drp otkopavanja rude na jr ispod 185 by kOk3xc8

VIEWS: 105 PAGES: 101

									                                                      1

D D D   R U D N I K   B A K R A   M A J D A N P E K
  Radni tim za poslove površinske eksploatacije




DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT
OTKOPAVANJA RUDE NA JUŢNOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA
MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m




           Majdanpek,   20. Novembra 1999. god.
                                                             2




     S P I S A K   O B A V E Z N I H   P R I L O G A



1.  Potvrda o registraciji radne organizacije za izradu
    rudarskih projekata.
2. Potvrda radne organizacije o izradi i struĉnoj kontroli
    projekta.
3. Spisak projektanata.
4. Rešenje o odredjivanju odgovornog projektanta.
5. Uverenje odgovornog projektanta o poloţenom struĉnom
    ispitu.
6.   Uverenje odgovornog projektanta o radnom staţu provedenom
   na odgovarajućim poslovima.
7. Izjava odgovornog projektanta o izradi projekta.
8. Rešenje o odredjivanju lica za struĉnu i raĉunsku
    kontrolu.
9. Uverenje o poloţenom struĉnom ispitu lica koje vrši
    struĉnu kontrolu.
10. Izjava o struĉnoj kontroli.
11. Projektni zadatak.
12. Sadrţaj projekta.
13. Spisak priloga.
                                                                                         3




     Na    osnovu   ĉl.       30.     Zakona       o       rudarstvu   (Sl.   glasnik   SR
Srbije    br.   44/95.)       i    ĉlan    31.     Zakona       o   izgradnji   objekata
Sluţbeni glasnik SR Srbije br. 10/84, RTB Bor RBM Deoniĉko
društvo u društvenoj svojini izdaje sledeću


                          P       O   T   V    R       D    U


1.   Da je radna organizacija RTB - Bor RBM Deoniĉko društvo u
društvnoj svojini kao organizacija udruţenog rada koja je regi-
strovana za izradu ove vrste tehniĉke dokumentacije izradila
DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE NA JUţNOM REVIRU DDD
RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m


2.   Da je isti izradjen u skladu sa Zakonom o rudarstvu iz
1995. god. (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95) i Pravilnikom o
sadrţaju rudarskih projekata (Sluţbeni glasnik SR Srbije br. 27
od 26. juna 1997. god. ĉl.43.)


3.   Da je izvršena struĉna i raĉunska kontrola.


4.   Ova potvrda je sastavni deo navedene tehniĉke dokumen-
tacije i u druge svrhe se nemoţe upotrebiti.




22. 11. 1999. god.                DIREKTOR DDD RUDNIK BAKRA MAJDANPEK
Majdanpek
                                  ___________________________________
                                          Kerĉulj Jonel, dipl.ing.rud.
                                                                   4




               SPISAK PROJEKTANATA




     Odgovorni projektant:    JOVANOVIĆ DRAGOLJUB, dipl.ing.rud.
                               Rešenje br. III-02/504/99.

                              __________________________________




Saradnici i konsultanti:


     Opšte konsultacije:       Dr. MILORAD GRUJIć, dipl.ing.rud.

                           _________________________________


     Oblast geologije:         Djordjević Dragiša, dipl.ing.geol.

                               _________________________________




     Tehniĉka obrda:           Jovanović Dragoljub, dipl.ing.rud.

                               _________________________________


                               Veljović Radmila, rud.tehniĉar

                               _________________________________




     Struĉna kontrola:         KRAĉUNOVIć MIODRAG, dipl.ing.rud.
                               Rešenje br. III-02/505/99.

                               _________________________________
                                                                             5
RTB BOR
DDD Rudnik bakra Majdanpek
Broj III 02/504
04.11.1999. god.
Majdanpek




                  Na osnovu članova 30, 31, 77 i 78           Zakona o rudar-
stvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica
koja izradjuju rudarske projekte donosim sledeće




                        R    E   Š   E   N    J   E




                  Da se za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za izradu: DOPUN-
SKOG RUDARSKOG PROJEKATA OTKOPAVANJA RUDE NA JUžNOM REVIRU DDD
RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m odredjuje
JOVANOVIć    DRAGOLJUB,      dipl.ing.       rudarstva   ovlašćenje   br.   152-
966/79.




                                 DIREKTOR DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK
                                 ___________________________________
                                     Kerčulj Jonel, dipl.ing.rud.
                                                                 6




               Rešenjem direktora DDD RBM-a Broj III-02/504/99.
od 04.11.1999. godine odredjen sam za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za
izradu DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKATA OTKOPAVANJA RUDE NA JUŢNOM
REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m.
          Na osnovu predjašnjeg dajem sledeću




                    I   Z     J    A   V   U


               Izjavljujem da sam prilikom izrade DOPUNSKOG RU-
DARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUŢNOM REVIRU DDD RUDNIKA
BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m isti usaglasio sa
svim vaţećim tehniĉkim propisima, standardima kao i propisima o
zaštiti na radu.




                                  ODGOVORNI PROJEKTANT,
                            _________________________________
                            Jovanović Dragoljub, dipl.ing.rud.
                                                                              7




               Na osnovu ĉlanova 30, 31, 77 i 78                 Zakona o rudar-
stvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica
koja izradjuju rudarske projekte donosim sledeće




                        R    E     Š    E   N   J   E




               Da se za struĉnu i raĉunsku kontrolu: DOPUNSKOG
RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUţNOM REVIRU DDD RUDNIKA
BAKRA   MAJDANPEK   U       ZONI       HAC-a    ISPOD   NIVOA   +158m   odredjuje
KRAĈUNOVIć MIODRAG, dipl.ing. rudarstva ovlašćenje br. 420/R/84.




                                   DIREKTOR DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK
                                   ___________________________________
                                       Kerĉulj Jonel, dipl.ing.rud.




               Rešenjem direktora DDD RBM-a Broj III-02/531 od
                                                               8

18.11.1999. godine odredjen sam za struĉnu i raĉunsku kontrolu
DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUŢNOM REVIRU DDD
RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m




     Na osnovu predjašnjeg dajem sledeću




                    I   Z   J   A   V      U




               Izjavljujem da sam izvršio struĉnu i raĉunsku kon-
trolu DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUţNOM RE-
VIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m i
utvrdio ispravnost u svim delovima projekta.




                        STRUĉNU I RAĉUNSKU KONTROLU IZVRŠIO,
                        __________________________________
                         Kraĉunović Miodrag, dipl.ing.rud.
                                                              9
       PROJEKTNI ZADATAK ZA IZRADU DOPUNSKOG RUDARSKOG PRO-
       JEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUţNOM REVIRU DDD RBM-a U
       ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m


               Do sredine Juna tekuće godine otkopavanje rude u
zoni HAC-a na J.reviru vršeno je prema "Dopunskom rudarskom pro-
jektu otkopavanja rude u zoni HAC-a". Ovim projektom je
obuhvaće- no otkopavanje izmedju nivoa +275m i +170m. Kako se
pri otkopava- nju ovog bloka pokazalo da ima mogućnosti za
otkopavanje i ispod nivoa +170m a imajući u vidu situaciju u
RBM-u u pogledu otkrive- ne rude, krajem 1998. godine je
ugovorena izrada novog "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja
rude u zoni HAC-a" sa Institutom za bakar iz Bora. Zbog problema
nastalih oko ratne situacije iz- rada pomenutog projekta je
prolongirana. U medjuvremenu su nasta- le nove okolnosti, naime
poĉetkom 1999. godine pojavilo se klizi- šte na severozapadnom
delu kopa na mestu nekadašnje trase HAC-a. Poĉetkom juna tekuće
godine je dogovoreno sa izradjivaĉem proje- kta da se i ova
okolnost uzme u obzir. Prema ovome izrada pomenu- tog projekta
je zahtevala doistraţivanje što je neminovno dovelo do pomeranja
termina za njegov dovršetak. Projekat je preuzet 09.07.1999.
godine od kada se po njemu radi. Uzimajući u obzir sve napred
iznete momente, da se nebi prestalo sa radom na ovom delu kopa,
u medjuvremenu je u Tehniĉkoj pripremi Površinskog ko- pa
uradjeno "Uputstvo za rad na Juţnom reviru u zoni HAC-a ispod
nivoa +170m" i izdata "Naredba za rad na Juţnom reviru u zoni
HAC-a ispod nivoa +170m". Ova naredba je vaţila do stupanja na
snagu "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja leţišta Juţni
re- vir u RBM za zahvat do K+140". Kako pomenuti projekat
tretira ot- kopavanje zakljuĉno sa nivoom +140m a kako se smatra
da ima mogu- ćnosti za otkopavanje i ispod ovog nivoa nalaţe se
Radnom timu za površinsku eksploataciju pri DDD RBM da uradi
DOPUNSKI RUDAR- SKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE U ZONI HAC-a ISPOD
NIVOA +158m. Projekat treba da sadrţi:

1.0.      OPŠTI DEO
2.0.      GEOLOGIJA LEţIŠTA
2.1.      HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEţIŠTA
3.0.      FIZIĉKO MEHANIĉKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA
4.0.      STABILNOST KOSINA
5.0.      ELEMENTI KONSTRUKCIJE POVRŠINSKOG KOPA
6.0.      REZERVE RUDE
6.1.      Geološke rezerve
6.2.      Eksploatacione rezerve




7.0.      DINAMIKA OTKOPAVANJA
                                                             10

8.0.0.   TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA
8.1.0.   BUŠENJE
8.3.0.   MINIRANJE
8.4.0.   UTOVAR
8.5.0.   TRANSPORT
9.0.     ODVODNJAVANJE
10.0.    POTREBNA RADNA SNAGA
11.0.    POTREBNA OPREMA I MEHANIZACIJA
12.0.    SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA I MAZIVOM
13.0.    NORMATIVNI MATERIJAL
14.0     TROţKOVI OTKOPAVANJA
15.0     OPŠTE MERE ZAŠTITE
16.0.    POSEBNE MERE ZAŠTITE
17.0.    EKOLOGIJA

          Rudu obraĉunati sa konturnim sadrţajem bakra od 0,1%.


          Projekat treba da bude u svemu uradjen prema vaţećim
propisima iz oblasti rudaestva i prilagodjen postojećoj tehno-
logiji otkopavanja u Rudniku bakra Majdanpek.




01. 11. 1999. god.        DIREKTOR DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK
Majdanpek
                           ___________________________________
                                Kerĉulj Jonel, dipl.ing.rud.




          SADRŢAJ DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA
                                                                     11
            RUDE NA JUŢNOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK
            U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m



                                                           Strana

1.0.       UVOD .............................................. 1
1.01.      Opšte ............................................. 1
1.02.      Stanje radova i uslovi za otkopavanje ............. 1

2.0.       GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEţIŠTA ................ 2
2.1.       Geološka gradja leţišta ........................... 2
2.2.       Opis leţišta ...................................... 5
2.3.       Mineralni sastav .................................. 7
2.4.       Geneza leţišta ................................... 10
2.5.       Tektonski sklop leţišta .......................... 12
2.6.       Hidrogeološke karakteristike leţišta ............. 13
2.6.1.     Ovodnjenost kosina ............................... 15

3.0.       FIZIĉKO MEHANIĉKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA
           DELU KOPA U ZONI HAC-a ...........................   15
3.1.       Rezultati ispitivanja osobina stena na malim
           uzorcima .........................................   16
3.2.       Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim
           uzorcima .........................................   19
3.3.       Parametri unutrašnjeg otpora masiva ..............   20
3.4.       Raspucalost masiva ...............................   20
3.5.       ĉvrstoća masiva ..................................   20

4.0.       STABILNOST KOSINA ................................   23
4.1.       METODE PROVERE STABILNOSTI .......................   23
4.2.       PROVERA SABILNOSTI PO PROFILIMA ..................   24
4.2.1.     Stabilnost istoĉnog boka kopa ....................   24
4.2.1.1.   Profil 4 - istok .................................   25
4.2.1.2.   Profil 6 - Istok .................................   26
4.2.1.3.   Profil 8 - Istok .................................   26
4.2.2.     Provera stabilnosti zapadnog boka kopa ...........   27
4.2.2.1.   Profil - 8 - Zapad ...............................   27
4.2.2.2.   Profil 6 - Zapad .................................   29
4.2.2.3.   Provera stabilnosti zapadne strane kopa u zoni
           klizišta na severu ...............................   30

5.0.       T H N O L O G I J A   O T K O P A V A N J A ......   35
5.1.       Elementi površinskog kopa ........................   35
5.1.1.     Generalna kosina kopa ............................   35
5.1.2.     Visina etaţa .....................................   38
5.2.       Elementi etaţa površinskog kopa ..................   38
5.2.1.     Korak etaţe ......................................   38
5.2.2.     Radni ugao kosine etaţe ..........................   39




5.2.3.     Širina radne kosine etaţe ........................   39
5.2.4.     Širina etaţne reavni pri radnoj kosini etaţe .....   39
5.2.5.     Ugao stabilnog drţanja etaţe i ugao prirodnog
           drţanja obrušenog materijala .....................   39
5.2.6.     Zona mogućeg obrušavanja .........................   40
5.2.7.     Potrebna širina etaţne ravni za deponovanje
                                                                     12
           obrušenog materijala ............................. 40
5.2.8.     Širina sigurnosne etaţne ravni ................... 41
5.2.9.     Elementi puta .................................... 41

6.0.       REZERVE RUDE I METALA ............................   43
6.1.1.     Geološke rezerve rude ............................   43
6.1.2.     Koliĉine metala u geološkim rezervama ............   43
6.2.       Eksploatacione rezerve ...........................   44

7.0.       DINAMIKA OTKOPAVANJA ............................. 45

8.0.0.     TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA .......................... 46
8.1.0.     BUŠENJE .......................................... 46
8.1.1.     Kapacitet bušilica BE-45R ........................ 47
8.1.2.     Kapacitet bušilica BE-60R ........................ 49
8.2.0.     OPROBAVANJE ...................................... 51
8.3.0.     MINIRANJE ........................................ 52
8.3.1.     Parametri bušaĉko minerskih radova ............... 52
8.3.2.     Otvaranja etaţe 140 .............................. 52
8.3.3.     Otvaranje etaţe 125 .............................. 53
8.3.4.     Otvaranje etaţe 110 .............................. 53
8.3.5.      Miniranje za visine etaţa od 15m ................. 54
8.4.0.     UTOVAR ........................................... 56
8.4.1.     Izbor mehanizacije ............................... 56
8.4.2.     Proraĉun utovarnih kapaciteta .................... 56
8.4.2.1.   Proraĉun utovarnog kapaciteta bagera MARION 182 .. 56
8.4.2.2.   Proraĉun utovarnog kapaciteta bagera MARION 191 .. 59

8.5.0.   TRANSPORT ........................................     62
8.5.1.   Transport jalovine ...............................     62
8.5.2.   Transport rude ...................................     62
8.5.3.   Proraĉun kamionskog transporta i uskladjivanje
         utovarno transportnih kapaciteta .................     62
8.5.3.1. Proraĉun kamionskog transporta za utovar
         bagerom MARION 182 ...............................     63
8.5.3.2. Proraĉun kamionskog transporta za utovar
         bagerom MARION 191 ...............................     65
8.5.4.   Tonkilometri .....................................     68

9.0.       ODVODNJAVANJE .................................... 69

10.0.      POTREBNA RADNA SNAGA ............................. 70
11.0.      POTREBNA OPREMA .................................. 71
12.0.      SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA, MAZIVOM
           I OSTALIM NORMATIVNIM MATERIJALOM ................ 71




13.0.      NORMATIVNI MATERIJAL ............................. 72
                                                                  13

14.0.   TROŠKOVI OTKOPAVANJA ............................. 73

15.0    OPŠTE MERE ţAŠTITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU
        LEţIŠTA "JUţNI REVIR" - "HAC-a" ..................   74
15.1.   Tehniĉka zaštita .................................   74
15.2.   Liĉna zaštita ....................................   74
15.3.   Protivpoţarna zaštita ............................   75
15.4.   Mere zaštite pri bušenju .........................   75
15.5.   Mere zaštite pri miniranju .......................   76
15.6.   Mere zaštite pri utovaru .........................   78
15.7.   Mere zaštite pri transportu ......................   79

16.0.   POSEBNE MERE ZAŠTITE ............................. 80

17.0.   EKOLOGIJA ........................................ 82
                                                                14


                      S P I S A K   P R I L O G A



Prilog
broj

2.01.    Geološka   karta Juţnog revira
2.02.    Geološki   profil br. 2
2.03.    Geološki   profil br. 4
2.04.    Geološki   profil br. 6

4.01.    Profil kroz 19.440-istok
4.02.    Profil br. 4-istok
4.03.    Profil br. 6-istok
4.04.    Profil br. 8-istok
4.05.    Profil br. 8-zapad
4.06.    Profil br. 6-zapad
4.07.    Profil br. 4-zapad
4.08.    Situacioni plan klizišta
4.09.    Profil kroz 19.440-zapad
4.10.    Skica proraĉuna stabilnosti klizišta

5.01.    Elementi etaţa i kopa
5.02.    Elementi dvosmernog puta sa dve kolovozne trake
5.03.    Elementi dvosmernog puta sa jednom kolovoznom trakom
5.04.    Plan otkopavanja
5.05.    Etaţni plan etaţe 140
5.06.    Etaţni plan etaţe 125
5.07.    Etaţni plan etaţe 110

6.01.    Plan sadrţaja bakra etaţe 140
6.02.    Plan sadrţaja bakra etaţe 125
6.03.    Plan sadrţaja bakra etaţe 110

8.01.    Tehniĉke karakteristike bušilice BE-45R
8.02.    Tehniĉke karakteristike bušilice BE-60R
8.03.    Plan otvaranja etaţe 140
8.04.    Plan otvaranja etaţe 125
8.05.    Plan otvaranja etaţe 110
8.06.    Tehniĉke karakteristike bagera M-182
8.07.    Tehniĉke karakteristike bagera M-191
8.08.    Tehniĉke karakteristike vozila WABCO-190E
                                                             15


1.0.    UVOD

1.01.   Opšte

               Do sredine Juna tekuće godine otkopavanje rude u
zoni HAC-a na J.reviru vršeno je prema "Dopunskom rudarskom pro-
jektu otkopavanja rude u zoni HAC-a". Ovim projektom je
obuhvaće- no otkopavanje izmedju nivoa +275m i +170m. Kako se
pri otkopava- nju ovog bloka pokazalo da ima mogućnosti za
otkopavanje i ispod nivoa +170m a imajući u vidu situaciju u
RBM-u u pogledu otkrive- ne rude, krajem 1998. godine je
ugovorena izrada novog "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja
rude u zoni HAC-a" sa Institutom za bakar iz Bora. Zbog problema
nastalih oko ratne situacije iz- rada pomenutog projekta je
prolongirana. U medjuvremenu su nasta- le nove okolnosti, naime
poĉetkom 1999. godine pojavilo se klizi- šte na severozapadnom
delu kopa na mestu nekadašnje trase HAC-a. Poĉetkom juna tekuće
godine je dogovoreno sa izradjivaĉem proje- kta da se i ova
okolnost uzme u obzir. Prema ovome izrada pomenu- tog projekta
je zahtevala doistraţivanje što je neminovno dovelo do pomeranja
termina za njegov dovršetak. Projekat je preuzet 09.07.1999.
godine od kada se po njemu radi. Uzimajući u obzir sve napred
iznete momente, da se nebi prestalo sa radom na ovom delu kopa,
u medjuvremenu je u Tehniĉkoj pripremi Površinskog ko- pa
uradjeno "Uputstvo za rad na Juţnom reviru u zoni HAC-a ispod
nivoa +170m" i izdata "Naredba za rad na Juţnom reviru u zoni
HAC-a ispod nivoa +170m". Ova naredba je vaţila do stupanja na
snagu "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja leţišta Juţni
re- vir u RBM za zahvat do K+140". Kako pomenuti projekat
tretira ot- kopavanje zakljuĉno sa nivoom +140m a kako se smatra
da ima mogu- ćnosti za otkopavanje i ispod ovog nivoa naloţeno
je Radnom timu za površinsku eksploataciju pri DDD RBM da uradi
DOPUNSKI RUDAR- SKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE U ZONI HAC-a ISPOD
NIVOA +158m.



1.02.   Stanje radova i uslovi za otkopavanje

               Ovaj projekat se naslanja na stanje radova od
01. novembra 1999. godine i tretira dinamiku sa poĉetkom radova
pome-
nutog datuma. Stanje radova i uslova za izvodenje radova 01.
nov- embra tekuće godine je sledeće:
- Otkopavanje se vrši pri dnu severnog dela kopa Juţni revir.
   Radovi se odvijaju na etaţi 140 ĉiji je vrh na nivou +158m.
   Na ovoj etaţi u ovom zahvatu, do planirane dinamike, ima još
    185.000t rude.
-   Etaţa 125 je otvorena u predhodnom zahvatu. U ovom zahvatu
                                                              16

   radovi na ovoj i niţim etaţama nisu zapoĉeti.
-   Bušenje na ovom radilištu se izvodi bušilicom BE-45R interne
     oznake BE-7 i utovar bagerom M-182 interne oznake M-2. Kako
     su obe ove mašine trenutno u kvaru do njihovog osposobljenja
     bušenje će se vršiti bušilicom BE-9 a utovar bagerom M-11.
-   Jedan od kritiĉnih momenata je pojava klizišta na severnom
de-       lu zapadnog boka kopa što zahteva izvodjenje radova sa
poseb-      nom opreznošću.
-   Drugi kritiĉni momenat je velika koliĉina vode na dnu kopa
ko-        ja dostiţe do nivoa +138m. Ispumpavanje ove vode je
uslov za      otkopavanje etaţe 125 i 110.
-    Radovi se odvijaju na dnu kopa, u blizini industrijskog
objek-        ta (TS-1) i urbanog naselja - blizina grada što
zahteva pose-      bnu opreznost pri miniranju kako nebi došlo do
prekoraĉenja      dozvoljenih seizmiĉkih pomeranja.



2.0.   GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEţIŠTA

               Geološka gradja, tektonika, geneza leţišta,
miner- alizacija i strukturno teksturne karakteristike se mogu
naći sko- ro u svim glavnim, dopunskim i uprošćenim rudarskim
projektima te će ovde ova problematika biti izneta u skraćenom
obliku, ono- liko koliko je to neophodno. Akcenat će biti baĉen
na hidrogeolo- ške karakteristike i ovodnjenost kosina pošto je
to za proraĉun stabilnosti kosina kopa vrlo bitno. Grafiĉke
geološke dokumenta- cije takodje ima u postojećim projektima
otkopavanja Juţnog revi- ra te će ovde biti data samo onoliko
koliko   je  neophodno   za   prać-   enje  materije.   Grafiĉka
dokumentacija je data u prilogu br. 2.01. koji predstavlja
geološku kartu Juţnog revira i prilozima br. 2.02, 2.03. i 2.04.
koji predstavljaju geološke profile Juţnog revira na mestima
profila 2, 4 i 6.



