civilizovanih bi}a
koja su shvatila da ne{to treba izmeniti, odlu~iti se na
bolni korak kako bi svako od njih gradio `ivot za sebe.
Zlata je tiho iza{la iz \or|evog `ivota. Neposredno posle
ovog doga|aja omiljeni peva~ sklopio je brak sa
''Ruskinjom''.
Prvi put u svom `ivotu punom trnja, \or|e je shvatio re~
porodica. Omamljen tom novom, nepoznatom sre}om, za
trenutak je zaboravio na aplauze, koncerte, danono}ni rad
za klavirima, magnetofonima, pisa}im ma{inama. Izolovao se
od svega i sav se predao tom, za njega najuzvi{enijem
ose}anju: postati otac!
Pakosnici su dobili novu ''kosku'': Zlata se sveti! Opasna,
svemo}na i uticajna, koristi ovaj tenutak da poka`e biv{em
mu`u da je bez nje nemo}an i osu|en na senku. Pri~e,
izmi{ljene, la`ne i surove. Pri~e ponovo su po~ele da
kolaju ~udesnom brzinom: sa \or|em je svr{eno, biv{a `ena
je prona{la na~in da mu se osveti, \or|e nema od ~ega da
`ivi…
A on je samo u~inio predah i, sav ustreptao zajedno sa Eli,
~ekao trenutak kada }e njegovo prvo, toliko `eljeno dete
ugledati svet.
Rodila se najpre Nata{a, a neposredno posle toga Nena.
\or|e je bio van sebe od sre}e, nove omamljenosti koja se
nije dala porediti ni sa jednim lepim doga|ajem u
pro{losti. ^im je to prvo odu{evljenje koje mu je donosila
svest da je najzad postao otac, samo za par stepeni
splasnulo, bacio se na posao sa novim `arom. Ro|eni su novi
hitovi, novi festivali, pobede na ''Beogradskom prole}u'',
na ''Pesmi leta'', trijumfalna gostovanja po zemlji kojoj
treba da zahvali za sve svoje dana{nje radosti. Kao ''ruski
zet'' postao je jo{ omiljeniji, tim uspesima te{ko je na}i
pore|enje…


MARKO PRESTOLONASLEDNIK


Osim {to je bila majka njegovih devoj~ica (obe nesta{ne,
obe lepe, obe talentovane za pesmu, ''na tatu''), Eli je
hrabro podelila sa svojim mu`em teret i gor~inu slave. Ona
je prvi i najstro`i kriti~ar svih pesama koje nastaju iz
pera i srca njenog ''\oku{ke'', ona kontaktira sa njegovim
mnogobrojnim obo`avateljkama, ona je tu da njegovom
poja~anom senzibilitetu istinskog umetnika da onu ravnote`u
i racionalnost bez kojih se u kriti~nim trenucima dalje ne
mo`e…
Najvatrenije ''|okistkinje'' nisu na nju ljubomorne.
Naprotiv: umele su da joj u svakom ~asu priteknu u pomo},
volele su je jer su volele \or|a, ne kao potencijalnog
verenika ili mu`a ve~ kao divnog, istinskog prijatelja i
poverenika.
Delirijum sre}e \or|e je upoznao pre nekoliko meseci kada
mu se posle dve }erke rodio sin – Marko.
Srela sam ga tog dana na ulici, iscepane ko{ulje i
pantalona, ra{~upanog i bez kaputa, pijanog i rastrojenog
od prevelike sre}e:
- Ja ludim od sre}e. Razume{ li {ta to zna~i! Jutros mi se
rodio sin. Sin!
Lice mu je bilo izobli~eno od – sre}e. Mogao je da ka`e da
je postigao sve
{to je `eleo. Sve…


RO\ENA JE NOVA PUBLIKA – \OKISTI!


Odr`ao se du`e nego {to je iko i u najsmelijim
pretpostavkama mogao tvrditi. Radio je sa `arom koji je,
kad je re~ o na{im zabavno-muzi~kim protagonistima prava
retkost. Sastavljao je dane i no}i samo da bi njegova
publika bila zadovoljna, da bi im se najadekvatnije odu`io
za poverenje i simpatije kojima su ga bukvalno obasipali.
To ujedno obja{njava i tajnu njegovog tako dugog i
neo~ekivanog uspeha. Rad, rad, rad do uni{tenja. Trenutak
ra|anja nove pesme za \or|a Marjanovi}a je kao neko novo
ra|anje samog `ivota. Jer, svaka takva pesma sadr`i srce,
dah i du{u, ne{to {to je ~ini `ivom i prisnom, iskrenom:
kvalitet nije najbitnija komponenta.


PRIPREME ZA SCENU


Ima ljudi od muzike koji ka`u da je \or|eva muzika dirljiva
u svojoj spontanosti koja se ~esto grani~i ~ak sa
naivno{}u. Nisu to muzi~ka remek-dela, dostupna samo
odabranom krugu, eliti. To su pesmice koje mo`e da peva
svako, a ako i ne mo`e da ih peva, mo`e da ih primi, razume
i – zavoli.
Osim toga Marjanovi} je jedan od prvih istinskih {ou-mena u
nas. Tu scensku svestranost ne treba izgubiti iz vida: tu
je njegov nesumnjivi talent nesu|enog glumca, tu su ve{to
komponovani koraci, tu je nastojanje da se uvek bude u toku
svih modnih strujanja (tolike nagrade za eleganciju!). Za
svaki koncert potrebna mu je slo`ena psiholo{ka priprema,
zatim {minkanje, frizura, pokreti. Sve je dora|eno i
osmi{ljeno, ni{ta ne sme da bude prepu{teno slu~ajnosti.
    Poslednjih meseci, njegove kompozicije dobile su novu
te`inu i dramsku snagu: \or|e je po ko zna koji put u datom
trenutku umeo da na|e osve`enje koje njegovu muziku ~ini
trajnijom i bogatijom.
- Pred koncerte i snimanja najva`nija mi je koncentracija –
ka`e peva~. - Zatim, `elim da izgledam dobro, da pesma i ja
budemo ''u toku''. Pri tom, naravno, mislim i na garderobu
o kojoj se zajedni~ki brinemo Aca Joksimovi} i ja. Peva~
mora da vodi ra~una o svakom detalju, spoljnom i
unutra{njem, jer publika sve vidi. Njeni su zahtevi
vremenom postali ve}i, te`e im je udovoljiti. Svakog dana
pristi`u nove snage, ugro`avaju, teraju da kopa{ i rukama i
nogama da bi se zadr`ao na povr{ini. Ja sam toga svestan i
otud taj moj stvarala~ki zanos i `ar…


DAJ NAM SUNCA!


Te njegove kvalitete najbolje su umeli da osete mladi. U
po~etku su bili razbacani po gradovima. Kasnije su se
ujedinili pod zajedni~kim imenom ''|okisti'' i krenuli u
velike poduhvate.
Na taj na~in, prvi put u istoriji jugoslovenske zabavne
muzike, formirana je publika istomi{ljenjika koja je ta~no
imala utvr|ene ciljeve, koja je svom ljubimcu pomagala svim
raspolo`ivim sredstvima i kojoj pripadaju nemale zasluge
{to je \or|e ostao na vrhu.
Ima ih mnogo, udru`eni su u klubove (najve}i je u
Lenjingradu), rade organizovano i vredno postali su
sastavni deo peva~eve karijere.
Osim {to brinu o \or|evim poslovima i koncertima, oni bde
nad njegovom porodicom, na|u se pri ruci Eli kad joj ne{to
zatreba, poma`u joj oko dece, obave{tavaju o \or|evim
uspesima u drugim gradovima.
Njihov praznik bio je dan kad se njihovom voljenom \oki
ostvarila najve}a `elja – sin! Marko je do{ao na svet uz svu
mogu}u pompu, ''|okisti'' su to ro|enje slavili kao svoj
praznik.
Ako su Tom D`ons i Elvis Prisli vremenom ostali bez one
najodanije i najbu~nije publike, \or|e nije. Moglo bi se
~ak re}i da su njegovi ''navija~i'' bili postojaniji od
svih drugih navija~a sveta. Dok kod drugih odu{evljenje
vremenom slabi, kod ''|okista'' ono raste iz dana u dan i
dosti`e ~udesne neverovatne dimenzije.
- \or|e je na{ brat, na{e sunce! – uzvikuju ovi mladi}i i
devojke, mahom
studenti, ~ije glavno sedi{te ostaje Beograd, a ima ih u
gotovo svim ve}im mestima Jugoslavije.
Kad se sastanu, razgovaraju o daljim koracima i poveravaju
se \or|u koji, uz sve poslove uvek pronalazi vremena da im
pru`i ruku i da savet. Ima ih i takvih koji }e njemu re}i
ono {to ne}e poveriti ni ocu ni majci. U njega veruju,
njega slu{aju, s njim dele radost i tugu. Svu usamljenost i
tugu svog detinjstva \or|e nadokna|uje u krugu svojih
najve}ih prijatelja, devojaka i mladi}a kojima tako|e
nedostaje poneka topla re~ a koji je nalaze na usnama
peva~a koga su tako svesrdno izabrali za svog intimnog
poverenika.
- Njemu bih sve rekla. Majka me ne razume!
- \or|e, de~ko me je ostavio. Kako da ga vratim?
- Imam slabe ocene. Do|e mi da…
Svakom savet i posle toga svako na svoju stranu, zadovoljan
i neuporedivo
sre}niji nego trenutak ranije. ^udno, ali istinito.
Ako i posle svega jo{ postoji neko ko sumnja u ''trajnost''
peva~a po imenu \or|e, neka se obrati ''|okistima'' pa }e,
ako ne potvrdu i dokaz, dobiti bar divnu sliku nesebi~nog
prijateljstva i ljubavi tako retke na ovom svetu…
                 *      *         *




GLAVA TRE]A


POEZIJA \OR\A MARJANOVI]A
STRANICA IZ DNEVNIKA


Ni{ta ne}u da joj ka`em,
jer ne}u.
Ona je jedna neozbiljna
najobi~nija balavica.


Mi stariji,
mi iz osmog razreda,
stavimo ruke u d`epove
i zvi`du}emo kroz zube.


Ba{ nas briga za te devoj~ice.


Ni{ta ne}u da joj ka`em.
jer ne}u.
Ali, ako pogleda nekog drugog
posta}u najgori |ak u {koli.


A ONDA I PRVA LjUBAV


Najzad,
u prvoj ljubavi ra|a se i prva bora
ovde negde na ~elu
i celog `ivota te prati.


Ra|a se prva tuga i prva ljubomora
i prvi put se pati.


I odjednom ti druk~ije izgleda ~itav svet.
Ne{to u glavi gori,
ne{to tutnji
i vri.
To nije kao matematika.
Tu su dva i dva ~esto – pet.
A ~esto – nisu ni tri.


Ne pitaj zato otkud odjednom ko{ava bri{e.
To mo`da i nije vetar.
To prva ljubav uzdi{e.


Ne pitaj otkuda ki{e odjednom pljusnu ja~e.
To mo`da i nije pljusak,
ve} neko zbog ljubavi pla~e
i trepavice mu slane
i rukavi mu slani
kao presoljen ru~ak i kao okeani.


Uostalom,
{ta vredi o prvoj ljubavi i dalje da se soli,
Izvoli,
sam izvoli,
pa ako je i tebi isto ovako – ti ka`i,
a ako nije isto – onda sve ovo ne va`i.


NAJLjUBAVNIJA PESMA


Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni re~i o ljubavi.


