Saga o icima 1953 1965 g CheckBox1 OVO 19 4 2008 godine SAGA O… ICIMA 1953

Document Sample
Saga o icima 1953 1965 g CheckBox1 OVO 19 4 2008 godine SAGA O… ICIMA 1953 Powered By Docstoc
					   CheckBox1
                          OVO! 19.4.2008 godine

SAGA O….ICIMA, 1953-1965 godine ( Tom broj 2)

Slusati muziku, inspiracija

-glumci domaci, glumci strani-
-filomovi domaci, filmovi strani
-narodne pesme, pevaci
-zabaven pesme, pevaci-
-politicari domaci-politicari strani
-sportistio domaci, sportistai strani
-politicki domagadjaji, domaci,strani
-znacajni pisci
-citati list Politiku od 1953 do 1965 g
-skolski drugovi
-drugovi zi kraja
-vedi sajt Prve beogradsek gimnazije
-popularni sa strafte
-igranke

-13 maj 1953 g:Dan posle Дана Д-ПАРАНОЈА, или ИСТИНСКИ ПРОГОН?

Ноћ коју растерују уличне сијалице је бледуњаво светличаста као северне беле ноћи, продире
као измаглица у собу истурену на улицу Генерала Махина, тек да замрачи полусан на кревету
поред зида ка улици. То и није сан, то је више нека оловна несаница, која потмуло,
депресивно, прети надолазећом јутарњом зебњивом јавом; као да застрашује, скоро безнадно
оглашавајући сутрашњи изгубљени дан, замор, апатију, сивило, уместо мени својственог
буктећег живота. Уствари батргао сам се у неком у полусну, рвем се са некаквим тамним
неманима, не дозвољавам никако да поклекнем пред речима Шерифа који ми пркоси право у
лице, самоуверено, злобно, као да ми изриче смртну пресуду, умишља он то победнички:''
Жут си као восак, мртвак си''. Али се грдно вара ако мисли да ме је убедио, надмудрио. У
кошмару процури као муња брза мисао: Полако, рачун се не прави без крчмара, ко се задњи
смеје, најслађе се смеје''. Ипак ми се учини да има нешто у његовим речима што није довољно
убедљиво, нити самоуверено, чини ми се повремено чак н да он сам зна да ја нећу поклекнути;
чак назирем његово лице, нешто постепено ублажавајуће, све је мање претећи, лице му се
разблажи, као што полако слаби одлазећа олуја. То ми назначи некакву нову наду. Али ово о
шерифу је ипак био више конфузан осећај, него ли јасна мисао. Прост човек, бозаџија-
помислих. Не ја нисам нетолерантан према њему зато што је он друге нације, него мене гурају
у безнађе његове речи-чини ми се да помислих то, али помисао фијукну у плафон , нестаде као
звезда репатица.

Али ово су моја нервозна размишљања, узнемирен сам, пренапет, Шериф и не зна шта ја
мислим овог тренутка, он нема појма о свему овоме, њему придевам нешто са чим он нема ама
баш никакве везе?

Нешто јако спаја моје ЈА, које је неразориво, које има, чини ми се, неке челичне облоге, као
што је ново буре опковано сјактавим челиком. Не да да се садржина бурета распадне.
Кошмарни напон држим под сувереном контролом. Сада само помишљам како да сачувам
мој брод од распада, скоро да затрдрхтим од изненадног страха, од удара у неку
изненаднуподводну хрид губљења само контроле. Стално се потсећам, возач самоубица који
уместо да прикочи при судару, да још већи гас, значи да не воли себе, импулс тренутачног
заборава проблема, заборав стварности, уместо трајног спаса, срљање у разорни лом судара.
Не треба дати гас и муњевито праснути упламени судар, не, треба кочити. Нисам та фела
људи, волим себе, инстинкт живота је јак, волим живот незамисливом љубављу, моју љубав
према животу не може ништа поништити, кад осетим неописиву мору која гура у бездан моја
кола, ја муњевито прикочим, уместо да дам гас, тако избегнем суноврат у распад.

Зар некоме рећи да је мргтав због неке ситнице? Зашто би ми то шериф говорио? Али он мени
то нје никад казао уживо, него у мојим мислима. Моје мисли нису чињенице, стварност није
оно што ја замишљам, стварност су чињенице. Зар је могуће да узрујан неосновано оптужујем
невиног Шерифа.

Понекад се укочим као непокретан, дотучен, али се тргнем. Имам снаге да видим да је
свануло, зраци сунца упекли кроз пукотине завеса, врућина упекла у главу, кроз
полуотворене трепавице назрех сунце обасјало собу кроз пропзор, упекло непријатно у главу,
као неки шпорет из зида, умртвило ме, најежило. Ово је стварност, а не мој сан. Док савијам
изван кревета уврућено тело пуно непроспаване ноћи , главу тешку као оловни тучак, на поду
видим сопствену издужену измењену накострешену сенку, неки незнанац радознало упиљио
љутито у мене. Тргнух се преплашен. Кажу неки:''Плаши се и своје сенке''. Глупост-помислих.
Не наседам на такве пацерске тричарије. Кога се ја плашим? А да се плашим од своје сенке?

Iako je svanuo novi dan, питам се da li sam se probudio? Немам дистанце ни да помислим шта се
са мном дешава. Страх! Само страх! Брига, забринутост за овај дан, за следеће дане,
застрашује. Побећи од страха, од стварности-то је најважније. Не могу ни да се запитам шта се
то са мном ноћас десило, страх поплави, као кад зубобоља потисне личност из особе, она не
постоји више, она се сва претвори у зубобољу. Ја више не постојим, ја сам се претворио у
кошмарну ноћ без сна, у Иследннка, Шерифа, у СТРАХ, у своју сенку од које се плашим, у
неиземран страх од свега. Ја не постојим, постоји само СТРАХ. Иследник и Шериф се уселили
у сваку пору, истерали ме из свога тела, постали нови станари. Стално су са мном, прате ме.
Они су СТРАХ! Од њих се плашим.

Зар да овакве море имам у својим младалачким-дечачким данима? Ко се усуђује да ово прави
једном дечаку, скоро још увек детету? Зар се тако упропашћује млади живот онда када је
најважнији?

Дијагноза, видети уџбенике Јасне. Страх од лудила. Подличности.

Читао сам доста психологију, психијатрија је одувек привлачила моју неизмерну
љубопитљивост, да будем искрен, сањао сам да упознам завијутек љусдсек душе да бих могао
тако разумем и привучем Њу, школску другарицу из Дома у Дринчићевој улици. Био сам
спреман да учим дању и ноћу. Тако сазнах доста о душевним обољењима, па и о параноји .
Ове моје трауем унутрашњи ломови тако потсећају на скимптоме параноје. Али ај нисам
тако наивно простачки површан, тако ад потцењујем ,не ценм себе, ад ен познаејм сене, да ја
нисам таква незналица да поверујем у нешто тако, јер добро знам шта се са мном све
дешавало. Знам да их има подоста површних, који се брзо предају, поверују у лажи о себи,
згазе их. Скрајну ун лудило. Ја сам потпуно душевно здрав, ово је последица дугодишњих
прогона. Али параноичари уображавају да их свугде неко надзорава, прогони,? Тачно! Али хја
знхам шта се са породицом сродницинма са мном дешавало. Топ није уобразиља, то су
необориве чињенице.

Мома Јовичић, најбољи струдент нмедицине ( то је онај шгто га неукусно називај Мома
Магарац) м и је дао књигу, уџбеник ПСИХИЈАТРИЈА. Тамо пише дословец, согтоји склонст у
сваком њудском бићу да генерализује, ако је изожен нечијим неправдама, настртаима, или
устибнсим угрожавањима, ако је то изражен, траје дуго времена, особа почиње да
генерализује, да видк насрта и тамо где њеаг нема. С тим шт нео реагуе разлилчито, неки бре
паданмју амклу непетераних сумњичења, док други та повес иде спорије. Значи, поједине
јединке су склоне душевној алијенацији. Али нисзу све, људи с различити. Код мене нема
параноичног реаговања, уопштавања, ја не уображавам: ево годинама приче о оцу четниоку,
кој то никад није био, његова шпполитичка смењивања, премешати изб града у град, сеобе у
лошије станове, преда моном је стално лик разредног старешине нишу кој кратко суво
каже:'' не можеш вше бити одлилан, због оца''.Посебно су стресне речи професорек у земуну
мојој мајци, након тоаг у београдској гимназији, хапшење, испитивање, годинама асм слушао
жалопојке невино прогоњених сродника, родитеља мајек и оца.. За вреем Другогх Св рата сам
био мало дете, али никако не могу да заборавим разен војске, закрвављену воду дрине, лешеев
које носи, десетине поубнаих и покланх блчиских ил најближих сродника. Нас неко стално
прогони. То није мја уобразиа, то су чињенице.

Зар ја сада тако брзоплето и површно помислим да се код мене јављају симптоми параноје, ?
Такве пиомисао је понижавајућа за мене, у дубоком је енскладу са предфстацвом о себи.
Нисам тако наиван и површан, пацер. Ал неко жели да разбије у мени дубнсу ту предфставу о
себи, моју психолошк добрану, интегрите, ад ме обори, раскомада. Можда је ово ипа нешто
много мање опасно од такве намере? Не , нишат у мени није пукло, ни напукло, једноставн
достигло је тачку усијања, ово је реакција ,потрага за поремећеном равнотежом. Смиреност,
промишљеност-то је победа. Али када ћу опет бити као раније.

Онда је све као раније, весео сам, полетан, пун наде.,као да није нишста ни било-Ова помисао
намах нестаде у трену, опет СТРАХ, ЗАБРИНУТОСТ. Схватих да сам повремено као
раније+опет ово сећање у трену енстаде, фијукну заборав.-

Они који читају ове редове ће сазнати мало касније у следећим поглављима , шта о свему
овоме мисли еминенни неуроло психјата др.Веселин савић који писца ове књиге зан од
детињства, који је у претходном том,у помињан на више места.

Има још Један магловит, у тами скривен, кога назирем у мислима , он је стално невидлјиво
присутан у мојем мисаоном оквиру, изгледа да све потајно држи под контролом, вуче конце.
Али стално оборене очи пред неким свемоћницима, пиљи пред њима понизно у земљу,
престрашен је, увија се понизно пред њима као црв,а овамо преда мном бејаше некакав охоли
свемоћник. Понекад му се јави сенка одмуклонсти, лич ми на змију ухваћену процеп, или па
намах опочне да стрепи, укрива повремено сажаљење према мени, или некакву нејасну
симпатију, све ми се чини да ен сме, да се плаши да ме отворено топло погледа, учини ми се
чак да ми се задиви што ика сам на ивиц усијања све држим под контролом, не да пукнем, ад
се ен распаднем. Можда помишља:''Овај je jak, народ је жилав, несаломљив''.Можда еј
поносан мноме, његовим зем,љаком, због тога пред неким његовим нмени невидљивим
страним, господарима. Ко су они, његови годподари? Одакле су , из које земље? Шта хоће
овде. Сетих се татиних речи, једно с разговарали о томе ко влада Југосклавојом, тата рече
кратко:''Велике западне силе''. Како –запитах га, овде нема странаца. ''Имају своје људе
овде''. То ми остаде уписано дубоко у свест. Значи овај НАДЗОРНИК ради за странце. Зашто?
Како му они могу наредити са раздаљине од више хиљада киломеара-питам се. Увукли се овде
раније, ко зна од када. Велике силе су свемоћне-закључих. А шат сви они имају са мном, ја
сам такорећ дечак, непонат, коме ја сметам? Али, упркос евега, онi се баве са мном. Да ли сам
ја толкико значајан да се овако упорно и необично баве са мном? Не , нисам нимкало
значајан тој мери. Нисам, грандоман, да умишљам да сам нека значајна личност, нити мој
отац, усађенн су ми домаћим васпитањем приземљеност, скромност . О чему се ради?
Схватих , сетих се намах, па они се баве ovako и многим другима. Уграђена научна контрола
свих поданика. Од врха до дна. Зар је то могуће?

Ко су ти људи, откуд странци овде? Нем, нема никога, како неко може ад ми се јави у7
мислима, то би била халуцинација, онај ко чује некакве гласове, замишља да аг неко опседа,
еј параноичар-јави се мисао. Па то еј моја мисао, није туђа, то сам читао у Моминој уџбернику
ом психијатрији,. Једноставно, људска личност је слојервита, ови слојеви комуницирају
међусобно, медитирају. Једноставно, ја размишљам, анализирам, попсматра ову унутрашњу
непогод у са различитих аспеката. Настају асоцијацихје, удубљујем се у неке друге осоеб које
сам видео, стављам њима у сута нерке моје мисли. То су механизми прохекције. Да управо то
пишпе у уѕбенику о псиохијатрији-настају снажни механизми прохјеквије.
Нечија пакост, завидљивост,? То би било врл претеранма реакција, крајње нељудска. У
политици нема људскости, -неки глас ми прошапута мислима. Неам ни логике у политици, тј
логика осгтиј, али је до ње врло тешко досећи. –неко шапуће у тишини8, као суфлер што
сапуће глумцу позоришту. Немој уобразити да си нека величина, то би било наивно,
неинтелигентно-са неког кафанског стола у неком шареном булевару, учини ми се као у
француском филму, Париз, испод липе се церека некакав углађени ћелавко, који ми на крају
намигну скоро доброћудно, враголански.

Да ли се ово догађа свима-ова помисао је опсесија. Можда се то догаађ и дфругма ,али оно то
не умемј да причају другма? Ово је можда неки тест-ритуачл сазревања, ако шт видех филму
како када урођениви у џунгли постану момчићи, подвргхавају их старији подвизима,
искушењима, да тако положе исшпит зрелости., бацају их са велике всиине у неке мреже
разапеет од лијана, да се прекале, духовно очврсну. Можда је ово тест? Шта акло би ова мора
напала поједине моје другове? Поклекли би? Неки да.. Како би реаговали нпр. они духовно
јачи, интелигентнји, виталнији?

Све ово је перверзно. Зар свет уме бити овако зао према једном скоро дечаку? Лакше је
одраслом духовно чврстом природно интелигентном човеку? Ал ко ће т да схвати, да то нинје
аутентилчно, него да је настало нечијим учинком? А ја схватих. Отуда мени снага. Браннм се.

Опет поче какофонијка , у ушним опнама tutanj koji ne jenjava, притиска их, претеће
odzvanjaju бескрајни , ритмички рефрени јужњачких reci poslasticara Serifa, као када неки
тутњави балкански воз са неког заборављеног колосека повучен разбеснелом димлјивог
писклавом локомотивом наједном заклопара радостан што опет иде праговиам неке јужен
пруге, тамо преко Лапова, Мале Крсне, или према Крушевцу, Житзковцу, Нишу, Кманову,
Скопљу, Ђевђелији, према Косову Пољу, Турбету, пуцају чаше, колико перифове толико
иследникове. Се меша са хуком локомотиве и звоњавом паргова, и охолим грохотом Великог
Иследника НИКО МЕ НИЈЕ ПРЕВЕО ЖЕДНОГ ПРЕКО ВОД.као ехо преносе хаустори
зграда у улици ruskog црвеног Генерала Махина на Дорћолу, као промаја лупају вратима и
затресу прозорима, зашуште крошњама високог дрвећа:'' Нико ме ннје жедног превео преко
воде, па нећеш ни ти''-грми као из облака његов глас Великог Иследника нашем стану у
улици генерела Махина бр ој 12 на искрају Дорћола, тамо ка Дунав станици. Иследник пиљи у
мене као моја сенка, свугде ме прати.

Неки зао човек, чикица сасушен као стара крпа, лукавог подмуклог израза лица, погурен и са
тамним подочњацинма, нсочари му висе на конмцу ка грудима, ме гледа као неки
немилосрдни џелат. Онда му се очи разбистре, страх умину барем за тренутак, сину
оптимизам у мени.

Зар да падам под утицај свеа овога? Па нисам будала. Али СТРАХ, СТРАХ, ЗЕБЊА
,ЗАБРИНУТОСТ, од свега.

Uстадох sa mukom, sporo, mlitavo. Забринутост! Безизлазност! Страх од свега и свачега!
Прво подигох главу груди, усправих се тек тада на ногама.исправих се.

Roditelji стоје а стране, me posmatraју cutкe , са великом пажњом, али врло забринуто. Mama
mе запитала: ”Jeli ti se nesto desilo?” “Ne!”-promrljah kratko prikupljajuci snagu da sjedinim
odbranu, kao sto mama kupi sa poda parcice razbijenog porcelanskog tanjira. ” idem na
automobilske trke na Kalimegdanu.”-као да неко други промрмља., а не ја ”Sa kime ides?”-upita
me opet tiho, nazirem briznost. ”Idem sa Draganom Tancicem.”- odjurih smusen iz stana.
Родитерљи ми не могу ништа помоћи. З аноћ сам асзрео. Rekoh им даidem na automobilske trke,
gledaju me zabrinuto; kao da me je pogodila neka nepogoda, kao kada grom pravo iz neba
podmuklo pogodi neko usamljeno visoko drvo u polju, sprlji ga, ocerupa mu grane; vide da tesko
idem, da sam ispijen, neispavan. “Mrtvak, si, zut si kao limun”-stalno cujem isti refren, potmule
pretece Serifove reci. Каква мржња? Зашто, шта сам учинио? Или ми се то само чини? Старх ,
неиземран страх од кога се нигде н моѕе пломоћи. Ниодакле не могу чочекивати помоћ. Као
дављеник усред бескрајног мора без обала нигде на видику. То је брига која ми живот
претвара у несносну муку. Не може адс е побегне од страха, он је у мени. Где год макнем он ме
прати.

Oni nista ne znaju, ja im nista ne pricam, zarekoh se samom sebi da nikad nikome o tome necu reci
ni rec. Могу ме погрешно схватити, да мi се све то причинајава, помислиће да сам ѕапао у
младалачку кризу. Збнам да све ово што ми с дешасва је свет необичниох догађања, читао сам
о душевним болесдтима, па све ово су симптонми параноје. Ал ја нисам дзушевн боелстан, ово
је ПРОГОН. Нешто дубоко, из неке тмине, али са стране се злурадо смешка:'' Млад аачко
лудило, оно напада баш најинттелигентније''. Неки доброћудни други глас се мудро умеша:''
Тачно, ако се обратим лекару он ећ казати: параноја, па то су класични смптми маније луд
ила, параноидна шизогфренија''. Објаснити психијатрима да је друго по серди, е исто као
говорит и рупи зермљи. Не, никакио психијатзримја. Др.Савић је једном казао:'' тешко ли се
ономе ко једном паден у руке психијатрима, никад се неће исдчупати''.

Па ово је страховит стрерс. Знам да су многи подлегли, неки су се повратили колик толико
многе еј сагорела нечја мржња.Чија? Како? Зашто? ''Нећеш успети, ад ем убедиш''-поразих
овог пакоснг Јага.који ме гура у амбис, али без жеље да м ставим ногу, да њега гурнем у тамну
бездно приовалије. Он само севну поерд мене, промаши ме. Он се савија, али неће да се преда,
поново се напиње да суфлира:'' Породично наслеђе''.Какво наслеђе, нико ниакд у мојој
породици ние боловао до било какев душевне боелсти, ја сам генетски здарв, то је пследица
утуицаај околине''-мој кошм,ар му узвраћам му тениску лоптицу, Он се повија, али се не
предаје, зпео из петних жила да ме проглаи лудим. '' Здрав си потпуно душевно, у малој си
кризи због оноа синоћ, не обраћај се лекару, ако то урадиш гогтово заувек,. Бићеш обележен''-
охрабрује ме неки други добри пријатељски глас.

Моја личност је позорница контрадикторних реакција, мисли, надметања различитих порука
од неких мени непознатих личностио, бори се против подмукел угрожености младића, скоро
детета, од стране подлих и асоцијалних прогонитеља-стално је присутна конфузна мисао.
Схватам да водим борбу за опстанак, за спас. Потребнми су ми смиреност, намања
непрмишљеност може да ме разбије у парампарчад, у неповрат. Спреман сам за даље окршаје,
нема мржње, енма осветољубивости, једно у мен тиња жњеља аз преживљавањем, уз шт мање
штете,а повратак у пређпње стање. Постоји више њих, више гласова. Један од њих је
најприсутнији, најдоманинатнији. Личи ми на неког крупног високоч тамносмеђег човека
коаг сам видео једном у једном мнсисратсртву, тада ми је деловао као опасан моћник, врло
мудар и самоуверен, сујетан повремено, али је ипак имао у себи нешто у даљини добро, чак и
драго. Али негхде у потсвести. Осећам акко пуилсирају његове мисли, или су то моје мисл, ил
обе мисли измешане, исрцтава ми се његов лик мислима, кракат и приличн ѕнажан, жила од
човека, онда ми се показа како он мене види. Сада је био забринутог је лика, личи ми на
некиог ко је задужен ад ме стално без престанка надзорава, гледа ме без престанка нетремице,
без мржње, чак са неким врло скривеним дЛЕКИМ симпатијама, као неки старији велики
Брат, велики и моћан, али које због нечега ен сме ад испољи, нсупрот томе, покоран је некоме,
не жели ад се ставу на мој страну.- Гледа само себе, егосита је. Али шта он може уопшет да
учини. Он је ту само сматрач, има неку улогу, али он мора да буде слепи извршилац. Трудиб
се ад у потпуност игра како они свирају. Мора ад су те особе од којих тако окорнички и
ропски заиуре неке врло моћне таанств ене особе. Ко су они? Нису они овде, они су негде
врло далеко, хилљадама километара одавде уи некким јаким капиталистичким државама.
Али откуд они овде? Ми смо мала слаба држава, народ без утуицаја, морамо бити понизнуи и
пиослушни. Могу да нам раде шат год хоће ми њима ншта не можемо. Откуд ја у томе? Шта
хоће? Осеам их какокао ка са неке трибине ме посматрају, мере, процењују. Назирем неко
разумевање, неку самилост, чак и уважавање. Треперим натегнутог до краја, целовитос нн
говора да пуца, држим све под контролм. Кажу Великом Брат нешто похвално за мене. Велики
Брат наједном сину, чини м се да помисли да смо ми виталан и несаломљив народ.Чни ми се
да има децу, моје вршњаке, стрепи за њих, ако се стави на моју страну занериће се некоме.
Коме? Зато је послушан, није на мојојн старни, али није ни против мене. Чак ме ан неки
начин дискретно подржава. Застрашен до крајности, потрешен, али хладнокрван. Раније је
када сам аг видео деловао као врло достојаствне, значајан, сада му је лик био слилчан
блњентавом пословођи у суседној фабрици ДАВИД ПАЈИЋ, или електричару који нам је
недавно поправи инсталације. Покуњн, преплашен , као ад је сдтазиста некој игри где кима
више играча, али стално испољава послушност и онитзност. Гледа ме са поштовањем, запажа
муњевите реакције којма се спашавам од нечијег гурања у амбис,како само склизну. Он држи
све под контролом, тако ми се чини. Да ли то он држи у целовитости моју до усијања личност,
као бомбу која је пред експлозијом, у свој својој целовитости. Или то чинм ја. Или
обадвојица. Осећам његово снажно аздовољсртво некаквм постевфснео мојоим реакцијама.
Као да каже: '' Јак је материјал, чврст''. Или пак додаје лукаво проницљиво:'' неко га због
нечега ипак штити'. Морам бигти врло опрезан-мрмља он, имам децу, ово је велики мутљаг,
велики се овде натичу, прегањају, ко хзна колико их има, ко зна шат еј ово, ја сам мали
безначајан, бићу послушан и понизан. Да преживим и моји. Шат се с дешава са нама, ко овде
влада?''.А како је раније бо другачији, сујетан, свемоћан. Они са трибина, као стране
дипломате на Првомајској паради ме гледају, један скиде дурбин са мене , смеје се задовољно,
гледају у наеш снажне младиће како марширају, смеше ми се са уважавањем. Велик Брат ме
погледа скоро задивљено, охрабри се, скоро ме потапша по раемнима.

Зачуди ме сазнање да сам ја у стању да у оваквој олуји која мој брод баца као љуску ораха,
покушава да је насуче на опасне подводне хриди, али не успева, нити ће успети, како сам ја у
стању да размишљам, откуд могтив да размиђљам, јњер ја се само борим против неописиве
зебње. Од које желим дас побуенем, али немам где. Она еј сталнмо у мени, прати ме као сенка.,
као што сенка прати журног путнка у ведром вре,опм летњем дану, који на дугачком путуи
јури од хлада до хлада. А његиоабв сенка свугде за њим, као зла коб, не може до ње да умакне.
А хтео би.

Личност човека, ште је то? Она је у мозгу, наслеђе пер свега гени. Али и све оно шгто је бло
наком тога. Лилчност је потенцијал да од родиетља, или Бога, како ко хоће. Али она се од
рођења до краја живота, надограђуије, усавршава, јача. Или обратно, руши, слаби, разграђује.
Она може бигти јака, кохерентна, да обједини огромне потенцјале, оно што је времено
стекал, или изгубила, може ад будер моћна, силна, хучи, гради све око себе, вуће аз собом реку
другхих , а моежбити слаба, све погуби успут, као штосељак вуче џак кукуруза, у процепљен
је, кукуруз по путу само испада ли испада. Лилчност човека је потенцијал, као р удн ик, ако се
извади руда онда је потенцијал оставрен. Тако еј и са људима, неки остваре своје мождане
потенцјале,валоризују их, кроз образовање, домаће васпитање, душевну и духовну хигијену,
други пак закржљју, као чапур дрвета који је неки пролазни поред пута сломио или сиеао
секиром. Моја личност је сев до недавно, пер мучних догађахја нишу, била као здраво младо
разгранато стабило, обједињено, бујно дрво. Мучни догађаји пслерњих годиа нису успели да е
уздрм,ају до те мере, да доведу у питање мој лилчни духовни или душевни нтегритет.
Размиљам ово. А ша са онима који нису мкали стретно детињство родитељску љзубав. Али а
сам сада у кризи, јер је ово све задесило мене дечака. Одрасли зрели људи би овоме лакше
одолеи, они имају потпуно изграђену личност. Па свесна личност индивидуе је само
импровизација генетских потенцијала. Неки вибрирају својим пот6енцијалима на
најрационалнији начин, други не, нервозни, необразовани, импулсивни, неодмерени.

Фиксација, објансити.

Охрабрујем сам себе, ово није никаква душевна криза, него последица синоћњег хапшења без
повода ас моје стране, низа необичних застрашујућих догађања последњих година. Отац
четник који то није био, речи разредногх старешине нишкој гимназији да више нећу бити
одличан, смењивање оца, сеоба у ниску страћару у улиСоколсмкој улици тамо иза Дома
Армије, лоше оцеен понижавања у земунској београској гимназији-то су само нерка мучка
присећања., претеће речи појединих професора, Па ја сам још скоро дете, многи зрели људи би
после оваквих непогода поклекли. Можда скренули, полуидели, завршили у лудници-
помислуих гледајући стално у мислима пред собом получане чаше на поду. Сетих се школског
друга који због неке мале сикирациеј оде једном код психијатра, никада више ад се сикоблеља
од лекара, свугде га прати рефрен: Био у лудници.
Они о мени тако мало знају, јa njima ne pricam ni o mojim morama u skoli, o devojkama, o
drugovima, oni me mngo ni ne pitaju. Да ли барем нешто назиру од онога што ме мучи? ''јак си,
чврст, победићеш''-јасно препознајем глас охрабрења у кошмару у себи, као што у бомбама
изровареном граду,али никако разрушеном, на рушевин зацвркуће гугутка.

''Зар се тако поступа са дечаком од непуних 17 година?-нешто прошапута у мени. Смеши ми се
благонаклоно са трибина испред Скупштине Југославије црномањастуи странин дипломата
врло мудрог и лукавог лица, видех га на Првонајскопј шпаради. Он ми се стално јавља у
мислима, пиљи умен као хипнотризер, има у његовом погледу нешто врло топло, он ми даје
невиђену наду. Охрабрен, сузбих вал дубоког мрачног разочарења. 'Не није то намерно, то јест
намерно је, али то је делио похјединаца, неуких, недораслих. Што би неко тако поступао са
нашом омладином? Ипак су већионја наших вођа патриоте. ''Неко овде мути воду''.
Ко?Зашто?.

Шта је то личност човека? Да ли еј монолитна, или сегемнтирана? Шта се то дешпава са
нашом омладином? Откуда оав декаденција? Шат биб са нашим људима?

Занимљиво, у расулу мисли, хаосу, кошмару, схватам да ми годи ми да ја дечак знам нешто,
што они одрасли не знају. Поготову н моји скослки другови, и они ухрањени лепо обучени
одликаши. Не ја нисам нимало суревњив према њима, не завидим им, али они мене не р
азумеју, треба ад ме схвате, зашгто ја нисам одликаш. Осећам се важнији у својим очима у
односу на моје школске другове, они немају појма о овоме. Они не знају а ја знам-то је неки
потмуло потсвесн осећај супериорности, освете што нисам одличан ђак, а неки до њих јесу. Да
ли сам ја сујетан, уобрашжен, што желим да будем супериотран ?Покушавам да будем
луцидан, а ли се логичко размишљање зачас ивитопеери, ископне, као када пијанцу на
мудром лицу појави гримаса блентавости.

 Бићу опет одличан, можда и најбољи ђак у разреду. Онда ће да ме опет цене и уважвају као у
ранијим давно прохијалим временима..желим то да помислим аи нешто ту пиомисао угуши,
као када подводн риболовац пуклне рбу харпунм, само запара звук, а моја мисао нестаде као
да је неки подлац украде.

Намах се растужих од самилости, а шта са онима еннадаренима. Зар сам ај бољи од њих? Да
ли еј то хумано да ја начазим задовољство да будем бољи, лепши од њих. А онад је њима
тешко, пате, муче се. ? Можда и они пате што нису одлилчни? Нек сви уче , енка сви буду у
равноправном положају, нека свак постигне усешх у уењу сјходно наадреност и тзруду.? Да ли
ће и они еннадарени бит дубоко несртени. Живот је суров., све мрви. Неки су интелигентни,
други глупи, ил просечни, нек мали неки високи, неки кржљави, други мишићави за којм
жуде девојке, Ил можад то их се то неће тако мучно досезатри као мене,. Саморегулација
природфе је све подфесила. Личност, јединка се бори , изналази безброј путева и начина да се
одбрани, да сачува равнотежу. Можда он који нс изнадпросечно надарени се не сикирају зато
што ниосу опдликаши, можад њих привлаче занати, спорт? Или нешто дтруго? Једноставно,
не иде ту, идем на нешто друго. Слеп не може да чиат јер не види, глув да чује јер нема здраве
уши, ејдноставно они који су мање надарени немају тај трагични осећај казне што нису
најбољи, то се до њих не досеже. Зли људи немогу да схвате ад су зли, злочинац ен може да
проникне у осећај да је злочинац, он има увек неко своје лилчн оправдање. Психопата када би
могао да схвати да је психопата, би се можад могао исправити. Али он то не схвата, неће да
призна сам себи. Тако се и ненадарени извуку, настаје читав психолошпки слалом кроз
завијутке личност, да се спасе равонотежа. Он нађу смисао у споту, мутзици, уметности, или
неком анату. Неки се нажалост пропију. Није баш све савршено, сстварност је позорница
масовних патњии мука. Људске патње су неизмерне. Један страца из суседстав рееч неки дан
мајци:'' Старост гсопођо, старост је највећи тиран, какви други прогони, највећи
прогонителчјн је старост, а то нас све чека енумитно''.
Setih se da sam se још јуче dogovorio sa једним од мојих најбољи другова Draganom Tancicem da
danas idemo na Kalimegdan, u Donjem gradu su danas automobilske trke. Видим га у мислима
насмејаног, повисопког и виткопг, са бело плавом косом и зеленимк враголастим очима
лепотана који тако заноснио воли а гледа девојке на школским игранкама..

Али све оно што је било пре ОВОГА, као да је неки други свет, нека давна прошлост, схватам
да од јуче у моме животу све почиње од тога датума. Од 12 маја 1953 године!

Не знам зашто, сетих се 25 маја, долазећег ТИТОВОГ РОЂЕНДАНА. Да ли сам се ја поново
родио 12 маја 1953 године!

Мени се ово ТО, IT, CA, DAS, десло12 мај . Баш неколико дана пре 25 мај. Случајност која ме
забавља.

Страх од сна ме у трену врати у кошмарну стварност. Заборавити ужасну зебњу, побећи од
суровог догађаја-побећи у фикцију. Или је овај страх фикција. Шта је стварност? Шта је
људско биће? Шта је човекова личност? Једва чекам да изађем из ове собе, из овога стана.

Драган, плав као Швеђанин ће ме ме чекати на Калимегдану, он тамо станује у Јеврејској
улици близу Дунава, одмах испод Калимегдана. Има два брата, плави као и он.

Онда сам пројурио као фурија Dusanovom ulicom ka Kalimegdanu, utonuo u duboke brige, kao da
ide neko drugi umesto mene, prelazim хитро ulice kojim jure brojna vozila. Сетих се Вере Бљајић,
она је тако видела своеј физичко тело , видим себе како ходам, као да се посматрам са крова
кућеДрагана танчићча у јеврејској улици на Дорћолу. Или је то са крова у улици Цара
Душама.Ono sto se desilo juce i nocas , samo na to mislim. Нимало то није безазлено, нити лак, то
је всрат тешког шока, за неке врло разорног, мене ние на срећу непогодоан стихина оборила.
Сetih se, nedavno sam gledao zanimljiv film, bura izvrnula veliki putnicki brod na krov, putnici
zarobljeni u celicnoj utrobi ne mogu da izadju na vazduh, vode presudnu borbu na zivot i smrt; idu
kroz trup, nailaze na prepreke i pregrade dopola pune vode, prognjuravaju ih, izadju opet na
komoru sa vazduhom, jure dalje puni nade da ce se izbaviti. Licim samom sebi na brodolomnika
zarobljenog u utrobi broda izvrnutog na krov.

Сив зебњив дан, замор, последица несанице. Како бих био сретан да само мало отспавам.
Испод великог дрвфета на тротоару лежи неколико паса. Раширили ноге, положили репове по
трави, спавају дубоким сном најквећих сретника. Чини ми се да гласно хрчу. Завидим псима.
Можда је лепђше и боље бити пас, он ништа не зна,. Нико га не дира, не смета му да спава.
Али ни псима нје лако, само их неко шутнем, или поломи ноге, зими су ан мразу, морају наћи
сваки дан храну, воду, заклон од невремена.

Да ли се ја борим против немани која ме гура у лудило? Али она у томе неће усшпети, ја сам
јачн од ње. Доказаћу јој то. Помислих на њу, кao da gore negde nazirem dnevnu svetlost.
Јуришам у мислима ка њој, вечерас већ ћу отпроћи поред дринчићеве улицве. Одјекуше
нежни прелази руек преко дирки клавира, донесе их ветар однекле од Дунмаца преко
спратоав дорћолсккх кућа, сетих се ње. Скоро да се смирих.

Жurim na Kalimegdan, to je tracak nade da se barem u ovome trenu oslobodim more. Shvatih skoro
obradovan da uprkos svega, ipak imam snaznu i tacnu koncentraciju, najednom se ona probudi kada
prelazim ulicu gde samo sukljaju vozila, a cim idem sigurnim ulicnim trotoarom opet me iznenada
poplavi zebnja, ne vidim ama bas nista oko sebe. A onda kada prelazim ulicu, odjednom opet nastane
vrlo intenzivna koncentracija, pazim na vozila, ama bas sve vidim kao i ranije. Kao da me neka
nevidljiva sila potseti kada treba da budem vrlo pazljiv, a kada da se prepustim morama? Kao da je
neko stalno sa mnom? Прати ме, ослушкује, надзорава. Као да нисам сам , осврнух се око себе,
нигде никога.-О чему се то ради? Како сам потпуно отсутан, а онад наједном када прелазим
улицу одједном се волшебно врати непогрешива конценрација. Људско биће је чудо.
Zacudih se, sinu neki optimizam, pa ja umem da budem pazljiv na ulici kao i ranije. Jos vece radosno
cudjenje nastade kada posle koracanja Dusanovom ulicom ka Donjem Gradu shvatih da sam skoro
desetak minuta bio veseo i sretan kao nekad, bio sve zaboravio od juce i nocas. Препознајем
обрадован ад повремено заборављм кошмарну мору, као да није било ништа. Онда се вратим у
разоравну стварност, коај ми личи на површину зеље после сснажног земљотреса. Значи да ме
ова пошаст није трајније оборила на бок. Усметих се из све снаге да је заборавим, а да се у
мислима повратим на пређашње стање.

Ali opet nagrnuse mracne misli. Kao smak sveta. Vidim saht, zaobidjoh ga kao sto obicno uvek
cinim jer ulicni saht iako je zatvoren i cvrst, moze da popusti, oprezan sam uvek. Као да ме неко
наговара да уз инат станем на шахт. Не нерћеш ме навести на танак лесд, нисам ирационални
самоубица. Волим живот. Поразих преваранта. Неман, то је она, она ме прати, прави ми
замке,. Неће успњети, прочитао сам је, победићу је. Јачи сам од ње. Udaljavam se od prozora
zgrada, oprez, ko zna sta odozgo moze da padne na glavu. Препознах магновењ да нема
наговарања немани да идем испод прозора. Предала се поражена, није супела ад ме наевде да
танак лед само презира. Opet se malo obradovah, pa moja uobicajena opreznost uprkos onoga
sinoc nije nimalo popustila. Па подмукли ударац није био тако разоран-сину у мњени пожар
наде, као излазак сунца у зору изнад брега на Дрини.

Jos se cudoviste развлачи као измаглица вија за мном, нема намеру да ме се окани, по капијама
и крововима , као магла пред кишу што се завлачи у увале дубоких мрачних потока у бос
анским брдима тамо преко, изнад Дрине, наспрам србијанског назасеоак Крсмановића, нешто
pomalo влажи u usима, vija se za mnom као ковитлац прашине iza coskova, proviruje iz kapija
скоро обешењачки, као да ме изазива, шали се. Али сам врло добро свестан да овде нема
нимало шале. Сетих с велике шаре отровнице што у реци Грачаниц , тамо близу ушћа у
дрину, што је сишла из ужареног микуљачког камењара хипнотисала малу жабицу, она јој
скаче у уста крекећући, као да се шали, а то јо крај животра. Ово није шала, ово су изуитетн
значајни догађаји. Онда се утвара оперт злоћудно намргоди и као мрачна градна непогоад се
уз блерксове муња и тутањ громова из неба стушти негде из облака тамо изнад Дорћола; онда
ме опет намах обавије ме, хоће да ме усиса , уздиже се право небу као тајфун, граби моје руке
да ме завитла небу под облаке, отех се ; да би се као нека небеска poplava se izli negde tamo
preko dorcolskih pustara ka Dunavu, затутанј вода иѕ небеса као да грунуше громо вио опет,
вода се иѕвалја негде тамо преко дунава у банатску равницу. Pa opet juri ka meni iz daljine сада
kao кошава , као да ми прксо, као да ме зачикава; a onda прети потмуло и подмукло , opet hoce
da se pretvara u uragan. Стврднух се,скрих лице рукама, као боксер на рингу каад му прети
напад противника, Онда ми се опет поражено смеши, наједном постаде благонаклона, скоро
да ме муну обешењачки у слабине, у пролазу баци ми потсмешљиво скоро презриво у лице
празну папирнату кесу. Улете ми прашина у очи. Не могу да трун извучем из ока. Ненмам
снаге ни да је лјутито сутнем хартију ногом у страну. Носим је на реверима немоћно, онда ми
се прљава хартија завлачи међу ногавице без мога отпора.Треперим као једро брода у
сстраховитој непогоди у бескрајној пучини неком далеком, јужном мору, беѕ помоћи ни
одакле, савијам се површини мора, стењу дрвенарије, јарболи, преплаи ме слана вода,
прекрије палубу, копрцају се рибице. Видим у даљини палме, жал., галебове.

Видим себе са неког београдског дорћолског крова како се вучем уморно. Искушење је
неизмерно, мој брод се опет пркосно исправи, као када пијанац несигурно стане на ноге, и
пркоси ужасној непогоди.

Али једно знам да никада нећу поклекнути, нити бити побеђен. Не уз инат, него што волим
себе, волим живот, у мени је огроман оптимизам, који не може нишат скршити.

Najvaznje je zaboraviti ovu moru, zabaviti se necim drugim-vise potsvesno nego li svescu poimam
neke nejasne cinjenice, које лелујају у до распукнућа узбурканој свести. Али свој брод држим
под чврстом контролом, све своје управљам, допупирем се ударинма, не дам да ме неман
обори
УЧини ми се као да нје ни било тог сна. Али ме претећи миг тучне непогоде из олујног
облака очас врати у неумитне чињенице сурове стварности.

Небсска непогода ме неумитно прати као што месец ноћу прати усааљеног путника који
брижно хита своме одредишту.. Он у там беспутен ноћи пева да растера старх од дринских
балканских вампира и приказа, свакојаких животињских немани, од ноћних птица што као
утваре гачу у леденој долини реек аждаје што сјакти на месњечини.. Шат ја да радим?
Ухвати ме грч у десну ногу. застадопх, каква необична случајност, исти онај грч, на истом
месту, као када сам разговарао са Иследникопм синоћ . Изненадн о ми се тргну нога, као да
није моја, баш као синоћ када ципелом након тога сруших столицу са чашом, која се просу на
под и распуче у мале стакласте парчиће. Чини ми се да док корачам опрезно тротоармом да
под мојим ђоновима ципечама шкрипе стаклени парчићи поломљене чше. Ова чаша ме опет
намах потсети на чашу у Шерифовој плсла тичарници која ас треском паде и распучен се о
под. Шериф и Ииследник,загрљени се у хору грохотом смеју победнички ме гледајући, ори се
пркосни иследников глас:; Нико ме није жедног превео преко воде, па нећеш ни ти''.

Драган и ја каад се шетамо лети у мајицама се огледамо у огледалим,а код Руског цара.Одемо
до, у тоалету Хотела Балкан. Тамо је Циганка , она напчајује тоалетеске услуге, врло је
загонетна, са лицем врачере која више лич на америчког прфесора зниверзитета. Она чува
неку своју тајну. Када год нас види насмеје се обешењачки, она нема она мкомоплекс који
имају обично Цигани, напротив природно је самоуверена као да је енглескиња. А њн лице
чува неке страшне тајнме, она све зна.Ко је она? Одемо до огледаал у Хотелу гранд у ЈКнез
Михајловој улици, Хотела Москва, ишли смо по разним кафанама.,има један лепа кафана на
почетку

Рикнуше лавови и Зоолошког врта, закокодаеш дивлје коке, зашљапкаље нижица паунови, р
укну нилски кољ, осетих натрули мирис дивљих животиња, али има у том мирису и
животности, снмаге, шат се може то је природа. Опет као на биоскопсмом платну које као да
нек окачи на калимегданским зуидинама испод Споменика Победнику глед ам гледам филм о
Ивану грозном, свемоћни руски цар испија часшу коју му пружи нека невидљива рука, цар се
грчи, савиа земљи и пада , чаша се распрсну о под. Стално ме ,иако у мислима, смирује
бескрајно шоља топлог чаја коју ми синоћ пружиа мајка. Кад год наиђе панична непогода,
видим из даљине , у магли нешто што ми личи на мајчину руку. Али шат ми оан моеж помоћи.
Напротив њеан рак ми се учини потпуно бескорисна, Овде нико ништа ен можер учинити.
Све зависи до мене, од моје смирености и самоконтроле, не смем дозволити да ме понесе неман
у његов мрачни понор. Помисао да ми ни родителји не могу помоћи их на неки начин
обезвреди у мојим очима,. Али ја знам а др уги не знају, то ми дате неку значај у мојим очима.
Али родителеј ипак ценим изнад свега.