2.1.   GEOLOŠKA GRADJA LEţIŠTA

          Leţište   Majdanpek je izgradjeno od   algonhiskih
kristal- astih škriljaca (anfibolita, anfibolsko-biotitskih,
biotitsko-mu- skovitskih i biotitskih gnajseva, liskunskih
škriljaca, mikašista

i kvarcita), stena facija zelenih škriljaca (sericitsko-hlorit-
skih i hloritskih škriljaca, filita i sericitsko-hloritskih
kvar- cita, mermera (algonhijske starosti), konglomerata i
pešĉara,   kreĉnjaka   titon-valendina,   ksenonskog   flišta   i
vulkanita gornje krede.
          Kristalasti   škriljci   su   najstarije   stene   ovog
                                                             17

podruĉja i ĉine podlogu svim ostalim geološkim formacijama.
Prema stepenu metamorfizma pripadaju kristalastim škriljcima
amfibolske i alb- it-epidot-amfibolske facije. Nalaze se zapadno
od vulkanita gor- nje krede a delimiĉno i istoĉno od njih.
Detaljna petrogradfska ispitivanja škriljaca u uţoj okolini
Majdanpeka vršio je Kapostaţ P. (1934.). On je u kristalaste
škriljce višeg kristaliniteta uvrstio liskunske škriljce,
gnajseve i anfibolite. Od gnajseva izdvaja anfibolske gnajseve i
disten gnajseve. Sve ove stene predstavljaju visoko kristalaste
stene kod kojih dominiraju škri- ljave taksture i granoblastiĉne
do poikiloblastiĉne strukture. Anfiboliti su prema Kapostaţu
porfiroblastiĉne, granoblastiĉne ili dijablastiĉne strukture.
Sastavljeni su od anfibola, malo, feldsata, biotita, kvarca,
granita i coisita. Sporedni je rutil a sekundarni su hlorit,
epidot i kalcit.
          Stene facie "zelenih škriljaca" konkordantno naleţu
preko kristalastih škriljaca anfibolske facije od kojih se raz-
likuju niţim stepenom kristaliniteta. Nalaze se sa istoĉne
strane vulkanita gornje krede. Teksture su škriljave do
paralelno traka- ste. Stene ove facije (sericitsko-hloritski i
hloritski škriljci, sericitsko-hloritski kvarciti, filiti i
mermeri) izuzev mermera sadrţe kao dominantnu komponentu hlorit
ĉime se objašnjava njiho- vo grupisanje u faciju "zelenih
škriljaca" Sporadiĉno se javljaju sericit i kvarc.
          Konglomerati    i   pešĉari    (ilijas-doger)   naleţu
diskordan- tno preko kristalastih škriljaca amfibolske facije i
facije "zel- enih škriljaca i ĉine bazalnu seriju kreĉnjacima
gornje jure. Ba- zalna serija poĉinje sa crvenim hematitskim
škriljcima moćnosti oko 1 metar. Preko njih naleţu konglomerati
i pešĉari delom iden- tifikovani kao lijaski (juţno od ĉoka
Muskala), dok su liskunovi- ti pešĉari i konglomerati sa
ugljevitim proslojcima (utvrdjeni u potkopima "Starice " i
"Blanšarda 468". Konglomerati (moćnosti 1 do 1,5 metara) su
izgradjeni od oblutaka kvarca cementovanih delimiĉno kvarcom i
kalcitom. Pešĉari su sastavljeni od krupnozr- nog kvarca i
muskovita mestimiĉno i feldspata.
          Kreĉnjaci (titon-valendina) su najrasprostranjeniji
se- dimenti mezozojika i zauzimaju posebno mesto kao litološki
ĉlano- vi u gradnji uţe okoline leţišta Majdanpek. Izgradjuju
preteţno više delove terena. Prostiru se u vidu traka pravca
pruţanja sev- er-jug ili grade izolovane krpe na uzvišenim
delovima terena. Glavnom dislokacijom, duţ koje su izbili
gornjo-kredni vulkaniti, podeljeni su na istoĉni i zapadni
pojas. Kreĉnjaci imaju posebnu vaţnost u pogledu obrazovanja
pojedinih tipova orudnjavanja jer



su uslovili stvaranje metasomatskih rudnih tela. Najĉešće su
slo- jeviti a redje bankoviti ili masivni.
                                                               18

          Kreĉnjaci su vrlo jedre stene sastavljene od kalcita
i   koloidnog   kalcijuma.      Mikroskopski    to   su   neznatno
iskristalisa- le stene sa oĉuvanom mikrofaunom. Prema boji
najĉešće su sivkasti kada su kriptokristalasti ili beliĉasti
kada prelaze u kristala- ste kreĉnjake. ĉesto se u podinskom
delu kreĉnjaka javljaju roţ- njaci.
          Gornje-kredne    tvorevine    (konglomerati,    pešĉari,
peskov- iti kreĉnjaci, laporci i laporoviti kreĉnjaci) leţe
transgresivno preko titon-valetinskih kreĉnjaka i škriljaca. Ova
sedimentna se- rija poznata pod opštim imenom senonski fliš je
vrlo heterogenog sastava. Facijalne promene su vrlo ĉeste te se
na malom rastoja- nju mogu pratiti prelazi od konglomerata preko
pešĉara, laporaca, laporovitih kreĉnjaka do kreĉnjaka i laporca
kao završne serije.
          Konglomerati su sastavljeni od oblutica kvarca,
mestim- iĉno i breĉastih komada kreĉnjaka cementovanih kalcitom.
ĉesto se moţe zapaziti pirit koji je relativno ravnomerno
rasejan u ma- si. Pešĉari su izgradjeni od kvarca i liskuna a
cementovani kalc- itom ili laporovitom supstancom. Trošni su i
brzo prelaze u pes- ak. Kreĉnjaci su obiĉno slojeviti i
istaknuti u reljefu fliša. Pošto imaju znatnu primesu laporovite
supstance uvršćeni su u la- porovite kreĉnjake. Na osnovu
mnogobrojne faune K.Petković smatra da ove tvorevine pripadaju
ksenonu.
          Od magmatskih stena zastupljene su graniti (prema Š.
Kapostaţu (1934.) koji predstavljaju krajnji severni deo granit-
skog batolita Tande. Stvarani su u toku hercinske orogene faze
tako da su dejstvom endogenih procesa gnajsificirani a
mestimiĉno i uškriljeni. Strukture su granoblastiĉne ili
poikiloblastiĉne. Ove granitoidne stene Donah. M svrstava u
"alpinotipski preobra- ţene" granite. Javljaju se u vidu
izduţenog klina u kristalastim škriljcima u dolini M. Peka i
spajaju morfološku granicu Severnog i Juţnog revira. Prema jugu
u sektoru površnskog kopa postepeno isklinjavaju.
          Ispitivanjem hemijskog i mineralnog sastava kao i
step- ena metamorfizma, ove stene su uvrštene u granitoidne
gnajseve.   Glavni   sastojci   su   undulatorni    kvarc   (45%),
plagioklasi (4%), or- toklas (39%) i biotit 9 (%). Sporedni su
cirkon, rutil i magnet- it. U zoni orudnjenja dominiraju
kalijski feldspati, hidrotermal- ni biotit, sericit i kvarc.
Istoĉno od granitoidnioh gnajseva, a na granici sa kristalastim
škriljcima, nalazi se uzani dajk se- rpentinita. Stene su zelene
boje i intenzivno alterisane. Glavni sastojci su serpentin (koji
dominira) i talk. Akcesorni su magne- tit i hromit. Moćnost
serpentinita je oko 10m.
          Vulkaniti gornje krede raskidaju kristalaste škriljce
anfibolitske facije, stene facije "zelenih škriljaca), kreĉnjake
titon-valendina    i  delimiĉno    konglomerate    gornje   krede.
Preovlada- vaju andeziti anfibolsko - biotitskog sastava a
javljaju se i am-
                                                             19


fibolsko-piroksenski andeziti i daciti. Sve ove stene mestimiĉno
prate tufovi, tufiti i andezitske breĉe.
          Andeziti su holomikro do hipokristalasto - porfirske
strukture. Fenokristali su plagioklasi, hornblenda i biotit. Po-
red andezita i prelaznih stena izmedju andezita i dacita
javljaju se i pravi daciti koji se razlikuju od andezita što
imaju kao fe- nokristale još i kvarc.
          Dioriti i kvarcdiorit-porfiriti javljaju se u vidu
daj- kova debljine nekoliko desetina metara. Utvrdjeni su na
vieše me- sta na Severnom i Juţnom reviru.
          Prema mineraloškom i hemijskom sastavu ove stene su
sliĉne andezitima. Prema Spasovu ove male intruzije vrše konta-
ktnu metamorfozu, vulkanita gornje krede i on ih kao najmladje
vulkanske stene tretira produktima laramijskog plutonizma.



2.2.   OPIS LEţIŠTA

           Rudna zona Majdanpeĉkog leţišta duga je oko 5 km,
sred- nje širine oko 300m, dok je po dubini praćena nekoliko
stotina metara. Prema današnjem stepenu saznanja predpostavlja
se da je leţište Majdanpek stvoreno u hipoabisalnom nivou (1km
dubine). Genetski je vezano za dublju diferencijaciju rstvora
hipoabisal- nih intruzija. Pitanje uslova stvaranja leţišta
proveravano je i novim nauĉnim metodama (metoda dekriptacije).
Na taj naĉin ut- vrdjene su dve glavne etape stvaranja leţista u
Majdanpeku i to:
- Kontaktno pneumatolitska etapa (skarnovska),
- Hidrotermalna
           Kontaktno   -   pneumatolitska   (skarnovska)   etapa
stvaranja lešišta u Majdanpeku je razvijena na kontaktu dajkova
anfibolskog - biotitskih andenzita i laramijskih plutonita sa
kreĉnjacima. Ogleda se u stvaranju magnetitsih rudnih tela
skarnovskog tipa sa granatima grosular-andraditdskog niza,
epidotom, kalijskim fe- ldspatom i hloritom. Magnetit je glavni
rudni mineral a prate ga sfalerit sa izdvajanjima halkopirita,
lamelarni    hematit,  pirhotin  i   halkopirit   sa  zvezdicama
sfalerita.
           Hidrotermalna etapa je vezana za tektonski zdrobljene
zone koje su omogućile cirkulaciju hidrotermalnih rastvora i
dep- onovanje kvarca i sulfidnih minerala. Za nju je vezana
glavna mi- neralizacija bakra štokverkno - impregnacionog tipa.
Deponovanje ekonomski znaĉajnih koncentracija bakra izvršeno je
u mezoepiter- malnoj fazi u temperaturnim granicama od 200 -
300 a samo nezna- tno na niţim temperaturama od 200. Mineralne
parageneze hidrote- rmalne etape stvarane su u ĉetiri stadijuma.
Prvi je vezan za od- laganje kvarca i molibdena, drugi kvarca i
pirita, treći kvarca i halkopirita a ĉetvrti kvarca, sfalerita i
                                                                  20

galenita.




           U rudnom rejonu Majdanpek utvrdjeni su sledeći
genetski tipovi leţišta:
1. Skarnovska leţišta magnetita
2. Hidrotermalna leţišta
2.1. Mezo - epitermalna leţišta pirita.
2.2. ţioĉno - impregnacijska mezo epitermalna leţišta bakra i
pi-       rita.
2.3. Epitermalna leţišišta sfalerita i galenita.
3. Leţišta raspadanja u oksidacionoj zoni
           Skarnovska magnetitska rudna tela su nepravilnog
oblika ili soĉivasto izduţena, promenljive moćnosti od nekoliko
cm. do više metara. Najĉešće su paralelna glavnim strukturama sa
pruţa- njem sever - jug. Nastaju metasomatskim dejstvom
visokotemperat- urnih rastvora na kreĉnjake i javljaju se na
kontaktu     dajkova     an-    fibolsko-biotitskih     andezita   sa
kreĉnjacima. Magnetit je glavni rudni mineral i stariji je od
svih sulfidnih minerala.
           Mezo-epitermalna leţišta pirita se nalaze na kontaktu
andezita i laramijskih plutonita sa kreĉnjacima koji krovinski
naleţu   na    njih    a   najĉešće   na   suĉeljavanju   izrazitijih
strukturnih dislokacija koje su izvršile drobljenje kreĉnjaka i
otvaranje pu- teva hidrotermalnim rastvorima. To su bili
preduslovi za stvara- nje piritnih rudnih tela infiltrtacijonom
metasomatozom kreĉnja- ka.
           Metasomatski procesi ne zahvataju samo kreĉnjake već
i andezite razliĉitim intenzitetom. Pored intenzivne piritne mi-
neralizacije u vidu prostorno ograniĉenih rudnih tela, pirit se
najĉešće javlja u vidu inpregnacija ili ţilica u neposrednoj
bli- zini glavnih i sporednih dislokacija.
           ţiĉno impregnacijska mezo-epitermalna leţišta bakra i
pirita najviše su zastupljena u anfibolsko biotitskim andezitima
u zonama oko štokverknih polja a javljaju se i u laramijskim
plu-   tonitima     i    gnajsevima,     (sporadiĉno).   Najpoznatija
štokverkna po- lja su zapadno od Švajca (J:Revir) i Starice. Ona
su u obliku so- ĉiva dosta nepravilnog oblika a izduţena u
pravcu mineralizovane zone. Dominantan rudni mineral je pirit i
halkopirit a pirhotin je vrlo podredjen.
           Epitermalna leţišta sfalerita i galenita stvarana su
posle ţiĉno-inpregnacijskih mezoepitermalnih leţišta bakra i
pir- ita. Tektonski polomljene, kontaktne zone kreĉnjaka i
andezita    bile    su    najpovoljnije    sredine   za   deponovanje
metasomatskih olovo-cinkovih rudnih tela. Ovakva rudna tela su
nepravilnog oblika ma- le moćnosti najĉešće subvertikalna, mada
se javljaju i peĉurkas- tog oblika. Prema dubini naglo
isklinjavaju. Pravac pruţanja sfa- leritsko-galenitskih rudnih
                                                              21

tela je sever-jug, sever-severozapad i jug-jugoistok što
odgovara glavnim razlomnim strukturama duţ kojih se utiskivala
magma. Ova leţšta se oblikuju raznovrsnom i kompleksnom
mineraloškom gradjom. Pored pirita i sfalerita zas- tupljeni su
i galenit, halkopirit, enargit, samorodno zlato, mi-



nerali srebra, stefani i polibazit, magnetit, pirhotin...
          Zbog visokog sadrţaja Au, Ag i Cu u epitermalnim
leţi- štima sfalerita i galenita, ţivković P. sa saradnicima ovu
grupu leţišta tretira kao "Zlatonosno - srebronosna pirit
polimetaliĉna Zn-Pb-Cu leţišta" i pridaje im poseban znaĉaj u
ukupnoj valoriza- ciji rude na severnom reviru. Pojave
metasomatskih olovo - cinko- vih orudnjenja srećemo i u juţnom i
u severnom reviru ali znaĉaj- nije orudnjenje pronadjeno je na
podruĉju Tenke, severni deo Sev- ernog revira.
          Leţišta   raspadanja  u   oksidacionoj  zoni    nastaju
oksida- cijom primarnih ruda u rudnom polju. U kontaktnim
delovima gde se nalaze piritna rudna tela i kreĉnjaci stvaraju
se limonitna rudna tela koja su ponekad industrijske vrednosti.
Limonitisanje je izrazito na kontaktu vulkanita gornje krede i
malih intruzija sa kreĉnjacima i duţ dislokacija većeg opsega a
mestimiĉno i u škriljcima.



2.3.   MINERALNI SASTAV RUDNOG LEţIŠTA

          Uţe   podruĉje  leţišta   karakteriše  se   razliĉitim
mineral- nim paragenezama u zavisnosti od stabilnosti mineralnih
formi na dejstvo odredjenih procesa. U gornjim delovima
intenzivne oksida- cije srećemo visokootporna ili novoformirana
stabilna jedinjenja. Idući od površine prema dubini rudnog
leţišta, pored oksidacione zone, izdvaja se supergena zona i
zona primarne sulfidne mineral- izacije.

- Oksidaciona zona
          Karakteistika   zone   oksidacije   je   da   u  njoj
preovladjuju jedinjenja bogata kiseonikom. Debljina ove zone je
razliĉita ali najĉešće ne prelazi 35 m. U ovoj zoni glavni
mineral je limonit a podredjeno se javljaju i azurit, malahit,
samorodni bakar, cer- uzit, smitsonit, jarozit, kuprit, a
hemijski je dokazano prisus- tvo zlata i srebra.
          Limonit je najzastupljeniji mineral i veoma ĉesto je
od znaĉaja za odredjivanje prvobitnog tipa mineralizacije.
Javlja se u vidu inpregnacija ili prevlaka u kvarcnim skeletima
ili zrn- astih i praškastih nagomilanja nepravilnih polja.
          Malahit i azurit se lokalno sreću u vidu prevlaka
nep- ravilno razmeštenih i to u apikalnim delovima zona
                                                             22

oksidacije. Nastali su u uslovima uzajamnog dejstva CuSO4 i
CaCo3 uz prisustvo vode bogate CO2 komponente. Samorodni bakar
se javlja u vidu rel- ikvija u kupritu ili je u zoni povećane
koliĉine halkozina duţ pukotina i prslina kada je dendritiĉan.
- Supergena zona
          Supergena zona je mestimiĉno razvijena i to obiĉno
bli-

zu površine (od 15 do 50 metar) a u obodnim delovima prema kreĉ-
njacima nalazi se i na većoj dubini od 100 metara. Moćnosti je
od 5 do 10 metara.Glavni minerali su halkoizin, kovelin, bornit
i idait.
          Halkozin se javlja u vidu sitnih nepravilnih polja,
re- dje je taloţen u vidu koloida zajedno sa markasitom i
piritom. Produkt je rekristalizacije halkopirita u površinskim
uslovinma, najĉešće je lamelaran a izgradjen je od belog i
plavog halkozina.         Kovelin je ĉest pratilac halkozina i
kao najmladji vrši njegovo potiskivanje. Najĉešće je zastupljen
u vidu tankih prste- nastih nepravilnih polja.
          Bornit je podredjen i manjeg je zInaĉaja u bakrovoj
ru- dnoj paragenezi. Javlja se samostalno ili zajedno sa
halkopiritom   i   magnetitom.   Mestimiĉno  vrši   potiskivanje
halkopirita naroĉitso u supergenezi kada obiĉno rekristališe u
idaist.

- Zona primarne sulfidne mineralizacije
          Zona primarne sulfidne mineralizacije predstavlja
poli- mineralnu zajednicu sa dominacijom pirita i halkopirita
koje pod- redjeno prate svi ostali minerali.
          Pirit se javlja u skoro svim paragenezama. Stvaran je
u tri stadijuma:

Pirit I - Stvaran je u najranijem stadijumi kristalizacije
obiĉno nepravilnog oblika sa poikilitnim izdvajanjima pirhotina,
borni- ta, halkopirita i samorodnog bizmusta.

Pirit II - Vrlo ĉesto je idijomorfan (Javlja se u vidu kocke i
pentagon dodekaedra) ili je zastupljen u vidu sitnozrnih
agregata udruţen sa baritom (Kada izgradjuje rudna tela
metasomatskog por- ekla). Obiĉno je kompaktan i bez izdvajanja
minerala bakra. Veli- ĉina zrna je vrlo promenljiva.

Pirit III- Predstavlja mladju fazu koja potiskuje meljikovit -
Pirit.
          Pirit   je   zapaţen  i   u   vidu  pseudomorfoza   po
anfibolima. Obiĉno je ţute boje sa velikom tvrdinom. Spada u
minerale sa sre- dnjim intenzitetom odbijanja svetlosti. Stvaran
je u mezo i epit- ermalnom stadijumu. Menljikovit - pirit je
gelna struktura piri- ta. Mladji je od pirita I i pirita II.
Mestimiĉno je zapaţen u vidu tipiĉnih prstenastih tvorevina.
                                                             23

          Halkopirit ulazi u izgradnji kontaktnih rudnih tela
ma- gnetita, piritnih rudnih tela kreĉnjaĉkih breĉa a najĉešće
se na- lazi u zoni porfirake mineralizacije u vidu impregnacija.
Obiĉno je neprdavilan ili krpast. Halkopirit je glavni rudni
mineral ko- ji je ekstenzivno zastupljen u rudnom polju a javlja
se kao samo- stalan mineral ili sporadiĉno kao sraslac sa
piritom, magnetitom i sfaleritom.



          Veliĉina zrna varira od 20 do 300 mikrona. Mestimiĉno
u agregatima halkopirit je krupnolamelaran. Uĉešće halkopirita u
celom leţištu iznosi oko 2,5%. ĉeste su parageneze halkopirita
sa sfaleritom i galenitom.
          Halkopirit se javlja i kao sraslac sa mineralima
jalo- vine (oko 2%) i u vdu ţilica (oko 1 %).
          Halkopirit je štapiĉast odnosno vretenast a retko
idio morfan. Idiomorfni oblici su najĉešće vezani za kvarcne
stubove zajednoi sa kvarcom ili je razvijen na kristalnim
ploĉicasma ba- rita. Pojava halkopirita preko baritskih kristala
ukazuje na mla- dju fazu niskotemperaturnih halkopirita.
          Izdvajaju se ĉetiri faze halkopirtita od kojih je
naj- znaĉajniji halkopirit II.
          Magnetit II je podredjeno zastupljen u zonama tipiĉne
porfirske mineralizacije bakra. On je sitnozrn i ĉesto potisnut
kalcitom i drugim mineralima jalovine. U zrnima magnetita nalazi
se ĉesto ukljuĉenja halkopirita i bornita. Mladja faza magnetita
je pseudomorfoza po Hematitu I. Stvaran je na kontaktu
andezitsko - dacitskih stena i kristalastih škriljaca sa
reliktima hematita.
          Hematit se javlja relativno retko. On je mineral koji
prati kontaktna rudna tela u zajednici sa magnetitom ili kao
pro- dukt rekristalizacije magnetita. Stvaran je u tri
generacije: He- matit I, II i III. ĉesto je uklopjen u piritu u
vidu idiomorfnih oblika. Podredjeno se javljaju pseudomorfoze
hematita po magneti- tu.
          Tetraedriti su najĉešće u paragenezi sa halkopiritom
i bornitom u porfirskoj mineralizaciji a redje sa galenitom.
Stvarani su u dve generacije:
Tetraedrit I - Najĉešće je potisnut halkopiritom kada se
ustisku- je duţ katakliziranih zrna pirita u vidu tankih ţilica
ili se ja- vlja kao sraslac sa halkopiritom.
          Tetraedrit II - Pokazuje zonarnu gradju a mestimiĉno
u svom sastavu ima sulfosoli antimona.
          Minerali srebra su vezani za grupu bakronosnih
tetrae- drita (Tenatita) i galenit I generacije. Bakronosni
Tetraedrit (Kompleksne soli bakra, antimona i sumpora) su
delimiĉno   plaviĉa-  sto   zelenkaste   boje   i  udruţeni   sa
halkopiritom. U njima su soli antimona ĉesto potpuno ili
delimiĉno zamenjene arsenom i srebrom. Izdvajanja tetraedrita u
                                                             24

galenitu I imaju pravilnu orijentaciju duţ pravca ceplivosti.
Ona se javljaju u dva medjusobno upravna pravcas. Zlato se
najvećim delom nalazi kao samorodno u halkopi- ritu ili u
arsenopiritu. U halkopiritu ono je u vidu samostalnih zrna.
ĉestice samorodnog Zlasta su najĉešće veliĉine od 3 do 20
mikronaI. Ono sadrţi i nešto srebra. Najkĉešće se javlja u
jedrom halkopiritu sa magnetitom ili moćnim kvarcnim ţicama sa
halkopi- ritom.
          Zlato se delimiĉno nalazi i u piritu. Takodje je
utvr- djeno da je sadrţaj zlata najveći u sfaleritsko -
galenitssko -



arsenopiritako - pirotinskoj paragenezi, nešto manji u halkopi-
ritu i najmanji u piritu.
           Sfalerit se javlja u malim koliĉinama a izgradjuje
ska- rnovska leţiša ţice sa galenitom, markasitom, kvarcom i
bornitom ili breĉaste zone. Stvaran je u dve generacije.
           Sfalerit   I  -   Mrke je bojer sa orijentisanim
izdvajanji- ma halkopirita duţ pravaca cepljivosti ili su
kristalne individue halkopirita izdvojene u vidu emulzija
takodje orijentoisane duţ pravaca ceplivosti kristalne rešetke.
ĉesta su i sićušna izdvaja- nja po obodu zrna sfalerita koja
najverovatnije odgovaraju pirho- tinu.
           Sfalerit I - Je svetlo plaviĉasto - mrke boje.
Izdvaja- nja nisu zapaţena. Sfaleriti obe generacije su
izotropni.
           Galenit se javlja u dve generacije:
           Galenit   I    -   Sadrţi    izdvajanja  srebronosnih
tetraedrita duţ ravni ceplljivosti.
           Galenit II - Pripada mladjoj generaciji i ne sadrţi
iz- dvajanja.
           Obe generacije galenita ispunjavaju kvarcne ţice u
za- jednici sa sfaleritom, pirhotinom, piritom, halkopiritom i
bari- tom.
           Molibdenit se javlja veom podredjeno. Najĉešće se
nala- zi po obodu rudnog polja u kontaktnoj zoni izmedju
andezita i gnajseva ili u ţicama zajedno sa halkopiritom,
sfaleritom i gale- nitom. Javlja se u vidu tankih prevlaka a
redje u vidu ţica moć- nosti od 4 mm. Postoje tri generacije
molibdenita.
           Pirhotin je redak mineral. Zastupljen je u porfirskoj
rudi a javlja se najĉešće u zajdnici sa magnetitom (skarnovska
mineralizacija) ili je udruţen sa piritom (u kvarcnim ţicama).
ĉesto je nepravilno vlaknast ili zrnast a retko se javlja kao
idiomorfan. Kao metastabilan mineral sa povećanom koliĉinom su-
mpora obiĉnio rekristališe u pirit i markasit.
           Markasit je takodje redak mineral. Najĉešće je
zastup- ljen u zonama sa povećanom koliĉinom kalcita i barita.
                                                             25

ĉešće se javlja u zoni porfirske mineralizacije nego u piritnim
rudnim te- lima. Najĉeršće je nepravilnog oblika kada se javlja
u pseudomo- rfozama po pirotinu. Moţe biti i nepravilno vlaknast
ili   kuglast.  Boje   je  svetloţute   sa  jakim   intenzitetom
refleksije.



2.4.   GENEZA LEţIŠTA

          Posebne strukturne specifiĉnosti rejona Majdanpek
omog- ućile su odlaganje orudnjenja sa bakrom. Ove specifiĉnosti
se is- poljavaju u obnavljanju magmatizma kroz razliĉite epohe
ĉime je dokazano postojanje dislokacije regionalnih razmera
pravca pruţ- anja sever - jug (dubinski razlomi II reda).



          U herecinskoj orogenoj epohi utiskivasne su stene
baz- iĉnih i intermedijarnih magma. Od rudnih formacija
utvrdjena je zlatonosno - kvarc - piritska pojave. Zlatonosno -
kvarc   -   pirit-   ska   rudna   formacija  predstavljena   je
mezotermalnim leţištima zla- ta na kontaktu kristalastih
škriljaca anfibolitske facije i stena facije u "zelenim
škriljcima" Orudnjenje se nalazi u kvarcnim ţi- cama ili
soĉivima. Kvarcne ţice su sastavljene od kvarca, sfaler- ista,
pirita, galenita sa izdvajanjima srebronosnih minerala i zlata
koje se javlja u kvarcu u obliku samostalih zrna (do 9μ).
          U alpskoj orogenoj epohi došlo je do obnavljanja
magma- tizma u kome dominiraju vulkanogene tvorevine ili efuzije
stvara- ne relativno plitko tako da su hercinske strukture
preteţno apli- kativnog karaktera ponovo obnavljane i date u
novom obliku. Ove stene su probijene mladjim stenama najĉeće u
obliku dajkova duţ preteţno longitudinalnih dislokacija. Te male
intruzije (dioriti, kvarc dioriti i odgovarajući ekvivalenti)
uslovile su stvaranje leţišta bakra porfirskog tipa. Pouzdano se
zna da su od diferen- cijata malih intruzija nastala leţišta
bakra ali se još nezna ko- ja je od njih rudna magma. Rudna
polja se nalaze u podruĉju defo- rmisane antiklinale formirane
verovatno već u hercinu koja je ka- snije obnavljana i konaĉno
formirana u alpskoj orogenoj epohi. Zbir svih ovih elemenata u
Majdanpeĉkom rejonu omogućuje stvara- nje više vrsta rudnih
leţišta   koja   su   stvarana   u  razliĉitm  tempe-   raturnim
intervalima. Stvorene su sledeĉće rudne formacije:
- Magnetitna rudna formacija
- Piritno - bakronosna rudna formacija
- Halkopiritsko - sericit - kvarcna rudna formacija
- Galenitska - srebronosno - cinkova rudna formacija
          Leţišta magnetitne rudne formacije (prema Cissarzu
A.) odlagana su u "subvulkanskom nivou) koji je imao "Dublji
                                                             26

nivo". Hidrotermalna etapa je oznaĉena visokotemperaturnim
paragenezama   od  kojih   su   zastupljeni  vretenasti   oblici
halkopirita u bornitu, kao produkti raspadanja molibdenita i
visokotemperaturnog sfale- rita ĉija je temperatura veća od
300. Oni su ĉesto potisnuti ili uklopljeni u piritu u vidu
poikilitskih ukljuĉenja. Ovaj stadijum mineralizacije je veoma
ekstenzivan ali nema ekonomski znaĉaj. Mlada sulfidna etapa
poĉinje stvarajnem pirita I sa ukljuĉenjima samorodnog bizmuta.
Zatim je odloţen pirit II koji je stvoren po- sle minerala
kaolinske grupe ali pre hidrotermalnog biotita i se- ricita to
jest u većini sluĉajeva odloţen je u mezotermalnom sta- dijumu.
Halkopirit ekonomskog znaĉaja stvaran je posle hidrobio- tita i
sericita a pre zonarnog tetraedrita i galenita sa srebro- nosnim
tetraedritima ĉime je pouzdano utvrdjen mezotermalni sta- dijum.
Ostali minerali koji prate porfirska leţišta bakra kao i
halkopirit III i IV stvarani su u epitermalnoj sredini.




