STRATEGIJE ROBNE MARKE by 7vYw1ft

VIEWS: 183 PAGES: 60

									                 Struktura sportske industrije za 2001. godinu u SAD
                 (prema Street & Smith's Sports Bussiness Journal-u).
Reklame,          Indos iranje     Sports ka      Izgradnja     Internet      Licencna         Medijs ka         Profesionalne
propaganda                         roba           objekata                    prava            prava             usluge, s ervis

 Bilbordi,        Indos iranje    Oprema        Stadioni,    Internet:   Zvanično         4                 Menadžm ent
reklam iranje     - naknade        za             trkačke       .239          licencirana      profes ionalne    objekata i
u arenama,        za 75            takm ičenje:   s taze:       m iliona      roba od          lige i            dogaĎaja:
s tadionim a:     s portis ta,     10.14          1.44          US$           s trane liga,    NASCAR:           6.75 milijardi
16.39             trenera i        m ilijardi     m ilijardi                  tim ova,         5.29 milijardi    US$
m ilijardi US$    s ports kih      US$            US$                         s ports kih      US$                Finans ijs ke,
 Nacionalna      ličnos ti:        Sports ka     Arene:                    organizacija:     Koledži:        pravne i usluge
TV m reža:        598.0            odeća za       1.04                         NFL:           1.06 milijardi    osiguranja:
4.69 milijardi    m iliona US$     takm ičenje:   m ilijardi                  2.5 m ilijardi   US$               5.81 milijardi
US$               (Procena         7.98           US$                         US$               Os tali:        US$
 Radio:          SBJ je da        m ilijardi                                  Koledži:       640.0 m iliona     Marketinš ke i
2.34 milijardi    tih 75 os oba    US$                                        2.5 m ilijardi   US$               kons ultantsle
US$               dobija 2/3       Sports ka                                  US$                                usluge: 2.30
 Nacionalna      ukupnih          obuća za                                    MLB:                             m ilijardi US$
kablovs ka        naknada)         takm ičenje:                               2.3 m ilijardi                      Preds tavljanje
TV:                Os tali:       7.50                                       US$                                s portis ta:
1.78 milijardi    299.0            m ilijardi                                  NASCAR:                          385.0 m iliona
US$               m iliona US$     US$                                        1.2 m ilijardi                     US$
 Sports ki                                                                   US$
časopisi:                                                                      NBA:
1.45 milijardi                                                                1.0 m ilijarda
US$                                                                           US$
Regionalne                                                                     NHL:
TV:                                                                           $900
570.0                                                                         m iliona US$
m iliona US$                                                                   Os tali:
 Nacionalna                                                                  100 m illiona
TV:                                                                           US$
210.1
m iliona US$
27.43             .897 m iliona    25.62          2.48          .239          10.50            6.99 m ilijardi   15.25   m ilijardi
m ilijardi US$    US$              m ilijardi     m ilijardi    m iliona      m ilijardi US$   US$               US$
                                   US$            US$           US$
14.1 %            .5 %             13.2 %         1.3 %         .1 %          5.4 %            3.6 %             7.7 %
Publika                Sponzorstva          Medicinska zaštita       Putovanja              Multimedija          Kladionice            Tekući troškovi
 Prodaja ulaznica:     novac potrošen     Ukupni troškovi (usled   Troškovi putovanja      Časopisi:           Konjičke trke:      Troškovi timova,
11.74 milijardi US$    za sponzorstva       povreda)                  Publika:             943.7 miliona US$    14.69 milijardi US$   liga i drugih
 Koncesije, parking   liga, timova,         Fudbal:                12.40 milijardi US$     Kompjuterske i      Internet:           sportskih
mesta, prodaja         prenosa i            3.39 milijardi US$        Koledž (Colleges):   video igre:          2.17 milijardi US$    organizacija (bez
razne robe na licu     dogaĎaja:             Bejzbol:               1.11 milijardi US$     750.0 miliona US$     Ostalo:             putnih)
mesta: 10.70           6.40 milijardi US$   2.16 milijardi US$        Četiri                Video i DVD:       2.04 milijardi US$     Četiri
milijardi US$                                Softbol:               profesionalne lige:    279.9 miliona US$                          profesionalne lige,
 Prihod od VIP                             1.28 milijardi US$       335.4 miliona US$       Knjige:                                  plate sportista:
sedišta, loža:                               Ragbi:                  Male lige:           146.4 miliona US$                          6.10 milijardi US$
3.73 milijardi US$                          $1.27 milijardi US$      113.4 miliona US$                                                  Četiri
                                             Atletika:               Ostalo:                                                         profesionalne lige,
                                            1.12 milijardi US$       2.10 milijardi US$                                                ostalo:
                                             Gimnastika:                                                                              5.81 milijardi US$
                                            1.08 milijardi US$                                                                          Koledži:
                                             Košarka:                                                                                 6.04 milijardi US$
                                            948.1 miliona US$                                                                           Male lige:
                                             Rvanje:                                                                                  600.0 miliona US$
                                            399.1 miliona US$                                                                           Ostalo:
                                             Odbojka:                                                                                 4.44 milijardi US$
                                            246.5 miliona US$
                                             Hokej:
                                            182.6 miliona US$
                                             Ostalo:
                                            523.7 miliona US$
                                            Nisu uključene
                                            sledeće sportske
                                            grane: streljaštvo,
                                            biatlon, bob/nordijsko
                                            skijanje/skeleton,
                                            kanu, mačevanje,
                                            kajak, moto sport
26.17 milijardi US$    6.40 milijardi US$   12.60 milijardi US$      16.06 milijardi US$    2.12 milijardi US$   18.90 milijardi US$   22.98 milijardi US$
13.4 %                 3.3 %                6.5 %                    8.3 %                  1.1 %                9.7 %                 11.8 %
              Pov ećanje
                                                  vidljivo
              zaposlenosti
              Saobraćajna              Sportski
              inf astruktura           uspeh                 turizam
              Bezbe dnost
                                                       Izgradnja inf rastrukture
              Zabav a
                         ekonomska korist              za hendikepir ane

       kratkoročno                                                                 dugoročno


                                                                                   Uslov i živ ota
                               ljudska prav a                razv oj poslov a      Volonteri
                                                             v ezanih za sport
                 Olimpijski duh                                                    Sportski imidž
                                                                                   Nacionalni imidž
                                                                                   Razv oj nacionalnog
                                                  nevidljivo                       ponosa
                                                                                   Olimpijsko
                                                                                   obrazov anje

Korist za lokalnu zajednicu od orga nizov anja v elikih sportskih dogaĎaja na primeru
Olimpijskih igara u Sidneju (Preuss, H. (2001): THE ECONOMIC AND SOCIAL IMPACT OF
THE SYDNEY OLYMPIC GAMES. 41st International session f or y oung participants, Olympia)
Sidnej 2000.
Sportsko takmičenje okuplja publiku kao ni jedna druga ljudska delatnost. Npr. za Olimpijske igre u Sidneju
2000 godine, štampano je ukupno 7.511.443 karata. Prodato je 6.604.064, tj. 87,92% štampanih karata.
Najveća gledanost je bila tokom Ceremonije ot varanja igara, u publici je bilo 92677 posmatrača, tj. 99,77%
od ukupnog kapaciteta objekat a. Navodimo nekoliko primera gledanosti ovog takmičenja, na os novu
prodatih karata.