Само ја сам себи могу помоћи. Осетих се важним. Када наиђе вал оловне зебње који хоће да
све претвори у панику, да испустим контролу над собом, као кад успаничен возач испусти из
руку волан камиона који се захуктава ка провалији, стојим чврст као стена, опет се сећам
приче о реакцијама возача при судару који се муњевито приближава.Они који се
препуштају, који не умеју збопг нечага да се боре, одупру, скршени, или са потсвесним
самоубличким тенденцијама, у импулсу прит исну гас, нестану у ватри у рушилаштву судара.
Они други који воле живот, себе, прикоче, или скрену у страну, у магновењу трагајку за
рационалним решењем. Не дам нн једног трена да ме понесе и сагори страх, да ем претвори у
бившег, да притиснем гас, да пустим да ем одвуче мора, да зуопаденм у шахт, да нешто падне
са крова, или прозора у Душановој улици..

Ипак помало жivnuh: posle automobilskih trka ici cu na Dunav, na sunce, vodu, a veceras opet na
bozu kod Serifa.

Из дубије усплахирене душер која се као море валовима савија пред ураганом, на површину
као алга ас дна океана избглази на површину на врх таласа помисао-Све ми је сада јасно.
Нисам лош ђак што су други стварно надаренији од мене, него због дискриминације''. Добих у
трену сампоуздање, нагрну вал наде, оптимзма. Ja sam pobedio! Бићу исти као јуче,''. Сину у
марјку безнађа трачак оптмизам као из сјајних небеса. Свестан сам, ако испустим потпуну
чврсту контролу, ако се лавина која се сипа на мене не одбије, ако попустим пред њом, све се
оте контроли, оде сурва у провалију, нема више повратка. Бићу бивши. Ово еј коцка СВЕ
ИЛИ НИШТА.Ово ново сазнање ми даде невиђену наду , сутрашњи дан у школи ми се пр
иказа као почетак победе: Покзаћу ја њима ко сам ја, бићу опет одликаш''. Али схватих
смирено размишљајући да то неће бити лако. Зачудих се ошпет, како ја могу повремено у ов
аквом крајње необичном кошмарнопм хаосу бити лчуцидан? Морам почети а пазиом на
часовма, као оно у Житковцу, Крушевцу, па чак и у Нишу, морам код куће да учим сваки дан
пређено градиво, да обнављам. Свестан сам врло добро да то неће ићи тако лако као ранијих
година тим местма, него много теже. Није лако изменити лошу представу мене у очма
професора.и моје дугодишње навике неучења. Али, да ли ћзу се повратити од налета ове
непогоде која ми јуриша право у чело. Онда видох муислима њихово чуђење помешано са
сажаљивим потсмехом. То ме потстакн још више: Доказаћу ај њима.

Dragan Tancic стоји na ulici ispod Zooloskog vrta. Iz daljine se smeje glasno, vice mi da pozurim,
on je vrlo sretan, nasmejan, juri, na vetru leprsa njegova izrazito plava skoro bela kosa,.он и не
сања ша се са мнм дешава.On zapazi moju tugu i smusenost, on trci, ja za njim idem kao neka
krpa, potpuno otsutan, povijam se za njim besciljno, kao robot. Он нема појма шат ми се десило
ноћас, нити му ја причам, он то не би ни схватио, само б се закикотао, можад би ми рекао
обешењачки:'' Дилеја''.. To, das, It, ca, brojim povremeno u sebi, ili prebrojavam u beskraj
korake, sve po cetiri, почиљем од краај зграда, и тако у бескрај.- On ипак некако prepoznade
moju smusenost, zakikota se, poce da ma zadirkuje: "Mislis samo na nju, zaljubljen si, priznaj, ko
je ona?!" Cutao sam.поражен, како људ немају моћи ад схвает друге, ад се у њих удубе.

Pomisао на Nju блесну као слика на боскопском платну у бисокопу дрина код Дунмав станице.
. Очекивао сам као да ће се отворити небеса, да ћу све све заборавити, али схватих намах да то
није баш тако, не може се у секунди прећи из дубоког кошмара и безнађа у екстазу сунчане
наде. Надоћи ће снага, биће боље, оставих помисли на њу за касније., сретније боље дане, вања
де ћедоћи. Изненаднх се пријатно, сину однекле нада као сунчев зрак обзорју, закорачах
одлучније трагајући за надом.н Nikad nikome nisam pricao o njoj, nemam obicaj da pricam bilo
kome o njoj. Па ни Драгану.

Sutra sa Vladom Milicevicem na Adu Huju, da uzmemo kajake. Bice lep dan, sunce sija, moram da
nabreknem i preplanem сетих се первртања кајака тачноп.поред места где се као снажан рела
излива сав београдски канализацион отпад. Како еј то све баналбно, животи неколико
стотиона хилјада Београђана ту заврашавај енславно. Да ли он о томе зар азмишљају? Не,
никак, баш их брига. А то постоји. Као и гроблља. А гробља обележавају, а ови отпаци иза
њих иду у реку, нестају, сливају се црно море, гутају их рибе, људождери. Они гутају храну да
им да снагу за ехроксек подвиге, а све то завршаав тако неславно.

Potom ћу ићи u Drincicevu ulicu. Моја личност се намах повећа као балон, сјакти енергијом,
као модри градни облчак што сева пламичцима ватрених језичића. Сав сам модар. Mozda cu
je sresti, ili barem da prodjem tuda. Preturam po dzepovma trazim sitnis, nadjoh, sutra cu опет kod
Serifa, nosicu novine Politiku, гурнух махинално рукама у џеп, напипах оне листове, видим
м,асне црнобојне читуље , da li ce me posmatrati upitno i zacudjeno kao da sam ustao iz mrtvih, da
li ce me opet lupnuti casom boze? Ako tako ucini mahnucu mu Politikom.и ћитуљама да види да
сам жив, да сам здравији од њега, јачи. Setih se saveta majke: Ne idi vise kod njega”. Da li da
idem ili ne po bozu kod Sherifa? Не, ићи ћу сутра код њега, видеће ме јаког, непобедивог.Ћутаће
покуњен перда мном. А Илседник? Срешћемо се он и ја у некимд ругим околностима. Сетих се
због нечега срод ниак моје мајке Беатовића и његове ранијким поглављима описаен авантуер
ас привођењем асутроугарски жандара у сребреници, када је био необућен, скотро одрпан, они
га глед али презриво. А кад аг видеше после неколико дана ан просларви Светог саве у
Сребреници, как се ди у првом реду поред Котарског намесник у лакованим ципелама и
сјајном оделу ас лептир машном, пандури се покуњише понизн пред њим. Тако ће се ускотро и
Иследник опнети шпрема менеи. Полако, тиха воад брег рони.
U svakom slucaju cu pretrcati preko siroke ulice у подножју Теразија, ujuriti na izlaz zeleznicke
stanice, projuriti pored milicijske postaje, mozda ce me videti Islednik, zdravog, citavog? Да ли и
њуму да махнем листом Политике? Не-заклјчих. Ко зна како то може схватити, он је врло
лукав. Шериф је мрачан и подмукао, али није мислилац-помислих, трговац, бозаџија, али се
упетљо у нешто што не схвата довољно, можеимати штете од тога. Ииследник је много
лукавији и интелигентнији, образованији. Idem sutra sa Vladom da gledamo vozove. Povratak na
mesto isledjiv anja me potseti na misao –Zlocinac se uvek vraca na mesto zlocina ! Ali ja nisam
pocinio nikakav zlocin. Да ли су они починили злочин?

Где год макнем, преда мном тамо негде на брду у измаглици трепери као фата моргана
Калимегдански СПОМЕНИК ПОБЕДНИКУ. VICTORY, VICTORY-odyvanja u usima povik
glumca iz jednog engleskog filma. Једни ме охрабрују, други застрашују.

Напомена: Схватио сам годинама касније, да је неуништива жеља за животом победила, да је
се небом грмећи страховити гром обавијен светлећим муњама као палацавим језицима
кобрама, који се окомио на мене, разбио о исконску наду, несаломљиви оптмизам, духовну и
моралну чврстину и урођену виталност, Уместо катаклизме што се најчешће дешава, је
уствари у мом случају био бронхитис.

Сетих се упражњаване технике извлачења снаге из мрачних дубина потсвести, да екстаза је
суштина, треба дфа себе опет доведем у стање екстазе, да сине нада, да засија сунце, с евну
муње, да заплобим кроз нирвану,као човек птица што лети мирним плаветнилом неба. Онда
набуја снага као поплава, као букови Дрине што сјакте на сунцу, тада могу да постигнем с ве.
Открио сам чудосено утуиацње музике. Ту унутрашну снагуи насеет други, почну да лете око
нмене, ад ме вуку одушевљено за рукаве, раздрагани, сретни. Људи имају унутрашњ радар,
интуицију, осећају унутрашњ трептаје.

Сетих се Ње док смо гледали француски филм у биоскопу дрина, иа након представе домк смо
одшетали до њеног пребибвалишта, она је интуитивно реагобвала на сваки мој унутрашњи
осећај, трзај. Девојке се поводе, у младићу желе ад виде надчовека. Али да ли је он над човек?
Девојек имају врло снажну емотиовну интутицну мудрост.

Како је човек несавршен? Не зна шат све има у њему. Не уме сееб да усмерава? У човек се
налезе огромн неактицвиран потенџцихјали. Људи су само бледе сенке својих неостварених
потенцијала. Као рудник препун драгоцене руде,а ископа се само мали делић, људи се масовно
не остварују, проћердавају живоет у празно. Ко је крив за то? У сваком случају нису они
кривци.Крив је неко други. Ко? Друштво. Како њуде освестити да се маскимално мостварјуу,
з своје добро доброби заједнице. Али већиона оних које знам су као чапур, патрљак дрвета,
као осакећена рука деде Велизара.

Тако је са нама србима, југословенима, ми смо у кризи. . Цигани с још у већој кризи. Ко нам еј
за то крив? Сами ми, или неко други. Просвећеност-то је излаз. Али ко треба да нас просвети?
Држава? А, онај милиционаар неки дан, што сам причао Иследнику, је стао оне топле ноћи на
Калимегдану у ноћи редаљке ( групни секс)ред да када дође на њега ред налегне на разблудну
Јованку. Уместо да спречи незреле младиће у таквом недоличном акту

Видим око себе чуден поступке , ко то чини? Зашто? Зар не виде да то није на свом месту?.

Шта еј то слобода избор? Да ли људи могу да аг остваре? Да, да, потсвест, ит, ца, дас, шат је
личност човека, ? слободан избор је ад индицвидуа уради оно што јер најрацоналније у датом
мменту, али да ли она то може, то зависи, од интелигенције, образованја, душевног здравља,
тренутачног расположенја, динамике личности. А несвест, потсвест, да ли еј чоевк жуивотиња
само на вишем нивоу? Да ли је личност крхка обланад политираних нагона и потсвести ?
Квалитет живота, када сам одморан, све видим другачије. А када сам узнемирен, у кризи, под
бригама, све је другачије. Значи народи који су богатији, образованији, здравији, имају већу
духовну стваралачку енергију.

Да ли смо ист и сусрету са различитим особама? Хватам себе зачуђен да се моја лилност
друхачиеј уобличава у завиности од особе са комјом с ам у сусрету: у кући, са мајом, оцом,
браћом, сетсром, или са суседима, друговима. То сам ја, али постоје некер разлике. А
поготовуи су разлике изражене каад стојим пред професорима у гимназији, или каад
разговарам са друговим из разред а. Или на Штрафти, у спортскопм клубу, на игранци. Они
су тако уображени. Личност се само савије, као када кошава залелуја повије траву на на
падинама Звездаре што се утркују Дунаву као кошутњњачке срне, или стадо разиграних
коњаи . Али има нешто што е још необичније, личност повре,емено добија другачија обличја,
као да еј неко други.

Уживао сам лети посматрјући пропланак изнад Дрине, каад дуен горски ветар, заталаса и
повије траву, свије је у слику бујног облака. А она се правац ветра мало промени, трава се
изувја у слику великог дрвета дебелих голих грана. Тако се ин људсак личност под налетма
који долаез изнутра и споња зачас смањи, оовећа, или изокрене. Понекад се са неким иособаам
ово стањее устали за увек. Понеда је само пролазно. А то се дешава свима, некма више неким
мање, а тога ниосу ни свесни.

Licnosti za obradu: Tata, mama, Nada, Milic, Boro. Deda, baba. Deda Milutin, baba zorka,
Drago.ljub, Ruza Mica, Krsman, Ruz\a Krsmanova, Mica, Koviljkla,Sloba, jela, baba Draginja,
Djojo, Hjovo, pela, sestre Jovine, Milic jovin, Joka, Dobro Panovic, njegova deca, Rosa, dobro
panovic I deca, Jakovljecici, Stank, vid oje, sinovi I cerke Stankovi, Kojici, Miso, gavrilo, Micun,
srbo kojic, Mika, Senija, djuro zandar, miso ero, deca, Pucarevic Radenko, Vasic nenad, vasic sin u
Sapcu intelektualac, Sreten T omic, Zivko tomic, otac guslar, Mika , Zarija, Krsmanovici gornji,
Gligorici, savici, panto, Trijici, Jovo, pavle, vasici Gornja Bukov ica, Milena, curica Neskovic i deca,
Popovici, Beatovici, Zarici, Verlasevici, Hakija, Milicevici, Tomici,

14 maj 1953 godine-Kajak, Drinciceva, Sherif i Zeleznicka stanica.

Ову ноћ сам спавао боље, снага се мало повратила. Да , хватам себе да повремено заборабвим
кошмар. Онда је све је као раниеј. Али зубобља опет поплави све поер мене. Страх. Кајак са
Владом мкллићевићем, описатуи.Шериф ме видфи са врата како улазим сав распојасан,
преплануо од дунмавског ветрас и сунац, пун снаге, скоро као промаја кад одвали завесе и
протзоре,.Схватих да сам све забоарви. Али болан осећај да је тахј заборав само тренутачан,
каад одем одавде опет ће почети море.

 Деси се нешто врло необично, шт о се никад раније ние десило.Он устаде сав насмејан и
радостан, шири руке идући ка менеи , као ад хоће ад ме загрли као сина, узвикује ан моје врло
велико иненађење:;'' Ти си данас мој први гост, ти си бе батли, кад ти дођеш ће имам цели ден
добар пазарот''. Гура ме да седнем, оде донсе пун тањир баклава, тулумби, кадаифа, ћетен
алве, доне се ми сав раздраган две велие чаше бозе:'' Нишат не плаћаш, частим те, кад оћеш
дођи, имаш увек попуст''.

Шта се десило? О чем,у се ради? Зашто је Шериф променкио однос из корена преам мени? Не
могу ад дођем до неког поузданог закључка.? Да се ние уплашио од моје бахате веселости? Да
му неко није казао да сада тако поступа, другачије него ли раније? Ко? Зашто? Да ниеј
Иследник? Откуд Иследник зна ад ај идем код њега и да ћу данас доћи? Да, али иследник све
зна. Акли зашто? Зашто се сада другачији него луи раније? Да се није уплашио мене и мојх
другова са којма сам понекад долазкио, неки од њих су снажни боксери вачи, дизачи тегова?
Али што се онда није ранијер уплашио? Можа еј и даљине вид ео како улазим узбуђен?

Ниједна од ових пертпоставк ми се не показа као убедљива. Једноставно, то са лупањем чаше
а је била чиста случајност.
Када поједох пун тањир ор ијетталних посластица, ипак устадох и рекох му ад хочу ад плати,
Он скочи као опарен , само лети око мене као око неког провиђења:' бе, не бе, ајде бе, не , ама
ич, не, никако, мој си гост цастим те данас, ти си ми батли, кад го оћес бе дођи си овде на
баклава и кадаиф'. Ухвати ме за глчаву, сави еј мало и пољуби ме у чело као да сам му рођено
дете:'Ће ет оженимо са нека нашата, ти си бе нашибнац, имамо бе миразџике''.

Од тада Шериф и ја постадосмо најбљи пријаетљи. Али сам му доводио све више куопце.


16 maj 1953 godine- Susret sa dr.Veselinom Savicem, neuropsihijatrom.

Licnosti: Djordjo beatovic, ostali beogradski Beatovici, Bosko tomic i njegovi, dunjici,

U ulici Dzordza Vasingtona, tacno ispred broja 69 pred mene iz tramvaja DVOJKA izadje sav
nasmejan dr.Veselin Savic. On je vec serdovecan covek, ali nekako prosto istrca iz tramvaja kao ad
je neki popmak, nestio se smijulji. Znam ag kao vrlo ozbiljnog. Tako m ispalo-razmisljam. Он се
када год ме види, а то је ретко, али смо се срели неколико пута, као што знају они који су
читали претходни том ове књиге, ме зуири брижно у мене као мајка, или отац. Знам да је врло
цењени неуролог или психијатар. Pridje mi, овоаг пута ем посматра другачије, posmatra me
ispitivacki kao sto lekar posmatra pacijenta, ali sa nekom neobicnom radoznaloscu koju ranije
nisam zapazio, зури у мене као неко чудо, uhvatio moju glavu kao maketu, cini mi se da vadi
odnekke psihijatriski cekic da mi kuca po kolenima, prosto da ne veruje svojim ocima: “Иmam
poverenje u tebe, ti to mozes!“-prosto uzviknu egyaltirano kak to umeju hercegovci. Gledam ga
obradovan i zacudjen njegovom ohrabrivanju koje ne shvatam odakle dolazi ali mi ipak dodje kao
melem na ranu. Ne razumem sta ja to mogu? Схватам да све оно што сам доживео последњи
дана се тиче моје психо,лошпке реакцје на то, дакле на неки начин то је област др.савића,
неуропсихихјатрра “Rece mi dr. Berовic da su u Rasputina pucali 7 puta, nista mu nije bilo!”-pilji
dr.Savic pravo u moje zenice netremice kao hipnotizer, zavrce mi ocne kapke na vise, pipka me po
misicama i ramenima kao da se cudi sto postojim. Ухват ме шакама за лице, гледа ме у очи, opet
загелда се изнепосредне близине у моје зенице. Очи му пуине очинске топлине и неке мен
неразјмљивог задовољства, учини ми се због нечега е азцдивљености.

Шат сам ај то учинио да ме тако гледа.

Ko je taj covek koji je ovo govorio o Raspucinu? Kakve ja veze imam sa dr. Beriовcem i
Raspucinom? U mislima mi poslasticar Serif ?

Da mu to nije nesto pricao Islednik o meni? Stalno mi se pricinjava da Islednik razgovara telefonom
sa nekim u belom, mozda sa nekim lekarom? Mozda je to bio dr.Savic? Ali otkud dr. Savic zna
Islednika? Vrati mi se odmah poverenje u dr.Savica, setih se zajednickih predaka nasih porodica, pa
nas vezuju vekovne niti.

Али знам сасвим добро да никакве везе са свим тим немају психијатри и психијатрија.

“Ood tebe se neman склизнуi, кад год се устреми само промаши, оде у страну, толики
поклекоше, baceno zdravo seme stoji vekovima, imao si zdravo detinjstvo, cvrstu porodicu, nas
narod je neunistiv!”-skoro uskliknu dr. Savic, благо ем прививси уз своје груди. Генетика,
егбнетика, то је то, нишат друго zdravo seme baceno u zemlju dugo traje-шапутао је као ад је у
есктази. Gledajuci me skoro egzaltirano pravо u oci.“Nijednog momenta nisi dozvolio da te savlada,
kada smo svi mislili da je sve gotovo, dizao si se kao ptica Feniks iz pepela, imas u nama prijatelje do
groba! Милош обилић и гаврило принцоп с наше светиње. Никад немој издатио њихов аманет,
и у најтежим моментима.”

Dr. Savic mi se okrece toplo me ostamtarjuci dok ode zurno na Medicinski fakultet.
Koliko me ovaj susret sa dr.Savicem neizmerno osokoli, koliko mi dade novu nadu, toliko jos vise me
zacudi: ”O cemu se radi, kakve veze ja imam sa dr.Berovicem, Raspucinom, o kakvoj nemani on
govori, kako moze da zna moje dusevno zdravlje kada me nikad nije pregledao niti o tome
razgovarao sa mnom, изгледа да он зна све ово што ми с догодило? Како? Mozda su mu nesto
pricali ujna Ivka i ujko Djordjo? Ali ni oni ne znaju ovo o meni. Pa on je psihijatar, on cita iz izraza
lica, pokreta, ponasanja?

Licnosti: Dusan Stefanovic, Gamba, Dragan Spasic, dusan vujinic, Sveta Cuk, Zagorka I setsra,
Vlada I Mile Jovanovic,

Kretoh skoro radostan ulicom Dzordza Vasingtona, skretoh u levo u Ruzveltovu ulicu ka Kafani
Zagubica i Novom groblju. Tu sretoh skolske drugove Dusana Stefanovica zvanog Дуле Glamba i
Dragana Spasica Spasketa, обадвојица стари Београђани. Спаске ми прића ад је у тој улици
стано вао, и да еј био у оној зградфи перко пута 6 априла 1941 године каад је Београд б
бомбардобван. ''Ено то еј та зграда, што на њој пише МИН НЕТ''-показа Спаске руком на
зграу преко пута.. Vratismo se svi troje Vukovom spomeniku.


25 maj 1953 godine. Docek Stafete Druga Tita

Licnosti: Dragan tancic, Ivan tancic, vela, tota, sestra, brat

Docek stafete je uvek izuzetan spektakl i radostan dogadjaj. Grupa drugova se sali: " Siptari silovali
statuu Zahvalnosti Francuskoj, na Kalimegdanu!" Pa i Siptari su ljudi-pomisljam neispavan i
utucen. Stalno u sebi ponavljam bat koraka posle saslusanja u Stanici milicije na Zeleznickoj stanici,
reci To, It, Das, Sa, бројим од 1 до 4, почевши од краја згарде ..

Danasnja proslava Prvog maja je zaista velicanstvena parada, ispred Savezne skupstine su
postavljene tribine, na njima pored druga Tita ministri, generali, diplomatski kor, vidjene licnosti.
Tito je vrlo dostojanstven, vaznji je od svih, i od stranih diplomata, on na njih uopste ne obraca
paznju kada ulazi u достојанстверно у njegovu марсалску lozu.. Penje se ka lozi u marsalskoj
uniformi polako, dostojanstv eno, digao glavu, sjakte epolete i siriti, ама исти као на железничкој
станици у Житковцу 1946 годфине, богами ево већ 7 година; Janko skolski drug mi rece
prezrivo: ”On Siptare ne zarezuje ni za crvljiv sir!” Није он мислио на Сиптаре, него на стзранце
Janko je sve strance i ovoga puta strane diplomate, nazivao zbog necega “Siptari”.

Diplomate Tita gledaju sa strahopostovanjem, pljeskaju mu. Ali spazih na licima nekih od njih, onih
zapadnih, neke потмуле грцеве, скоро невидљиве гримасе коеј пређошр као благи ветрић
преко црта лица, , дубоко укривене у мрачним цртама лица мудраца , које укривају неке
грозне тајне, lukave, skoro potsmesljive grimase, ali vrlo prikrivene. Kako su nasi politicari naivni,
kako ne vide te potuljene potsmehe? Dok su oni tamnoputi bili istinski zadivljeni Titovim
samopouzdanjem i нјеговом skoro prezrivoscu prema zapadnim diplomatama. Narocito mi
привлачи пажњу lukav potuljen izraz omanjeg crnomanjstog diplomate, mudrost mu se izliva sa
lica svugde okolo, skriva neke grozne tajne, pomislih da je Italijan. Zbog necega se setih jednog
francuskog filma kada je u Parizu priredjen veliki docek nekom crnackom poglavici, on ponosno jase
konja, kao da je gospodar Planete, око њега ан бесним разиграним алатима свита урођеника у
племенским одорама, a ne vidi занет својом умишљеном важности potsmesljivo sazaljive poglede
nekih posmatraca sa pariskih ulica, jedna kucna pomocnica sa visokog prozora umre od potsmeha.
Italijanski glumac Toto se zadesio u nekoj znacajnoj palati, zanatlija nesto radio, pred palatom
svetina, novinari, kamere, svi cekaju da izadje neki vazan politicar; Toto zavrsio svoj posao, slucajno
izlazi na vrata kuda treba da naidje politicar, sav preponosan docekom ide iz zgrade niz stepenice,
они га погрешно процењују, pozira pred novinarima, sevaju blicevi, digao glavu vazno kao Neron.
Ocekuje da mu se svi klanjaju.

Politika je veliki planetarni maskenbal! Cini mi se da je jos bolja, prikladnija rec-CIRKUS!
Али шат ћу ја ту, шат се то мене тиче? Откуд да ја размислкм по политици? Не схватам шат еј
са мном? Шта се то мене тиче? Али ми се мисл убацују однеке, као да их неко невидљив шаље.
Поствест.Али је морам од тога очистити. Мене политикла ен занима, волим спорт, идем ан
игранке. Она је моја истинска опсесија.

Lepo vreme, ceo Beograd posmatra defile gradjana, radnika, seljaka, studenata i djaka, sportista,
privrednih organizacija, voze traktoristi , proizvodjaci masina, za njima trce fudbaleri, bokseri i
drugi. Freneticne ovacije izazvase lepi, snazni mladici i devojke. Јзугославија остварује
гигтантске подухвает, земља се раѕвија, гради.

Strane diplomate se lukavo dosaptavaju zadivljeno kako je jugoslovenska omladina lepa i zdrava.

Nju ne mogu nigde da vidim, ni da je sretnem. Provlacim se opezno kroz dvoriste skole, prodjem
brzo pored Doma u Drincicevoj ulici, nema je. A klavir gore u krosnjama drveca svira kao i ranije.


27 maj 1953 godine-Cirkus Adrija

Licnosti: Tesic Sloba,

Cirkus Adrija se nalazi u Karadjordjevom parku, sedim u parteru u sestom redu, sediсte broj 4.
Usao sam bez karтe, uvela me rodjaka из Узовнице Слоба Тешић, , службеница циркуса, ради на
благајни, na neki slobodan ulaz pored nekih gutaca vatre koji vezzbaju pripremajuci se za njihovu
tacku, хитам праћен урлицима слонова и реањем тигрова , оркестра увежбава, пресрете ме
италијамски кловн скоро ме одгурну у страну, закикота се, да није хомосексулац? Уђох на
службен улаз у цирксуку шатру. Tacno iznad mene Djokica Bogdanovic i Sida Koen sede na
balkonu, u prvom redu, bozanski lep par, stariji ljudi i zene ih gledaju zadivljeno i radosno.

Tata nam je jednom pricao da je leti dok smo bili u Uzovnici isao na cirkusku predstavu, cirkuske
satre su bile postavljene tamo gde je danas Park “Tasmajdan”. Мами није било право, скор о да
прошапта:'' Ми о тишли а он користи да излазио у град''.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ----

Недавно у Luna parku na Dorcolu, код фудбаслког играшита Басково, naidjoh na decaka koji se
ljulja u camcu koji mi rece: "Ciko, zaljuljaj me!" Zamalo da pocnem da uobrazavam da sam star, a
nemam jos ni 17 godina. Setih se poslednjih nedelja pogleda devojaka koje su prolazile pored mene
ispred poslasticarnice u Sremskoj ulici u centru grada, prvo me je jedna pogledala zadivljeno, a
odmah zatim je naisla jos jedna koja me zagleda kao da sam Apolon; to mi je bilo cudno, i pomalo
sumnjivo, to sam zapazao i ranije, kao da je neko hteo da se oubrazim u neku svoju izuzetnu
zavodljivost. Ko su ti ljudi? Zasto to zele da ucine?. Ка врху Сремске улице где излази пред део
Палате Албанија, иде всиопк снажан , већ пмалио старији човек, црномансјта човек, држи у
трукама свежанј неколико фудбаслкх лопти, као балоне аз деџцу, удара врло енергично , из
све снаге у бетон лоптама и јаросн узвикује:'' Звезда, звезда''. ПЕРА ЗВЕЗДА. Људи се учтиво,
понеки уоплашено, уклањају у старн перд њим, гледају сви у њега дискретно збнају а већ, .
Нек обесни рмпалије се закикоташе . Утом бану Сремском улицом ка палати Албаниа једн а
висока кршна црнка, лелуала набрекел заносне груди, висока као мушкарчина, већ
средовечна, дугачке витке ноег што се шире хармонично ка препонама, нагоне скор сваког
мушкарц а да се за њом похортиво осврне. Иде право на мене , смеши се, сијају јој очи.
Занимљиво, неки моји друговипросдто лудују за средовечним женама. Тата,шах, остзарио,
објансити.

Нисам ниаква звезда, чудна времена, није лако сачувати објективну представу о себи!

U holovima raznih beogradskih kafana i bioskopa se nalaze cesto ogledala, zapazio sam da pojedina
uvecavaju, ili menjaju stvarni izgled, te tako daju lazni odsjaj. Moji drugovi su napravili salu sa
jednim ogledalom na Terazijama , spolja prolaznici se ogledaju i ne vide nista iza stakla sa
ogledalom, ali kada se stane iza ogledala sve se vidi kako se ko ogleda. To je bila nasa omiljena
zabava da se sakrijemo i analiziramo one koji se ogledaju. Naidje neka mlada zgodna devojka i gleda
se samodopadljivo, zatim neka druga malo punija dodje pa diskretno podigne grudnjak; jedan
mladic stane ispred ogledala i pocne da udise vazduh I, напинње се као пун, da posmatra svoje
misice; bilo je свакојаких vrlo smesnih grimasa. Dok smo svi posmatrali jos uvek privlacnu
sredovecnu zenu kako pred ogledalom maze usne karminom, i dize carapu ispod suknje pokazujuci
samoj sebi и својим сјактавим успаљеним очима oblu izduzenu bujnu butinu коју ласцивно
помилова од сточала до препона, жеем су потсвесно лезбејке помслих, , или замишљају да их
милје љубавник, ustremi se na nas Bane : “Sklonite se, bezite! “-viknu uspaniceno ”to je moja
keva!” Stajao je sa strane nesretan i ponizen.

Shvatali smo ponekad da ljudi u sustini kada misle da ih neko ne vidi postaju onakvi kakvi jesu, da
su уствари detinjasti, ili neozbiljni. Преплашени и без самопоуздања. Covek je nesavrsen-rekoh
Beci. Људи носе маске“Zivot je takav, cupav i dlakav”- skoro prezrivo pokunji glavu Beca.

A tek jedan fotograf, on je bio posebna stvar, pricalo se da radi za мурију, njegov sin je rvao u
Crvenoj zvezdi, sa njim sam cesto setao straftom. On je uzivao u tome da ulepsava, ili poruznjava
pojedine uradjene slike, kako mu se da uputstvo, аз њеаг је било највеће задовољство u tome da
namagarci ljude, da ih obmanjjuje o njihovom izgledu. Tacno, znam majku jednog druga, vitla sliku
koju je donela iz fotografske radnje, gura je muzu ( за њега се причало да када се напиеј да
''проспи асирће'') pod nos:” Vidis li ti kakva sam ja lepotica, a kakav si ti, шоњо срам те било,
nijedna zena te ne bi ni pogledala”?! Zavirih u sliku, ispala lepotica, dvadeset godina mladja, sva
ispeglana, sijaju joj oci. Ona samo digla glavu uobrazila se. Преварили је фотографи, ко, како,
зашто?

A neke moje drugarice iz zenske gimnazije su bile zbog necega kivne na Mariju skolsku drugaricu.
Lukave pakosnice su odlucile da joj se surovo osvete. Pratile su sve gde Marija ide, pa su se onda
dogovorile sa svojim drustvom da gde god se Marija pojavi da je gledaju zadivljeno, to je trajalo
nedeljama, mesecima, Marija se uobrazila, pocela da se ponasa kao zvezda-lepotica. A u svemu, i
izgledu, je bila prosecna.

Uvidjam koliko je u ovim teskim vremenima tesko imati ispravnu predstavu o sebi. Cini mi se kao da
подмукли napadi dolaze sa svih strana.

Mora jos traje, skoro da se pomalo navikavam na nju, nije vise tako nesnosna, pred ocima cesto
trepere Islednik i Serif koji se nocu dok sam u krevetu pojavi na plafonu измешани се светком
уличен сијалице, pocne kosmar, neman se provlaci kroz tavanicu u sobu, pokrije je, onda izleti
kroz prozore tamo prema Dunavu. Зажмурим, покријем се ћебетом преко главе, али се од њих не
може побећи, они су у мени. Велики Брат саад више нем,а онај трагичн израз, зури у мене
евсело, нешто звиждио, једном ми намигну обешењачки. Ћутим да енпогода прође, Трпен-
спасен.

Изненадно схватих да постоје дев фазе, када је мора, заборавим на св е, мислим да је тако
заувек.А онда је заборавим. Требало ми еј времена да псотанемс вестан, ових помена. Дадох
себи у задатак да погтисне м мору,а да све више буде радосгти.

Bio sam опет na bozi kod Serifa. Poslasticarniac vec vise dana zatvorena, zardjao katanac na
vratima, neki orijentalni lanci kao sindziri у босфорским казаматима, као у турском тутрбету на
Калимегдану, prasina popadala po izlozima. Sta se desilo?
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zidarevic radi za policiju, to se sapuce, to se zna, on to skoro i ne krije. Izrazito plavokosi делија
Beca Bogdanovic igraо fudbalску утакмицу са његовим тимом u Grckoj, zavolio ga neki Grk,
trener, zato sto dobro igra fudbal, ali i zato sto je tako plav, u Grckoj je to retkost. Beca je vrlo
nepoverljiv prema devojkama, imao je obicaj da prica: ”Zene su laka roba, curke, povrsne, duga
kosa kratka pamet. Ako hoces da bude samo tvoja, moras gospodariti, moras je pratiti.” Zidarevic se
porazeno umesa: ”Joj , bolje ti je da ne znas nista, lakse ti dodje, mi u policiji sve znamo, vidimo sta
rade zene, znas sve o svojoj zeni, sestri, majci, devojci, mislis da su svetice, a one …..Dodje mi da
izvrsim samoubistvo, zivot je takav, cupav i dlakav. Bolje ti je da ne znas nista, lakse ce ti biti!”

Uvek leti u Uzovnici zustre politicke rasprave, padaju teske uvrede uglednih politicara. I nikom
nista. U Beogradu bi ih progutao mrak. U unutrasnjosti, u selu, je nekako sve drugacije, normalnije,
u Zitkovcu, Krusevcu, pa i u Nisu je sve mnogo smirenije. Поготову у Узовници. Beograd je
neobican, skoro tudj, velegrad, nije Srbija, nije Vojvodina, nesto sve izmesano, nesto izmedju, valjda
razne nacije. Све сам убеђенији да је Београд је врло опасан град! Можда је тако и у
унуттрашњости, не знам, нисам одавно тамо, а када сам био нисам тачно процен кио јер сам
био дете. Али видим шта с дешава у родном крају. Ни тамо није све како треба.

Ipak osecam da me na neki tanani nacin, mozda vise u potsvesti politika ipak jako zanima. А то не
желим. Шта ећми то? Негхде сам прочитао.'' Човек еј политичко биће''.U stampi pisu da je
Milovan Djilas “neprijatelj”. Cuh od Mome Jovicica “Magarca” da je Djilas optuzio J. B. Tita i
Jugoslaviju za skretanje udesno u pravcu klasne diferencijacije. “To je prava jeres zato je Djilas
prikazan kao izdajnik i neprijatelj, iako je mudrac i prorok!”-prosto se dere Moma u usi Miki Dinicu
-Sojki i Rumunu Gigetu Marinesku, politickom emigrantu. Uvek se pitam изнова zasto Momu vrlo
mudrog mladica zovu takvim sramotnim nadimkom”Magarac?”Ѕашто се он томе одупре? Мома
повремено прича да иам лоше расположење, најгоре му је ујутро а све је болеј што одмиерч
дан, увече је добр о расположен. Спомње некакву куглу која иде са врха кажипрста ка очима.

Ово с нека чудна времена, омладфна је у дубокој кризи, и душевној. Шат се са нама дешава?
Шта и ко мучи Мому?

Majka Mike Sojke je iz Loznice, to je takoreci rodni kraj, dinarski, njegov otac je iz Juzne Srbije,
drugaciji mentalitet.Taj spoj uslovljava Mikin karaktеr, tako mi se barem cini. Povremeno je kao oni
u juznoj Srbiji, koje znam tamo sam odrastao, причљиви saljivdzija, a onda se u njemu pojavi
strogi запобеднички непрдивиодиви dinarac.

Gige Rumun je pobegao iz Rumunije, preplivao leti широки топли Dunav , јак је, за то треба
снаге и храбрости, ние он преварио румске граничаре, праве се луди, ад с ерастерете
бунтовника, u potrazi za slobodom, hoce na demokratski Zapad. Не верујем ад је шијун.
Jugoslaviju vidi kao slobodnu drzavu. Povisok, vrlo crnomanjast, suvonjav, ima izduzeno lice, nije
tipican Srbin, ali ljudi takvog izgleda ima често i kod nas. Upadljiv je jer nosi drecav karirani sako,
sa leptir masnom, izgleda kao konobar u Lotos baru. Причљиви весељак, скоро забавни драги
кловн , Гиге ми неодољњиво подеерћа ан наше Нишлије, јужњаке, и Македонце. On obozava
Miku koji pomalo lici na njega, idu zajedno na igranke. Јуче сав ганут хукну на Мику, загрли га
скоро плачући:'' Сојка, во,лим те''. Мика сојка га одгурну благо,али одлучно руком.'' Ајде
бре Гиге''. Мика је повремен јужњак, а повремено строги динарац. Mikin stariji brat kada je
lepo vreme stoji nepomican na prozoru njihovog stana u u obliznjoj ulici Djure Strugara, vidjam ga
kada idem kod Mike koji svira trubu. Mika kaze da je njegov brat tesko bolestan, pre toga je bio
diplomata u nasoj ambasadi u Alziru.
-Stanoje Cebic, markoni, Ceh Gevara, pera Zvezda, tereza kasnije, Grobarov,
29 maj 1953 g-Igranka u II Zenskoj gimnaziji

U nedelju na igranci u Drugoj zenskoj u Narodnog fronta, u WC-u na moje oci spopade nekoliko
huligana skolskog druga Zarka. On potice iz ugledne porodice, njegov otac je francuski djak,
обучен је у тамно плавичасто одело на витком али снажном телу, дречаво се црвени лептир
машна, deluje otmeno i aristokratski. Prepoznah jednog boksera strah i trepet na beogradskim
igrankama, udari Zarka pesnicom u nos, krv zacrveni као снег белу кошуљу belu kosulju, drugi ga
uhvati kragnom za vrat, плава коса му паде на лице, oborise ga udarcima na beton, uz jarosne
uzvike :”Udri burzuja majku mu педерску ”. Pokidase mu leptir masnu klasni simbol. Zarko ne
kaze ni rec, samo zaklanja мирно lice rukama kao bokser. Onda ga podigose, jedan ga udari
krvavog blago glavom u celo. Odose iznenadno kao sto su ga napali. Zarko se zustro podize kao da se
nista cudno nije ni desilo, није био ни уплашен, промрља мирно :'' Скојевци'', оbrisa prasinu sa
pantalona, ode do cesme, opra krv sa lica, диже леву руку увис,. Зсабаци главу, чека ад мз крв из
оас престане да цури.. I uputi se kuci мирно kao da је доживе нешто уобичаејно, на шат е
навикао..

Idem po raznim igrankama, obicno ulazim bez karte, svugde zagledam, trazim Nju, mozda cu je
sresti. Nje nigde nema. Sta se desava? Da nije promenila gimnaziju?

Sa Borinim drustvom je cesto student iz N…негде са Југа, zovu ga Montgomeri zbog mantila
Монгомореи koji nosi, koji je u modi, zovu ga i Lav, zbog kao cetka vrlo guste, snazne, plave kose
koja mu se kao grivna uzdizala za visinu jos jedne glave, усађене на снажном тел младог
мушкарца. Imao je obicaj da ide na Novo groblje, uzimajuci hranu sa grobova posle sahrane.
Долазио би пре одлакска на гозбе на новом гробљу под прозор нашег стана узвикујући.''
Громби млађи, тако су ме звали по старијем брату који је имао надима громби, данас с
задушнице, биће клопе, ајде са мном'' Jednom je kod Mike Sojke u kuhinji preda mnom kada je
njegova majka izasla zgrabio kokosku koja se kuvala te je расчеречио и pojeo преда мном skoro
celu, врло гласно мљацкајући. On se stalno zalio, da su neki njegovom ocu реакцији oduzeli
apoteku. Svi su ga sazaljivo posmatrali ne uzimajuci ga nimalo ozbiljno. Nije mogao da objasni ko?
Kako? Zasto? Bio je neubedljiv, kao da se sali. Ama on to prica onako. Ako neko nesto ozbiljno
prica neubedljivo, kao nesto nevazno, onda svoje neprilike predstavlja kao nesto lako, umanjuje ih.
Treba uvek biti ozbiljan, ubedljiv.

Moma Jovicic je kao student medicine voleo da razgovara o psihijatriji: ”Najgore je ujutru, krene
kugla sa palca, ide polako ka glavi, onda je sve bolje sto se dan blizi veceri, uvece je najbolje. Ali kad
svane opet pocne све црно”. Oli student iz Nisa se sali: ”Nema bre padezi u Nis”. Srba Mitrovic-
Cuke po obicaju uporno ponavlja stihove Desanke Maksimovic: ”Bilo je to u zemlji seljaka na
brdovitom Balkanu, umrla je mucenickom smrcu ceta djaka u jednom danu”. Moma je, cini mi se,
takodje kao i Mika iz porodice dva razlicita mentaliteta, jedan od roditelja dinarac, a drugi iz Juzne
Sbije. Мома уме да буе врло строг младфи интелектуаклац,али је повремено велик
шаљивжија, пави ђшреет.

Cuh na radiju reci druga Tita koje me mnogo iznenadise, neverovatno, kazao je ljutito za politicara
Ljubodraga Djurica, glas mu je podrhtavao: "On je ludjak". To je zvucalo cudno i neprimireno sefu
drzave, bio je besan. (Radi se o poznatoj aferi oko preotimanja supruga medju ondasnjim politickim
liderima zemlje). Због ових претераних речи тито ми ние личи на себе, него на неког нервозног
суседа који је се неодмерено наљутио на једног квартовског пијанца. Никад Тито није бо
такав.