2.5. TEKTONSKI SKLOP LEţIŠTA

          Opis strukturne gradje i tektonskog sklopa leţišta,
kao i šire okoline Majdanpeka nalaze se u radovima mnogih
istraţiva- ĉa. Osnovne postavke strukturna gradje šire i uţe
okoline daje Petković K. u svojoj studiji " Majdanpek i
okolina". Po Pertko- viću kroz Majdabnpeĉku oblast prolazi jedna
od triju glavnih dis- lokacija koja je podelila ovu oblast na
dva dela - "na zapadni" i "istoĉni". Zapadni deo pripada navlaci
Rtnja i Kuĉaja a istoĉni Poreĉkoj iz ĉega se vidi da se po
sredini Majdanpeĉke rudne obla- sti sustiţu i preklapaju dve
glavne velike navlake istoĉne Srbi- je. On je takodje zakljuĉio
da u uţem rejonu Majdanpeka postoje tri tektonska pojasa
meridijanskog pravca koji svaki za sebe pre- dstavlja po jednu
zasebnu tektonsku jedinicu.
- Zapadni pojas kristalastih škriljaca je kao ĉelo kraljušti
koja se nalazi na granici sa mezozojskim kreĉnjacima. Pošto
kreĉnjaci i škriljci padaju pod uglom od 35 smatra da kreĉnjaci
Starice tonu ispod kristalastioh škriljaca I grupe.
- Drugi tektonski pojas predstavlja prvobitne kreĉnjake antikli-
nala Starice koja je razdvojena Pećko - Svrljiškom dislokacijom
u dva dela.
- Ksenonski sedimenti u ovom pojasu pogurani su kao celina nešto
više u istoĉnom pravcu zajedno sa svojom podlogom to jest kreĉ-
njacima kreĉnjaĉke ploĉe Konjske glavice. Potpunije razumevanje
uslova stvaranja leţišta moguće je ako se proces rudnog obrazo-
vanja prati u isto vreme sa razvojem strukturnog uobliĉavanja i
magmatizma.
                                                             27

           Prema kriterijumu Krajtera mogu se izdvojiti tri
etape strukturnog oblikovanja u Majdanpeĉkom leţištu i tio:
- Prerudnu
- Intrarudnu
- Postrudnu
           Prerudni tektonski pokreti se odlikuju strukturama
ap- likativnog i disjunkstivnog karaktera. Oni su svoje
oblikovanje zapoĉeli u hercinskoj i završili u alpskoj orogenoj
fazi. U me- djustrukture aplikativnog karaktera spadaju ubiranja
kristalastih škriljaca amfibolske facije i facije "Zelenih
škriljaca" koja su izvršena u paleozoiku i kasnije u mezozoiku
kao i ubiranja kreĉnjaka u alpskoj orogenoj fazi.
           Medju strukturama disjunktivnog karaktera od posebnog
je znaĉaja stara dislokacija regionalnih razmera pravca
pruţanaja sever jug koja je u toku geološke istorije ovog
podruĉja višest- ruko obnavljana. Ona je zapoĉela svoje
oblikovanje u paleozoiku za vreme hercinske orogeneze kada je
bio predisponiran put za intrudovanje baziĉnih i granitoidnih
magmi. U alpskoj orogenoj fazi dolazi do obnavljanja te
strukture i utiskivanja vulkanita gornje kree i laramijskih
instruzija. Utiskivanju laramijskih in- truzija predhodilo je
intenzivno razlamanje i medjublokovsko raz-

micanje u predelu već utisnutih vulkanita i gnajs granita.
          Intrarudni tektonski pokreti se odlikuju strukturama
lineamentnog karaktera. Utiskivanje intruzivnih stena laramijske
orogene faze bilo je propraćeno intenzivnim razlamanjem okolnih
stena (naroĉito vulkanita i podredjeno gnajsgranistima i gnajse-
vima) i stvaranjem sistema pukotina i prslina a mestimiĉno i
bre- ĉastih zona (na konstaktu sa kreĉnjacima). Te tektonski
zdroblje- ne zone predisponirale su put hidrotermalnim ratvorima
i omogući- li delovanje metasomatskih procesa. Odlaganje bakrove
mineraliza- cije vršeno je uglavnom oreolno oko dajkova
intruzivnih stena a delimuiĉno i u njima. Na taj naĉin su
stvorena štokverkna rudna polja a samostalne ţice ispunjene
kvarcom i sulfidnim mineralima.          Postrudni     tektonski
pokreti predstavljaju završno i de- finitivno oblikovnje
strukturne gradje Majdanpeĉkog rudišta. Oni se ogledaju u
razlamanju već stvorenog rudnog polja sa vertikal- nim i
horizontalnim kretanjima i stvaranjem polja drobljenja sa
izrazitom parketnom strukturom.
          Grubić A. smatra da se u širem podruĉju Majdanpeka
jav- ljaju tri krupne tektonske celine. Zapadno od pravca Debeli
lug -Majdanpek - Koţica predstavljenog istoĉnodivergentnom
reversnom dislokacijom, otkrivena je Kuĉajska zona. Idući prema
Dunavu ist- oĉno od predhodne javlja se Poreĉko - Staroplaninska
zona a izme- dju njih u prostoru juţno od tilva Tome umeće se u
vidu klina, Timoĉka zona.
          Na osnovu satelitskih snimaka i morfostrukturne
analize Petković M. izdvaja megastrukturu Majdanpek koja po
                                                                28

svojim dimen- zijama i metalogenetskom znaĉaju odgovara rudnom
rejonu. U okviru rudnog rejona Majdanpek izdvaja se prstenasta
struktura rudnog polja Majdanpek a u njoj prstenasta struktura
rudnog leţišta. Do sad poznata rudna tela - Severni i Juţni
revir - deponovana su u krajnjem zapadnom delu strukture leţišta
uslovljene   sistemima   longistudinalnih  raseda   koji   imaju
regionalni karakter i koji su višestruko oţivljavani, utiskivale
su se magmatske stene i proti- cali hidrotermalni rastvori. U
postrudnoj   fazi   obnavljana   su  kre-   tanja  po   rasedima
longitudnalne i dijagonalne orijentacije. Tada su nastala i
razlamanja duţ pravaca istok - zapad, i naroĉito in- tenzivna u
pravcu severozapad - jugoistok.



2.6. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEţIŠTA

          Hidrogeološku   problematiku ovog   rudnog  leţišta
istraţi- vali su i dali u svojim radovima struĉnjaci grupe za
hidrogeolo- giju RGF-a iz Beograda.
          U okviru rudnog leţišta i njegove šire okoline, na
os- novu tipa poroznosti, izdvojeni su zbijeni, pukotinski i
karsni tip izdani.



           Zbijeni tip izdamni ima rasprostranjenje u okviru
alu- vijalnih naslaga M. Peka i njegovih protoka, deluvijalnih
naslaga i veštaĉkih tvorevina nastalih u procesu eksploatacije i
prerade   bakrovih   ruda.    Na  osanovu   uslova   formiranja   i
kvalitativno-kvan- titativnih svojstava podzemnih voda, u okviru
ovog tipa izdani izdvojeni su sledeći podtipovi: Zbijeni tip
izdani veće izdašno- sti i zbijeni tip manje izdašnosti.
           Zbijeni tip, izdani veće izdašnosti formiran je u
alu-    vijalnim    naslagama    M.Peka   i    njegovih    pritoka.
Karakteristika ovog tipa izdani je da se nivo podzemnih voda
nalazi neposredno ispod površine terena, kao i dobra hidrauliĉka
veza podzemnih sa površ- inskim vodama.
           Zbijeni    tip     izdani    manje    izdašnosti     ima
rasprostranje- nje u deluvijalnim naslagama, siparima u podnoţju
Starice i u ok- viru rudnog i flotacijskosg jalovišta . Zbijeni
tip izdani u ok- viru rudnog i flotacijskog jalovišta ima
poseban znaĉaj s obzirom na rasprostranjenje, karakter naslaga,
specifiĉnosti u formiranja hemijskog sastava podzemnih voda,
njihopv uticaaj na izmenu hemi- jskog sastava podzemnih voda
izdani sa kojima je u kontaktu.
           Jalovišta su formirana u dolini Šaške reke i
Bugarskog potoka, preko kojih se i drenira.        Ukupne koliĉine
podzemnih voda koje istiĉu iz jalovišta kreće se u minimumu oko
10 do 15 l/s. kada je u pitanju granulometrijski sastav
                                                             29

jalovišta treba reći da se veliĉina odlomaka kreće od 200 do
1000 mm.
          Flotacijsko jalovište je formirano u okviru slepe
doli- ne Valja fundate. Zapunjavanje jalovinom ove doline,
odvija se od poĉetka rada flotacije u Majdanpeku. Jalovina je
preteţno   iz-   gradjena   od    mešavine   peska  i   prašine.
Prihranjivanje izdani u ja- lovištu vrši se prirodnim putem na
raĉun infiltracije atmosfers- kih i površinskih voda i veštaĉki,
ispuštanjem voda u procesu flotiranja rude. Podzemne vode iz ove
izdani dreniraju se preko kreĉnjaka na koje naleţe jalovište,
odnosno preko izvora iz peći- na Valja fundata, zajedno sa delom
karstni izdanskih voda.        Pukotinski tip izdani zastupljen
je u stenama sa puko- tinskom poroznošću, kristalastim
škriljcima, andezitima, hidrote- rmalno izmenjenim stenama,
konglomeratima i pešĉarima. Kristala- sti škriljci su u
površinskom delu zahvaćemi procesom raspadanja usled ĉega dolazi
do zapunjavanja otvorenih pukotina a samim tim i do smanjenja
poroznosti odnosno vodopropusnosti. Dreniranje izdani vrši se
putem izvora izdašnosti manje od 0,1 l/s ili di- rektno u reĉne
tokove ili veštaĉkim isticanjem u rudarske radove. Pukotine u
andezitima su usled tektonskih pokreta i hemijskog ra- spadanja
minerala pod uticajem vode najĉešće razglinjene i zbog toga
slabo vodopropustne.
          Karstni    tip   izdani     formiran   je   u   okviru
titanvolentin- skih kreĉnjaka koji imaju znatno rasprostranjenje
u samom rudnom polju, u okviru masiva Starice i Švajca.
          Karstni tip izdani u kreĉnjacima masiva Starice ima
ve-

liki hidrogeološki znaĉaj sa obzirom na poloţaj u odnosu na rud-
arske radove, kako u Severnom tako i u Juţnom reviru. Hranjenje
izdani vrši se na raĉun infiltracije atmosferskih voda i delom
površinskih voda iz Malog peka i potoka Tenke. Prirodno drenira-
nje izdani vrši se preko vrela Basĉao koje se javlja na kontaktu
sa paleozojskim škriljcima i ĉija izdašnost ukazuje na karakter
pravog karstnog vrela ( 1,3 - 34,0 l/s). pored vrela Bašĉao,
kar- stna izdan Starice, drenira se i putem nekoliko manjih
izvora po obodu masiva. Veštaĉko dreniranje karstne izdani
Starice, vrši se putem isticanja u istraţne rudarske radove i
direktnim istic- anjem u gravitaciono podruĉje površinskog kopa
Severnog i Juţnog revira.



2.6.1.    OVODNJENOST KOSINA

          Hidrogeološki uslovi i prisustvo vode u postojećim
ko- sinama kopa su najmanje ispitivani i o postojećem stanju
ovodnje- nosti kosina ne postoje adekvatni podaci, pa ne postoje
i podaci i za prognozu uslova ovodnjenosti u kojima će
                                                                     30

egzistirati budiće kosine kopa. Zbog toga je kod ove provere
stabilnosti kosina uti- caj vode na stabilnost kosine kpopa
usvojen sa sledećim predpos- tavkama:
- Prisustvo vode u kosinama kopa usvojeno je u obliku levka dep-
resije;
- Sa severo-zapadne i zapadne strane kopa predpostavljena je
fil- tracija vode iz reke Mali pek odnosno u proraĉunu je
usvojeno da levak depresije izbija na nivo reke Mali pek;
- Sa jugoistoĉne strane kopa predpostavljeno je da je maksimalni
nivo podzemne vode na nivou površine flotacijskog jalovišta.
- Za ostale delove kopa gde se na osnovu terenskih uslova nije
mogao sagledati maksimalno mogući nivo podzemnih voda, usvojeno
je da je maksimalni nivo podzemne vode na 100 metara ispod povr-
šne kosine;




3.0.    FIZIĉKO MEHANIĉKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU
       KOPA U ZONI HAC-a

               Fiziĉko mehaniĉke osobine stenskih masa na
površ- inskom kopu Juţni revir RBM - a analizirane su u više
studija i elaborata. Svi raspoloţivi podaci sistematizovani su u
studiji R.I. Beograd "Istraţivanje parametara radne sredine i
tehnologije   eksploatacije   bitnih   za  konaĉan   zahvat   na
površinskim kopovima
leţišta u Boru i Majdanpeku - Rudnik bakra Majdanpek 1981. god."


U ovoj studiji stenske mase površinskog kopa Juţni revir podelj-
ene su u pet grupa i to: A, B, C, D i E.
     A:     Granitski   gnajs,  dvoliskunski gnajs i kvarc-
muskovitski        škriljci.
     B:   Zelena serija - zeleni škriljci. U nekim sluĉajevima
ove      dve sredine bi moglo posmatrati zajedno.
     C: Andeziti.
     D: Kreĉnjaci, lijaski pešĉari i konglomerati.
     E: Filiti.
          Osobine pojedinih vrsta stena ispitivane su na malim
laboratorijskim uzorcima monolita i na uzorcima srednje veliĉine
sa diskontinuitetima.
          Deo kopa na kome će se vršiti eksploatacija
sastavljen je od stena iz grupa "A" i "C".



3.1.   Rezultati ispitivanja osobina stena na malim uzorcima

           Ispitivanje   je   izvršeno   na   malim   uzorcima   oblika
                                                                                                                  31

cilin- dra preĉnika i visine 42 mm. Laboratorijski dobiveni
rezultati su obradjeni statistiĉki i prikazani u tabelama 3.01.
3.02.

            OSOBINE RADNE SREDINE "A"                                                 Tabela br. 3.01.
──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────
Elementi                       Zaprem.težina   čvrst.na prit.   čvrst.na istez.   Ugao unit.trenja     Kohezija
                                 (kN/m3)        (kN/m2)             (kN/m2)            ()             (kN/m2)

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Srednja vrednost X                27,332        67299,895          7399,421            51,869        12446,953

Varijansa   σ2                     0,452        1,054*108          4,689*106          16,019         5,390*106

Standardna devijacija σ            0,673       10267,702           2165,432             4,002         2321,551

Standardna greška SK               0,154        2355,572            496,784             0,918          531,600

Koeficijent varijacije             2,461          15,257             29,265             7,716            18,625

Broj članova n                          19            19                 19                  19             19

Σ x                               519,30         1,279*106         1,406*105          985,517        2,368*105

Σ x2                             14201,43        8,795*1010       1,125*109        51406,399         3,049*109

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────-




            OSOBINE RADNE SREDINE "C"                                                 Tabela br. 3.02.
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────
Elementi                       Zaprem.težina   čvrst.na prit.   čvrst.na istez.   Ugao unit.trenja     Kohezija
                                 (kN/m3)         (kN/m2)           (kN/m2)            ()              (kN/m2)

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Srednja vrednost X                26,350        97056,714         10664,0              51,871        17963,859

Varijansa   σ2                     0,052        2,158*108          5,079*106           7,220         7,146*106

Standardna devijacija σ            0,228       14690,534           2253,566             2,687         2673,166

Standardna greška SK               0,061        3926,210            602,291             0,718          714,434

Koeficijent varijacije             0,865          15,136             21,132             5,180            14,881

Broj članova n                          14            14                 14                  14             14

Σ x                               368,900        1,359*106         1,439*105          726,200        2,515*105

Σ x2                              9721,19        1,347*1011       1,658*1089        37762,895         4,611*109

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────




Kako stvarna raspodela vrednosti za osobine uzorka ne odgovara
normalnoj raspodeli po kojoj je izvršena statistiĉka obrada
rezu- ltata, izvršena je korekcija statistiĉkih vrednosti iz
pomenutih tabela te dobivene srednje vrednosti za pojedine
osobine monolit- nih uzoraka iznose:

grupa A:
     - ĉvrstoća na pritisak                                            c = 62.227,16 kN/m
     - ĉvrstoća na istezanje                                           σi = 5.329,62 kN/m
     - Ugao unutrašnjeg trenja                                          =   49,89 
     - Kohezija                                                        C = 11.318,02 kN/m

grupa C:
     - ĉvrstoća na pritisak                                            c = 89.635 kN/m
     - ĉvrstoća na istezanje                                           σi = 9.525,50 kN/m
     - Ugao unutrašnjeg trenja                                          = 50,51 
     - Kohezija                                                        C = 16.613 kN/m
                                                                      32


               Predhodni podaci su dobiveni na monolitnim
stens- kim uzorcima u laboratoriji. Da bi podaci mogli biti
upotreblji- vi u praksi potrebno je da budu prevedeni na masiv.
Prevodjenje laboratorijskih vrednosti parametara kohezije na
masiv vrši se po formuli Fisenka:

                             Cn
                 C = ─────────────────────
                                     H
                        1 + a * ln ─────
                                     L

gde je:
            Cn - Kohezija dobivena laboratorijski
            a - Koeficijent zavistan od ĉvrstoće stena i
                raspucalosti. Uzima se iz tablica.
            H - Maksimalna visina zahvata otkopa.
            L - Duţina elementarnog bloka.


Stene grupe "A":

                            11.318,02
                    CA = ─────────────────── = 476,25 kN/m
                                       395
                           1 + 3 * ln ─────
                                       0,20

Stene grupe "C":
                            16.613,37
                    CC = ─────────────────── = 529,88 kN/m
                                       395
                           1 + 4 * ln ─────
                                       0,20

            Elementi   unutrašnjeg   otpora   stenskog       masiva   se
prevode



sa laboratorijske vrednosti na masiv pomoću formule:

                     tg                            tg
            tgm = ─────── odnosno     m = arc tg ─────
                      k                                  k

gde je:
      -    Ugao unutrašnjeg trenja pojedinih stena
     k -    Koeficijent    k = k1 * k2 * k3 * k4 * k5
     k1 -   Greška ispitivanja k1 = 1,05
     k2 -   Greška odredjivanja srednje vrednosti k2 = 1,1
     k3 -   Koef. vremenskog smanjenja ĉvrstoće k3 = 1,1
                                                                33

       k4 - Prirodna uslojenost masiva k4 = 1,05
       k5 - Koeficijent seizmiĉnosti k5 = 1,2

            k = 1,05 * 1,1 * 1,1 * 1,05 * 1,2 = 1,6

Stene grupe "A":

                     tg 49,89
            tgm = ──────────── = 0,74195
                       1,6

            m = 36,57 stepena
                   CA     476,25
            Cm = ──────= ───────── = 297,66 kN/m
                   k       1,6


Stene grupe "C":

                     tg 50,51
            tgm = ──────────── = 0,7584
                        1,6

             m = 37,17 stepena


                   CC      529,88
            Cm = ────── = ─────────=   331,18 kn/m
                   1,6      1,6




                                        Tabela br. 3.03.
       ──────────────────────────────────────────────────────
       grupa stena      elementi otpora masiva na bazi
                        malih uzoraka
                     ────────────────────────────────────────
                            m ()           Cm (kN/m )
       ──────────────────────────────────────────────────────
            A               36,57             297,66
            C               37,17             331,18
       ──────────────────────────────────────────────────────




3.2.   Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim
       uzorcima

                 Ispitivanje na smicanje na srednjim uzorcima sa
                                                                                                                   34

diskontinuitetima vršeno je direktnim smicanjem po pukotini. Is-
pitivanja su vršena na uzorcima gde je minimalna površina smica-
nja 40 cm i to na po tri uzorka za svaku vrstu stene pri ĉemu
je opit izvodjen sa vertikalnim naponima 1.000, 2.000 i 4.000
kN/m. U toku opita merene su sledeće veliĉi- ne: normalni napon,
smiĉući napon i horizontalno pomeranje . Iz ovih podataka konst-
ruisan je σ - τ dijagram iz kojeg je zatim uradjen τ - σn di-
jagram. Dobiveni rezultati za elemente unutrašnjeg otpora smi-
canja dati su u tabeli br. 3.04.


       ELEMENTI UNUTRAŠNJEG OTPORA UZORKA SMICANIH PO DISKONTINUITETU                   Tabela br. 3.04.
──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────
                                      V r š n a    č v r s t o ć a       R e z i d u a l n a    č v r s t o ć a
Red.                                ────────────────────────────────────────────────────────────────────────────
broj                                       ()       C (kN/m2)                  ()          C (kN/m2)

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

1. Kvarcliskunski škriljac KŠ "A"        2305'          1075,0                  1917'            510,0

2. Gnajs-5 "A"                            3401'         1415,00                 3830'            720,0

3. Granitski gnajs GG "A"                2131'          1585,0                  2154'            925,0

4. Zelena serija ZS-18, RS-4 "B"          2810'          283,0                    -               140,0

5. Andezit AN-33 "C"                     5905'           713,0                  5823'            345,0

6. Filit Fi-48 "E"                       3620'          2940,0                  2423'           1645,0

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────



               Primenjujući korekcioni koeficijent po Fisenku
za smicanje po diskontinuitetu za otpor koji otpada na koheziju
Kk = 0,2 dobija se vrednost kohezije koja se moţe upotrebiti za
ana- lizu stabilnosti u uslovima stenskih masa sa vrlo
promenljivim karakteristikama. U pogledu korekcije dela ĉvrstoće
na smicanje

koji otpada na trenje, korekcija je izvršena samo kod Andezita.
S' obzirom na veliku vrednost njegove moguće degradacije usvojen
je k = 0,5.
               Na osnovu izvršenih korekcija dobivene vrednosti
unutrašnjeg otpora za masiv unesene su u tabelu br. 3.05.


                                            Tabela br. 3.05.
          ──────────────────────────────────────────────────────
             grupa stena                 (sten)   C (kN/m )
          ──────────────────────────────────────────────────────
               A                       23 05'      271,6
               C                       29 05'      142,6
          ──────────────────────────────────────────────────────
                                                                35

3.3.   Parametri unutrašnjeg otpora masiva

               Na osnovu napred prikazanih rezultata usvojeni
su parametri unutrašnjeg otpora masiva po vrstama stena i
prikazani u tabeli br. 3.06. Ovi će parametri nadalje biti
korišćeni za da- lju analizu u ovom projektu.

                                        Tabela br. 3.06.
       ──────────────────────────────────────────────────────
       grupa stena               usvojeni parametri
                      ───────────────────────────────────────
                         γ (kN/m3)      ()    Cm (kN/m )
       ──────────────────────────────────────────────────────
            A              27           23          270
            C              26           37          140
       ──────────────────────────────────────────────────────



3.4.   Raspucalost masiva

          Stenski masiv koji ĉini radnu sredinu površinskog
kopa Juţni revir je raznim diskontinuitetima, razliĉitog
porekla, isp- rekidan i razdeljen u blokove razliĉitih
dimenzija. Intenzitet raspucalosti, to jest oslabljenosti masiva
moţe se oceniti preko procentualnog uĉešća pojedinih veliĉina
blokova u masivu.
          Tabela   br.  3.07.   prikazuje  procentualno   uĉešće
pojedi- nih veliĉina blokova u masivu. (Tabela je preuzeta iz
Dopunskog rudarskog projekta za prvu fazu rada transporrtnog
sistema III.)



                                          Tabela br. 3.07.
       ──────────────────────────────────────────────────────
                                     Sadrţaj bloka (%)
       Veliĉina bloka      ─────────────────────────────────
             mm             kreĉnjak    andezit      gnajs
       ──────────────────────────────────────────────────────
         - - 200              87,2       40,1         49,3
        200 - 200              2,3        5,0          2,5
        300 - 400              2,1       13,3          9,4
        400 - 500              2,4       12,7          7,0
        500 - 1000             3,0       20,9         24,1
       više od 1000            2,0        8,0          7,7
       ──────────────────────────────────────────────────────



3.5.   ĉvrstoća masiva

                 Na osnovu vrednosti datih u tabeli br. 3.06. za
                                                                   36

stene iz grupa "A" i "C" usvojeni parametri ĉvrstoće su:




                                          Tabela br. 3.08.
     ───────────────────────────────────────────────────────
          parametar                        grupa stena
                                    ───────────────────────
                                         A             C
     ───────────────────────────────────────────────────────
      Zapreminska teţina γ (kN/m3)       27            26
      Kohezija    Cm (kN/m )            270           140
      Ugao unutrašnjeg trenja  ()      23            37
     ───────────────────────────────────────────────────────

               Ovako navedeni parametri podrazumevaju homogenu
sredinu. Medjutim, stenska masa je izdrobljena blokovita sredina
gde pojedini blokovi izmedju sebe imaju slabe veze a unutrašnja
ĉvrstoća im je znatno veća. Za izdrobljenu ĉvrstu stensku masu
prof. Hoek je dao preporuku za utvrdjivanje graniĉne ĉvrstoće.
Za raspucale stene iz grupe "A" sa bloko- vima dimenzija 30 - 50
cm kriterijum graniĉne ĉvrstoće po Hoeku odredjuje se prema
izra- zu:

                        σ 0,686
     τ = 0,203 * σ p * ( ───── + 0,0001)                      (kN/m )
                        σp


gde je:
          σp = 62.227 (kN/m ) Usvojena ĉvrstoća na pritisak
           σ = (kN/m ) Normalni napon
           τ = (kN/m ) ĉvrstoća na smicanje

          Na slici br. 3.5.02. dat je uporedni grafiĉki prikaz
kriterijuma graniĉne ĉvrstoće:

     1. Pravolinijski   kriterijum   prema laboratorijskim
        ispitivanjima   na stenama   iz grupe "A".
     2. Pravolinijski   kriterijum   prema laboratorijskim
        ispitivanjima   na stenama   iz grupe "B".
     3. Krivolinijski   kriterijum   prema preporuci prof.
        Hoeka.