Sport                     Štampano karat a   Prodato karat a   %
Atletika                  1530824            1526049           99.69
Plivanje                  198790             196461            98.83
Tenis                     175267             172364            98.14
Bejzbol                   282604             271720            96.50
Košarka                   421385             404235            96.49
Gimnastika                187576             178990            95.42
Odbojka na pesku          157484             148847            94.52
Odbojka                   298583             273333            92.21
Veslanje                  150259             129090            85.91
Mačevanje                 43234              36923             85.40
Džudo                     91540              73439             80.23
Stoni tenis               89493              71258             79.62
Dizanje tegova            60579              46300             76.43
Boks                      147537             111012            75.24
Rvanje, slobodni stil     53472              38564             72.12
Fudbal                    1393788            973161            69.82
Badminton                 87351              56673             64.88
Rvanje, grčko rimski stil 53279              33022             61.98
Streličarst vo            44446              27430             61.72
Streljašt vo              37933              20739             54.67
Sinhrono plivanje         66176              33631             50.82
Jedrenje                  21502              7882              36.66
Gladanost sportskog dogaĎaja
Ulaznice za sportski dogaĎaj.
Klubovi koji postižu značajne sportske rezultate, pod uslovom da se takmiče na dobro ureĎenom i
“privlačnom“ sportskom objektu sa dovoljnim brojem sedišta, mogu očekivati značajne prihode od prodaje
ulaznica. Liga šampiona, engleska Premijer liga i američke profesionalne lige obezbeĎuju dobru posećenost
na stadionima i arenama. Npr. u Engleskoj je 2001. godine, popunjenost stadiona na utakmicama Premijer
lige iznosila 91,13%.

Profesionalna liga   Prosečna posećenost       Broj klubova koji obezbeĎuju posećenost
                                               najmanje 90% od kapaciteta sportskog objekta
NFL                  61191                     17 od 31
NHL                  16563                     18 od 30
NBA                  16778                     13 od 29
MLB                  30073                     5 od 30
MLS                  14964                     1 od 12

Popunjenost stadiona za američke profesionalne lige 2003. godine.
Klub                      Broj pretplatnika     Cena pretplate / mesečno
Mančester Junajted        75.000                6 funti
Real Madrid               60.000                7,8 e
Milan                     36.000                7,8 e
Barselona                 21.000                7,8 e

Broj pretplatnika internih klubskih kanala 2002. godine.
 Komercijalizacija sportsog rezultata.
Komercijalizacija sporta je imala specifičan uticaj na razvoj sportskih
  rezultata.
Tako su 80-tih godina XIX veka zabeleženi mnogi svetski rekordi. Npr.
  amerikanac Adam Corcoran je 04.10.1873. godine, teg težine 5,44
  kg potiskivao desnom rukom 14000 puta (Schoedl, 1992).
  KanaĎanin Louis Cyr (1863-1912) je 18.01.1892. godine, teg težine
  247 kg odigao iznad tla sa malim prstom (Webster, 1976). TakoĎe
  je uspeo da nekoliko santimetara od zemlje podigne sa obe ruke
  862,2 kg, sa jednom rukom 448,6 kg, a sa jednim prstom 252,3 kg.
  U to vreme je Max Dauthage postigao sledeće rekorde (V.
  Mihajlović, 1983): za 1 sat je izveo 2290 čučnjeva, za 2 sata je izveo
  4200 čučnjeva, za 3 sata je izveo 6000 čučnjeva; sa 37,5 kg je izveo
  300 čučnjeva, sa 50,0 kg je izveo 200 čučnjeva, sa 65,0 kg je izveo
  150 čučnjeva, sa 70 kg je izveo 100 čučnjeva, sa 100 kg je izveo 67
  čučnjeva; na jednoj nozi je izveo 103 čučnja, sa 80 kg je izveo 39
  čučnjeva na levoj nozi , a na desnoj 41 čučanj. Ovi “rekorderi” su,
  svakako bili adekvatno nagraĎeni.

   Specifičan primer komercijalizacije sportskog rezultata - Sergej
    Bubka
Promene vrednosti klubova od vremena poslednje promene vlasnika do 2004. godine
(izraženo u milionima US$).
             Klub                  Vlasnik                 Godina     Tadašnja         Vrednost
                                                           kupovine   vrednost kluba   kluba u 2004.
             Los Angeles Lakers    Jerry Buss              1979       20               447
             New York Knicks       Cablevision Systems     1997       300              401
  Košarka    Chicago Bulls         Jerry Reinsdorf         1985       16               356
             Dallas Mavericks      Mark Cuban              2000       280              338
             Philadelphia 76ers    Comcast-Spectacor       1996       125              328
                                   Daniel Snyder           1999       750              1104
             Washington
  Američki
  fudbal
             Redskins
                                   Jerral Jones            1989       150              923
             Dallas
             Cowboys
                                   Robert McNair           1999       700              905
             Houston
             Texans
                                   Robert Kraft            1994       158              861
             New
             England
             Patriots
                                   Jeffrey Lurie           1994       185              833
             Philadelphia
             Eagles
             New York Yankees      George Steinbrenner     1973       10               832
             Boston Red Sox        John Henry/Tom Werner   2002       700              533
  Bejzbol    New York Mets         Fred Wilpon             2002       391              442
             Los Angeles Dodgers   Frank McCourt           2004       371              399
             Seattle Mariners      Hiros hi Yamauc hi      1992       125              396
600

500

400

300

200

100

  0
       Los Angeles   New York                     Dallas    Philadelphis
                                Chicago Bulls
         Lakers       Knicks                    Mavericks      76ers

1998       268         296           303           119          196
1999       282         334           307           141          231
2000       360         395           314           167          233
2001       390         392           329           211          279
2002       426         398           323           304          298
2003       447         401           356           338          328
2004       510         494           368           374          342
 Sport i volonteri.
Sport je oduvek privlačio pažnju sopstvenih protagonista, ali i širokih
  masa. U današnjem svetu sport se čini kao delatnost ili fenomen sa
  velikim stepenom entuzijazma. Volonterski rad je nekada bio društvena
  obaveza, dok danas više nije toliko popularan. Izuzetak su volonteri
  koji pomažu oko organizacije velikih meĎunarodnih sportskih
  takmičenja, Procenjuje se da ni jedna sportska organizacija ne bi
  mogla opstati, ako bi morala da plaća sve ono što rade volonteri.
  Prema nekim procenama tokom Olimpijskih igara u Sidneju 2000.
  godine bilo je angažovano oko 47000 volontera, a tokom olimpijskih i
  Paraolimpijskih igara u Atini 2004. godine, oko 60000 volontera.