Svim pajacima i lutkama otkinute su glave
i oni tako le`e u }o{ku
bespomo}ni
i ba~eni.


Neko u ovoj sobi vi{e ne}e da bude dete.
Neko u ovoj sobi tri dana ne mo`e da ru~a.
Neko u ovoj sobi samo }uti,
}uti
i gleda kroz prozor kako jesen sa li{}em i vetrom
putuje preko pokislih gradskih krovova,
za pticama.


Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni re~i o ljubavi.


NEPOZNATA ZVEZDA


Nit jedne du{e utkane u pesmu
Melodijom me budi…
I pla~u zarudela jutra,
A no}i,
Maglenim dimom je~e.
I dani gu{e.
Gu{e svetla uga{enih zvezda,
Gu{e ruke rasplakane,
I pesme – i raspevane.
Gu{im se u pla~u bezizraznih dana
Gu{im se bez sebe i tebe
Zvezdo nikad ne ugledana.
OTI[LA SI                     ]or]e


K'o upaljena pu~ina ru`a
Uvenula je
Umre u stepi zalutali list.
Ostalo je stablo olju{tene kore,
i suzi…


Nestala si k'o sunce u pu~ini
I{~ezla si k'o suza u pesku
I samo vetar nji{e bit moju
pau~inasto laku
Da upija miris davno izgubljen,
i suzi.


NEMO ZBOGOM                              ]or]e


Ljubomorno gledam {u{te}i voz,
Koji te odnosi od mene
mo`da zauvek...
U ruci jo{ ose}am poslednji stisak,
u srcu tugu {to odlazi{
da sa parom rashuktalog voza nestane{.
Usta su mi nepomi~na, nema.
Bojim se da sa njih ne sklizne
Tvoja poslednja suza.
Zbogom }ute}i, nemo...


JESENjI NOKTURNO


Stojim i slu{am jecaj nejecani
Listova umiru}ih
Oro{en suzama
Zadnjim kapima istrulele snage
Sa uga{enom pe}i svojih nada
Sa novim suzama verno nepote~enim...


ZOV U LA@I                   ]or]e


Hteo bih,
da pokidam steznik istine u sebi –
o~i me tvoje ~ine bespomo}nim.
I ne}u da se~em tvoje usne
u sebi,
i ljubav no}i
u beskraju.


Hteo bih,
da popustim okovratnik la`ljivog bi}a –
re~i me tvoje razoru`avaju.
I ne}u da u~inim tu`nim
ove sne,
i re~i la`i
u nama.


Do|i,
~ekam te u senci ~a{a,
iskapljena srca
u strasti.
Do|i, ~ekam te…


PRIZNANjE                      ]or]e
Nosim u sebi te{ku optu`bu
I priznanje dato -
Ali samo sebi,
Ne i tebi.


Nosim u sebi pet minuta
U pet cigara ispu{enih,
I zlo~in tu|om rukom –
Pla}enom
I samoubistvo ljubavi.


Gledam te ispijenu…
prazna si, ljubavi daleka
i sama.
Odlutao sam za pla~em nepu{tenim,
za ba~enim sobom,
i tobom.
I sad si tu bez mene,
bez rumeni,
i krvi na{e prosute
na ispra`njen nov~anik
svojom – tu|oj ruci.


Gledam te i tra`im na raskrsnici
I{~ezlu u ne znam ni sam gde.
Ho}u da ti doviknem
Da ~uje{.
Ne znam gde si.
Ni ja.


I glas moj nestaje
U re~ima
Za pla~em uga{enog odoj~eta ljubavi.
Ostala je samo te{ka optu`ba u meni
I priznanje
Svesno stra{no
samo u meni.
Oprosti, ne i tebi.


POSLEDNjA VRATA                        ]or]e


Poslednja vrata pamtim
I ~ujem njihov tresak
I zadnje zvezde bljesak
U moju pade no}
umoran.
Poslednja vrata ru{im
Al' zid se novi di`e
Jesen me naglo sti`e
I nesta korak tvoj.


Vi{e izlaza nema
Svuda zidovi goli
U tom sivilu stena
Kako istina boli!
Nigde izlaza nema
Vir `ivota me vrti
Mojih razo~arenja
Staza vodi do smrti.


Poslednje re~i moje
Jo{ je~e iza vrata
U ku}i moga brata,
Ti ne}e{ ~uti njih.


Poslednji tresak vrata
I bol k'o plima do|e
Poslednje jedro pro|e
I slamku izgubih.


HTEO BIH!                     ]or]e


Hteo bih
da opet upalim fenjer
kog sam –
dok ravnim tabanima hodah neravninama –
imao!


Hteo bih
da ga –
kud sam kroz tamu nesanjanom vo|en –
sobom ponesem!


Hteo bih,
da mi za trenutak
(orijentacije radi)
trenutni put osvetli
pa nek za navek
ponovo u}uti kao sad
dok ga `eljno –
bespu}em mra~nim hodaju}i
(mo`da u jednom smeru ipak)
 - dozivam!
FIJASKO                             ]or]e


Uveo je cvet ~iji sam miris hteo
Netaknut.
Razrivena je staza kojom sam hteo
Nezga`ena.
I{~ez'o je bat koraka
Neu~injenih.
Svetiljka se ugasila
Neupaljena.


Ostao je trn
Da me na cvet se}a,
Ostao je kamen
Da me na stazu se}a,
Eho nepostoje}i
Na korake me se}a,
Tama je ostala
Od zvezde uga{ene.


POSLEDNjI SUSRET                          ]or]e


I danas sam je video bezbri`nu
kao uvek,
Veselu
kao uvek,
I lepu.
Milovao sam je pogledom
{etaju}i,
Divio sam joj se gledaju}i
Kako se vetar igra pramenom njene kose.
Bol sam joj zadao no`em u grudi.
Ne, u srce.
Plakala je, al' nije pala.
Samo je izvadila je no`
baciv{i ga predame,
Okrenula se i po{la.


Nisam je zadr`ao.
Pobegla je sa bolom
I krvavom mrljom.
A ja
gledaju}i kako se gubi
Za`alih {to je pustih
Jer bejah gladan njenih usana
Jer bejah `eljan njenih usana
Jer bejah `eljan njenih usana
Milovanja i nje...


OBMANUTE MISLI                          ]or]e


Mislio sam da je devojka
a bila je `ena.
Mislio sam da je k}i sunca
a sama je imala k}eri.
Mislio sam da je k}i ptica
a njene su k}eri cvrkutale.
Mislio sam da je tako sama,
a imala je mu`a.


U meni uvek nek devojka bude
I kad nestane sunca.
Pticama ja }u pri~ati o njoj
I u odgovoru njihovom ~uti njen glas.
A sve }e biti tajna jer,
ona nije sama.




PAKOSNI KRALj                     ]or]e


Znojim se u kotlu samog sebe
I je~im od bola koga nema.
Stene me bodu, ru{e se platani,
Kosti gozbu slave.


Zemljano `uta lampa gori u meni
Gde avet `uruje
I beskrvne vene si{u moje tajne.


Sat moj sa polomljenim klju~em
Sve lak{i biva.
Ba~ena strela probo{}e najpre njega…


Smejem se u kraljevstvu pakosti
Jer sam kralj
Izgubljenog, zaustavljenog vremena –
U svome d`epu.


Smejem mu se
I urlam od bola koga nema,
[to k'o stene bode.


SAZNANjE                       ]or]e


Put uzan, sku~en i bez nada
put blatnjav, mra~an i odsudan…
a njima katkad juri kavalkada
nabreklih i bujnih ose}anja lepih.


[ta? Zar se ve} gube u pra{ini leta
i zamiru zadnji odjeci i glasi?
{ta? zar i bez ovog mladala~kog sveta
osu|en sam biti?
Vaj, prokleti ~asi!


OKO[TALI SAN                      ]or]e


Uzalud bujica uskiptalih `elja,
uzalud zati{je la`nih primirenja,
uzalud.
Prekasno snovi i{~eznuti `ele,
Prekasno `elje u bezna|e ho}e,
Prekasno.
Jer i uzalud je,
i prekasno sada
od `eljenih snova
i snivanih `elja
spojnice kidat'    sa mnom.
Prekasno.


VALOVITI SAVET                  ]or]e


Bespravna `eljo!
pogni se i ti.
Ne pla~i.
Ne}e te oprati suze iz rase~enih grudi.


Kipe u meni valovi,
a plameni se gase uz vrisku umiru}ih.
Ej, valovi suza!
Zar putokaz ne vidite?
Probo{}e me!
Stojte!


O, ta je prepona visoko u zrak dignuta
rukama nevidljivim,
pakosno mo}nim –
do zemlje pognutih.
Pogni se i ti `eljo bespravna.
Licem poljubi blato.
Ne pla~i.
I onda s njima
prkosno huli na sve –
ako te gaze senke,
dok ti se ruka u prazno ispru`ena
ne zgr~i, poslednji put
U srcu – bez njega.


OBE]AnjE                      ]or]e


Kad donesem ovaj uveo buket
baci}u ga na pokrov
istrulela srca,
sme`urane ko`e.
I pusti}u suzu
Da zalijem raspadnute o~i
Uga{ene svetlo{}u dana i zvezda.
A suza }e se zamrznuti
k'o granit
i cementnim prahom
pokriti uvelu humku –
uspomene…
samo uspomene.


O^I U AMPULI                    ]or]e


O~ima otupele boje,
vidim te u kapi,
a ruke mi drhte
sa srcem,
u struji zatvorenog kola.


Bezvazdu{no di{em
i besvest `elim strasti,
a tonem
u prazninu dnevnih bi}a
drhtanjem u `elji.


I nestaju re~i, vi{e i ne vidim gde su
a telo trese
zatvoreno kolo golih dana,
u bolu probura`enog lepog.


ZELENO U DUGI                  ]or]e


Umri u meni
mornarskim ~vorom vezana tugo.
Ugasi se zvezdo
suzno treperu}a u oblaku
jer nema drugog neba.
A ovo }e opet postati svetlo
iduga bi}e tvoja – ako je ho}e{.
Zavoli zeleno u njoj,
mlim te, zavoli.


I ja }u onda s tobom da stegnem dugu –
zijasto vitku –
d klizi u {aci – u srcu
k tvoje suze kojih nema,
kje pijem tu|im usnama vatreno vrelim
isvojim, uvelo suvim,
bshlorofilno `utim,
sisnutim…


O, stisnuo bih i ja zeleno iz duge
mlim te dozvoli.


POSLE RASKR[]A                   ]or]e


Besana vrtoglavica balsamovanoga sna
preplivati je htela
telesno du{evnim paso{em
u novo za njih –
za mene vi{e ne.