                Za potrebe projektovanja radnih etaţa i zavrŠnih
kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parame-
tara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog
fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u stu-
diji   "Laboratorijsko   istraţivanje   parametara   smicanja   na
repreze-   ntima   stena   PK  Majdanpek".   Uzimajući   u   obzir
inţenjerijsko geolo- ške prilike na kosinama kopa, vrstu stena
                                                                 37

kao i uslove produblji- vanja kopa, struĉnjaci rudnika Majdanpek
u saradnji sa osobljem instituta iz Tusona, izradili su program
geomehaniĉkih   istraţi-   vanja.   Poseban   naglasak   u   tim
istraţivanjima dat je uslovima smi- canja po pukotinama, odnosno
odredjivanja ugla unutrašnjeg tre-



nja. U tom cilju, izdvojeni su reprezenti karakteristiĉnih vrsta
stena, merodavnih u analizi stabilnosti radnih etaţa i završnih
kosina.
      1. - Škriljac - 8 reprezenata
      2. - Kreĉnjak - 8 reprezenata
      3. - Andezit - 8 reprezenata
      4. - Gnajs - 8 reprezenata
                 Za     analiziranje       su     izdvojene    kao
karakterisdtiĉne i znaĉajne ĉetri litološke sredine:
      1. gnajs
      2. andezit
      3. kreĉnjak
      4. škriljac
                 Na svakom od ovih uzoraka su obavljena neophodna
ispitivanja     da     se    utvrde     parametri    smicanja   po
diskontinuitetima.    Korišćenjem    specijalne   konstrukcije  za
izvodjenje opita smicanja po pukotini, prikupljeni su podaci
koji su tabelarno i grafiĉki obradjeni. U toku opita, kao i
kasnije pri interpretaciji podata- ka, insistiralo se na
definisanju vršnih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara
smicanja.
                 U tabeli 5 pomenute studije dat je prikaz
utvrdje- nih vrednosti vršnih i rezidualnih vrednosti parametara
smicanja za gnajs. U tabeli 6. vrednosti koje su prikazane
odnose se na andezit. U tabeli 7 prikazane su vrednosti ugla
unutsrašnjeg tre- nja i kohezije za kreĉnjak . U tabeli 8.
prikazani su rezultati ispitivanja osam reprezenata škriljca.
           Proseĉne vrednosti ugla unutranjeg trenja i kohezije
(vršne i rezidualne) za ispitsivane stene prikazane su u tabeli
3.09.

                                             Tabela 3.09.
──────────────────────────────────────────────────────────────
                      Srednje vrednosti parametara smicanja
                   ──────────────────────────────────────────
 Vrsta      Zaprem.   Vršne vrednosti    Rezidualne vrednosti
 sena       masa    ──────────────────── ────────────────────
                         C                   C'         '
            kN/cm3     daN/cm2            daN/cm2        
─────────────────────────────────────────────────────────────
 Gnajs      27,39       0,85     29,34       0,42      27,75
 Andezit    26,90       1,49     26,30       1,05      22,94
 Kreĉnjak   26,50       1,275    33,56       0,94      31,69
                                                                       38
 Škriljac   26,90       0,375    26,30       0,24      24,81
─────────────────────────────────────────────────────────────

               Uzimajući    u   obzir   da   je   za   svaku   ispitivanu
vrstu

stena ispitano po osam reprezenata, kao i metodu i korektnost
sprovedenih opita, moţe se zakljuĉiti da je pouzdanost
utvrdjenih   vrednosti  parametara   smicanja  vrlo   visoka.




4.0.    STABILNOST KOSINA

               Ovaj   Dopunski    rudarski   projekat   obuhvata
otkopava- nje na severnom delu Juţnog revira u zoni HAC-a
izmedju profila 0 i 7. Stabilnost istoĉne strane kopa na mestu
izvodjenja radova, i pored mestimiĉno sitnijeg obrušavanja
materijala iz kosine, je zadovoljavajuća. Pogotovu se to moţe
reći za kop severnije od profila br. 4 gde je kosina dosta
stabilna a generalni ugao dale- ko ispod projektovanog te se
provera stabilnosti za ovaj deo kopa neće vršiti. Generalna
kosina severne strane kopa je takodje da- leko ispod
projektovane i dobro se drţi te se ni za ovaj deo kopa neće
vršiti posebna provera stabilnosti.
Sredina istoĉne strane kopa je nešto slabija te će za ovaj deo
da se izvrši provera stabilnosti (profili 4, 6 i 8).
               Što se zapadne strane kopa tiĉe stvar je dosta
sloţena. Krajem 1998 i poĉetkom tekuće godine na severnom delu
ove strane kopa, izmedju profila 0 i 3, pojavilo se klizište,
prilog br. 4.08. Ovde se radi o delimiĉnom klizanju boka kopa po
diskontinuitetu odnosno po sistemu paralelnih pukotina. Pored
ovog klizišta i na jugozapadnom delu kopa na kontaktu limonit-
kreĉnjak još od ranije postoji klizište, medjutim kako ovaj deo
kopa nije bitan za aktuelni zahvat to u ovom Projektu neće biti
razmatran. Sredina zapadnog boka kopa je stabilna. Što se ove
strane kopa tiĉe provera stabilnosti će biti izvršena u zoni
kli- zišta na severu i na sredini kopa na profilima 6 i 8.
               Za proraĉun stabilnosti bokova Površinskog kopa
Juţni revir uglavnom su korišćene ĉetiri studije:
- "Studija stabilnosti završnih kosina za površinsski kop koju
je uradio MOUNTAN STATE MINERALENTERPRISES; INC, TUSON, ARIZONA,
USA, 1990. god."
- "Studija stabilnosti radnih i završnih kosina površinskog kopa
Juţni revir RBM-a za dubinu otkopavanja do kote +125m." koju je
uradio RI Beograd i IB-Bor 1990. god."
- Studija laboratorije za mehaniku stena na Rudarsko geološkom
fakultetu u Beogradu pod nazivom "Laboratorijsko istraţivanje
pa- rametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek.
                                                                39

- "Dopunski rudarski projekat otkopavanja na J.reviru do kote
+80m."
               Iz prve studije su korišćeni geološki profili
gde su definisane granice poijedinih stenskih masa na sadašnjem
sta- nju kopa.



4.1.   METODE PROVERE STABILNOSTI

                Na osnovu poloţaja kosina kopa na profilima i
pol- oţaja    pukotinskih sistema u odgovarajućim strukturnim
zonama,



primenom Schmidt-ovih polarnih dijagrama, ispitivan je mogući
ut- icaj prisutnih pukotinskih sistema na kosinu kopa. Na osnovu
toga ocenjeno je kakv se oblik loma kosine moţe oĉekivati.
               Za moguće sluĉajeve ravnog loma po jednom
pukotin- skom sistemu vršen je proraĉun po metodi Hoeka. U
sluĉajevima provere na ravan lom kada nema pukotinskog sistema,
traţen je kritiĉan nagib ravni loma kroz stensku masu.
          U   sluĉajevima  ravnog   stepenastog   loma  po   dva
pukotinska sistema proraĉun je vršen za ravan lom za dva
sistema. Pri tome je proraĉunom utvrdjen kritiĉan generalni
nagib ravni loma (β), poloţaj i dubina zatezne pukotine i ostali
potrebni parametri za proraĉun faktora stabilnosti pri klizanju
po dva pukotinska sis- tema. Proraĉun faktora sigurnosti za
stepenast lom vršen je po sledećem izrazu:


                                        H - Z    sin(γ2 - β)
     (Wcosγ1 - U - Vsinγ1) * tg + C * ───── * ─────────────
                                        sinβ     sin(γ2 - γ1)
Fs = ───────────────────────────────────────────────────────
                       Wsin γ1 + Vcos γ1

               U sluĉajkevima mogućeg loma po dva i više
pukost- inska sistema koji daju drugaĉiji oblik loma od
predhodno opisa- nih, za poraĉun je korišćena takozvana
generalna metoda ravnote- ţnog stanja.
               U odredjenim sluĉajevima gde je rastojanje
izmedju pukotina u pojedinim pukotinskim sistemima dovoljno malo
da se moţe predpostaviti da je stenska masa dovoljno izdrobljena
da om- ogući pojavu kruţnog loma, proraĉun stabilnosti izvršen
je po me- todi Bishop-a.
                                                             40


4.2.     PROVERA STABILNOSTI PO PROFILIMA


4.2.1.     Stabilnost istoĉnog boka kopa

               Kako je napred reĉeno stabilnost istoĉne strane
kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimiĉno sitnijeg ob-
rušavanja materijala iz kosine, je zadovoljavajuća. Pogotovu se
to moţe reći za kop severnije od profila br. 4 gde je kosina
dos- ta stabilna a generalni ugao daleko ispod projektovanog te
se provera stabilnosti za ovaj deo kopa neće vršiti. Sredina
istoĉne
strane kopa je nešto slabija te će za ovaj deo da se izvrši pro-
vera stabilnosti (profili 4, 6 i 8).


4.2.1.1.   Profil 4-istok

               Generalna kosina kopa na profilu 4-istok ima
prav- ac istok-zapad, prilog br. 4.02, sa elementima pada
270/31. Pro- fil 4-istok pada najvećim delom u strukturnoj zoni
severoistok-škriljci. Analizom odnosa kosine kopa i pojedinih
pukotinskih si- stema sa Šmitovog dijagramu, moţe se zakljuĉiti
sledeće:
- Postoje pukotinski sistemi sa padom prema kosini kopa koji
moţe ugroziti stabilnost generalne kosine i pukotinski sistemi
koji ĉine presek u pravcu kosine kopa sa elementima 225/49. Ovaj
pres- ek je sa većim nagibom od kosine kopa i on moţe da izazove
samo lokalne lomove. Iz napred iznetih razloga je izvršena
provera stabilnosti generalne kosine kopa na stepenasti lom po
ova dva pukotinska sistema i provera na poligonu ravni klizanja
po ova dva sistema;
- Zbog velike gustine pukotine po pojedinim sistemima i
relativno male ĉvrstoće škriljaca, na ovom profilu je vršena
provera i na kruţni lom.

     Proraĉun stabilnosti kosine za stepenasti lom
─────────────────────────────────────────────────────────
                  P r o f i l 4-istok
─────────────────────────────────────────────────────────
Visina kosine                  (m)              385,0
Ugao nagiba kosine             ()               31,0

STENA:
Vrsta stene: Š k r i l j a c
Zapreminska teţina stene    (kN/m3)             26,90
Kohezija                    (kN/m2)             35,00
Ugao unutrašnjeg trenja       ()               26,37

SPOLJAŠNJI UTICAJI:
Koeficijent seizmiĉnosti                         0,00
                                                             41

REZULTATI PRORAĉUNA:
Visina nivoa podzemne vode      (Hw)     (m)      280,00
Ovodnjeni deo kosine (a)        (m)               168,24
Radijus lefka depresije         (Rd)     (m)      903,96
Konstanta parabole depresije:                   2.499,1

Generalni nagib klizanja         (β)    ()        27,0
Rastojanje tenzione pukotine     (b)    (m)         0,0
Dubina tenzione pukotine         (z)    (m)        85,5
Visina vode u tenz. pukotini    (zw)    (m)         0,0

Teţina kliznog tela             (W)    (kN/m)   504.353
Sila potiska                    (U)    (kN/m)    45.190
Hid. sila. u tenz. pukotini     (V)    (kN/m)         0
Seizmiĉka sila                  (S)    (kN/m)         0

Nagib pukotina klizanja        (γ1) ()          21,3
Nagib pukotina                 (γ2) ()          52,5
────────────────────────────────────────────────────────
FAKTOR SIGURNOSTI:   Fs = 1,26




               Obzirom na slobodno predpostavljenu ovodnjenost
kosine na ovom profilu, moţe se zakljuĉiti da je faktor stabil-
nosti kosine iznad Fs = 1,15, što u odnosu na karakter kosine po
ovom projektu, zadovoljava potrebnu sigurnost.



4.2.1.2.   Profil 6-istok

               Generalnba kosina kopa na profilu 6-istok ima
pra- vac istok-zapad, prilog br. 4.03, sa elementima pada
270/33. Pro- fil 6-istok većim delom kosine pada u strukturnu
zonu oznaĉenu kao istoĉni škriljci.
               Analizom prostornog poloţaja pukotinskih sistema
i kosine kopa na Šmit-ovom Dijagramu moţe se zakljuĉiti sledeće:
- Pad prema kosini kopa ima samo jedan od izdvojenih pukotinskih
sistema sa elementima 260,5/42,5. Ovaj pukotinski sistem ima
veći proseĉan nagib od kosine kopa, pa prema tome nebi trebalo
da iza- zove lom generalne kosine ali ima manji nagib od nagiba
etaţnih kosina što moţe da izazove lokalne ravne lomove etaţnih
kosina.
- Svi ostali pukotinski sistemi imaju pad suprotan nagibu gener-
alne kosine kopa, pa se nemoţe oĉekivati pojava loma kosine po
jednom ili kombinacija više pukotinskih sistema.
- S obzirom na gustinu pukotinskih sistema (razmak izmedju puko-
tina je od 0,2 do 0,6 metara) i parametara ĉvrstoće škriljaca,
moţe se oĉekivati kruţni lom, pa je provera stabilnosti
generalne kosine kopa vršena po kruţnom lomu.
                                                               42




4.2.1.3.   Profil 8-istok

               Profil 8-istok, prilog br. 4.04, ima istu
orijen- taciju kosine kopa i pada u istu strukturnu zonu kao i
profil 6-istok, pa u pogledu odnosa kosine kopa i prisutnih
pukotinskih sistema vaţe isti zakljuĉci kao i za profil 6-istok.
- Pukostinski sistemi mogu da izazovu lokalne ravne lomove etaţ-
nih kosina. Zbog većeg nagibnog ugla od nagiba generalne kosine
kopa nebi trebalo da izazove veći lom. Veliki deo kosine na ovom
profilu nalazi se u škriljcu pod velikim nagibom od 38,5 što je
kritiĉan deo kosine na ovom profilu zbog toga je provera stabil-
nosti kosine vršena za deo kosine u škriljcu iznad kote +122m
(najstrmiji deo). Provera je izvršena na ravan lom kroz stensku
masu za kristiĉan nagib ravni loma.




            Proraĉun stabilnosti kosine za ravan lom
────────────────────────────────────────────────────────────
        P r o f i l 8-istok (Deo kosine u škriljcu)
────────────────────────────────────────────────────────────
Visina kosine                  (m)                  300,0
Ugao nagiba kosine             ()                   34

STENA:
Vrsta stene:   Š k r i l j a c
Zapreminska teţina stene     (kN/m3)                 26,9
ĉvrstoća na pritisak         (kN/m2)             51.080,0

Parametri Hoek kriterijuma loma:
"s"                                               0,00001
"m"                                               0,050
"A"                                               0,179
"B"                                               0,692

SPOLJAŠNJI UTICAJI:
Koeficijent seizmiĉnosti                          0,000

REZULTATI PRORAĉUNA:
Nagib ravni klizanja                    ()      29,5
Rastojanje tenzione pukotine   (b)      (m)      70,0
Dubina tenzione pukotine       (z)      (m)      47,0
Visina vode u tenz. pukotini   (zw)     (m)       0,0

Teţina kliznog tela            (W)     (kN/m)   565.200
Sila potiska                   (U)     (kN/m)      0
Hid. sila. u tenz. pukotini    (V)     (kN/m)      0
                                                             43
Seizmiĉka sila                 (S)   (kN/m)       0
──────────────────────────────────────────────────────────
FAKTOR SIGURNOSTI:   Fs = 1,185




4.2.2.   Provera stabilnosti zapadnog boka kopa

               Provera će biti izvršena za srednji deo kopa za
profile br. 8 i 6 gde je kop relativno stabilan i na severnom
de- lu u zoni klizišta (izmedju profila 0 i 1). Za profile 6 i 8
pro- vera će da bude izvršena na smicanje za stepenasti lom a u
zoni klizišta na smicanje po diskontinuitetu.



4.2.2.1.   Profil   8-zapad

               Kosina kopa na profilu 8-zapad, prilog br. 4.05,
ima elemente pada 090/36, a nalazi se delom u kreĉnjaku i
preseca pešĉar i andezit a najvećim delom je u gnajsu. Pada u
strukturne zone zapadni kreĉnjak i severozapad-gnajs. Mogu se
zapaziti dva pukotinska sistema.



- Prvi pukotinski sistem je orijentisan u pravcu kosine sa
eleme- ntima pada 092/72, koji moţe da prouzrokuje ravan lom
etaţnih ko- sina.
- Drugi pukotinski sistem ĉini presek sa kosinom sa elementima
pada 100/31 ĉime stvara predispoziciju za klinast lom generalne
kosine u kreĉnjaku.
                Na severozapadnom delu u gnajsu postoje tri
puko- tinska sistema:
- Prvi je u pravcu kosine kopa i ima gotovo iste elemente pada
kao i sistem u kreĉnjaku, što znaĉi da je to jedinstven sistem
koji zahvata celu kosinu kopa, i moţe da uslovi ravan lom
etaţnih kosina;
- Drugi pukotinski sistem ima podudaran pravac pada sa kosinom
kopa što moţe usloviti stepenast lom generalne kosine kopa sa
azimutom pada 49.
- Treći pukotinski sistem ĉini presek sa elementima pada 056/24,
koji stvara predispoziciju za klinasti lom generalne kosine, ali
je klinast lom manje kritiĉan od stepenastog loma;

        Proraĉun stabilnosti kosine za stepenasti lom
──────────────────────────────────────────────────────────
                 P r o f i l   8-zapad
──────────────────────────────────────────────────────────
Visina kosine                  (m)               315,0
                                                             44

Ugao nagiba kosine              ()                 36,0

STENA:
Vrsta stene:      G n a j s
Zapreminska teţina stene               (kN/m3)     27,40
Kohezija                               (kN/m2)     88,00
Ugao unutrašnjeg trenja                  ()       30,06

SPOLJAŠNJI UTICAJI:
Koeficijent seizmiĉnosti                         0,000

REZULTATI PRORAĉUNA:
Visina nivoa podzemne vode      (Hw)     (m)       245,0
Ovodnjeni deo kosine             (a)     (m)       179,9
Radijus lefka depresije         (Rd)     (m)       630,0
Konstanta parabole depresije:                    1.304,2

Generalni nagib klizanja         (β)    ()        30,0
Rastojanje tenzione pukotine     (b)    (m)         0,0
Dubina tenzione pukotine         (z)    (m)        64,7
Visina vode u tenz. pukotini    (zw)    (m)         0,0

Teţina kliznog tela             (W)    (kN/m)    384.208
Sila potiska                    (U)    (kN/m)     65.194
Hid. sila. u tenz. pukotini     (V)    (kN/m)        0
Seizmiĉka sila                  (S)    (kN/m)        0

Nagib pukotina klizanja        (γ1) ()         25,0
Nagib pukotina                 (γ2) ()         72,0
────────────────────────────────────────────────────────
FAKTOR SIGURNOSTI:   Fs = 1,486




               Dobijeni faktori sigurnosti ukazuju na zadovolj-
avajuću sigurnost ove kosine.



4.2.2.2.   Profil 6-zapad

          Profil 6-zapad, prilog br. 4.06, je paralelan profilu
8-zapad i sliĉan po geološkom sastavu, nalazi se u istim
struktu- rnim zonama ima manji generalni nagib kosine. Iz obvoga
proizila- zi da je kosina kopa na ovom profilu ugroţena od istih
pukotins- kih sistema kao i kosina na profilu 8, pa je i provera
stabilno- sti izvršena na isti naĉin:
- Na stepenast lom po pukotinskim sistemima u kreĉnjaku i u
gnaj- su i na kritiĉan nagib generalne ravni klizanja. Pošto
veći deo ravni loma pri ovoj proveri prolazi kroz gnajs,
proraĉun je izvr- šen kao da je cela kosina u gnajsu.
- Na smicasnje po pukotinskim sistemima u kreĉnjaku .
- Na kruţnmi lom, pri ĉemu je ispitivana cela visina kosine.
                                                                     45


         Provera stabilnosti kosine za stepenast lom
─────────────────────────────────────────────────────────
                  P r o f i l   6-zapad
─────────────────────────────────────────────────────────
Visina kosine                  (m)               308,0
Ugao nagiba kosine             ()                33,0

STENA:
Vrsta stene:      G n a j s
Zapreminska teţina stene               (kN/m3)       27,40
Kohezija                               (kN/m2)       88,00
Ugao unutrašnjeg trenja                  ()         30,06

SPOLJAŠNJI UTICAJI:
Koeficijent seizmiĉnosti                           0,000

REZULTATI PRORAĉUNA:
Visina nivoa podzemne vode      (Hw)      (m)       240,0
Ovodnjeni deo kosine             (a)      (m)       247,36
Radijus lefka depresije         (Rd)      (m)       600,05
Konstanta parabole depresije:                     1.190,6

Generalni nagib klizanja         (β)     ()         30,0
Rastojanje tenzione pukotine     (b)     (m)          6,0
Dubina tenzione pukotine         (z)     (m)         30,7
Visina vode u tenz. pukotini    (zw)     (m)          0,0

Teţina kliznog tela         (W)        (kN/m)      227.391
Sila potiska                             (U)   (kN/m)            36.636
Hid. sila. u tenz. pukotini            (V)    (kN/m)                  0
Seizmiĉka sila                            (S)   (kN/m)                0

Nagib pukotina klizanja        (γ1) ()         25,0
Nagib pukotina                 (γ2) ()         72,0
─────────────────────────────────────────────────────────
FAKTOR SIGURNOSTI:   Fs = 1,485




               Iz dobivenog faktora sigurnosti se moţe reći da
ne postoji posebna opasnost od klizanja na ovom delu kopa.



4.2.2.3.    Provera stabilnosti zapadne strane kopa          u     zoni
           klizišta na severu (izmedju profila 0 i 2)

               Kako je napred izneto, najkritiĉnije mesto po
pit- anju stabilnosti je na severnom delu zapadne strane kopa u
zoni klizišta (izmedju profila 0 i 2), prilozi br. 4.08 i 4.09.
Sistem paralelnih pukotina obrazije ravan klizanja paralelan
boku kopa koji ima pruţanje pribliţno sever-jug a po visini se
moţe zapazi- ti od nivoa +248m pa do vrha kopa na nivou +364m.
                                                              46

Problem usloţ- njava to što je klizna ravan delom ovodnjena.
Izviraje vode se moţe zapaziti na dnu klizišta. Jedan deo vode
potiĉe od atmosfe- rilija a drugi je najverovatnije iz reke M.
Pek. Poĉetkom tekuće godine, kada je priliv vode bio veliki,
odnosno ovodnjenost kliz- ne ravni velika, došlo je do većih
pomeranja. Nailaskom suvog pe- rioda dolazi do isušenja klizne
ravni a time i do povećanja otpo- ra klizanja, kohezije i
unutrašnjeg trenja po diskontinuitetu što je rezultovalo
smirivanjem klizišta. Kako se prema usvojenom pla- nu oĉekuje da
radovi na ovom delu kopa budu završeni do kraja godine, odnosno
u suvom periodu to se u pomenutom periodu ne oĉekuje ponovno
pokretanje klizišta.
               Manifestacije klizišta u obliku manjih i većih
pu- kotina koje obrazuju sistem se mogu jasno vizuelno zapaziti
na površini, prilog br. 4.08, te je moguće predpostaviti kliznu
rav- an odnosno odrediti njene konture i nagib, pored ovoga
moguće je definisati i klizni blok. Kako je napred reĉeno, na
vrhu kliziš- ta, pukotine se zapaţaju po platou nivoa +364m i po
kosom putu +353/+290. Na obe lokacije sistem pukotina je
pribliţno paralelan i imaju pravac pruţanja sever jug. Što se
padnog ugla tiĉe, puko- tine po nivou +364m su vertikalne pa ĉak
na pojedinim mestima mo- gu biti i par stepeni sa padom ka
zapadu. Sve pukotine po kosom putu +353/+290 imaju pad ka istoku
i to sa padnim uglovima koji se kreću od 65-75. Da bi se dobio
reprezentativni padni ugao klizne ravni izvršeno je snimanje
pukotina na 18 razliĉitih mes- ta. Iz ponderisane sredine 18
uzoraka sledi ugao klizne ravni od 69,28.
               Napred izneti parametri klizišta navode na
zaklju- ĉak da se ovde radi o delimiĉnom klizanju boka kopa po
diskonti- nuitetu koji ĉini sistem pukotina gde je klizna ravan
kruţni luk, prilozi br. 4.08 i 4.10. Definisanjem klizne ravni i
poznavanjem stanja terena moguće je odrediti oblik i dimenzije
kliznog bloka.
               Ovakav sistem smicanja je prouĉavan 1990. god.
na uzorcima u laboratoriji za mehaniku stena na Rudarsko
geološkom fakultetu u Beogradu. Rezultati istraţivanja su dati u
studiji



"Laboratorijsko istraţivanje parametara smicanja na reprezentima
stena PK Majdanpek.

     Elementi za proveru stabilnosti kliznog bloka na severnom
     delu zapadne strane kopa izmedju profila 0 i 2
                                          Tabela br. 4.2.01.
─────────────────────────────────────────────────────────────
     E l e m e n t                                 vrednost
─────────────────────────────────────────────────────────────
 Visina kliznog bloka "H"                            116 m
 Površina ravni smicanja po 1 m segmenta "A"         242,95 m
                                                                          47
 Maksimalna površina preseka kliznog bloka "P"      6.340 m
 Masa kliznog bloka "Wb" po 1m                   171.180 KN
 Ugao unutrašnjeg trenja za vršne vrednosti ""      29,34
 Ugao unutrašnjeg trenja za rezid. vrednosti ""     27,75
 Kohezija za parametre vršne vrednosti "C"           85 KN/m2
 Kohezija za parametre rezid. vrednosti "C"          42 KN/m2
 Zapreminska masa "γ"                                27 KN/m3
 Kosficijent seizmiĉnosti Ks                         0,87
 Nagib prave kroz noţicu i vrh klizišta "αs"            30
 Ugao kosine terena na mestu klizišta "α"               35
─────────────────────────────────────────────────────────────
Napomene o usvojenim parametrima iz predhodne tabele:

      - Visina kliznog bloka "H" je sraĉunata iz nadmorskih visina noţice i
        vrha kliznog bloka.
      - Površina ravni smicanja po 1 m segmenta "A" dobivena je iz duţine
kli-    znog luka i širine segmenta od 1m.
      - Maksimalna površina preseka kliznog bloka "P" je izmerena planimetrom
        na preseku bloka.
      - Masa kliznog bloka "Wb" je dobivena raĉunski kao blok sa osnovom ĉija
        je površina maksimalna površina kroz klizni blok i visina od 1 m.
      - Ugao unutrašnjeg trenja "" i kohezija "C" su usvojeni iz studije
"La-    boratorijsko istraţivanje parametara smicanja na reprezentima stena
        PK Majdanpek.
      - Zapreminska masa "γ"je usvojena iz studije Rudarskog instituta Beo-
        grad.
      - Koeficijent seizmiĉnosti Ks. Seizmiĉki koeficijent za VII stepen
seiz-   miĉnosti po Merkaliju je Ks = 0,87.
     - Nagib prave koja prolazi kroz noţicu i vrh klizišta αs je izmeren sa
        profila.
      - Ugao kosine terena "α" - (generalna kosina kopa) je izmeren sa profi-
        la.