Jugoslavija se opredelila za Samoupravljanje, u medijima grmi kako nasa zemlja prva u svetu
uvodi najhumaniji i najpravicniji drustveni sistem u svetu i istoriji covecanstva. Dolaze strane
delegacije koje hvale postovanje ljudskih prava u Jugoslavji, stanje u zatvorima na nivou americkih
standarda. To hvaljenje vidim kao veliku politicku podrsku drugu Titu i drzavnom poredku. Ali mi
je jasno da u nasoj zemlji ima grdnje Zapada? Slusam povremeno podzemne simpatije za SSSR, cak
i medju uticajnima? Nejasna mi je pozicija nase zemlje, hvali nas Zapad, a ovde grde Zapad,
zvanicno smo protiv SSSR-a, a ovde se cuju pro-sovjetske poruke povremeno, koliko diskretne,
toliko i znacajne, i to od vrlo mocnih pojedinaca i klika. Бнам многе жртве информииосих чистки,
доживлавају тешек опр огоне, а неки изражаавј симпатије и нико нико их не дира.Запад нас
хвали, а овде ние све тако лепо. Као што кажу. Св хваел ову државу коа није ипак како б
грађани желеи.

A podrzava nas Zapad. Tako Zapad ovde jaca stegu. Da li to cini namerno, ili ne? O cemu se ovde
radi?


-1 juni 1953 g- Pajko Krsmanovic iz Gracanice u Beogradu trazi kucu Sretena Krsmanovica-Bibe.

Rodjak i vrsnjak Pajko Krsmanovic je iz planinskog sela Gracanice kod Ljubovije, које је толико
пута помињано у ранијим поглаљима, on je skoro gluv, nacuje ponesto kada se govori glasno i
gestikulira, vrlo tesko govori, skoro je gluvonem, inace je razuman i otresit. Pajko dodje једанпут u
Beograd u posetu stricu Sretenu Krsmanovicu, zvanom Bibcu, uglednom politickom aktivisti i
privredniku ( to je onaj Грачанин Крсмановић рођак Bibo sto me je 28 avgusta 1941 godine doveo
blizu Marsala Tita). Izadje Pajko iz voza na Glavnoj zeleznickoj stanici u Beogradu, neko ga odvede
do izlaza na veliku siroku ulicu. On zaustavi prvog prolaznika i zamumla:” Dje je ovdje kuca Sretena
Krsmanovica-Bibe”.


-12 juni 1953 god- Mica Rahamin Koen

Mica je drug sa kojim se cesto setam, druzim, idemo zajedno na igranke. On je povisok, snazan,
izrazito crnokos, povrh svega vrlo privlacan mladic. Njegov otac je Jevrejin, a majka Srpkinja, oboje
su ubijeni za vreme rata u nacistickom logoru. Zivi u istom stanu sa sestrom Sidom, skolskom
drugaricom, takodje vrlo tamnoputom, i zanosnom devojkom. Sida i njen mladic атлетски грађен
ретко привлачан млладић Djordje Bogdanovic su nerazdvojni. Ђокица, тако су га сви звали, је
био толико ретко леп мушкарац да када би се појављивао на улици за њим су се задивљено
окретали не само девојке него и похједини пролазници. , просто нису могли да одвоје очи од
њега.

Sa Micom je cesto njegov dugogodsnji skolski drug iz Srednje geodetske skole Vlado Lukic, Vlado je
Bosanac. Ushicuje me njihovo iskreno drugarstvo.

Mica se upoznao sa мојом другарицом krupnookom Stanislavom Brezic-Canom, u Jevrejskom
domu у улици 7 јула gde sam svirao sa mojim orkestrom. Cana spominje da ce zajedno sa Micom
napustiti zemlju.

Sa Micom se obicno nalazim ispred Srpske akademije nauka u Knez Mihajlovoj ulici. On ima vise
novca nego li ja. Ponekad me pozove na baklave kod Medzeda. Mica mi kaze posmatrajuci me
pronicljivo : ”Zabrinut si stalno, sta te mori. Proci ce to, bice bolje.” Nacin na koji je on to kazao,
како ме је искрено пфријатерљски потапшао по рамену, je bio kao melem na ranu-shvatih da je
on iskren drug.


-Juni 1953 godine- Bosko Tomic borac za ljudska prava

Saznajemo da se kum Bosko Tomic bori za zrtve progona, da je akivan pri Pravoslavnoj crkvi,
obilazi zatvore, bolnice, pokusao je da stvori neki Odbor za ljudska prava pri Crkvi , zbog toga ga
vlasti pocese jos vise da progone. Sada pricaju za njega da je verski fanatik, srpski nacionalista, a on
samo odani vernik, pravoslavac.

Spremamo se za Uzovnicu. Jos uvek mislim na Nju. Posmatram iz prikrajka kada se zavrsavaju
casovi u njenoj skoli, iz daljine osmatram ko ulazi i izlazi iz Doma u Drincicevoj ulici, ali Nje nigde
nema.

                    О ЗАБЛУДАМА О ОПСЕГУ РЕПРЕСИЈЕ
        У ЈУГОСЛАВИЈИ ПОСЛЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ ИНФОРМБИРОА 1948
                     И ЗАВОЂЕЊА САМОУПРАВЉАЊА
                 ПОЧЕТКОМ 50-ИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВЕКА
                      Пише: ТОМИСЛАВ КРСМАНОВИЋ
  Становиште које желим да образложим је, да после Резолуције Информбироа
1948. године и завођења самоуправљања у Југославији почетком 1950-их година,
није дошло до стварне демократизације нити побољшања положаја људских
права. Желим да чињенично оповргнем тврдње свих оних који и дан данас кажу,
да је тадашња Југославија била "демократска", у поређењу са другим државама
ондашње Источне Европе које су биле "тоталитарне". Желим да докажем
супротно, да је на делу погрешно уврежена представа, предочавам да је
претходна Југославија од 1945 године, па све до свога распада, била, и остала,
тоталитарна држава.
    Не бих се никако могао сложити са ставовима професора Војина
Димитријевића, изнетим у извештајима Београдског центра за људска права о
стању људских права у претходној Југославији, да је систем самоуправљања
допуштао одређени степен саодлучивања на радном месту, да неконформистички
искази обичних људи, чак и прекори претпостављенима, које је постављао Савез
комуниста, нису по правилу доводили до тешких последица и прогона, и да је
поредак само строго водио рачуна о деловању интелектуалне елите, коју је и
економски спутавао државним власништвом над медијима, издавачким и
филмским предузећима, позориштима, универзитетима и научним установама;
сузбијајући отпор интелектуалаца полицијским застрашивањем и другим
репресивним средствима, какво је било нпр. отпуштање универзитетских
наставника после студентских протеста 1968.године. Те би професор
Димитријевић затим комотно закључивао да је Југославија била више
ауторитарна, а никако тоталитарна држава.
    Мр.Срђан Цветковић из Института за савремену историју, Београд, пак је
објавио у часопису Правног факултета из Београда Hereticus Vol. VI ( 2008) врло
аргументовану, може се слободно рећи бриљантну анализу РЕПРЕСИЈА У
СРБИЈИ 1944-1953 година, која ће означити значајан допринос објективном
сазнавању наше прошлости. Без било какве жеље да критикујем или на било који
начин умањујем научну ваљаност његових закључака, већ са намером
представљања мојих сазнања, ради допуне, овом приликом ћу изнети на јавну
дебату нека моја виђења. Кроз сучељавања различитих мишљења дођимо до
истине.
    Цветковић указује да се период 1944-1951. издваја по изразитој репресивности,
тако да је неупоредив са било којим у новијој историји Србије, јер је то било време
када је нова револуционарна власт репресијом освајала власт, сурово се
обрачунавајући са непријатељима, чувала власт, спроводећи нагли преображај и
успостављаљући нови модел државног социјализма по угледу на СССР. Цветковић
је затим предочио да је променом политичке климе после 1948., затим 1951.
године, а нарочито након смрти Стаљина, дошло до афирмације сопствене визије
самоуправног социјализма, уследили су политички и економски аранжмани са
западним демократијама. Према Цветковићу, режим рационализује ( чини
промишљенијим и одмеренијим) насиље у свим сферама друштва, укида откуп,
одустаје од колективизације, осуђују се злоупотребе Удбе и доноси либералнији
Кривични законик. С друге стране, према њему, одрицањем од стаљинизма ,
отварањем према свету, привредним растом као и растом животног стандарда
условљеног добрим делом економском помоћи Запада, власт ће стећи већу
подршку у народу, а тиме и смањити потребу за превеликом дозом репресије,
нарочито стога што је свака врста иоле озбиљније опозиције већ била скршена, па
се могло прећи на више идеолошке облике преваспитавања.
       Са Мр.Цветковићем и професором Димитријевићем бих се могао
сложити у тумачењима репресије која се односе на време пре 1951 године,
слободан сам да устврдим да је тачно да је после раскида 1948, када се збио сукоб
Комунистичке партије Југославије и њеног вође, Јосипа Броза Тита, с
међународним врхом комунистичког покрета, оличеним у Информативном бироу
комунистичких партија (наследника Коминтерне) и генералном секретару
Комунистичке партије СССР Јосифу Висарионовићу Стаљину, у Југославији
дошло на неки начин до снижавања нивоа видљиве репресије; а након завођења
самоуправљања чак и до прихватања извесне либералне реформе, и до нових мера
у области економије и управе; које би практично могле бити виђене као
напуштање идеолошког догматизма и слабљење централне бирократије. Ово се
одражавало и на режим путовања грађана ван земље, без потребе да траже излазне
визе, и тако су грађани СФРЈ постали први поданици неке социјалистичке земље
која није битно ограничавала слободу међународног кретања. Стандард живота је
такође био релативно добар и бољи него ли у другим социјалистичким државама.
       Али што се тиче ставова о опсегу и природи репресије ( наводно
рационално смањеној репресији након тога), предочавам да је то један крајње
сложен и деликатан корпус који уместо пребрзих закључивања, насупрот
томе, захтева ригорозну научну проверу. Након једне такве свеобухватније и
објективне анализе, би се тек тада могло приземљеније закључивати и
долазити до нових чињеничних виђења.
       Пре свега, ондашња Југославија је била и остала од 1950-их, и касније,
партијска држава; у таквој партијској држави, право није могло играти било
какву битнију улогу, било је подређено политичким одлукама партијског
врха. Било је забрањено оснивање опозиционих странака. Једини вид
грађанског организовања је Народни фронт (касније Социјалистички савез
радног народа), без чијег се одобрења ниједно удружење грађана није могло
регистровати. Избори су били истинска фарса, и сводили се на право да се
гласа за јединог кандидата кога је одредио СКЈ. Уставом од 1974. године
избори су и правно изгубили значај тиме што су престали да буду непосредни
и замењени су вишестепеним "делегатским" изборним системом.
       Вреди узгред напоменути да су свим уставима претходне СФРЈ на папиру
гарантована многа права грађана, а, која су се могла лако ограничити законима и
подзаконским актима, или једноставно игнорисати у пракси. Уз то, устави ипак
нису садржали потпун каталог људских права, на чије је поштовање СФРЈ била
обавезана ратификованим међународним уговорима. Нарочито постоји суштински
раскорак између закона на папиру и њихове примене у стварности.
      Тачно је, да је било заведено Самоуправљање, али само формално, на речима,
не и у пракси. Фабрикама нису управљали радници, него подобни директори и
политичари; радници и запослени нису имали никаква стварна иоле значајнија
права, царевала је морално –политичка подобност, судство је било партијско
(познато је упутство Ј.Б.Тита судијама"да не треба да се држе закона као пијан
плота") .Тачно је да је постојао минимум стандарда за већину становника, већина је
стамбено била како тако збринута, грађани су могли да купе неопходне кућанске
апарате, или неки и кола, да оду на летовање, или путују у иностранство.
Али о судбини нације, о политици и стратешким одредницама развоја, се
одлучивало у затвореним круговима, народ је био обеспомоћен и претворен у
статисту. Не само то, ствари су биле неупоредиво сложеније, и оно што је суштина,
потпуно заклоњене од увида грађана и јавности.
      То је још тада зналачки сагледао професор Правног факултета у Београду др.
Андрија Гамс који својевремено јавно обзнањује своја виђења о природи
ондашњег “самоуправног” поретка. Према њему, постоји противуречност између
моралних норми које су званично биле фундаменти друштва, и стварних
поступака; нарочита опасност је у томе да су ти поступци чак били правдавани
социјалистичким принципима, и били су вршени у њихово име.
       Према професору Гамсу, када се ради о југословенском самоуправном
социјалистичком моделу, који је управо требао да спречи стаљинистичке
девијације, био је створен рафиниранији облик самовоље, кроз удруживање
бирократских олигархија у свеприсутне свемоћне неформалне кланове;
насупрот рецимо грубој, видљивој самовољи стаљинистичке формалне
руководеће бирократије у СССР-у. Стварни доносиоци одлука у предузећима, и
шире у друштву, постају, уместо самоуправних судеоника, конспиративни
неформални кланови и затворени политички центри моћи, недовољно познати од
грађана, састављени од удружених партијских и државних моћника и олигархија,
који су постепено потискивали званичне структуре, те постајали неприкосновена
власт у земљи, јачајући из године у годину. Владали су директивама, често
усменим, без икаквог увида јавности и грађана, пресудно утичу на рад судова,
министарстава,     у образовним установама, центрима за социјални рад, у
предузећима, војсци, полицији, култури, средствима информисања, итд. Нажалост
они су почели да у својим затвореним сферама иницирају недовољно утемељене
хајке на многе поштене грађане, проглашавајући их неосновано сумњивим
личностима и непријатељима поретка.
      Професор Гамс дакле указујући на основну разлику између
југословенског модела и онога совјетскога, разобличује природу репресије у
Југославији и у СССР-у.
       Према њему, видљиви стаљинизам карактеришу масовна убиства, груба
самовоља, лична обрачунавања, неконтролисане бенефиције и привилегије-све то у
име и под окриљем тобожњег социјалистичког морала.
      Док, када се ради о југословенском самоуправном социјалистичком
моделу, који би управо требао да спречи овакве стаљинистичке девијације, те
девијације у Југославији барем донекле и на први поглед, нису доводиле до
тако тешких и драстичних последица. Ипак, су ове злоупотребе у Југославији
биле у стварности веома раширене, и разорне. За разлику од отворених
злоупотреба у стаљинизму, Југославија се опредељује за рафинираније, али у исто
време врло ефикасне методе репресије. Све се више прибегава дискретнијим
облицима репресије, избегавајући препознатљиве политичке судске процесе, и
ликвидације, упражњавајући обрачуне испод жита: политички неподобник
бива отпуштен са посла, оправдање званичника је да је" нерадник", "да је
прекршио дисциплину"; неко је ометен да добије запослење, "јер влада
масовна незапосленост”; не напредује у служби"јер су други способнији"; не
добија стан "јер други имају више бодова"; политички кривац је смештен у
затвор "јер је починио проневеру"; или у психијатријску болницу "да се тамо
лечи"; суд је донео неку пресуду "јер је све по закону"; непоћудни је
премлаћен " дело непознатих хулигана"; убијен је у саобраћајној несрећи" -
технички проблем"; или по политичкој директиви-дело криминалаца ; деца
лоше уче "јер су лења"; осуђен је на казну затвора-јер је починио(
непостојеће) кривично дело, итд.
     Не бих се никако сложио, макако то звучало на први поглед
парадоксално, са тврдњом, да је таква суптилнија репресија у Југославији
била мањег опсега, или мање разорна, него ли она револуционарна, до које је
дошло одмах после ратних дана. Не, она је само другачије природе. Знамо
добро из прошлости, да је из године у годину све више грађана падало под ударе,
бивали су излагани подмуклим атацима са различитих страна. Упућенима је добро
познато да је ова репресија умела бити врло опасна и разорна, исто тако као што је
била и она отворена тиранија у совјетском блоку. Јер, погодном комбинацијом,
дозирањем, интензитетом и временом трајања различитих репресалија,
дискриминација, закулисаних и других притисака, непожељни грађани којих је
одувек било врло много, а у настајалим деценијама све више и више, бивају
временом опљачкани, ослабљени, здравствено руинирани , често разбијених или
разлабављених породица, неприлике су се шириле и на децу, супружника, слуђени,
и тако онеспособљени за било какво супротстављање или одбрану својих права.
Или су једноставно одати алкохолу, пороцима, оболели , једноставно, многи су
физички нестајали. Исто онако као да су били жртве легалне судске или неке друге
видљиве формалне егзекуције. Из године у годину је стварана мрачна клима
непостојања све присутније елементарне физичке безбедности и имовинске
сигурности.
ВИДЕ СЕ ЖРТВЕ А НЕ ВИДЕ СЕ Џ ЕЛАТИ!
      На овај начин је била обезбеђена сигурна владавина путем терора, али се
то укривало.
      Неко може негирати ове ставове? А шта и зашто се десило почетком 1990-их,
како, откуда данашња криза? Да је заиста почетком 1950-их дошло до иоле
значајнијих отопљавања, не би настала све присутнија криза у надолазећим
годинама, и трагични финале 1990-их? Одговор је јасан: почетком 1950-их
година се десила велика политичка превара, ондашња Југославија се
погрешно определила, уместо у демократизацију, окренула се подмуклој
свеприсутној репресији и масовним кршењима људских права. Зато смо и
запали у данашњу кризу.
     Дакле, почетком 1950-их настаје велика збрка. Грађани су се наивно понадали
да ће доћи слобода и демократија, да ће заживети вишестраначје, да ће се наша
земља зближити са Западом, многи су прижељкивали да се врати краљ Петар
Карађорђевић, да ће се онда живети боље и слободније.
    До тога нажалост није дошло. Напротив, касније се схватило да је у земљи
настављена једна варијанта државне управе која се у формалним појавним
облицима разликовала, али у суштини, није била много другачија од оне
других земаља ондашње Источне Европе.
    Створен је истински мутљаг, трубили су да је у земљи заведено
самоуправљање, да је власт дата грађанима и радничкој класи, а уствари на делу су
клановци суверени неприкосновени владари. Настаје тиха борба за превласт између
ових узурпаторских конспиративних кланова са једне стране, који су хтели да све
подвргну својој контроли, и бројних џепова отпора поштених комуниста у
званичној власти, са друге стране; временом су се обе власти измешале, у
свеопштој збрци доћи ће до борбе за превласт, примат односе неформални
кланови; на крају су званичну власт претворили у своју маску, у послушну
слушкињу.
     Самоуправљање је било изиграно.
     Држава под њиховим вођством је касније кренула у правцу претераних
недовољно рационалних експеримената и реформи које не би поднеле ни богате
државе, како у економији, у унутрашњем уређењу државе, тако и у спољној
политици; настала је свеопшта политизација свих сфера друштвеног живота.
Ствара се самовоља владајуће конспиративне олигархије која је почела за себе и
своје да незајажљиво присваја привилегије, и да то чини на рачун већине грађана, и
да отпоре спутава репресијом.
     Нација је преварена, укључујући и званични државни и партијски
апарат; уместо самоуправне демократизације у земљи се кренуло у другом
правцу, у јачање тренда политизације свих сфера друштва, у ексцесивну
бирократизацији, настала су нова масовна сумњичења, свакојаке хајке на
непријатеље, бујале су потраге за жртвеним јарцима. Са једне стране се званично и
јавно прокламовао врхунски демократски идеал САМОУПРАВЉАЊЕ
ГРАЂАНА а са друге стране је настао нови још мрачнији период .Уместо да
грађани владају собом, да самоуправљају предузећима, друштвом и својим
судбинама, о какав цинизам и перфидија, свемоћни кланови су се определили
на тајновиту глобалну и интегралну контролу понашања судбина милиона,
демагошки и цинично их обмањујући                 и убеђујући их да су они
самоуправљачи.
     Клановска тиранија се врло методично ширила из године у годину на све
већи број сегмената становника, бујала, постепено добијајући чудовишне размере.
Посматрано из данашње перспективе није тешко закључити, да су још тада
постављени погрешни темељи, који ће уствари били суштински узроци
каснијих тектонских потреса, ратова, страданија, распада земље; тек сада се
јасније препознају њихови стварни разорни и рушилачки параметри. Показало
се на делу, да уколико власт нема контролу демократских институција и
делотворне јавности, неминовно ће доћи до самовоље и масовних злоупотреба.
     После почетних значајних напредака и достигнућа почињу да се назиру кризна
жаришта још почетком 1960-их, већ су нека од тих питања начета побуном
студената 1968 године; а све више тињајућом побуном од почетка 1970-их година.
     Пред онима који су критички препознавали још онда овај тамни вилајет,
поредак уплетен у самртни загрљај конспиративног монструма се брани
прокламујући да то није можда морално, али да је неопходно; настају нова
врло тешка времена, земља је угрожена од СССР-а и његовог лагера, постоји
опасност од рата, од непријатељске емиграције која ровари, сања да врати у
земљу краља Петра; капиталистичке земље праве планове да рестаурирају у
Југославији капитализам, те ће тако угрожавати тековине Револуције; у
земљи дижу главе поражене класне реакционарне снаге. Медија грме да
непријатељ не дрема, (реакција, у рату поражене снаге, ратни профитери,
развлашћени капиталистички експлоататори, националисти, свакојаки
завереници, либерали, техноменаџери, упрегнути у кола против самоуправне
Југославије, непријатељи Самоуправљања и Несврстане политике, и др), да се
зато са свима који угрожавају револуционарне тековине треба немилосрдно
обрачунавати. Тито је громогласно поручивао преко медија: РАДИМО КАО
ДА ЋЕ СТО ГОДИНА БИТИ МИР, А ПРИПРЕМАЈМО СЕ ЗА РАТ КАО ДА
ЋЕ БИТИ СУТРА! Партијски душебрижници трубе да је у земљи остварен
велики напредак, и да је држава обавезна да се брани од свих оних који је
угрожавају; нажалост, тврдили су они, понекад ће се морати жртвовати права
појединаца, а зарад интереса права већине. Све више добија на снази теза да је
народ незрео за демократију, да морају да постоје мудре вође и да је неопходна
извесна доза макијевијализма; а када буде остварен циљ- обећана земља,
комунистички рај изобиља и равноправности за све, онда ће заживети правда
и благостање за све. Заступана је још једна витална теза правдања овога новог
бирократског тренда: формално прокламовани југословенски самоуправни
модел врхунске демократије и хуманизма, је врло привлачан као модел
имитације за земље које излазе из мрака колонијалне владавине,
Југославија стиче све већи углед и репутацију у свету као модел демократије,
отуда ће она морати врло брижљиво укривати било какве недемократске или
репресивне поступке. У супротном би могла изгубити углед у свету, и
егзалтирано прихватање од маса у земљи. Аналитичари тога периода у овој
чињеници назиру још тада све већу оријентацију на каснију присутност
Југославије међу Несврстаним-бившим колонијама, што ће се касније и
остварити; али ће то нашу земљу одвести, као што се увидело касније, на нове
странпутице и замајавања.
     Многи су се још онда питали: откуд завођење тако модерног научног
друштвеног концепта самоуправљања у Југославији, у ратом опустошеној
сиромашној и аграрној земљи, која нема правих научних кадрова? Комунистички
друштвени систем покрива добар део планете, откуд то? Назирало се неко нејасно
дефинисано моћно планетарно усмеравјуће језгро мозгова.
    Многи се неће сложити, ретки су били они који су се побунили, већина ћути
престрашена.
    Поредак охрабрен победама у рату, успешном обновом и изградњом,
остварењима у образовању, постигнутим стандардом грађана, стеченим угледом у
свету, подршком моћних западних држава, спроводи врло бучну кампању
глорификације својих успеха. Удружено са репресијом и заплашивањем,
практично иоле озбиљнија опозиција је била угушена.
    То тадашњим властодршцима није никако довољно. Ипак су се све више у
главама ових моћника угњездивала свакојака сумњичења, страхови од наводних
свеприсутних непријатеља који су се притајили и само чекају погодну прилику да
дигну главу, да им отму власт; истинска параноја ће захватити све сфере структура
властодржаца: зато непријатеље треба откривати надзоравати, опструирати. Све је
више добијала на снази теза тзв. превентивне репресије: открити потенцијалне
непријатеље, и сабити их под земљу пре него што поцну да делају. Нарастало је
схватање да масе треба заплашивати, те настају истинске потраге за тзв. жртвеним
јарцима, ове несретнике представљају опасним непријатељима, наводним
критичарима, излажући их свакојаким подмуклим ударима, и то дискретно
приказивајући у њиховим микро срединама. Да се види како пролазе сви они који
се дрзну да критикују Тита и Партију. Режимски социолози ће тврдити да свакојаки
непријатељи могу бити корисни, јер се пред бројним непријатељима збијају редови
у апарату, јачају слога и кохезија у апарату. Долази до изражене социјалне
диференцијације: на оне привилеговане, у апарату, и на тиху већину. Настају нова
сумњичења читавих сегмената грађанства.
      Зао дух је изашао из боце, настаје врло мрачан период сумњичења, јачања
конспиративности; уместо самоуправног хуманог социјализма, крећући се ка
опцији глобалног и интегралног надзора грађана.
Погрешно утемељени концепти тадашње државе су морали неминовно почети да
производе негативне ефекте. Криза постепено настаје, у почетку је тињала; што
је процес који није благовремено и како треба регистрован, и грешке уместо
да буду исправљане, ће постајати присутније.
     Они који су указивали на овај негативан тренд, бивају оквалификовани као ”
клеветници”( “ко то каже , клевеће и лаже ”) излагани опасним прогонима, и
њихове породице. Интелектуалцима је систематски утериван коформизам (“Што
паметан мисли, будала каже”, ”Певац који рано кукуриче заврши у лонцу ” “Вежи
коња где ти газда каже”, итд.). Нација је у правом смислу речи била задављена,
истина се не сме рећи. Завладаће херметичка такозвана “лакировка”, уместо да
грешке буду откривене, оне су опстајале и добијале на снази.
    Поред оне лакировке на унутрашњем плану, постоји и она која је долазила
споља, која није ништа мање опасна. Западне државе се утркују у похвалама
изузетним остварењима Југославије; поврх свега су обилато шаком и капом
помагале тадашњу Југославију да наводно ојача, да се одупре притисцима
совјетског лагера, изјављујући да снажна Југославија треба да буде у целом
свету доказ преимућства југословенског модела над совјетским. У пракси се
дешавало нешто друго, овакве неосноване похвале и значајна помоћ, ће поред
материјалне користи за земљу ( истини за вољу доста те помоћи је утрошено
несврсисходно, или је отишло у приватне џепове), имати своје врло фаталне
тектонске негативне последице. Уствари козметички су замаскирани
негативни трендови, стварана је лажна слика благостања. Чиме је отежавано
благовремено препознавање и отклањање узрока жаришта кризе; страна
средства су трошена за јачање војске и гигантског полицијског апарата, све у
огромно предимензиониран надзор грађана, или у социјалне програме; уместо
да се инвестирају махом у привреду. Државни апарат хипнотички дезоријентисан
и успаван на ловорикама и венцима, уместо да објективно процењује стварност, ће
бити снажно охрабриван у погрешном погубном концепту управе друштвом.
     Овде се може поставити више питања: Како је могуће да једна држава
буде тако ирационална да сама себи тако штети?
     Уствари, острашћена змијска плетеница званичне власти и субверзивног
клановског монструма опијена својим светом привилегија и самовлашћа, ће се
заслепљено самоурушавати из деценије у деценију. Ови клановски властодршци
ће уствари у наилазећим деценијама испољавати висок степен незнања и
недостатак политичке мудрости, емотивне и временске дистанце,
неспособност сагледавања и управљања тако сложеним друштвом, недовољно
образовање и стручност за такав изузетно сложен задатак. То се из данашње
перспективе тако јасно препознаје. Што нимало није чудно јер су управо ове
клановске структуре имале сталну тенденцију да елиминишу са кључних
позиција умне и стручне људе, а да промовишу оне који то нису. Највећа
сметња ће им бити слободоумни патриотски настројени интелектуалци који
би их јавно могли оспорити. Зар се може нешто друго очекивати од
професионалних предратних масовика, револуционарних кадрова без довољно
интердисциплинарног образовања и искуства у управљању државничким
пословима, не мисли се овога пута у области политике и индоктринације
маса, него пре свега када се радило о привреди, образовању, науци, култури,
итд. Једно је политичка масовичка демагогија над збуњеним и недовољно
образованим масама, а друго је успешно вођење једне крајње сложене државе
каква је била ондашња Југославија: велика, вишенационална, сиромашна
аграрна земља растрзана вековним ратовима, свакојаким унутрашњим
политичким и националним тензијама и натецањима појединих моћних
држава. Поврх свега, уместо научне управе, мудрости, превагу су све више из
године у годину односила прегрејана и екстремна, понекад чак и гротексна
решења.
      Клановски властодршци ће на делу показати недостатак стручности да
дијагностицирају и предупреде негативне ефекте. Нација је ексцесивно
позавађана по политичкој, националној и другој основи ( и на друге начине),
наводно ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ. Не постоји свест да где нема слоге, не само да
породица пропада, него и држава. Дугогодишња политичка индоктринација је
разбила морал, веру у Бога, културу и идентитет нације. Све су више узимали маха
привилегије, самовлашће, непотизам, корупција, преваре, и арогантно безакоње. Из
деценије у деценију се све више урушавају правосуђе, образовање, информација,
привреда, и сви други системи. Држава се није бавила оним чим треба, него све
више сумњичењима , није се радило, него политизирало, штетоцинарило. Уместо
да се јачају породица, подмладак, и наталитет, дешава се супротно. Тако се
створају жаришта тензија, мржње, конфликата. Уместо да се ради, енергије су
расипане на стерилна политизирања.
    Радио не радио, свира ти радио.
    Криза постаје све присутнија, која се већ јасније назире почетком 1960-их,
студентска побуна 1968 ставља на дневни ред нека питања; да би криза јачала 1970-
их, а истински бујала у 80-им годинама. Незадовољство постаје масовно, уместо да
исправи погрешке, те тако смањи тензије, острашћени недорасли поредак ће
по инерцији ићи на све израженију репресију, јачање тзв морално политичке
подобности, истрајавање свакојаких демагошких штеточинских реформи(
образовања, економских, итд). Последично, 1980-их се појављују све бројнији
дисиденти и борци за људска права. Побуна Албанаца на Косову почетком 1980-их,
накарадна уставна решења из 1974 године, сукоби међу републикама, крах
самоуправног и несврстаног експеримента, слабљење привреде и предузећа,
осиромашење, политичке тензије, штрајкови, протести, осипање редова СКЈ,
распад правне државе, све убрзаније губљење угледа Југославије у свету- су
суштинска обележја 1980-их година.
    Почетком 1990 година наша држава је доживела познати финале
претходних политичких капиталних грешака утемељених пре свега почетком
1950-их година. Наједном се напушта укривање и улепшавање, са дискретних
форми кршења људских права брутално и нагло се прешло на отворена, масовна,
драстична и брутална кршења људских права већине грађана.То ће се огледати
између осталога, као што знамо, у стварању пирамидалних банки, у заплени девиза,
стамбених доприноса, крађи од радника друштвених предузећа, ускраћивању плата
и пензија, пљачки грађана кроз инфлацију; манифестујући се кроз грубе и отворене
пљачке, провале, рекет, разбојништва, корупцију, ратно профитерство, црно
тржиште, убиства, сачекуше. Створена је клима драстичног непостојања
елементарне личне безбедности и имовинске сигурности. Деценијама тлачен
,озлојеђен и осиромашен, остарео и здравствено руиниран опљачкан народ ће
постати опасан по власт, и власт почиње да га још више бесомучно поткрада,
сумњичи, кињи, мучи, изнурује. Дошло је до ратова, разарања, распада земље,
милиона избеглица. Изнурен народ, политички позавађан, није у стању да брани
своје територије на прави начин. Настају нове државе на развалинама претходне
Југославије.
     То је била жетва зла која је засејана још почетком 1950-их година,
погрешна опција ондашњих властодржаца на челу са Ј.Б.Титом је опустошила
земљу и унесретила милионе невних људских бића.
    Оно што је нарочито битно, деведесетих постаће јасно да су кршена права
већине, зарад интереса мањине. А не обратно, како се тврдило деценијама. Народ је
био обмањиван више од пола века.
А овакво трагично стање ће поједини бивши клановци-моћници
злоупотребити да профитирају, неки су постали енормни богаташи. Док је
огромна већина грађана екстремно осиромашила
     Конспиративни монструм је најзад збацио образине, показујући своје
право лице.
Када се земља распала почетком 1990-их, када је у Србији било заведено
вишетраначје, ови врло значајни остаци деценијама набујали неформални
кланови су успели да без тешкоћа преживе дубоке друштвене промене ,
повезивајући чине све да цементирају своје позиције, и да ојачају. Слично ће
се десити и 2000 , када је Милошевић изгубио власт у Србији.
     Оно што највише забрињава, је да ће се ове снаге повезати међусобно,
инкорпорирајући у своје редове армију свакојаких мафијаша и криминалаца,
гангова насталих на развалинама претходне Југославије. Енормно ће ојачати
злоупотребљавајући снемоћалост већине и расуло државе, желећи да наставе
по старом, узурпирају права грађана, бежећи у конспирацију, не одустајући да
прибегавају субверзији и методима специјалног рата као што су чинили
деценијама претходног поретка. Као што су подвргли контроли претходну
самоуправну несврстану Југославију, сада желе да дисциплинују нову демократску
власт.
     Имамо сада власт коју чине демократе и искрени патриоте, који желе
добро своме народу и држави, и предузимају велике напоре да стање поправе.
Мора се признати да су главни проблем криминализовани сегменти. Те се
тако профилишу као главни узрочник продужене разорне кризе и агоније,
која угрожава све, прети претварању већинског народа у мањину у Србији,
али страдају и мањине.
     Препознатљиво је да су мафије, свакојаки криминалци, асоцијалне особе, и
многи      други    слични    патогени     сегменти    друштва,     сви    заједно
инструментализовани од стране спољних снага мрака којима не одговара наш
препород, да помоћу њих наставе слабљење и дестабилизацију земље изнутра.
     Ово је поготову олакшано јер се ради о криминалцима махом особама
врло специфичне психологије, крајње острашћености, иза деценија енормних
привилегија и самовлашћа остају незнање, неприземљености, лудило
грандоманије.
     “Иза деценија незнања остаје само једно велико НИШТА!”
     Чињеница је да још није извршена анализа узрока данашње кризе, ова
мрачна материја још није разјашњена на прави начин, наша друштвена наука и
дан данас тавори и не служи својој намени.
       Никако се не бих могао сложити са реакционарном расистичком тезом
да је наш народ лош, или крив; пре видим узроке у географској регији коју он
насељава, која је врло значајна, као и у различитим историјским и политичким
планетарним коинциденцијама и надметањима великих сила. Ми нисмо криви што
су нас напали Турци који су од нас били неупоредиво бројнији и јачи. Они су нашу
нацију вратили у прошлост и уназадили         од тога се још нисмо ни издалека
опоравили.Тако ослабљеној нацији, вековима тиранисаној , гурнутој у дубоку
кризу идентитета, где је истинска интелектуална елита и после турске владавине
ипак у извесној мери од некога била брижљиво искључивана из доношења
кључних одлука, неће бити тешко наметати погрешне изборе о којима се овде
говори; нарочито у Другом светском рату и приликом завођења комунизма, па све
до данашњих дана.
     Из нажалост, делимичног статисте, или објекта, треба да постанемо
субјект. Потребни су нам велика мудрост и дипломатичност, и нова зрелост и
свест, да се усправимо. А то значи, пре свега да треба упознати контекст и
потребе, жеље, доносиоца одлука, великих сила, њихове аспирације на
Балкану и у свету, њихове стратегије како да задовоље своје интересе. Имамо
право на самоодбрану , бранимо своје интересе мудрошћу, онда ћемо их остварити.
Знајмо, моћници пре свега захтевају подређеност њиховој визији,
конформизам. Али нашом мудрошћу и дипломатичношћу ми треба да
пронађемо озбиљније помаке за нас. А њих има, ми то можемо учинити као
што су то учинили неки други народи који су били у сличној ситуацији у којој
смо ми сада. Политика је уметност могућег.
     Исправне процене, слога, сарадња свих, помирење. Нека свако ради своје
задатке како треба: на радном месту, у породици, суседству, на јавном месту и у
јавном животу, државник, судија, полицајац, ученик и студент, образовни кадар, у
фабрици. Уважавајмо једни друге као мало воде на длану. Просветимо грађане,
наоружајмо их новим сазнањима и новом мудрошћу. Тако чинећи бићемо спашени.




-24 juni 1953 godine-Daleko od ociju, daleko od srca
Danas padaju mlazevi letnje kise, povremeno istinski pljusak. Prolazim drzeci sestricu
седмогодишњу Nadu za ruku, idemo od nastresnice do nastresnice, od drveta do drveta, bezimo od
vode koja povremeno pada sa neba kao da je neko prospia iz nekog velikog suda.

Prolazimo jureci pored Doma u Drincicevoj ulici, ali Nje nema nigde. Razmisljam da je ona mozda
negde otputovala? Pocinjem sa tim da se mirim. Shvatih da pocinjem da je zaboravjam, ovaj osecaj
je vrlo rastuzujuci, nagoni me da razmisljam o ljudskoj prolaznosti, o prirodi ljubavi. Jednostavno,
ljudsko bice je nesavrseno. “Daleko od ociju daleko do srca!”-kaze narod. U pravu su. Pogledaju me
devojke, shvatim da me privuku. Odmah se javi osecaj krivice: a ona? Ali u isto vreme u svest navre
saznanje: uvek ima neka koja je lepsa, uzbudljivija. Sta ciniti? Ne gledati druge? Znaci ako je volim,
ne treba da gledam druge, jer ce se uvek naci neka uzbudljivija, privlacnija? Tako je i sa devojkama
kada srecu mladice. Verovatno i ona pomisli na nekog drugog? Ljudsko bice je nesavrseno-opet
zakljucujem tuzan. Znam neke moje drugove, oni misle da su jedini na svetu, da devojke ne mogu
biti zainteresovane za druge mladice tako kao za njih. Kakve naivnost-pomisljao sam. Ali i sebe
uhvatih ponekad u slicnim razmisljanjima.

Dali se treba povuci u izolaciju? Dali devojke treba odvlaciti od kontakata sa drugim mladicima,
оградити их осамама? Moderan gradski zivot dovodi odnose medju polovima u iskusenje. Vise
stotina hiljada muskaraca i zena je sabijeno u Beogradu, susrecu se, onda varnice sevaju. Mnoge
zene rade. A ranije ziveli u malim mestima, malo ljudi i zena, svi se znaju, zene domacice-ne micu iz
kuce. Ali sta se tu moze uciniti, ili hocemo urbanizaciju, da budemo deo sveta, ili da se ucaurimo?
Sve ima svoju cenu, svoje dobre i lose strane. Da li su zene danas sretnije ili su to bile ranije? A
muskarci, da li njima odgovara moderan zivot ?


-2 juli 1953 godine- Rodio se Simo.

Baba Bojka mi pridje dok sedim sa tatom za stolom u dvoristu pod lipom. Poce da me tapse
zadovoljna po ledjima:” Okrucao si!”. Videci me zamisljenog i tuznog rece skruseno, videh da je to
rastuzuje, osecam da zeli da mi nekako pomogne, kao da mi otkriva neku veliku tajnu, kao da zeli da
me ohrabri, понови причу коју сам толико пута већ чуо:” Ja sam dozivela veliku strumu, kada
sam bila mlada djevojka, vidјeh zmaja u korenju velike bukve u Planini , trebalo mi je godina da se
povratim! Sve sam gledila u delice moga lika u jezeru na Planini, ko u ogledalu”.Tata rece
tajanstveno:” Kad sam bio decak u Srednjoj poljoprivrednoj skoli u Valjevu nesto mi se desi”-i poce
da pokazuje rukom na gornji deo njegove butine. Sta mu se desilo? Kako? Zasto? Kakve to veze ima
sa mnom?

Djojo Krsmanovic i njegov tast Selimir Panovic су врло снажни, opet isprobavaju snagu. Na
Krsmanovica cagelju (drinskom ostrvu) su na ispasi krave i volovi, Djojo i Selimir seku testerom i
sikirama drva. Onda volovi vuku drvece po zemlji do kuce. U pauzi prvo Djojo zgrabi jedog vola
rukama oko trupa i podigne ga u vazduh. Za njim Selimir ucini isto sa jednim drugim jos vecim
volom.

Obojica su vrlo snazni.

Djojo i Bojka su dobili prinovu, Bojka nosi u rukama bebu, sin, sisa мајчино млеко, zove se Simo.
Ima plavo belu kosu.

Pujo, on je znacajna licnost u Uzovnici, i ja smo dobri prijatelji, igramo zajedno lopte, odbojku.
Jednom me jako iznenadise njegove reci: ”Samo prirodno inteligentni mladici se tako iznenadno
zabrinu smislom zivota i ljudskog bica, ali ce to proci.”. Pa Pujo je vrlo mudar covek-pomislih.


-3 juli-Rodjaka Maksima Panovica salju na radnu akciju protiv volje roditelja.
Teco Dobro Panovic nije zavrsio neke znacajne skole, ali je po prirodi vrlo razborit i bistar. Svetlo
smedj, skoro plav, povisok, posnazan, seta se oko kuce, kada prodjemo vidimo ga, raduje nam se kao
svojoj deci, rodjak Drago je njegov sin, skolski drug, nerazdvojni smo u igri. Teco Dobro vise lici na
nekog ucitelja ili profesora nego li na zemljoradnika. On je radio u opstini kao administrativni
sluzbenik, vazi za vrlo pismenog coveka. Drzi cuvenu “Kafanu kod Dobre Panovica”gde se
Uzovnicani okupljaju uz casicu i kafu.

Pozvali su nas na rucak. Bilo je svecano. Svi smo posedali za veliki dugacak sto, tata, mama, stariji
brat, ja, mladji brat i sestra. Sluze sve redom corba, pita, kuvano jelo, pecenje, kolaci; tata i mama
odbiju rakiju, piju kafu, pijemo svi vodu. “ Maksu dole u Adama (Ade-naziv za polje pokraj Drine)
dok cuvaju stoku ovi deckovi stalno navadjaju da ide tamo sa njima na onu njiovu radnu akciju”-
rece teco Dobro ljutito. Tetka Rosa uhvati mamu za ruku: ”Znas, nece tamo nista dobro nauciti,
nego da prica sta razgovaraju otac i majku, da ne ide u crkvu, naucice ga svakojake bezobrazluke.”

U rano jutro putom ka Uscu trci neka zena, cuju se od nase kuce pod brdom njeni uzbudjeni povici.
Uz sokak dodje deda Velizar, iz daljine rece snuzdeno babi Jelisavki : ”Ode Rosa Uscu, odveli Maksu
na akciju, kamion ce stati na Uscu, oce da ga svede.”


-6 juli 1953 godine:Gigeta udario huligan glavom na Kalimegdanu.

Gige ide Kalimegdanom sepureci se u drecavom kariranom sakou, sa velikom braon leptir masnom,
kao da mu je neki veliki leptir iz zelenog kalemgdanskog travnjaka sleteo na sako. Pridje mu jedan
poznati siledzija obrijane glave, iz mocnih ramena trgnu glava kao katapult, ali ne jako, zaustavi se ,
i udari ga vrlo blago, skoro da dodirnu Gigeta pravo u celo, vidi se da je se nasilnik kontrolisao. Gige
pade kao sveca, videlo se odmah od straha, jer udarac nije bio jak. Odmah se dize mrmljajuci
ozlojedjeno: ”Ovakav boljsevicki huligan me nije nikad napao ni u Rumuniji, napustam Jugoslaviju,
protestvujem!”
.