Jer praskozorje `elje i sna tog
rasplinuto je u dubokoj ~e`nji
dobro poznatoj meni.
Mo`da }u jo{ i li~no ja
Biti svedok njihove propasti.
HALUCINACIJA


^udom se nekim no}as
ulice
Ljuljaju i krive poput dijagrama.
I ja teturam tom krivinom
rastu}e temperature,
Jedva naziru}i redove istih ku}a...
Kora~am vo|en rukom nevidljivom
koju ose}am
Nepostoje}om,
koja me ste`e.
I imam snage.
Razmahnem,
I pevam,
Pevam dok    mi suze teku
Niz osen~eno lice
ne znam ve} otkad i od ~ega,
Samo ose}am. K'o tugu. K'o `elju.
O, `eljo gladna!
[to se gubi{ u tamnini ovih no}i
K'o atom u jedinjenju?
Postoji{,
Ali se gubi{ u cik-cak udarima.
I ja se gubim tra`e}i te,
I ja se gubim vole}i te,
I ja se gubim tra`e}i se.
Jo{ gledam u prazne fla{e
na~vorene na mome astalu,
I }utke odgovor tra`im gde da se na|em...
Lutam izgubljen,
i pitam se ne odgovaraju}i,
i odgovaram ne pitaju}i,
i pevam pla~u}i,
Tra`im se...
U zadimljenoj kr~mi,
U ritmu i taktovskom dizanju ruku
I nogu obna`enih,
U fla{ama svrstanim po    veli~ini
na radnom stolu,
U talogu epruveta
talo`enog grupnim reagensom,
U magisterstvu nekom
Tu najpre.
Najpre a daleko,
Potrebno a nevoljeno,
Oplakano.
I stalno te tra`im
gube}i se
I stalno se gubim
tra`e}i se.
Jurim te, daleko si
Ho}u te, ali se gubim,
Gubim se, a znam adresu
svetlosti rampe mog bi}a,
I ~ujem zuj kamere tvoje...
Tra`im se...
STOP! KADAR 1954. Sve isto.
Kora~am vo|en rukom nevidljivom
Vo|en ko }e ga znati kojim putem
od ovih kuda se tra`im.
I pru`am svoju ruku
Jer na dohvatu njenom ugledah svetlost
Al' ona bljesnu i nesta.
Ostadoh u senci,
U tamnini no}i,
U beskraju puta,
I tra`im nju i sebe...


PLUS I MINUS BESKONA^NO               ]or]e


Gase mi se obrvama o~i –
no}ima usisane.
I pijem tuge iskapljuju}i
I `elim sunce ispijeno oblakom snova.


Ja ne znam za kraj iz ve~nih ~a{a,
a radost tra`im u sme`uranom zraku,
iskipelog osmeha –
bogi~avim bolom.


O^I I LETNjA NO]


O~i tvoje
Utkane u raspleteno nebo
trepere uzdisajem,
u plavom.


I odgovor no}i slu{am
u valovima oblaka –
ne tako sivih
uzbu|en,
prigu{en,
u rukoveti zanosnog mirisa
raspusnih letnjih no}i


BEZIMENE O^I


Hteo bih da i{~upam Va{e o~i,
da ih nosim u zagrljaju,
ne, u sebi,
i da ih svima poka`em k'o svoje,
Zauvek
I samo moje.


@elim da ugasim
Va{e poglede u drugog
i da ih utopim u sebe
k'o svoje,
zauvek
i samo moje.


Ja znam da su one
Ne i samo Va{e
Pa ipak,
vidim ih svuda kraj sebe
~ak i u sebi k'o svoje
zauvek
i samo moje.


PIJEM TE MOJA @ELjO


@ivim te, strasti moja
Izatkanih dana ornamentima `ivota
Uno{enog sebe.
U satima,
u danima,
u no}ima,
u cvetu,
u `i`i {to ne vene,
u bojazni sukoba,
u heroizmu volje,
u tebi,
u meni u tebi,
u svemu te zovem,
u svemu te pevam
melodijo proze neminovne,
poezijo istine
i ljudi
i `ivota
i nas.


POHLEPNE USNE I O^I


Mrzim {ta su te tvoje ~eljusti
Koje bi razmrsk'o zamahom celoga tela?
zube,
bisere – la`ne – bih brojao
na ogrlici morala tvog –
nazovi ~istog.
Jer la`i su ti duge
k'o senke tvojih dojki raspaljuju}e tesnih.
Steznike bih pokidao
jer novcem misle,
jer ste`u,
jer la`u.
O, gde su tvoje ~iste o~i?
Gde su usne naivno meke
i telo raspusno ~isto?
o gde su la`i nepostoje}e {to su me zvale,
{to su me htele,
bez novca,
bez plate...?


                 *         *      *
TEKSTOVI ZA SVOJE KOMPOZICIJE


ROMANA


Ko li ukra' od no}i
Deo najcrnjih boja,
Pa ti utka u o~i,
I dade im sjaj, Romana?
Ko li natera ptice
Da se odreknu glasa,
Da pred tobom zaneme,
I izgube glas, Romana?


Bolje da te nikad nisam video,
Ni po`eleo ja!
Bolje da sam i `ivotom platio
Kad te ugledah ja!


Ko li ukra' od dana,
Pred vuklanom tog `ara,
Koga igrom razgara{
Pa baca{ na nas, Romana?
I sve o~i za`ele
Da te pomamno piju,
I sve ruke bi htele
Da te dotaknu bar, Romana...


Bolje da te nikad nisam video,
Ni po`eleo ja!
Bolje da sam i `ivotom platio
Kad se zaljubih ja...


Jedne no}i za tebe,
Tvoja pesma sam bio,
Pesma koja se sutra,
Zaboravlja ve}, Romana!
Jer od strasti je ja~a,
Tvoja nemirna ljubav,
Koja pripada svetu
U kom nisam ja, Romana...


Bolje da te nikad nisam video,
Ni po`eleo ja!
Bolje da sam i `ivotom platio
Kad te izgubih ja...




AKO ME `ELI{ DRAGA


Odlaze no}i i dani,
Vene i najlep{i cvet,
Danas smo lepi i mladi,
Sutra smo stariji ve}.
Nemoj da gubimo dane,
Ljubav u nama je sad,
A kada uvenu grane,
Kasno }e biti tad.


I zato, ako me `eli{, draga,
No}as ne odlazi,
Ljubi me, ljubi sada,
Jer mladost prolazi.
Ako me `eli{, draga,
Kraj mene ostani,
Ljubi me, ljubi sada,
Jer `ivot prolazi!


Sofija, voljena Sofka,
Pamti{ li jo{ pesmu tu,
Ljubavi davna, daleka,
Tebi sam pevao nju,
Mnoge sam voleo `ene,
Bio sam voljen od njih,
Al' ovu pesmu od mene,
^ula si samo ti.


Seti se, ako me `eli{ draga,
No}as ne odlazi,
Ljubi me Sofka sada,
Jer mladost prolazi,
Ako me `eli{, draga,
Kraj mene ostani,
Ljubi me, Sofka sada,
Jer `ivot prolazi.
NIKAD NIJE KASNO


Jo{ od davnih dana,
Moje srce strada,
Sve zbog jedne ljubavi,
Kojoj se godinama nada.
Ali ja kad ljubim,
Retko bitke gubim,
Stog' ne sumnjam u to,
Da }u biti sa njom,
@enom fatalnom tom.
Imam proveren stil,
Prema `enama tim,
Uvek dobijam s njim.


Nikad nije kasno,
Da se ljubi strasno,
A-ha, a-ha,
Dogod srce bije,
U njemu se krije,
Vrele ljubavi `ar.
Nikad nije kasno,
Da se ljubi strasno,
A-ha, a-ha,
Srce koje voli,
Godine ne broji,
I ne boji se njih,
Srce koje voli,
Godine ne broji,
I ne priznaje njih.
Ona divna dama,
[to mi srce slama,
U moj vreli zagrljaj
Dolete ipak ovih dana.
Tek je sad ta dama,
Shvatila i sama,
Da sam ja njena kob,
Da sam ljubavi rob,
Mada pomalo snob.
Ali, to je moj stil,
Prema `enama tim,
Uvek dobijam s njim.


Nikad nije kasno,
Da se ljubi strasno,
A-ha, a-ha,
Dogod srce bije,
U njemu se krije,
Vrele ljubavi `ar.
Nikad nije kasno,
Da se ljubi strasno,
A-ha, a-ha,
Srce koje voli,
Godine ne broji,
I ne boji se njih,
Srce koje voli,
Godine ne broji,
I ne priznaje njih.




ZA DANE LjUBAVI
Iznenada ti si do{la,
K'o daleke zvezde sjaj,
Kao ne{to {to se ~eka,
A da ne zna{ kad je kraj.
Toliko si sada moja,
Tek sad s tobom imam sve,
Pa te pitam dok te ljubim:
Za{to nisi do{la pre?


Za dane ljubavi,
[to si meni dala,
Za dane radosti,
[ta ja da ti dam?
Za dane ljubavi
Ne}u re}i hvala,
Za ljubav, ljubavi,
Sebe }u da dam.


Ti si uvek pored mene,
I u dobru i u zlu,
Kad me prati{, kad se vra}am,
Kad se budim, ti si tu.
Nema sre}e u `ivotu,
Ako ~ovek `ivi sam,
Sre}u ~ine samo dvoje,
To tek sada, draga, znam.


Za dane ljubavi,
[to si meni dala,
Za dane radosti,
[ta ja da ti dam?
Za dane ljubavi
Ne}u re}i hvala,
Za ljubav, ljubavi,
Sebe dajem ja!


AKO LjUBAVI NEMA


Te{ka be{e no},
Kao poslednji dah
Nekog {to izgubi sve.
Negde, mo`da sad,
Ki{e skrivaju pla~
Ljubavi neke {to mre.


Moj bol pun je suza, moj dan nema sunca,
Al' ti ne}e{ ~uti vapaj srca mog.
Neka ki{e liju, nek me vetri biju,
Moj bol, bi}e samo moj!


Ako ljubavi u tvom srcu nema,
Ne}u suzama da je tra`im ja.
Ako ljubavi u tvom srcu nema,
Ne}u suzama da te zovem ja.


Te{ka mi je no},
A jo{ te`i je dan,
Kako da pro|em kroz grad?
Kad na licu mom
O~aj ureza trag,
[ta, ako sretnem te tad?


Moj bol pun je suza, moj dan nema sunca,
Al' ne, ne}u da me takvog vidi{ ti
Neka ki{e liju, nek me vetri biju,
Moj bol, bi}e samo moj!


Ako ljubavi u tvom srcu nema,
Ne}u suzama da je tra`im ja.
Ako ljubavi u tvom srcu nema,
Ne}u suzama da te zovem ja.


SVIRAJTE, SVIRAJTE


[ta mi je `ivot pru`io,
Kad iza sebe pogledam sad?
Gde li su sve te godine,
Da li sam ikad i bio mlad?


Svirajte, svirajte,
Nek pesma vrati mi sve,
Molim vas, svirajte,
Ja nisam `iveo pre!
Nema para, nema para
Koje mogu mladost da mi vrate,
Nema para, nema para
Koje ne{to vrede kad sam sam!


Drugima sve sam davao,
Za mene osta' tek ovaj dan.
Sad kad ga imam,
Sam sam i star,


Svirajte, svirajte,
Za moje leto {to mre,
Molim vas, svirajte,
Za pesmu dajem vam sve!
Nema para, nema para
Koje mogu sre}u da mi vrate,
Nema para, nema para
Koje ne{to vrede kad sam sam!




DIDU-LIDU-DADU


Ako si ust'o na levu nogu,
Pa ti sve koze nisu na broju,
Ako te mu~e brige, ~im svane,
Pa ti jo{ neko stane na `ulj...
Stara je mudrost ~uvati `ivce,
Ne kidat' sebe tra`e}i krivce,
Mnogo je bolje, uz malo volje,
Sa ovom pesmom po~eti dan:


Didu-lidu-dadu, didu-lidu-dadu,
Ako treba bezbroj puta,
Didu-lidu-dadu, didu-lidu-dadu,
Eto, to je sve!
Didu-lidu-dadu, didu-lidu-dadu,
^arobne su ovo re~i,
Didu-lidu-dadu, didu-lidu-dadu,
One zna~e sve!