Danas je interes članova kluba različitiji nego pre više decenija, jer postoji
  više mogućnosti kako da se potroši slobodno vreme. Na člana kluba se
  gleda kao na klijenta koji je platio uslugu, a ne kao na volontera čija je
  aktivnost u klubu potrebna.

Postavlja se logično pitanje: Uzimajući u obzir kompleksnost sportskih
   organizacija, veličinu budžeta pojedinih klubova, saveza, koje
   tradicionalno u društvu smatramo “amatrskim”, da li ima smisla
   upravljanje takvim organizacijama u sportu poveriti amaterskim
   radnicima, onima koji se time bave ”u slobodno vreme”?
Sport            Klub                               Godina      Mesto
                                                    osnivanja   osnivanja
Konjički sport   Džojek klub                        1750        Engleska
Kriket           Marylebone Cricket club            1788        Engleska
Veslanje         Leander club                       1820        London
Klizanje         Skating Club                       1849        Filadelfija
Fudbal           Sheffield football club i          1855        Šefild i
                 Cambridge foot ball club                       Kembridž
Ragbi            Richmond Club i Blackheat h Club   1863        London
Atletika         Amateur Athletic Club              1865        Oksford
Biciklizam       Veloce Club Milano                 1870        Milano
Tenis            Lawn tennis Club                   1872        Lemington
Badminton        Bath Badmint on Club               1877        Engleska
Dizanje tegova   Prvi Bečki atletski klub           1880        Beč
Sport            Godina osnivanja   Nacionalne sportske federacije
Tenis            1881               The United States Lawn tennis Association (SAD)
Tenis            1888               Lawn tennis Association (Engleska)
Golf             1888               US Golf Association (SAD)
Dizanje tegova   1891               Nemački savez za dizanje tegova
Badminton        1893               Badminton Association of Englasnd (Engleska)
Biciklizam       1895               Unione Velocipedistica Italiana (Italija)
Sport            Godina osnivanja   Međunarodne sportske federacije
Gimnastika       1881               Fédération Internationale de Gymnastique
Veslanje         1892               Fédération internationale des sociétés d'Aviron
MOK              1894               MeĎunarodni olimpijski komitet
Biciklizam       1900               Union Cycliste Internationale
Fudbal           1904               Fédération Internationale de Football Association
Dizanje tegova   1905               International Weightlifting Federation
Sport            Godina      Naziv                                         Zemlja
                 osnivanja   Saveza
Veslanje         1834        Castle Garden Amateur Boat Club Association   SAD
Fudbal           1863        Football association                          Engleska
Bejzbol          1869                                                      SAD
Ragbi            1871        Rugby-football Union 3 kluba                  Engleska
Ragbi            1871        Ragbi savez                                   Nemačka
Hokej na travi   1876        Hokejaška unija                               Engleska
Atletika         1880        Amateur Athletic Association                  Engleska
Boks             1880        Engleska amaterska bokserska federacija       Engleska
Skijanje         1883        Norges Skivorbundet                           Norveška
Tenis            1888        Lawn tennis Association                       Engleska
Golf             1888        US Golf Association                           SAD
Dizanje tegova   1891        Savez za dizanje tegova                       Nemačka
Badminton        1893        Badminton Association of Englasnd             Engleska
Biciklizam       1895        Unione Velocipedistica Italiana               Italija
             Nacionalne            Sportski      Registrovani
Zemlja       sportske federacije   klubovi       članovi
Austria               55                12685
Belgija                                 17000    1,35 miiona
Danska               57                 14000    1,7 miliona
Estonija             67                  2048
Finska               112                 8000      1 milion
Franc uska           102               170000
Nemačka              56                 87000
MaĎarska             66                  8000      700000
Italija              43                 70000
Luksemburg           60                  1500       120000
Malta                                      405       65106
Holandija            90                 30000      4 miliona
Norveška             56                 12311
Poljska              57                            300000
Portugal             69                10000
Rumunija             58                 2339
Slovačka             99                 9000        500000
Slovenija            68                 3500        350000
Španija              62                              48500
Š vedska             67                29000       3 miliona
Finansiranje sporta budžetskim sredstvima
              po stanovniku u evrima



Zemlja           Broj        Budžet             Izd vajanja
              stanovnika   (u evrima)    po stanovniku (u evrima)
Francuska    59551227       266000000              4.47
Poljska      38633912       150000000              3.88
Češka        10264212        66000000              6.43
Švajcarska   7283274         55100000              7.57
Finska       5175783         54000000              10.43
Austrija     8150835         52200000              6.40
MaĎarska     10106017        25600000              2.53
Kipar        762887            9900000             12.98
Hrvatska     4334142           7900000             1.82
Srbija       7498001           7300000             0.97
                                                    Dva primera amaterizma.


Pobednik maratonske trke na I Olimpijskim igrama iz 1896 godine
Spiridon Luis
Dobio je brojne nagrade, od kojih vredi izdvojiti sledeće: Kod jednog
atinskog berberina je imao doživotno besplatno brijanje i šišanje, a kod
gostioničara hranu i piće; Od vlade je dobio novčanu nagradu i tapiju za
oveći kompleks zemlje; Uoči starta, kći bogataša Averofa (koji je finansijski
pomogao organizovanje igara) je obećala ruku onom Grku koji pobedi u
maratonskoj trci. Iz situacije da se jedna takva dama, sa engleskim
obrazovanjem, uda za seljaka, izvukao je sam Luis rekavši da ga kod kuće
čeka devojka. Kažu da je Averof nakon ovoga ispisao ček na poveću
sumu.
Džim Torp, amerikanac indijanskog porekla

U Stokholmu 1912 godine je nadmoćno pobedio Torp u petoboju i desetoboju.
   MeĎutim, ubrzo nakon igara, jedan novinar pronalazi Torpovu fotografiju sa
   jednim bejzbol timom. Kada su došli do podatka da je igrajući bejzbol
   dobijao 60 dolara mesečno, MOK je 1913 godine anulirao Torpove rezultate
   i oduzete su mu medalje. Zlatne medalje je trebalo dodeliti
   drugoplasiranima – Norvežanin Bie u petoboju je primio zlatnu medalju, dok
   je ŠveĎanin Vislander, u desetoboju, to odbio rečima: “Pobedio je Torp, a
   ne ja”. Istina je, meĎutim da je Torp novčanu naknadu dobijao za putne
   troškove, što nije bilo nedozvoljeno. Ipak 1913 potpisuje profesionalni
   ugovor i cele naredne decenije je bio jedan od najboljih bejzbol igrača.
   Nakon igračke karijere se propio i zapao u siromaštvo. Priča se da je celog
   života patio zbog oduzetih medalja. Njegova ćerka Grejs je 1975 godine
   pokrenula akciju za rehabilitaciju šampiona. Predsednik SAD Džerald Ford je
lično napisao pismo Predsedniku MOK-a, lordu Kilianu i 1980 godine je doneta
    odluka da se ova nepravda ispravi. U januaru 1983 godine, Predsednik
    MOK-a, Huan Antonio Samaran je predao zlatne medalje Torpovoj čerki.
   "Olimpionik".