--12 juli 1953 gdodine-Sudbina tajnog agenta

Mika Sojka mi se obrati izazivacki pravo u lice na igralistu Baskovu: ”Grombi mladji ( starijeg brata
su zvali Grombi, zbog zimskog grombi kaputa koj je najzad posle nekoliko godina dobio od
roditelja), hoces da budes tajni agent, ama zavrsices u nekom naivnom jarku?” Ocutao sam. Pitao
sam se da li Mika pokusava da cita moje misli.

Moma Jovicic, najbolji student na Medicinskom fakultetu, nikako ne mogu da shvatim sto ga zovu
Moma Magarac, ne prestaje da me zbunjuje i zacudjava. On stalno spominje neku kuglu koja
pocinje da mu ujutru ide sa prsta. Sada sprema predmet PSIHIJATRIJA. Pitam ga da li u
psihijatrihji ima objasnjenje o toj kugli koja mu ide sa prsta? Umesto njega odgovori Srba Mitrovic
CUKE, odrecitova tuzno: ”Bilo je to u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu……” “Brdovitiji su od
Balkana i drugi predeli Evrope, da ne govorim sveta.”-rekoh im. Oli se nasmeja: ”Mi Balkanci, mi
mislmo da je sve sto je nase najvece, najbolje!”

Mora postoji, ali iscezava kao podmornica, cesto je zaboravljam, kada sam u drustvu, ali me
napadne podmuklo uvece u krevetu. Zato bezim iz kuce, druzim se.


-26 juli 1953 godine-Ozenio se Radoje Tomic.

Njegova zena Julijana je iz Banovica u Gracanici. Sreten Tomic se sprema zajedno sa Zivkom
Lukicem-Cukom, da studiraju medicinu u Beogradu.


-Avgust 1953 godine.-Uzovnica, Milutin Zivanovic, Odza Odzanovic
Ide ka meni путем све уиѕнад Дрине od Usca ka Krsmanovica groblju omanji postariji izrazito
crnomanjast covek, i danas, kao toliko puta ranije, ide putem, gega se polako, na ramenima motika,
smeje se prijateljski, lici na klovnove sto sam video u Cirkusu “Adrija” u Beogradu. (Kad god se
sretnemo on kao da se prvi put vidimo u zivotu se rukuje sa mnom vise puta, steze snazno ruku,
zavija je, pocinje ceremoniju predstavljanja:” Ja, ciko, djeso, brato, Odza Odzanovic, Milutin
Zivanovic” rastegne nekakve titule u beskraj kao neki spanski plemic. “Gde si krenuo sa
motikom?”upitah ga враголасто ,али ас уважавањем не никако да му се надмоћно пиотс,ехнем,
свакога поштујем, он је старији човек, рођак, иако еј шаљивџија мудар је, ocekujuci novu salu.
“Idem da naranim u njivi ribu dole на Ували iznad bedema, onda da donesem korito da ga
napunim ribama k''o orajima.”

Milutin Zivanovic je Solunac, on je neprestano u mislima u tom proslom vremenu, on zivi danas i
ovde, ali je u mislima u proslosti, daleko odavde, на албанским гудурама, солунским ратсиштима,
у рововима, I ovoga puta izdeklamova, kao toliko puta пре тога, glasno izgovarajuci strofe jedne
omiljene pesmice snova srpskih vojnika dok su bili daleko od normalnih sadrzaja zivljenja: ”Srpski
vojnik na strazi stoji, zvezdice broji, pred njm se dala stazica mala, po njoj se seta frajlica mala.
Srpski vojnik viknu STOJ.Il‟оде …. твој”

ovo u knjizi ciju ti prvu str. saljem kao i stranice sa
spiskom tvojih kolega iz osmih razreda 1954-1955 godine.
B

Nadoh ovo u knjizi ciju ti prvu str. saljem kao i stranice sa
spiskom tvojih kolega iz osmih razreda 1954-1955 godine.
B




-1953 g-Udala se Mica

Sva deca dede Milutina i babe Zorke su izrazito plava. Zato sto je deda Milutin plav, dok je baba
Zorka tamnija, tako mi se cini. Ona je vitka, zilava, otresita Radjevka. Kako se mesaju geni oca i
majke, negde pobedi crna nege plava boja. Pola Uzovnice je plavo, pola crnomanjasto.

Mica je vitka, povisoka, vrlo plava. Bila velika svadba, Mica se udala za Tiku Kovacevica iz
Kucevaca.


-Septembar 1953- Skolska drugarica iz suсednog odeljenja Mina-Prva beogradska gimnazija
Vise nismo Prva muska gimnazija, doslo je do spajanja Prve muske i Cetvrte zenske gimnazije.
Mada niko to nije javno ispoljavao, bili smo nestrpljivi da vidimo nase nove skolske drugarice.

Desio se i taj dan, decaci i devojcice su ulazili jedno po jedno u razred, vladala je svecana atmosfera,
i istinsko nestrpljivo iscekivanje. Mladici i devojke se gledaju diskretno, ukrivaju to, ali ipak vrlo
pazljivo iz potaje procenjujuci jedni druge. Stvorili su se prvi utisci, oni su najvazniji, veciti, stvorise
se simpatije, ili pak nezainteresovanosti, ili odbojnosti. Ali niko o tome nije nikad progovorio ni rec.

Nisam ni shvatio kada se to desilo. Pocelo je sve za vreme odmora, ona je izasla iz susedne ucionice
VI11 razreda, bio sam tada u VII2, pojavi se visoka i vitka ucenica, najupecatljivije je njeno lico, belo
i sveze, pomalo izduzeno, i oci koje me gledaju iz daljine. Iz nje zraci inteligencija, ali koja nista ne
umanjuje njenu zenstvenost, naprotiv pojacava je. U njenoj izduzenoj figuri, ispod nabora crne
djacke haljine sa visokom belom kragnom, se naziru duge noge koje u gornjem delu se talasaju
ispod tesne crne ekcelje, gornji deo crne kecelje tamo ka kao sneg beloj kragni nabrekle tvrde bujne
grudi mlade devojke. Она у чврстим грудиам које назираме из даљине носи снагу и чедно
девојачко срце које се не предаје лако, префиљена је и интелигентна. Ona se zove Marina ( ime
izmenjeno) otmena je i drugacija od ostalih skolskih drugarica, to najvise zapleni moju paznju,
otkrih u njoj nesto plemenito i uzviseno. Njena majka je, saznao sam kasnije, iz aristokratske ruske
porodice izbegla u Jugoslaviju posle Oktobarske Revolucje. Gleda me ас дистанцењ mirno,
netremice, dostojanstveno, испитивачки, али као да ме зна, и ужива неизмерно у томе+тако ми
се чини.. Radoznala je mozda, ali se to ne prepoznaje, ona je tako prefinjena-pomislih. Iz daljine je
kao iz neke kule, sa visine, prema meni zracila diskretna ali vrlo snazna simpatija, као да је ишла
неком невидљивом жицом разапетом имеђу нас двоје. Ili mi se to samo pricinjava.

Vidoh radosno iznenadjen njenu sliku u izlogu fotografa "Kod Nidze"u Bulevaru Revolucije preko
puta Poste , koju sam kada god bih prolazio potajno i pazljivo promatrao, okrecuci se stidljivo da me
neko ne vidi sta cinim.

Cudnom igrom slucaja kada sam isao na casove trombona iz stana u gornji deo grada, u Muzicku
skolu Stankovic u ulici Kneza Milosa, ona je izlazila iz njene ulice prelazeci u Palmoticevu, isla je u
Baletsku skolu "Luj Davico"u ulici Proleterskih brigada, koja je bila malo dalje. Kakev
koincidencija, pitao sam se, skoro uvek kada podjem na casoev trombona u Muzickoj sklioi
Stankovic ona samo iskrsne iz Hilendarske ulice Poceh da razmisljam o njoj. Postadoh svestan da sve
cesce mislim na nju, na Marinu, skolsku drugaricu iz susednog odeljenja.

Shvatih sa blagom tugom da sam definitivno zaboravio devojku iz Doma u Drincicevoj ulici.

ovo u knjizi ciju ti prvu str. saljem kao i stranice sa
spiskom tvojih kolega iz osmih razreda 1954-1955 godine.
B




--12 Septembar 1953-Nada posla u osnovnu skolu u ulici Dzordza Vasingtona

Nada je napunila sedam godina, roditelji su je upisali u osnovnu skolu u ulici Dzordza Vasingtona
tamo na pocetku Dalmatnske ulice, skola je u velikoj zgradi pored same ulice, grme tramvaji,
tandrcu kamioni. Oko skole je veliko dvoriste sa visokim krosnjama drveca, sa visokom ogradom.
Vodim je, ona tuzna, sacekam je posle casova, ona sva radosna sto ide kuci. Kako skola a na tako
nezgodnom mestu ukljestena velikim vrlo prometnim ulicama, samo zvone tramvaji, tutnje kamioni?

Nada radi zadatke, ucim sa njom. Sa tatom igram sah, njega cesto boli glava, deluje umorno,
postarano, nekako je zabrinut.


-24 decembar 1953 godine-Hocu da pridjem Marini

Marina je za mene istinsko uzviseno bice. Mali odmori su najuzbudljiviji. Metalni hladni zvuk zvona
oglasi kraj casa, izadjem iz razreda, stanem pored radijatora u hodniku ispred moje ucion ice, ona
stoji sa drugaricom malo dalje pored hodnickog prozora ispred njene ucionice. Povremeno me
pogleda, da li joj pogled zalta slucajno, ipak bez obzira en neizvesnost prostruji toplina. Povremeno
razmisljam da joj pridjem kada je sretnem prilikom odlaska u Muzicku skolu “Stankovic” u
Takovskoj ulici preko puta Pionirskog parka, jer ona bas u to vreme cesto ide u Baletsku skolu “Luji
Davico” u obliznjoj ulici.

Videh je danas kada izadje iz Hilendarske ulice, samo zaokrete udesno u Palmoticevu, pogleda me
znacajno. Da li mi se tako samo cini? Nemam hrabrosti da joj pridjem, plasim se da se carolija ne
pokvari? Da li je ona onakva kakvom je ja zamisljam, ili je drugacija? Mozda sam ja nju napravio
takvom samo u mojim snovima? Mozda em ona I en zapaza? To je sve moa uobrazilja? Sutra cu joj
se malo pribliziti u hodniku za vreme malog odmora da vidim iz blizine da li je onakva kakvom je
zamilsjam? Ne, nikako ne zelim da se u meni ugasi ova carolija, neka bude zasada ovako? Kako ce
ona reagovati? Mozda ce me odbiti u impulsu, iz stida, treme? Devojke umeju biti iracionane, mogu
uciniti nesto sto u dubini sebe ne zele?


-15 juni 1954 godine- Jovan Gucic na strafti, i u Indeksu.

Jovan Gucic (1931) je srednjeg rasta, vitak ali zilav, plav je, ima lice momka iz stare gradjanske
beogradske porodice. On dolazi na igranke subotom u Indeks, u podrumu ispod Bioskopa 22
oktobar koji pripada KUD( Kulturno umetnicko drustvo ) “Branko Krsmanovic”. Obicno je
besprekorno obucen, ponekad sa leptir masnom. Cesto se seta Knez Mihajlovom, najcesce je sam. On
koristi rec”komunjare”, koju izgovara sa prezrenjem. Taj uvredljiv izraz za vlast se cuje od onih
koji su zbog necega ogorceni na vlast. Ali kako sme tako otvoreno da to kaze? Ispricao mi je da
studira tehniku, da su njegovi roditelji bili vrlo bogati. Shvatih njegovo ogrocenje vlascu, kada
spomenu jednom Hotel”Ekscelzior”, kaze da je to bila imovina njegovih bliskih : “Komunjare
nacionalizovale.” Ono sto je vrlo zanimljivo je da se komunisti uzasno ljute kada ih neko ovako
kritikuje. Smatram da bi oni trebali da budu samokriticniji, ipak su uzeli neopravdano tudje. Ali
mnogi misle da su u pravu. Neki, iako znaju da nisu u pravu izmisljaju kojekakva opravdanja,
samoobmanjuju same sebe, i jos vise se ljute na opravdano nezadovoljstvo opljackanih.

Ipak najbolje je smirenost, ispravne procene, ovde im mesta za sve-cesto razmisljam.


-Juli 1954 god-Deca Predraga Vasica

Kuca Predraga Vasica u Uzovnici je bas preko puta kafane tece Dobre Panovica. Predrag je krojac
narodnog odela, abadzija, njegova radnja je u obliznjoj Ljuboviji. Buljuk dece i decaka, medju
njima jedna devojcica. Jedan drazesan deckic, malo dete jos, nosi dugacku kosu kao devojcica.
Slozna vredna postena porodica, uvek mama i tata razgovaraju sa njima prijateljski. Tetka Milja
supruga cika Predraga je rodjaka nase babe Bojke, cerka babe Darinke koja je iz Kojica.


--15 juli 1954 god- Poreklo Uzovnicana
Letnji vrlo vruc dan, nedelja je, nekoliko mestana je okupljeno pred kafanom Dobre Panovica u
Uzovnici u centru sela. “Upekla zvijezda”-rece neko gledajuci u zazareno nebo. Sede u hladu, piju,
mezete. Kad god neko naidje, oni se okrenu vrlo diskretno, kao da cekaju nekoga. Miso Ero prica
glasno i veselo uz satlik rakije, da moze povuci kamion zubima. Svi se nasmejase glasno. “Jasta more,
moze Miso, moze”-udari Misu po ramenima veselo brkati Stojan Polic.

Razgovaraju o poreklu uzovnickih rodova. Deda Vidoje Jakovljevic je ozenjen babomVidom,
sestrom Dede Velizara, on je nacitan, svi zacutase sa uvazavanjem, uze rec deda Vidoje:"Panovica
mehana je podignuta na nekadasnjem rimskom groblju. Austrougari za vreme onog rata ( I Svetski
rat) zapale kafanu i ubiju Maksima Panovica, Panovici su dosli iz Starog Vlaha".

Zabrunda kamion, zaustavi se naglo u oblaku zute prasine. Neko rece :”Posta!” Sofer izadje iz
kabine, ode pozadi, zadize ciradu, otvori zadnju precagu, spusti male merdevinice. Jedva se u
oblaku prasine nazrese tri putnika izbledeli od zamora, kaslju, stavili maramice na nos da se zastite
od prasine. Svi gledaju u postu, cekaju ko ce jos izaci.

Zatisje prekide Miso Kojic, malo pogrbljen, jedan od najbogatijih azbukovacana, povr svega ucen
covek: "Austrijanci su ubijali vidjene domacine, mom Tomi Kojicu koji bi jedan od najumnijih i
najvidjenijih Azbukovcana 914 sve popalise."

Teco Dobro Panovic je ziva enciklopedija :"Znam sva ova brda i recice, Uzovnicu, Veles, Cuver,
Obodnjik, Djurica potok, Izvorac, Tepavac, Ostrelj, Kucevci."

Neki pocese da redjaju nazive imanja: bare, luke, livade, barice, brda, duganje, brisnjace, polje. A
pojedina naselja u Uzovnici su: Uzovnica, Uzamnica, Veles, Kucevci, Tepavac, Djurici, Selanac,
Jelav. Jedan ucitelj iz uzovnicke skole poreklom negde od Sabca vrlo dobro zna uzovnicke
porodice:" Stari su rod Filipovici, govore zapadnim dijalektom, Djurici i Mladenovici dosli iz
Zaovina, Polici su dosli od Priboja, Vasarici iz Osata, Jakovljevici od Nove varosi, Kovacevici iz
Grcica, Pucarevici i Vasici iz Leovica, Kojici od Priboja, Jovanovici iz Pcelica, Radovanovici iz
Kratova, Markovici iz Pcelica, Gudurici iz Kratova, Kostici iz Gornje Orahovice, Djukanovici iz
Gracanice, Djordjici su stari rod.

Neko zapita:":Dje je Ratko Polic?"

Tetka Jelena prica kako je njen muz Miodrag ( sada u politickom egzilu u Engleskoj) kao student
isao peske od Uzovnice do Beograda. Ona je iz dobre familije, srodnica Djordjija Savica sa Stare
Ljubovije. A odakle je abadzija Predrag Vasic? Kazu da on nije od uzovnickih Vasica. Panto Savic
je sin Djordjije Savica sa Stare Ljubovije, otresit mladic, deluje zabrinuto. Djordjija Savic je bio
jedan od najbogatijih ljudi Podrinja, bavio se gradjevinrstvom, imao u Kraljevini Jugoslaviji dva
kamiona, putnicka kola, obavljao gradjevinarske radove na izgradnji mosta na Drini na Staroj
Ljuboviji. Zivko Savic iz Lonjina je takodje poznati bogatas, iz Lonjina, je, on je otac strine Ruze
udate za strica Krsmana Krsmanovica.

Tu se nadje Krsman Krsmanovic, ustade suvonjav, ali ostrog lika i otresitog nastupa, svi ga strpljivo
sa postovanjem slusaju, isprica citavu pricu, istinski rodoslov Krsmanovica; povremeno zastane,
otpije, neki zagalame, prekinu ga:”Ti Krsmane poceo od Kulina Bana!” Ali Krsman zavrsi do kraja:
“Krsmanovici poticu od Banovica koji su dosli iz Pive (preko Birca u Osatu) oko 1726 godine, presli
kao stocari u Gracanicu u Osoje, onda postali rudari. Rasturali su se niz Mikuljak sve do usca recice
Gracanice, zovu ih u selu jos i Vesici, Krsmanovici, Neskovici, Djukanovici, i Nikolici ( slave Sv.
Jovana). Selili su se dosta Macvi, Sremu, Posavini. Neki Krsman je zajednicki predak svih
Krsmanovica. Brat Krsmanov Milovan, bez potomaka umro u Tuzli na robiji kod Turaka. Кrsman
je imao tri sina , jedan se zvao Tomo, od njega nastase Tomici. Treceg sina posinka Micu, hajduci
ucene i ubiju kao decaka. Ovaj Milovan je ostao nezenja zbog toga sto mu je devojka ( iz okoline
Valjeva) na dan prosidbe preminula od ujeda zmije. Kada je Milovan zatekao mrtvu devojku ,
shvatio je po obicajima da se ne moze zeniti. Milic Krsmanovic, deda Krsmanov, odvoji se pocetkom
ovoga veka od gornjih Krsmanovica u Gracanici, sidje Drini. U Prvom svetskom ratu Milicevi sinovi
Drago ,Obren i Velizar se nadju na frontu, Drago pogibe na solunskom frontu, najstariji Simeun
zbog starosti nije bio pozvat u vojsku, najmladji Milutin nije imao ni 18 godina, okupator odvede u
logor u Madjarskoj , zamalo su ih tamo zapalili zive. Ali su Austrijanci zapalili njihovu kucu u
Uzovnici. Obren je bio celo vreme rata uz Vojvodu Putnika i pratio ga odano u Francusku.”|


-18 juli 1954 god-Uzovnica, Stevo Kojic

Stevo Kojic je na zetvi u majici bez rukava, snazan i lep momak, gledaju ga devojke ceznjivo iz
prikrajka. U nedelju na utakmici na ljubovijskom fudbalskom igralistu Stevo dade tri gola. Nedavno
na vasaru u Bratuncu cim zasvira kolo Stevo se uhvati do rodjake Ruze. Od Bratunca do Uzovnice su
celim putem razdragano razgovarali. Nisam mogao nikako doci do reci.Osecao sam se suvisnim.

Stevina sestra Sloba je udata za Djuru, to je onaj sto je bio komandir zandarmerije u Uzovnici u
Kraljevini Jugoslaviji, kasnije pristupio partizanima. Djuro je poreklom iz okoline Zadra u
Dalmaciji, naocit covek. Za vreme rata je dolazio ponosno nasoj kuci u Uzovnicu u partizanskoj
uniformi, sa ukrstenim redenicima, mi se sada igramo sa njegovom sabljom, dao nam je deda
Velizar.


-20 juli 1954 god-Liganu spasla Milena sa Usca

Бујна цrnokosa rodjaka i vrsnjakinja Ligana Tomic ima obicaj da cuva ovce i koze pored puta i na
brdima iznad puta gde ima trave i grana da obrste. Cesto se cuje njena setna pesma u strani iznad
puta. Ona je iz Tomica cije kuce su u brdu, gore iznad Usca, cerka je Zivka Tomica. Duboko je
urezano u secanje i Tomicima i Krsmanovicima da su nekad bili jedan rod, posecuju se, zajedno
obradjuju njive, pozajmljuju zeteoce, kopace.

Sa Usca se vidi visoko brdo Mikuljak koje se sa jedne strane okomito spusta u brzu zelenu maticu
Drine sto se vrtlozima sto se uvlace u podzemne pecine, razbija у беличастим капљицама o sive
hridi, a sa druge strane se osipa u Gracanicku reku strminama prepunim sitnog kamena koji se
polako sliva u recicu. Ponekad se kamena masa pokrene, postane istinski kameni usov, zagradi
recicu, zamuti je, iznad se napravi mali uspor, citavo malo jezerce. Ponegde je Mikuljak izmedju
sitnog zuckastog kamenja poobrastao travom i siprazjem. Збнам добро да када упече јара, да је
микуљачки камељар препун гујунтара.(Змија). Ligana pustila ovce i koze visoko po strminama
Mikuljaka, one odose malo dalje, nece da se vrate. Krete za njima, zagazi u sitno kamenje, ono kao
zivи песак poce polako da klizi niz okomitu strminu ka recici. Vicna cobanica je poznavala
Mikuljak, dobro je znala da se kamenje moze pretvoriti u veliki usov koji ce je sa visine od nekoliko
stotina metara povuci brzo nanize i razbiti o kamenito korito gracanicke reke. Preplasena, iz sve
snaga zajauka.

Milena Micic, snazna zena оштра погледа, зачу јаук, спази је dole iz dvorista njene kuce na Uscu,
zgrabi veliki debeo konopac savijen u klupko, jurnu preko mostica ka Mikuljaku, poce kao vidra da
se penje njegovim strmim stazama ka Ligani; kada joj se priblizi zaveza konopac za obliznje stablo,
baci iz sve snage konopac, Ligana ga zgrabi, kao veverica se zapracaka ka Mileni, ova zape i izvuce
je.

U Podrinju vlada vrlo visok moral, postuje se rodbina, zenska celjada, koja su rod su istinska
svetinja. U selima ima mnogo sveta, mnogo stoke, skoro da nema trave ni pasnjaka.
FALSIFIKOVANA ALBANSKA ISTORIJA

- Povodom izdanja «IZ ISTORIJE ALBANACA» -

Pise: Prof. Dr. Kaplan BUROVIC, akademik



Zavod za izdavanje udţbenika Socijalistiĉke Republike Srbije, godine 1969. izdao je u
Beogradu «priruĉnik za nastavnike» pod naslovom IZ ISTORIJE ALBANACA, koji
pretstavlja «zbornik predavanja».

Kako vidimo u uvodu ovog «zbornika» ni najmanje predavanja (to su, kako ćete videti,
peredavanja!), Društvo istoriĉara Srbije, u saradnji sa Zavodom za osnovno obrazovanje i
obrazovanje nastavnika Socijalistiĉke Republike Srbije, organizovalo je u Beogradu 1, 2.
i 3. februara 1968. godine seminar iz istorije Albanaca.

Ovom seminaru je prisustvovalo nekoliko stotina nastavnika istorije, koji su «svedoĉili»
da je seminar «ispunio jednu prazninu u struĉnom usavršavanju naših nastavnika».
Navodno da je «Kroz predavanja renomiranih struĉnjaka i nauĉnika iznesena
kontinuirano istorija Albanaca».

Tako, Zavod za izdavanje udţbenika SR Srbije, kao prosvetno-pedagoška institucija,
izdalo je ova «autorizovana predavanja» odrţana na tom seminaru, a sa uverenjem da će
materijal «korisno sluţiti ne samo nastavnicima istorije, i uopšte prosvetnim radnicima,
već i širem krugu ĉitalaĉke publike».

Pitamo pre svega ko je autorizovao ova predavanja? Kakve su nauĉne kompetencije imali
ti ljudi koji su autorizovali ta predavanja? I, na kraju, ti ljudi, koji su ih autorizovali,
kakve su društveno-politiĉke i drţave kompetencije imali?

Sa druge strane, kakav su to renome imali ti «struĉnjaci» i «nauĉnici»?!?!?!

Ostavljajući po strani predavaĉe dr Boţidara Ferjanĉića, Momĉila Spremića, dr Bogumila
Hrabaka, dr Mirka Bajraktarovića i dr Ţivka Avramovskog, pitamo kakav su «renome»
imali albanski predavaĉi («struĉnjaci» i «nauĉnici»!) na tom seminaru, imeno Zef
Mirdita, dr Skender Rizaj i Ali Hadri?! Njihov «renome» struĉnjaka i nauĉnika vidi se
jasno i iz njihovih predavanja, koja ću uzeti u prudentnu analizu, sa akribijom jednog
akademika, koji je već pruţio ĉitavom svetu dovoljno svedoĉanstava da mu je sveta
nauĉna istina.1



1. Zef MIRDITA se u ovom izdanju zastupa sa studijom ILIRI I ETNOGENEZA
ALBANACA, preko koje nam propagandira da su njegovi Albanci autohtoni na
prostorima gde danas ţive (znaĉi ne samo u Albaniji, već i u okolnim zemljama!), da su
genetski sledbenici Ilira, pa i Pelazga.

Ni za jedno od ovih njegovih pretendiranja on nam ne pruţa nikakve dokaze. Njegovo
upinjanje na autohtoniju i pelaško-ilirsko-albansku etnogenezu zasniva se na rekla-kazala
ovog ili onog nauĉnika, koji za to nije pruţio nikakve dokaze, već se - obiĉno - i sâm
bazirao na rekla-kazala njegovih prethodnika, ako nije bio i agent ove ili one politiĉke
grupacije, pa je preko svoje «nauke» propagandirao politiku, kako to ĉini i sâm
Z.Mirdita.

Sa druge strane, danas postoje nauĉnici svetskog glasa, koji se nisu bazirali za svoja
pretendiranja na rekla-kazala svojih prethodnika, ponajmanje na politiĉke aspiracije
ovoga ili onoga, već su upregli svoje mozgove da nauĉno prostudiraju dotiĉne probleme i
da za svoja pretendiranja podnesu dokumenta, argumenta i ĉinjenice.

Kako vidimo iz njegove «studije», Zef Mirdita poznaje i ovu grupu nauĉnika. Njima on
ili ne poklanja ni najmanje paţnju (nekima ne spominje ni ime!), ili ih aprioristiĉki
negira, osporava i nastavlja da se upinje na njegova pretendiranja i njegovu antinauĉnu i
ĉisto politiĉku propagandu o toboţnjoj autohtoniji Albanaca i njihovom pelaško-ilirskom
poreklu.

Ja sam ove probleme već tretirao detaljno preko mojih studija, koje su (i pored zabrana i
sabotiranja !) delimiĉno objavljene, ili proĉitane na katedrama universiteta, od kojih,
neki, preneli su mi ih i preko interneta. Zato se neću angaţirati sa argumentiranjem mojih
danas već poznatih teza. Za one koji su indoktrinirani falsifikatima istorijske istine od
Z.Mirdite, izlaţem ukratko sledeće:



a) Albanci nisu autohtoni, što se dokazuje ovim ĉinjenicama:

- Albanski jezik je indo-evropski, a to znaĉi da su i oni istog porekla kao i svi drugi indo-
evropski narodi, konkretno: Grci, Srbi, Makedonci, Crnogorci - odnosno - da su došljaci
u Evropi i na Balkan iz Azije.

- Pozajmice iz latinskog jezika, albanski jezik ih ima posredstvom neolatinskih jezika. A
ovo znaĉi da Albanci nisu imali fiziĉkog doticaja sa Latinima i njihovim jezikom. Sa
druge strane ovo znaĉi da Albanci nisu bili na Balkan u ono vreme kada su tamo vladali
Latini-Rimljani i njihov jezik. U krajnjoj instanci - znaĉi da su na Balkan došli posle pada
Rimske imperije.

- Nijedan od poznatih antiĉkih toponima prostora, gde danas ţive Albanci, nema
etimologiju iz albanskog jezika. Svi su oni sa stranom, nealbanskom, etimologijom.

- Izuzev grĉkog, svi ostali jezici Balkana antiĉkih vremena, romanizirani su. Albanski
jezik nije romaniziran. I ovo je dokaz da u antiĉka vremena Albanci nisu bili gde su
danas.
- HOMOS GEORGIKOS (Agrarni zakon), koji je kodificiran negde sredinom VIII veka
n.e., sadrţi obiĉajno pravo vizantisko-slovensko. Tu se spominju svi narodi Balkana, ali
ne i Albanci, što znaĉi da oni tada nisu bili na prostorima gde su danas.

ARGUMENTA PONDERANTUM, NON NUMERANTUM !

Za opširnije vidite moje delo KO SU ALBANCI?, Ţeneva 2007.

Da Albanci nisu autohtoni već su javno priznali i poznati albanski nauĉnici, kao što su:
akademik prof. dr Ećrem Ĉabej, prvi predsednik Akademije nauka Albanije prof. Aleks
Buda, drugi predsednik Akademije prof. Šaban Demiraj i dr. I dok su to oni priznali pod
gvozdenom petom diktatora Envera Hodţe, Zef Mirdita, koji to isto tako dobro zna kao i
pomenuti, ne usuĊuje se da prizna ni sa razuzdane slobode Josipa Broza Tita.

Godine 548. dokumentirano je da su Sloveni ušli u Durrhachium (današnji Durrës u
Albaniji). U to vreme Albanci su ĉuvali svoje koze po Transilvaniji, na padinama planina
Karpati i Beskidi, što znaĉi da su bili van Balkana i da su Sloveni prije njih stigli na
Balkan, pa i u Prevalitaniji - današnja Albanija, pa i u sam Durrhachium - danasnji
Durrës.

Na pretendiranje Zefa Mirdite da «postojbina današnjih Albanaca nije podruĉje njihove
ekspanzije, nego restrikcije» (str. 26), odgovorio mu je njegov zemljak i kopatriota,
pomenuti Akademik Ĉabej: «Oblast, gde se danas prostiru Albanci na Balkanu, nije zona
restrikcije, već ekspanzije». Ne znamo da mu se Z.Mirdita suprotstavio, iako je bio
prisutan na Prvoj Skupštini ilirskih studija u Tirani, gde je Profesor Ĉabej proĉitao to
njegovo samopriznanje, koje je i objavljeno u zborniku radova KUVENDI I I
STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974, str. 26.



b) Albanci nemaju nikakve veze sa Pelazgima. Albanski Institut za Istoriografiju izdao je
u Tirani 1959. godine prvi tom knjige HISTORIA E SHQIPËRISË, redaktirana od
poznatih albanskih nauĉnika Stefanaq Polo i Aleks Buda, gde, na str. 29, izmeĊu ostalog
pišu: «Misao A. Shlaihera za pelaško poreklo albanskog jezika oborena je od
argumentirane kritike nauĉnika Gustava Majera, koji je godina 1870-1890 odredio
poloţaj albanskog jezika bez veze sa pelaškim stablom...».

Do danas ne znamo da je ma ko oborio argumentiranu kritiku Gustava Majera,
ponajmanje Zef Mirdita. Naprotiv, znamo da se sa pelaškim stablom povezuju proto-
Sloveni, oni koji su prethodili na Balkan današnjim Slovenima. Z.Mirdita sigurno
poznaje to izdanje. Kako je moguće da on prelazi ćutke preko pretendiranja albanskih
istoriĉara i nauĉnika, koja nisu po ukusu njegovih pretendiranja?! Da nisu moţda ovaj
njegov tendenciozan i ĉisto politiĉki stav imali predvid oni koji su ga nazvali
renomiranim struĉnjakom i nauĉnikom?!
c) Albanci nemaju nikakve veze ni sa Ilirima. Zef Mirdita poznaje Gustava Weiganda,
autora 12 argumenata, kojima dokazuje da Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima, a koji
su ubedili u to i najvećeg iliromana svih vremena Norberta Jokl-ia, ali ne i Z.Mirditu, koji
nam do danas nije pruţio ni jedan jedini argumenat da su Albanci potomci Ilira.

Pomenuti prof. Šaban Demiraj, drugi predsednik Akademije nauka Albanije, koji je uzeo
u detaljnu analizu svih 12 argumenata G.Weiganda, kaţe doslovno: «...protivnici teze
porekla albanskog jezika od ilirskog, kao glavni jeziĉni argumenat pretstavili su upravo
njihovu pretpostavku da albanski jezik, kao jezik tipa SATEM, ne moţe da bude «sin»
ilirskog jezika, koji je, prema njima, bio tipa KENTUM. I u stvari, kad bi bila taĉna jedna
takva pretpostavka, tada svaka dalja diskusija za ilirsko poreklo albanskog jezika teško da
bi našla siguran oslonac. Kritika 12 argumenata Weiganda ne dokazuje ilirsko poreklo
albanskog jezika. Za to treba da se nastave istraţivanja. Treba da imamo u predvid i
mišljenje Hansa Krahea, koji albanski jezik smatra kao jedan jezik razliĉit od ilirskog i
traĉanskog...Albanski i ilirski su dva jezika».

Istraţivanja savremenih nauĉnika, ne samo što nisu dokazala da su Albanci genetski
potomci Ilira, već suprotno, višestruko su nam dokazala da Albanci nemaju nikakve veze
ni sa Ilirima. Sa ovime, u poslednje vreme sve se više slaţu i sami albanski nauĉnici,
naravno - trezveni, a ne i oni koji su po nareĊenju Envera Hodţe postavili politiku u prvi
plan.

Izlaganje Zefa Mirdite je puno antislovenskih insinuacija, koje sluţe potsticaju albanskog
šovinizma i rasizma, a koja su i antinauĉna, jer ne odgovaraju istorijskoj istini. Koliko za
primer citiram: «Dolazak Slovena u ove krajeve uĉinio je da civilizacija stvarana
vekovima pomalo nestaje». (Str. 9)



2. Dr Skender RIZAJ, poznat kao veliko-albanski šovinista i rasista, koji je preko svojih
knjiga pretendirao da su i Nemanjići Albanci, u ovom izdanju zastupa se sa predavanjem
ALBANIJA U XVIII I PRVIM DECENIJAMA XIX VEKA. Uopšte uzev on se za
njegovo predavanje oslonio na albanske istoriĉare, pa je sledstveno izbegao sve nauĉno
dokazane istine, koje ne idu u prilog albanskog ekstremnog nacionalizma, šovinizma i
rasizma. Napomenućemo samo nekoliko njegovih nedoslednosti istorijskoj istini:

- Na str. 77 on kaţe: «Porodica Bušatlija, za koju se smatralo da vodi poreklo od
DukaĊina, bila je jedna od najbogatijih porodica severne Albanije». Izraz «za koju se
smatralo» suĊeriše nam da nije istina da je ta porodica poreklom iz DukaĊina, dok izraz
«bila je jedna od najbogatijih porodica severne Albanije», ne kaţe nam ništa novo, jer je i
DukaĊin severna Albanija. Za nikoga, pa ni za Albance, nije bitno da li je ta porodica iz
ove ili one albanske oblasti, već šta je ta porodica po nacionalnosti. O tome se govorilo i
pisalo, pa je reĉeno i to da Bušatlije vode poreklo od muslimaniziranih Petrovića Crne
Gore. Liĉno kralj Nikola Petrović, kada je oslobodio Skadar (Shkodra) od turskog
ropstva, izjavio je Skadranima: «I ja sam Bušatlija!». Na ovo pitanje je trebao da
odgovori Skender Rizaj. Zašto nije odgovorio? Zašto je mistificirao? Uĉenje svoje istorije
za svaki narod, posebno za albanski, treba da sluţi vaspitanju naroda u zdravom duhu
istine, koja zbliţava narode, bratimi ih, doprinosi njihovom integriranju i slivanju.

-Na str. 83-84 S.Rizaj govori o plemiću De Broniaru, predstavnik austrijske vlade i Cara
Jozefa, koji je stigao u Skadar i, po dogovoru, predao Kara Mahmud-paši Bušatliji 50.000
dukata, da bi organizovao vojsku i pošao u rat protiv Turske, pošto je prethodno budu
napali Austrijanci sa severa. Posle pobede Austrija bi priznala nezavisnost Albanije, a
njega za kralja. Kara Mahmud-paša je uzeo dukate i, pri povratku delegacije, organizovao
ubistvo svih. Kao i albanski istoriĉari, i S.Rizaj, umesto da prizna golu istinu, pokušava
da opravdava zloĉin Kara Mahmud-paše.

-Na str. 97-98 S.Rizaj opet mistificira u vezi sa Mustafa-pašom Bušatlijom, koji je pošao
u rat protiv sultana pre ugovorenog vremena sa bosansko-hercegovaĉkim ajanima, da bi
tako zasluge pobede prigrabio za sebe. Ali umesto pobede pretrpeo je od Turaka poraz.
Skender Rizaj kaţe: “Pošto ga nisu podrţali feudalci Kosova, a bosanskoj vojsci, koja je
trebala da pristigne u pomoć, brzo je turska vojska izašla u susret, Mustafa-paša Bušatlija
je morao da se vrati u Skadar i da se zatvori u tvrĊavu Rozafat...Opsada Rozafata je
trajala šest meseci... Mustafa-paša se predao, ali posredstvom austrijskog kancelara,
kneza Meterniha...”

Istina je malo drukĉije: bosansko-hercegovaĉka vojska je stigla kada je ugovoreno i
napala tursku vojsku upravo na Kosovo, izvojevala sjajnu pobedu i pozvala Mustafa-pašu
da izaĊe iz Rozafata i da im se pridruţi, pa da zajedno marširaju na Stambol, što ovaj nije
prihvatio, jer je u meĊuvremenu poslao svog kavaza kod Meterniha. Skenderu Rizaj se ne
sviĊa pa prizna da su slovenska braća, muslimani Bosne i Hercegovine, oslobodili od
Turaka Kosovo još 1831. godine, kao što mu se ne sviĊa da se zna da su njegovi Albanci
odbili da po dogovoru nastave rat protiv Turaka.

Na str. 438 izdanja HISTORI E SHQIPËRISË piše: “...u junu 1785. godine...u otsustvu
vladike Petra Njegoša, koji tada beše u Rusiji...Kara Mahmut je izašao sa svojim
vojskama iz Skadra, napade i osvoji tvrĊavu Podgorice i Spuţa. Otuda...napade
Crnogorce, uĊe na Cetinje, i potĉini veći deo zemlje pod haraĉ. U povratku za Skadar, on
ne obaveštavajući nimalo Republiku Veneciju, prešao je posred primorskih krajeva, koji
su se nalazili pod njenom vlašću, pljaĉkajući zemlju”. Tom prilikom Kara Mahmud-paša
je spalio Cetinje i posekao sve ţivo što mu je dopalo u ruke, i decu, i ţene i starce, što
nam S.Rizaj prelazi ćutke. Apsolutno ni reĉi o tome, jer - kako videste kod njegovog
kolege Zef Mirdita - samo su Sloveni bili na Balkanu razaraĉi civilizacije, a ne i njihovi
Albanci!

A na str. 452-453 te iste HISTORIJE piše i ovo: “U leto godine 1796, na ĉelo jedne
velike vojske, sastavljene od dve divizije, Kara Mahmut krenu protiv Palabardha (od
albanskih istoriĉara albanizirano ime Bjelopavlića,- KB) u Crnoj Gori. Bitka je poĉela
ujutro 11 juna. I ovaj put heroizam slobodnih narodnosti Crne Gore prouzrokova poraz
Bušatlije. Ranjen Kara Mahmud se povuĉe sa velikim gubitcima. On poĉe da organizuje
jednu drugu ekspediciju, ali i ovaj put je poraţen. Sem što je izgubio jedan veliki broj
vojnika i oficira, ovaj put je i sâm pao u borbi 22. septembra 1796”.

Ni o ovome kod S.Rizaj nećete naći ni reĉi, iako u literaturi njegovog predavanja navodi
citiranu HISTORI E SHQIPËRISË.

Obratite paţnju na izraz «heroizam slobodnih narodnosti Crne Gore». Kad ovi Albanci
pišu o heroizmu Albanaca nikada se ne izraţavaju tako - «heroizam slobodnih narodnosti
Albanije», jer po njima u Albaniji ţive samo Albanci, dok u Crnoj Gori - ne samo
Crnogorci, već - “narodnosti”!!!

Podmuklost ovih albanskih “istoriĉara” i “nauĉnika”, “akademika”, je oĉigledna. Danas
kaţu narodnosti Crne Gore, a sutra će reći da su njihovi Albanci izvojevali tu sjajnu
pobedu nad Turcima, kao što ĉine i sa Bojem na Kosovo od 1389. godine.



3. Ali HADRI se zastupa sa tri predavanja: NACIONALNI POKRET ALBANSKOG
NARODA OD TRIDESETIH GODINA XIX VEKA DO KRAJA 1912. GODINE, pa
ALBANSKA NARODNOST U JUGOSLAVIJI OD 1918. DO 1941. GODINE, NJENO
UĈEŠĆE U NOB JUGOSLAVIJE i NARODNOOSLOBODILAĈKA BORBA U
ALBANIJI I PRVE GODINE POSLERATNOG RAZVOJA.

U sva tri predavanja on je tendenciozan, izbegava da iznese istorijsku istinu onako kako
je i, svakakvim mistifikacijama, podrţava ĉisto nacionalistiĉke pretenzije, veliko-albanski
šovinizam i rasizam.

U prvom predavanju on više puta naglašava da su albanski gradovi (gradovi Albanije!) ne
samo Skadar, već i Prizren, Peć, Ðakovica, Kosovska Mitrovica, Priština, Ohrid, Struga,
Preveza, Janina i td.

Za Skadar nam nigde ne kaţe da je za 500 godina redom, sve do pada pod Turcima, bio
prestolnica Crne Gore, kada tamo nije bilo skoro ni ţive albanske duše, da su ga
Crnogorci branili od turskog napada, pa da su ga na kraju i oslobodili oni, Crnogorci, a
Albanci dobili na tanjiru intervencijom Velikih Sila. Za ostale gradove nigde ne
napominje da su srpski, makedonski i grĉki, da su u njima Albanci došljaci sa albanskih
gora i da su tada saĉinjavali manjinu stanovništva, pa da su i danas u manjini

Na str. 139 A.Hadri piše: “Formiranje Prizrenske lige je ubrzano i neprijateljskim stavom
srpske vlade prema Albancima u Juţnoj Srbiji. Naime, srpska vlada je obećala da neće
ništa preduzeti protiv Albanaca ako se budu drţali lojalno u srpsko-turskom ratu (1876-
1878). Albanci tih krajeva poverovali su ovom obećanju i imali su lojalan stav. MeĊutim,
srpska vlada nije odrţala obećanje.”