Ako te neko namerno vre|a,
Ili te mu~ki napada s le|a,
Ako te neko za jezik vu~e,
Pa te navu~e na tanak led...
Nemoj da odmah pada{ u vatru,
Postupci tvoju najlak{e satru,
Mnogo je bolje, uz malo volje,
Sa ovom pesmom po~eti dan:


Didu-lidu-dadu, didu-lidu-dadu,
Ako treba bezbroj puta,
Didu-lidu-dadu, didu-lidu-dadu,
Eto, to je sve!
Didu-lidu-dadu, didu-lidu-dadu,
^arobne su ovo re~i,
Didu-lidu-dadu, didu-lidu-dadu,
One zna~e sve!




OD LjUBAVI DO MR@NjE


Sve ~e{}e, u no}ima, u re~ima, ti me mu~i{,
Sve ~e{}e me odbija{, i zagrljaj moj ne trpi{.
Sve ~e{}e ja ose}am, da teret sam tvojoj sre}i,
Sve ~e{}e ja odlazim bez pozdrava i bez re~i.


Od ljubavi do mr`nje jedan korak nas deli,
Jedan jedini korak da se izgubi sve.
Od ljubavi do mr`nje sasvim malo nam treba,
Kad se proigra ljubav, mr`nja je iza nje.


Sve ~e{}e ja ose}am da bojim se tebi po}i,
I sumnjam u oboje, ne poznajem tvoje o~i.
Zar ti si, zar ti si to, zar srce sam tebi dao?
Nebesa, ja nisam, ja nisam te takvu znao!
Od ljubavi do mr`nje samo korak nas deli,
Jedan jedini korak da se izgubi sve.
Od ljubavi do mr`nje sasvim malo nam treba,
Kad se proigra ljubav, mr`nja je iza nje.


Da, da, mi smo na granici, na ivici svoga pada,
Ta ~a{a je prepuna i poslednja kap je sada,
I zato, po`urimo, ne gazimo dostojanstvo,
Od svega {to bili smo, nek ostane bar poznanastvo.


Od ljubavi do mr`nje samo korak nas deli,
Jedan jedini korak da se izgubi sve.
Od ljubavi do mr`nje sasvim malo nam treba,
Kad se proigra ljubav, mr`nja je iza nje.


JO[ JEDNA NO]


Se}am se kad si, iznenada,
Ti odlu~ila da me ostavi{,
Kad si molila da ne dolazim,
Vi{e nikada.
Se}am se, ja sam }utao,
Da me ne voli{ ja sam shvatio.
Kad si oti{la, kad si nestala,
Ja sam zavapio:


Jo{ samo jednu no}, jednu no} ja `elim,
Jo{ samo jednu no} `elim da si moja,
Jo{ samo jednu no}, jednu no} ja `elim,
Jo{ samo jednu no}, a sutra nek i ne `ivim...


Vi{e se ne se}am kud sam be`ao,
Da te dozivam nisam prestao,
^ak i sada,
Kad sam umoran i osedeo.
Utehu nisam na{ao,
Vi{e nikada nisam voleo,
Dok sam ~ekao, dok sam patio,
@ivot je pro{ao...


Jo{ samo jednu no}, jednu no} ja `elim,
Jo{ samo jednu no} `elim da si moja,
Jo{ samo jednu no}, jednu no} ja `elim,
Jo{ samo jednu no}, a sutra nek i ne `ivim...




NA @ALIM DA UMREM SAD


Pusti me bar sada da te milujem,
Poljubaca tvojih da se napijem,
Pusti me da pla~em, da se radujem,
Volim te do bola ja, volim te do bola ja.


Eh, da si mi onda sve oprostila,
Nikad se za drugog ne bi udala,
Moja ljubav nije se ugasila,
Volim te do bola ja, volim te do bola ja.


Aj, aj, aj, aj, aj,
Hvala ti za ovaj ~asak radosti,
Aj, aj,aj,aj,aj,
Ne `alim da umrem sad, ne `alim da umrem sad.


[ume su za li{}em svojim plakale,
Sve dok nisu ponovo olistale,
Moje suze nikad nisu prestale,
Volim te do bola ja, volim te do bola ja.


Aj, aj, aj, aj, aj,
Hvala ti za ovaj ~asak radosti,
Aj, aj,aj,aj,aj,
Ne `alim da umrem sad, ne `alim da umrem sad.


NA GORI RASTE JORGOVAN


Na gori raste jorgovan,
Polegle cvetne grane,
I moju du{u ponovo
Se}a na stare dane,
Cvetovi mirom miri{u,
Li{}e se setno vije,
U tvojim vrelim grudima
Za drugim srce bije.


Na gori raste jorgovan,
Mnogo je novih grana.
Od onih prvih cvetova
Osta u meni rana.
Uzalud raste jorgovan,
Mog cveta vi{e nema,
A moje srce slomljeno
@ivi od uspomena.




DA MI JE OVA PAMET BILA
@ivot pi{e mnoge pri~e,
Svako svoju dobro zna,
Onog dana kad ga sasvim upoznamo,
Tad nam `ivot samo jesen da.


''Da mi je ova pamet bila,
Onih dana'' - ka`u svi.
''Ma koliko luda bila,
Mladosti moja gde si ti?''


Da mi je ova pamet bila,
Gde bi mi sada bio kraj,
Da mi je ova pamet bila,
Gde bi mi sada bio kraj!?
Aj, aj,aj,aj,aj,aj,aj,aj,aj,
Aj, aj,aj,aj,aj, aj, aj, aj!
Aj, aj,aj,aj,aj,aj,aj,aj,aj,
Gde bi mi sada bio kraj!?


Sve za ljubav ja bih dao,
Da sam znao to {to znam,
Kad nau~ih kako treba da se `ivi,
Dani su mi sivi jer sam sam.


Da mi je ova pamet bila,
Makar samo jedan dan,
Ti bi danas moja bila,
Da s tobom delim svaki san.


Da mi je ova pamet bila,
Gde bi mi sada bio kraj,
Da mi je ova pamet bila,
Gde bi nam sada bio kraj!?
Aj, aj,aj,aj,aj,aj,aj,aj,aj,
Aj, aj,aj,aj,aj, aj, aj, aj!
Aj, aj,aj,aj,aj,aj,aj,aj,aj,
Gde bi nam sada bio kraj!?




 GRE[NICA


Ka`u da su mnogi ostavljali dom,
Nudili svoj `ivot da bi bili s njom,
Ka`u da je mnogo suza poteklo zbog nje,
Ali njenu pravu du{u znam samo ja.


Gre{na je, gre{na je devojka ta,
^arobno lepa a beskrajno zla,
Gre{ka je bio moj susret sa njom,
@elja za devojkom tom.


Vino me baci u zagrljaj njen,
Vatrena igra je trajala tren,
Gre{ka je bio moj susret sa njom,
Ljubav sa gre{nicom tom.


Najlep{e o~i te najlu|e no}i,
Sutra su drugom darivale sjaj,
Prolaze no}i i vino se to~i,
A srce jo{ ne shvata kraj.


Gre{na je, gre{na je devojka ta,
^arobno lepa a beskrajno zla,
Gre{ka je bio moj susret sa njom,
Ljubav sa gre{nicom tom.


Ja sam jedne no}i ostavio dom,
Nudio joj `ivot dok sam bio s njom,
Bila mi je prva rosa, gasila mi `e|,
Njena ljubav nije bila greh, no}i te.


Gre{na je, gre{na je devojka ta,
^arobno lepa a beskrajno zla,
Gre{ka je bio moj susret sa njom,
Ljubav sa gre{nicom tom.


Najlep{e o~i te najlu|e no}i,
Sutra su drugom darivale sjaj,
Prolaze no}i i vino se to~i,
A srce jo{ ne shvata kraj.


Gre{na je, gre{na je devojka ta,
^arobno lepa a beskrajno zla,
Gre{ka je bio moj susret sa njom,
Ljubav sa gre{nicom tom.


A @IVOT TE^E DALjE


Ulicama svakog grada,
Ista slika svakog dana,
Mnogo ljudi, mnogo lica,
A u svakom svoja drama,
Svi se istom rekom `ure,
Oduvek za ne~im jure,
Sti`u}i po~etak ili kraj.
Na{ao sam o~i njene,
Na{ao sam ruke njene,
Al' je ova ~udna reka,
Rastavila nju i mene,
Mislio sam sve }e stati,
Sunce vi{e ne}e sjati,
Mislio sam svemu da je kraj.


A `ivot te~e dalje,
K'o da se ni{ta desilo nije,
A `ivot te~e dalje,
K'o da se ni{ta desilo nije,
A `ivot te~e dalje,
K'o da se ni{ta desilo nije,
A `ivot te~e dalje,
K'o da se ni{ta desilo nije...


Ulice su ve~na reka,
Pune tuge, pune smeha,
Vozovi i dalje jure,
Zaljubljeni sre}ni `ure,
Neko peva, neko pla~e,
Neko ne zna: kuda, {ta }e?
Opet je po~etak ili kraj.
Voleo sam o~i njene,
Ljubio sam ruke njene,
Al' je ova luda reka
Rastavila nju i mene,
Mislio sam sve }e stati,
Sunce vi{e ne}e sjati,
Mislio sam svemu da je kraj.
A `ivot te~e dalje,
K'o da se ni{ta desilo nije,
A `ivot te~e dalje,
K'o da se ni{ta desilo nije,
A `ivot te~e dalje,
K'o da se ni{ta desilo nije,
A `ivot te~e dalje,
K'o da se ni{ta desilo nije...




DEVOJKA MOGA GRADA


Njene ruke k'o valovi Save
Tako meko dodiruju dan,
Njene o~i su nebo nad gradom,
Ne`ne zvezde {to zovu u san,
Belo lice k'o jutro pod snegom,
Vrele usne k'o plameni cvet,
Gde da na|em stihove prave,
Svu lepotu da opi{em tu?


Ti si najlep{a, ti si najlep{a,
Mila devojko grada mog,
Ti si najlep{a, ti si najlep{a,
^emu `ivot bez osmeha tvog?


^udan ritam u koraku njenom,
K'o da igraju ulice sve,
Ne bih dao ni oblaku belom,
Tu lepotu da uzme od nje,
Reke dve se u zagrljaj slile,
Divan cvet su odgajile tu,
O, vajari, i pesnici slavni,
Ja vas molim do~arajte nju!


Ti si najlep{a, ti si najlep{a,
Mila devojko grada mog,
Ti si najlep{a, ti si najlep{a,
^emu `ivot bez osmeha tvog?
Divna devojko grada voljenog!


RU@I^ASTI SNEG


Sve je bilo kao san,
I k'o u bajci zimski dan,
Kora~ali smo ulicama ljubavi.
Tra`ili smo ~udan cvet,
Obilaze}i ~itav svet,
I ru`i~asto sve smo tada videli.


Jedan put {to nema kraj,
I na{eg jutra divan sjaj,
Donosili su nama samo radosti,
Jo{ smo mladi bili mi,
U oblacima `iveli,
I ru`i~asto sve smo tada videli.


Padao je ru`i~asti sneg,
Ru`i~asti sneg, ru`i~asti sneg,
Bilo je ru`i~asto sve,
Ru`i~asto sve {to smo `eleli.
Padao je ru`i~asti sneg,
Ru`i~asti sneg, ru`i~asti sneg,
Bilo je ru`i~asto sve,
Ru`i~asto sve {to smo `eleli.