Dobijanje novca i drugih privilegija za uspehe u sportu ima dugu tradiciju.
   Pobedniku drevnih olimpijskih igara, "Olimpioniku", prilikom povratka u
   njegov grad je odavana velika počast. SugraĎani su rušili zidove grada kako
   bi on mogao da proĎe, što je simbolično značilo da gradovi koji imaju takve
   junake ne moraju da imaju zidove radi svoje odbrane. Oni su dobijali
   nagrade, oslobaĎani su poreza, dobijali su počasna mesta u pozorištima,
   sticali pravo da se u ratovima bore pored kralja i sl.

U staroj Grčkoj je razvijen kult lepog tela, ali se ujedno insistiralo na
   harmoničnom razvoju tela i duha (kalokagatija). Vremenom se veća pažnja
   obraćala na razvoj duhovne strane ličnosti. Ovo je uticalo na opadanje
   značaja i društvene funkcije fizičkog vežbanja i uslovilo je nove načine
   pronalaženja ratnika, potrebnih za čuvanje države. Razvila se najamnička,
   plaćena vojska, koju su činili, meĎu ostalima i profesionalne atlete. Atlete –
   najamnici, ratnici su bili posvećeni samo treningu i takmičenjima, a
   egzistenciju su obezbeĎivali od nagrada i privilegija. U ono vreme je
   postojao veći broj Igara na kojima su mogli da se takmiče. Prema značaju,
   obimu i tradiciji izdvajaju se svečane igre u Olimpiji, Istmu, Delfima i
   Nemeji. Njihov broj je bio sve veći, jer su gradovi želeli svoje pobednike
   Igara. Tako su najverovatnije nastali "profesionalni" takmičari. Ova pojava
   profesionalnih atleta i stvaranje od njih posebnog društvenog sloja‚
   uzdrmala je instituciju Olimpijskih igara i drugih takmičenja. Bogate
   nagrade i velike zarade uništile su svaki vaspitni uticaj fizičkog vežbanja.
   Polako se menjao program Olimpijskih Igara, a publika je zahtevala sve
   surovija, dramatičnija i opasnija takmičenja.
                        Profesionalni sport
                        (High performance sport)

                         Takmičarski sport
                         (Competitive sport)

                        "Sport za sve"
                        (Sport for All)

Tri nivoa sportskih takmičenja
Albert Gudvil Spelding, poznati igrač i trener bejzbola onog
   vremena, 1875. godine u Čikagu otvara prodavnicu sportske
   opreme koja se nalazila neposredno uz igralište bejzbol tima
   “White Stocking”. Deset meseci nakon otvaranja, kompanija
   Spelding & Brothers je zabeležila profit od 1083 US$.

Već u sledećoj deceniji XIX veka, u SAD je otvoreno 79 drugih
  kompanija za proizvodnju sportske opreme.

1881. godine Šlezinger došao iz Engleske u SAD kako bi
  nastavio sa proizvodnjom reketa za tenis.

U ovom periodu je proizvodnja i prodaja bicikla postala veliki
  biznis. Npr. 1890. godine, samo u SAD je prodato bicikala i
  dodatne opreme za njega u vrednosti 2.568.326 US$, a već
  1898. godine za 31.915.908 US$.
Najznačajnija sportska organizacija, osnovana krajem
   XIX veka, koja ima status meĎunarodne nevladine          Atina
   organizacije, jeste MeĎunarodni olimpijski komitet       1896

   (MOK).
                                          1894 i 1896

Period od 1910. godine karakteriše porast aktivnosti        Pariz

   u dvoranama, korišćenje sportista u promociji            1900

   sportskih proizvoda, ali i prekid sportskih
   aktivnosti u periodu I svetskog rata. Nakon rata
   dolazi do povećanog interesovanja vojske za
   fizičko vežbanje, iz razloga rehabilitacije ranjenika
   iz prethodnog rata, kao i zbog shvatanja da je          St. luis
   dobar vojnik onaj koji je fizički dobro pripremljen.    1904
Evropa, “Peršingove igre” 1919.
U SAD je 1919. godine započeto sa tzv. Nacionalnim
   promotivnim kampanjama. Održan je ”Nacionalni
   bejzbol vikend”, ”Nacionalni golf vikend”,
   ”Nacionalni teniski vikend”, akcije koje su              London
   predstavljale nacionalnu strategiju popularizacije       1908

   sporta.
Period od 1920. godine, teoretičari
  menadžmenta u sportu, smatraju zlatnim
                                             Stokholm
                                             1912
  godinama sporta. To je period širenja
  olimpijskog pokreta, kada su igre dobile
  dinamičniji i sadržajniji program, sa
  značajnim povećanjem broja učesnika.       Antverpen
                                             1920

U Francuskoj (Šamoni) su 1924. godine
  održane prve zimske Olimpijske igre.

 1920 Antverpen
Organizator nije uputio poziv zemljama         Pariz

  agresorima: Nemačka, Turska, Austrija,
                                               1924


  MaĎarska
 1924 Pariz - Nisu pozvani Nemačka i SSSR      Amsterdam
                                                1928
 1928 Amsterdam - Tokom izgradnje
  stadiona crkva se pobunila protiv
  paganskog karaktera igara
 Od 1930. godine svetsku privredu karakteriše        Los
  depresija i recesija koja je zahvatila i sportsku   Andjeles
  industriju                                          1932

 sport postaje dostupan svima, tako i onim
  grupama koje su do skora imali manje prava:
  ženama, radnicima, crncima                          Berlin
 1936 Berlin - 11 kandidata – 4 iz Nemačke           1936

1933 doneli odluku o isključenju Jevreja iz svih
  nemačkih sportskih saveza

Prvi sportski dogaĎaj koji je televizijski prenošen
   jesu Olimpijske igre u Beorlinu 1936. godine.
   Procenjuje se da je oko 150.000 ljudi               London
                                                       1948
   posmatralo igre putem televizora postavljenih
   oko stadiona. Iste godine je BBC prenosio
   veslačku trku Oksforda i Kembridža.