               Stabilnost   kosine   zapadne   strane  kopa   na
severnom delu u zoni klizišta će biti proverena po Švedskoj
metodi momenta prema preporuci H.R.Reynoldsa i P.P.Protopapada-
kisa (prilog br. 4.10.). Metoda se svodi na odredjivanje
koeficijenta sigurnosti "F". Ranije je smatrano da koeficijent
sigurnosti treba da se kreće u granicama od 1,5 do 2 pri ĉemu se
smatralo da je za vred- nosti manje od 1,5 kosina nestabilna a
za veće od 2 kosina nera- cionalna. Poslednjih tridesetak godina
se uzima da se faktor sig- urnosti kreće u granicama od 1,2 do
1,5. Kod privremenih radova i radova koji se završavaju u kraćem
vremenskom periodu ovaj fak- tor se uzima u granicama od 1,15 do
1,3.
- Centar kritiĉnog kruga je odredjen prema Felleniusovoj
tablici. - Klizni blok je podeljen u 10 lamela širine od po 20m.




- Duţina kosine klizišta "lk" iznosi:

             H          116
     lk = ─────── = ────────── =        232.0 m
          sin αs      sin 30
gde je:
                                                             48
     H - Visina kliznog bloka i iznosi:
     H = (+364) - (+248) = 116m

    αs = 30 - Nagib prave koja prolazi kroz noţicu i vrh kli-
                zišta

- Polupreĉnik kritiĉnog kruga je:
                lk                232,0
     R = ──────────────── = ────────────────── =   232 m
          2 * cos(90-αs)    2 * cos(90-30)

          U tabeli br. 4.2.02. prikazane su površine pojedinih
lamela na kritĉnom mestu, mase po 1 m lamele i tangencijalne i
normalne komponente sila.

                                     Tabela br. 4.2.02.
     ───────────────────────────────────────────────────
     Lamela Površina    Masa 1m   Tangenc.     Normalna
     broj    lamele     lamele    komponenta   komponenta
              (m2)       (kN)       (kN)          (kN)
     ───────────────────────────────────────────────────
      1         200       5.400      4.400        3.100
      2         440      11.880      8.700        8.000
      3         700      18.900     12.300       14.400
      4       1.000      27.000     15.200       22.300
      5         920      24.840     11.800       21.900
      6         880      23.760      9.200       21.900
      7         840      22.680      7.000       21.600
      8         720      19.440      4.300       19.100
      9         480      12.960      1.700       12.900
     10         160       4.320        240        4.300
     ───────────────────────────────────────────────────
     Ukupno: 6.340      171.180     74.840      149.500

- Koeficijent sigurnosti:

                L * C + ΣN * tg 
          F = ───────────────────── * Ks
                      ΣT

gde je:
     L - Duţina kliznog luka
           R * π * δ      232 * 3,1416 * 60
     L = ───────────── = ──────────────────── = 242,95 m
             180                180

- Za parametre vršne vrednosti:

Gde je:
     δ = 60 - Ugao kruţnog luka
     C = 85 kN/m2 - Kohezija
     ΣN - Suma normalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)
      = 29,34 - Ugao unutrašnjeg trenja
                                                                   49


     ΣT - Suma tangencijalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)
     Ks = 0,87 - Koeficijent seizmiĉnosti po Merkaliju

           242,95 * 85 + 149.500 * tg 29,34
     F = ─────────────────────────────────── * 0,87 =      1,217
                        74.840


- Za parametre rezidualne vrednosti:

Gde je:
     δ = 60 - Ugao kruţnog luka
     C = 42 kN/m2 - Kohezija
     ΣN - Suma normalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)
      = 27,75 - Ugao unutrašnjeg trenja
     ΣT - Suma tangencijalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)
     Ks = 0,87 - Koeficijent seizmiĉnosti po Merkaliju

           242,95 * 42 + 149.500 * tg 27,75
     F = ─────────────────────────────────── * 0,87 =      1,033
                        74.840

          Kako se iz predhodnog proraĉuna vidi koficijent sig-
urnosti se kreće u granicama predloţenog te se smatra da će kop
imati odgovarajuću sigurnost.


               Prema prof. Cimbareviĉu za usvojene parametre
stena i data opterećenja dubina kopa do koje se moţe ići raĉuna
se po formuli:

                   2 K * sin αk * cos 
              H = ──────────────────────
                            αk - 
                     sin2 (─────────)
                               2

gde je:
          K - Koeficijent kohezije koji predstavlja odnos izmedju
              kohezije i zapreminske teţine.
          αk = 37 - Planirana generalna kosina kopa u zahvatu
                     zone HAC-a ispod nivia +170m.
           = 27,75 - Ugao unutrašnjeg trenja masiva
                         42
                    2 * ──── * sin 37 * cos 27,75
                         27
          H   =   ────────────────────────────────── =   1.177m
                              37 - 27,75
                       sin2 (──────────────)
                                                                 50
                                2

               Dubina kopa dobivena po ovoj formuli je veća od



dubine koja se na ovom mestu predvidja prema dinamici ot-
kopavanja što daje odredjenu sigurnost.
               Proveru stabilnosti na ovom delu kopa (profili 1
i 2 na zapadu) izvršio je i prof. Dr. Milenko Savić u "Dopunskom
rudarskom projektu otkopavanja leţišta Juţni revir zona HAC-a u
RBM-u za zahvat do K+140". On je izvršio geomehaniĉku klasifika-
ciju stena na ovom podruĉju prema najnovijem Hoeck-ovom kriteri-
jumu za GSI. Na osnovu usvojene klasifikacije dobio je parametre
ĉvrstoće masiva na smicanje po Maksimoviću. Za oba profila je
predpostavljena voda sa levkom depresije koji izbija na nivo
reke Mali Pek. Za ovako predpostavljene uslove izvršen je
proraĉun stabilnosti za kritiĉni lom (za oba profila) i lom po
nepravilnoj ravni smicanja (za profil 2). Proraĉun je vršen za
postojeće i projektovano stanje kopa. Program kojim je vršen
proraĉun je BGSLOPE. Rezultati proraĉuna su dati u tabeli br.
4.2.03.

                                      Tabela br. 4.2.03.
──────────────────────────────────────────────────────────────
Kruţni lom               Postojeće stanje Projektovano stanje
──────────────────────────────────────────────────────────────
  Profil 1                     2,74                2,36
  Profil 2                     2,199              1,923
Bezijerova kriva (Prof.2)      2,077              1,852
──────────────────────────────────────────────────────────────

               Prof. Savić na kraju proraĉuna konstantuje da su
faktori sigurnosti zadovoljavajući.


               Na osnovu napred datih proraĉina moţe se reći da
kosina ima zadovoljavajuću sigurnost te da u planiranom periodu,
uz paţljivo vodjenje bušaĉko minerskih radova, nebi trebalo oĉe-
kivati bitna pomeranja klizišta. Uzimajući u obzir sve napred
iz- neto moţe se oĉekivati da će se radovi na pomenutom
radilištu be- zbedno okonĉati bez posebnog saniranja klizišta.
                                                             51




5.0.   T H N O L O G I J A   O T K O P A V A N J A


               Otkopavanje rude na Površinskom kopu Juţni revir
u podruĉju zone HAC-a će biti vršeno površinski postojećom teh-
nologijom i mehanizacijom.
               Ovaj Dopunski rudarski projekat je uskladjen sa
"Dopunskim rudarskim projektom površinske eksploatacije leţišta
rude bakra Majdanpek do kote 125" i uputstvima za rad na Juţnom
reviru.
               U okviru otkopavanja u uţem smislu mogu se
izdvoj- iti sledeće tehnološke operacije : priprema terena,
bušenje, opr- obavanje, miniranje, utovar, transport, odlaganje
jalovine, prat- eći radovi, rudarsko odrţavanje kopa i
odvodnjavanje.
               Jalovina na ovom delu je mala i predstavlja
vlaţan materijal i nanos koji nemoţe da se preradi i obrušeni
materijal sa viših etaţa koji je deponovan na kosini a koji je
ĉesto dosta oksidisao.
               Na na proizvodnji rude će se raditi u sve tri
sme- ne. Primarno usitnjavanje će biti vršeno bušaĉko minerskim
rado- vima. Bušenje će biti vršeno bušilicom BE- 45R interne
oznaka BE-7. Miniranje će se vršiti AN-FO i SL- URRY
eksplozivima. Utovar će biti vršen bagerom kašikarom MARION 182
interne oznake M-2. Transport jalovine do deponije ili do TS-1
će biti kamionski. Transport rude do Primarnog drobljenja je
takodje kamionski. Za transport su usvojeni kamioni WABCO
nosivosti 190 kratkih tona. Odlaganje jalovine, izrada i
odrţavanje puteva, rudarsko odrţa- vanje kopa i pomoćni radovi
će biti vršeni postojećom pomoćnom mehanizacijom. Odvodnjavanje
radilišta   će  biti   vršeno  prema   pos-   tojećem  projektu
odvodnjavanja.



5.1.   Elementi površinskog kopa

               Polazni   elementi za projektovanje kopa     su
general- na kosina kopa i visina etaţa, prilog br. 5.01.
                                                              52



5.1.1.    Generalna kosina kopa

               Ispitivanje osobina stena Majdanpeĉkog leţišta u
cilju odredjivanja generalne kosine kopa su vršena u više
navrata od strane nekoliko firmi. Elementi su kroz višegodišnji
rad pro- veravani na terenu. Ostvareni elementi se redovno
evidentiraju



u Tehniĉkoj pripremi Površinskog kopa i paţljivo analiziraju.
               Prema geotehniĉkim ispitivanjima koja je izvršio
institut "Jaroslav ĉerni" iz Beograda kosine kopa do dubine od
700 metara su: (tabela br. 5.1.01.)

                                     Tabela br. 5.1.01.
────────────────────────────────────────────────────────────
  Dubina kopa                Pregled proseĉnih vrednosti uglova
  H (m)               kosina za radnu sredinu
                    A            B          C          D
────────────────────────────────────────────────────────────
      50         72 39'      61 12'    67 00'    74 30'
      75         54 09'      51 00'    57 41'    66 02'
     100         47 39'      45 00'    52 05'    60 38'
     125         43 15'      41 30'    47 47'    56 26'
     150         40 15'      39 18'    44 17'    52 38'
     175         38 15'      37 24'    42 29'    50 02'
     200         36 33'      35 36'    40 29'    47 26'
     250         34 27'      32 24'    39 17'    44 26'
     300         32 45'      30 36'    34 53'    42 14'
     350         31 39'      29 12'    33 05'    40 26'
     400         30 39'      28 06'    31 41'    38 50'
     500         28 51'      26 30'    29 53'    36 14'
     550         28 09'      26 00'    28 30'    35 30'
     600         27 33'      25 40'    28 20'    35 00'
     650         26 39'      25 10'    28 10'    34 32'
     700         26 00'      25 00'    28 00'    34 00'
────────────────────────────────────────────────────────────

          Ispitivanje parametara ĉvrstoće stenske mase je
vršila i Ameriĉka firma "INDEPENDENT mining consultans, inc".
Rezulta- ti ispitivanja su prikazani u studiji "SLOPE STABILITY
ANALYSIS OPEN PIT JUţNI REVIR". U istoj studiji data je
preporuka za pro- seĉne elemente kopa i etaţa prema pojedinim
vrstama stena (Tabe- la br. 5.1.02.).

                                      Tabela br. 5.1.02.
───────────────────────────────────────────────────────────
                     bez dreniranja        sa dreniranjem
                                                              53
                  ──────────────────── ───────────────────
                    proseĉ. horiz.      proseĉni horiz.
                    ugao     rastojanje ugao     rastojanje
 Vrsta stene        kosine   od noţice kosine    od noţice
                    kopa     do noţice kopa      do noţice
                     ()       (m)       ()       (m)
───────────────────────────────────────────────────────────
Sz. andezit          40       17,9        45      15,0
Jz. andezit          40       17,9        45      15,0
J. andezit           45       15,0        45      15,0
Ji. andezit          40       17,9        40      17,9
I. gnajs             40       17,9        40      17,9
Sz. gnajs            40       17,9        45      15,0
S. gnajs             45       15,0        45      15,0
Jz. gnajs            40       17,9        45      15,0
Ji. kreĉnjak         42       16,65       42      16,65
Jz. kreĉnjak         45       15,0        45      15,0
Z. kreĉnjak          45       15,0        45      15,0
I. škriljac          34       22,25       36      20,65
───────────────────────────────────────────────────────────




                Za potrebe projektovanja radnih etaţa i zavrŠnih
kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parame-
tara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog
fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u stu-
diji   "Laboratorijsko   istraţivanje  parametara   smicanja  na
repreze- ntima stena PK Majdanpek". Program geomehaniĉkih
istraţivanja su izradili struĉnjaci RBM-a u saradnji sa
struĉnjacima instituta iz Tusona. Poseban naglasak u tom
programu dat je smicanju po pu- kotinama, odnosno odredjivanja
ugla unutrašnjeg trenja. U cilju ispitivanja izdvojeno je po
osam reprezenata karakteristiĉnih vr- sta stena i to za
škriljac, za kreĉnjak, za andezit i za gnajs. Reprezenti su tako
odabrani da mogu biti merodavni u analizi sta- bilnosti radnih
etaţa i završnih kosina.
                Za     analiziranje     su     izdvojene     kao
karakterisdtiĉne i znaĉajne ĉetri litološke sredine i to: gnajs,
andezit, kreĉnjak i škriljac.
                Na svakom od ovih uzoraka su utvrdjeni parametri
smicanja po diskontinuitetima. Podaci su dobiveni korišćenjem
specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini
a prikazani su tabelarno i grafiĉki. U toku opita i interpreta-
cije podataka posebna paţnja se obraćala na definisanju vršnih i
posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.
                U tabelama 5, 6, 7, 8 i 9 pomenute studije dat
je prikaz utvrdjenih vršnih i rezidualnih vrednosti parametara
smi- canja.
                ĉinjenica da je za svaku vrstu stene ispitano po
osam reprezenata, da je metoda odgovarajuća i da je ispitivanje
izvršeno korektno, daje pouzdanost utvrdjenih vrednosti parame-
                                                                54

tara smicanja te se u projektovanju ovi parametri mogu koristiti
kao vrlo pouzdani. Moţe se zakljuĉiti i to da do sada ostvareni
parametri kopa kao i usvojeni parametri za projektovanje u "Dop-
unskom rudarskom projektu površinske eksploatacije leţišta rude
bakra do kotse 125" imaju zadovoljavajuću sigurnost.
               U   Dopunskom   rudarskom   projektu   površinske
eksploa- tacije leţišta rude bakra Majdanpek do kote 125
usvojene su sled- eće generalne kosine kopa (tabela br.
5.1.03.).

                                         Tabela br. 5.1.03.
─────────────────────────────────────────────────────────────
     v r s t a s t e n a          generalna kosina kopa (α)
─────────────────────────────────────────────────────────────
     "A" (gnajs)                                     36,34
     "B" (škriljac, filit)                           30,00
     "C" (andezit)                                   37,10
     "D" (kreĉnjaIk)                                 42,34
─────────────────────────────────────────────────────────────




          U Tehniĉkoj pripremi Površinskog kopa RBM-a se
redovno vodi evidencija o ostvarenim parametrima kopa. Ostvareni
elementi prema vrstama stena, a koji su se u praksi tokom
dugogodišnjeg rada pokazali kao zadovoljavajući, su dati u
tabeli br. 5.1.04.
                                        Tabela br. 5.1.04.
────────────────────────────────────────────────────────────
                                        radna sredina
     Parametar                     ────────────────────────
                                      A     B     C     D
────────────────────────────────────────────────────────────
Radni ugao etaţe (stepen)            75     75    75    75
Završni ugao etaţe (stepen)          65     43    56    73
Završni ugao kosine kopa (stepen)    36     30    37    42
Min. radna širina etaţne ravni (m)   58     58    58    58
Zona mog. obrušavanja etaţe (m)       3     12     6     1
Min. završ. širina etaţ. ravni (m)    9     22    15     3
Širina transportnih puteva (m)       22     31    25    20
────────────────────────────────────────────────────────────

               Uzimajući u obzir sva napred izneta razmatranja
i iskustva koja tretiraju stabilnost kosina, usvojena je i u
Dop- unskom rudrskom projektu otkopavanja rude na Juţnom reviru
u zo- ni HAC-a ispod nivoa +158m generalna kosina kopa α= 37.



5.1.2.   Visina etaţa
                                                                    55

               Prema razradjenoj tehnologiji u dosadašnjem radu
otkopavanje na Površinskom kopu Juţnog revira se vrši u etaţama
visine od po 15 m. Prema tome i u Dopunskom rudarskom projektu
za rad na Juţnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +158m biće
usvo- jeno otkopavanje sa etaţama od po h=15m.



5.2.      Elementi etaţa površinskog kopa

          Polazni podaci za proraĉun elemenata etaţa su
usvojena generalna kosina kopa od α = 37 i visina etaţe od 15m.



5.2.1.     Korak etaţe "lu"

               Ova veliĉina predstavlja zbir širine radne
kosine etaţe, širine zone mogućeg obrušavanja i sigurnosne
širine etaţne ravni (Prilog br. 5.01.)

                     h         15
            lu = ──────── = ───────── = 19,91 m
                   tg α      tg 37

       gdeje:

           h = 15 m - Usvojerna visina etaţe
           α = 37 - Generalna kosina kopa

                Radi lakše    grafiĉke    interpretaija   usvaja    se
korak etaţe lu = 20,0 m.



5.2.2.   Radni ugao kosine etaţe "αr"

               Radni ugao kosine etaţe zavisi od više faktora
kao na primer: Fiziĉko mehaniĉkih karakteristika stenskih masa,
visi- ne etaţa, nagiba minskih bušotina i primene utovrne
mehannizaci- je. Smatra se iz iskustva da se za konkretne uslove
moţe za radni ugao kosine etaţa uzeti ugao bušenja odnosno αr =
75 (Prilog br. 5.01.).



5.2.3.   Širina radne kosine etaţe "lr"

               Širina kosine etaţe (Prilog br. 5.01.)          je   u
funkciji od visine i nagiba radne kosine etaţa i iznosi:
                                                              56


             h          15
     lr = ─────── = ───────── =   4,0 m
           tg αr      tg 75



5.2.4.   Širina etaţne reavni pri radnoj kosini etaţe

              Ova veliĉina predstavlja radnu širinu etaţne
rav- ni odnosno širinu etaţne ravni u vremenu dok još nije
poĉelo ob- rušavanje iz zone mogućeg obrušavanja (Prilog br.
5.01.).

              le = lu - lr = 20 - 4 = 16 m



5.2.5.   Ugao stabilnog drţanja etaţe "αs" i ugao prirodnog
                drţanja obrušenog materijala "αp"

               Radni ugao kosine etaţa je odredjen nagibom
buše- nja, odnosno za mekše stene to je ugao koji etaţa dobije
pri za-



vršetku utovara. Posle kraćeg ili duţeg stajanja (Prilog br.
5.01.) usled razliĉitih faktora dolazi do raspadanja stena, osi-
panja i klizanja iz bloka mogućeg obrušavanja. Materijal se
depo- nuje na etaţnoj ravni. Nakon izvesnog vremena koje moţe
biti vrlo razliĉito ovaj se proces stabilizuje. Radna kosina
etaţe zauzme ugao stabilnog drţanja a obrušeni materijal ugao
prirodnog drţa- nja obrušenog materijala. Prema tome kako su se
ponašale sliĉne stene na Majdanpeĉkim površinskim kopovima
smatra se da se ugao stabilnog drţanja etaţe kreće oko 56 a
ugao prirodnog drţanja obrušenog materijala oko 38.



5.2.6.   Zona mogućeg obrušavanja "lo"

          Zona mogućeg obrušavanja (Prilog br. 5.01.) je
definis- ana radnim uglom, uglom stabilnog drţanja i visinom
etaţa. Za us- vojeni radni ugao     αr = 75, ugao stabilnog
drţanja etaţa αs = 56 i visinu etaţa od h = 15m zona mogućeg
obrušavanja iznosi:

     lo = h * (ctg αs - ctg αr) = 15 * (ctg 56 - ctg 75)
     lo = 6,1 m
                                                               57




5.2.7.    Potrebna širina etaţne ravni za deponovanje
           obrušenog materijala "lm"

          Površina bloka mogućeg obrušavanja "S" (Prilog br.
5.01.) je definisana radnom kosinom, kosinom stabilnog drţanja i
visinom etaţe i ona iznosi:
          h2                         152
     S = ──── * (ctg αs - ctg αr) = ──── * (ctg 56 - ctg 75)
          2                           2
     S = 45,74 m2

          Kako je napred reĉeno, raspadnuta stena iz bloka
mogu- ćeg obrušavanja se deponuje na etaţnoj ravni preko noţice
etaţe. Potrebna širina etaţne ravni za deponovanje ovog
materijala izn- osi:
                ─────────────────────────────────────
              /           2 * S * Kr
   lm =      / ────────────────────────────────────
           /                            (sin αp)2
                 sin αp * cos αp + ───────────────
                                      tg (αs - αp)

gde je:
     S = 45,74 m2 - Površina bloka mogućeg obrušavanja
     Kr = 1,45 - Koeficijent rastresitosti obrušenog materijala.



     αp = 38 - Ugao prirodnog drţanja obrušenog materijala.
     αs = 56 - Ugao stabilnog drţanja kosine etaţe.

                  ─────────────────────────────────────
                /           2 * 45,74 * 1.45
   lm =        / ────────────────────────────────────
             /                           (sin 38)2
                   sin 38 * cos 38 + ───────────────
                                        tg (56 - 38)

     lm = 9 m

5.2.8.    Širina sigurnosne etaţne ravni "ls"

               Prema usvojenoj generalnoj kosini kopa, uglu
st- abilnog drţanja etaţe i visini etaţe (Prilog br. 5.01.)
širina etaţne ravni iznosi:

     ls = lu - lr - lo = 20 - 4 - 6,1 = 9,9 m
                                                               58

     gde je:
          lu = 20,0 m - Korak etaţe.
          lr = 4,0 m - Širina radne kosine etaţe.
          lo = 6,1 m - Širina zone mogućeg obrušavanja.

               Kako je prema predhodnoj taĉki potrebna širina
et- aţne ravni za deponovanje obrušenog materijala lm = 9 m to
sraĉu- nata širina etaţne ravni od ls = 9,9 m zadovoljva.



5.2.9.    Elementi puta

           Glavni transportni putevi iznad nivoa +140m će biti
dvosmerni sa dve kolovozne trake. Putevi po radnim etaţama će
takodje biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Konaĉni put +140/
+125 po zapadnoj srani će biti dvosmeran sa jednom kolovoznom
trakom.
               Maksimalni uspon, odnosno pad glavnih transport-
nih puteva je 10 %.
               Širina dvosmernog puta sa dve kolovozne trake
(Prilog br. 5.02.) iznosi:

     Šdve = lo + lb + 2D + ld + lk + n
     Šdve = 6,1 + 2,0 + 2 * 7,0 + 1,0 + 2,0 + 0,4 = 25,5 m

gde je:
     - lo = 6,1 m - Širina zone mogućeg obrušavanja

     - lb = 2,0 m - Širina zaštitne berme




     -   D = 7,0 m - Maksimalna širina vozila
     -   d = 1,0 m - Slobodna širina puta za mimoilaţenje vozila
     -   lk = 2,0 m - Širina kanala
     -   n = 0,4 m - Ostojanje noţice etaţe od ivice kanala

     Širina puta sa jednom kolovoznom trakom (Prilog br. 5.03.)
iznosi:

     Šjed = lo + lb + db + D + dk + lk + n
     Šjed = 6,1 + 1 + 1 + 7 + 1 + 1,5 + 0,4 = 18 m
gde je:
     - db = 1m - Rastojanje izmedju kolovozne trake i zaštitne
                  berme.
     - dk = 1m Rastojanje izmedju kolovozne trake i kanala.
     - lk = 1,5 m Širina kanala.
                                                               59

               Napred proraĉunati i usvojeni glavni paramatri
ko- pa i etaţa u okviru poglavlja 5. ovog Dopunskog rudarskog
projek- ta dati su u tabeli br. 5.2.02. Na osnovu ovih
parametara uradjen je Plan otkopavanja, prilog br. 5.04.

                                       Tabela br. 5.2.02.
───────────────────────────────────────────────────────────
     e l e m e n t                                vrednost
───────────────────────────────────────────────────────────
Visina etaţe "h"(m)                                  15
Korak etaţe lu (m)                                   20
Radni ugao kosine etaţe "αr"()                      75
Radna širina kosine etaţe "lr"(m)                     4
Ugao stabil. drţ. kos. etaţe "αs"()                 56
Zona mog. obrušavanja kosine "lo"(m)                  6,1
Ugao prir.drţ. obruš. mater. "αp"()                 38
Min. radna širina. etaţ. ravni "le"(m)               16
Potrebna širina etaţ. ravni za
zadrţ. obrušenog materijala "lm"(m)                   9,0
Završ. širina etaţ. ravni "ls"(m)                     9,9
Min. širina puteva sa dve kolovoz.
trake "Š2"(m)                                        25,5
Min. širina puteva sa jednom kolovoz.
trakom "Š1"(m)                                       18,0
────────────────────────────────────────────────────────────




6.0.     REZERVE RUDE I METALA

6.1.1.   Geološke rezerve rude

               Orudnjenje se nalazi u gnajsu, gnajsgranitu i
del- om slabo silifikovanom andezitu. Sadrţaji svih korisnih
metala rastu sa porastom silifikacije. Po svojim fiziĉko
mehaniĉkim ka- rakteristikama ruda je tvrda do srednje tvrda.
               Konstrukcija kopa, prilog br. 5.04, i obraĉun
geo- loških rezervi za zahvat HAC ispod nivoa +158m su vršeni na
situ- acionom planu na stanje 01.11.1999. godine. Graniĉni
sadrţaj kon- ture je 0,1% Cu. Koliĉina rude po etaţama data je u
tabeli br. 6.01.
                                                                          60


     Geološke rezerve rude u zoni HAC-a    Tabela br. 6.01.
────────────────────────────────────────────────────────────
 Etaţa                                            Ruda (t)
────────────────────────────────────────────────────────────
 140                                              185.000
 125                                              160.000
 110                                               95.000
 ───────────────────────────────────────────────────────────
 U k u p n o:                                     440.000



6.1.2.      Koliĉina metala u geološkim rezervama

               Kao podloga za obraĉun metala korišćeni su
etaţni planovi sadrţaja metala koji se ĉuvaju i redovno
aţuriraju u Teh- niĉkoj pripremi površinskog kopa RBM-a. Prilozi
br. 6.01, 6.02. i 6.03. (etaţni planovi sadrţaja metala)
precrtani su sa napred pomenutih etaţnih planova sadrţaja
metala.
               Koliĉine metala u geološkim rezervama po etaţama
prikazane su u tabeli br. 6.02.