Nikad vi{e onaj san,
I k'o u bajci zimski dan,
Jer drugi neko ode s mojom ljubavi.
Mesto cveta osta trn,
A sunce sakri oblak crn,
I ru`i~asti sjaj u ki{e pretvori.


Nestao je ru`i~asti sneg,
Ru`i~asti sneg, ru`i~asti sneg,
Zauvek odneo je sne,
Ru`i~aste sne prve ljubavi.
Nestao je ru`i~asti sneg,
Ru`i~asti sneg, ru`i~asti sneg,
Zauvek odneo je sne,
Ru`i~aste sne prve ljubavi.


JESENjI VALCER


Nai{la je ne~ujno u letnji dan na izmaku,
Nosila je prole}e u o~ima, u osmehu.
Rasko{ njene mladosti i mene je o`ivela,
Da me budnog opije, da me sasvim opije.


Bezbri`no je `urila u susret svojim danima.
Nije me primetila i nije se okrenula.
@urila je radosno, i ko zna kud i ko zna gde,
Ja je nisam stigao, ja je nisam stigao.


Jesen prebrzo do|e,
Jesen, s ki{om {to lije,
Jesen za mene do|e,
Jesen za tebe nije.


O lepoto rasko{na, `ivotu svom si oti{la.
Nisam te dodirnuo jer snaga me je izdala.
Vetri ovi jesenji {to li{}e gradom skupljaju,
Nek i mene nose s njim, nek i mene nose s njim.


Jesen prebrzo do|e,
Jesen, s ki{om {to lije,
Jesen za mene do|e,
Jesen za tebe nije.


UKRA[]U TE


Ako te ne bude meni majka dala,
Ukra{}u te, draga, tako mi oka dva.
Sve sam pripremio jo{ onoga dana,
Kad su me opila ta tvoja oka dva.


Hej, hej, kolovo|o spreman budi,
Znak ja }u da ti dam.
Hej, hej, zaigrajte mladi ljudi,
Nek tre{ti ovaj dan!


Ako je ne bude meni majka dala,
Ukra{}u je, vala, tako mi oka dva.


*        *            *
Solisti~ki koncerti su jo{ jedna od \or|evih posebnosti na
na{oj estradi. Kao {to je bio peva~ koji je snimio prvu
longplej plo~u kod nas za PGP RTB, prvi uzeo mikrofon u
ruke, prvi bacio sako u publiku, prvi si{ao u publiku, prvi
i jedini peva~ kod nas koga je publika nosila na rukama...
tako se je prvi setio da pravi solisti~ke koncerte na na~in
kojim to niko nije radio. Bar kod nas.
Do njegovog prvog solisti~kog koncerta - a i do dana
dana{njeg, na`alost - takve manifestacije odr`avale su se
na taj na~in {to bi peva~i prakti~no predstavljali plo~u
koju su snimili a posle pevali stari repertoar, uz dosta
gostiju koji bi popunjavali program.
\or|e je tu {emu u startu razbio. On je spremao potpuno nov
repertoar, preslu{avaju}i gomilu {lagera koji su se vrteli
po svetskim gramofonima. Plo~e je, uglavnom, donosio iz
inostranstva i to u velikim koli~inama. Pratio je festivale
u Evropi, skidao melodije. Kako je to izgledalo ispri~ao mi
je Petar Sam, poznati muzi~ar i virtuozni klavijaturista,
vo|a ''Plavog ansambla'', orkestra koji je pratio \or|a od
po~etka karijere:
'' Mi smo sve {to smo radili sa \or|em, a uglavnom smo kao
''Plavi ansambl'' najvi{e i radili sa njim, toliko puno
vremena provodili u biranju repertoara, da smo recimo, bilo
da se radi o plo~i, bilo da se radi o nekom koncertu -
pogotovo ako bi se radilo o solisti~kim koncertima - no}ima
sedeli i birali ogroman i doma}i i strani repertoar i
izdvajali stotine stvari pa smanjivali taj izbor sve dok ne
bi do{li do definitivne odluke {ta }e da bude na tom
repertoaru.
On   je ujedno bio i dobar pisac tekstova. Pokazalo se da
toliko dobro pi{e tekstove da je, uglavnom, skoro svaki
\or|ev veliki uspeh vezan za njegov tekst.''
Dakle, ne ra~unaju}i biseve, koje je \or|e imao
pripremljene van oficijelnog programa, na koncertu je uvek
bilo oko tridesetak, tog trenutka, NAJPOPULARNIJIH melodija
u svetu, i poneka doma}a. Ali to nije bilo sve. Svaki
koncert imao je svoj naziv, pa je ostali repertoar
prilago|avan tom naslovu. To je bilo mogu}e jer je ve}inu
tekstova za melodije \or|e sam pisao a uz to je pisao i
scenario. Da bi sve bilo na najvi{em nivou, uzimao je
najbolje scenografe, majstore svetla, producente i re`isere
da osmisle i odrade predstavu na najbolji na~in, u svom
domenu. A tu su, kao gosti, bili poznati glumci koji su
recitovali tekstove slavnih pesnika ili knji`evnika,
baletski umetnici, vokalni ansambli... Sve to pra}eno je
filmskim i video insertima na rir platnu, {to je u ono
vreme bio veliki novitet i poseban do`ivljaj za publiku. Uz
to, svaki posetilac dobijao bi program, kao u pozori{tu, u
kome je mogao da pro~ita {ta }e slu{ati i koga }e gledati.
Drugim re~ima, bio je to gala doga|aj za Beograd. O svemu
se vodilo ra~una, kako bi to, {to se te ve~eri desi na
sceni, bio nezaboravan umetni~ki hepening o kome se kasnije
dugo pri~alo. Evo jo{ nekih se}anja Petra Sama na tu temu:
'' Svi solisti~ki koncerti bili su odr`avani u Domu
sindikata u Beogradu i mi smo, po{to je ta sala
konstruisana i pravljena za druge svrhe a ne za koncerte
muzike, tu salu dosta dugo istra`ivali dok smo prona{li
pravo mesto odakle }e orkestar najbolje da zvu~i, i ujedno,
da scenografija, bez obzira kako bila zami{ljena, mo`e da
se postavi na scenu a da izvo|a~i ne smetaju.
Zanimljivo je da smo imali, a nisam video da je to neko
radio posle nas, i veliko muzi~ko telo. Jer ''Plavi
ansambl'' brojao je sedam ~lanova ali smo za te solisti~ke
koncerte obi~no imali i 14 guda~a pa i vokalne anasamble.
Naj~e{}e onaj kvartet koji je vodio Predrag Ivanovi},
najbolji koji je ikad postojao u Jugoslaviji,. I sad, to
veliko telo od 25 ljudi trebalo je nekako smestiti na tu
scenu a da sve to dobro zvu~i i da se na svakom mestu u
Domu sindikata ta muzika dobro ~uje. I na{li smo re{enje,
slu~ajno. Mla|i vervatno i ne znaju da u Domu sindikata
postoje ogromne orgulje. Mi smo se svi smestili u prostor
ispod orgulja. Sasvim u dnu. Van svih pravila. I pokazalo
se kako je to mesto idealno da tu orkestar sedi i da
najbolje zvu~i...''
                 *        *       *
A kako je to izgledalo na jubilarnom, desetom solisti~kom
koncertu, ''K'o nekad u osam'':
''Pred dvoranom Doma sindikata velika gu`va. Mnogo je onih
koji nisu uspeli da kupe kartu a `ele da slu{aju koncert.
Preprodavci likuju. Karte prodaju po basnoslovnim cenama.
Mi sre}nici, koji smo imali karte u{li smo u salu. Na
svakom sedi{tu bilo je pismo. U njemu je pisalo:
''Dragi prijatelji, koje je ovo ve~e na{eg poznanstva? U
stvari: ba{ nas briga za brojke, ve~eri i godine. Za{to je
va`no u kojoj smo ulici ovog grada ili predgra|a, kada i
kako sreli Lazarelu, Veru, Natali, Rozi, Kerol, Mariju,
Emili, Romanu?
Mi smo ih voleli, i to je sve.
Voleli smo i Gonzalesa, Renata, Larija, Milorda...
Mo`da smo , zapravo, rasli zajedno sa njima i me|usobno,
tako da pravo vreme na{eg poznanstva nikad nije zapisano
kako to ho}e da ka`e ovaj koncert i ovo ve~e.
Vi poznajete mene.
Ja znam vas.
U `ivotu jednog peva~a nema ni{ta vrednijeg od toga.
Zato je ovo ve~e vreme putovanja u ono {to smo zajedno
voleli i ostali mu verni.
Pa kuda nas put odvede.
K'o nekad u osam... Va{ \or|e Marjanovi}''
Ta~no u osam ~asova po~eo je kocert koji je, ako je suditi
po pismu doma}ina,   mnogo obe}avao.
U dvorani Doma sindikata nema gde igla da padne.
Mrak. Na sceni je osvetljen samo veliki sat na kojem
kazaljke pokazuju osam ~asova. Za~uo se zvi`duk, svima
toliko poznat i obo`avan.
Reflektor {eta po sali, ne{to tra`i. Zaustavlja se na ulazu
u dvoranu. Na vratima se pojavljuje \or|e Marjanovi} koji
peva ''Zvi`duk u osam''. Sala se prolama od aplauza. Svi su
na nogama, svi uzbu|eni. Mnogi setni. Se}aju se onog
decembra 1960. godine, kada je \or|e na isti na~in zapo~eo
svoj prvi solisti~ki koncert koji je ve} odavno zlatnim
slovima ispisan u istoriji jugoslovenske zabavne muzike.
Kada je zavr{io pesmu, cela sala je bila na nogama. Dugo
nije mogao da nastavi koncert. A onda, re|ale su se
melodija za melodijom, drama za dramom, lik za likom. Bio
je to i kabare, i teatar, i plesna revija, i bioskop – pauze
koje je \or|e koristio za presvla~enje, pokrivene su
insertima iz filma ''Zvi`duk u osam'', pa je tako on sve
vreme bio sa publikom, iako ga nije bilo na sceni.
Program te~e, \or|e je neumoran. A onda se obra}a publici
sa scene: ''Ja nikada nisam mislio da pevam bolje od svih
vas. Pevao sam ono {to mo`ete i vi, {to mo`emo svi, i {to
svi volimo. Zato ve~eras pevajte sa mnom, jer to su pesme i
va{e, kao i moje mladosti, pesme koje su nas vezale i koje
nas nikada ne}e razdvojiti.''
Publika - ona je pri~a za sebe – poma`e mu iz sveg glasa.
Hor od dve hiljade posetilaca nepogre{ivo prati svog ^OVEKA
na sceni, vrebaju}i svaki njegov pokret i znak. Da li da
peva ili se umiri.
Takvo razumevanje izme|u umetnika i publike do sada nije
uspostavio nijedan na{ peva~. \or|eva publika nije samo
posmatra~ i slu{alac, ona je aktivni u~esnik svega {to se
na sceni zbiva. Ona se sa \or|em raduje, i pla~e s njim
zbog 'Milorda', 'Natali', 'Ja pla}am ove no}i', 'Starog
fraka', 'Poslednje igre'...
Bio je to program kojeg sigurno nikada ne}e zaboraviti niko
ko je proveo to ve~e dva i po ~asa sa \or|em Marjanovi}em i
njegovom umetno{}u.''
              *          *         *
Naravno, kasnije, kada su muzi~ki trendovi krenuli u drugom
pravcu, \or|e je morao da se prilago|ava, pa je stvar
obrnuo naopako. Na koncertu su izvo|ene melodije doma}ih
kompozitora, i poneka inostrana, ali on je opet smislio
''caku''. Delio je glasa~ke listi}e pa su gledaoci bili u
prilici da svojim glasanjem odlu~e koje }e pesme da budu
stavljene na njegovu novu plo~u.
Poslednja dva koncerta bili su kamernijeg tipa i ~inili
retrospektivu ranijih.
Na kraju, evo kako su izgledali programi na    njegovih
trinaest solisti~kih koncerata:


I SOLISTI^KI KONCERT: ZVI@DUK U OSAM


25.12.1960.
Velika dvorana Doma sindikata


I deo:
1. Zvi`duk u osam (Darko Kralji}/Olivera @ivkovi})
2. Vera (@arko Roje)
3. Lazarela (Domeniko Modunjo/\. Marjanovi})
4. O, kakav mesec (\. Malgoni/\.Marjanovi})
5. Muz~ki intermeco – ''Plavi ansambl''
6. Balada o vrancu (xxx/Ljubi{a Ba~i})
7. Stihove \or|a Marjanovi}a ~ita Jovan Mili~evi}
8. Stari frak (D.Modunjo/\.Marjanovi})
9. Muzi~ki intermeco – vokalni kvintet ''Disk''
10. Potpuri:
- Bez tebe (Mario Kinel)
- Stidljiva serenada (P.\.Redi/Mario Kinel)
- Ulica bez kraja (D. Modunjo/\.Marjanovi})
- Piti, piti (J.Ergus/S.Lorens/Dragan Tokovi})
- Ja (D. Modunjo/\.Marjanovi})
- U pono} (Kanpori/\.Marjanovi})


II deo:
1. Pesma raznosa~a mleka (D.Vidak/O.@ivkovi})
2. Maj,maj,maj (A.]elentano/\.Marjanovi})
3. Sama (D.Modunjo/Vera Jakovljevi})
4. Oh, Rozi (Roko Granata/\.Marjanovi})
5. Muzi~ki intermeco: ''Plavi ansambl''
6. Ciganska no} (M.@iro/Mario Kinel)
7. Muzi~ki intermeci: vokalni kvintet ''Disk''
8. Adio Marija (Kapotosti/Olivera @ivkovi})
9. Strast za cve}em (Ridorn/\.Marjanovi})
10. O, Kerol (Nil Sedaka/\.Marjanovi})
11. O, kakva devojka (N.Kalike/\.Marjanovi})
12. Muzi~ki intermeco
13. Milord (Mustaki/\.Marjanovi})


II SOLISTI^KI KONCERT: ULICE
1961.
Velika dvorana Doma sindikata


I deo:
1. Dnevnik o Ulisu     (J. Hristi})
2. Lepotica    (Roko Granata/\. Marjanovi})
3. Blondina    (Roko Granata/\.Marjanovi})
4. Bikini   (L. Pokris/\.Marjanovi})
5. Dnevnik o Ulisu    (J. Hristi})
6. Mari, Mari     (@ilber Beko/\.Marjanovi})
7. Lisjen   (M. Vankair/\.Marjanovi})
8. Plavi pulover     (\. Mekja/\.Marjanovi})
9. Muzi~ki intermeco – Vokalni kvartet Predraga Ivanovi}a
10. Roko ~a, ~a, ~a    (Roko Granata/\.Marjanovi})
11. Neznanka    (R. Granata/\.Marjanovi})
12. Raskrsnica    (Garsija Lorka)
13. Linda ciganka (Pastel-Roksi Bob/\.Marjanovi})


II deo:
FESTIVALI 1961.
San Remo:
- Kao simfonija     (Pino Dona|o/\.Marjanovi})
- Karolina daj (M. Panceri/\.Marjanovi})
- Za tebe `ivim (\ino Paoli/\.Marjanovi})
- 24000 poljubaca (Adrijano ]elentano/\.Marjanovi})
Beogradsko prole}e:
- Nek pro|e zima (Aleksandar Ne}ak/Vera Jakovljevi})
- Angelina (Radoslav Grai})
Evrovizija – Kan:
- Mi zaljubljeni (@.Daten-M.Vidalen/\.Marjanovi})
Opatija:
- Ti{ina bez suza (Aleksandar Ne}ak / Vera Jakovljevi})
- Julijana (Du{an Jak{i} / Olivera @ivkovi})
1. Muzi~ki intermeco – ''Plavi ansambl''
2. Rekla si zbogom (Pol Enka/\.Marjanovi})
3. Intermeco: stihovi- ''Oti{la si'' (\or|e Marjanovi})
govori \.Marjanovi}
4. Uragan (Nino Ravasini/\.Marjanovi})
5. Muzi~ki intermeco – Voklani kvartet Predraga Ivanovi}a
6. Monika (A. Kortez/\.Marjanovi})
7. \izela (Roko Granata/\.Marjanovi})
8. Lu~ija (Kontrau-Braga/\.Marjanovi})
9. Ekspres kafa (Ignoto / M. Savi})
10. Poslednja la` (Rivganke/\.Marjanovi})
11. Ne, ni{ta ne `alim sad (K. Dimon/\.Marjanovi})
12. Dnevnik o Ulisu (J. Hristi})


III SOLISTI^KI KONCERT: ^UDESNI AKORDI




I deo:
1. A sada {ta (@ilber Beko/\.Marjanovi})
2. Kad kraj leta do|e – melodija iz filma ''Alamo''
3. Voli me (M. del Prete/\.Marjanovi})
4. Muzi~ki intermeco – orkestar
5. Elizabeta (Roko Granata/\.Marjanovi})
6. Draga Suzi (E. Garet/\.Marjanovi})
7. Halo, D`ozefin (Fets Domino/\.Marjanovi})
8. Kako da te na|em (xxx/.Marjanovi})
9. Muzi~ki intermeco – Vokalni ansambl ''Korali''
10. Prodava~ica {e{ira (Darko Kralji})
11. Ju`no od Morave (Darko Kralji})
12. Muzi~ki intermeco – Mija Krnjevac
13. Uspavanka (xxx/\.Marjanovi})
14. Najdra`i cvet (B. Mihaljevi})
15. Znam jedan grad (Godar/\.Marjanovi})
16. Ru`e su crvene (Evans-Bajron/\.Marjanovi})


II deo:
1. Pono} na pla`i (Domeniko Modunjo/\.Marjanovi})
2. Tango za ljubav (Roko Granata/\.Marjanovi})
3. Koktel: tri tvista –
a/ Pingvin (Svon/\.Marjanovi})
b/ Medison u Meksiku (H. Buholc/\.Marjanovi})
v/ Tvist (^. ^eker/\.Marjanovi})
4. Muzi~ki intermeco – ''Siluete''
5. Kad bi me volela (Bert Bakarak/\.Marjanovi})
6. Zauvek zbogom (D. [enon/\.Marjanovi})
7. Lari (D. [enon/\.Marjanovi})
8. Muzi~ki intermeco – Vokalni ansambl ''Korali''
9. Renato (A. Kortez/\.Marjanovi})
10. Gonzales (D. Hil/\.Marjanovi})
11. Ja pla}am ove no}i (D.Modunjo/\.Marjanovi})
12. Zavr{na pesma (A. Vlatkovi})


IV SOLISTI^KI KONCERT: POTRA@I ME U PRADGRA\U
17.04.1964.
Velika    dvorana Doma sindikata


I deo:
1. Potra`i me u predgra|u (Zdenko Runji}/Drago Britvi})
2. Ru`e su uvele (@erar-Ajzner/\.Marjanovi})
3. Vulkan (Masara/\.Marjanovi})
4. Roberta (Nadeo/\.Marjanovi})
5. Muzi~ki intermeco –
6. Jo{ samo pet minuta (Alfi Kabiljo)
7. Sve vi{e te volim (Barijer-Paoli/\.Marjanovi}-Ildi
Ivanji)
8. Ljubav na papiru (Palavi}ini-Bufoli/\.Marjanovi})
9. Muzi~ki intermeco –
10. Marko Polo (Alfi Kabiljo)
11. Ruso ~a, ~a, ~a (Malgoni-Kariogi/\.Marjanovi})
12. Porfirio iz Granade (xxx/\.Marjanovi})
13. Medison u Meksiku (H. Buholc/\.Marjanovi})
14. Mali Huarez (D`erar-Tajlor/\.Marjanovi})
15. Muzi~ki intermeco – ''Plavi ansambl''
16. Cirkus (Nikica Kalo|era/Arsen Dedi})


II deo:
1. Devojka moga grada (\or|e Marjanovi})
2. Tereza (Buskaljone/\.Marjanovi})
3. Loredana (Cingarijelo/\.Marjanovi})
4. Crvenokosa (Zvonko [pi{i})
5. Intermeco
6. Neka }uti more (Kramer/\.Marjanovi})
7. Prvi voz (Pol Enka/\.Marjanovi})
8. Po~e}u novi `ivot (Palavi}ini/\.Marjanovi})
9. Intermeco
10. Milioner (Zvonko [pi{i})
11. Moja gitara (Palavi}ini/\.Marjanovi})
12. Kad bih imao ~eki} (Siger/\.Marjanovi})
13. Intermeco
14. Nisam za nju (Barijer-Paoli/\.Marjanovi})
15. Lutaju}i svetom (Don Robertson/\.Marjanovi})
16. Natali (@ilber Beko/\.Marjanovi})
17. Kle~e}i te molim (Milja}i-Zambrini/\.Marjanovi})


V SOLISTI^KI KONCERT: RU@A NA REVERU


20. 12. 1965.
Velika dvorana Doma sindikata


I deo:
1. Ru`a na reveru (\or|e Marjanovi})
2. Zvi`duk u osam (Darko Kralji}/Olivera @ivkovi})
3. Lazarela (Domeniko Modunjo/\.Marjanovi})
4. Adio, Marija (Kapotosti/Olivera @ivkovi})
5. Stari frak (Domeniko Modunjo/\.Marjanovi})
6. Milord (Mustaki-Mono/\.Marjanovi})
7. Lepotica (Roko Granata/\.Marjanovi})
8. Halo, D`ozefin (Fets Domino/\.Marjanovi})
9. Elizabeta (Roko Granata/\.Marjanovi})
10 .Ja pla}am ove no}i (Domeniko Modunjo/\.Marjanovi})
11. Film
12. Potra`i me u predgra|u (Zdenko Runji}/Drago Britvi})
13. Sve vi{e te volim (Alan Barijer-\.Marjanovi})
14. Natali (@ilber Beko/\.Marjanovi})
15. Ruso }a,}a,}a (Malgoni-Kariogi/\.Marjanovi})
16. Tereza (Buskaljone/\.Marjanovi})


II deo:
1. Ja sam simpati~an (Adrijano ]elentano/\.Marjanovi})
2. Kad za`eli{ moju ljubav (Adamo/\.Marjanovi})
3. Ti mora{ da ode{ (xxx/\.Marjanovi})
4. Skandal u porodici (Donaldson/\.Marjanovi})
5. O mama, mama (Had`idakis/\.Marjanovi})
6. Film
7. Zdravo, zdravo (Aleksandar Kora}/Arsen Dedi})
8. Hrizanteme (Vojislav Marjanovi})
9. Pi{i mi (Vojislav Marjanovi})
10. ^eka}u (\or|e Marjanovi})
11. Muzi~ki intermeco - Il Silencio ''Plavi ansambl''
(solo: P.Krsti})
12. Stefani (L. Eskudero/\.Marjanovi})
13. On (Milja}i/@.Marjanovi})
14. Katrin, to je kraj (Erve Vilar/\.Marjanovi})
15. Igrajte ljudi (]jangeret-Nisa/\.Marjanovi})
16. Njen sam tip (xxx-\.Marjanovi})