   Nazivi klubova: “GraĎanski“ ili
    Radnički“,“Proleter“,“Borac“,“Grafičar“ itd.         Helsinki
                                                         1952



1940 Tokijo i Saporo      1944 London
  1948 London,       U Grčkoj graĎanski rat - nosioce
   olimpijske vatre pratilo vojno obezbeĎenje. Poziv      Melburn

   nisu dobili Nemačka i Japan
                                                          1956

 Nakon II svetskog rata, sport razvija sopstvenu
   politiku razvoja kao što se to nakon rata dešavalo i
   u drugim oblastima društva. Evropska zajednica
   1952 godine. Paralelno sa ovim procesom političke
   integracije, usledila je integracija u takmičarskom    Rim
   sportu formiranjem Evropske fudbalske federacije       1960
   (UEFA) 1954 godine, a već 1955 godine francuske
   novine L'Equipe predlažu održavanje Evropskog
   kupa u fudbalu.
 1952 Helsinki, SSSR po prvi put na Igrama, u
   posebnom olimpijskom selu, MOK ne priznaje DRN,
   zbog principa jedna zemlja – jedan NOK,                Tokio
                                                          1964
   Defilovala ekipa Sara koja je imala autonomni status
   u okviru SRN
 1956 Melburn i Stokholm
Suecka kriza, sovjetska intervencija u Budimpešti
Egipat ne učestvuje, MaĎarska učestvuje                    Meksiko

Karantin 6 meseci za konje, konjička takmičenja u
                                                           1968

   Švedskoj
   Početak značajnih meĎunarodnih transfera igrača vezuje se za 1960 godinu.
    Dragoslav Šekularac - Torinski Juventus je za njega nudio Crvenoj Zvezdi, u
    to vreme fantasticnih, 450.000 US$, meĎutim do transfera nije došlo.
   Ovaj period karakteriše upliv nauke u sport, razvijanje novih tehnika i novih
    tehnologija i materijala. Npr. Wilson i Rawlings prave teniske rekete
    koristeći aluminijumske i fiberglas komponente. Mizuno kopira i poboljšava
    američke modele bejzbol rukavica. Adidas i Puma korišćenjem novih
    materijala prave patike koje su lakše i “izdržljivije“, duže traju. Ovo je
    vreme krize američkih proizvoĎača sportske opreme jer japanski i evropski
    proizvoĎači, zbog nižih cena, dobrog kvaliteta, novih načina prodaje i
    promotivnih strategija (Mizuno je svoje proizvode prodavao po dragstorima
    i diskontima; Adidad i Puma direktno kontaktiraju trenere sa koledža i
    univerziteta, atletske klubove snabdevaju besplatno sa opremom),
    značajno povećavaju prodaju svojih proizvoda. Američki proizvoĎači
    sportske opreme su odgovorili tako što su svoju proizvodnju izmestili izvan
    SAD (zbog nižih cena proizvodnje i osvajanja novih tržišta). Tako Spelding
    1961. godine proizvodnju teniskih loptica premešta u Irsku, a teniskih
    reketa u Belgiju. Sledeće godine, sa proizvodnjom teniskih reketa i loptica
    otpočinje u Švedskoj i Engleskoj, a bejzbol opreme u Velsu. Proizvodnju
    bejzbol opreme 1965. godine izmešta u Koreju, a od 1972. godine skijašku
    opremu pravi u Španiji i Italiji. Tako od 1974. godine, većinu celokupne
    proizvodnje izmešta iz SAD u Kanadu, Australiju, Japan, Koreju, Evropu i
    Indiju.
   Na ovaj način (upliv japanskih i evropskih proizvoĎača sportske opreme u
    SAD, i američkih izvan SAD) proizvoĎači sportske opreme utiču na procese
    globalizacije, povećanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta.
   Period oko 1970. godine je period tzv. buntovne
    generacije (hipi pokret, “deca cveća“), kada se svet, po
    ko zna koji put nalazio na globalnoj političkoj prekretnici.
    To je period krize i za sport, posebno zbog terorističkog
    napada tokom Olimpijskih igara 1972. godine u Minhenu,
    kao i finansijskog neuspeha organizatora Igara 1976.
    godine u Montrealu.
   MeĎutim, sport opet dobija novi zamah. Novac se počeo
    usmeravati ka sportskim dogaĎajima koji su privlačili
    publiku, a pravi spektakl, sport je postao zahvaljujući
    medijima, pre svega televiziji. Još su u prethodnoj
    deceniji američki mediji razvili novi metod prenosa
    sportskog dogaĎaja: povećanje broja kamera, ponovljeni
    i usporeni snimak važnog dogaĎaja na utakmici,
    mikrofoni u publici kako bi se dočarala atmosfera,
    kamere koje su na ramenima snimatelja itd.
  1972 Minhen
05.09. grupa terorista - “Crni septembar” upali u           Minhen
   olimpijsko selo. Ubili dva člana ekipe Izraela, ostale   1972

   zadržali kao taoce. Tražili puštanje oko 200
   Palestinaca iz zatvora u Izraelu, i da odlete u jednu
   arapsku državu. Pregovore vodio ministar
   unutrašnjih poslova, Hans Ditrih Genšer. Izraelska
   vlada nije prihvatila postavljene uslove, bez obzira
   na posledice. Na aerodromu ubijeno 9 talaca, 1
   policajac, 4 terorista (4 se predalo). Već 29.10. otet
   avion Lufthanze na relaciji Minhen – Zagreb i
   uspevaju da izdejstvuju njihovo puštanje na slobodu.     Montreal
   Preko Plesa odlaze u Libiju gde dobijaju azil            1976



  1976 Montreal
Bojkot 23 afričke zemlje iz razloga što je ragbi ekipa
   Novog Zelanda igrala u Južno Afričkoj Republici.
   Objašnjavali da ragbi nije olimpijski sport
Igre bojkotovao Tajvan jer nije dozvoljeno da nastupa
   pod imenom Republika Kina. NR Kina je istupila iz
   MOK-a 1959. zbog Tajvana
 Od 1980. godine kreće tzv. “participation
  revolution”. Svi su želeli da se bave fizičkim        Moskva
  vežbanjem, čemu je posebno doprinela Džejn            1980

  Fonda. Popularni su aerobik, džoging, bodi bilding,
  ”japi generacija” želi ”lepo da izgleda”.
1980 Moskva
Zbog vojne intervencije SSSR u Avganistanu 1979.
  godine, Karter najavio više mera bojkota,             Los
  uključujući i Olimpijske igre. Pozvao ceo svet da     Andjeles
  bojkotuju igre, meĎutim pridružili se SRN i Japan.    1984