Je li srpska vlada ona koja nije odrţala obećanje, ili su muslimani uopšte, a albanski
muslimani posebno, uĉinili zajedniĉku kauzu sa turskim okupatorom, svrstali su se u
njegove redove ne samo kao regrutirani vojnici, već i kao dobrovolci i bašibozuci, i pošli
protiv srpske vojske i Srba uopšte?!?!?! O kakvoj lojalnosti Albanaca govori A.Hadri,
koji sasvim dobro zna da su ne samo ruke albanskih feudalaca, već i ruke albanskih
muslimanskih fanatika bile do lakta i preko lakata ogrezle u krvi Srba, staraca, ţena i
dece?! Je li moguće da g. Hadri ne zna da je njegov oboţavani Hodţa Tahsin, svojim
parama, regrutovao 1.000 Albanaca i predvodio ih je i u Hercegovinu protiv tamošnjeg
stanovništva, koje se diglo na ustanak za nacionalno oslobodjenje?!

Prizrensku ligu, iako A.Hadri priznaje da je u prvoj i drugoj fazi imala panislamski
karakter, on nam je prikazuje iskljuĉivo kao albansku ligu, što sigurno nije istina. U prvoj
i drugoj fazi ona nije bila albanska, već panislamska. A ovo znaĉi da su je organizovali
muslimani Balkana, a ne Albanci. Organizovao ju je licno sultan turski, da bi preko
muslimanske vere i fundamentalizma, sacuvao granice svoje Otomanske imperije!!!

A.Hadri priznaje da je Abdul-beg Frašeri bio najistaknutija liĉnost i najistaknutiji ideolog
Prizrenske lige, ali prećutkuje istinu da on nije bio Albanac, već Vlah. Kaţe da se «raĊa
ideja da se Crnoj Gori ustupi podruĉje izmeĊu Jadranskog mora i Skadarskog jezera do
ušća Bojane, obuhvativši i Ulcinj», ali prećutkuje da su to podruĉje već bili oslobodili
Crnogorci oruţjem, svojom krvlju. Zato, umesto ustupe, treba reći vrate.

Na str. 143 piše: «Ilindenski ustanak, koji pretstavlja znaĉajan dogaĊaj ne samo u istoriji
makedonskog naroda već i za ĉitav Balkan, odjeknuo je snaţno meĊu Albancima. Zna se
da su Albanci iz Makedonije svojim uĉešćem u ustanku dosta doprineli njegovom
uspehu».

Ne kaţemo da u tom ustanku nije uzeo uĉešća nijedan Albanac (Pitu Guli je bio Vlah, a
ne Albanac, kako se pretendira!), ali kaţemo da su Albanci skoro en bloc bili (na ĉelo sa
Bajramom Curi-em!) na strani turskog okupatora, da su i iz Albanije, kao dobrovoljci i
bašibozuci, pošli da uguše taj ustanak, i da su se pokazali pravim krvolocima, što je
umetniĉki prikazao u svom romanu «albanski» knjiţevnik Sterio Spasev, koji jasnije, pod
gvozdenom petom Envera Hodţe (!), nije mogao da demostrira istinu da je Makedonac
ipo po nacionalnosti.

Ali Hadri priznaje da je voĊa albanskih ustanika 1912. godine bio Hasan Priština, ali
prećutkuje ĉinjenicu da je taj Hasan svojim poreklom od islamiziranih Srba, koji su se
preko islama i albanizirali, kao i mnogi drugi na Kosovu i u samoj Albaniji. Okretanje
ĉinjenica glavom na dole je profesija Ali Hadri-a.

U njegovom predavanju ALBANSKA NARODNOST U JUGOSLAVIJI Ali Hadri
naglašava iskljuĉivo ugnjetavanje te dijaspore i osporavanje ovih i onih prava, ćuteći za
poloţaj jugoslovenske nacionalne manjine u Albaniji, za koju dobro zna da je bila u
mnogo teţem poloţaju, jer im nije dozvoljeno ni da se izjave za Jugoslovene. Govoreći o
teroru u Jugoslaviji, on pretendira: «Taj teror graniĉio se sa fiziĉkim istrebljenjem
Albanaca, koji su bili najugnjeteniji narod na Balkanu». Je li moguće da A.Hadri još nije
ĉuo za Vlase, koji u njegovoj Albaniji saĉinjavaju skoro jednu petinu stanovništva, a ni
dan-danas nemaju pravo ni da se izjave za Vlase?!
Govoreći za uĉešće njegovih Albanaca u NOB Jugoslavije zaboravlja da spomene uĉešće
Jugoslovena u NOB Albanije. I dok su Jugosloveni u Albaniji uzeli uĉešće u njihovoj
NOB od prvog dana, Albanci Jugoslavije se jedva posle kapitulacije Italije ukljuĉuju u
NOB Jugoslavije. I dok se Jugosloveni u Albaniji bore za osloboĊenje Albanije, Albanci
u Jugoslaviji se ne bore za osloboĊenje Jugoslavije, već za komadanje Jugoslavije i da
njenim teritorijama stvore njihovu super Ve-e-eliku Albaniju. Ili ovo nije istina, g.
Hadri?! Zašto sve ovo prećutkujete?!

U njegovom predavanju NARODNOOSLOBODILAĈKA BORBA U ALBANIJI, on
nastavlja sa mistificiranjem i prikrivanjem istorijskih istina i ĉinjenica. Pre svega nigde i
ne spominje nacionalne manjine u Albaniji, ponajmanje jugoslovensku, što je dalo
povoda drugima da preko svojih «studija» kliĉu: «Albanija je nastanjena ĉisto albanskim
stanovništvom. Nema nacionalnih manjina!» Ili nije ovako gospodine akademiku, prof.
dr Mark Krasnići?!

Kako se zna, kad su italijanski fašisti 1939. godine napali Albaniju, jugoslovenski narodi
se nisu sloţili sa time. Oni su i javno protestirali, pa su traţili i oruţje da priteknu
Albancima u pomoć. Mnogi su im i pritekli. Jugoslovenska nacionalna manjina Albanije
je en bloc uzela uĉešće u NOB albanskog naroda. Ona se borila rame uz rame sa
Albancima za slobodu i nezavisnost Albanije, a ne za njeno rasparĉanje. Nisu ni pomislili
da se njenim delovima prošire granice njihovih domovina. Ništa od ovoga nema u
predavanju «struĉnjaka” Ali Hadri.

Italijanski fašisti su 7. aprila 1941. godine napali Jugoslaviju i sa teritorije Albanije. Sa
njima su marširali i albanski fašisti i obiĉni ljudi, regrutirani i dobrovoljci. Preko ovih
kolaboracionista italijanski fašisti su realizirali rasparĉanje teritorija Jugoslavije, od kojih
su znatan deo prisajedinili njihovoj Albaniji, pa su i znatan deo terora nad Jugoslovenima
vršili rukom Albanaca. Ni o ovome nema ni reĉi.

Na str. 231 A.Hadri priznaje:

“Iako se i sama nalazila u nezavidnoj situaciji u pogledu snabdevanja stanovništva,
Jugoslavija je izašla u susret traţenju albanske vlade i poslala... u vidu pomoći pšenicu i
kukuruz.

U periodu od 1947. do sredine 1948. godine Jugoslavija je na osnovu ugovora o
privrednoj saradnji dala Albaniji robu u vrednosti od preko 2 milijarde dinara, dok je
FNRJ primila od Albanije robu u vrednosti od 290 miliona dinara”. (Podvukao,- KB)

Priznaje ovo, ali ćuti o “zahvalnosti” koju su njegovi Albanci pokazali prema
Jugoslovenima, koje su optuţili i nastavljaju da optuţuju da su ih toboţe opljaĉkali.



I predavanja gospode dr Boţidara Ferjanĉića, posebno Momĉila Spremića, pa dr
Bogumila Hrabaka, dr Mirka Bajraktarovića i dr Ţivka Avramovskog imaju puno
netaĉnosti i nedostataka.

Sva je ova knjiga upravo takva da ni najmanje ne sluţi njenom cilju. Naprotiv, ona sluţi
indoktriniranju Jugoslovena veliko-albanskom ideologijom. Tako ovi Albanci, pošto su
indoktrinirali albanske mase šovinizmom i rasizmom, veliko-albanskim pretenzijama
prema susednim narodima i teritorijama, nastoje da tom ideologijom indoktriniraju i
druge, pre svega susedne narode, a zatim i one najudaljenije. I uspeli su ! Hocete li da
vam navedem imena jugoslovenskih (srpsko-crnogorskih i makedonskih) istoricara,
arheologa, naucnika i akademika, koji su prihvatili kao neospornu istinu istorijske
falsifikate ovih albanskih « renomiranih struĉnjaka i nauĉnika » ?!

Za ovakva predavanja i knjige ne samo da nemamo potrebu mi, Jugosloveni, već za njih
nemaju potrebu ni sami Albanci. Društo istoriĉara Srbije, koje je objavilo ovu knjigu, bar
posle krvavih dogaĊaja na Kosovu 1999. godine i u Makedoniji 2001. trebalo bi, ako ne i
svom narodu, bar Makedoncima da se izvini za indoktriniranje Albanaca na putu njihovih
zloĉina.



Ţeneva,

25. septembar 2003.

______________

1) Universitet Nju Jorka uveo je u svoja predavanja albanološke teze akademika prof. dr.
Kaplana Burovića, pa je o tome izvestio i preko svog sajta na internetu, gde za
Akademika Burovića pišu da je famous Albanian dissident and historian.- REDAKTOR.



http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11254

__._,_.___
                                       Messages in this topic (1) Reply (via web post) | Start a new topic
Messages | Files | Photos | Links | Database | Polls | Calendar
MARKETPLACE

From kitchen basics to easy recipes - join the Group from Kraft Foods


Change settings via the Web (Yahoo! ID required)
Change settings via email: Switch delivery to Daily Digest | Switch format to Traditional
Visit Your Group | Yahoo! Groups Terms of Use | Unsubscribe
RECENT ACTIVITY

Visit Your Group
Yahoo! Groups

Join people over 40

who are finding ways

to stay in shape.


Check out the

Y! Groups blog

Stay up to speed

on all things Groups!


All-Bran

Day 10 Club

on Yahoo! Groups

Feel better with fiber.

.




-24 juli 1954 godine- Stojan Polic

Kuce Polica su bas pre mostica na Uzovnickoj reci. Stojan Polic je ugledni domacin, javim mu se
uvek “POMOZ BOG!”. Preko puta je kuca cika Bebana , njegov sin Mico je ostao u secanju kao
odlican ucenik uzovnicke skole. Secam se da je tu za vreme rata ziveo jedan visok krupan covek,
nema ga, kazu izbegao u Englesku. Odmah iza skole ka uzovnickoj crkvi je kuca Sretena i Radeta
Polica, sinova cika Ilije. Rade je izgubio vid pred kraj rata, uzeo penkalo baceno iz aviona, paklena
masina mu eksplodira u rukama.


-30 juli 1954 godine-Kudelja ( konoplja).

U Azbukovici ne kazu”konoplja” nego “kudelja”.To je biljka koja se sadi u nekoj ziratnoj njivi
blisku brdu, кад сазре poznje, natopi u Drinu tamo na obrtaci испод пута наспрам кућа
Крсмановића , gde je voda plitka. Kad se okiseli izvade je, osuse, onda se ервеном ступом ногама
удара stupom udara po njoj, leti pozder okolo, ostane mekano vlakno od koga se pletu kosulje,
pokrivaci, carsavi, konopci, sta ko zeli.

Deda Velizar je posejao ove godine kudelju ispod kuce, gde je zemlja ziratna i kamenita.

Evo kako je izgledala operacija “kudelja”:

Izrasle zelene visoke stabljike, kao mali tanusni bagremcici, када биљак сазре dodjose radenici sa
naostrenim srpovima, posekose , zavezase u snopove. Dovedose volovska kola, natovarise snopove, u
nekoliko puta ih snesose Drini. Toplo je, Drina se zagrejala, pocese snop po snop da potapaju u
vodu, pritisnuse velikim kamеnjem, ostave tako neko vreme da se kiseli. Kad je se dobro raskiselilo
dodju, odignu kamenje, nabubrele raskiseljene слузавње snopove koji pomalo mirisu na vodeni
trulez ispiraju dobro vodom, stave ih na obalu na toplo sunce da se dobro prosuse. A kada se dobro
isuse, odnesu ih gore u njivu ispod kuce. Tamo je postavljena neobicna drvena naprava koja se zove
stupa. Ima donji deo drveno leziste, kao da se otvore celjusti morskog psa il krokodila, vide se ostri
zubi. iznad lezista je masivan tezak deo koji se nogama podize kao na nekoj klackalici, Covek stane
na kraj velike debele daske, na drugom kraju daske zakucan tezak gvozdeni ulozak, debela daska se
podigne, otvori se unutrasnjost stupe, lici na ajkulu, ili krokodila kada otvori usta, u celjust stupe se
stavlja po nekoliko stabljika suve belicaste kudelje, krhke, kao sasusene grancice. Pod besnim
udarcima iz ocvrsle stabljike leti pozder, pojavljjue se vlakno, to je kudelja. Kudelja se zatim skuplja
na jednom mestu, nosi u kacare, gde se cuva za dalju upotrebu, i onda se spusta, zubima se udara u
suvu kudelju.

Svi kazu potsmesljivo “seljaci””seljak”. A to je najvaznije zanimanje, seljaci nam stvaraju hranu,
odecu, bogatstvo. Da nije njih, gladovali bi. Retki su medju nama oni ciji deda barem nije seljak.
Gledam tezacke radove, to nije nimalo lak i jednostavan posao, nasuprot, zahteva veliko znanje i
umece. Deda je odlican zemljoradnik, zna taj posao, ali je i odlican organizator, ne samo on, nego
mnogi uzovnicki domacini takodje. A nikad nisu citali bilo kakvu knjigu organizaciji.

Tucanje kudelje je zabavan posao. Ali je naporan, treba skakati nogama po stupi, udarati po
sasusenim stabljikama kudelje. Prvo se popeh ja, Pero Neskovic-Curicin se smeje, uze i on malo,
onda Milan Micic sa Usca udara besno nogama, posao polako napreduje. Radoje Tomic zalupa iz sve
snage. Makso Panovic je jak, samo leti pozder. Миле Ненадов права људина, када удари само
јечи и пршти. Драгољуб и Милић Јов ин не хзаопстају, бесно ударају по снопљикама кудеље.

Kum Velizar Kovacevic i Djojo Krsmanovic sede sa strane na panjevima, drze veseli belicaste casice
mirisljave dzane u rukama. Pridolaze veselo drugi susedi. Nesto se naoblacilo.”Juce sunce zadje za
brdo u Bosni u oblak, znala sam da ce biti promena vremena”-pokaza baba Bojka rukom na
bosanska brda preko Drine. “Bice kise, cim se magle vijaju tamo po onim potocima u Bosni “-
nastavi baba Зорка. “U Drini krekecu zabe, bice kise”-protegnu se dremljivo kum Velizar
Kovacevic. Svi pogledase pomalo zabrinuti ka Mackovom kamenu, koji se plavio u mlazevima kise.
Kisa obicno dolazi otuda, stize polako, ali ume grunuti iznenadno sa munjama i gromovima i od
Sokola, ili od Bratunca.

Pocese kao i obicno opet o politici, politika je omiljena tema Uzovnicana:” Peta kolona je sve kriva
,41 Nemci su u pojedinim delovima Slovenije docekivani kao oslobodioci, Zagreb ih je zaspiao
cvecem, na Kosovu i Metohiji Siptari su slavili pobedu, neki Makedonci, ali ne vecina nego manjina,
su prizivali Bugare, Nemci i Madjari u Vojvodini su nas poraz slavili kao pobedu svoje drzave.”-otpi
casicu kum Velizar.

Djojo odgurnu Maksu sa stupe, dok Djojo besno udara nogama po stupi zadihano glasno govori da
nadjaca uzinat lupu drvene neobicne naprave, cuje se kako dahce: ”Hitler podeli Sloveniju
Nemcima, Italijanima, Madjarima. Italijani dobise Dalmaciju, i celu Crnu Goru, Albaniji dade
Kosovo i Metohiju i deo Makedonije, Baranja i Backa odose Madjarskoj, veci de Makedonije i
istocne Srbije Bugarskoj, Banat Nemackoj jer tamo ima mnogo Nemaca od ranije, Srbiju proglasi za
nemacku oukupacionu zonu.”

“Evo dovle je bila NDH ( Nezavisna drzava Hrvatska)! “ -pokaza rukom kum Velizar na Drinu
ispod puta. Umesa se kum Nenad Vasic: ”Odmah posle kapitulacije nase zemlje 17 aprila 41, nas
Drazo poce borbu protiv Svaba.” ”Ama jos ranije je poceo, prevari Cercil Drazu, pomoze Titu.”-
dodade Miso Ero. “Jes vala!” potvrdi kum Vukic.-“ Drazo je reko lepo sefu Britanske misije da
varaju Srbe, da jedna srpska baba vredi vise od cele Engleske.” “Zato oni cica Drazu mucki uvatise,
ubise ga, ne zna se ni dje su mu kosti!”-oglasi se kum Nenad Vasic.”..

Deso Ero naidje, spusti lovacku pusku na zemlju, slusa pa rece:” Mi za Kralja, Kralj za Tita, dokle
cemo Bog te pita. Vako pjevali moji cetnici pred kraj rata, Cercil naredio Kralju Peri da iz Londona
poruci da svi podrze Titu. Politika ti je velika ….!.”
Srbija prećutkuje genocid komunista



Piše:Jasna Jojić



O tome da se vlast posle Drugog svetskog rata obraĉunavala sa politiĉkim
neistomišljenicima, a zatim i sa neposlušnima u sopstvenim redovima, odavno se već
javno govori. Ali, prave razmere te masovne tragedije u kojoj su uglavnom Srbi
istrebljivali Srbe, sagledavaju se tek odnedavno, pošto je mr SrĊan Cvetković, istraţivaĉ
saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, izdao knjigu “IzmeĊu srpa i ĉekića –
Represija u Srbiji od 1944. do 1953.”
Iz nje se oĉito vidi da, ni danas, 65 godina od kako su komunisti naĉinili pravi pokolj nad
neistomišljenicima na celoj teritoriji drţave, nema odgovora na osnovna pitanja: koliko je
ljudi stradalo samo zbog drugaĉijeg mišljenja, kako su i kada likvidirani, i najvaţnije, ko
je osmislio, a ko realizovao, tako pakleni plan termidora...

*Vi ste prvi istoriĉar koji se sistematski bavi problemom represije u Srbiji posle
Drugog svetskog rata. Šta ste posle petogodišnjeg prouĉavanje zvaniĉnih
dokumenata i svedoĉanstva preživelih utvrdili?
- Koristeći svu dostupnu dokumentaciju, izvukao sam zakljuĉak koji se mogao i
oĉekivati. Nije bilo grupe ili društvenog sloja u kome nije bilo ţrtava represije, hapšenih i
likvidiranih ljudi. Najdrastiĉnija je svakako bila pogoĊena politiĉka elita, ali ništa manje
brojne nisu bile ni ĉistke poslenika u kulturi, obrazovanju, medijima, naravno,
industrijalaca i kapitalista bez ĉije likvidacije nikada ne bi moglo doći do novog socijalno
– ekonomskog ureĊenja po komunistiĉkoj ideologiji.

* U knjizi “IzmeĊu srpa i ĉekića” naglašavate da taĉan broj žrtava surovog
razraĉunavanja vlasti sa neistomišljenicima nije moguće utvrditi jer za mnoge
sluĉajeve dokumentacija nikada nije ni postojala. Da li se bar može zakljuĉiti kako
je ona organizovana?
- Ta represija je bila cikliĉnog karaktera i odvijala se u talasima. Po ulasku partizanskih
jedinica u gradove, po već naĉinjenim spiskovima i na osnovu dojava, hapšeni su ljudi i
formirani su zatvori. U prvo vreme dok nije stigla direktiva Aleksandra Rankovića, ljudi
su streljani bez suda a presude su im kasnije pisane. Kao i svaka revolucija i ova je imala
tri etape. Vlast se sa, drţavnim neprijateljima razraĉunavala u talasima. Prvo sa
politiĉkim partijama i liderima koji su bili van fronta 1944. pa su razbijanjem i
fuzionisanjem uništavali stranke bliske po politiĉkom opredeljenju, a u trećem krugu
ĉistili su sopstvene redove. Dakle, stvaraju koaliciju, ĉiste unutar koalicije i prave
monolitnu strukturu, da bi na se na kraju rešili i svog "kukolja" tj. eliminišu saputnike
revolucije. Ali, vlast se nije razraĉunavala samo sa politiĉarima, već i sa ĉinovnicima.
Ĉak su i ministri u nepolitiĉkim ministarstvima - za poljoprivredu ili socijalnu politiku
bili streljani!
* Kako su ljudi tada, uopšte saznavali da su im roĊaci ili komšije ubijani ili na
robiji?
- Neki nikada nisu saznali, roĊaci su im odvoĊeni bez ikakvog objašnjenja ili kasnijeg
obrazloţenja, a ponekad su partizani hapsili i streljali, a spiskove sa imenima su kaĉili po
banderama kao da su osuĊeni u legalnom postupku. Kasnije posle 1945, procesi su bili
javni, a presude su objavljivane po novinama i davana su saopštenja o “narodnim
neprijateljima”.

* Postoje li pisani tragovi o nalogodavcima, i da li se iz njih može zakljuĉiti ko je
poimenice smislio tako kravav plan za promenu državnog ureĊenja?
- Nalogodavci su na poĉetku bili svi partizani zaduţeni da sprovode plan Odeljenja za
zaštitu naroda (OZN-a) koje je zvaniĉno osnovano 13. maja 1944. u Drvaru, dekretom
Josipa Broza Tita. Za naĉelnika je postavljen ĉlan Centralnog Komiteta Saveza
Komunista (CK SK) i Vrhovnog štaba Aleksandar Ranković, a za njegovog zamenika
Svetislav Stefanović Ćeća.

* OZN-a je organizovana po uzoru na sliĉne službe za ĉišćenje neistomišljenika koje
je u Sovjetskom Savezu sprovodio Staljin?
- Partizanima su vrlo znaĉajne bile instrukcije sovjetskog savetnika, pukovnika
Timofejeva, koji im je prezentovao iskustvo sovjetske sluţbe NKVDa. Ubrzo, 18. maja
1944. izdato je Uputstvo o zadacima OZN-e kao o “maĉu revolucije“ za suprotstavljanje i
spoljnim i unutrašnjim neprijateljima. Prvo je stvorena OZN-a za Hrvatsku, pa za Bosnu i
Hercegovinu, a OZN-a za Srbiju je nastala na Visu juna 1944. i na njenom ĉelu je bio
Slobodan Penezić Krcun, koji je do kraja 1944. uspeo da premreţi celu Srbiju organima
OZN-e. Beograd je kao vaţan centar imao samostalno odeljenje, osnovano 16. oktobra
1944. koje je 1948. potĉinjeno OZN-i Jugoslavije, kao uostalom i republiĉke. A celom
saveznom OZN-om rukovodio je Aleksandar Ranković Leka, i bio je direktno odgovoran
Titu kao ĉelnom ĉoveku Ministarstva odbrane i predsedniku vlade tada DFJ. Tek 1.
januara 1948. OZN-a, preimenovana u Upravu drţavne bezbednosti, (UDB-a), ušla je u
sastav MUP-a Jugoslavije, odnosno Srbije.

* Kako je funkcionisala OZN-a u Srbiji?
- U prvo vreme, u Srbiji je bilo 86 sreskih poverenika, 15 okruţnih odeljenja, a na vrhu su
se nalazila ĉetiri odseka OZN-e, za obaveštajni, kontraobaveštajni rad, za pozadinu, i
široka mreţa agenata, informatora i rezidenata na terenu, kadrovi paţljivo izabrani od
boraca i meĊu beskompromisnim komunistima. Oni su išli na školovanje u Moskvu, uĉili
od NKVD-a, ali su Sovjeti bili i u odeljenjima OZN-e, koji su bili nadleţni za
belogardejske zarobljenike i sovjetske graĊane koji su posle Oktobarske revolucije,
pobegli pred terorom Staljina i zatekli se u Beogradu. Sedište Rankovićeve, savezne
OZN-e u prestonici Jugoslavije bilo je na Obilićevom vencu u zgradi PRIZAD-a, a
kasnije u zgradi Beograd na današnjem trgu Nikole Pašića. OZN-a za Srbiju je bila
smeštena u zgradi bioskopa Beograd, pa potom u Kneginje Ljubice (Zmaj Jovina 21), a
glavni zatvor se nalazio u Glavnjaĉi, na mestu današnjeg Prirodno matematiĉkog
fakulteta. Agenti su saraĊivali na zajedniĉkom cilju iskorenjivanja “neprijatelja” i to po
sovjetskom metodu “pokrivanja”: na 10 graĊana po jedan poverenik!
*GraĊanstvo nije znalo ko su poverenici OZN-e, oni su bili u civilu i špijunirali
obiĉan svet?
- Da, i to svuda. U ministarstvima, preduzećima, školama. Ĉlanovi KP Jugoslavije (KPJ),
dobili su ulogu denuncijanata, a u velikim gradovima sistem špijunaţe i kontrole, bio je
tako raširen da je svaka zgrada imala nastojnika - špijuna. Nastojnici zgrada su imali
zadatak da za OZN-u kontrolišu stanare i posetioce i saraĊuju sa agentima zaduţenim za
njihovu ulicu! O sumnjivim licima voĊeni su dosijei, koji su, opet po sovjetskom modelu
bili kategorizovani u “protivnike vlasti A, B, C, D ili E.

* Kad bi komšija-agent prijavio komšiju kao protivnika vlasti, da li je neko
proveravao podatke, ili je motiv da se neko naĊe u zatvoru, ili bude streljan, mogla
biti i ljubomora, liĉna mržnja i bezrazložna osvetoljubivost?
- Teško da je iko proveravao ĉinjenice, posebno neposredno po završetku Rata. Ĉim je
neko ţigosan, ili je u njega uperen prst, odvoĊen je pred streljaĉki vod. Kasnije je OZN-a
navodno vodila istraţni postupak, a na sudu su najkompetentnija bila priznanja data u
istrazi, iako su ona uglavnom izvlaĉena torturom.

* Kad je OZN-a prestala sa besomuĉnim ubijanjem i hapšenjem i koliko–toliko
pokušavala da ĉinjenicama opravda represiju?
- Represija se u Srbiji institucionalizuje preko vojnih sudova i sudova casti vec od
februara 1945, a još više, po okonĉanju rata u Jugoslaviji i posle izbora i donošenja prvog
Ustava nove Jugoslavije, 13. maja 1946. Tada je reorganizovan i izdvojen Drugi odsek
koji je nazvan Uprava drţavne bezbednosti, odnosno UDB-A. Iz OZN-e je tada izdvojen
i Treći odsek, i on je pretvoren u Kontraobaveštajnu sluţbu Jugoslovenske Armije
(KOS), koja postaje samostalna sluţba Vojske, sa zadatkom da zaštiti Armiju od
delovanja spoljneg i unutrašnjeg neprijatelja. I tada se nastavlja sa podmetanjima i
represijama, ali u daleko manjem broju. Primera radi, više nije bilo depeša poput jednog
lokalnog izveštaja saĉuvanog u Hrvatskoj. Njega je poslao Aleksandar Ranković, 15. maj
1944. po osloboĊenju Zagreba. Decidirano piše: “rad OZN-e u Zagrebu je
nezadovoljavajući, za deset dana streljali ste samo 200 bandita. IznenaĊuje nas ova
neodluĉnost ĉišćenja Zagreba od zlikovaca. Radite suprotno od naših direktiva da sve
radite brzo i efikasno i sve svršite u prvim danima”.

* To nareĊenje pokazuje da se komunistiĉki režim posle Drugog svetskog rata,
svojski trudio da pre ustoliĉenja sudova i drugih graĊanskih institucija, likvidira što
više onih koji su bili smetnja komunistiĉkoj ideologiji?
- Verovatno su se opravdano bojali da bi masovno izvoĊenje ljudi pred sudove, uzburkalo
široke mase pa su se bojali uliĉnih nemira i nekog puĉa, i naravno povratka kraljevske
vlade iz emigracije. Koristili su tu ratnu atmosferu straha za ideološke ĉistke i politiĉke
progone.

* Da li ste iz obimne dokumentacije koju ste videli mogli da naslutite po kom su
kriterijumu komunisti istrebljivali svoje sunarodnike, i jesu li njihovi ideološki
ciljevi bili najvažniji?
- Ĉini se da su se vodili podelom ljudi po socijalnim kriterijumima. Pre svega su ţeleli da
se otarase pripadnika burţoaskog sloja, industrijalaca i trgovaca. Potom su im smetali
sveštenici, pa intelektualci, profesori univerziteta. Likvidarali su primera radi, Iliju Prţića
i Branka Popovića kome su nakaĉili zloĉin da je cinkario studente komuniste i potpisao
apel 1941. godine, iako to nije uradio. Ali, prva taĉka u njegovoj optuţnici bila je da je on
bio protivnik Narodnog oslobodilaĉkog pokreta. Sliĉno je stradao i Radenko Stanković,
uhapšeni i osuĊen na 20 godina, u meĊuvremenu se razboleo i umro. On je bio ugledni
doktor medicine, ĉak i svetski priznat.
Gligorije Boţović se na jednoj sahrani istrĉao, kritikovao Narodno oslobodilaĉki pokret i
njegove ĉelnike pa je odmah, 5. januara streljan.

*Partizani su pobili i umetniĉku elitu Srbije smatrajući da se ni oni neće uklopiti u
novi socijalistiĉki milje?
- O tome moţda najbolje svedoĉi dokument u kojem je Milan Trešnjić, naĉelnik OZN-e,
opisao na koji se naĉin oslobaĊao politiĉkih i klasnih neprijatelja. Raportirao je da je
samo u 12. kvartu na Dedinju, likvidirao oko 800 - 900 ljudi za dva - tri meseca krajem
1944.godine. Stradalo je i mnogo glumaca, a najpoznatiji su svakako Jovan Tanić i
Alkesandar Cvetković. Manje je poznato da su u amaterskom pozorištu na Ĉukarici, u
kojem je igrao i Milan Srdoĉ, partizani streljali njih 14-oro. Srdoĉ je preţiveo jer je bio
meĊu onim srećnicima koje su partizani umesto na streljanje, krajem 1944. slali na
Sremski front da se u jedinicama Jugoslovenske armije bore protiv nemaĉke vojske koja
se povlaĉila sa Balkana, i ustaša koje su im pomagale.
Hapšeno je još mnogo umetnika, ali njih je, bar kako je pisala Olga Spiridinović, od
streljanja spasio Milovan Đilas, pošto su nekoliko nedelja proveli u zatvoru.
- Ti koji su se spasili, poput Ţanke Stokić, kasnije su izvoĊeni pred Sud ĉasti, koji je
doduše bio institucija kratkog daha zamišljen da se javno, moralno na stub srama stave
oni koji su saraĊivali s Nemcima ili su ţeleli kapitalizam i Kralja.

* Ipak, OZN-a je streljala i “obiĉne” ljude. Po kom su principu oni birani za
odstrel? Da li je OZN-a imala doušnike i po esnafima?
- Da. I oni su uglavnom bili plaćeni ili su im obećavane funkcije posle formiranja novih
institucija. Cinkarili su dakle prijatelje i kolege i iz karijeristiĉkih, a ne samo liĉnih
pobuda.

* Da li je neko od tih karijeristiĉkih doušnika kasnije dobio zasluženu nagradu,
došao na visoku partijsku funkciju za koju je založio glavu svog komšije ili kolege?
- Naravno da nije. Na kraju su dobijali birokratska mesta u lokalnim organizacijama
partije, foteljice direktora pozorišta, medijskih kuća ili raznih zavoda. Oni nisu znali da
su komunisti još tokom rata podelili sve fotelje i rukovodeća mesta i da su samo
zahvaljujući tom ĉvrstom dogovoru uspeli da se odrţe se na vlasti. Najveći argument za
“fotelju” u toj Prvoj ligi bile su Partizanske spomenice.

* Kasnije, kad su doušnici dobijali sitne nagrade, rodbina cinkarenih i ubijenih,
retroaktivno je dobijala optužnice i presude. Kakva su im dela stavljana na teret?
- Optuţnice su bile šture i neprecizne – s kvalifikacijama dela poput: narodni neprijatelj,
protivi se narodnooslobodilaĉkom pokretu, organizovanje protiv društvenog ureĊenja,
organizovanje grupe za prevrat...
* Za tu vrstu ruganja pravnom sistemu nikada niko, do danas, nije odgovorao.
Zašto?
- Pošto se odvojio od Infombiroa i Staljina, Tito je morao, da bi izgladio odnose sa
Amerikom, da se oslobodi starih grehova partizana. Tako je krajem pedesetih poĉelo
prikrivanje svih represija izvršenih do 1954. U cilju što struĉnije i efikasnije revizije
dokumentacije u svim republiĉkim sekretarijatima za unutrašnje poslove i u SSUP posle
pada Rankovića 1966. formirane su komisije sa zadatkom da organizuju radne grupe
sastavljene od aktivnih i penzionisanih radnika UDB-e koje bi obavile uništavanje, dok je
u saveznom SUP-u jedno vreme ovaj posao obavljala posebna jedinica. Do kraja 1966.
izvršena je gruba klasifikacija i većina dokumenata je odabrana za uništavanje. Prilikom
revizije materijal je podeljen u tri osnovne grupe: materijal koji ostaje u posedu SDB,
materijal za predaju sluţbi javne bezbednosti, vojnim sluţbama ili nauĉnim i drugim
institucijama i konaĉno materijal za uništenje. To se moţe pouzdano tvrditi jer su na
Brionskom plenumu 1966. godine, osuĊene i zloupotreba UDB-e i vanzakonsko
delovanje OZN-e od 1944.

*Da li se zna koliko je dokaza o represiji spaljeno sredinom šezdesetih godina?
- Postoji podatak da je do kraja 1968. od ukupno 2.754.923 dosijea, koliko ih se 1. jula
1966. nalazilo u dokumentaciji Sluţbe drţavne bezbednosti (SDB), spaljeno ĉak
2.141.155. Njih 153.598 ustupljeno je Sluţbi javne bezbedosti, Sluţbi bezbednosti JNA,
nauĉnim institutima i arhivima. Samo je 460.170 dosijea zadrţano u dokumentaciji SDB.

*U kojim su republikama SFR Jugoslavije bili najažurniji u uništavanju dokaza o
nezakonitim represijama i genocidu?
- Procentualno, najviše uništenih ili predatih dosijea bilo je u saveznom SDB ĉija je
arhiva gotovo u potpunosti likvidirana. Umanjena je za više od 95 odsto, ostavši od 364
sa svega 17 hiljada dosijea. U SDB Hrvatske arhiva je smanjena za oko 87 odsto, od 826
fond se sveo na 102 hiljade, u SDB Slovenije za oko 86 odsto, u SDB Makedonije oko 85
odsto, a u SDB Srbije oko 82 odsto. Od toga na Kosovu svega 52 odsto. Najviše je
dokumenata saĉuvano u SDB Bosni i Hercegovini 77 odsto i u SDB Crne Gore gde je
uništeno 73 odsto Arhivskog fonda.

* Na sreću, bilo je pojedinaca koji su znali da je spaljivane još jedan, novi zloĉin,
posle prvobitnog?
- Da. U Hrvatskoj i Sloveniji, pojedinci su mnogo toga spasili pa je, primera radi,
nedavno, u Zagrebu, ĉak i publikovano 116 dokumenata OZN-e. U knjizi „Dokumenti-
partizanska i komunistiĉka represija i zloĉini u Hrvatskoj 1944-1946“, grupa hrvatskih
istoriĉara i arhivista, u potpunosti rasvetljavaju mehanizam i intenzitet drţavno-partijske
represije u tom periodu.
- U Sloveniji se u ceo posao ukljuĉila drţava, osnivanjem komisija i ukljuĉivanjem
jednog odeljenja ministarstva unutrašnjih poslova u istraţivanje zloĉina posle Drugog
svetskog rata. Obeleţene su grobnice, obavljene izvesne eshumacije, delimiĉno popisane
ţrtve, pa ĉak i pokrenut postupak protiv pojedinih aktera, poput sluĉaja Mitje Ribiĉiĉa.
- Ĉuvanju graĊe doprineli su i pojedini politiĉari ili radnici i funkcioneri SDB, iz sasvim
liĉnih razloga, verovatno shvatajući istorijski znaĉaj graĊe. Najbolji primeri za to su
zaostavština Edvarda Kardelja, Titovog „kadrovika“ iz Slovenije ili Dragana
Vitomirovića, agenta UDB-e koji je kasnije postao novinar i mnoge spašene dokumente
obelodanio u vašoj Reviji 92, i kasnije u njegovoj Timoĉkoj krimi reviji.

* Mislite li da je istorija izgubila veliki deo istine zbog spaljivanja dosijea?
- Za istoriĉare je svaki dokument dragocen. Posebno nam je stalo do onog dela
dokumentacije koja govori o zloupotrebama Sluţbe, koji su bili predmet osude na
Brionskom plenumu. On bi bio od neprocenjive koristi srpskoj istoriografiji, i doprineo
da se jasnije sagledaju metodi rada i instrumenti Sluţbe, ali i politiĉki i društveni procesi
u Jugoslaviji. Posebno obim i naĉin kršenja ljudskih prava.

* Da li je moguće bar popisati i moralno rehabilitovati sve one bezrazložno
stradale?
- Da, ali to se moţe desiti tek pošto se za nauĉnike otvori arhiv Drţavne bezbednosti.
Znaĉajan deo materijala nalazi se zatvoren i u Arhivu Srbije, gde kaţu da je potrebna
politiĉka uredba ili zakon da bi se graĊa, koja tamo stoji već tri godine, obelodanila.
Centar za kritiĉko mišljenje Instituta za savremenu istoriju nedavno je pokrenuo apel,
koji je potpisalo pedesetak istoriĉara i publicista, kojim traţe da se drţavni arhivi što pre
otvore.

* Šta je najveći problem za istraživanje ove, u Srbiji oĉigledno, još tabu teme?
- Pored nedostupnih relevantnih policijskih i bezbednosnih arhiva, tu je i premalo volje
da se podaci o brutalnosti i intenzitetu represije u ono vreme, registruju i alternativnim
putevima, kao što su svedoĉenja, ankete, memoaristika, dostupni arhivski fondovi, graĊa
Kazneno-popravnih domova. A, sve je to neminovno da se jasno sagledaju mehanizmi
drţavno-partijskog terora i za precizniju kvantifikaciju. Za to je potrebna podrška drţave,
i zakonska i organizaciono-tehniĉka, barem u procesu pribliţnog utvrĊivanja broja ţrtava,
kako je to, primera radi, već bezmalo završeno u većini istoĉnoevropskih zemalja sa
komunistiĉkim nasleĊem.

* Tragedije onih ĉija su dokumenta spaljena, država bi možda mogla da obelodani
nekom akcijom, poput one o popisivanju nacionalizovane imovine?
- To bi svakako bio jedini naĉin da se napokon sazna taĉan broj ţrtava represije
komunista do sredine pedesetih, posebno onih stradalih neposredno po završetku Drugog
svetskog rata. Njihovom rehabilitacijom bilo bi dokazano da je Srbija zaista postala
pravna drţava.

ZATVORI
Smrt ili samica
* Bilo je i onih koji su igrom sudbine izbegli streljanje?
- "Srećnici" koji bi izbegli streljaĉki vod, nagraĊivani su uglavnom odlaskom na Sremski
front, gde su, imali šansu da preţive. Ali mnogo ih se tiskalo po zatvorima. U Srbiji, oni
su bili pretesni da prime sve koji su bili osuĊeni da ko zna zbog ĉega robijaju. Primera
radi, u Zabeli, koja je pre Drugog svetskog rata imala mesta za oko 500 zatvorenika, od
1945. do 1951. godine, smeštano je i stostruko više. Za tih šest godina kroz Zabelu je
prošlo 42.000 zatvorenika. Bili su i u isturenim objektima, jer unutra nisu mogli svi da
stanu. U mirno vreme, u ćelijama je bilo po troje, ĉetvoro ljudi. Imali su pravo da piši,
puše, šetaju...
- Sliĉno je bilo i u Sremskoj Mitrovici. Posle rata u ćelijama tog zatvora, u kojima je
ranije bilo po 15 zatvorenika, boravilo je i po 206. Imali su sobnog starešinu koji je crtao
kredom 60 centimerata sa dva metra, koliko je pripadalo svakom utamniĉenom kada
legne da spava. Sliĉno opisuju i golootoĉani. Borislav Pekić svedoĉi da su mu kasnije
širinu sa 60 smanjili na 52 centimetra. Za narednih pola veka kroz srpske zatvore prošlo
je isto ljudi koliko i za tih šest godina. Tada je godišnje u ćelije stizalo 6.000 do 9.000
novih zatovrenika, a kasnije je taj broj "pao" na 500 do 1.000 ljudi.

* Postoje li neke zbirne procene o zatvorenicima tog perioda golgote?
- Procene su da je u posleratnom periodu, do 1953. godine, kroz zatvore prošlo oko
200.000 ljudi, mada bi taj broj mogao da bude i mnogo veći, pošto su mnogi hapšeni bez
ikakvih pismenih odluka. Zvaniĉno cirkuliše podatak da je od njih, oko 65.000 ljudi
ubijeno, a da su polovinu ĉinili MaĊari i Nemci u Vojvodini, koji su isto tako ubijani bez
milosti. Ipak, kad bi drţava danas organizovala graĊane da prijavljuju, u to vreme nestale
i stradale ĉlanove svoje porodice, mnogi misle, da bi taj broj bio skoro udvostruĉen.

* Vi ste obraĊivali i podatke o likvidaciji ratnih zarobljenika?
- Da, u objavljenim dokumentima nalaze se i podaci o broju logorisanih i streljanih
Nemaca, kao i aktivista kvislinških formacija. Navodi se da je do kraja 1945. godine, u
logorima bilo 117.485 Nemaca, nelogorisanih 12.895, ukupno 130.380. Od toga je preko
83.000 ţena i dece. Samo u Vojvodini je bilo 105.000 logorisanih i 6.000 nelogorisanih,
ukupno 111.740 Nemaca. Jedan dokument govori o 114.415 zarobljenih domaćih
kvislinga u nemaĉkim i drugim formacijama. Prema drugim izveštajima do polovine
1945. kroz zatvore OZN-e u Vojvodini ukupno je prošlo 5.025 osoba. Tajna sluţba je na
teritoriji Vojvodine streljala 9.668 lica i to 6.763 Nemca i 1.776 MaĊara, od toga u Sremu
preko 1.000, njih 985 van i 108 iz zatvora.