      Metal u geološkim rezervama                        Tabela br. 6.02.
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
         Vlaţna ruda           Bakar           Zlato             Srebro
Etaţa                  ───────────────── ──────────────── ───────────────
            (t)           (%)      (t)     (gr/t)    (kg)     (gr/t) (kg)
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
 140       185.000        0,312     577     0,279     52       1,173   236
 125       160.000        0,363     581     0,186     30       1,224   196
 110        95.000        0,344     327     0,341     32       1,347   128
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
Ukupno:    440.000        0,338   1.485     0,259    114       1,273   560




6.2.     Eksploatacione rezerve

               Kako je napred reĉeno otkopavanje se vrši u sre-
dini rudnog tela koje nema proslojke jalovine i dajkove te neće
biti eksploatacionih gubitaka ni osiromašenja. Jalovina na
etaţa- ma 140 i 125 je beznaĉajna i predstavlja vlaţnu i
blatnjavu rudu u iznosu od oko 2.000t koja nemoţe da se preradi
i pridošao mate- rijal sa viših etaţa. Jalovina na etaaţi 110 je
nanos (blatnjava ruda koja se nemoţe preraditi) u iznosu od oko
18.000 t. Prema tome, u ovom sluĉaju eksploatacione rezerve rude
će biti jednake geološkim rezervama a prikazane su u tabeli br.
                                                                          61

6.03. Metal u ek- sploatacionim rezervama rude će biti prikazan
u tabeli 6.04. a dinamika otkopavanja metala u 7.02.


 Eksploatacione rezerve rude u zoni HAC-a   Tabela br. 6.03.
────────────────────────────────────────────────────────────
 Etaţa                                            Ruda (t)
────────────────────────────────────────────────────────────
 140                                              185.000
 125                                              160.000
 110                                               95.000
 ───────────────────────────────────────────────────────────
 U k u p n o:                                     440.000



      Metal u eksploatacionim rezervama               Tabela br. 6.04.
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
         Vlaţna ruda           Bakar           Zlato            Srebro
Etaţa                  ───────────────── ──────────────── ───────────────
            (t)           (%)      (t)     (gr/t)    (kg)    (gr/t) (kg)
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
 140       185.000        0,312     577     0,279     52      1,173   236
 125       160.000        0,363     581     0,186     30      1,224   196
 110        95.000        0,344     327     0,341     32      1,347   128
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
Ukupno:    440.000        0,338   1.485     0,259    114      1,273   560




7.0.     DINAMIKA OTKOPAVANJA


               Iz taĉke 6.2. tabela br. 6.02. se vidi da ukupne
eksploatacione rezerve na ovom delu kopa iznose 440.000 t. Prema
izmeni godišnjeg plana za 1999. god. predvidjeno je da se sa
Juţ- nog revira iz zone HAC-a za novembar i decembar daje po
150.000 t. Ostatak rude od 140.000t ĉiji se veći deo nalazi na
etaţi 110 će biti dat u 2.000. godini. Kako je etaţa 110 vrlo
specifiĉna, naime po ispumpavanju vode na ovoj etaţi će ostati
oko 18.000t nanosa koji se pre otkopavanja rude mora ukloniti a
                                                                           62

radovi će se odvijati niskopno u useku to se mora pri
otkopavanju pomenute et- aţe raĉunati sa smanjenom proizvodnjom.
Smatra se da će u januaru 2.000. god. moći da se da preostalih
45.000 t rude sa etaţe 125, ukloniti nanos sa etaţe 110 u iznosu
od oko 15.000t. i sa iste dati rudu od oko 25.000t. U februaru
2.000 godine sa etaţe 110 trebalo bi ukloniti nanos u iznosu od
oko 3.000 t i dati rudu od 70.000t. Iz predhodnog proizilazi
dinamika otkopavanja data u ta- beli 7.01. Dinamika metala iz
eksploatacionih rezervi je prikaza- na u tabeli br. 7.02.

       Dinamika otkopavanja zone HAC-a      Tabela br. 7.01.
────────────────────────────────────────────────────────────
   Period                           Ruda (t)    Jalovina (t)
────────────────────────────────────────────────────────────
 Novembar 1999. god.                150.000            -
 Decembar 1999. god.                150.000          2.000
 Januar   2000. god.                 70.000         15.000
 Februar 2000. god.                  70.000          3.000
────────────────────────────────────────────────────────────
 U k u p n o:                       440.000         20.000

      Dinamika metala u eksploatacionim rezervama           Tabela br. 7.02.
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
                                     Bakar         Zlato           Srebro
Mesec/Godina Etaţa Vlaţna ruda ───────────── ───────────── ─────────────
                       (t)       (%)      (t)   (gr/t) (kg)     (gr/t) (kg)
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
Novemb.1999. 140     150.000     0,300    450    0,285   43     1,295   194
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
              140     35.000     0,363    127    0,257    9     1,200    42
Decemb.1999. 125     115.000     0,340    391    0,187   22     1,225   141
            ───────────────────────────────────────────────────────────────
     Ukupno:         150.000     0,345    518    0,207   31     1,220   183
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
              125     45.000     0,422    190    0,178    8     1,222    55
Januar 2000. 110      25.000     0,348     87    0,320    8     1,360    34
            ───────────────────────────────────────────────────────────────
     Ukupno:          70.000     0,396    277    0,229   16     1,271    89
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
Februar 2000. 110     70.000     0,343    240    0,340   24     1,346    94
───────────────────────────────────────────────────────────────────────────
     Ceo zahvat:     440.000     0,338 1.485     0,259 114      1,273   560




8.0.     TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA


8.1.0.   BUŠENJE

                   Na ovom delu kopa bušenje minskih bušotina za
                                                                63

pri- marno miniranje do 24. oktobra tekuće godine vršeno je
bušilicom BE-45R interne oznake BE-7 kada je došlo do njenog
kvara. Do os- posobljenja ove bušilice bušenje će biti vršeno
bušilicom BE-60R interne oznake BE-9. Glavne karakteristike
pomenutih bušilica su:

────────────────────────────────────────────────────────────
     Karakteristika                      BE-45R      BE-60R
────────────────────────────────────────────────────────────
 Preĉnik bušotine (mm)                   229          311
 Duţina bušaće šipke (m)                   9,98        10
 Broj šipki u magacinu (kom.)              1            1
 Maksimalna dubina bušenja (m)            19           19
 Mogućnost bušenja pod uglom od ()       0-90        0-90
────────────────────────────────────────────────────────────

     Ostale karakteristike bušilica su date u prilzima br.
8.01. i 8.02.
               Na osnovu dosadašnjeg rada za period od 10
godina    (1973.-1982.)     ostvarene   brzine bušenja   u
najzastupljenijim stena- ma su sledeće:

                                          Tabela br. 8.1.01.
─────────────────────────────────────────────────────────────
Vrsta stene               BE-45R (m/ef.h)     BE-60R (m/ef.h)
─────────────────────────────────────────────────────────────
Andezit                         14                 13
Kreĉnjak                        11                 10
Ruda                            12,5               11,5
─────────────────────────────────────────────────────────────

               Ostvarena geometrija bušenja je zavisna od vrste
stenske mase i za pojedine vrste stena data je u tabeli:

                                        Tabela br. 8.1.02.
────────────────────────────────────────────────────────────
                           BE-45R               BE-60R
Vrsta stene             ────────────          ────────────
                        a (m) W (m)           a (m) W (m)
────────────────────────────────────────────────────────────
 Andezit                 7      6               9      7
 Kreĉnjak                6      5               8      6
 Gnajs                   8      7              10      8
 Ruda                    7      6               9      7
────────────────────────────────────────────────────────────



Gde je:
     a - Rastojanje izmedju bušotina (m)
     W - Linija najmanjeg otpora (m)
                                                                   64



8.1.1.     Kapacitet bušilice BE-45R

Smenski kapacitet:

            QS = v * 8 * Kr * Kef * q

Gde je:
     v - Brzina bušenja u rudi.
     Kr - Koeficijent raspoloţivosti bušilice
     Kef - Iskorišćenje radnog vremena.
     q - Uĉinak (t/m).

     QS = 12,5 * 8 * 0,6 * 0,65 * 130 = 5.070 t/sm.


Dnevni kapacitet:

                 Pošto se rad odvija u tri smene dnevni kapacitet
će biti:

     QD = QS * 3 = 5.070 * 3 = 15.210 t/dan


Meseĉni kapacitet je:

                 Za 30 dana rada meseĉno kapacitet će biti:

     QM = QD * 30 = 15.210 * 30 = 456.300 t/mes.


Godišnji kapacitet je:

               Pošto se u rudniku       radi   365   dana   godišnje,
godiš- nji kapacitet će biti:

     QG = QD * 365 = 15.210 * 365 = 5.551.650 t/god.


               Prema   usvojenom planu otkopavanje na ovom
radiliš- tu će se vršiti sa maksimalno 150.000 t/mes. što je
daleko ispod meseĉnog kapaciteta za jednu bušilicu tipa BE45R.




- Dnevno treba izbušiti maksimalno:
                 QMD      5.500
          lD = ────── = ──────────  43 m
                                                             65

                  U         130
gde je:
     QMD = 5.500 t - Maksimalna dnevna proizvodnja
     U = 130 t/m' - Uĉinak bušotine

- Meseĉno treba izbušiti maksimalno:


                 QMM    150.000
          lM = ────── = ──────────  1.153,8 m
                 U        130
gde je:
     QMM = 150.000 t - Maksimalna meseĉna proizvodnja
     U = 130 t/m' - Uĉinak bušotine



- U toku dana treba izbušiti:
             lD      43
     NBD = ───── = ──────  2,53 bušotine
             LH      17
gde je:
     LH = 17 m - dubina jedne bušotine sa probušenjem.

          Iz napred iznetog proraĉuna se vidi da je za usvojenu
meseĉnu proizvodnju od 150.000 t rude i nešto malo prateće jalo-
vine dovoljna jedna bušilica.
          Pošto se radi o maloj proizvodnji a velikom
kapacitetu bušilice na bušenju će se usvojiti takav naĉin rada
da se bušenje vrši u drugoj smeni a samo prema potrebi u ostalim
smenama. U pr- voj smeni bi se vršilo odrţavanje bušilice i
sklanjanje za minir- anje. Potreban smenski uĉinak bušilice bi
bio:

                lD      43
          lS = ──── = ─────── = 43 m/sm.
                Ns       1
gde je:
     lD = 43 m - Potreban dnevni uĉinak bušilice
     NS = 1 smena - Dnevni broj smena za bušenje



Potrebno meseĉno efektivno vreme je:
               lM       1.153,8
     hEF = ──────── = ─────────── = 92,3 (h)
               vh        12,5
gde je:
                                                               66


     lM = 1.153,8 (m) - Meseĉna duţina bušotina
     vh = 12,5 (m/ef.h) - Brzina bušenja u rudi za BE-45R


Potrebno meseĉno raspoloţivo vreme je:

             hEF       92,3
     hRM = ────── = ──────────    =     109   (h)
             kR        0,85

gde je:
     hEF = 92,3 (h) - Potrebno efektivno vreme
     kR = 0,85 - Koeficijent iskorišćenja raspoloţivog radnog
                                 vremena.

               Za bušenje etaţnih pragova i blokova većih gaba-
rita će biti upotrebljena bušilica za sekundarno bušenje.



8.1.2.     Kapacitet bušilice BE-60R

Smenski kapacitet:

            QS = v * 8 * Kr * Kef * q

Gde je:
     v - Brzina bušenja u rudi.
     Kr - Koeficijent raspoloţivosti bušilice
     Kef - Iskorišćenje radnog vremena.
     q - Uĉinak (t/m).

     QS = 11,5 * 8 * 0,6 * 0,65 * 180 = 6.458 t/sm.


Dnevni kapacitet:

                 Pošto se rad odvija u tri smene dnevni kapacitet
će biti:

     QD = QS * 3 = 6.458 * 3 = 19.374 t/dan


Meseĉni kapacitet je:

                 Za 30 dana rada meseĉno kapacitet će biti:

     QM = QD * 30 = 19.374 * 30 = 581.222 t/mes.
                                                                  67



Godišnji kapacitet je:

               Pošto se u rudniku      radi   365   dana   godišnje,
godiš- nji kapacitet će biti:

     QG = QD * 365 = 19.374 * 365 = 7.071.510 t/god.


               Prema   usvojenom planu otkopavanje na ovom
radiliš- tu će se vršiti sa maksimalno 150.000 t/mes. što je
daleko ispod meseĉnog kapaciteta za ovaj tip bušilice.


- Dnevno treba izbušiti maksimalno:
                  QMD      5.500
           lD = ────── = ──────────  31 m
                  U         180
gde je:
     QMD = 5.500 t - Maksimalna dnevna proizvodnja
     U = 180 t/m' - Uĉinak bušotine

- Meseĉno treba izbušiti maksimalno:


                 QMM    150.000
          lM = ────── = ──────────    833,3 m
                 U        180
gde je:
     QMM = 150.000 t - Maksimalna meseĉna proizvodnja
     U = 180 t/m' - Uĉinak bušotine BE-60R



- U toku dana treba izbušiti:
             lD      31
     NBD = ───── = ──────  2 bušotine
             LH      17
gde je:
     LH = 17 m - dubina jedne bušotine sa probušenjem.


          Iz napred iznetog proraĉuna se vidi da je za usvojenu
meseĉnu proizvodnju od 150.000 t rude i nešto malo prateće jalo-
vine dovoljna jedna bušilica.
          Pošto se radi o maloj usvojenoj proizvodnji a velikom
kapacitetu bušilice na bušenju će se usvojiti takav naĉin rada
da se bušenje vrši u drugoj smeni a samo prema potrebi u ostalim
smenama. U prvoj smeni bi se vršilo odrţavanje bušilice i
                                                              68

sklanj-


anje za miniranje. Potreban smenski uĉinak bušilice bi bio:

                 lD      31
           lS = ──── = ─────── =       31 m/sm.
                 Ns       1
gde je:
     lD = 31 m - Potreban dnevni uĉinak bušilice
     NS = 1 smene - Dnevni broj smena za bušenje



Potrebno meseĉno efektivno vreme je:
               lM       833,3
     hEF = ──────── = ───────── = 72,5 (h)
               vh        11,5
gde je:
     lM = 833,3 (m) - Meseĉna duţina bušotina
     vh = 11,5 (m/ef.h) - Brzina bušenja u rudi


Potrebno meseĉno raspoloţivo vreme je:

             hEF       72,5
     hRM = ────── = ──────────     =    85,3   (h)
             kR        0,85

gde je:
     hEF = 72,5 (h) - Potrebno meseĉno efektivno vreme
     kR = 0,85 - Koeficijent iskorišćenja raspoloţivog radnog
                                 vremena.

               Za bušenje etaţnih pragova i blokova većih gaba-
rita će biti upotrebljena bušilica za sekundarno bušenje.




8.2.0.    OPROBAVANJE

          Ova operacija predstavlja uzimanje reprezentativnog
de- la nabušenog materijala iz bušotina primarnog bušenja.
Materijal obraditi u laboratoriji. Dobivene rezultat evidentir-
ati a na os- novu njih usmeravati radove.
                                                             69




8.3.0.    MINIRANJE

               Miniranje na površinskim kopovima Severnog i
Juţ- nog revira RBM-a vrši se prema "Dopunskom rudarskom
projektu pri- mene AN-FO i SLURY eksploziva na površinskom kopu
RBM-a" i "Dopu- nskom rudarskom projektu o primeni emulzionih
eksploziva pumpanog tipa detolit-PE i detolit-PEM na površinskim
kopovima RBM-a".
               Planom otkopavanja na površinskom kopu J.revir
predvidjeno je da se sa zone HAC-a otkopaju etaţe 140, 125 i
110. Etaţe se nalaze na dnu severnog dela kopa Juţni revir.
Pomenuto radilište je u neposrednoj blizini pa ĉak i jednim
delom ispod klizišta. Pored ovoga u neposrednoj blizini
radilišta se nalazi industrijski objekt (TS-1), reka Mali Pek i
urbano naselje (grad Majdanpek).
               Miniranjem iz eksplozivnih materija se u vrlo
kra- tkom vremenskom periodu oslobadja velika koliĉina energije.
Jedan deo oslobodjene energije se iskoristi za usitnjavanje
stenske ma- se a drugi u vidu rada beskorisno gubi u okolnom
masivu na izazi- vanju seizmiĉkih pomeranja.
               Kako miniranje od svih tehnoloških operacija ima
najveći udeo na odrţanje stabilnosti bokova kopa i okolnih obje-
kata, u cilju smanjenja štetnih seizmiĉkih efekata a istovremeno
većeg iskorišćenja energije eksploziva za usitnjavanje stenske
mase, potrebno je odrediti optimalne parametre bušaĉko minerskih
radova.
               Uticaj seizmiĉkog dejstva na okolne objekte do
sa- da je ispitivano u više navrata. Najpouzdanije ispitivanje
je ob- avljeno 1980. i 1982. godine od strane Geofiziĉkog zavoda
i Ruda- rskog instituta iz Beograda. Koristeći njihova merenja i
istraţi- vanja kao i steĉeno iskustvo usvojiće se parametri za
obavljanje bušaĉko minerskih radova na pomenutom radiliţtu.



8.3.1.   Parametri bušaĉko minerskih radova

8.3.2.   Otvaranja etaţe 140

               Etaţa 140 je otvorena i dobar deo radova je na
njoj obavljen. Dalje radove treba nastaviti na zapadnoj strani
useka otvaranja (prilog br. 5.04) severnije od x=19.300 kako bi
se stiglo do planiranog stanja na zapadu. Kako na ovom delu nije
ostvaren planirani pad useka otvaranja to treba ponovo krenuti
sa radovima (prilog br. 8.03.) od x=19.296 sa nivoa +147m nisko-
pno sa pdaom od 8,8% ka jugu. Kraj useka otvaranja je nivo +140m
                                                             70

na x=19.214. Horizontalna duţina useka otvaranja je 80m. Dalje
radove   na  otkopavanju   ove  etaţe  nastaviti  prema  planu
otkopavanja prilog br. 5.04.



               Miniranje useka izvršiti u više serija. Minske
bu- šotine će biti paralelne osi useka sa usmerenjem bušotina u
prvom redu serije 1 sever-jug dok usmerenje ostalih bušotina kod
svih serija će biti pribliţno jug-sever. Bušotine bušiti pod
uglom od 75 sa rasporedom i dubinama koje će za konkretne
uslove odrediti struĉno lice.
               Pošto se oĉekuje da će bušotine biti ovodnjene
pu- njenje minskih bušotina vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i
Deto- litom PE i to koliĉinama koje će za konkretne uslove
odrediti struĉno lice a koje nesmeju preći 400 kg po bušotini
odnosno in- tervalu. Iniciranje eksploziva će se vršiti
busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje
vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušotina
preko 13 m iniciranje vršiti sa dva bustera i to oba sa dna.



8.3.3.   Otvaranje etaţe 125

               Otvaranje etaţe 125, prilog br. 5.04, će biti
del- imiĉno u useku a delimiĉno u zaseku. Poĉetak useka
otvaranja je x=19.214 na nivou +140m. Kraj otvaranja je x=19.070
na nivou +125m. Pad useka otvaranja je 10% ka jugu. Horizontalna
duţina useka otvaranja je 150m. Podatke za otvaranje koristiti
iz pri- loga br. 5.04, 8.04.

               Miniranje useka i zaseka izvršiti u više serija.
Minske bušotine treba da budu paralelne osi useka sa usmerenjem
bušotina u prvom redu serije 1 sever-jug dok usmerenje ostalih
bušotina kod svih serija će biti pribliţno jug-sever. Bušotine
bušiti pod uglom od 75 sa rasporedom i dubinama koje će za kon-
kretne uslove odrediti struĉno lice.
               Pošto se oĉekuje da će bušotine biti ovodnjene
pu-   njenje  minskih   bušotina  će   se  vršiti   mehanizovano
Majdanitom-10 i Detolitom PE i to koliĉinama koje koje će za
konkretne uslove odrediti struĉno lice a koje nesmeju preći 400
kg po bušotini od- nosno intervalu. Iniciranje eksploziva vršiti
busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje
vršiti sa jednim bus- terom sa dna bušotine. Za dubine bušotina
preko 13 m iniciranje vršiti sa dva bustera i to oba sa dna.



8.3.4.   Otvaranje etaţe 110
                                                              71


               Otvaranje etaţe 110, prilog br. 5.04, će se
izvr- šiti usekom otvaranja niskopno sa padom od 8,8% ka jugu.
Poĉetak useka je x=19.070 na nivou +125m. Kraj useka je x=18.900
na nivou


+110m. Duţina useka je 170m. Podatke za otvaranje koristiti iz
priloga br. 5.04. i 8.05.
               Miniranje useka izvršiti u više serija. Minske
bu- šotine treba da budu paralelne osi useka sa usmerenjem
bušotina u prvom redu serije 1 sever-jug dok usmerenje ostalih
bušotina kod svih serija će biti pribliţno jug-sever. Bušotine
bušiti pod uglom od 75 sa rasporedom i dubinama koje će za
konkretne uslove odrediti struĉno lice.
               Pošto se oĉekuje da će bušotine biti ovodnjene
pu-   njenje  minskih   bušotina  će   se  vršiti   mehanizovano
Majdanitom-10 i Detolitom PE i to koliĉinama koje koje će za
konkretne uslove odrediti struĉno lice a koje nesmeju preći 400
kg po bušotini od- nosno intervalu. Iniciranje eksploziva vršiti
busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje
vršiti sa jednim buste- rom sa dna bušotine. Za dubine bušotina
preko 13 m iniciranje vr- šiti sa dva bustera i to oba sa dna.




8.3.5.   Miniranje za visine etaţa od 15m


               Ovo poglavlje obuhvata otvorene etaţe gde je
vis- ina etaţa 15 m. Zbog blizine grada, dubine kopa i blizine
klizi- šta miniranje vršiti smanjenom koliĉinom eksploziva od
najviše 5.000 kg eksploziva po seriji odnosno 400 kg eksploziva
po inter- valu. Miniranje vršiti sa najviše dva reda bušotina po
seriji. Serije sa dva reda bušotina u prvom redu treba da imaju
6 a u drugom 5 bušotina. Kada se minira jednoredna serija ona
moţe da ima najviše 12 bušotina. Raspored i dubinu bušotina u
seriji, prema konkretnim uslovima, treba da odredi struĉno lice.
               Pošto se oĉekuje da će bušotine biti ovodnjene
pu- njenje minskih bušotina vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i
Deto- litom PE i to koliĉinama koje su date u tabeli br. 8.3.01.
sa ma- ksimalnim koliĉinama po bušotini od 400 kg. Iniciranje
eksploziva će se vršiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine
do 13 m ini- ciranje će se vršiti sa jednim busterom sa dna
bušotine. Za dub- ine bušotina preko 13 m iniciranje će se
vršiti sa dva bustera i to oba sa dna. Za bušotine koje imaju
usmerenje upravno na osu kopa koliĉine eksploziva treba smanjiti
za 20 %. Da nebi došlo do nepredvidjenih prekida ili premoštenja
unutar bušotina ili iz- medju bušotina u seriji a samim tim
                                                                             72

došlo do neţeljenih posledica treba za iniciranje i aktiviranje
minskih   serija  koristiti   sred-   stva  priznatih  svetskih
proizvodjaĉa koja su sigurna i proverena.



Parametri bušaĉko minerskih radova za otvorenu etaţu Tabela br. 8.3.01
──────────────────────────────────────────────────────────────────────────
                                       Preĉnik bušotine 229 mm
                                      ───────────────────────── Za seriju
                                        I red       II red
──────────────────────────────────────────────────────────────────────────
Visina etaţe, H (m)                       15           15            15
Ugao bušenja, α ()                       75           75            75
Rastoj.prvog reda od ivice, b (m)          6            -             -
Rastoj.izmedju bušotina, a (m)             7            7             -
Rastoj.izmedju redova, c (m)               -            6             -
Probušenje, lp (m)                         1            1             1
Dubina bušotine, lb (m)                   16           16            16
Duţina stuba eksp.punjenja, Lp (m)         9            9             9
Min.duţina zaĉepa, lĉ (m)                  7            7             7
Maks.kol.eksp.po bušotini, Qb (kg)       400          400           400
Broj.bušotina u redu                       6            5            11
Usmerenje bušotine                            Upravno na bermu
Max.koliĉ.eksp.u seriji (kg)                                      5.000
Max.kol.ekspl.po interv (kg)             400          400           400
Interval usporenja (ms)                   50           50            50
Vrsta stenskog materijala               andezit     andezit      andezit
Vreme traj.eksplozije (ms)               250          250           500
──────────────────────────────────────────────────────────────────────────




Parametri bušaĉko minerskih radova za otvorenu etaţu Tabela br. 8.3.02
──────────────────────────────────────────────────────────────────────────
                                       Preĉnik bušotine 311 mm
                                      ───────────────────────── Za seriju
                                        I red       II red
──────────────────────────────────────────────────────────────────────────
Visina etaţe, H (m)                       15           15            15
Ugao bušenja, α ()                       75           75            75
Rastoj.prvog reda od ivice, b (m)          7            -             -
Rastoj.izmedju bušotina, a (m)             8            8             -
Rastoj.izmedju redova, c (m)               -            7             -
Probušenje, lp (m)                         1            1             1
Dubina bušotine, lb (m)                   16           16            16
Duţina stuba eksp.punjenja, Lp (m)         6            6             6
Min.duţina zaĉepa, lĉ (m)                 10           10            10
Maks.kol.eksp.po bušotini, Qb (kg)       600          600           600
Broj.bušotina u redu                       4            3             7
Usmerenje bušotine                            Upravno na bermu
Max.koliĉ.eksp.u seriji (kg)                                      4.200
Max.kol.ekspl.po interv (kg)             600          600           600
Interval usporenja (ms)                   50           50            50
Vrsta stenskog materijala               andezit     andezit      andezit
Vreme traj.eksplozije (ms)               150          150           300
──────────────────────────────────────────────────────────────────────────

               Primena bušilice sa preĉnikom bušebja od 311mm
za oĉekivane uslove rada i dubine veće od 10m se ne preporuĉuje,
                                                             73

s' toga će bušilica BE-9 biti upotrebljena samo kao nuţna mera
do popravke BE-7. Pošto će uslovi na terenu ĉesto zahtevati da
se miniranje vrši jednorednom serijom, netrba ići sa većim
brojem
bušotina od 6 po seriji. Bušotine treba aktivirati pojedinaĉno u
nizu.