1984 Los AnĎeles
Bojkot SSSR, DRN, Poljska, Čehoslovačka, Kuba.
   Zvaničan razlog - nedobijanje garancija za
   bezbednost. Nastupala Rumunija i Kina posle 32
   godine.
                                                        Seul
1988 Seul                                               1988
Nastupale SSSR i SAD
Bojkotovale Severna Koreja i Kuba
  Period 1988-1992                                       Barselona
                                                          1992
Cepanje SSSR (15 Republika – Država) – ZND 12 država
   + Litvanija, Letonija, Estonija
Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija,
Jugoslavija bez nacionalnih obeležja i naziva zemlje
 30.09.1992. uvedene sankcije. Odluka da SRJ može
   da učestvuje samo u pojedinačnim sportovima.
Učestvuje Južno Afrička Republika

Olimpijsko primirje - Generalna Skupština Ujedinjenih
   nacija jednoglasno usvaja rezoluciju - Najnovija       Atlanta
   Rezolucija je usvojena 31. oktobra 2003. godine        1996




Švajcarska, Velika Britanija,   Australija,   Grčka   –
   učestvovale na svim igrama
Period posle 1990. godine, menadžeri u sportu
  simbolično nazivaju “era Majkl Džordana“.
U ovom periodu MeĎunarodni olimpijski komitet
  omogućava najboljim američkim košarkašima iz
  NBA da se takmiče na Olimpijskim igrama.
U potrazi za novim načinima finansiranja, od
  novembra 1997 godine, akcije pojedinih klubova
  (Mančester Junajteda, Totenhema itd) pojavile su
  se na berzi.
   Reforme MeĎunarodnog olimpijskog
    komiteta su započete 1999. godine.
    Period posle 2000. godine karakteriše
    opasnost od terorizma na sportskim
    takmičenjima.

   Danas su sve učestaliji sportski
    dogaĎaji koji dobijaju atribut visokog
    rizika, na kojima se mogu stvoriti
    incidentne situacije. Procenjuje se da
    je o bezbednosti Olimpijskih igara u
    Atini 2004. godine, brinulo oko 70000
    ljudi.
Svaka organizacija ima za cilj da zadovolji želje, potrebe i
  očekivanja potrošača i to na različit (bolji) način od
  konkurencije.
Robna marka predstavlja jedno od osnovnih obeležja
  proizvoda i služi za razlikovanje konretnog proizvoda od
  drugih, sličnih na tržištu. TakoĎe, ona pruža informaciju
  o poreklu i izvoru proizvoda.
Robna marka se može definisati kao ime, termin, znak i
  simbol ili njihova kombinacija, koja ima za cilj da
  identifikuje proizvod ili usluge jednog proizvoĎača ili
  grupe     prodavaca     i   da   ih   izdiferencira od
  proizvoda/usluge kokurenata .

Uspešnost robne marke, kao jednog od osnovnih obeležja
  proizvoda, zavisi od osećanja i mišljenja potrošača
  konkretnog proizvoda.
     Da bi se izgradila uspešna robna marka potrebno je

                                utvrditi:
   koje su to karakteristike uspešne marke
   kako je izgraditi i kako je pojačati
   utvrditi načine povećanja vrednosti marke
   opredeliti se za strategiju imena robne marke
   utvrditi kada i pod kojim uslovima vršiti “napuštanje” marke …


Robna marka i njena stategija definitivno postaju jedan od važnih
  izvora konkurentnosti, a neposredne koristi od njihove primene su:
 Izdvajaju konkretnu organizaciju od konkurentnih.
  Povećavaju vrednost proizvoda kod potrošača.
  Lakše se proizvod i organizacija “brane” od negativnih pritisaka iz
  okruženja.
  Omogućavaju da organizacija lakše i brže lansira nove proizvode.
Ukoliko se izvrši adekvatno pozicioniranje marke i uspostavi njena
  stabilnost, zadržaće se stari potrošači i privući novi, što direktno
  uslovljava povećanje profita. Dakle, apstrahujući određene
  okolnosti, robnu marku ne bi trebalo posmatrati kao stavku koju
  isključivo treba svrstati u troškove marketinga, već kao direktnog
  stvaraoca profita.

Robna marka treba da bude garancija kvaliteta i zadovoljenja
  očekivanih potreba. Garancija zadovoljenja potreba potrošača često
  predstavlja osnovu odluke potrošača da kupi određenu marku ne
  pitajući za cenu. To je karakteristično za tzv. “super-marke”. ''Super-
  marke'' su robne marke koje uključuju velike emocionalne i/ili fizičke
  prednosti u odnosu na konkurentske marke. Prednosti se ogledaju u
  tome što svesno ili nesvesno potrošači prepoznaju i žele konkretnu
  robnu marku i spremni su da plate ponuđenu cenu.
   Po   završetku     II   svetskog    rata,
    košarka je postajala sve popularnija
    u Japanu.
   Kihachiro Onitsuka je prvi uočio
    problem       nedostatka   proizvođača
    patika    i     1949.   godine     osniva
    Onitsuka Co., Ltd. Zapravo, tada je
    definisana filozofija kompanije -
    "Bringing       up      sound      youth
    through sports" koja je verovatno
    nastalo i iz razloga što je nakon
    završetka rata narod Japana želeo
    da uživa u sportu.
   U Japanu, do tada nije postojao proizvoĎač sportskih
    patika, a košarku su mladi igrali u “tabi-ju”, japanskim
    čarapama koje su imale odvojene prste.

   Koliko je Onitsuka vizionarski pristupio poslu pravljenja
    patika, govori i činjenica da je često odlazio u školske
    košarkaške klubove gde je posmatrao igru i pokrete
    igrača, uzimao za ozbiljno njihova razmišljanja, kao i
    mišljenja trenera. U to vreme, bilo je veoma
    neuobičajeno da je proizvoĎač patika odlazio
    svakodnevno na treninge i slušao mišljenje korisnika o
    tome šta je nedostatak proizvoda. Nakon pola godine, od
    kako su nastali prvi uzorci, 1949. godine su napravljene
    patike pod imenom “Onitsuka Tiger”, specijalizovane za
    košarku. Za nekoliko godina, one su pokrile oko 50%
    celokupnog japanskog tržišta patika za košarku, a već
    1958 – 82%.
Problem brze promene pravca kretanja,
naglog zaustavljanja i kretanja u košarci, tj.
problem proklizavanja pokušali su da reše
tako što je đon patika poprimio oblik pipaka
hobotnice.




                                          Patike za košarku - 1949
Patike za odbojku - 1951                  Patike za maraton - 1953




                           Patike za tenis - 1958



                                                            Sprinterice - 1961
Patike za rvanje - 1955
                                                1953.
   Gornji deo patika za maraton prave od vinilona
    koji je bio lagan, ali veoma snažan, otporan




                                                1959
   Napravili su rupice na parikama čime su
    poboljšali ventilaciju i smanjili žuljeve na
    stopalima . Posebno je zanimljiva prvobitna
    ideja smanjenja temperature u patikama, kada
    su pokušali da koriste tečnost (kao što postoji u
    kolima) kako bi smanjili temperaturu u
    patikama, ali su zbog dodatne težine tečnosti
    odustali.
Prvi veliki marketinški potez Asics je                           Predsednik Onitsuka Co, Ltd.
                                                                    Isprobava patike za Bikilu
   načinio 1961 kada je kao gost na                                  koje će nositi na Mainichi
   Mainichi Maratonu doveden                                                  maratonu (1961)

   Abebe Bikila, bosonog pobednik
   maratonske trke na olimpijskim
   igrama u Rimu 1960. Za njega su
   bile napravljene specijalne patike
   i on je na Mainichi Maratonu
   pobedio noseći Asics patike.