SUMANUTO
Smrtna kazna nema efekta
*Šta je komuniste nateralo da obustave terror i ko se usudio da prvi kaže: “dosta!”
- Zanimljivo je da se još krajem novembra 1944. pominje direktiva po kojoj “OZN-a
nema ovlašćenja da vrši likvidacije bez suda, osim naroĉitih izuzetaka”. MeĊutim,
likvidacije su nastavljene, pa je Stevo Krajaĉić na sastanku naĉelnika i rukovodstva
krajem jula 1945. ponovo upozorio: “Drugovi, prestanite konaĉno s likvidacijom! Ne
zato što ja ţalim neprijatelja, ja ne ţalim ni moga oca, nego zato što se u narodu kuje,
ruje. Mi moramo nastojati da naĊemo nov naĉin sa kojim ćemo iste neprijatelje odstraniti.
Mi sada imamo vojne sudove i sud nacionalne ĉasti.“ Ĉini mi se da se zaustavljanje
likvidacija bez suĊenja objašnjava, ne ĉinjenicom da je to zloĉin ili razlozima humanosti,
već uznemirenošću u narodu i usko partijskim interesima. Indikativno je da je i Milovan
Đilas u svojim memoarima sliĉno upozorenje stavio u usta samog Tita koji je navodno u
jesen 1945. na Politbirou KPJ uzviknuo: “Prestanite već jednom s tim likvidacijama,
smrtna kazna nema više efekta!“. Ne ulazeći u istinitost ovih navoda, tek od druge
polovine 1945. likvidacije bez suda polako postaju retkost, a drţavno-partijska represija
se uglavnom institucionalizuje.
ESTRADA I NOVINARI
Greh za narod
*Jedno celo poglavlje vaše knjige “IzmeĊu srpa i ĉekića” posvećeno je represiji u
kulturi?
- Pored već pomenutih represija na Univerzitetima, zabranjivani su filmovi, sprovoĊena
je oštra cenzura, suzbijana je sloboda medija...Ali, su se dešavale i daleko gore stvari.
Mnogi glumci streljani su i utamniĉeni, jer su zabavljali narod i vodili ga u greh.
Desetkovani su i novinari. Streljani su i Jovan Tanović, jedan od direktora "Politike",
Velibor Bata Jovanović, sportski novinar "Obnove", Dušan Glišić, tehniĉki urednik
„Novog vremena“, pa Bogdan Simić, Aleksandar Babović... Neverovatan primer je
stradanja glumaca Jovana Tanića i Aleksandra Cvetkovića, sa optuţbom da su zabavljali
narod u emisiji Radio Beograda "Veseljaci". Navodno, jedan je izgovorio: “idu
partizani”, a drugi pitao "Ko ide, patlidţani?”.
- Jovanović Lazar, Lepi Laza, jedan od direktora Narodnog pozorišta, bio je osuĊen na 20
godina robije, Olga Spiridonović je hapšena, Dušan Ilić, voĊa umetniĉke grupe "Ĉika
Duško" na Ĉukarici streljan je sa svojih pet - šest glumaca, a Ţanki Stokić presudio je
Sud ĉasti.

* Jedan od poznatijih sluĉajeva je i tragedija Borislava Pekića?
- Pekiću je suĊeno kasnije. Savez demokratske omladine Jugoslavije zvala se Pekićeva
grupa. Njih 15 osuĊeno je na 130 godina zatvora. Pekić je dobio osam, ţalio se, a oni mu
duplirali. Kasnije je po sukobu s Staljinom amnestiran 1953. ali mu je zdravlje bilo trajno
narušeno.

ARHIVA
Dosijei mereni kilometrima
* U vašoj knjizi dat je deo sa vrlo zanimljivom matematiĉkom raĉunicom o
uništenim dosijima koji svedoĉe o partizanskoj postratnoj represiji?
- Posle 1951. kad je Tito sa Partijom navodno rešio da demokratizuje zemlju, mnogo toga
trebalo je po svaku cenu prikriti. Ipak, i tada je postojala linija koja se nije smela preći, pa
u to vreme raste broj osuda, cenzurisanih dela, jer, ljudi nisu bili sigurni šta smeju, a šta
ne, pa nestaje autocenzura. Misle došla je sloboda i poĉinju da kritikuju reţim. Zato
valjda i poĉinje uklanjanje dokaza. Ukupan obim graĊe u SDB SSUP–a iznosio je u
vreme Ĉetvrtog plenuma, 2.497 duţnih metara, prema nepreciznim procenama oko 12 do
16 miliona stranica formata A-4. Bilo je tu i oko 275.000 metara filmske trake, 28.000
fotografija i 500 gramofonskih ploĉa i magnetofonskih traka. Od toga je do 1969.
uništeno 1.310 metara dokumenata, ustupljeno Sluţbi javne bezbednosti i zajedniĉkim
sluţbama SSUP-a 275 metara, SDB RSUP –a i SB JNA 226, a vanresorskim
institucijama 230 metara. Sluţba je zadrţala samo oko 456 metara od kojih je oko 200
metara već bilo spremno za ustupanje van SDB ili za uništenje. Prema procenama, fond
ove sluţbe na kraju bi se
sveo na svega 120-160 duţnih metara.

MILOŠ MINIĆ:
ZAKON NE SME BITI FETIŠ
* U svojim radovima pominjete da je obelodanjivanje partizanskog terora u
Sloveniji i Hrvatskoj daleko više odmaklo nego u Srbiji?
- Hrvati su otvoreno, krajem 1945, na sastanku republiĉkih i federalnog tuţioca, ĉiji smo
zapisnik pronašli u Arhivu Jugoslavije, bili protiv nelegalnog ubijanja. Hrvatski tuţilac
Jakov Blaţević je tada kritikovao OZN-u reĉima: “Kada su operativne jedinice ušle u
grad (Zagreb) nije bilo nikakve pljaĉke u gradu. Kada su operativne jedinice napustile
grad i kada su u grad došle ostale naše organizacije na ĉelu sa OZN-om nastalo je
masovno hapšenje i nestajanje mnogih lica. Na intervencije javnih tuţilaca iz OZN-e se
nije htelo odgovarati, nisu se davali podaci, konspirisalo se i mistificiralo da bi se
uskratili odgovori na intervencije javnih tuţilaca.“

* Postoji li zapisnik o izjavama srpskih tužioca i funkcionera?
- Da. Nasuprot Blaţeviću, Miloš Minić je istakao da su “odnosi javnih tuţioca i naĉelnika
OZN-e u Srbiji proţeti razumevanjem... da je potrebno izdati uputstvom veća ovlašćenja
naĉelnicima OZN-e da opominju pojedine rezervisane tuţioce”... Tvrdio je i “da za njega
zakon nije fetiš”, pa je kritikovao Blaţevića tvrdeći da on ima nepravilan stav prema
OZN-i i da je kriv zbog “nepravilnog stav kod pojedinih javnih tuţilaca u Hrvatskoj”.
Mišljenje Blaţevića da pred javnim tuţiocem moraju biti otvorena sva vrata, pa i OZN-e,
Minić je ocenjivao kao nekomunistiĉko: “Blaţević zaboravlja da partija rukovodi kako
javnim tuţilaštvom, tako i OZN-om i svim drugim drţavnim ustanovama”.

* Ĉega još ima u saĉuvanim dokumentima iz hrvatskih arhiva?
- Poverenik OZN-e za kninski sektor Ilija Grubić izveštava da je dobio direktivu “da
prilikom osloboĊenja uhapse što više ljudi i jedan dio njih, koji ispunjavaju potrebne
uslove, likvidiraju", a zatim navodi kako su mnogi streljani, dok su neke presude u reţiji
suda i partije kasnije fabrikovane kako bi se legalizovala divlja ĉišćenja. “Od likvidiranih
jedan su dio domaći ljudi, a jedan dio zarobljenici naši drţavljani koji su bili u
zarobljeniĉkim logorima. Većina je likvidirana bez suda. Za jedan dio od likvidiranih
zatraţeno je od naših vojnih sudova da se izrade presude u svrhu objavljivanja što je i
uĉinjeno. Naši sudski organi su neizgraĊeni, s našim pokretom i borbom nesaţivljeni,
malograĊani...

* Mi i o ubijanju ĉetnika bez suda vrlo malo znamo. Gde su bila najmasovnijih
streljanja?
- Najmasovnija streljanja zarobljenih bez suĊenja desila su se na teritoriji Slovenije u
drugoj polovini maja 1945, o kojima detaljno svedoĉi niz dokumenata. Naroĉito su reĉite
depeše koje je slao general-major Rade Hamović, s pseudonimom Miki: “Brigada je
stigla dvadesetog u 6 sati. Povezani smo sa OZN-om. Zadatak naše brigade je likvidacija
ĉetnika i ustaša kojih ima dve i po hiljade. Juĉe nam je poginuo nesrećnim sluĉajem
komandant drugog bataljona na strelištu drug Moma Divljak. Danas smo nastavili sa
streljanjem. Brigada je smeštena u gradu”.
- Ili: “Nalazimo se na istom prostoru. U toku celog dana radili smo isto što i juĉe
(likvidacija). Po nareĊenju uputili smo jedan voz sa jednim ĉlanom štaba bataljona da
sprovodi zarobljenike u Zagreb. Kad se vrate javićemo.“
- U likvidacije su bile ukljuĉene i druge partizanske brigade. U drugoj depeši piše: ”Po
nareĊenju štaba naše brigade, bataljon je imao zadatak likvidiranja narodnih izdajnika.
Zbog izvršavanja postavljenog zadatka nije se nikakav rad odvijao u toku dana. Tokom
prošlog dana obavljali smo isti zadatak”.


REHABILITACIJE DR DRAGOLJUBA JOVANOVIĆA I DOBRIVOJA TOMIĆ
Ĉekaju “bolja vremena”
* Dok ste kao saradnik Instituta za savremenu istoriju, pretraživali dokumentaciju
zatvora u Sremskoj Mitrovici, našli ste izvanredna istorijska dokumenta. O ĉemu se
radi?
- Imao sam sreće da naĊem presudu po kojoj se videlo da dr Dragoljub Jovanović
Piroćanac, (1895 - 1977), nekadašnji Ċak Sorbone, a onda profesor Pravnog fakulteta u
Beogradu i lider Narodne seljaĉke stranke, nije bio izdajnik, špijun i strani plaćenik, kako
se decenijama tvrdilo. U arhivu KPZ Sremska Mitrovica pronaĊena je njegova presuda i
sada više nema prepreka politiĉkoj rehabilitaciji.
- Dragoljub Jovanović i Ţanka Stokić su, inaĉe, najpoznatije ţrtve politiĉke represije, ĉiji
su procesi doskora tapkali u mestu zbog zagubljenih presuda. Ali, eto imao sam sreće da
baš ja pronaĊem dokument zakaĉen sa poslednje strane dokumenata u dosijeu i gotovo
jedva vidljiv. Profesor Jovanović izdrţavao je u Mitrovici devetogodišnju zatvorsku
kaznu i znalo se da je njegov dosije ovde. Ali, do tada se govorilo da je presuda
zagubljena, a bez nje, iako mu je suĊeno javno, iako je to ondašnja štampa prenosila,
nema rehabilitacije.

* Postoji li još neki tragiĉni sluĉaj koji predugo i bezrazložno ĉeka na
rehabilitaciju?
- Od kada imamo Zakon o rehabilitaciji, podneto je nekoliko hiljada zahteva, a rešeno
oko 700 predmeta najvise u Šapcu, oko 120, i u Beogradu oko 350. I dalje postoje sudovi
u kojima nije okonĉan nijedan ovakav spor ili je završen tek po koji, kakva je situacija
primera radi u Leskovcu, Vranju ili Zajeĉaru, iako je tamo za nekoliko dana, na
Kraljevici odvedeno i streljano više hiljada ljudi.
- Ipak, mene je posebno dotakao sluĉaj Dobrivoja Tomića, industrijalca iz Boljevca koji
je stradao poĉetkom 1945. Ubili su ga pripadnici OZN-e iz Zajeĉara a njegov sin Dušan,
već pola veka pokušava da dokaţe kako mu je otac ubijen nevin, samo da bi mu nešto
kasnije konfiskovali znatnu imovinu, industrijski mlin i fabriku zejtina. Dobrivoje je
1944. nekoliko puta bio na saslušanjima, 11. decembra je uhapšen i sproveden u zatvor
OZN-e Zajeĉar, a do 20. decembra sve su mu oteli. Sekretar Sreskog komiteta i dva
partizana su tada njegovu ţenu i decu, poluobuĉene isterali iz porodiĉne kuće na ulicu,
ţigosali su ih kao narodne neprijatelje, i još dugo maltretirali, a Dobrivoja su 10. februara
1945. bez suĊenja ubili i ubacili u jednu od nekoliko masovnih grobnica kod Zajeĉara.
Njegov sin decenijama je beţao, iškolovao se kao emigrant, a u Beograd se vratio 2002. s
velikim nadama, da će oprati obraz svom nevinom ocu. To mu naţalost, do danas nije
uspelo. Tuţilaštvo je formiralo predment povodom stradanja njegovog oca, ali im se
verovatno ne ţuri. Kaţu: ”Ratni zloĉini ne zastarevaju”. Obećali su i da će saslušati
ondašnjeg islednika OZN-e Miodraga Cojića, koji je uhapsio njegovog oca i šefa tadašnje
OZN-e Zajeĉar, Sašu Gligorijevića, ĉiji su pripadnici izvršili svirepo ubistvo. Ali nijedno
obećanje još nisu ispunili, a svi akteri su stari i jedan po jedan umiru. Gligorijević je
“otišao nedavno”. Sud izgeda nema hrabrosti da se upusti i suoĉi društvo sa zloĉinima
    ove vrste, insistirajuci uporno samo na ţrtvama nacista, kao da sve ţrtve nisu jednake.

    PRESTONICA
    Puna masovnih grobnicama
    * U Beogradu je, potvrdilo je i vaše istraživanje, bilo jako mnogo masovnih
    streljanja i još više masovnih grobnica koje ni danas nisu otkopane?
    - U osloboĊenom Beogradu je zbog velikog broja uhapšenih ubrzo je ponestalo
    zatvorskih kapaciteta. Osim u prepunoj Glavnjaĉi, OZN-a je uhapšene drţala i
    sasulšavala po podrumima raznih zgrada i vila: u Upravi grada (ugao Obilićevog i
    Topliĉkog venca), Zmaj Jovinoj ulici, Krsmanovićevoj zgradi u Šafarikovoj ulici, u Ĉika
    Ljubinoj, Baba Višnjinoj, Đušinoj, Vladete Kovaĉevića na Senjaku (današnja ART
    televizija), podrumima fabrike Rakovica i u drugim ulicama širom grada. Saslušanja su
    vršena i u privatnim stanovima, dok su ćelije pravljene od podrumskih prostorija, tavana i
    devojaĉkih soba. Takvih mesta je, prema iskazima svedoka, u svakoj od beogradskih
    opština bilo više desetina. Egzekucija narodnih neprijatelja, bila je uglavnom noću, u
    potaji i na više mesta širom grada. Kao najveća stratišta pominju se: ambasada Turske –
    gde su streljana preteţno uniformisana lica, i Belimarkovićev voćnjak, gde su iskorišćene
    nemaĉke benzinske jame, a potom su rake kopali zarobljenici, preteţno Italijani. Jednako
    su tragiĉna i Banjiĉka šuma, Košutnjak, oko nemaĉkog groblja, Lisiĉiji potok – moţda
    najveće od svih, na mestu gde je nekad bio majdan za vaĊenje granita.
    - Mnogi su ubijeni i kod stadiona Grafiĉara na Senjaku, Park Manjeţ, Park Tašmajdan,
    kod Hale Pionir, Nebojša kule, na Velikom ratnom ostrvu, Adi Ciganliji, Marinkovoj
    bari, na stadionu FK Obilić, u Rakovici, na letnjoj pozornici Topĉider, u Jajincima,
    Ţelezniĉkoj koloniji, Šarenoj ćupriji, na terenu ispod Avale i mnogim drugima. Ponegde
    su korišćeni i nemaĉki odbrambeni rovovi kao masovne grobnice. Prema priĉi starijih
    BeograĊana, još dugo su se posle tih tragiĉnih meseci mogli videti ljudi sa ašovima u
    potrazi za grobovima svojih najbliţih.



    http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=63&articleId=273

    __._,_.___
    Messages in this topic (1)   Reply (via web post) | Start a new topic
    Messages | Files | Photos | Links | Database | Polls | Calendar
    MARKETPLACE

    From kitchen basics to easy recipes - join the Group from Kraft Foods

    Change settings via the Web(Yahoo! ID required)
    Change settings via email: Switch delivery to Daily Digest | Switch format to Traditional
    Visit Your Group | Yahoo! Groups Terms of Use | Unsubscribe
    Recent Activity

            1

    New Members
                     Visit Your Group
                     Y! Groups blog

                     The place to go

                     to stay informed

                     on Groups news!

                     Group Charity

                     City Year

                     Young people who

                     change the world

                     Yahoo! Groups

                     Stay healthy

                     and discover other

                     people who can help.

                     .




                     ---Avgust 1954… Trscanska kriza ( проверити датуме)

22.05.2008. // Geografija.hr //



                                                                              home       english    sitemap   ključne riječi      arhiva




     zašto geografija.hr?         o projektu   autori   podrţite nas   marketing     drugi o nama   nagrade    kontakt         forum
                 Upišite pojam
                                                                    Članak - 22.11.2004

                    napredno pretraživanje
U naprednom pretraţivanju moţete odabrati jedan ili                  Tršćanska kriza kroz odjeke u tisku
oba        uvjeta         za        pretraţivanje:
                                                                                            Prošlo je već pedeset godina od
1)                 kljuĉne                   rijeĉi                                         potpisivanja Londonskog memoranduma,
 Upišite pojam                                                                              sporazuma kojim je, nakon desetljeća oštre
                                                                                            krize, riješen problem razgraničenja Italije i
2)                                                       autora                             Jugoslavije; Potpisima na tome sporazumu
 Upišite pojam                                                                              definirani su i posljednji kilometri kopnene
                                                                                            granice tadašnje Narodne Republike
                                                                                            Hrvatske; No do ostvarivanja ovoga
                                                                                            mirovnog rješenja sve strane upletene u
                                                                                            ovu krizu morale su proći trnovit put
                                                                                            napetih situacija i mučnih diplomatskih
                                                                     pregovora.
                                                                     22.11.2004 Gost autor
                                                                    Korijeni                                                           krize
                                                                    Iako tršćanska kriza izbija potkraj Drugoga svjetskog rata, korijeni
                                                                    ovoga problema mogu se pronaći još ranije. Naime, Trst i okolica
                                                                    su, kao i ostali dijelovi Slovenije i Hrvatske, kraj Prvoga svjetskoga
                                   Efekt staklenika i Kyotski       rata dočekali u istoj drţavi – Austro-Ugarskoj. Raspad te velike
                                   protokol (1. dio)                heterogene drţavne zajednice označio je i kraj mirnoga suţivota
                                   Etnički identiteti: crtica iz    triju naroda koji su ţivjeli u Julijskoj krajini – Talijana, Slovenaca i
                                   kolonijalnog ţivota u Africi     Hrvata. Italija u Trst, Istru i u ostale teritorije obećane Londonskim
                                   Uz Dan planeta Zemlje            ugovorom (1915.) ulazi nakon raspada austrijske fronte. Uslijedilo
                                   2008.                            je više od dvadeset i pet teških godina za slavensko stanovništvo
                                   Kako brinemo o hrvatskim         koje       se         našlo         pod         talijanskom      vlašću.
                                   vodama?
                                   Moslavina      –    povijesno-   Susjedne su drţave, Italija i Jugoslavija, početak Drugoga
                                   geografsko       značenje    i   svjetskoga rata dočekale na zaraćenim pozicijama. Slavenskom se
                                   obiljeţja                        stanovništvu u Julijskoj krajini, a zatim i novom jugoslavenskom
                                   Kaspijsko jezero                 rukovodstvu, pruţila dobra prilika da isprave nepravdu nanesenu
                                                                    prije četvrt stoljeća. Rat se bliţio kraju, a budući da do
                                                                    savezničkoga napredovanja od juga prema sjeveru Apeninskoga
                                                                    poluotoka nije došlo prije travnja 1945. godine, jugoslavenskom se
                                   Konačni rezultati Drţavnog       voĎi Titu pruţila mogućnost da sudbinu Like, Gorskoga kotara,
                                   natjecanja     iz  geografije    Hrvatskoga primorja, Koruške, Istre i teritorija do Soče odredi
                                   2008.                            upravo njegova vojska. Danas je poznato da je u borbama za Trst
                                   Iskusite identitet hrvatske      poginulo oko osam tisuća boraca. Pripadnici Jugoslavenske armije
                                   obale i otoka - izloţba          ušli su u Trst, Goricu i Trţič 1. svibnja 1945., samo nekoliko sati
                                   Zamrznuta                        prije    dolaska     novozelandskih       i   britanskih    divizija.
                                   tradicija/dimenzija pruge -
                                   Galerija Matice hrvatske, od     Savezničko                        traženje                    pravde
                                   5.5. do 10.5.                    Ipak, jugoslavenska se uprava u Trstu odrţala tek četrdesetak
                                   Festival znanosti, 21. do        dana. Iako je postojala ideja da se Trst uredi kao sedma
                                   26.4. (i mi na njemu "konja      jugoslavenska republika, ta se ideja nije ostvarila, jer su na
                                   za trku" imamo)                  inzistiranje savezničkih sila pripadnici jugoslavenske vojne i civilne
                                   Učenici pozvani na Drţavno       uprave bili prisiljeni napustiti grad i okolicu. Beogradskim i
                                   natjecanje iz geografije         Devinskim sporazumima iz lipnja 1945. godine sporni je teritorij –
                                   "Topografske priče" na ITF-u     Julijska krajina – podijeljen na dvije okupacijske zone. Zona A, pod
                                   2008                             savezničkom vojnom upravom, obuhvaćala je gradove Pulu, Trst,
                                   Web stranica Hrvatskog           Trţič i Goricu, kao i istočne dijelove Beneške Slovenije i Kanalske
                                   geografskog društva              doline, dok je preostali dio Istre i slovenskoga teritorija, koji je u
                                                                    meĎuraću pripadao Italiji, tvorio Zonu B pod Vojnom upravom
                              Jugoslavenske armije. Tako podijeljena Julijska krajina ţivjela je
                              dvije godine. U tom se razdoblju pokušavalo naći najpravednije
                              rješenje       za       sve         zainteresirane         strane.




Hrvatsko geografsko društvo
...
ocjena=5
ostali linkovi >>




                              Sl. 1. Dvije zone Julijske krajine (1945.-1947.)

                              Kao najpravedniji prihvaćen je francuski prijedlog, koji je predvidio
                              da Beneška Slovenija, Kanalska dolina, Gorica i Trţič pripadnu
                              Italiji, da veći dio Istre pripadne Jugoslaviji, dok bi se izmeĎu dvije
drţave – na prostoru od rijeke Timavo na sjeveru do ušća rijeke
Mirne na jugu – formirala zasebna drţavica. Te su pretpostavke
potvrĎene 10. veljače 1947. godine u Parizu, kad je sluţbeno
osnovan Slobodni Teritorij Trsta (STT). Ta je drţavica bila
podijeljena na dvije zone (A i B), koje je razdvajala tzv. Modra ili
Morganova linija. Na području manje, Zone A, ţivjelo je oko 300
000 stanovnika (od toga 280 000 u Trstu), a civilna i vojna uprava
nalazila se u savezničkim rukama. S druge strane, u Zoni B pod
Vojnom upravom Jugoslavenske armije ţivjelo je oko 65 000
stanovnika. STT je s Jugoslavijom imao granicu dugu 84 kilometra,
dok je s Italijom granica bila duga samo 4 km. Iako takvo rješenje
nije zadovoljilo nikoga, oba su parlamenta ratificirala Pariški
sporazum.




Sl. 2. Podjela Slobodnog Teritorija Trsta na zone A i B (1947.-1954.)

No od samih početaka STT nije imao sretnu budućnost. Obje su
drţave ţeljele reviziju silom potpisanoga mirovnog ugovora, pri
čemu je talijanska strana to glasnije isticala. Italija je, pak, htjela
iskoristiti činjenicu da pripada zapadnome svijetu, za razliku od
Jugoslavije, koja je tih godina zahladila odnose sa sovjetskim
partnerom. No, s druge strane, Italija se pribojavala da će se
Jugoslavija, nakon Rezolucije Informbiroa (1948.) pribliţiti Zapadu,
odnosno da će je Zapad pokušati izvući iz komunističkoga bloka.
Ipak, niti je Jugoslavija pomaknula granicu ţeljezne zavjese niti je
Italija izgubila dobre pozicije u tršćanskoj krizi. Štoviše, saveznici
su u proljeće 1948. godine sastavili Tripartitnu deklaraciju,
dokument kojim zbog «beznadne situacije u kojoj se našao STT
bez guvernera» predaju upravu nad čitavim teritorijem STT-a Italiji.
Bio je to prvi incident, a na ţučne reakcije nije trebalo dugo čekati.

Dvije usporedne bitke – diplomatska i medijska
Od toga se dogaĎaja, čije odredbe ipak nisu realizirane, mogu
pratiti dvije paralelne bitke za Trst. Uz diplomatsku, koja se zbog
nepopustljivosti glavnih aktera vrtjela u krug, vodila se i medijska
bitka, u kojoj su se na svaku – makar i privremenu – odluku koja
nije odgovarala pojedinoj strani mogle u tisku pročitati burne
reakcije. Odjeci u tršćanskome listu Il Piccolo nisu se mnogo
razlikovali od početaka krize pa sve do njezinih posljednjih dana.
Talijanski su novinari bili bliţi «lirskom» načinu opisivanja
zategnutih odnosa, pri čemu je vaţno mjesto imalo isticanje –
često        promijenjene       –       povijesti     i     tradicije.

Reakcije u jugoslavenskom tisku nisu se meĎusobno mnogo
razlikovale, što je i razumljivo uzme li se u obzir da su tadašnji
vodeći dnevni listovi uglavnom prenosili sluţbene stavove
partijskoga rukovodstva. Nije se, dakako, zaboravljala ni činjenica
da su Nijemce iz Trsta početkom svibnja 1945. godine istjerali
upravo pripadnici jugoslavenskih korpusa i divizija. Za razliku od
formalno liberalnih tršćanskih novina, u kojima su objavljivani
komentari brojnih komentatora, u jugoslavenskim listovima nije bilo
previše slobodnoga prostora za članke koji bi bili u kakvoj-takvoj
suprotnosti    s    onime      što  bi    objavio   partijski  vrh.

I dok se u tadašnjim jugoslavenskim novinama često mogla
pronaći samo jedna veća fotografija (obično s nekog Titova govora
ili s nekog njegovog putovanja), tršćanski list obiluje raznoraznim
fotografijama. Tehnički i financijski nedostatak jugoslavenski su
listovi nadomjestili jednim drugim oblikom slikovnoga materijala –
karikaturama. Upravo te ilustracije, koje na šaljiv - ali isto tako i
ciničan i ironičan - način prikazuju političare i političke dogaĎaje
sadrţe, ako ne opširniju, onda nedvojbeno zanimljiviju reakciju od
uobičajenih verbalnih napada. Na meti Vjesnikova karikaturista
Otte Reisingera najčešće se nalazio tadašnji talijanski premijer
Alcide de Gasperi. Na većini karikatura prikazan je kao lešinar ili
grabeţljivac koji otima tršćanski teritorij. Mjesta na karikaturama
našlo se i za ―klerofašiste Vatikana‖, kako se tada u
jugoslavenskom tisku opisivalo svećenike koji se nisu slagali s
drţavnom                                                    politikom.
Sl.   3.   Grabežljivi   talijanski   premijer   De   Gasperi
Sl.         4.          "Stomatolog"           De           Gasperi

Najnapetije razdoblje u tršćanskoj krizi nedvojbeno je bila jesen
1953. godine. Prethodila joj je promjena na čelu talijanske vlade;
demokršćanin Giuseppe Pella naslijedio je De Gasperija.
Dovlačenje pedeset tisuća vojnika duţ jugoslavensko-talijanske
granice očekivano bi bio povod karikaturistima da reagiraju onako
kako najbolje znaju. No, iznenaĎujuće, karikature u kojima bi novi
talijanski premijer bio u glavnoj ulozi nisu se mogle lako pronaći u
domaćem tisku. Očito je situacija bila toliko napeta i nepredvidiva
da nikomu u tom trenutku nije bilo do šale. Ipak, ţestoke reakcije
na savezničku odluku od 8. listopada 1953. godine nisu izostale.
Naime, zbog ―preteţito talijanskog karaktera Zone A STT-a‖, vlade
SAD-a i Velike Britanije odlučile su ukinuti Savezničku vojnu
upravu u toj zoni te upravu prepustiti talijanskoj vladi.

Ogorčenje u FNRJ moglo se osjetiti iz Titovih rečenica na
skupovima u Leskovcu i Skopju, ali i s transparenata naroda koji
se samoinicijativno okupljao po gradskim trgovima diljem bivše
drţave. ―Zona A i Zona B – bit će naše obadv'je!‖, ―Ako usreba, svi
smo Armija!‖, ―Armija je čvrsta, mi ne damo Trsta!‖, ―Neka znaju
Talijani da Trst brane partizani!‖ - samo su neke od parola koje su
se tih vrućih listopadskih dana mogle pročitati na ulicama i na
zidovima kuća. Savezničkom diplomatskom intervencijom strasti
su se privremeno stišale, no postalo je jasno da će se do
konačnoga rješenja tršćanskoga problema moći doći tek kada obje
strane pokaţu bar malo ţelje za kompromisom. Čini se da je
Jugoslavija, koja je stajala izmeĎu dva bloka, prva počela
pokazivati znakove miroljubive politike, po kojoj je bila toliko
poznata sljedećih desetljeća diljem svijeta. U Italiji se to dogodilo
tek početkom 1954. godine, kad je premijer postao Mario Scelba.
Bio je to prvi talijanski političar koji je problem STT-a vidio kao
―općeeuropski problem‖, a ne kao ―izrazito nacionalno pitanje‖.

Mirno                         rješenje                        krize
Dolaskom Scelbe na mjesto predsjednika talijanske vlade otvorila
su se vrata dvojnim trilateralnim pregovorima. Pregovori su trajali
osam mjeseci, s tim da se posljednjih mjesec dana raspravljalo o
teritorijalnom razgraničenju na Miljskom poluotoku. Zanimljivo je
spomenuti da jugoslavenska javnost nije mogla iz tiska doznati da
su u tijeku pregovori koji bi trebali rezultirati povlačenjem nove
granice na zapadu, dok tršćanske novine ne samo da su pratile
svaki korak londonskih pregovora nego su iznosile brojne ―istine‖ o
tome tko što dobiva, a tko što gubi. Kasnije se pokazalo da su to
bila samo neutemeljena nagaĎanja. Nakon brojnih prijedloga,
prihvaćanja i odustajanja od njih, 5. listopada 1954. godine u
Londonu je konačno potpisan Memorandum o razumijevanju,
kojim je Zona B s nekoliko sela na Miljskom poluotoku - koja su se
dotad nalazila u Zoni A STT-a - potpala pod jugoslavensku civilnu
upravu. Na ostatak Zone A, s gradom Trstom, proširila se
talijanska                      civilna                     uprava.
Sl.    5.    Naslovnica      "Vjesnika",    6.     listopada    1954.

I dok se u jugoslavenskom tisku naglašavala ţrtva koja je bila
nuţna da bi se došlo do mirnog rješenja dugogodišnje krize,
tršćanski su odjeci bili prilično oprečni; od onih koji su slavili kraj
krize do onih koji su isticali da je riječ tek o privremenom rješenju.
Bilo kako bilo, svi sudionici ovoga spora napokon su mogli
odahnuti. Formirana je mješovita jugoslavensko-angloamerička
vojna komisija za razgraničenje, koja je završila svoj posao do
kraja listopada 1954. godine. Nekoliko tjedana potom Sabor NR
Hrvatske i Skupština NR Slovenije proglasili su kotare Buje i Kopar
sastavnim dijelovima svojih republika. Time je i formalno ugašena
povijest    tampon-drţavice,        Slobodnog        Teritorija Trsta.

Gledajući danas, s odmakom, Italija je imala bolje pozicije tijekom
čitave krize. Jugoslavija je 1948. godine doţivjela potpunu
izolaciju, koju talijanska tvrdoglava i nedovoljno spretna vanjska
politika nije znala iskoristiti. Neutemeljena isticanja prava ne samo
na prostor STT-a nego i na cijelu Istru, pa i Kvarner te Dalmaciju,
kao i zatvaranje očiju pred bolnom realnošću, imala su za
posljedicu bitno slabljenje talijanskih pozicija u ovom zamršenom
slučaju. Zapravo, čini se da je u konačnici bolje prošla ona strana
koja je pravodobno uskladila svoje teritorijalne pretenzije sa
stvarnim stanjem na terenu i zamislima saveznika kako bi trebala
izgledati vrlo osjetljiva kontaktna zona Zapada i Istoka. MeĎutim,
ţalosno je da ni u jugoslavenskom ni u talijanskom tisku očito nije
bilo dovoljno prostora za ţivotne priče i probleme ―malih‖ ljudi iz
obiju zona, nad čijim se leĎima zapravo prelamala sudbina njihova
                                                    ţivotnoga                                               prostora.

                                                    Vid Jakša Opačić

                                                    više moţete pročitati u:

                                                    Opačić, V. J. (2004): Bitka za




Bulevarom Revolucije испред Народн скупштине besno jurisa razjarena rulja, odjeknuse gnevni
poklici: “Pelu na banderu!”, ( Пела је водећи државник Италије), nekoliko mladica se kao veverice
uzverase uz jedan visok elektricni stub, tamo obesise maskotu italijanskog politicara Pele. Pela je
mali, suvonjav, crn, ima cudno izduzeno lice, deluje nekako nemocno. Ali je ocigledno vrlo mudar
cim je na celu mocne drzave Italije. Nasi ljudi su skloni da cene људе po rastu; niske, fizicki slabe
nipodastavaju, a uvazavaju visoke krupne, kakva zabluda, ostaci ruralnog nasledja. Mislim o onim
malim, pa mali a umni su najopasniji! Da li je politicar neke drzave sitan ili dzin, nista ne uvecava ili
umanjuje znacaj doticne drzave. Ali nasi ljudi ponekad su skloni da pogresno vide umanjeno moc
druge drzave ako je neki njen politicar u datom momentu mali.

Demolirane su engleska, italijanska citaonica, cujem u Balkanskoj ulici kod bioskopa 20 oktobar
polomili stakla izloga Italijanske citaonice. Obilazim, gledam polomljeni izlog.

Milic Jovin Krsmanovic udje u koznom mantilu, on je vazan omladinski aktivista, smeska se
znacajno vrlo crnim ocima koje natkriljuju vrlo guste kao katran tamne ljutito namrstene obrve,
crna kosa mu pala na celo, dosao kod nas, kaze da je skupio 2.500 dobrovoljaca da idu da brane
Trst. Ponavlja, skoro da skandira: ”Zivot damoTrst ne damo!” Milic je posten komunista , patriota,
zalaze se za pravdu, ravopravnost, za bolju buducnost. Sklon je kritici samovolje birokratije i
privilegija. Povremeno je istinski ogorcen. Ponekad pomislih da mu nedostaje diplomaticnosti. Ali
mi se cini da ga je pritisla nekakva nepravda. Muci ga kao zubobolja. Izgleda mi da je on skupio
dobrovoljce ne samo zbog odbrane Trsta, nego i da dokaze svoju privrzenost Титу и Partijи. Milic
tvrdi da proucava nasu istoriju. Dize kaziprst celu: ”Italija je rusila Kraljevinu Jugoslaviju, Badoljo
je potuljeni lukavi Latin!”
Ima obicaj da me pozove u setnju, vodi mene djaka bez dinara u dzepu na baklave u poslasticarnicu
na uglu Mose Pijade i Makedonske ulice; on je zaposlen, prima platu, ispod kajisa mu vidljivo viri
drska velikog revolvera. Vlasnik ove poslasticarnice je Goranac, on je vrlo ljubazan, leti kada je zega
zedni mladi ulaze u poslasticarnicu, traze casu vode, on je uvek da usluzno. Na zidu slika ulicnog
prodavca vode u starom Beogradu.

Odosmo na Kalimegdan, odjekuje preko radijaTitov gnevan i prkosan govor: ”Ne moze se praviti
racun bez krcmara, Trst je nas. Spremajmo se za rat kao da ce biti sutra, a gradimo zemlju kao da ce
mir trajati sto godina!” Na platou sto gleda sa visine ka Savi se spontano okupi gomila. Zasvira
harmonika, zaigrase kolo. Koscati Crnogorci skacu uvis kao orlovi, uzvikuju HAJ, HAJ. Neki pocese
da skandiraju :”Tito je nas, mi smo Titovi!”. Razmisljam cesto o Crnogorcima, gajim prema njima
jake potsvesne simpatije, zbog porodicnih korena. Bliski su mi po duhu. Ali ih ima razlicitih, neki su
drugaciji od Дурмитораца, onih uiz Severne Crne Gore, imaju drugacijui naglasak, mentalitet.

Црногорци su jedan od stozera danasnje vlasti. Cuh u skoli uzvik:”CETINJE-DEDINJE!”

Uvece u bisokopu “KOSMAJ”, kao i obicno pre zurnala odjeknu harmonika, zapeva glasno hor, to je
ta prelepa muzika koju jako volim, i zbog nje dolazim u bioskop, to je revolucionarna pesma koja
daje polet, budi nadu , ствара екстазу, ”Uz druga nam Tita junackoga sina, sve jace i jace, ko
drugacije kaze klevece i laze!”

Ko su ti koji klevecu i lazu? Sta lazu? Zasto?

-pomirenje sa Rusima
-Informbiro
-zblizavanje as Zapadom
-obbn lova I izgradnja, pomaci

-20 avgust 1954-Popravni iz latinskog jezika

Pao sam iz latinskog jezika, polazem popravni u avgustu. Ucio sam intenzivno odlucan da ne
ponavljam razred. Ali je bilo vremena i za Dunav i Savu, kajak, bili smo i u Uzov nici. Vrlo sam se
prijatno iznenadio saznanjem da sada sa davno zaboravljenim zarom spremam popravni iz latinskog
jezika, da mi se vratila zelja za ucenjem, da mogu da se koncentrisem. Ja zam skoro sretno zatecen,
da ne kazem sretno zaprepascen. Otkud ovakva nagla promena na bolje. Nadoveza se drugi
zakljucak koji mi istinski otvori novu neizmernu nadu: da ovo potraje, da ne bude samo za ovaj
popravni ispit. Ali nekako nisam ubedjen u trajnost ove nove radne navike?

Dodjoh na popravni ispit kod profesorke latinskog jezika koja se preziva Cukic. Sedoh sa
samopouzdanjem pred profesorku preplanuo i osvezen letovanjem na Drini. Setih se kako sam pre
dolaska u Zemun i Beograd bio odlikas, najbolji. Ona me gleda radosna, sa simpatijama, prosto me
ohrabruje. Poce da mi postavlja pitanja, odgovaram na svako, sve sam naucio, sve pamtim, sve
znam. Ona se smeska blagonaklono, ne krije prijatno iznenadjenje, kaze na kraju smejuci se
glasno:” Petica!”

Ova petica na popravnom iz latinskog je oznacila povratak samopouzdanja, potsetila na ranije
uspehe i ucenje, da to mogu i sada. Ali treba uciti uporno i redovno.

Pocetak nove skolske godine odmah podseti na Minu. Dolaze nove carolije susreta, pogleda. Shvatam
da Mina upija moju paznju, ne vidim druge devojke. Ipak, ja treba da joj pridjem? Moram skupiti
hrabrosti?


--1 septembar 1954-Milic se upisao u Srednju ekonomsku skolu u Cetinjskoj ulici.
To je blizu, samo malo ulicom Djure Djakovica, prodje se kroz Bajlonovu pijacu, par stotina metara
uz Cetinjsku, skola je na uglu Cetinjske i ulice 29 novembra. On ujutru krene brzim hodom stigne za
desetak minuta.


- Septembar 1954- Profesorke Druge muske gimnazije

Dragan zvani Snicla ide u Drugu Musku gimnaziju u Makedonskoj ulici , znamo se sa strafte. On je
veliki saljivdzija. Ah, da kazem zasto Knez Mihajlovu zovu”strafta”. Knez Mihajlova ulica je korzo,
omiljeno sastajaliste mladih, ne samo njih. Imamo obicaj da kazemo : ”Veceras u Knez Mihajlovoj!”
Onda se uvece seta od pocetka ove ulice, od Ruskog Cara do Kalimegdana. Tu se zacinju pogledima
u prolazu velike ljubavi. Cesto se setnja produzava Kalimegdanom, pogotovu ako je lepo vreme, sa
Kalmegdana puca pogled na usce Save i Dunav. Ponekad se odluta na katakombe, juri, penje, druzi.

Pre godinu dana kada saobracaj postade gusci, sve vise vozila, u Knez Mihajlovoj naspram Ruskog
Cara na pocetku ulice iscrtase belom bojom pesacki prelaz, napravise belu straftu. Od tada Knez
Mihajlova dobi novo ime”STRAFTA.”

Snicla me pozva da dodjem na igranku koja se odrzava u holu njegove gimnazije. U jednom cosku mi
isprica da je se na omladinskom letovanju na Hvaru jedna njihova mlada profesorka popela na sto,
razgolitila se i pred svima odigrala sotu, pratio je na harmonici Djuka djak iz razreda. “Bilo je
nezaboravno!”-uzviknu veselo Snicla. ”Videle su joj se bele gacice, ama dobra riba, Djuka je
streptomicin za nju, kad udari u dirku , ona samo cikne i skoci!”-umesa se u razgovor jedan ucenik ,
pravi atleta, ljudina, iako je jos skoro dete. ”Posle se popela Mira iz mog razreda na sto, skide se
gola!”-zasmeja se glasno Snicla”bio je urnebes!”.

Za mene je neshvatljivo kako se tako mogla ponasati profesorka. Tako cineci daje los primer.

-socijalne razlike u skoli, ucenje, erzultati


-11 sepetmbar 1954 god-Blizanci Ranko i Rajko Radovic

U susednom odeljenju su braca Ranko i Rajko Radovic, oni su blizanci, crnomanjsti, povisoki, vitki,
deluju inteligentno, uvek nasmejani. Deluju sretno. Oni su Crnogorci, njihov otac je znacajan
politicki funkcioner. Oba su odlicni, najbolji djaci. Uzivaju veliki ugled u skoli.

Prostruja tuzna vest: Rankov i Rajkov otac umro iznenada od infarkta za vreme putovanja u
Latinsku Ameriku. Ranko i Rajko dosli u skolu sa crnim florovima na sakoima. Rajko mi rece da se
tragedija desila za vreme tamosnjeg boravka nase politicke delegacije, njihov otac je bio clan te
vazne politicke delegacije.

Mina ide u isto odeljenje sa bracom Radovic. Skoro da cuh iznenadno resko skolsko zvonce kako
oglasi zavrsetak casa, ovaj hladni metalni zvuk je za mene postao istinski nagovestaj velike nade i
topline: bicu za nekoliko minuta pored radijatora u hodniku naspram naseg odeljenja, Mina ce izaci
iz susednog odeljenja u crnoj kecelji na izduzenom vitkom telu, stajace sa drugaricom pored
susednog radijatora prava kao mlado zdravo vitko drvo. Podseca me na moju majku, ne samo likom
i figurom, nego i dostojanstvenoscu. Pogledi su retki, krajnje diskretni, ali sa rastojanja iz njenih
ociju pravo u moje rasirene zenice su se uranjali zraci koji su govorili vise nego li citavi tomovi
romana. Sutra cu je opet videti za vreme odmora, kao Prividjenje sa neba, u hodniku punom sive
skolske zebnje i ponizenja. Niko me ne uvazava u skoli , a za nju sam nesto uzviseno-skoro da se
postidih. Da li ona ima nekoga? Ne verujem, cim me onako cudno iz daljine gleda iz dana u dan.