VI SOLISTI^KI KONCERT: PRIJATELjI ZDRAVO


I deo:
1. Prijatelji zdravo (Adrijano ]elentano/\.Marjanovi})
2. Peva~ (Enriko Masijas/\.Marjanovi})
3. Ljubav je kao san (Adamo/R.Grai}-Marjanovi})
4. Ti si do{la (Ovens/\.Marjanovi})
5. Dok `ivimo ti i ja (Kalabreze/R.Grai})
6. Bang, bang (S.Bono/\.Marjanovi})
7. Intermeco
8. Mali ~ovek (S.Bono/\.Marjanovi})
9. An|ela (\ino Paoli/\.Marjanovi})
10. Mirza (Nino Ferer/R. Grai})
11. Meri (S. Karliski/\.Marjanovi})
12. Ru`e zavi~aja mog
13. Hopa, hopa (Zambetas/\.Marjanovi})
14. Kad bi oti{la ti (Milja}i/\.Marjanovi})
15. Devojke (Aleksandar Kora})


II deo:
1. Mi odosmo (Kristof/\.Marjanovi})
2. Ljubav sa tobom (Mi{el Polnaref/\.Marjanovi})
3. Post skriptum (Dimitri Tjomkin/\.Marjanovi})
4. Tema (Amadesi-Albula/\.Marjanovi})
5. Daj mi ljubav svu (Mi{el Polnaref/\.Marjanovi})
6. Lutka koja ka`e no, no, no (Mi{el Polnaref/\.Marjanovi})
7. Intermeco
8. Prokockan `ivot (Nino Ferer/\.Marjanovi})
9. Harmonika (Milja}i/\.Marjanovi})
10. Mora se i gubiti (Kasija-]ini/\.Marjanovi})
11. Ludo srce (Ambrozio-Savio/\.Marjanovi})
12. Mene nema ko da `ali (Mikis Teodorakis/\.Marjanovi})
13. De~ak po modi ''Bitlsa'' i ''Roling stonsa'' (\ani
Morandi/\.Marjanovi})
13. Svet je svet (\. Pjereti/\.Marjanovi})


VII SOLISTI^KI KONCERT: ZAROBLjENIK LjUBAVI


1969.
Velika sala Doma sindikata


I deo:
1. Zarobljenik ljubavi (Enrikez/\.Marjanovi})
2. Glas ljubavi (Pa~e-Panceri/\.Marjanovi})
3. Ljubavi moja (Sofi}i/\.Marjanovi})
4. Hajdemo u bioskop (Del Prete/\.Marjanovi})
5. Ljubav je kao san (Adamo/\.Marjanovi})
6. To nije ona (Batisti/R. Grai})
7. Pe}ina ljubavi (Santerkole-Del Prete/R. Grai})
8. Intermeco
9. Romana (\or|e Marjanovi})
10. Sreli smo se u novembru (Teodorakis/\.Marjanovi})
11. Moja pesma za Mariju (Batisti/\.Marjanovi})
12. Malena Keti (Selmoko-Pantros/\.Marjanovi})
13. Avantura (Batisti/\.Marjanovi})
14. Ne pla~i voljena (\or|e Marjanovi})
15. @ena je `ena (Pa~e-Panceri/\.Marjanovi})


II deo:
1. Pismo ocu (Rami|i/\.Marjanovi})
2. Haljina ljubavi - xxx
3. Oprosti mi majko (Ksarakos/\.Marjanovi})
4. Kafa (Del Turko/R. Grai})
5. Ne pla~i Marija (Domeniko Modunjo/\.Marjanovi})
6. Hrizanteme (@ak Brel/\.Marjanovi})
7. Intermeco
8. On ili ja ([arl Aznavur/\.Marjanovi})
9. Tebe nema vi{e (Teodorakis/\.Marjanovi})
10. Padajte ki{e na na{ grad (Turtis/\.Marjanovi})
11. Jesenji valcer (\or|e Marjanovi})
12. Igra je zavr{ena (L. Bezuljak)
13. [ta `ivot vredi bez ljubavi (Matone/\.Marjanovi})


VIII SOLISTI^KI KONCERT: OD LjUBAVI DO MR@NjE


16.12.1970.
Velika dvorana Doma sindikata


I deo:
1. Od ljubavi do mr`nje (\or|e Marjanovi})
2. Romana (\or|e Marjanovi})
3. Svirajte, svirajte (\or|e Marjanovi})
4. Jesenji valcer (\or|e Marjanovi})
5. Igra je svr{ena (xxx/\. Marjanovi})
6. Ako ljubavi nema (\or|e Marjanovi})
7. Jo{ jednu no} (\or|e Marjanovi})
8. Muzi~ki intermeco
9. Aplauzi (A.]elentano/\.Marjanovi})
10. Simpatija (R.Bird/\.Marjanovi})
11. Preko sedam mora (xxx/\.Marjanovi})
12. Na gori raste jorgovan (\or|e Marjanovi})


II deo
1.@ena je `ena
2. @eni}u se (xxx-\.Marjanovi})
3. Ja ne prihvatam kraj (xxx)
4. Jedna `ena sama (xxx)
5. Do|i, budi moja ako sam ti drag (xxx)
6. Sad si daleko ti (xxx/\.Marjanpovi})
7. Muzi~ki intermeco
8. Olga (R.Grai}(\.Marjanovi})
9. Dugi dani, kratke no}i (\or|e Marjanovi})
10. Balada se}anja (\or|e Marjanovi})
11. Didu-lidu-dadu (\or|e Marjanovi})


IX SOLISTI^KI KONCERT: A @IVOT TE^E DALjE


06.12.1974.
Velika dvorana Doma sindikata


I deo:
1. Prolog: film
2. Pozdravna pesma (Kusins/\.Marjanovi})
3. Pesma pesmi (^akitis-Bergman/\.Marjanovi})
4. Na grudima tvojim (Reitano-Maljoljo/\.Marjanovi})
5. Moja Marija (P. Kjampi-Marketi/\.Marjanovi})
6. Gre{nica (\or|e Marjanovi})
7. Poslednja igra (Kolonelo/\.Marjanovi})
8. Intermeco – Odiseja 2001
9. Kako je hladno bilo (P. Kjampi/\.Marjanovi})
10. Subota (P. Kjampi/\.Marjanovi})
11. Ona me ne voli vi{e (Aleksandar Kora})
12. Simpatija (R. Bird/\.Marjanovi})
13. To~ak sre}e (Kanarini/\.Marjanovi})


II deo:
1. [ou se nastavlja (Sejer/\.Marjanovi})
2. Ki{a - xxx
3. Malo je, malo je ljubavi (Prajz/\.Marjanovi})
4. Da l' me voli{ (]erif Din /R.Grai}-\.Marjanovi})
5. Sajonara (Harpo/\.Marjanovi})
6. Intermeco – Zoran Modli
7. Disk d`okej (]elentano-Del Prate/\.Marjanovi})
8. Mama Lu (Hamfriz/R. Grai})
9. Ramo, Ramo – indijska narodna/\.Marjanovi})
10. Dolazi no} (B.Dilan-V. Nelson/Zoran Modli)
11. Emili (Braun-Vilson/\.Marjanovi})
12. A `ivot te~e dalje… (\or|e Marjanovi} /S.Vukovi}-\.
Marjanovi})


X SOLISTI^KI KONCERT: K'O NEKAD U OSAM


27.03. 1976
Velika dvorana Doma sindikata
I deo:
1. Zvi`duk u 8 (Darko Kralji}/Olivera @ivkovi})
2. Pozdravni tekst
3. Lepotica (Roko Granata/\.Marjanovi})
4. Lazarela (Domeniko Modunjo/\.Marjanovi})
5. Plav pulover (Mekija/\.Marjanovi})
6. Stari frak (Domeniko Modunjo/\.Marjanovi})
7. O, kakav mesec (\. Malgoni/\.Marjanovi})
8. Insert iz filma ''Zvi`duk u 8''
9. Vera (@arko Roje)
10. Oh, Rozi (Roko Granata/\.Marjanovi})
11. Natali (@ilber Beko/\.Marjanovi})
12. Filmski insert
13. Ja pla}am ove no}i (Domeniko Modunjo/\.Marjanovi})
14. Mene nema ko da `ali (Mikis Teodorakis/\.Marjanovi})
15. Ta tu`na muzika (Vojkan Borisavljevi}/Zafir Had`imanov
16. Milord (Mono-Mustaki/\.Marjanovi})


II deo
1. Pesma pesmi (^akitis/\.Marjanovi})
2. Sreli smo se u novembru (Teodorakis/\.Marjanovi})
3. Jesenji valcer (\or|e Marjanovi})
4. Romana (\or|e Marjanovi})
5. Poslednja igra – xxx
6. Filmski insert
7. Ru`e u tami (Pace/Panzeri-\.Marjanovi})
8. On ili ja ([arl Aznavur/\.Marjanovi})
9. Gre{nica (\or|e Marjanovi})
10. To~ak sre}e (Kanarini/\.Marjanovi})
11. Filmski insert
12. Jupi –du (A.]elentano-\.Marjanovi})
13. Sajonara (Harpo/\.Marjanovi})
14. Malo je, malo je ljubavi (Prajz/\.Marjanovi})
15. A `ivot te~e dalje (\or|e Marjanovi})


XI SOLISTI^KI KONCERT: HVALA VAM PRIJATELjI


08.11.1979. godine
Velika dvorana Doma sindikata


I deo:
1. Hvala vam prijatelji (Mario Mihaljevi})
2. Uvertira (sa trake)
3. Zvi`duk u osam (Darko Kralji})
4. Prijatelji zdravo (Adrijano ]elentano/\.Marjanovi})
5. tekst: Ja donosim muziku za vas
6. Muzikanti (Mario Mihaljevi})
7. \or|ev monolog
8. Ljubav je ve~na igra (Vojkan Borisavljevi}/Sveta
Vukovi})
9. Ljubav je kockar (Vojkan Borisavljevi}/Filip Beli)
10. Ljubav se nacrtati ne da (Mario Mihaljevi}/Ivica
Kasumovi})
11. Zima u Budimpe{ti (\or|e Bala{evi})
12. Natali (@ilber Beko)
13. Ru`i~asti sneg (\or|e Marjanovi}/S.Vukovi}-
\.Marjanovi})
14. Dajte mi vino - xxx
15. Milord (Mono-Mustaki/\.Marjanovi})


II deo:
1. Bela dama – crni kralj (Vojkan Borisavljevi}/Filip Beli)
2. Gramatika srca (Aleksandar Kora}/Du{ko Radovi})
3. Dva romana (Zdenko Runji}/ F. Beli-\. Marjanovi})
4. Simpatija (R.Brid/\.Marjanovi})
5. Priznanje (Josip Bo~ek)
6. Aerodrom (Kornelije Kova~/B. \or|evi})
7. Samo dugme na kaputu (Kornelije Kova~/B. \or|evi})
8. Nikad nije kasno (\or|e Marjanovi})
9. Tra`im `enska prva klasa - xxx
10. Kabare (Vojkan Borisavljevi}/Filip Beli)
11. Maestro (Vojkan Borisavljevi}/Filip Beli)
12. Moje ludo srce (M. Vrane{evi})
13. Hvala vam prijatelji (Mario Mihaljevi})