                      Nakon toga, mnogi poznati maratonci
                      su počeli da nose Tiger patike, a koliko
                      su bile popularne govori činjenica da je
                      na Bostonskom maratonu 1966 godine,
                      65% učesnika nosilo baš Tiger patike, a
                      na Njujorkškom maratonu 2000, 40%
                      svih učesnika je nosilo Tiger patike.
       Bikila, bosonogi pobednik i
            rekorder iz Rima 1960.                        Bikila, prvi maratonac koji je pobedio
                         (02:15:16)                       na dve olimpijade (Rim i Tokio - 1964)
Početkom sedamdesetih godina        70 godina XX veka bile su popularne
  Asics izbacuje parolu             patike koje mogu da se nose po svim
  "Good sporting equipment          vremenskim uslovima. Ponovo je Asics
        has no borders"             napravio takvu obuću
                                                       TIGER PAW DS-5700
Nakon toga, još agresivnije
  kreću u osvajanje tržišta i          Zatim slede modeli nastali na EVA
  stvaraju nove proizvode,
                                      tehnologiji (ethylene vinyl acetate).
  simbolično nazvane
       "OLYMPIC LINE"              To su lagani i fleksibilni materijali koji
koji su bili namenjeni za četiri          su se razvijali dvadeset godina.
  najveća takmičenja na svetu:
olimpijske igre, azijske, pan
   američke, komonveltske igre.

Kompanija NIKE je počela kao
  Onitsuka agencija koja je u
U.S.A. prodavala Asics patike        Dizajn, ali ikvalitet privlačio je sportiste.
                                    Tako je na Olimpijskim igrama u Minhenu
                                   1972, 80% odbojkaša nosilo ASICS patike.
                                                                             1978
razvijaju "ROTATION" seriju, u kojoj su dominirale patike za odbojku. Imale su na
đonu crveni dodatak, kao dva crvena dugmena ("Red Power Point") koja su
omogućavala izvođenje brzog starta, zaustavljanje, skokove.




Zatim dolazi era jogginga i Asics pravi patike
za “sve”, tj. patike koje mogu svi da nose
svakodnevno. Model "CALIFORNIA" je
poznat još po tome što su na sebi imale
materijale koji su reflektovale svetlost noću i
po kiši, tako da je vozač mogao da primeti
jogera na udaljenosti od 300 m. Sledeći
modeli patika za jogging pravljeni su na
osnovu istraživanja koja su pokazali da
svakih 100 gr smanjenja težina patika,
doprinose uštedi od 1% energije, tako da su
sledeće modeli pravljeni sa željom da budu
lakši bar 1 gram.
                                U proizvodnji kopački jedan od važnih problema
                                   jeste kakav đon napraviti. U svakom slučaju,
                                neophodna je kombinacija snage i fleksibilnosti,
                                    tj. đon mora da ima čvrstinu i izdržljivost, ali
                              istovremeno da je savitljiv. Tiger je ovaj problem
Kopačke "CHAPE TX-I, II" – 1980    pokušao da reši 1980. proizvodnjom serije
                                                                     "DUO-SOLE".
Tako je nastao đon crno žute boje – crna osnova je bila elastična i
obezbeđivala osećaj prijatnosti, dok je žuti deo obezbeđivao čvrstoću.

Novi, revolucionarni materijal u proizvodnji patika bio je tzv. αGEL, nastao
kao materijal koji je u stanju da absorbuje pritisak na mestima gde je
vertikalna sila na stopalima najveća.
Asics je, da bi prikazao koliko je materijal
kvalitetan, napravio je reklamu u kojoj se
jaje baca na jastuk napravljen od αGEL-a
sa udaljenosti od 15 m. Naravno, jaje nije
puklo. Prve patike za jogging u kojima se
na đonu koristio αGEL nastale su 1987 i
nazvane su "FREAKSα". Za razliku od
serije EVA, đonovi sa αGEL-om bile su
lakše tri puta.
Posmatrajući životni stila u
  Japanu, Asics je utvrdio da je
  neophodno napraviti posebne
  patike za decu koje
  zadovoljavaju karakteristike
  dečijeg stopala (deca u Japanu
  se manje kreću u odnosu na
  decu u drugim zemljama).


                             Takođe je utvrđeno da veći broj
                             odraslih odlazi peške na posao. Iz
                             tog razloga je bilo potrebno
                             napraviti patike za hodanje, ali
                             takve da se mogu nositi uz odelo.
              Prvi proizvođači patika koji su postali
zvanični sponzori Olimpijskih igara u Barseloni 1992.




Kopačke koje je        Patike koje je                            Sprinterice koje je koristio
                                             Patike koje je
koristio Frank         koristila Ingrid                                 Leroy Burell (USA)
                                             koristila Rosa Mota
Rijkaard               Kristiansen
                                             (Portugal)
                       (Norway)




                                                           Patike Yuko Arimori, osvajača
                                                           srebrne medalje na Olimpijskim
Patike Naoko Takahashi, pobednice                          igrama u Barseloni 1992. Ovo je
Olimpijskih igrara u Sidneju. Razlikuju se                 jedini par takvih patika na svetu,
desna i leva patika u dužini za 0,5 mm                     jer su pravljene posebno za nju.
   Asics istraživački i
    razvojni centar
    nalazi se u Kobeu.
   Svoj poslovni
    uspeh baziraju na
    primeni
    biomehanike,
    uvodjenju novih
    materijala i
    tehnologija u
    proizvodnji patika.


     1. Odsek za prevenciju povreda
     2. Odsek za statistiku i marketing
     3. “Odsek za osetljive inženjerske analize”
            Hitoshi Mimura je glavni dizajner koji pravi patike za
            ASICS. Od 1974 se specijalizovao za “hand made“
            patike koje pravi za vrhunske sportiste.
   Na Olimpijskim igrama u Los Angelesu, prvi je
    upotrebio materijal najlon twill (sa dijagonalnim
    prugama) koji je omogućavao ventilaciju stopala od 16
    cm3 vazduha u sekundi. Za Olimpijske igre u Seulu,
    napravio je materijal "RUSSELL CROWE" koji je
    omogućavao ventilaciju stopala od 156 cm3 vazduha u
    sekundi.
   Za Olimpijske igre u Barceloni 1992 pravio je “hand
    made” patike, primenom laserske tehnologije kojom je
    merio veličinu stopala sa greškom od 2 mm. Primenom
    materijala "DOUBLE RUSSELL" obezbedio je protok od
    320 cm3 vazduha u patikama čime je smanjena
    temperata u njima sa 43-44 na oko 380 C. Bile su težine
    od 100 gr, baš onoliko koliko ima i hamburger, kao je
    Mimura voleo da govori.
•Glavni zadatak laboratorija je istraživanje i razvoj posebnih materijala
koje čine patike funkcionalnijim – da se ne klizaju na vlažnoj podlozi, da
obezbeđuju stabilnost stopala, i da su veoma male težine.