8.4.0.    UTOVAR


8.4.1. Izbor mehanizacije

               Za utovar stenskog materijala na površinskim
kop- ovima RBM-a trenutno je u uopotrebi sledeća utovarna
mehanizac- ija: bageri kašikari MARION 182, MARION 191, MARION
191II i BE 395. Pored bagera u upotrebi je i jedan utovarivaĉ
LETAUERNAU. Na delu kopa u zoni HAC-a do 15. oktobra ove godine
radio je ba- ger M-182 interne oznake M-2 kada je došlo do većeg
kvara. Zbog ovoga je na pomenuto radilište prebaĉen bager M-
191II interne oz- nake M-11. Planira se da M-11 radi do 01.
decembra tekuće godine do kada se oĉekuje da bude osposobljen M-
2.



8.4.2.   Proraĉun utovarnih kapaciteta

               Rad bagera će se odvijati u dva reţima. U prvom
reţimu bageri će raditi na otvaranju etaţe. Radiće se na izradi
useka otvaranja ili kosog puta otvaranja u boku kopa. U ovom
slu- ĉaju kapacitet bagera, zbog uslova rada, će biti daleko
ispod ek- sploatacionog i promenljiv u funkciji od visine
serije. U poĉetku rada na putu ili useku otvaranja, dok je
visina odminiranog mate- rijala mala, kapacitet bagera će biti
dosta mali. Sa povećavanjem visine odminiranog materijala
kapacitet bagera će rasti.
               Za      rad   u   prvom  reţimu    rada  proraĉun
eksploataci- onih kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno
transportnih ka- paciteta, zbog rada u specifiĉnim uslovima,
neće biti vršen. Reg- ulisanje kapaciteta bagera i uskladjivanje
utovarno - transport- nih kapaciteta će biti prepušteno smenskom
rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to ĉini.
               U drugom reţimu bageri će raditi na razradjenom
radilištu pri punoj visini etaţe. U ovom reţimu bageri će ostva-
rivati svoj puni eksploatacioni kapacitet.
                                                                74




8.4.2.1. Proraĉun utovarnog kapaciteta bagera MARION 182

               Tehniĉke karakteristike bagera M-182 su date u
prilogu br. 8.06.




     - Teoretski kapacitet

          Odraţava samo konstruktivne karakteristike bagera i
ra- ĉuna se prema obrascu:

                 3.600
     Qth =    ──────── qb   (m3/h)
                  Tct

gde je :
     n = 2,4 - Konstruktivno - raĉunski broj ciklusa u minuti
     Tct - Teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera
     qb = 7,6 m3 - Geometrjska zapremina kašike bagera

            3600
     Qt = ───────── 7,6 = 1.094 (m3/h)
            25

             -Tehniĉki kapacitet

          Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehniĉki
ka-   pacitet  odraţava   još   i   uticaj  fiziĉko   mehaniĉkih
karakteristika stena, oblik i dimenzije otkopa i raĉuna se prema
obrascu:

                               3.600 * qb * Kz
     Qh         =              ─────────────────           (m3/h)
                                    Tc

odnosno:
gde je:
      qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera
      Kz = 0,80 - Koeficijent punjenja bagerske kašike
      Tc = 45 s - Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada. U
           ovom sluĉaju uslovi rada su vrlo teški. Bager će
dobar            deo vremena provesti radeći na usecima i
zasecima otva-        ranja gde je širina radnog ĉela vrlo mala
Što izizkuje          veliki     radijus     okretanja,  visina
                                                                 75

odminiranog materijala           je mala, radiće se po padu, zbog
smanjenog probušenja             bušotina ĉesto će se javljati i
etaţni pragovi. ĉesto            će pad useka morati naknadno da
se dovodi u planirane            granice. Iz svega napred iznetog
rezultovalo je ovako             visoko usvojeno vreme za ciklus
rada bagera.


            3.600 * 7,6 * 0.80
     Qh = ────────────────────── = 486,4 (m3/h)
                   45

odnosno:
     Qh = 486,4 * γ/Kr   = 486,4 * 2,7/1.45 = 905,7 (t/ef.h)



gde je:
     γ = 2,7 (t/m3) - Zapreminska teţina stenskog materijala
     Kr = 1,45 - Koeficijent rastresenja materijala u kašici.

     - Eksploatacioni kapacitet

           Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na
tehniĉki kapacitet odraţava još i uticaj odrţavanja i organiza-
cije rada.


     - Smenski kapacitet:

            Qsm = Qh * tsm * Kr * Ks
gde je:
     Qh - Tehniĉki kapacitet
     tsm - Vreme trajanja smene
     Kr = 0,60 - Koeficijent raspoloţivosti bagera. Zbog
istroše-        nosti bagera odrţavanje je dosta oteţano te je
ovaj ko-        eficijent dosta nizak.
     Ks - Koeficijent iskorišćenja smenskog vremena

             tsm - tpz - tpr     8 - 0,5 -1
     Ks =   ──────────────── = ────────────   =   0,81
                    tsm                8

gde je:
     tpz = 30 min. - Vreme pripremno završnih operacija
     tpr = 60 min. - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazi-
                      vanje)


     Qsm = 905,7 * 8 * 0,6 * 0,81 = 3.521,4 (t/sm)
                                                               76



     - Dnevni kapacitet
           Qd = Qsm * s (t/dan)

     gde je:
     s - Broj smena u toku dana

     Qd = 3.521,4 * 3 = 10.564,2 (t/dan)


     - Meseĉni kapacitet

     Qm = Qd * dm




     gde je:
          Dd = 10.564,2 (t/dan) - Dnevni kapacitet
          dm = 30 (dana) - Broj radnih dana u toku meseca

     Qm = 10.564,2 * 30 = 316.926 (t)

               Iz napred datog proraĉuna se vidi da je meseĉni
eksploatacioni kapacitet bagera Qm = 316.926 t daleko veći od
ma- ksimalno usvojene proizvodnje sa datog radilištu koja iznodi
152.000 t. Radi ravnomernosti ukupnog sadrţaja i specifiĉnosti
koje postoje na datom radilištu neophodno je raĉunati sa
optimal- nim ĉasovnim kapacitetom za usvojenu proizvodnju koji
iznosi:

               QM                 152.000
     QO = ──────────────   = ───────────────── =   503 (t/h)
           dm * 24 * ki        30 * 24 * 0,42

gde je:
     QM = 152.000 t - Maksimalna meseĉna proizvodnja
     dm = 30 dana - Planirani broj dana za rad u toku meseca
     ki = 0,42 - Koeficijent iskorišćenja mogućeg vremena




8.4.2.2. Proraĉun utovarnog kapaciteta bagera MARION 191II


               Tehniĉke karakteristike bagera M-191II su date u
prilogu br. 8.07.
                                                             77


     - Teoretski kapacitet

          Odraţava samo konstruktivne karakteristike bagera i
ra- ĉuna se prema obrascu:

                 3.600
     Qth =    ──────── qb   =   (m3/h)
                  Tct

gde je :
     Tct - Teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera
     qb = 15,3 m3 - Geometrjska zapremina kašike bagera

            3600
     Qt = ───────── 15,3 = 1.967 (m3/h)
            28




             -Tehniĉki kapacitet

          Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehniĉki
kapacitet odraţava još i uticaj fiziĉko mehaniĉkih karakteri-
stika stena, oblik i dimenzije otkopa i raĉuna se prema obra-
scu:

               3.600 * qb * Kz
     Qh        =               ─────────────────          (m3/h)
                      Tc

gde je:
      qb = 15,3 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera
      Kz = 0,80 - Koeficijent punjenja bagerske kašike
      Tc = 45 s - Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada. U
           ovom sluĉaju uslovi rada su vrlo teški. Bager će
dobar            deo vremena provesti radeći na usecima i
zasecima otva-        ranja gde je širina radnog ĉela vrlo mala
Što izizkuje          veliki     radijus     okretanja,   visina
odminiranog materijala          je mala, radiće se po padu, zbog
smanjenog probušenja            bušotina ĉesto će se javljati i
etaţni pragovi. ĉesto           će pad useka morati naknadno da
se dovodi u planirane           granice. Iz svega napred iznetog
rezultovalo je ovako            visoko usvojeno vreme za ciklus
rada bagera.


           3.600 * 15,3 * 0.80
     Qh = ───────────────────── = 979,2 (m3/ef.h)
                                                                 78
                     45

odnosno:
     Qh = 979,2 * γ/Kr = 979,2 * 2,7/1,45 = 1.823,3 (t/ef.h)

gde je:
     γ = 2,7 (t/m3) - Zapreminska teţina stenskog materijala.
     Kr = 1,45 - Koeficijent rastresenja materijala u kašici.

     - Eksploatacioni kapacitet

           Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na
tehniĉki kapacitet odraţava još i uticaj odrţavanja i organiza-
cije rada.


     - Smenski kapacitet:

            Qsm = Qh * tsm * Kr * Ks
gde je:
     Qh - Tehniĉki kapacitet



     tsm - Vreme trajanja smene
     Kr = 0,60 - Koeficijent raspoloţivosti bagera. Zbog
istroše-        nosti bagera odrţavanje je dosta oteţano te je
ovaj ko-        eficijent dosta nizak.
     Ks - Koeficijent iskorišćenja smenskog vremena

             tsm - tpz - tpr     8 - 0,5 -1
     Ks =   ──────────────── = ────────────   =   0,81
                    tsm                8

gde je:
     tpz = 30 min. - Vreme pripremno završnih operacija
     tpr = 60 min. - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazi-
                      vanje)


     Qsm = 1823,3 * 8 * 0,6 * 0,81 = 7,089 (t/sm)


     - Dnevni kapacitet
           Qd = Qsm * s (t/dan)

     gde je:
     s - Broj smena u toku dana

     Qd = 7.089 * 3 = 21.267 (t/dan)
                                                                79



     - Meseĉni kapacitet

     Qm = Qd * dm

     gde je:
          Dd = 21.267 (t/dan) - Dnevni kapacitet
          dm = 30 (dana) - Broj radnih dana u toku meseca

     Qm = 21.267 * 30 = 638.010 (t)

               Iz napred datog proraĉuna se vidi da je meseĉni
eksploatacioni kapacitet bagera M-191II Qm = 638.010 t daleko
ve- ći od maksimalno usvojene proizvodnje sa datog radilišta
koja iz- nodi 152.000 t. Radi ravnomernosti ukupnog sadrţaja i
specifiĉno- sti koje postoje na datom radilištu neophodno je
raĉunati sa opt- imalnim ĉasovnim kapacitetom za usvojenu
proizvodnju koji iznosi:

               QM                  152.000
     QO = ──────────────   =   ──────────────── =   503 (t/h)
           dm * 24 * ki         30 * 24 * 0,42




gde je:
     QM = 152.000 t - Maksimalna meseĉna proizvodnja
     dm = 30 dana - Planirani broj dana za rad u toku meseca
     ki = 0,42 - Koeficijent iskorišćenja mogućeg vremena




8.5.0.     TRANSPORT

               U okviru transporta treba razlikovati dva sluĉa-
ja: transport rude i transport jalovine.



8.5.1.     Transport jalovine

          Pošto se radovi odvijaju u sredini rudnog tela gde
or- udnjenje ima svoj kontinuitet i u kome nema proslojaka, ne
treba oĉekivati veliku koliĉinu jalovine. Jalovina je obrušeni
materi- jal iz viših etaţa koji je deponovan na ivici etaţe,
vlaţan i blatnjavi materijal na eaţi 125 u iznosu od oko 2.000t
                                                                80

koji nemo- ţe da se preradi i nanos na etaţi 110 u iznosu od oko
18.000t. Ovaj materijal će najvećim delom biti voţen na
deponiju.



8.5.2.       Transport rude

               Ruda sa ovog radilišta će biti transportovana do
Primarnog drobljenja. Transport će se obavljati kamionski. Za
transport će biti korišćeni postojeći kamioni.



8.5.3.      Proraĉun kamionskog transporta i uskladjivanje utovarno
            transportnih kapaciteta

               Kapacitet transporta će biti proraĉunavan samo
za drugi sluĉaj utovara (kada se radi na razradjenom radilištu i
pri punoj visini etaţe). Uskladjivanje utovarno - transportnih
kapac- iteta pri otvaranju etaţe i radu na utovaru jalovine će
biti pre- pušteno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim
uslovima to ĉi- ni.
     Transport iskopina na ovom radilištu će se vršiti diz- el-
elektriĉnim vozilima tipa WABCO model " HAULPAK" 630 E. Karak-
teristike usvojenih kamiona su date na prilogu br. 8.08.



8.5.3.1.      Proraĉun kamionskog transporta za utovar
              bagerom MARION 182



     - Broj kašika bagera za utovar jednog kamiona       raĉuna se
       po obrascu:

                           Vk
             nk =   ───────────────
                      qb * Kz * Krv

gde je :
     Vk = 93 m3 - Zapremina korpe kamiona
     qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera
     Kz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bagera
     Krv = 1,07 - Koeficijent povećanja rastresitosti materijala
                   u korpi vozila.

                      93
     nk =    ──────────────────── =   14,3 (kašike)
                                                                 81
             7,6 * 0,80 * 1,07

     Za dalji proraĉun se usvaja 14 kašika bagera po vozilu.

          Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se
predlaţe 4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Iz
ovo- ga sledi da bager tipa M -182 ne zadovoljava taj uslov,
medjutim kako se jedno vreme jedino on nalazio na ovom delu kopa
a i zbog specifiĉnosti uslova ovaj bager najviše odgovara te se
on i usva- ja. Pošto je trenutno neispravan, poslove utovara do
njegovog os- posobljenja će obavljati M-11

     - Teţina iskopina u kamionu

                       qb * Kz
          Qk = nk * ──────────── * γ   (t)
                         Krb

gde je:
     nk = 14 - Broj kašika za utovar jednog vozila
     qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera
     Kz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bagera
     Krb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u
                   kašiki bagera
                 3
     γ = 2,7 t/m - Zapreminska teţina materijala u masivu

                 7,6 * 0,80
     Qv = 14 * ─────────────── * 2,7 = 159 (t)
                   1,45




     - Trajanje ciklusa utovara

     Vreme utovara kamiona raĉuna se prema obrascu:

     tu = (tc * nk + tpr)/60 = (45 * 14 + 20) / 60 = 10,8 min.
gde je:

     tc - Vreme ciklusa 1 kašike bagera za date uslove rada
     nk - Potreban broj kašika bagera za utovar jednog vozila
     tpr - Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar

     - Vreme trajanja transportnog ciklusa

     T = tu + tm + ti + tv  (min.)
     tu - vreme utovara 10,8 min.
     tm - Vreme manevrisanja      1,5 min.
     ti - Vreme istovara          1,5 min.
                                                              82

     tv - Vreme voţnje u oba pravca (vreme voţnje jednog ciklu-
          sa vozila).

     N a p o m e n a: Pošto su radni uslovi pribliţno isti za
sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet
vozila će se menjati samo u funkciji od duţine transportnih
puteva "s".

     - Vreme jednog ciklusa voţnje vozilom je:

           s       s     s     s     32 * s * 60
     tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ───────────    (min.)

           vp    vpr     14      18      252
gde je:
     s - Transportna duţina za aktuelno radilište
     vp = 14 (km/h) - Brzina voţnje punog vozila

     vpr = 18 (km/h) - Brzina voţnje praznog vozila

Do proseĉnih brzina praznih i punih vozila se došlo raĉunski na
osnovu merenih ciklusa.

     T = 10,8 + 1,5 + 1,5 + tv = 13,8 + tv     (min.)

     - Propraĉun broja kamiona

           Maksimalni broj kamiona za opsluţivanje bagera raĉuna
se iz odnosa:
                Qhb
     Nmax = ──────────
              Qhk * Kn




gde je:
     Qhb = 905,7 (t/ef.h) - Maksimalni ĉasovni kapacitet bagera
     Qhk - Eksploatacioni ĉasovni kapacitet kamiona za odredjenu
             relaciju (dat je u sledećoj tabeli)
     Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada


Potreban broj kamiona za usvojenu proizvodnju i relaciju:

           QO
     N = ─────────
          Qhk * Kn

gde je:
     QO = 503 (t/ef.h) - Usvojeni ĉasovni kapacitet bagera
                                                                83

                          prema maksimalnom meseĉnom planu
     Qhk - Eksploatacioni ĉasovni kapacitet kamiona za odredjenu
            relaciju (dat je u sledećoj tabeli)
     Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada

                                       Tabela br. 8.5.01.
─────────────────────────────────────────────────────────────
          Sr.tran. Ciklus    ĉas.kapac max.broj. Potreb.broj
 Etaţa    duţina    vozila   1 vozila   vozila    vozila
           "l"      "T"       "Qh"        "Nmax"      "N"
           (km.)   (min.)    (t/h/voz.) (kom.)      (kom.)
─────────────────────────────────────────────────────────────
 140        4,30     46,6      204,7      4,81       2,67
 125        4,35     46,9      203,4      4,84       2,69
 110        4,40     47,3      201,7      4,88       2,71
─────────────────────────────────────────────────────────────

     N a p o m e n a: U tabeli je dat maksimaln broj vozila
koji moţe opsluţiti ovaj bager i potreban broj vozila za
usvojenu pro- izvodnju za pojedine etaţe. Zbog potrebe
ravnomernosti ukupnog sadrţaja i zbog specifiĉnosti uslova u
kojima će se izvoditi rad- ovi prepusta se smenskom rukovodstvu
da prema konkretnim uslovima vrši uskladjivanje utovarno-
transportnih kapaciteta.



8.5.3.2.    Proraĉun kamionskog transporta za utovar
            bagerom MARION 191II

     - Broj kašika bagera za utovar jednog kamiona raĉuna se
       po obrascu:

                          Vk
            nk =   ───────────────
                     qb * Kz * Krv

gde je :
     Vk = 93 m3 - Zapremina korpe kamiona



     qb = 15,3 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera
     Kz = 0,85 - Koeficijent zapunjenosti kašike bagera
     Krv = 1,06 - Koeficijent povećanja rastresitosti materijala
                   u korpi vozila.

                     93
     nk =   ───────────────────── =   7,17 (kašika)
             15,3 * 0,80 * 1,06

     Za dalji proraĉun se usvaja 7 zahvata bagera po vozilu.
                                                                 84


          Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se
predlaţe 4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Ovaj
bager te uslove ispunjava, medjutim kako su na ovom radilištu
ra- dni uslovi specifiĉni smatra se da bi više odgovarao bager
ma- njih dimenzija od M-11.

     - Teţina iskopina u kamionu

                         qb * Kz
            Qk = nk * ──────────── * γ   (t)
                           Krb

gde je:
     nk = 7 - Broj zahvata kašikom za utovar jednog vozila
     qb = 15,3 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera
     Kz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bagera
     Krb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u
                   kašiki bagera
     γ = 2,7 t/m3 - Zapreminska teţina materijala u masivu

                  15,3 * 0,80
     Qv =   7 * ─────────────── * 2,7 = 159,5 (t)
                     1,45

     - Trajanje ciklusa utovara

     Vreme utovara kamiona raĉuna se prema obrascu:

     tu = (tc * nk + tpr)/60 = (45 * 7 + 20) / 60 = 5,6 min.
gde je:

     tc - Vreme ciklusa 1 zahvata bagera za date uslove rada
     nk - Potreban broj zahvata bagera za utovar jednog vozila
     tpr - Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar

     - Vreme trajanja transportnog ciklusa

     T = tu + tm + ti + tv  (min.)
     tu - vreme utovara 5,6 min.



     tm - Vreme manevrisanja      1,5 min.
     ti - Vreme istovara          1,5 min.
     tv - Vreme voţnje u oba pravca (vreme voţnje jednog ciklu-
          sa vozila).

     N a p o m e n a: Pošto su radni uslovi pribliţno isti za
sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet
                                                                85

vozila će se menjati samo u funkciji od duţine transportnih
puteva "s".

     - Vreme jednog ciklusa voţnje vozilom je:

           s        s    s     s     32 * s * 60
     tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── = (min.)
           vp     vpr    14    18        252
gde je:
     s - Transportna duţina za aktuelno radilište
     vp = 14 (km/h) - Brzina voţnje punog vozila

     vpr = 18 (km/h) - Brzina voţnje praznog vozila

Do proseĉnih brzina praznih i punih vozila se došlo raĉunski na
osnovu merenih ciklusa.

     T = 5,6 + 1,5 + 1,5 + tv = 8,6 + tv   (min.)

     - Propraĉun broja kamiona

           Maksimalni broj kamiona za opsluţivanje bagera raĉuna
se iz odnosa:
                Qhb
     Nmax = ──────────
              Qhk * Kn

gde je:
     Qhb = 1.823,3 (t/ef.h) - Maksimalni ĉasovni kapacitet
bagera
     Qhk - Eksploatacioni ĉasovni kapacitet kamiona za odredjenu
            relaciju (dat je u sledećoj tabeli)
     Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada

Potreban broj kamiona za usvojenu proizvodnju i relaciju:

           QO
     N = ─────────
          Qhk * Kn

gde je:
     QO = 503 (t/ef.h) - ĉasovni kapacitet bagera prema maksi-
                          malno meseĉno usvojenoj proizvodnji
     Qhk - Eksploatacioni ĉasovni kapacitet kamiona za odredjenu
            relaciju (dat je u sledećoj tabeli)
     Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada




                                       Tabela br. 8.5.02.
─────────────────────────────────────────────────────────────
                                                                86
          Sr.tran. Ciklus    ĉas.kapac max.broj. Potreb.broj
Etaţa     duţina    vozila   1 vozila   vozila    vozila
           "l"      "T"       "Qh"        "Nmax"      "N"
           (km.)   (min.)    (t/h/voz.) (kom.)      (kom.)
─────────────────────────────────────────────────────────────
 140        4,30    32,76      292,1       6,78      1,87
 125        4,35    33,14      288,8       6,86      1,89
 110        4,40    33,52      285,5       6,94      1,92
─────────────────────────────────────────────────────────────

     N a p o m e n a: U tabeli je dat maksimaln broj vozila
koji moţe opsluţiti ovaj bager i potreban broj vozila za
usvojenu pro- izvodnju za pojedine etaţe. Zbog potrebe
ravnomernosti ukupnog sadrţaja i zbog specifiĉnosti uslova u
kojima će se izvoditi rad- ovi prepusta se smenskom rukovodstvu
da prema konkretnim uslovima vrši uskladjivanje utovarno-
transportnih kapaciteta.




8.5.4.   Tonkilometri

               U tabelama 8.5.03. i 8.5.04. prikazani su
tonkilo- metri na rudi i jalovini po etaţama u funkciji od
relacije. U ta- beli br. 8.5.05. prikazani su tonkilometri za
rudu i jalovinu (zbirni) po mesecima prema usvojenoj dinamici
otkopavanja.

     Tonkilometri na rudi              Tabela br. 8.5.03.
─────────────────────────────────────────────────────────────
             Ruda         Sr.tran.duţina       Tonkilometri
 Etaţa       (t)               (km)                (tkm)
─────────────────────────────────────────────────────────────
 140       185.000             4,30                795.500
 125       160.000             4,35                696.000
 110        95.000             4,40                418.000
─────────────────────────────────────────────────────────────
Ukupno:    440.000             4,34              1.909.500



     Tonkilometri na jalovini          Tabela br. 8.5.04.
─────────────────────────────────────────────────────────────
            Jalovina        Sr.tran.duţina       Tonkilometri
 Etaţa        (t)                (km)                (tkm)
─────────────────────────────────────────────────────────────
 125          2.000             4,00                 8.000
 110         18.000             4,10                73.800
─────────────────────────────────────────────────────────────
Ukupno:      20.000             4.05                81.800
                                                                87




     Dinamika tonkilometara (ukupno)      Tabela br. 8.5.05.
─────────────────────────────────────────────────────────────
                  Proizvodnja   Sr.tran.duţina Tonkilometri
 Mesec/Godina         (t)           (km)           (tkm)
─────────────────────────────────────────────────────────────
Novembar 1999.     150.000           4.30           645.000
Decembar 1999.     152.000           4,33           658.750
Januar   2000.      85.000           4,32           367.250
Februar 2000.       73.000           4,38           320.300
─────────────────────────────────────────────────────────────
  Ukupno:          460.000           4.33         1.991.300




9.0.    ODVODNJAVANJE

               Odvodnjavanje zone HAC-a će biti uklopljeno u
već postojeći sistem odvodnjavanja Juţnog revira koji se izvodi
prema Dopunskom rudarskom projektu odvodnjavanja Juţnog revira
do kote +125m.
               Poslednjih   nekoliko    godina,   zbog   poznate
situacije u zemlji, preduzeća su se odricala ulaganja u mnoge
objekte i od- rţavanja bez kojih se privremeno moglo raĉunajući
da će kasnije u povoljnijem trenutku ili pak u momentu kad se
neki poslovi više nemogu prolongirati, uz veće napore i
odricanja neuĉinjeno nado- knaditi. Tako je bilo i kod RBM-a, u
nemogućnosti da odvaja dovo- ljno sredstava za odvodnjavanje
Površinskog kopa J. revir, kao i zbog nemogućnosti nabavke
potrebnih delova iz uvoza (zbog izo- lacije zemlje) i zbog
neoĉekivano visokog priliva vode poslednjih nekoliko godina,
došlo je do potapanja dna kopa odnosno povećanja nivoa vode. Sa
stanjem 01. novembra tekuće godine nivo vode na Juţnom reviru se
popeo do kote +138m.
               Bez ispumpavanja ove vode dalje otkopavanje je
ne- moguće, s' toga je uloţen napor i nabavljeno nešto rezervnih
del- ova za serviranje pumpi i cevi za još jednu liniju cevovoda
tako da će od 10. novembra ispumpavanje moći da se vrši sa
najmanje tri linije na kritiĉnim delovima.
               Što se tiĉe vremena za koje će moći da se izvrši
ispumpavanje vode situacija je sledeća: Na J.reviru raĉunajući
do nivoa +138m ima 310.000 m3 vode. Srednji priliv vode za nove-
mbar i decembar dobiven iz desetogodišnjeg perioda (1985-1994)
(Podaci se nalaze u Tehniĉkoj pripremi Površinskog kopa) iznosi
181 m3/h. Uzimajući u obzir kapacitet jedne linije od 190 m3/h i
efektivno vreme rada 85% mogućeg radnog vremena za savladjivanje
pomenutog priliva neophodna je 1,1 linija. Za ispumpavanje
                                                              88

akomu- lirane vode od pomenutih 310.000 m3 sa preostale 1,9
linija, ako se uzme u obzir kapacitet jedne linije od 190 m3/h i
iskorišćenje radnog vremena od 85% potrebno je 859 ef.h što
predstavlja period od 42 dana. Prema tome, ako se uzme usvojeni
tempo ispumpavanja




vode sa poĉetkom od 05. novembra treba oĉekivati da će sva voda
sa Juţnog revira biti ispumpana do 17. decembra tekuće godine.
               Privremene vodosabirnike raditi prema potrebi.
               Za ispumpavanje vode koristiti postojeće pumpe.
               U vreme izrade useka otvaranja posebnu paţnju
ob- ratiti na mogućnost naglog dolaska voda od velikih kiša, iz
tog razloga je neophodno da se oko useka otvaranja uradi kanal.
Radi prihvatanja podzemnih voda, prema potrebi, u usecima raditi
pri- vremene vodosabirnike.