Danas se desio znacajan dogadjaj, dok smo se peli po zavrsetku velikog odmora iz dvorista ka nasim
ucionicama, u jednom trenutku pretrnuh- Mina je se sa drugaricom pela uz stepenice polako na par
metara od mene, u delicu sekunde nam se susretose pogledi! Ona je upravo onakva kakvom sam je
zamisljao, ona je devojka iz snova .Ona je shvatila isto sto i ja, ona razmislja isto sto i ja? Ona oseca
isto? Ona me voli? Da joj pridjem? Doci ce vreme i za to?


-12 Septembar 1954 g- Novi susreti sa Marinom .
 -otac akademik

Kad god zvono zazvoni, to je kao neki gong, signal koji najavljuje radost iscekivanja novog susreta.
Skolsko zvonce izmedju casova za mene postade istinski izvor radosti.

Ponovo, posle pauze letnjeg raspusta se susrecemo pogledima za vreme odmora, za vreme malog
kratkog odmora ucenici i ucenice izadju na kratko ispred razreda i stoje pored prozora uz
radijatore. Kada je veliki odmor onda silaze u veliko dvoriste, ali neki stoje u hodniku ispred
ucionice. Najvazniji je mali odmor, veliki odmor je nesto drugo, silazimo u dvoriste, mogucnosti
susreta su mnogo manje. Ali i za vreme velikog odmora smo uspevali u prolazu da uputimo jedno
drugome kratke ali vrlo znacajne poglede.

Skoro da sam prestao da smisljam da joj pridjem. Cekam da sve to sazre. Nikada i nikome o njoj
nisam pricao, nisam imao obicaj da delim svoje intime sa drugima. To je ostala moja vecita tajna.
Nikad nijednom sa njom nisam progovorio ni rec. Strahovao sam da ona ne sazna da sam los djak, i
da ne budem obezvredjen u njenim ocima. Ipak sam pomisljao da cak ako to i sazna, da ce ona
razumeti, ona izgleda tako inteligentna i otresita.

Opet pomisljam da joj pridjem, ali se plasim njene nepredvidljive reakcije, koja bi sve to moglo
srusiti zauvek, i polomiti jedan divan san. Neka ovako traje!


-12 Septembar 1954 g-Rodjaka Joka Krsmanovic zavrsila srednju gradjevinsku skolu.

Jokina Srednja tekstilna skola se nalazi u Brankovoj ulici, blizu pijace Zeleni venac. Danas nam je
dosla u posetu, saopsti nasmejana radosnu vest, zavrsila je uspesno skolu. Puna je optimizma , vec je
zovu da se zaposli u fabrici “Staljingrad”, koja se sada zove Tekstilna industrija Beograd. Pa ta
fabrika je u nasem komsiluku.

Jedan sused, zove se Bora Savic, stanuje u susednoj ulici Djure Djakovica, on je visok plavokos
covek, kao da je stranac, tuzan je, stalno je sam, on je istinski gospodin, susedi kazu da ce biti veliki
naucnik, cuo sam da je jednom nesto pricao o imenu Staljingrad ove fabrike:” Staljingrad, tekstilna
industrija.”. Onda poce tiho da izgovara”Tek-stil, ama ta bitka kod Staljingrada je bila tek-stil,
Hitler i nacisti su tek jedan tek-stil!”

-Toma Urosevic, Sabac, o njem sve reci

-Septembar 1954 Federi-Brisel, Belgija

Razvijeni misicavi mladici su vrlo popularni, svi ih uvazavaju. Suvonjav sam, vitak, imam i misica ali
zelim da budem atleta. Vozim kajak, idem na treninge u Rvacki klub “Crvena zvezda” u susednoj
ulici Komnen Barjaktara, tu treniraju i macevaoci, pokusavao sam i boks, misici nadolaze, ali
polako, ipak to nije ono sto bih ja zeleo.

Jedan moj drug u roku od nekoliko meseci se naglo fizicki promeni, od prosecno gradjenog
najednom postade “razbacan”. Snazne misicave ruke, ispod pazuha brdo misiica, nabrekle grudi,
idemo straftom, poneko se zadivljen okrene za njim. Nije mi bilo jasno kako je tako za nekoliko
meseci ojacao fizicki. ” Rastezao sam federe, svaki dan po dva tri sata, evo vidis!”- savi lakat, pokaza
mi nabreklu misicu citavo brdo misica. Onda steze grudi, i stade ispred mene, nape grudni kos kao
paun, pojavi se snazno vrlo misicavo telo u obliku trougla. Skoro kao oni tarzani u americkim
filmovima. Rece da mu je neko iz inostranstva poslao federe. Federi-evo puta da postanem misicav
kao on.

Uporno sam se obracao ocu da mi prilikom njegovih povremenih poslovnih odlazaka u Belgiju kupi
federe. Kada se vrati iz Belgije donese nam poklone, cokolade, bombone, narandze, pomorandze,
dnevnice su bile znacajan izvor prihoda da prezivi sestoclana porodica. Dodje otac sa putovanja u
Belgiju, spusta prtljag, mi zagledamo nestrpljivi, sav radostan, sija, gleda me zagonetno, vidim da mi
je doneo neki drag poklon, prosto predosecam, izvuce iz kofera jednu kartonsku kutiju, na njoj slika
federa. Otvorih uzbudjen nestrpljivo, unutra snazne gumene precke sa metalnim drskama, uputstvo
na engleskom i francuskom. Pise koje vezbe su za koje misice, sve nacrtano, za rucne, ramene,
grudne, trapezoide, bicepse, nozne misice.

Odmah isti dan poceh da ih rastezem u hodniku, mama prethodno provetrava, otvori prozor u
kuhinji, vezbam nekoliko dana po jedan sat, onda po 3, 4, sata dnevno, pre podne, i po podne.
Razmisljam dok rastezem federe, zamisljam Minu kako me posmatra u hodniku ispred uciionice u
kosulji kratkih rukava ispod koje nabrekl misici. Vezbam za sve misice. Dobijam novo
samopouzdanje. Shvatam da su federi znacajna prekretnica na bolje u mome zivotu, otarasio sam se
kompleksa mrsavka.

Petica na poravnom mi je povratila samopouzdanje, Mina mi je dala novu nadu i poverenje u sebe,
vezbanje sa federima i sve izrazenije misici menjaju na bolje predstavu u sopstvenim ocima. Sviram
povremeno sa mojim orkestrom na skolskim igrankam. Ipak stvari idu nabolje.

Nisam vise medju najgorim, ali sam samo dobar. Ne zaboravljam da sam bio odlikas, zelim da ucim,
da opet bude sve kao ranije.

Secanje na Islednika i Sherifa pomalo bledi, ali ne iscezava. Zanimljivo, pocinjem da ih se secam
kada vozim sam kajak Dunavon, gledam sa dorcolske strane panoramu Beograda na brdascima,
setih se hapsenja.



-1 oktobar 1954-Danilo Krstajic dolazi sa ocem u nas stan.-o informbirovcima

Pred vece otac banu sa nekim zbunjenim covekom na vrata naseg stana smejuci se radosno Mami : ”
Poznajes li ga?”-pokaza rukom na zbunjenog povisokog skrusenog coveka koga drzi ovlas za misicu,
malo pogrbljenog kao sto su obicno pogrbljeni od sedenja neki moji profesori. Mama ga zagleda,
muci se, ne moze da ga prepozna, svi gledamo radoznalo u novopridoslog. Mama na kraju radosno
prozbori, priseti se : ” Gospodin Krstajic oficir iz Krusevca!”.”Jesam!” rece skoro vojnicki, glasno i
radosno Danilo. Ali mu je glas nekako slabasan. Setih ga se kao iz magle. Jako je oslabio, deluje
ostarelo, nesigurno, izgleda nekako ponizeno, treperi kao listic na vetru, veliki modri kolutovi kao
prstenovi ispod ociju, sa nekom torbicom u rukama punom nekih dokumenata koji iz nje vire, koje
vadi, pokazuje nam ih.

Prenerazismo se kada saznasmo da je zbog necega bio tri godine na robiji. Pa nece nikoga bez
razloga da drze tri godine; roditelji bledi od straha iz uctivosti slusaju. Pa to je vec donekle ispricala
mami njegova majka jos pre nekoliko godina dok smo bili u Zemunu. Mama mu rece uctivo i
ljubazno, da smo jednom u Zemunu, davno je to bilo , sreli njegovu majku. Danilo nas gleda ocima,
koje zahtevaju razumevanje, podrsku, podize slabasan glas: ”Nevin sam robijo tri godine na Golom
otoku!. Lukavi Latini, otese nam Trst na prevaru, prvo stvorise 1948, sada mi je to jasno, da nas
odvoje od sovjetskog savea. Da nije bilo 1948, da smo bili sa SSSR-om, ne bi nam mogli oteti Trst, jer
bi svi kazali kakavr je to SSSR i Staljin kad im Talijani otimaju.Ama prevarili I Sovjetski savez, imaj
oni svoje ljude i u Moskvi ” Podize ruku drzeci u njoj neki dokument sa brojevima i petokrakom:
”Vojno tuzlastvo JNA odbi 28 septemba odbacuje moju zalbu kao neosnovanu.” Setih se prica Boska
Tomica dr.Savica o njihovim nedoumicama da Srbe progone I Austr ougari, I nemci, na kraju I
Sovjeti I titovci. Postoji neka tajna zavera koja nazavadaj Slovene medju sobom, Sloveni su pod
necijim uplivom.

Kada god neko pocne o politici roditelji gledaju da promene temu. Gledaju ga uctivo, ali tuzno , sta
oni mogu tu da ucine, zao im je, mozda im deluje i kao neki cudak ”koji ispravlja krive Drine”. Meni
pak lici na nekog nevinog zalioca koji luta od saltera do saltera, kao Sluga Jernej koji je trazio
njegovu pravicu. Ili onaj Andricev kmet Siman, setih se namah Davida Strbca. Pisnu lokomotiva sa
obliznjih sina tamo ka Dunav stanici. Ovaj pisak me vrati u ranije proputovane predele, onaj
nekada mocni oficir izroni iz daleke magle proslosti, a sada ovako ponizen i srozan, sta je po sredi?-
zapitah se. Gde mu je uniforma? Sjakte mi pred ocima njegove ondasnje epolete, sada mu
oklembesuna ramena u izlizanom ofucanom sakou.

Poceh da mislim na federe. Mama ode da donese posluzenje, otac poce da ga pita kako mu je
porodica. Danilo , bled, skoro prosapta: ” Sve puce, brak, porodica, sve, oficiri KOS-a!”. Onda se
smiri. Pije kafu, cuti. Okrete se meni veselije: ”Porasto si, momak, izdzikljo si, sada ces ti da
okrucas!”. Nije vise onako pun zara kao u Krusevcu, ali se jos nada. Setih se price skolskog druga iz
Bezanije o dodjosima Crnogorcima i Bosancima koji duvanjem gase elektricne sijalice, cepaju klavir
i skidaju parket da loze vatru, da mu popravim raspolozenje, rekoh to smejuci se glasno nasem
gostu. Na to me on pogleda znacajno, okrete se ocu- izokrete beonjacama, vidi se da je iznuren, kao
da saopstava neku veliku mudrost:” U Vojvodini zavadjaju dodjose i starince, zavadi pa vladaj”.

Nije mi jasno ko to zavadja, kako, zasto. Htedoh to da ga upitam. Ali majka rece kratko da idemo da
se igramo.

Ipak, pomislih da je on neobican covek koji ima veliki smisao za pravicnost, pravdu, da je vrlo
borben i uporan. To je karakterna osobina ljudi sa ovih prostora.


-24 Oktobar 1954 g-Promene sredine

Rastezanje federa je svakodnevna zapovest, najvaznji radni zadatak. Misica postade deblja, otece ,
nabreknu, vide se nategle plave vene, ispupcise se grudni misici, sto me ohrabri. Poceh jos poletnije
da vezbam svaki dan.

Dolazak u Beograd 1951 godine je ogromna promena. Osecam opet kao neki prekid, kao da neki veo
zaborava zeli da prekrije proslost. Zelim po svaku cenu da proslost povezem od najdaljih dana, sve
do danas. Shvatam da ova zelja tinja duboko u potsvesti, da imam obicaj da se u mislima vracam u
proslost , i onu najdalju, u magli, u mrak natalozenih godina.Obradovah se, znaci vracaju se raniji
motiv i snaga. Promena mesta boravka, druga skolska sredina, pubertet. ,drustvene promene. Ja sam
sam se naglo i mnogo promenio, vise nisam dete, ili decak, sada sam skoro mladic. Zivot je
poslednjih godina bio prema men surov, iznenada se okomio na mene kao bura na brod na pucini.

Rastezuci federe zelim narocito da razvijam ispodpazusne trapezoidne misice, oni daju onaj
trouglasti atraktivan izgled snaznog mladica; pitam se da li ovaj naziv ima bilo kakvu vezu sa
traperima, americkim seljacima. Gutao sam knjige, bio najbolji djak, hteo da budem sahista,
naucnik, a sada razvijam misice. To mi zvuci nekako cinicno, kao da mi se neko iz prikrajka
potsmehuje, kao da hoce da mi kaze zlurado da me iz intelektualnog rada gura u razvijanje misica?
Bez obzira na sve to, nista ne gubim, sport je zdrav. Valjda cu snaci koncentracije i motiva da ucim
kao ranije. Ali mi pred oci izlaze pojedini drugovi iz skole, lepo obuceni, uhranjeni, opusteni,
smireno se koncentrisu, uce, idu na casove stranih jezika, obrazuju se.

A ja razvijam trapezoidne misice!

Svi me i dalje na neki nacin potcenjuju, ne razumuje me dovoljno, mada manje nego li ranije,
zapazaju moje izrazenije misice. Mira Isailovic, to je ona visoka crnomanjsta drugarica iz Nisa,
cerka vojnog lekara, sto smo sada igrom slucajnosti u istom razredu, pravi se i dalje da me ne
prepoznaje, da me se ne seca, mene to boli. A onda u Nisu bila razdragana da se druzi sa mnom.

Ipak ide pomalo nabolje.


-Decembar 1954 godine- Marina kroz kljucaonicu vrata izmedju dva odeljenja

Profesorka istorije Hadzi Vidojkovic je postovana od ucenika jer je vrlo strucna, pedantna, stroga ali
pravicna, svi je uvazavaju i postuju. Umela je biti i duhovita, imalа je obicaj da uzvikne veselo:- O
sretna Austrijo, dok drugi vode ratove, ti sklapas brakove!

 Carolija susretanja sa Marinom u hodniku se ponavljala sve zanosnije iz dana u dan, iz sedmice u
sedmicu, iz meseca u mesec. Moj zivot se izmeni iz korena, dobi novu dimenziju, novi smisao. Nasa
dva odeljenja deli zid u kome su vrata, u njima kljucaonica. Otkrio sam jednom uzbudjen da je
mogu gledati kroz kljucaonicu, sedeo sam u prvoj klupi, prepoznah kroz prorez kljucaonice za
vreme casa njene usne u znaku cveta ruze, nisu bile male, ili velike, nego bas kako treba, nisu bile
nakarminisane, ili su bile vrlo malo, to uopste nije bilo potrebno. Никад нисам поуимао да усне
могу бити тако заносно када се скуплљају у речи, просто позивају, зуби се претварају у
симфонију белине младалачке чедности. Izgleda da je i ona prepoznala moje lice, shvatih
radostan, skoro sretan, da me ona poznaje iako sa mnom nikad nije ni rec progovorila, namestila bi
usne da mogu da ih gledam, napucila ih koketno ali vrlo otmeno, pa ona je prefinjena, istinska
mlada dama.To je ucinila vrlo zenstveno, tu nije bilo nicega frivolnog, nego samo jedan spontan
divan nacin da komunicira svoja osecanja. Vrlo je moguce da se sve to meni cinilo, da je to
jednostavno biakl cista igra slucajnosti. Meni se barem tako cinilo, jer se ta igra nastavila da
ponavlja. Из дана у дан. Lici na americke glumice, lepa je, otmena, mudra.

To su izuzetno uzbudljivi i divni trenuci, pogledi su retki ali krajnje znacajni, budili su nove snove i
nade. To je platonska ljubav, koja traje, bez ijednog susreta, bez ijedne reci. Da li i ona isto oseca?

U tren shvatih da kada sam sa Marinom u mislima ili pogledima, ja vise ni sam ovaj ponizeni i
odbaceni djak Prve beogradske gimnazije, u takvim momentima ja postajem onaj stari popularni
djak niske i krusevacke gimnazije, takav sam bio i u Zitkovcu i Ljuboviji. Trgnuh se ! Pa ja sam na
momente isti kao ranije, pun snage, samopouzdanja, prihvacen od svih. Onda uporedih sebe u sada
u razredu , ponizen, takoreci izlozen potsmehu. A Marina me stalno gleda iz daljine zadivljena!
Znaci da me ona vidi drugacije! A ona je inteligentna, znaci da ona prepoznaje prave vrednosti, za
razliku od onih povrsnih, povodljivih koji se povode za kliseima nametnutim od lakoverne okoline?
Mene lose procenjuju, a ona vidi jasno sta je ! Да ли ја сам себе исправно процењујем?


-1954-Radenko i Jela Pucarevic dobili drugog sina.

Nadeli mu ime Stjepan. Radenko sav sretan. Meze, rakija, raspricase se. Radenko je zanatlija, vrstan
kovac, nadaleko poznat po umecu svoga zanata. Mudar kao pcelica, da su ga poslali na skole postao
bi naucnik-pomisljam slusajuci ga. ”Jeftu Jelina oca, domacina progonili svi, i Nemci i nova vlast.”
Izadje mi pred oci Jefto Micic, ide uz sokak nase kuce u Uzovnici, ide polako, drzi sivu sajkacu u
desnoj ruci, na mudrom licu drag osmeh, miluje. Radenko kao da se priseca: ”Vreme brzo prolazi,
za vreme rata slusali mi Radio London i Slobodnu Evropu na radiju na baterija popa Miladina,
odemo u brdo u Rujevac da nas Nemci ne mogu videti.”


-19 januar 1955 godine- Guslar Milorad Tomic-Sreten I Cuka

Sutra je nasa slava Sveti Jovan, deda Velizar i baba Bojka postavili u kujni duge stolove, ocekuju
dosta gostiju. Obicaj je da uvece pred Slavu dodje dedin rodjak Milorad Tomic sa guslama,
cudesnim instrumentom jos cudesnijeg zvuka; ne znam zasto, kada cujemo gusle i glas dede
Milorada svi se najezimo.

Deda Milorad Tomic je solunac, seda kosa, veliki brkovi. On je poznat u selu po tome sto je guslar.
Stanuje sa brojnom porodicom u strmom brdu u zaseoku Tomici u uvali iznad Krsmanovica groblja.
Nije lako sici odozgo, jos je tegobnije se popeti. Smrklo se, mrkla noc. Zalaja pas hidra, neko se zacu
pred vratima, vrata se sirom otvorise. Banu deda Milorad, drzi u jednoj ruci gusle, u drugoj gudalo i
zapaljen luc (koji mu je osvetljavao put kroz mrklu noc).

Svi uprli oci u njega. On trlja luc o pod da se ugasi, sede, stavi na sto svoj instrument. Posluzise ga
varenikom i kafom. On otpi, razveseli se. Izvadi iz dzepa kutijicu loja, gurnu u nju parcence ovcije
koze, poce da maze gudalo. Proba, gudi njime po strunama. Cu se zvuk kakvog nema nigde, cudno je
zasto on tako deluje na nas kada god ga cujemo. Sta to ima u njemu, u tom zvuku?

Deda Velizar opet objasni nama mladjima da su Tomici nastali od Krsmanovica. To je spominjao i
ranije u nekoliko navrata. Deda Milorad odlozi gusle obrati se pre svega nama mladima : “ Jesu
Tomici postali od Krsmanovica, davno to bijase ljudi moji. Prodjoh Albaniju, Vido, Krf, dodjoh u
Solun, opravise nas, bejah vise puta ranjavan. Svugde moja puska i moje gusle, bodrim vojsku. Kad
Svabo cuje gusle zadrhti!”

“Cica Milorade, ispricajde kako ono bijase kada grom ubi strinu Tomaniju?”-poce da ga salece
Dragoljub.

Deda Milorad gleda u sve nas uzbudjeno: ”Pred sami rat ubije mi grom zenu Tomaniju, ostade troje
sirocadi, odoh u rat, djeca sama. Posle bitke na Kolubari daju mi dopust, dodjoh kuci, ozenih se
Vidom Kovacevic, okasnih, mene proglasise dezerterom, oce da streljaju.Traze moju posmrtnu zelju,
ja uzmem gusle opevam kako mi grom ubi zenu, ostadose djeca sama. Mene oslobodise smrtne
kazne. Znali oni mene i moje gusle , kada ti ja u rovu zagudim, Svabo cuje u njegovom rovu ko
ocaran, iz sve snage jurne Drinska divizija, Svabo samo klone!“

Prisutni zagalamise, svi pocese glasno da mole deda Milorada da na guslama otpeva svoju nesrecu.
On uze polako gusle u desnu ruku, gudalo u levu, zagudi i zapeva iz grla kroz nos:

                         Гром загрми на Малу Марију
                         па ми уби жену Томанију.
                         Осташе ми троје сирочади,
                         Да их село са хлебом нахрани .
                         Ја ударих кључе у бинију,
                         и отидох на борбену линију

                        Znam da je deda Milorad као познати гуслар, после Првог светског
                рата учествовао на зборовима гуслара у Београду, Нишу и Сарајеву где бива
                међу првим награђеним гусларима, док је на Вуковом Сабору у Тршићу 1933.
                г. добио прву награду међу гусларима Краљевине Југославије. Награда је
                додељена за оригиналност у стилу гуслања и певања.

                         Rekoh to, deda Milorad zadovoljan odmah отпева уз гусле :

                         Гусле моје сиве ластавице,
                         ево дође гуслар с‟Узовнице.
                         Доста ли сам препатио мука,
                         А до дома Караџића Вука.

                         А то ми је сва из срца жеља,
                         да посетим српског учитеља.
                          Да споменем Даничића Ђуру,
                          Што основа писмену културу.



-Februar 1955 godine-Umro Miso Beatovic-umiranja

Mama ide povremeno u posetu ujki Vladi Beatovicu. Stalno donosi tuzne vesti. Ujko Vlado i njegov
sin Miso su tesko bolesni obadvojica. Kaze utuceno, kao nemocna pred nekom stihijom: ”Sta ces!”
Potresena saopsti kratko tuznim glasom da je danas umro Misa ( 20 godina). Njegov otac ujko Vlado
je takodje bolestan od tuberkuloze. Prva pomisao, zarazio se od oca. Ali se ne zna, nema dokaza.
Mama obuce crninu, ode na sahranu.

Nadoh ovo u knjizi ciju ti prvu str. saljem kao i stranice sa
spiskom tvojih kolega iz osmih razreda 1954-1955 godine.
B




-Maj 1955 g.-Misici.

Vezbam svaki dan, uporno, disciplinovano, koristim plan za svaki misic, mama mi kaze da vezbam i
nozne misice. Braca, roditelji, svi zapazaju nabrekle misice. Na casovima fiskulture me zagledaju
radoznalo zacudjeni drugovi iz razreda.


-Juni 1955 g-Na Savi na plazi.-zdravi momci, zdravlje, Srbin zarobljenik igra kolo pred svima.

Na kupalistu “Partizan” na Savi izmedju dva mosta dok cekam u redu da predam stvari u
garderobu lepa plava vrsnjakinja inteligentnog lica stojeci iza mene mi prstima ovlas dodirnu
podpazusni misic. Izvini se gledajuci me zadivljeno sjajnim zelenim ocima. Da li glumi zadivljenost ?


-29 avgust 1955 godine-Lila postala prostitutka, u drustvu stranaca u Hotelu Mazestik.-secanja

Videh nekoliko puta kroz prozor Hotela “Mazestik” jednu privlacnu crnku, sedi sa strancima.Ucini
mi se da lici na Lilu ( to je ona sto sam sa njom igrao fote kod Dunav stanice, моја прва ђасчка
неузвраећна љубав). Ne mogu da poverujem својим очима da je to ona, gde ona, pa ta je
“devizna”, prostitutka? Zapazih njene zelene oci na kao sneg belom licu, zaist inu sada malo
ubledelom. Ne moze biti niko drugi nego Lila-pomislih skoro pouydano.

Prolazeci danas ispred Mazestika da vidim plakat na vratima kada su igranke ( matine) u Baru
hotela u suterenu, u holu hotela nabasah pravo na tu devojka. Ide sa plavim strancem lica umornog
dobrocudnog sredovecnog intelektualca, odmah se prepoznaje da je ''девизна'', sedose za sto blizu
ulaznih vrata. Susretose nam se pogledi. To je bilo ona, засигурно то је Lila. Shvatila je da znam
cime se bavi. Cak nije ni pogled oborila, kao da nista lose ne cini, nije se postidila, njen izraz lica je
govorio da tako mora biti, sta je tu je.
-1955 godine-Ruza se zaposlila u Novom Sadu.

Ruza ( to je ona rodjaka mala drazesna plava devojcica sto je se u nasoj kuci krajem rata otimala za
pile sa gladnim nemackim oficirom Fosom) cerka dede Milutina je zavrsila srednju skolu u dalekom
Leskovcu. Nisam nikad stigao da je zapitam otkud u tako dalekom gradu da se skoluje, mada me je
to zanimalo. Njena rodjaka i skolska drugarica Joka je pak zavrsila skolu u Beogradu. ”Idem u Novi
Sad, dobila sam tamo zaposlenje!”sva radosna prica Ruza. Htedoh da je zapitam otkud zaposlenje u
Novom Sadu, ali neko naidje, pozva me, zaboravih.


--24 juni 1955 godine-Miso Ero osudjen zbog uvrede Tita

Deso Ero sedi i pije rakiju sa dedom, prebacio preko ledja lovacku pusku, ide da lovi zeceve gore u
Brizanima. Zabrinut je nesto. Shvatih o cemu se radi kad ce on iz neba pa u rebra dedi: ” Moj Miso
Ero opet osudjen na kaznu zatvora od mesec dana, opet nesto reko za Titu !“. Deda ga gleda
iznenadjeno, rukom primace casicu rakije ustima, promrlja kroz zube u casici: ”Zar opet, pa vec je
jednom bijo zbog toga?!” ”Znas Miso ti je saljivdzija, a jos kada se napije! Poceo Miso u meani kod
Dobre Panovic a, znas ti Misu kad malo popije, kako moze kamion povuci zubima, neko mu rece –ne
mozes Miso, -Miso ti tamo njemu kresnu njegovog Titu”-pojasni Deso.


-.7 juli 1955 god.-Drinska krvava vrsidba

Zetve su zavrsene, psenica je bila dobro rodila. Dolazi vrsidba. Samo do pre nekoliko godina psenica
je vrsena na taj nacin sto je bila postavljana osusena na gumno, a onda su po njoj gazili konji, ili
ljudi. A ponegde je zrno isterivano stapovima ili vilama. Od pre nekoliko godina bogati preduzimac
iz ravne nedaleke Macve Moskovljevic je doveo u Azbukovicu vrsalice. To je bila blagodet, uradi se
brzo, maksimum zrna se izvrse, bez mnogo truda, ali se zato plati u naturi, u kilogramima psenice.
Vrsalica bi pocinjala od donjeg dela sela, od kuce Vidoja Jakovljevica, pa sve do Usca, do Gracanice,
svugde redom, dok se sve ne ovrsi. Odnosi, obaveze i prava Moskovljevica i tezaka su bili jasni, sve je
funkcionisalo savrseno. Svi su bili zadovoljni.

Cuo sam dosta prica o Moskovljevicima. Nekima, onima ucenijim bilo je zanimljivo njegovo prezime,
sto su povezivali sa imenom glavnog grada Moskve. Ucini mi se da da su oni rusofili?

Dan je bio suncan i jarosno vruc. Vrsalica je bila na gumnu Vidoja Jakovljevica, u donjem delu
Uzovnice (ozenjenog baba Rujom, sestrom dede Velizara, kao sto je napred prikazano).

Vrsidba, iako je naporan posao, je vrsta svecanosti, kruna jednogodisnjeg rada. Kako sejes tako ces
zeti, vrsiti.

Motor koji je pokretao vrsalicu je brektao kao neki poveci kamion, okretali su se platna i lanci, okolo
su bili radenici koji su vilama dizali snopove na vrsalicu, jedan je prihvatao a drugi je stavljao
rastavljene snopove u otvor gde su iz klasova ulazila ovrsena zrna. A zatim su zrna padala kroz cevi
u dzakove, a na drugi izlaz je ispadala prazna slama. To je bila vrlo lepa slika snaznih tezaka u
napornom radu, sretnih i zadovoljnih da pokupe plodove svoga visemesecnog rada.

Kroz buku masine se najednom prolomi uzasan urlik, na vrsalici gore se nesto desavalo. Stajao sam
sa decom, pored nas teco Miladin Racic uzovnicki svestenik u crnoj svestenickoj odori, i na zemlji u
hladovini isplazenog jezika nas pas Hidra. "Zaustavljaj! "zagrajase uzasnuti radenicii. Trebalo je
par minuta da se sve zaustavi. Ivko Kovacevic kum dede, koji je stavljao snopove u vrsalicu je
nepaznjom gurnuo stopalo koje je zahvatila aparatura. Odmah smo shvatili uzasni dogadjaj.
Istoga momenta niz limariju cevi su na zemlju sa zveketom poceli da ispadaju parcici kostiju, noge i
mesa. Na nase veliko zaprepascenje i uzas izleteo je palac noge stopala , i na nas jos veci uzas i jos
vece zaprepascenje ,palac je poceo da skace kao da je neka mala ziva zivotinjica.

Kod dede je radila, pomagala Bojka cerka kuma Ivka Kovacevica.


-Juni 1955 godine-Razgovor dve profesorke

Stojim u velikoj guzvi u autobusu iza dve nase profesorke, jara, znoj, tela se slepila, putnici sabijeni
kao sardine. Nisu me videle. Jos mlade jedre zene, jedna prosaputa u uvo koleginici: ”Doso lepi Drale
kod moga sina da uce zajedno, ja u drugoj sobi, znas sta mu rece Drale …j……..ti mamicu, znas
kako mu je to kazao, ne mogu ti to opisati, ama socno, muski. Drale ti je secerlamica, odmah
sutradan dadoh Draletu peticu!” Ona druga se nasmeja grleno, oci joj sijaju kao macki: ” Idem ja sa
mojim sinom, iza mene tri njegova druga, sve neki sportisti, ama bre prave muskarcine, deca a
odrasle rmpalije, idem ja kad mi sljapka cipela, udje mi voda iz neke barice, oni celo vreme iza nas
dobacuju:” Rade, j……. ti mamicu, u sljapkalicu!”

Zar je ovo moguce sto cujem? Zar je takav odnos izmedju profesora i djaka?




Ĉerĉil spasao Antu Pavelića!
                                                                            Ocena:

                                                                    4.86 (Glasova: 14)   Komentara: 1

31.10.2009 21:03:14



USTAŠKOG poglavnika Antu Pavelića od suoĉavanja s pravdom spasli su Britanci,
smatrajući ga za mogućeg saveznika u borbi protiv komunizma - teza je u koju veruje Gaj
Volters (38), engleski istoriĉar i nekadašnji novinar „Tajmsa“.
Ovaj istraţivaĉ napisao je knjigu „Lov na zloĉince“, a ona je ubrzo po objavljivanju
postala istoriografski bestseler u Ujedinjenom Kraljevstvu. U ovom delu negiraju se
uvreţeni stereotipi o posleratnom vremenu: tajna mreţa „Odesa“, uz ĉiju pomoć su,
navodno, zloĉinci beţali od saveznika, nije nikada ni postojala, nacistiĉki krvnici posle
rata su regrutovani u špijunske savezniĉke redove, a trud da se uhvate notorni nacisti,
poput Jozefa Mengelea i Adolfa Ajhmana, bio je minimalan, i u njemu je sasvim
sporednu ulogu imao izvikani Simon Vizental.
U razgovoru za zagrebaĉki „Globus“, Volters se najviše bavio Antom Pavelićem, koga,
kako sam kaţe, smatra „jednim od najvećih zloĉinaca u Drugom svetskom ratu“.
- Pavelićev odnos s Britancima bio je predmet mnogobrojnih teorija urote. Svakako su
Rusi, Jugosloveni i Amerikanci verovali da su Britanci s njim postigli odreĊen dogovor,
jer su ţeleli da ga imaju pod svojom kontrolom, ali i da ujedno bude na slobodi - kaţe
ovaj istoriĉar. - Jula 1945. godine, jugoslovenski ambasador u Londonu dr Ljubo Leontić
obavestio je Forin ofis da je Pavelić u pritvoru i da se nalazi na austrijskoj teritoriji, koja
je pod kontrolom britanske vojske. To obaveštenje ponovo je poslato mesec dana kasnije,
kao i dodatna informacija da je Pavelić u rukama Britanaca u Klagenfurtu.
Britanci su, meĊutim, nastavlja Volters, tvrdili da ga oni ne drţe, i da se ĉuju nagaĊanja
kako se nalazi na podruĉju Salcburga, koji je bio pod Amerikancima. Iako su Britanci u
septembru poslali pismo u kojem tvrde da ĉine sve što mogu ne bi li pronašli Pavelića,
Jugosloveni im nisu verovali i diplomatsko natezanje nastavilo se unedogled.
Tito je, prema Voltersu, sumnjao da Britanci drţe Pavelića kako

bi ga iskoristili da zbaci novi komunistiĉki reţim uspostavljen u Jugoslaviji. Ĉak je, zbog
toga, u priĉu „uskoĉio“ i Staljin, optuţivši Ĉerĉila da ţeli Pavelića ponovo da ustoliĉi u
Jugoslaviji. I Amerikanci su bili uvereni da su Britanci sklonili Pavelića na sigurno kako
bi ga u budućnosti iskoristili za svoje planove.
- Kao istoriĉar, nastojim da budem vrlo oprezan i veoma precizan u onome što pišem.
Moram da kaţem da sve upućuje na to da su Pavelića štitili i Britanci i Amerikanci u
odreĊenim razdobljima posle završetka Drugog svetskog rata - kaţe Gaj Volters. - To su
ĉinili, jer su se bojali Tita i jer su se nadali da bi moţda Pavelić mogao da povede jak
antikomunistiĉki pokret. Imao je mnogo ljudi koji su mu bili odani i on je Zapadu,
svakako, mogao da bude od koristi.
Poglavnik nije ustoliĉen, jer se, kako ocenjuje britanski istoriĉar, pokazalo da je Tito bio
„previše jak“.
- Moje je mišljenje da su mu saveznici pomogli, ako nikako drugaĉije, onda tako što su
zaţmurili na jedno oko kada je trebalo. Nije sluĉajno ţiveo u Buenos Ajresu. Ne postoji
nijedan dosije o Paveliću u britanskim arhivima. Ne ţelim da kaţem da je baš to što taj
dosije ne postoji neki dokaz, ali sve miriše na neki dogovor - objašnjava Volters, koji je
nesluţbenu potvrdu ovakvih teza dobio i od penzionisanih britanskih obaveštajaca. Oni
su mu rekli da se, na neki naĉin, podrzumevalo da je Pavelić pod njihovom zaštitom.
Koliko je Zapad malo zanimalo otkrivanje zlikovaca, pokazuje i podatak da je u
Argentini ime supruge Jozefa Mengelea bilo u telefonskom imeniku, a da niko nikada
nije pokušao da pozove taj broj. Mengele je mirno proţiveo ţivot u egzilu iako je,
sigurno, skrivio smrt više od pola miliona ljudi, koliko ih je poslao u Aušvic.

PRAZAN I SLABIĆ
VOLTERS misli da nije istina da je Pavelić drţao na svom radnom stolu teglu punu
ljudskih oĉiju. Kada je poĉeo da piše knjigu, nije previše znao o Pavelićevoj biografiji, ali
kaţe da ga je na kraju doţiveo kao vrlo praznu osobu, kao slabića koji nije mogao bez
potpore moćnijih i jaĉih od sebe da bi zadrţao vlast.

BES ZBOG SRAMOTE SAVEZNIKA
VOLTERS ne krije da je zbog zakljuĉka do kojeg je došao, bio besan i iskreno tuţan.
Obećanje saveznika da će ratne zloĉince proganjati do kraja sveta pokazalo se samo kao
zgodan deo drţavniĉkih govora. Procenjuje se da bi oko 80.000 ljudi ušlo u kategoriju
ratnih zloĉinaca. Danas ih je, moţda, najviše 80 meĊu ţivima, procenjuje on i dodaje:
- Apetit za lov na naciste jednostavno nije postojao. Kasnih ĉetrdesetih i ranih pedesetih
postojala je silna politiĉka volja da se s ratne retorike preĊe na nešto sasvim drugo, a to je
bio novi neprijatelj, Sovjetski Savez. Zaista me frustrira ĉinjenica da smo mi Britanci
prestali da lovimo naciste još 1948. godine, i da posle toga više nije bilo nikakvih pravih
pokušaja. Posle se pokazalo da se uz malo truda moglo doći do njih.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=161399&title_add=%C4%8Cer%C4
%8Dil%20spasao%20Antu%20Paveli%C4%87a!&



--Juli 1955-Uzovnica, Mika Kojic
Srbo kojic-opisati

Nedeljom su se omladinci okupljali u centru sela da igraju fudbal, il odbojku. Porta crkve je
najpogodnija za fudbal. Dodjoh jutros u nedelju na boziju sluzbu, u porti pored zvonika na ulazu u
crkvu isprecio se ispred mene povisok krupan milicionar. Vratih se kuci odmah sa vrata crkve, ali
nista nisam kazao roditeljima.

Mika Kojic je sin bogatog i naprednog uzovnickog zemljoradnika Srbe Kojica. Srbo je povisok,
plecat, ima razbarusenu plavu kosu prosaranu sedim vlasima, ide selom zabrinut, nesto se desava.
On vise lici na nekog umetnika, nego li na zemljoradnika.

Iako je srednjeg rasta Mika je snazan, kao cigra juri po terenu, sve dribla, najednom se sudari sa
jednim lokalnim skojevcem iz susednog sela Crnca. Planu svadja, skojevac kaze Miki da je njegov
caca kulak, reakcija, grdi ga sto ide u crkvu. Mika osu na njega: ”Drzite mi oca stalno na oku, drzali
ste ga nevinog u zatvor u, onomad dodjose vasi odnese sa magaze svo seno” “A sto ne ides na radnu
akciju?” poce izazivacki skojevac. ”U vojsku su me dva puta pozivali, gde me nisu slali, stigla u
vojsku karakteristika odavde, to si ti poslo sram te bilo!”-isprsi se Mika, drzeci loptu stopalima.
”Mika ne idi u crkvu, dodji na sastanke omladinske organizacije!“-kao osica ga zacnu skojevac.
”Oca ste mi unistili, progonili ga, catali napravili manjak, pa oce na drugoga da bace krivicu. Ode
moj otac Srbo Bogu na istinu, Srbine moj dragi, oce Srbe da uniste catali!”


-Avgust 1955 g- Sa orkestrom u Miloceru. Prof Stankovic Ivan, snisa Stankovi c, Prle,

U junu smo polagali veliku maturu. Moram u avgustu da polazem popravni. Treba da ucim leti,
imacu malo vremena jer sa bratom i njegovim orkestrom sviram u nekom kampu u Miloceru,
nedaleko od Budve. Trombon sam naucio tek toliko da mogu da sviram poneku melodiju za igru,
brat svira klarinet i saksofon, u orkestru su jos gitarista, harmonikas i bubnjar.

To je neki kamp sa Kosova, ima podosta Albanaca. Upoznah Mirka i Bucu Cuka, bracu iz Vucitrna,
Mirka zovu”tarzan” zbog vrlo snazne gradje. Okrecu se za njim kada se pojavi na plazi. Ubodoh se
na jeza u vodi, oteklo stopalo, nosim zavoj, copam na prstima. Mirko me уvede u kamp, међу
шаторе, po travi medju satorima leze gosti, mahom kosovski Albanci, konopac visi na grani; Mirko
mi pokaza hitro rukom konopac kao kao neki dreser u cirkusu, uspeh se brzo kao veverica rukama
uz konopac.

Mirko me je upoznao sa mojim vrsnjacima Dujom-Radoslavom Nedicem iz Peci i Strahinjom
Kastratevicom iz Pristine, obojica su sinovi uglednih kosovskih advokata. Njihovi dosli na Kosovo iz
Vasojevica. Kazu da na jesen dolaze u Beograd da studiraju pravo. Dujo ima brata koji vrlo lepo
peva romanse. Isturio gitaru prema meni, pita me :” Sta hoces da otpevam?” “Te tvoje oci zelene”-
rekoh. Cudim se, tako lepo peva, a Crnogorac, Crnogorce bije glas da nemaju sluha. Cini mi se da su
Vasojevici malo drugaciji, pomalo me potesecaju na drugove iz Juzne Srbije i
Makedonije?Cetinjanin Andro Kapizoda je posebno zanimljiv covek. Crn, otresit, nekako mi lici na
Italijane, ima revolver za pojasom, pokaza mi ga, postadosm nerazdvojni; cuh da je zbog necega
pucao nocu negde pored obale. Pitam ga sta je bilo, on cuti?

Nena je privlacna vrsnjakinja iz Pozarevca, tu je sa Verom Gerasimov i njenim roditeljima.Verin
otac i njegova porodica Gerasimovi su izbegli u Srbiju posle Oktobarske Revolucije.
Pozvah Nenu da idemo camcem na ostrvo Sveti Nikola preko puta Milocera, tamo daleko na pucini
ide uzduz linija otoka sve do Budve. Kretosmo, more sve uzburkanije. Nekako dodjosmo do ostrva.
Ne mozemo da se vratimo od velikih talasa, a dan odmice. Na ostrvu crkva, izadje mladji fratar, u
crnoj odori, povisok, crnomanjast, strogog lica intelektualca, gleda nas prodorno, kaze strogo ali
blagonaklono: ”Ovde nema gde da zanocite, idite gore na spic ostrva prema Budvi, tamo je uzak
zaliv, idite u Budvu, pa onda obalom do Milocera?”.Tako veslah do pred mrak, dvadesetak
kilometara, sve iz uvale u uvalu obalom od Budve do Milocera.

U Miloceru ima i stranaca. Francuzi su zanimljivi, sede u grupi sredovecni muskarci i zene. Deluju
vrlo mirno, kao vrlo umereni i promisljeni razumni ljudi, kao intelektualci. Ali nekako su tuzni,
nesto ih mori. Neki kazase: ”Zapadnjaci su dekadentni kapitalisti!”

Upoznao sam u Budvi dva mladica Crnogorca, brdjanine, jedan od njih je visok i snazan, skoro
plave kovrdzave kose, zelenkastih prodornih ociju, preplanuo. Vrlo je privlacan, plava kosa i zelene
oci, a preplanuo crn kao Arapin, deluje nekako kao netaknuta priroda, cak divlje. Sisao planinac na
more. Shvatam da nije student, niti obrazovan, ali je prirodno mudar. Isprica mi je kako ga je sinoc
jedna lepa strankinja spopala u liftu Hotela Словенска плажа: ”Pozva me u sobu, kaze ne mogu da
joj se zatvore vrata od terase.” ”Kojim jezikom”- upitah -pretpostavljajuci da on ne zna engleski.
”Rukama mi pokazala”-rece kratko i gospodarski.