XII SOLISTI^KI KONCERT: NIKAD NIJE KASNO


02. i 03. april 1982. godine
Velika dvorana Doma sindikata


I deo:
1. Uvertira i {pica sa Markom Jankovi}em
2. Prijatelji zdravo (Adrijano ]elentano/\.Marjanovi})
3. Beograd je najlep{i grad (Sa{a Dragi})
4. Glavna uloga (Sa{a Dragi})
5. Devojka iz Trsta (Sa{a Dragi})
6. Dvadeset nikada vi{e (\elo Jusi}/@eljko Sabol)
7. Sre}an put, crnooka (Vojkan Borisavljevi}/Filip Beli)
8. Na `elezni~koj stanici (Sa{a Dragi})
9. Marina (Roko Granata/Du{an Jak{i})
10. Pesma za Silviju (Sa{a Dragi})
11. Dobro jutro, Aleksandra (Vojkan Borisavljevi}/Filip
Beli)
12. ^uvajte ljubav – Dragomir Risti}/Du{an Jak{i})
13. Stari rokeri (\elo Jusi}/@eljko Sabol)
14. Oprosti, milorde (Vojkan Borisavljevi}/\. Marjanovi}-F.
Beli)


II deo:
1. Maestro (Vojkan Borisavljevi}/Filip Beli)
2. Potpuri sa ''Beogradskog prole}a'':
- Angelina (R: Grai})
- Stjuardesa (R. Grai})
- Devojka moga grada (\. Marjanovi})
- Beograde, Beograde (D. Jak{i})
- Devojke (A. Kora})
- Dve crvene ru`e (@.Petrovi})
- ^emu la`i (A.Vu~er/B.Karaka{)
- Ako ljubavi nema (\.Marjanovi})
- Od ljubavi do mr`nje (\. Marjanovi})
- Bela dama – crni kralj (V.Borisavljevi}/F. Beli)
- Nikad nije kasno (\.Marjanovi})
- Kabare (V.Borisavljevi}/F. Beli)
3. Devojko mala (Darko Kralji}/Bo`idar Timotijevi})
4. Mustafa (Bob Azam/\.Marjanovi})
5. Ja pla}am ove no}i (Domeniko Modunjo/\.Marjanovi})
6. Maj, maj, maj (Adrijano ]elentano/\.Marjanovi})
7. Romana (\or|e Marjanovi})
8. Moje ludo srce (M. Vrane{evi})
9. No}as mi srce pla~e (Lari Nanos)
10. Rada rok – xxx
11. Hvala vam prijatelji (Mario Mihaljevi})
XIII SOLISTI^KI KONCERT: OBJAVLjUJEM RAT


1989
Sala Pozori{ta na Terzijama


I deo:
1. Prijatelji zdravo (A.]elentano/\.Marjanovi})


2. Stari rokeri (\elo Jusi}/@eljko Sabol)
3. Zvi`duk u osam    (D.Kralji}-O-@ivkovi})
4. Lepotica (R.Granata/\.Marjanovi})
5. Lazarela (D.Modunjo/\.Marjanovi})
6. O, kakav mesec (\. Malgoni/\.Marjanovi})
7. Stari frak (D.Modunjo/\.Marjanovi})
8. Muzi~ki intermeco
9. Adio Marija (Kapotosti/Olivera @ivkovi})
10. Natali (@.Beko/\.Marjanovi})
11. Ja pla}am ove no}i (D.Modunjo/\.Marjanovi})
12. Marina (Roko Granata/Du{an Jak{i})
13. ^okolada (xxx)
14. Milord (@.Mustaki/\. Marjanovi})




II deo:
1. Objavljujem rat
2. ^uvajte ljubav (D.Risti}/D.Jak{i})
3. Jesenji valcer (\.Marjanovi})
4. Ru`i~asti sneg ((\.Marjanovi}/S.Vukovi}-\.Marjanovi})
5. Dobro jutro, Aleksandra (V.Borisavljevi}/F.Beli)
6. Bela dama, crni kralj (V.Borisavljevi}/Filip Beli)
7. Muzi~ki intermeco
8. Mene nema ko da `ali (M.Teodorakis/\.Marjanovi})
9. Nikad nije kasno (\.Marjanovi})
10. Romana (\.Marjanovi})
11. Ludo srce (Ambrozio-Savio/\.Marjanovi})
12. Ne klepe}i nanulama
13. Rada rok (xxx)
14. Hvala vam prijatelji (Mario Mihaljevi})


XIV SOLISTI^KI KONCERT: @ENA JE @ENA


07. marta 1990.
Sala Pozori{ta na Terazijama


I deo:
1. Zvi`duk u osam (D.Kralji}-O-@ivkovi})
2. Pesma – ~estitka `enama za Dan `ena
3. Ako ~ovek `ivi sam (Antoan/\.Marjanovi})
4. Lazarela (D.Modunjo/\.Marjanovi})
5. Dobro jutro, Aleksandra (V.Borisavljevi}/F.Beli)
6. Elizabeta (R.Granata/\.Marjanovi})
7. An|ela (\.Paoli/\.Marjanovi})
8. Natali (@.Beko/\.Marjanovi})
9. Intermeco – \or|ev monolog o `enama i mu{karcima
10. Marina (Roko Granata/Du{an Jak{i})
11. Muzi~ki intermeco – Ljiljana [ljapi}
12. Ciganka sam mala (xxx) duet [ljapi}-Marjanovi}
13. Gre{nica (\.Marjanovi})
14. Jesenji valcer (\.Marjanovi})
15. To~ak sre}e (Kanarini/\.Marjanovi})
II deo:
1. Objavljujem rat
2. Simpatija (R. Bird/\.Marjanovi})
3. Ako me `eli{, draga (\.Marjanovi})
4. Kada, kada, kada (T.Renis/\.Marjanovi})
5. Volare (D.Modunjo/\.Marjanovi})
6. Milord (@.Mustaki/\. Marjanovi})
7. Muzi~ki intermeco – Natalija Marjanovi}
8. @ena je `ena (Pa~e-Panceri/\.Marjanovi})
9. Nikad nije kasno (\.Marjanovi})
10. Romana (\.Marjanovi})
11. Ludo srce (Ambrozio-Savio/\.Marjanovi})
12. A sad, adio (V.Borisavljevi})
13. Gorka zemlja (D.Modunjo/\.Marjanovi})
14. Hvala vam, prijatelji (M.Mihaljevi})
*         *          *
DISKOGRAFIJA:


Naziv plo~e
izdava~         katalo{ki broj          godina
45 Pesma raznosa~a mleka/Prodavac novina         Jugoton
SY 1158              1961
45 Ljiljana/Ulicama sre}e
Jugoton              SY 1194            1963
45 Od ljubavi do mr`nje/Na gori raste jorgovan   RTB
S 51511                  1970
45 Za dane ljubavi/Ru`e u tami
RTB                  SP 52502           1971
45 Gre{nica/Ne `alim da umrem sad
Jugoton              SY 22098           1972
45 I tako ode Marija/Na tvoju ruku ja nemam
                                                       vi{e
prava              RTB                     S 51562
1972
45 Peva srce tvoje/B. Nada Kne`evi}
Diskos               SM 1001              1972
45 Ta tu`na muzika/Digi-digi-dajge
Jugoton              SY 22013             1972
45 @ivi{ sama/Ona me ne voli vi{e
Studio B            SP 74028              1974
45 A `ivot te~e dalje/Ema, Emili
Jugoton              SY 22724             1974
45 ^inge linge/Ako ~ovek `ivi sam
Jugoton              SY 22937             1975
45 Poslednji voz/Pesma sa planine
Jugoton              SY 22867             1975
45 Bela dama, crni kralj/Nemoj nikad da me
                                                     ostavlja{
RTB                   S 52749                1977
45 Nikad nije kasno/Ru`i~asti sneg
JUGOTON       SY 29057             1978
45 Kabare/Moje ludo srce
RTB                  S 52799                1979
EP \AVOLI
RTB                   EP 50102             1962
EP EKSPRES KAFA
JUGOTON        EPY 3155          1962
EP IGRAJMO TWIST
RTB                  EP 50103             1962
EP MILORD
RTB                  EP 50101             1962
EP SAM
RTB                  EP 50780             1962
EP ZVI@DUK U OSAM
RTB                     EP 50100        1962
EP ^ETA BELA STRELA                                            RTB
EP 65321            1963
EP ELIZABETA
RTB                        EP 50104      1963
EP JA PLA]AM OVE NO]I                                        RTB
EP 50105             1963
EP KI]A REPORTER
RTB                         EP 65320      1963
EP MEDISON U MEKSIKU                                         RTB
EP 50107             1964
EP ROBERTA
RTB                          EP 50106      1964
EP NATALI
RTB                         EP 50108      1965
EP DEVOJKE
RTB                         EP 50111      1966
EP DRUGOVI MOJI
RTB                         EP 50109      1966
EP MENE NEMA KO DA @ALI                                RTB
EP 50112             1967
EP ROMANA
RTB                         EP 50333      1968
EP AKO LjUBAVI NEMA                                          RTB
EP 50351             1969
EP DIDI-LIDU-DADU
RTB                         EP 50379      1970
EP PADAJTE KI[E NA NA[ GRAD                      RTB
EP 50368             1970
33 MUZIKA ZA IGRU
RTB (10')              LP 502             1959
33 MUSTAFA
RTB   (10')            LP 518          1961
33 PRIJATELjI ZDRAVO                                 RTB
LPV 5220          1969
33 A @IVOT TE^E DALjE
JUGOTON          LSY 61214      1975
33 HVALA VAM PRIJATELjI                        RTB
LP 55-5342        1979
33 DVADESET NIKADA VI[E                        RTB
2120836                1982
33 MILORD – ZA SVA VREMENA               RTB
210714                1989
33 \OR\E MARJANOVI]                            RTS
212581                1995


*          *          *
HVALA VAM PRIJATELjI


Skoro }e, ne znam koja ve}
Kako sam stao prvi put
Pred vas, pred vas, pred vas...
Skoro }e, ko zna koja ve}
Kako sam zapevao ja
Za vas, za vas, za vas...


Koliko godina, ko zna,
S ljubavlju slu{ali ste vi
Moj glas, moj glas, moj glas...
Da, mnogo godina je to
I ne bih izdr`ao ja
Bez vas, bez vas, bez vas...


Hvala vam, prijatelji, za trenutke sre}e,
Za svako s vama divno provedeno ve~e,
Hvala vam {to ste mene prijateljem zvali
I kad je te{ko bilo, snage ste mi dali.


Hvala vam, prijatelji, za trenutke sre}e,
Za tople osmehe, aplauze i cve}e,
Hvala vam {to ste mene prijateljem zvali
I {to u pravom ~asu ruku ste mi dali.


Skoro }e, ne znam koja ve}
I ko zna koliko }u jo{
Pred vas, pred vas, pred vas...
Sav `ivot, `elite li vi,
Peva}u, prijatelji, ja
Za vas, za vas, za vas...


Hvala vam, prijatelji, za trenutke sre}e,
Za svako s vama divno provedeno ve~e,
Hvala vam {to ste mene prijateljem zvali
I kad je te{ko bilo, snage ste mi dali.


Hvala vam, prijatelji, za trenutke sre}e,
Za tople osmehe, aplauze i cve}e,
Hvala vam {to ste mene prijateljem zvali
I {to u pravom ~asu ruku ste mi dali.

								
To top