10.0.   POTREBNA RADNA SNAGA


               Za ovo radilište će biti korišćena postojeća
radna snaga zapošljena na Površinskkom kopu. Neposredni
rukovodioc sme- ne će prema trenutnoj potrebi ovog radilišta od
raspoloţive radne snage odrediti izvršioce. U ovom projektu će
biti data samo ori- jentaciona potreba. Posebne poslove kao što
su rukovodjenje radi- lištem, bušenje vangabaritnih blokova i
etaţnih pragova, oprobav- anje, miniranje, priprema terena,
odrţavanje   radilišta,   odrţava-    nje  puteva,   odrţavanje
mehanizacije, odvodnjavanje i snabdevanje elektro energijom,
energentima i mazivom će obavljati posebne ili specijalizovane
grupe radnika koje već postoje u RBM-u.

                                            Tabela br. 10.01.
────────────────────────────────────────────────────────────────
                               Potreban broj radnika
Tehnološka operacija     ───────────────────────────────────────
                         I smena   II smena III smena Dnevno
────────────────────────────────────────────────────────────────
     B u š e n j e        1 VKV     1 VKV        -       2 VKV
                          1 KV      1 KV         -       2 KV
────────────────────────────────────────────────────────────────
     U t o v a r          1 VKV     1 VKV      1 VKV     3 VKV
                          1 KV      1 KV       1 KV      3 KV
────────────────────────────────────────────────────────────────
     T r a n s p o r t    3 VKV     3 VKV      3 VKV     9 VKV
                                                              89
────────────────────────────────────────────────────────────────




11.0. POTREBNA OPREMA

              Za obavljanje pojedinih tehnoloških operacija
biće korišćena postojeća oprema koja se već nalazi na ovom
radilištu.

                                            Tabela br. 11.01
────────────────────────────────────────────────────────────────
     Vrsta opreme            Tip opreme     Komada   Int.oznaka
────────────────────────────────────────────────────────────────
     B u š i l i c e          BE-45R          1          BE-7
                              BE-60R*          1          BE-9*
────────────────────────────────────────────────────────────────
     B a g e r i              M-182           1          M-2
                              M-191II**       1          M-11**
────────────────────────────────────────────────────────────────
     V o z i l a              WABCO-630E     2-3
────────────────────────────────────────────────────────────────
                              Buldozer***     1
     P o m o ć. m e h a n.    T.traktor***    1
                              Grejder***      1
────────────────────────────────────────────────────────────────
     *
       BE-60R će raditi do osposobljenja BE-45R
     **
         M-191II će raditi do osobljenja M-182
     ***
          Postojeća mehanizacija koja će biti korišćena povremeno
           prema potrebi




12.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGETICIMA, MAZIVOM I
           NORMATIVNIM MATERIJALOM

               Radovi će se odvijati u okviru već razradjenog
ru- dnika te će snabdevanje elektro energijom, energentima,
mazivom i normativnim materijalom biti vršeno po već uhodanom
postupku a poslove će obavljati specijalizovane grupe radnike iz
pojedinih oblasti.
                                    90




13.0.   NORMATIVNI MATERIJAL


            C e l a   s t r a n a
                               91




14.0.   TROŠKOVI OTKOPAVANJA


        Cela strana
                                                             92




15.0.       OPŠTE MERE ţAŠTITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU
                   LEţIŠTA "JUţNI REVIR" - "HAC-a"


15.1.     Tehniĉka zaštita

               U cilju eliminisanja štetnih uticaja radne
sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju
mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnološkom
procesu otkop- avanja rude i jalovine na Površinskom kopu "Juţni
revir zona HAC -a" moraju se primenjivati vaţeći zakoni,
pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:
     Zakon o rudarstvu
     Zakon o zaštiti na radu
     Zakon o ţaštiti od poţara
     Zakon o ţaštiti ţivotne sredine
     Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploata-
     ciju leţišta mineralnih sirovina
     Pravilnik   o    tehniĉkim   normativima    pri   rukovanju
eksplozivnim   sredstvima i miniranju u rudarstvu
     Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.
Takodje treba:
     * Da tehnoĉki rukovodilac uz saglasnost sluţbe ţaštite na
radu u koliko dodje do posebnih okolnosti izda pismena uputstva
o naĉinu rada.
     * Da mehanizacijom rukuju za to struĉno osposobljena lica,
     * Da svaka mašina u proizvodnji ima knjigu primopredaje
od- nosno dnevnik rada u koji se upisuje stanje mašine pre
poĉetka rada, zapaţanja u toku rada i stanje mašine na kraju
smene.
     * Da se pregled i opravka mehanizacije vrši pri potpunom
zaustavljanju iste.
     * Mehanizacija se mora odrţavati ĉisto; nesme biti po podu
                                                             93

prosutog ulja i masti, prolazi moraju biti slobodni i
osvetljeni, a stepeništa i platforme moraju biti u ispravnom
stanju,
     * Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz
odobrenje, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na
granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pri-
stupa Kopu,
     * Pomeranje VN-kable ili šlep kable vršiti raĉkama ili
odgo- varajućim elektrorukavicama.



15.2.    Liĉna zaštita

               U   cilju otklanjanja štetnog uticaja radne
sredine, spreĉavanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika
na radu,



kao posledica zaprašenosti, klimatskih prilika,buke, vibracije i
dr. u cilju zaštite tela odnosno organa za disanje, sluha, oĉi-
ju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se
da- ju liĉna zaštitna sredstva u zavisnosti od uslova rada,
stepena opasnosti i štetnosti na radnom mestu.
               Vrsta, rok trajanja i naĉin korišćenja liĉnih
sre- dstava od strane radnika regulišu se internim Pravilnikom o
liĉ- nim zaštitnim sredstvima.



15.3.     Protiv-poţarna zaštita

               Zaštitu    od    poţara     regulisati   internim
Pravilnikom preduzeća za protiv-poţarnu zaštitu uz uĉešće
zaposlenih i obez- bedjenje potrebnih sredstava i uredjaja za
spreĉavanje i gašenje poĉetnih poţara. Za svu mehanizaciju u
neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao
i za elektro mašine pre- dvideti dovoljan broj protiv-poţarnih
aparata.
               Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije
mo- raju biti obuĉeni iz zašite od poţara a naroĉito o pravilnom
ak- tiviranju protiv-poţarnih aparata koji su postavljeni po
mašina- ma.
               Svakodnevno   kontrolisanje    brojnog stanja   i
isprav- nosti protiv-poţarnih aparata vrše sami rukovaoci
mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovornim
licima zaštite od poţara ili neposrednim rukovodiocima.
                                                             94


15.4.   Mere zaštite pri bušenju

Bušaĉ je u obavezi da obavi sledeće:
     * Po dolasku do bušilice pregledava stanje etaţe na kojoj
se nalazi bušilica, kao i stanje niţih i viših etaţa.
     * Traţi da se plato na bušilici poravna, u koliko za tim
po- stoji potreba.
     * Vizuelno vrši pregled donjeg stroja bušilice, posebno
si- stema za putovanje (lance, rolne i dr.) i sistema za
otprašiva- nje.
     * Po stupanju na bušilicu kontroliše nivo ulja u
reduktorima i hidrauliĉnom sistemu, ispravnost sistema za
putovanje, isprav- nost rashladnog sistema, ispravnost sistema
za podmazivanje, sta- nje katarke sa bušaćim priborom i dr.
     * Pri bušenju prvog reda minskih bušotina prema ivici
etaţe, bušilicu postavlja tako da njena duţa osa bude pribliţno
normalna na ivicu etaţe, a hidrauliĉne stope da se nalaze
najmanje na 5 m od ivice etaţe.



      * Dovodi bušilicu u horizontalan poloţaj pri minimalnoj
vi- sini.
      * Reţim bušenja u razliĉitim stenskim sredinama podešava
da se uvek ide sa dozvoljenim odnosom rotacije i osovinskog
priti- ska, kako bi se dobio najbolji stepen prodornosti bušaćeg
pribo- ra.
      * Pre poĉetka a i po završetku bušenja minske bušotine
pro- verava ispravnost "konusa" bušaće krune i iste ĉisti od
naleplje- nog materijala.
      * Po završetku bušenja minske bušotine, pri vadjenju
bušaćih šipki iz bušotine, pustiti da se bušaće šipke okreću,
vazduh ne iskljuĉivati, jer se time izbegava mogućnost
zazglavljivanja is- tih u bušotini.
      * Podignuti zavese za prašinu i spustiti bušilicu na guse-
nice.
      * Radi povećavanja stabilnosti prilikom kretanja na
usponu, treba uvek ići zadnjim delom bušilice napred.
      * Takodje, da bi se povećala stabilnost prilikom kretanja
na nizbrdici, treba uvek ići delom bušilice napred,
      * Sa "šlep" kablom rukovati paţljivo, nesme da se vuĉe
buš- ilicom i ista se nesme drţati u vodi.
      * Na više mesta na bušilici mora biti obeleţen broj, a i
po- stavljene table o zabrani zadrţavanja u radnom krugu
bušilice.
      * Bušaĉ je obavezan da vodi evidentni karton bušilice,
      * Za vreme miniranja bušilicu treba skloniti na sigurno
mes- to i okrenuti je zadnjim delom prema minskoj seriji.
                                                             95



15.5.    Mere zaštite pri miniranju

                Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje
mogu vršiti struĉno-osposobljena lica.
                Poĉetak i završetak minerskih radova moraju se
pravovremeno   objaviti   predvidjenim   postupkom  i signalnim
sredstvima.
                Table sa vremenskim rasporedom miniranja i
signa- lima za obaveštavanje o miniranju treba postaviti na
glavnim pri- laznim putevima Površinskog kopa.
                U minskom polju mogu se zadrţati lica koja su
an- gaţovana na miniranju sva ostala lica moraju se udaljiti iz
min- skog polja. Takodje, treba vidno obeleţiti minsko polje,
pomeriti VN-kable iz minskog polja, prekontrolisati udaljenost
mehanizaci- je od minske serije i preduzeti druge mere za
sigurno miniranje.
                Odgovorno lice za svaku minsku seriju pravi
skicu i na licu mesta utvrdjuje:
     * Broj, raspored i dubinu minskih bušotina,
     *   Vrstu   eksplozivnih   sredstava,   pribor i alat za
miniranje,



      * Vrstu sredstava za iniciranje i paljenje mina,
      * Potrebnu koliĉinu eksploziva za svaku minsku bušotinu,
      * Naĉin zaĉepljivanja minskih bušotina,
      * Naĉin iniciranja i redosled paljenja i
      * Drugo ( ovodnjenost bušotina itd.) a sve u cilju
sigurnog     miniranja.
                Pri radu sa pojaĉnicama detonacije (busterima)
treba uraditi sledeće:
      * Oĉistiti uĉešće bušotine, a posebno ukloniti ili
obrušiti     u bušotinu labave i viseće komade stenske mase,
      * Iseći detonirajući štapin potrebne duţine,
      * Valem sa detonirajućim štapinom       udaljiti od minske
bušo-        tine,
      * Vezati pojaĉnike detonirajućim štapinom i iste paţljivo
        spuštati u minske bušotine, ali tako da kada su bušotine
        suve oni vise na 0,5m , a kada su mokre na 1 m od dna
same    bušotine,
      * Kod samog punjenja bušotine, vozilo sa eksplozivnom
smeš-        om, zbog sigurnosti, treba biti što više udaljeno
od bušo-     tine, crevo za punjenje nesme
        biti povijeno ili ukršteno i da se kod istakanja spusti
        što više u bušotinu kako bi se smanjila visina padanja
             eksplozivne smeše.
                Pri pojavi bilo kakvih anomalija na minskoj
                                                              96

seriji ( eksplozivnoj smeši, vozilu i dr. ) rad treba prekinuti
dok se
nastala anomalija ne otkloni.
               Za zaštitu radnika pri samom aktiviranju minske
serije, od letećih komada stena vazdušnog udara, moraju biti si-
gurni prirodni ili veštaĉki zakloni.
               Posle   izvršenog   aktiviranja  minske    serije,
radnici koji su izvršili paljenje moraju ostati u zaklonima sve
dok se nastali gasovi i prašina ne razrede i ne budu štetni po
zdravlje radnika.
               Ostalim    radnicima na radilištu je dozvoljen
pris- tup tek pošto lica koja su izvršila paljenje izvrše
pregled rad- ilišta i konstatuju bezbedan nastavak radova.
               Ako neko minsko punjenje nije aktivirano ili se
u to posumnja, onda se u zaklonu mora saĉekati još najmanje 20
min.
               Neeksplodirano minsko punjenje palilac mina
vidno obeleţava i preduzima mere za njegovo uništenje.
                O neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi
evidencija u "Knjizi zatajenih mina" i to sa opisom poloţaja
min- ske bušotine i naĉinom njenog onesposobljavanja ili
uklanjanja.
               Sve dok se neeksplodirana minska bušotina ne
uniš- ti, ne smeju se u blizini izvoditi bilo kakvi radovi koji
se ne odnose na uništavanje iste.
               Neeksplodirane    -   zatajene  mine    smeju   se
uništavati

prema uputstvu o upotrebi i uništavanju eksplozivnih sredstava.
               O svakom masovnom miniranju mora se voditi
dnevnik miniranja sa skicom minskog polja, geodetskim planovima
i geološ- kim profilima, brojem minskih bušotina, njihovom
ukupnom duţinom, vrstom i koliĉinom eksploziva po bušotinama i
sva utrošena eksp- lozivna sredstva odnosno taĉna evidencija
upotrebjlenog eksploz- ivnog materijala.



15.6.     Mere zaštite pri utovaru

                Bagerista je odgovoran za kvalitet radova pri
uto- varu odnosno za niveletu etaţne ravni, siguran rad bagera i
njeg- ovo redovno smensko odrţavanje.
  Bagerista je u obavezi da:
      * Prati stanje radne etaţe, kao i stanje niţih i viših
etaţa        zbog sigurnosti bagera,
      * Na poĉetku smene, vizuelno pregleda stanje kašike,
tregera      katarke i uţadi; provera; ispravnost sistema za
putovanje    i okretanje, ispravnost koĉnica, ispravnost sistema
za      podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost
                                                              97

bagera       za rad poĉinje sa radom.
      * Takodje na poĉetku smene, pregleda izveštaj bageriste iz
        predhodne smene i unosi svoja zapaţanja o radu bagera
to-     kom smene.
      * Zvuĉnim signalom objavljuje poĉetak rada bagera, dopušta
        parkiranje kamiona za utovar kao i polazak punih
kamiona.
      * Istresanje maaterijala iz kašike u kamion vrši sa
najmanje     moguće visine, ali tako da otvoreno dno kašike ne
udara        u korpu vozila.
      * Kašikom bagera, bilo ona puna ili prazna, ne prelazi iz-
        nad kabine vozila.
      * Ne vrši boĉno potiskivanje kašikom kod sklanjanja
negaba-      ritnih komada stenske mase, ili iste razbija
kašikom, kao       i da ne vrši stresanje nalepljenog materijala
na kašiku          trzanjem ili udaranjem dna kašike o korpu
vozila.
      * Bagerom radi po poravnatoj etaţi, a bilo koje kretanje -
        putovanje sme vršiti po poravnatom terenu.
      * Kod putovanja, kašiku podigne najmanje 1,5 m iznad
zemlje,      dok kod uspona kašiku okrene nazad, a kod pada
kašiku ok-         rene napred.
      * Bagerom ne vuĉe VN-kablu, a i ne vrši utovar preko iste
        zbog mogućeg oštećenja.
      * Spusti kašiku bagera na zemlju prilikom bilo kakvog pre-
        kida rada ili za vreme opravke, ĉišćenja i podmazivanja.
      * Bagerom ne izvodi radove za koje nije predvidjen.
      * Ne vrši kopanje bagerom na etaţama ĉija je visina veća
od



       maksimalne visine kopanja, kao i da ne radi bagerom u
zo-    nama sklonim klizanju i obrušivanju.
               Unutrašnjost bagera, kao i radna zona bagera
mora- ju biti dovoljno osvetljeni.
               Za vreme miniranja bager se mora skloniti na
sigu- rno mesto i okrenuti zadnji deo prema minskoj seriji.
               Na bageru mora biti vidno obeleţen radni broj i
postavljene table o zabrani zadrţavanja u radnom krugu bagera.



15.7    Mere zaštite pri transportu

               Rudniĉki   putevi,   bilo   da  su   stalni   ili
privremeni, koji sluţe za transport korisne mineralne sirovine i
jalovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta, moraju imati
ĉvrstu podlo- gu i da se stalno odrţavaju kako bi odgovarali
svojoj nameni i zahtevima bezbednosti saobraćaja.
                                                             98

                Rudniĉki putevi na spoljnoj ivici moraju imati
za- štitne pojaseve od ĉvrstog materijala visine min. 1 m, radi
spre- ĉavanja pada kamiona niz kosinu.
                Kod jednosmernih puteva tehniĉki rukovodilac
kopa duţan je da propiše uputstvo za rad i reţim voţnje kamiona.
Uputstvo predati vozaĉima uz potpis istih o preduzetom uputstvu.
                Kolovozna traka rudniĉkih puteva treba da bude
uvek ravna i ĉista. U sušnim periodima kada na putevima ima
praš- ine, treba ih prskati vodom, dok u zimskom periodu puteve
treba
ĉistiti od snega i leda, a posipati ih solju ili peskom u cilju
spreĉavanja zaledjivanja.
                Stalni rudniĉki putevi, u cilju odvodnjavanja,
mo- raju imati nagib u popreĉnom preseku i vodovodni kanal duţ
unut- rašnje ivice po ĉitavoj duţini.
                Noću po magli i danima sa intenzivnim padavinama
i vejavicom zabranjeno je ukljuĉivanje u rad vozila za neisprav-
nim svetlima, već u takvim uslovima treba drţati upaljena svetla
kako pri voţnji tako i pri stajanju.
                Kamion se utovara samo sa boĉne ili zadnje
strane a zabranjuje se prenos kašike bagera iznad kabine
kamiona. Kamion ne treba opterećivati iznad dozvoljene granice.
                Vozaĉ kamiona duţan je da se uveri, pre poĉetka
rada , u tehniĉku ispravnost vozila za rad.
                Nakon utvrdjivanja tehniĉke ispravnosti kamiona
moţe poĉeti sa radom, dok se neispravnim vozilom ne sme raditi.
   Vozaĉ je duţan i da:
      * Startovanje i polazak kamiona objavi zvuĉnim signalom.
      * postavljanje kamiona za utovar i odlazak sa utovarnog
        mesta vrši tek po dobijanju signala od bageriste.
      * brzinu vozila prilagodi uslovima puta što mu omogućava


       uvek sigurnu kontrolu nad vozilom, pri ĉemu nesme preko-
       raĉiti propisanu brzinu za odgovarajuću deonicu puta.
     * Signalne i zaštitne uredjaje, osvetljenje, sve vrste
koĉ-   nica i ostalo na kamionu upotrebi onako kako je proizvo-
       djaĉ propisao.
     * Praznim vozilom propusti puno vozilo na bilo kom delu
tra-   nsportnog puta.

  Vozaĉu je zabranjeno:
     * Da napusti kabinu vozila sve dok traje utovar ili
istovar,    kao i dok je motor u radu.
     * da podje kamionom pre nego što se materijal potpuno ne
is-    kipa iz korpe sanduka i korpu potpuno ne spupti u
normalan    poloţaj za voţnju.
     * Da prelazi preko visokonaponskih kablova koji nisu
speci-      jalno zaštićeni ili da vuĉe kablove pod napomenom.
     * Da vrši kretanje kamionom unazad do mesta utovara ili
                                                             99

is-     tovara na duţinama većim od 30 m izuzev pri izradi
useka.
      * Da parkira kamion na nagib, osim preko potrebe ako se
ka-     mion posebno obezbedjuje za sluĉaj nekontrolisanog
kreta-       nja.
      * Da vrši preticanje vozila na stacionarnim putevima
izuzev       kada su u pitanju razliĉiti tipovi vozila,
      * Da pri voţnji nizbrdo ubaci ruĉicu biraĉa kamiona u
neut-        ralan poloţaj radi obezbedjivanja veće brzine
kretanja ka-      miona.




16.0. POSEBNE MERE ZAŠTITE

               Kako pomenuto klizište predstavlja potencijalnu
opasnost za dalje izvodjenje radova neophodno je preduzeti sle-
deće posebne mere zaštite:
- Stalno geodetsko praćenje klizišta na ĉetiri profila od strane
Geodetske sluţbe RBM-a i stalno dostavljanje izveštaja o
kretanju opaţanih taĉaka tehniĉkom rukovodiocu Površinskog kopa.
- Prilikom miniranja maksimalna koliĉina eksploziva po intervalu
usporenja nesme da predje 500 kg.
- Smensko rukovodstvo duţno je da upozna sve radnike na
radilištu o potencijalnoj opasnosti tako da i oni obrate paţnju
i o bilo kakvim promenama izveste smensko rukovodstvo.
- Smensko rukovodstvo je duţno da najmanje dva puta u toku smene
a po potrebi i više puta obidje zonu klizišta.




- Prilikom rada noću i pri smanjenoj vidljivosti odrediti signa-
listu koji će vizuelno pratiti ponašanje zone klizišta. U
sluĉaju zapaţenih promena odmah obavestiti smensko rukovodstvo.
- U sluĉaju većih pomeranja masa obustaviti rad i mehanizaciju
skloniti na bezbedno mesto.
               Zbog specifiĉnosti poslova i povećane opasnosti
na ovom radilištu neophodna je stroţija kontrola obavljanja rad-
ova. Smensko rukovodstvo je duţno da u toku smene najmanje dva a
po potrebi i više puta obidje ovo radilište.
               Pošto   se   prilikom   izrade  useka   otvaranja
miniranje vrši u stešnjenoj ili u delimićno stešnjenoj sredini,
kako se ra- di na dnu kopa, kako postoji opasnost od klizišta i
kako je grad u neposrednoj blizini, to je neophodno posebnu
paţnju posvetiti ovoj tehnološkoj operaciji kako ne bi došlo do
                                                              100

većih potresa i neţeljenih posledica.
                Obezbediti uslove da se utovar vozila vrši sa
leve strane bagera.
                Vozaĉi   moraju   biti    upozoreni    na  posebne
opasnosti na ovom radilištu. Posevnu paţnju obraćati na opasnost
od materi- jala iz viših etaţa.
                Pošto postoji opasnost od klizišta i obrušavanja
materijala sa viših etaţa, neophodno je da se sa većom paţnjom
prati ponašanje bokova kopa kako od strane izvršioca radova tako
i od strane neposrednih rukovodioca.
                Pri   izradi   useka   otvaranja    prema  potrebi
izradji-   vati   privremene   vodosavirnike   iz    kojih bi   se
ispumpavala voda.
                U sluĉaju da se priliv vode ne bude mogao savla-
dati pumpama, obustaviti rad na ovom radilištu i bager i ostalu
mehanizaciju izvući na višu etaţu.
                U koliko prilikom izrade useka otvaranja bude
pot- rebno da bager ili neka druga mašina bude duţe vreme van
rada, treba je izvući na višu etaţu.
                U koliko bude pretila opasnost od naglog prodora
bilo površinskih ili podzemnih voda u usek otvranja, mehaniza-
ciju treba izvući na višu etaţu.
                Da bi se zaštitio usek od prodora površinskih
voda obavezno oko useka otvaranja uraditi zaštitni bedem i
kanal.
                Obezbediti napajanje bagera i pumpi preko dva
nez- avisna izvora kako bi se u sliĉaju opasnosti bager mogao
sklon- iti.
                Pri izradi useka otvaranja treba se pridrţavati
svih vaţećih projekata, planova, uputstava i propisa.
                Zbog specifiĉnosti poslova oko izrde useka i
zase- ka otvaranja većina naredbi i uputstava za rad će prema
konkret- nim uslovima biti davana usmeno od strane ovlašćenih
lica.




17.0.     EKOLOGIJA


               Ekološka zaštita okoline na kopu Juţni revir
RBM-a obradjivana je na nivou raznih studija i idejnih projekata
i   to  sa   aspekata   oĉuvanja  kvaliteta   voda,  vazduha   i
rekultivacije de- gradiranih površina zemljišta.
               Ekološka zaštita reke Mali Pek od odpadnih voda
                                                            101

sa rudnika i odlagališta detaljno je obradjena u Idejno-
tehnološ- 2kom projektu zaštite reke Mali Ppek od otpadnih voda
sa kopova Juţni i Severni revir i odlagališta Bugarski potok.
               Na    osnovu    hemijskih    i    mikro-bioloških
ispitivanja otpadnih voda sa kopova Jušni i Severni revir i
odlagališt Bugar- ski potok, koja su vršena u periodu April '95.
godine do Aprila '96. godine utvrdjeni su zagadjivaĉi reke Mali
Pek, u koju se prema koncepciji odvodnjavanja oba kopa ispuštaju
otpadne vode. I ako je reka prolaskom kroz grad već zagadjena i
van svoje treće kategorije rudniĉke vode prema pravilniku o
opasnim materijama o vodama (Sl. glasnik SRS br. 37/82.) sadrţe
neĉistoće kao što su bakar, cink, gvoţdje, kadmijum, magnezijum,
sulfate, suspendo- vane materije i drugo u koncentracijama iznad
maksimalno dozvolj- enih i iste se pre ispuštanja u vodotok
moraju preĉistiti. Ovde se radi o ispumpanim vodama iz dubinskih
delova kopova, medjutim, kao zagadjivaĉ se javljaju i vode sa
slivnih površina izvan i iz zahvata kopova i iz brdskih delova
kopova. Ove vode zbog kratkog vremena kontakta sa rudnim
mineralima ne sadrţe hemijske elemente kao zagadjivaĉe iznad
MDK, ali zato su muljevite obzirom na to da su bujiĉave i sa
većom snagom erodovanja.
               Iz napred navedenog vidi se da tretman voda pri
ispumpavanju u reku Mali pek mora biti dvojak:
     * Tehnološko hemijski tretman za ispumpavanje vode i
     * odmuljivanje gravitacionih voda iz brdskog dela kopova.


               Razmatrajući napred iznetu problematiku moţe se
reći da ne postoji posebna opasnost po eko sistem zbog koje bi
se moralo prestati sa radom. Svi problemi oko zagadjivanja će
mo- ći da se rešavaju u hodu. Pošto postoji većina uradjenih
projeka- ta njihova realizacija će se vršiti deo po deo prema
onome kako za to budu pristizala sredstva.

								
To top