 Takođe razvijaju metode
  preciznog merenja veličine
  stopala. Nakon skeniranja stopala
  razvijaju 3D model primenom
  CAD (computer-aided design)
  programa. Nakon toga, pravi se
  metalni kalup i probni uzorak kao
  prototip. Sportista kome su
  namenjene patike zatim ih proba,
  a laboratorijsko praćenje i
  testiranje se nastavlja u cilju
  ispravljanja nedostataka. Tek
  nakon toga, patike su spremne za
  “javnu upotrebu”.
              Ovako uspešan razvoj
     sportske marke je postignut zahvaljujući:

•korektno istraženom tržštu (uočena potreba za
 proizvodom – specifičnim patikama)

•specijalizovanoj proizvodnji (košarka, atletika,
jogging, fudbal, odbojka, tenis ...)

•maksimalnom kvalitetu proizvoda (baziran na
naučnom pristupu, primeni novih materijala i
tehnologija)

•dobrom marketingu.
►OSNOVAN 1968, U ŠVAJCARSKOJ
►1968 GODINE -
652 PRODAJNA MESTA, PROFIT 218 MILINA €
►1981 GODINE -
2000 PRODAJNIH MESTA, PROFIT 1.8 MILIJRDE €
► 2001 GODINE –
VIŠE OD 4500 PRODAJNIH MESTA, PROFIT PREKO 6.6
   MILIJARDE €
►SVOJE PROIZVODE SU EKSKLUZIVNO PREDSTAVILI
   TOKOM OLIMPIJSKIH IGARA
  1972 U MINHENU I 1976 U INSBRUKU
Snaga                             Slabosti
►globalno prisustvo na trţištu    ►nedovoljan asortiman opreme
►ljudski resursi                  za vrhunski sport
►kvalitet i prepoznatljiv imidţ   ►nedovoljno marketinško
                                  prisustvo u klubovima koji se
                                  takmiĉe u profesionalnim ligama


Šanse                             Pretnje
►širenje proizvodnog portfolia    ►povećanje ulaska konkurenata
►ulazak na nova trţišta           na postojeća trţišta
►brţi trţišni rast                ►nestabilna regulativa
►redefinisanje ciljnih grupa      ►promena ukusa kupaca
Snaga Intersporta
►GLOBALNI PRISTUP TRŢIŠTU
►POSLUJE U 27 ZEMALJA
►LJUDSKI RESURSI - ZAKONOMERNOST
  PONAŠANJA LJUDI NA RADU
►POSEBNA PAŢNJA NA RAZVOJ
  MENADŢMENTA KOMPANIJE
►IZGRADIO PREPOZNATLJIV IMIDŢ TAKO ŠTO
  SU KOREKTNO ISTRAŢILI TRŢIŠTE
►PRIMENA STRATEGIJSKOG KONCEPTA:
  BENCHMARKING, KOMBINOVANI TEMPO
  RASTA ITD
Slabosti Intersporta
►U PROIZVODNOM POTRFOLIU NEDOSTAJE OPREMA ZA
  VRHUNSKI SPORT
►NEDOVOLJNO PRISUSTVO U KLUBOVIMA KOJI SE
  TAKMIĈE U PROFESIONALNIM LIGAMA
►NIJE SPONZOR NAJVEĆIH KLUBOVA I LIGA U KOŠARCI,
  ODBOJCI, VATERPOLU ...
Šanse Intersporta
►PROIZVODNA LINIJA EKSKLUZIVNIH ROBNIH
  BRENODOVA: TECNOPRO,McKINLEY, ENERGETICS
►POSTEPENO RAZVIJA NOVA TRŢIŠTA I UJEDNO PRATI
  RAST KOMPANIJE
►NAJVEĆI OBIM PRODAJE –
ISTOĈNA I ZAPADNA EVROPA
►ORGANIZUJE PROMOTIVNE “AKCIJE” U SOPSTVENIM
  MALOPRODAJNIM OBJEKTIMA GDE SE POTROŠAĈI
  OBAVEŠTAVJU O SNIŢENJU CENA
Pretnje Intersportu
►DA BI OPSTALI NA TRŢIŠTU ANALIZA KONKURENATA JE
   VRLO BITNA
►BOLJE REZULTATE DAJE USMERAVANJE NA KVALITET I
   NISKE CENE
►PROBLEMI U POSLOVANJU ZEMALJA U TRANZICIJI U
   JUGOISTOĈNOJ EVROPI, AZIJI - PRAVNA REGULATIVA
   SE USAVRŠAVA I MENJA
►PROMENE NA TRŢIŠTU SU VELIKE I BRZE, PRAĆENJE
   MODNIH TRENDOVA, KUPAC UKOLIKO NIJE
   ZADOVOLJAN BRZO MENJA ROBNI BREND
                                             Broj upisanih sportskih
                              Opština
                                             objekata u Gradu Beogradu
                              Novi Beograd                           204
                              Zemun                                  101
                              Palilula                                85
                              Barajevo                                59
                              Savski venac                            56
                              Lazarevac                               47
                              Mladenovac                              47
                              Čukarica                                42
                              Voždovac                                40
                              Zvezdara                                40
                              Grocka                                  37
                              Sopot                                   36
                              Rakovica                                34
                              Stari grad                              29
                              Obrenovac                               16
                              Vračar                                  10
                              ∑                                      883

Sportski objekti u Beogradu po opštinama
                                               Broj upisanih sportskih objekata u
               Vrsta sportskih objekata
                                                gradu Beogradu       %
               Fudbalski teren                 198                   22.4
               Fudbalski stadion               28                    3.2
               Sportski teren                  180                   20.4
               Sportska sala                   153                   17.3
               Sportska hala                   17                    1.9
               Košarkaški teren                121                   13.8
               Odbojkaški teren                41                    4.6
               Teniski teren                   29                    3.3
               Rukometni teren                 39                    4.4
               Bazeni (otvoreni i zatvoreni)   26                    2.9
               Objekti u izgradnji             18                    2.0
               Ostali objekti                  33                    3.8
               ∑                               883                   154

Namena sportskih objek ata u Beogradu

								
To top