-Juli 1955 godina-Milocer

Dve pomladje Nemice iz Kelna, ali na pragu sredovecnosti, istinske svetlo smedje dame, kao neke
Slovenke, saznah jos juce da su sestre, setaju se dokono, umesto da uzivaju u letovanju one su
povremeno zbog necega vrlo zabrinute, nesto se desava sa njima; nije mi jasno sta je po sredi, stalno
se nesto zale, proklinju sudbinu, kazu da su nevine, da ih neko kinji. Kako, ko? Tako me potsecaju
me na neke ovde koje se zale na teror ove vlasti, kao da je ista vlast u Nemackoj i ovde? Ko onda
njih progoni? Da nisu izbegle iz Istocne Nemacke? Kazu da su iz Zapadne Nemacke. Mozda su iz
nacistickih porodica? Znaci i u demokratskim zapadnim zemljama ima pojedinaca koji su u
nemilosti? Ali to su izuzetni pojedinacni slucajevi, ovo ovde je ipak drugacije, masovnije!

Na plazi povremeno razgovaram sa dva vrlo ozbiljna coveka, jedan je skoro vrsnjak moga oca, a
drugi je dosta mladji. Stariji, gospodin Milanovic ( ime izmenjeno), povisok, mrsav, ostroumnog
izraza lica, je profesor Bogoslovskog fakulteta, drugi mladji, prav kao stablo, ima strog prodoran
pogled, njega gospodin MIlanovic zove imenom Mihailo, on je takodje pravoslavni teolog. Oni su vrlo
zanimljivi sagovornici od kojih se moze mnogo nauciti. Odnose se vrlo prijateljski. Ovaj stariji rece
jednom da je bio nedavno u Istambulu, da je se zgrozio, video pseci izmet u centru grada. Zbunjuje
me njihovo neskrivano kriticko istupanje prema vlasti, jednom gospodin Milanovic rece za jednog
poznatog naucnika:” Komunjara!” Oni isticu svugde u prvi plan pravoslavlje.

Glumica Milena Dravic

Andro Kapizoda se takodje zali na nekoga. Preti opasno. Nije mi jasno na koga se zali, zasto?

Pocetkom avgusta odlazim za Beograd da se spremim za maturu. Brodom do Dubrovnika putuje sa
mnom Mladja svrseni ucenik Srednje fiskulturne skole u Zemunu, on je bio konobar u kampu, inace
je iz Bogatica u Macvi. Pa Macva je tako blizu rodnog kraja. Na brodu upoznajem dr Ivana
Stankovica poznatog ocnog lekara, profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Mladjo je vrlo ziv,
snazan, veseljak, sklon salama. Stigosmo vozom uske pruge od Dubrovnika do Sarajeva, Mladja je
celo vreme do Sarajeva bio nemumoran u zbijanju sala. Neke su bile i neukusne, kada je voz ulazio
u brojne tunele on je glasno udarao cvrge nekim celavcima, starijim ljudima, koji nisu znali ko im to
cini, sumnjali su jedni na druge, hoce da skoce jedni drugima za vrat, Mladja uziva sto ih zavadja. Ја
јебеаног ли времена.,Загрепчанка.
U Sarajevu, uzimam voz za Uzice, preko Sargana. Mladja nastavlja za Beograd preko Slavonskog
Broda. Kakvo vrlo uzbudljivo iznenadjenje.U voz za Uzice ulaze Nena, Vera i njeni otac i majka.
Nena i ja smo celu noc proveli na prozoru posmatrajuci sjajno zvezdano nebo i prekrasne planinske
pejzaze Sargana obasjane mesecinom.

Sidjoh u Uzicu, uzeh autobus za Ljuboviju. Od Ljubovije sest kilometara idem peske do Uzovnice,
sretoh slepog Radeta Polica, idemo raskvasenim putem, blato posle kise, barice, vodim ga po suvom,
ja ponekad zagazim u baricu. Ucini mi se da Rade ponekad posumnja da ga vodim namerno po
blatu, ali shvatih da mi se to samo ucinilo ( Rade je kao sto je objasnjeno, izgubio oci krajem rata,
nasao penkalo, ustvari to je bila iz aviona bacena paklena misina, puklo mu u rukama, ostao slep do
kraja zivota).

Nekoliko dana u Uzovnici, ponovni susreti sa drugovima Perom Neskovicem, Milanom Micicem,
Jokom Perinom sestrom, kupanja u Drini.

Tu je u poseti plavokosi Veljo iz Valjeva, on je snazan, dize tegove. Naidjose kajakasi Drinom,
ispostavi se da su Nemci. Prikrajcise, jedan plavkast sredovecan, vitak, vidi se da je intelektualac,
kaze mi da bi hteo da vidi orlove. Kazem da je to podalje tamo u Sokolskim planinama. Veljo i ja ga
povedosmo uz Gracanicku reku, hoce da vidi malo vise. Recica isprala visoki bedem obale, vide se
kosti, ljudske lobanje, vilice. Nemac zbunjen gleda, Veljo mu kaze na srpskom: ”Kosti nemackih
vojnika!” “To su kosti srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata.”-diplomatski prevodim Nemcu da
ublazim Velju. Nemac samo sleze ramenima, ucini mi se sa olaksanjem.

Sesnaestogodisnji brat Milic je vrlo plav, kao Rus ili Nemac, vecina Krsmanovica su izrazito plavi ,
ali ima i vrlo crnomanjastih. Milic voli da se igra sa Djojinim sinovima Draganom,i Radenkom, oba
jedan drugom do uveta. Voli sa njima, valjda sto su mu rodjaci i sto su plavi kao i on, Simo je
takoreci beba, majka ga drzi u narucju.



-Avgust 1955 g- Velika matura-POPRAVNI

Popravni je prosao na najbolji nacin. Nisam ucio dovoljno, bio sam spreman i da padnem. Na moju
veliku srecu, dobih pitanja koja sam znao, kao da je neka nevidljiva ruka sve podesila. Polozih sve.
Sretan sam. Ipak ide kako tako nabolje. Sada mi se u zivotu javljaju druge zelje: igranke, devojke,
federi i misici, orkestar za sviranje na igrankama. Prihvatih da zasada potisnem za kasnije ambicije
da ucim, da citam knjige. Pa odavno nisam procitao nijednu knjigu, zaboravio sam vreme kada sam
ih prosto prozdirao. Ali ce i to doci na red.

Shvatih da je doslo do znacajne promene na bolje. A to i ne osetih odmah. Kada sreca nadomesti
nesrecu ponekad se to i ne zapazi bas tako brzo. Covekova priroda je nesavrsena.

Desio se jedan tuzan dogadjaj. Profesor fizike Telebakovic je ne samo vrlo strucan, nego je i vrlo
posten i principijelan. Ali ume da bude romantican. Kada prica o talasima u fizici, pokazuje rukom
kako se talasaju polja. Kaze:” Romanticno ”. Lici mi na nekog americkog profesora. Profesor
Telebakovic je bio u komisiji koja je nadgledala polaganje ispita na Velikoj maturi. Bio je pismeni
zadatak iz matematike. Cu se ostar prodoran uzvik profesora Telebakovica:” Ne kolega , to ne
moze!”. Ustremi se i ote jednoj unezvereno preplasenoj ucenici cedulju koju joj je bio toga momenta
prosledio profesor matematike Ekmedzic. Profesor Ekmedzic je ustvari tajno proturio svojoj cerki
uradjene zadatke, njegova cerka je bila u velikoj krizi, ojadjeni otac htede da joj pomogne, da je
prebrodi. Profesor Telebakovic je to zapazio, uhvatio ga je u tom delu. Ali nije dovoljno shvatio
motive oca. Jer da je znao vise ne bi to zasigurno uradio. Ona je pala na popravnom ispitu, verovatno
je ponavljala. Sto je po devojku u teskoj nezasluzenoj krizi imalo vrlo lose posledice. Skola je brujala.
Profesor Ekmedzic nije bio kaznjen, ali su jedni osudjivali jednog, drugi drugog profesora. Profesor
Telebakovic nije to ucino sto ne podnosi profesora Ekmedzica, njihovi odnosi su bili dobri. Tako je
postupio delajuci u smislu postovanja etike profesorske profesije. Ali nije shvatio profesora
Ekmedzica koji je hteo da pomogne ceri u dubokoj zivotnoj krizi. Time joj je bez da je to hteo naneo
stetu .

Ko je od dvojice profesora bio u pravu? Ponekad nije lako objektivno proceniti.


-25 avgust 1955 godine-Poslednji susret sa Marinom

Podelili su nam diplome, bilo je svecano, svakome su cestitali. Kako je skolska sredina surova. Ali i
nepravicna. Neki su odlikasi, najbolji, drugi manje dobri, vrlo dobri, neki su losi djaci. Kakav se
tragican osecaj odbacenosti javlja kod onih koji su manje dobri, ili losi? Zasto je tako? Dali je
rezultat ucenja odredjen inteligencijom vecine , ili uslovima zivota, trudom, podrskom roditelja,
nastavnika, sire zajednice?

Polozio sam veliku maturu. Izasli smo poslednji put ispred nase gimnazije u Dusanovu ulicu, podalje
od tramvajske pruge, bas kod ulaza za profesore. Odjednom, preplanuo, osecajuci svoju nadoslu
snagu, spazih Ninu tako blizu mene, kao nikad ranije.Videh je prvi put iz neposredne blizine. Pa ona
je upravo onakva kakvom sam je zamisljao. Ovoga puta je gledala radosno blistavim ocima pravo u
moje oci. Bila je vrlo dostojanstvena. Drugovi me povukose.

Kretoh ka Crkvi Aleksandra Nevskog tu odmah preko puta skole, tamo me cekaju mama i tetka
Mira Lazarevic, njena sestra. Tetka Mira je presretna, vise se raduje nego li ja. Ona i teco Ostoja
nemaju decu, zato tetka Mira voli nas, decu sestre, kao svoju rodjenu decu. Teco Ostoja ima obicaj
da me zove “Tociljajka”.

To je bio poslednji susret sa Minom, i sa gimnazijom. Shvatio sam da je vise necu moci vidjati u
skoli, vise ne idem u Muzicku skolu Stankovic. Da li ce ona ici u Baletsku skolu Luj Davico? Svestan
sam da se carolija prekida. Sem nekih nepredvidivih dogadjaja? Pogotovu jer se selimo iz ovoga
kraja koji je blizu njene kuce, dobijamo stan u sasvim drugom kraju Beograda u Karadjordjevoj
ulici u zgradi Hotela”Bristol”, blizu Zeleznicke stanice.



---1 septembar 1955 godine-Seoba u Karadjordjevu ulicu-trombonista orkestru Djuro Salaj, turneja
po Hrvatskoj. Zagreb-druga drzava

Roditelji su zamenili stan u Generala Mahina 12, za stan u Karadjordjevoj ulici broj 50, Treci spart,
u zgradi Hotela “Bristol”, blizu Zeleznicke stanice.

Bas kada je bila seoba, kada je trebala moja pomoc za preseljavanje stvari, orekstar Abrasevic u
kome sam poceo da sviram trombon, je krenuo na gostovanje po Hrvatskoj; probe su u prostorijama
KUD Abrasevic u Nemanjinoj ulici. Predsednik KUD-a je jedan vrlo ozbiljan covek, strog ali
prijateljski nastrojen, svi ga postuju-ocigledno je politcki uticajan, vidi se to po njegovom izrazu lica
i njegovom strogom nastupu. Putujemo vozom, on se u kupeu smeje, obrati se meni direktno: ”Ama
ojuzilo, popustilo, budi veseo!” Shvatio sam da misli izgleda na neko politicko otopljavanje,
smanjivanje stege. Gledao sam ga uctivo, nista ne govoreci. Ali otkud on zna da se to moze odnositi
na mene? Valjda neka intuicija?

Prvo smo stigli u Osijek, primio nas je u goste lokalni KUD ( Kulturno-umetnicko drustvo),
razmestili su nas u stanove kod pojedinih porodica, po mene je dosla jedna sredovecna
crnomanjasta zena, vrlo je ljubazna, stanuje pored neke povece reke. Otisli smo do stana tramvajem.
Pa Osijek je veliki grad. Hrvatica je, ali je vrlo iskrena i ljubazna. Kaze mi smejuci se blagonaklono:
”Pa ti imas pravo hrvatsko ime!” Zivela je sa svoje dve male cerkice- objasni mi uctivo.

Svirali smo na nekom trgu. Sledeci dan smo otisli u Slavonski Brod, slicno sviranje, samo negde
pored zeleznicke stanice. Dodjosmo u Zagreb. Otseli smo u nekom hotelu blizu zeleznicke stanice.
Bio sam vrlo zacudjen izjavom zagrebackog domacina, bio je srednjeg rasta, dezmekast, vrlo strogog
izraza lica koje je odavalo neke mracne tajne, nesto potmulo, zlokobno, takve sam video za vreme
rata u Bratuncu, cinilo mi se da nosi crnu uniformu, iako je bio u svetlom odelu, lose se izrazi o
Srbima, skoro otvoreno, polu javno. Rukovodioci Abrasevica su se diplomatski pravili da nisu culi,
kao da nisu razumeli zaoke. Zar nije ista vlast ovde i u Beogradu? Ovako nesto u Beogradu je
nemoguce? Da tako neko nesto kaze u Beogradu odmah bi ga uhapsili. Kao da su dve drzave u
pitanju ? Ipak taj mali incident je prevazidjen.


-15.9.1955 godina-Ekonomski fakultet-ssuret sa oniam z unutranjosti, duzina studija 8 godina,
objasnkiti, mirenej sa SSSR, Ruski dom

Upisao sam se na Ekonomski fakultet jer ekonomiju volim, postoji snazna trgovacka tradicija u
porodici. Ekonomski fakultet je na par minuta od naseg stana. Nema matematike, fizike, hemije,a
upravo su to predmeti koji me plase. Povremeno se zamislim: pa ja sam bio najbolji u racunu u
osnovnoj skoli, bio sam najbolji djak, zasto sam izgubio motiv za ucenje. Eto sada izabiram da
studiram ono sto je najlakse? Ne idem na fakultet sa zarom, cak gubim samopouzdanje. Negde
duboko u meni, to je vise konfuzna potsvest, se nazire odgovor-uzroci su siri, drustveni. Pobedicu ovu
bezvoljnost, opet cu biti kao ranije, doci ce moje vreme.

Kada dodjem na fakultet nadolazi odnekle nerazumljiva plima radosti , kada uronim u reku
studenata ispred zgrade fakulteta, po hodnicima, u aulama, cuju se svakojaki naglasci, srecem
studente i studentkinje iz cele zemlje. Shvatih ubrzo otkud ova razagljenost? Ovde vlada potpuno
drugacije raspolozenje nego li u Beogradu. Upoznah pre pocetka nastave Mircetu Bozovica kolegu
sa prve godine, on je izrazito crnomanjast, visok, muzevan i privlacan mladic, tako me po izrazu lica
potseca na jednog skolskog druga iz Ljubovije. Kada progovori obradova me da govori isto kao u
rodnom kraju, rasteze slogove, govori ijekavski, ne kaze moje ime “Toma” nego “Tomo” . Rece mi
da je iz okoline Pljevalja u Crnoj Gori, da stanuje u Studentskom gradu. Postadosmo nerazdvojni
drugovi. Oko mene odjekuju svakojaki naglasci, na beogradski Ekonomski fakultet su se slili
studenti iz cele zemlje, ali je najdominatniji ijekavski dinarski govor, upoznah Sandzaklije, Bosance,
Crnogorce, Hercegovce, Krajisnike, ali i Bokelje i Dalmatince. Bilo je tu i studenata iz unutrasnjosti,
iz cele Srbije , i iz juzne Srbije, Vojvodine, sa Kosova, ili poneko cak iz Makedonije i Hrvatske. Ali
ovi dinarci nekako sve nadvladali, prosto progutali ostale, oni su najgrlatiji, hoce svugde da budu
prvi, vodje, da budu najbolji. U poredjenju sa gimnazijom, drugovima iz Beograda, ovi su mnogo
drugaciji, prirodniji, osetih se kao da se vratih u proslost, u neko zaboravljeno vreme u neke davno
potisnute prostore i dogadjaje, navrese potisnute uspomene.Gledajuci lica studenata, osmehe, reci,
pokrete, kao da se vracam u neki davno zaboravljeni zivot. Riza je student iz Prijepolja, vrlo visok i
plav, suv, njega dobro odnekle znam. Pa nigde ga i nikad nisam video! Setih se, tako me njegov
glasan smeh potseca na jednog druga iz Ljubovije. U Beogradu se osecam oduvek pomalo tudje,
beogradska omladina mi se cini dekadentnom, beogradski svet je tako drugaciji od sveta u ostatku
zemlje-tako mi se cini. Shvatih obradovan –ovi studenti iz unutrasnjostio donese duhovno zdravlje,
vitalnost, prirodnost, optmizam. Oni me ohrabrise, ubedise da se nas narod drzi, da se ne da, da
odoleva stranoj plimi. Znaci, unutrasnjost se drzi. Jedan Hercegovac je vrlo drag, plav je kao
Svedjanin, iz Popovog polja je, postadosmo skoro nerazdvojni, tako me veselim optimistickim duhom
potseca na Beatovice babe Save. Vidoh ga jednom na jednoj brucoskoj veceri. Stoji, prosto blene u
studente kako igraju, vrte se, skacu mahnito. Uhvatio se za stomak od smeha, onda se rastuzi : ”Pa
omladina u Beogradu je otisla potpuno na stranputicu, kakve ove veze ima sa nasim kolom i
tradicijom, oni su povodljivi, naivni, povrsni?!”.

Poceh da se zblizavam sa drugovima sa fakuletta iz unutrasnjosti, zaboravih skoro potpuno na
Beogradjane, oni me vratise u neku novu dusevnu ravnotezu, osetih korene, zamirisase nasa polja,
brda, poceh da povezujem nekakve pokidane niti. Izlazim iz nekakve krize, kao da se dizem iz
mrtvih. Druzenje sa studentima iz unutrasnjosti postade za mene istinska prekretnica u zivotu na
bolje, snazno ojaca moje duhovno i dusevno stanje.
Mama mi je kazala da je na ovom fakultetu znacajan funkcioner izvestan Velizar Dimitric, koji je
Bosanac, iz Zelinja izmedju Zvornika i Bratunca u Bosni, da je on za vreme rata bio izbeglica u
Gracanici, selu odmah pored Uzovnice uz Gracanicku reku; Velizarova sestra Rosa je udata za naseg
daljeg rodjaka iz Gracanice Milutina Nikolica, upoznala ga za vreme rata, bila tada izbeglica u
bezaniji u njegovoj kuci.

Saznah da je Velizar Dimitric nacalnik za studentska pitanja. Odoh na salter gde ga mogu
kontaktirati. Preda mnom stoji visok smedj covek, pokrupan, krajnje ozbiljan, pomalo strog, lici mi
na nekog partizana, ali ipak na nekog dobrocudnog postenog partijskog funkcionera. Deluje vrlo
savesno, posteno, predstavih mu se. On se seti uctivo ko sam, ali je prema meni rezervisan, odnosi se
moralno, mada se naklonost vidi iz njegovog izraza lica, postupaka. Pomislih, on je posten
komunista, ja sam student, on je administracija fakulteta, ne zeli sa mnom bilo kakvu familijarnost.
Pa valjda su vecina komunista takvi-pomislih. Kazao sam mu da od njega nista ne ocekujem, eto
samo da mu se javim, da sam iz te i te porodice. S‟vremena na vreme smo se vidjali, povremeno smo
se sreli u hodniku, kasnije i na ulici.

Velizar je u nekoliko navrata pri nasim spontanim susretima ostro kritikovao negativne drustvene
pojave. Tvrdi da se siri korupcija. Zali se da je zbog njegove kritike nezakonitih postupaka
privilegovanih funkcionera gurnut u stranu na sporedno mesto na Ekonomskom fakultetu. Saznah
da je na kraju II Svetskog rata kao partizan bio u Drinjaci uhapsen od partizanskih oficira druge
nacionalnosti, koji su ga po vrlo hladnom vremenu, mrazu i cici zimi, sproveli od Drinjace do
Srebrenice oko 30 km, samo u kosulji. On govori vrlo promuklo, kaze da je tada nazebao i od tada je
izgubio glas. Rece da je blizak poznatom komunistickom funkcioneru iz susedne Bijeljine Rodoljubu
Colakovicu.

Nas rodjak Dusko Stanojevic iz Loznice se takodje upisao na Ekonomski fakultet ( Napomena: on je
iz porodice Stanojevica, to su oni koji su nam pomogli 1944 godine da nadejmo stan u Loznici).
Dusko je vrlo drag, razuman, mudar kao pcelica, smiren, odmeren. On je crnomanjast i vitak, svira
klarinet. Odmah sam ga ukljucio u moj orkestar sviram ponekad na igrankama, sada sam bubnjar.
Za praznike i proslave nastupamo po beogradskim fabrikama i skolama. Dusko i ja postajemo
takoreci nerazdvojni. Skoro svako vece setamo straftom.



-Sept 1955 godine-Susret sa ujkom Mirkom Beatovicem u prodavnici Bata.

Mama mi pokaza jednom u Bulevaru Revolucije jednu prodavnicu obuce, blizu Tehnickog fakulteta,
udjosmo. Tamo je poslovodja njen ujak Mirko Beatovic. On voli mamu kao njena rodjena majka,
kao otac, obraduje se kao malo dete kada je vidi. Vice glasno se smejuci:”Joj Zore.” Njegova
supruga je ujna Jelena, imaju sina Dejana. Ujko Mirko je se poverio mami, ujna Jelena je imala
velike neprilike od 1945 godine, optuzili je lazno da je za vreme rata saradjivala sa okupatorima,
samo zato sto je bila zaposlena, a morala da radi da prezivi.


-Septembar 1955 godine. Susret u Knez Mihajlovoj sa Dujom i Strahinjom. Kosovo.

Dujo Nedic i Strahinja Kastratovic koje sam upoznao letos u Miloceru stoje u Knez Mihajlovoj.
Susret je srdacan, bremenit secanjima i radosnim nagovestajima novih druzenja. Dosli u Beograd na
studije, upisali se na Pravni fakultet. To je porodicna tradicija, njihovi ocevi su ugledni advokati.

Od tada postadosmo za nekoliko godina nerazdvojni drugovi. Strahinja zivi u Pristini, a Dujo u Peci.
Sa njima Kokan Karamika iz cincarske porodice iz Pristine, takodje studira pravo. Ja sam iz
porodice oca koji izdrzava cetvoro dece, skromnih primanja. Nastaje nerazdvojno drugovanje, ali
koje na neki nacin remeti razlicito imovinsko stanje, oni vole da sednu u poslasticarnicu, kafanu,
restoran, ja nemam novac za to. Ne prihvatam da me oni cascavaju, sto oni stalno nude. Izbegavam
takve okolnosti. Idemo na igranke u Indeks, kod Lole ( Studentski dom”Ivo Lola Ribar”), na
Zvezdino, na skolske igranke, oni plate ulaznicu, ja nemam, prinudjen sam da se svercujem bez
karte.

Uce u citaonici Pravnog fakulteta, prilejzni su, dobri studenti. Ja zelim da ucim, spremim knjige,
sednem za sto, uhvati me nekakve neobjasnjiva pospanost, nemoc. Onda ostavim za sledeci
ponedeljak. Nikad da pocnem da ucim. Nesto me stalno spreci. A roditelji insistiraju da pocnem
najzad da ucim.

Dujo je smedj, srednjeg rasta, ali posnazan. Odvedoh ga u prostorije Rvackog kluba Crvena zvezda
u sportskoj sali Srednje ekonomske skole u Cetinjskoj ulici, idem tamo na kondicione treninge,
takmicarsko rvanje me ne interesuje. Trcimo, zagrevamo se. Pokazem mu tegove da digne. Dujo
trenira kosarku, ima drugaciju kondiciju i sklop misica. Pokusa, ne ide. Da mu pokazem podigoh
tegove pred njim sa lakocom. On pokusava opet, ne vredi. Treba da trenira.

Strahinju Kastratovica neki zovu Fidel Kastro.

Bora ima devojku Ljilju sa kojom je nerazdvojan. Ona je poreklom nasa Nemica. Pitam se sta je to
sa Borom, opet Nemica?

-29 septembar 1955 godine-Susret sa ujkom Djordjom Beatovicem u Knez Mihajlovoj ulici

Videh ujku Djordja Beatovica, javih mu se veselo i uctivo, pridje mi, pozdravi se. On je zabrinut, cuo
sam od mame da treba da preuzme neku prodavnicu namestaja. Kretosmo Kalmegdanu, cu se
odnekle sa tranzistora pesma”Tamo daleko!”; ujko Djordjo zastade ganut, oci mu skoro zasuzise, pa
on je Solunac, aktivan u udruzenjima boraca ranijih ratova. “Mladi narastaji zaboravljaju, ono sto
je danas guta ono sto bi juce. A sta smo sve mi pretrpeli da nam bude bolje.” Rekoh mu da sam sreo
Velu Zarica sina Vlajka Zarica iz Bratunca. Ujko Djordj poce da se priseca Bratunca, navrese
naslage minulih godina:” Vlajko je iz Slapasnice, bio proganjan, veliki patriota, hapsen sa mnom
zajedno. Znao sam Kostu Todorovica, Atanasiju Solu, Mustafu Golubica, neke od atentatora na
Princa Ferdinanda.” Neko naidje, javi se uctivo ujku Djordju. ”Moj otac i Savin ( majka moje
majke) otac su bili optuzeni za veleizdaju, jos u Balkanskim ratovima nagrnuli dobrovoljci nasi Srbi
iz Amerike, Kanade i Australije, u Prvom svetskom rat jos vise, dobrovoljci su bezali u Srbiju preko
Drine, Save i Dunava, kada Asutrougarska proglasi Aneksiju, osnovasmo Narodnu odbranu, pocese
progoni, sudski procesi, Slovenski jug nam je bio nada.”


-30 septembar 1955 g- Beograd. Voljene pesme.

 Cesto slusam radio, volim americke dzez pesme, italijanske kancone, francuske sansone, ali iznad
svega izvorne srpske narodne pesme, dalmatinske pesme su prelepe, kao i makedonske, sevdalinke,
lepa pesma je i albanska SHOTE, MORI SHOTE. Iznad svega volim ruske narodne pesme, i
madjarske skoro isto tako. Vrlo mi se svidjaju rumunske i bugarske narodne pesme, grcke su
predivne, kao i izraelske. Ushicuje me italijanska tantarela, ima lepih francuskih sansona.Velika
svakodnevna zabava je slusanje narodnih pesama raznih naroda, pocinjem da prepoznajem jezike,
narode. Ruske i madjarske narodne pesme su postale moja opsesija. Madjarske pesme su vrlo slicne
slovackim, ili ponekad ukrajinskim, ali kao malo zabiberene balkanskom paprikom.

Ruske pesme su kao stihija, grmi severna nizija, masa se valja se kao neka planetarna nepogoda
puna optimizma i snage. To me uvek vrati u Krusevac pre 1948 godine. Sada je u Beogradu
popularna pesma “Tolka u ljubimoj mogu bit takie neobinevinie glaza.”, to je pesma iz neke azijske
sovjetske republike, sa orijentalnim prizvukom, ali ima nesto slovensko ipak, vrlo je lepa.


12 Oktobar 1955 godine. Ratimir Oklobdzija ( ime izmenjeno) mi oduzima sliku.
Na igranke nedeljom u cuvenom INDEKSU dolaze uglavnom mladici studenti, ali ima i devojaka
ucenica, zaluta poneki ucenik. Bora svira povremeno u Indeksu sa njegovim orkestrom. Tu su
obavezno Karlo Takac i bubnjar Nikola Mickic zvani Cipov.

Mladja je poznati zavodnik u Indeksu, povisi srednji rast, vrlo stamen, svetlo smedja gusta
kovrdzava kosa na snaznoj muskoj glavi se spusta ka malo zadignutoj kragni sakoa. Ima neobicni
nadimak “Mladja Konj”. Ne znam zasto? Sa njim obicno Misa Debeli, vrlo plav, on je vrlo krupan,
cak deluje malo kao podebeo. Stoje pored sanka i piju zestoka pica. Neko iz njihovog drustva je
imao obicaj da zubima lomi staklene case, stakla samo padaju na pod. Mladja je po meni
kombinacija slovenskog sarma, ali sam prepoznao jos neke druge uticaje. Ocigledno da je gledao
americke filmove, posmatrao je devojke “iz malog mozga” kao Victor Metcer. Ali kada su poceli da
se daju filmovi sa italijanskim glumcem Rosanom Bracijem, prepoznah senku zavodnickog lika
Bracija. Sa njiam ej u drustvu Stevica markovic, vidjam i vrlo privlacnog momka iz moje gimnazije
kapetan Lesi, I n jega videon je pijan, grize zbog necega casu. Jednom mi rece na savskom mostu
jedna drugarica koja dolazi u Indeks da je Mladja oduzeo nevinost devedeset devojaka.

Neki su pricali neproverene price, da je cuveni strani glumac…. koji je snimao film u Beogradu
homoseksualac, u sta uopste nisam verovao. Navodno bio mu je placeni ljubavnik jedan ladjar sa
Dunava, jos takoreci mladic, visok, vrlo snazan, crn, uprkos sto je ocigledno bio delikventna osoba,
zene su govorile za njega da je izuzetno muzevan:”Koja dodje kod njega na slep, bude dobro…” Za
njega su pricali da muski organ ima toliko dug, da mora do kolena da nosi gumenu strufnu.
Beogradska omladina vidi Francuze kao dekadentne, izvitoperene. Cini mi se da nije bas tako.

Djokica Bogdanovic je danas u Indeksu, sam, bez Side. Ogleda se na ogledalcu u holu, stadoh iza
njega, namestih frizuru, videh svoj umanjen lik iza njegovog uvecanog lika, on plav, iz daljine se
nazire moj crnomanjast lik.

Neko mi dade jednu pornografsku sliku, ispod nje ostampan tekst na nemackom jeziku pisan rukom,
nekakva gotska nerazumljiva slova. U holu mi pridje Ratomir Oklobdzija, on je skolski drug. Znam
da radi za policiju. Ima karakteristican nadmen izraz lica, deluje preteci, kao neki siledzija. Kaze mi
hvalisavo da je u Borci i jos nekim selima u okolini Beograda i na beogradskm igrankama
raskrinkao nekoliko grupa sildezija. Gleda me prodorno kao islednik. Cutim, ne znam sta da mu
kazem. Utom on iznenada gurnu drsko ruku u moj dzep sakoa, kao da je to njegov dzep, i uze
pornografsku sliku. Kao da je znao gde je. Ode bez reci.

-Oktobar 1955 godine-Umro Vlado Beatovic

Doselili smo se jesenas u novi stan u Karadjordjevoj ulici broj 50, u zgradi Hotela BRISTOL, na
trecem spratu. Sada imamo telefon, to je velika radost za nas mlade. Stan je zajednicki, u drugom
vecem delu stanuje porodica dr.Jugoslava Trsica, psihijatra. Dr.Trsic je crnomanjast, visok, cuti
tajanstveno kada prodje kroz zajednicki hodnik. Mama kaze da se Trsicima uvek najljubaznije
javljamo. On je ozenjen, njegova supruga je vrlo crnomanjsta, imaju malog sina, skoro beba. Sa
njima zive roditelji dr.Trsica i maceha doktorove supruge.Ovaj nas stan je veci nego li stan u
generala Mahina, ali se nalazi na trecem spratu, nema lift, Karadjordjeva ulica je vrlo prometna,
velika je buka i prasina, po ceo dan tutnje kamoni i vozila.

Kod Trsicevih smo zatekl vrlo zanimljivu osobu, postariju zenu vrlo ugladjenih manira, otmena je,
ponasa se sa etikeicijom, lici na neke guvernante Francuskinje iz starih ruskih flmova. Ona se zove
Milica Hrebeljanovic, saznasmo da je potomak slavne srpske carske porodice.

Maceha supruge dr Trsica je vrlo zanimljiva zena, ona spava u maloj sobici pored kupatila, sedo-
plava, mirna , voli da bude sama, ispricala je da se ne zna ko su njeni stvarni roditelji, nadjena je
ostavljena u pelenama na nekom brodu koji se bio ukotvio u Savsko pristaniste, usvoji je bracni par
vlasnik kafane Mornar preko puta Savskog pistanista.

Dr.Trsic i njegova supruga spominju da zele da se isele za Ameriku.
Sada smo susedi maminog ujaka Vlade Beatovica, njihov stan se nalazi u susednom bloku zgrada..
Sada ih cesce posecujemo. Ovu postenu porodicu vec petnaestak godina potresaju velike nevolje. U
februaru ove godine umre sin Misa, mladic od dvadesetak godina. “ Nece ujko Vlado dugo, iskopnio
je.”-rece mama vracajuci se iz posete. “Dotuce ga Misina smrt”.

Ocekivali smo najgore, neko javi da je ujko Vlado umro. Nova tragedija se obrusila na ovu napacenu
porodicu. Jedna nevolja ne dolazi sama.

Preda mnom neko mamino pismo, njen rukopis je vrlo neobican, nikad nisam video takav rukopis.
Slova su velika, podjednake velicine, idu podjednako u visinu i u sirinu, sve je tako uredno kao sto
je ograda od siblja u nekom dvoristu koja je savrseno potkresana-sve pod konac. Ali ono sto pada u
oci je da slova nisu nakrivljena kao kod drugih na desno, nego jako ulevo. Procitah negde da Arapi
tako pisu, naginju ulevo? Otkud to kod mame? Pitao sam jednom mamu otkud takav rukopis?
Pogledah u tom trenu njen rukopis, njeno lice se pretvori u neku bolnu uspomenu iz dalekog
detinjstva, ne odgovori nista.


-12 novembar1955 godina -Ratimir Oklobdzija studira pravo

Na Dorcolu u porti Crkve Aleksandra Nevskog, Ratimir objasnjava drugovima da je ucio na
   Pravnom fakultetu Rimsko pravo, da je jedno vreme bilo pravilo u starom Rimu, da se javno
   kaznjavaju neistomisljenici. Kaze, kada je jedan bio kaznjen, mnogi su bili zaplaseni, a kazna je
   i imala svrhu zaplasivanja. Istinski se rasprica: ”Ali danas su druga, teska i slozena vremena,
   nasu Revoluciju ugrozavaju svakojaki nasi neprijatelji. Mi se moramo sa njima svugde
   obracunavati, ali ne javno, prepoznatljivo, jer mozemo izgubiti ugled. To cinimo sada ispod zita,
   da ih kaznimo, a da to ukrijemo. Mi zelimo sretno drustvo za sve gradjane, nama je sve
   dozvoljeno da to ostvarimo. Veliki Makijaveli iako je bio zabar je bio genije”.

Neko ga upita, kao ucenik na casu profesora: ”Kako kaznite nekoga a to se ukrije?” ”Pa tako,
   prebijemo ga ili njegovo dete, kazemo da su to ucinili huligani, navedemio mu cerku da se
   prokurva, kurvestija sama kriva, ili mu nabijemo rogove-imamo neodoljive muskarce agente,
   mogu svaku zenu da izlude. Jednostavno, osudimo ga na kaznu zatvora jer je navodno uradio
   neko krivicno delo, a nije, pa nek dokaze. Moze da nas cimne za…, pokaza rukom drsko negde
   dole. Ili kazemo da je ludak, nabijemo ga u ludnicu. Ama otrujemo idiota, treba istrebiti
   gamad!”

”Kako mu nabijete rogove, pa valjda to odlucuje njegova zena”-radoznao sam. “To je stvar tehnike,
   neki put to ide brzo ako su odnosi izmedju muza i zene vec poremeceni, gde vlada medjusobna
   zasicenost, sto je prilicno cesto, a umemo mi I zavaditio dva oak u glasv I, podmetnemo joj nekog
   naseg zavodnika, tamo gde radi, u komsiluku, kod prijateljice, nekog zanatliju, postara, lekara, a
   mi svugde imamo svoje ljude. Ama nema koone koja ce mu odoleti. Ako treba stavimo joj
   johimbina, nema te koja ce odoleti”-objasni Ratimir. “Ama one same to jedva cekaju, mole Boga
   da im se to desi, nema verne zene, sve su ti one kurve”-dobaci smejuci se glasno njegov drug
   Drago.

Ratimir ima devojku. Ona je culna, zenstvena. Zove se Visnja. Posle svakog sastanka je donosio
njene gacice. Izvadio bi ih trijumfalno iz dzepa pantalona i pokazivao nam ih ponosno, sijale su se od
cistoce, bile su raznih boja. Cekali smo ga na strafti uvece da se pojavi sa novim Visnjinim gacicama.

Ratimirov otac je cuvar u zatvoru, prvo bio u u Beogradu, onda u Zabeli. Stanuju kod Bioskopa
Drina, u zgradi na dva sprata u Caplinovoj ulici , u velikom stanu u prizemlju, video sam njegovog
oca, visok, krupan, crn, cuva neku svoju groznu tajnu, sta nije sve taj preturkio preko glave, deluje
kao zdelat iz filmova o inkviziciji, udje u sobu, ne rece nam ni reci, ode sa cigaretom u uglu usta
namrgodjen u svoju prostoriju. Dolazi kuci svakih nekoliko dana, voli da pije, da se kocka, kada se
napije postaje grub prema sinu jedincu –rece mi jednom Ratimir. Imaju lep stan, namestaj, imucni
su, Rata moderno obucen, nove cipele, odela, dzeparac. Ratimirova majka jos uvek privlacna zena,
plava, vitka, cak nekako neprimereno izazovna. Sa nama njegovim drugovima se ponasa kao sa
svojim vrsnjacima, ume biti vrlo vesela, zakikoce se pohotljivo iz grla. Sela je jednom Rati pred
nama mazno u krilo. Diskretno malo vise rasiri noge, sevnuse butine skoro do gacica. Jednom dodjoh
na vrata, zakikota se: ”Jeli ti bre, imas li ti devojku, zasto nemas?” –stregnu me za mixsicu: „‟ ala je
tvrda‟‟.Vesela je bila samo kada tu nije bio njen muz, a on je skoro cele nedelje otsutan. Jednom
kada je on bio u stanu , sedi pije kafu, naidje vesela Ratimirova druzina iz skole , ona samo rece vrlo
ozbiljno “Dobar dan” i udalji se. Kao neka druga zena, sada posatde vrlo ozbilkina.. Ratimir svoju
majku nije zvao “mama, “, nego imenom “Jovanka.” ” Calac kad zatreba Jovanku dobro propusti
kroz sake, ama treba njoj to, zna taj sta radi”-poveri se Rata jednom.


-24 novembar 1955 godine-Prostitutke u socijalizmu

List Politika je objavio zanimljiv tekst o prostitutkama. Njih ima u velikom broju u kapitalistickim
drzavama. Kod nas ih nema jer drzava svima omogucava zaposlenje, covek se ceni, postuju se
samoupravni socijalisticki moral. One koje to rade su razvlasceni burzoaski nemoralni element.
“Covek kako to gordo zvuci!”-zavrsi se ovaj novinski clanak u listu Politika.

Nema mnogo prostitutki, to je tacno. Ali sam vidjao poneku u okolini Hotela Mazestik, stoje po
kapijama kao sletelo jato scucurenih golubica i preplaseno vire isturajuci glave u pravcu hotela, da
vide nekog stranca potencijalnog klijenta. Retko sam dolazio u kafanu hotela Mazestik, ali sam imao
priliku da vidim poneku prostitutku u drustvu sa nekim strancem. Bilo mi je cudno kako svemocna
policija koja sve vidi i zna, to ipak dozvoljava precutno. Ipak se setih, ponekad naidje policijska
racija, iznenada izleti marica pred Mazestik, policajci brzo pokupe nekoliko njih kao kad u selu
kokoske uvece nateraju u kokosarnik, i kako saznah pravo u Padinjak ( Naziv za zatvor u Padinskoj
Skeli), na prevaspitavanje. Ali posle toga ipak vidim, neke opet stoje scucurene po kapijama oko
Mazestika, kao golubovi pod strehama. Prepoznah zaprepascen jednom u kapiji Lilu, viri prema
Mazestiku ( To je ona moja prva ljubav, sto sam sa njom igrao pre tri godine fote kod Dunav
stanice).

Ratimir Oklobdzija i Drago odvedose dve prostitutke, drze ih za ramena kao male kravice. Ratimir
mi u prolazu mahnu strogo rukom. Sutradan ide vazno na popularnoj strafti, drzi ruke u
dzepovima, kao da je Knez Mihajlova njegova. Unoseci mi se samouvereno u lice, gledajuci u svoje
korake kao sto to cini Carli Caplin, mi isprica: ”Drzava vodi racuna, prostitutki ne sme biti mnogo,
ali poneka je potrebna, pa nasi gosti-poslovni partneri moraju imati zabavu.“ Steze me za ruku,
ruka me zaboli: ”Ako hoce da radi, svaka mora da saradjuje sa nama, da nam prica sta stranci misle
o drugu Titu i Jugoslaviji. A sve te kurvestije koje se prodaju za pare su cerke, sestre ili supruge
burzuja nasih neprijatelja, kaznili smo ih, gurnuli ih u prostituciju. Vezi konja gde ti gazda kaze.”-
huknu pobednicki Rato, udari me snazno sakom po mojoj saci, i ode.


-Decembar 1955 g-Drago Beatovic

Setimo se ponekada ujke Drage, brata bake Save, to je onaj sto je bio partizanski oficir. Kod nas u
Beograd skoro da i ne dolazi, bio je jednom, nisam bio kod kuce. Baka Sava letos u Bratuncu ga
spomenu, on radi u policiji, islednik je negde u Macvi.” On je posten , bori se protiv onih koji krse
zakon.”-rasiri ruke baka Sava kao da se zbog necega pravda.



---31 decembar 1955 godine: Sa orkestrom Docek nove godine:Industrija motora
Rakovica.Biznismen

Imam orkestar za svirku za Docek Nove godine. Mogu se zaraditi lepe pare. Ali treba naci gde. Tu su
fabrike u Beogradu, ima ih dosta. U imeniku Beograda se nalaze brojevi telefona, zovem direktore.
Radostan zakljucujem da ima interesa. Pozva me direktor Industrije motora u Rakovici da dodjem
na razgovor. Na ulazu strazar me vodi direktoru, kao neku znacajnu licnost, obukao sam se lepo,
direktor je otresit covek, inteligentnog izraza lica, gleda me pokroviteljski, ispitivacki, ali sa
blagonaklonoscu. Dogovaramo se o ceni, potrebna je proba.

Dolazi nas orkestar, njihova komisija nas slusa, narucuju razne melodije, tango, valcer, fokstrot,
kolo. Zadovoljni su. Odmah potpisasmo ugovor.

Tako sam zaradio za Novu godinu lepu svotu novca. Kada sam dosao kuci ujutru, stavih novac na
sto, citava gomila, nesto majci, zatim Milicu i Nadi. Njih dvoje presretni.



-1 april 1956 god, Beograd-Boris Hujber na igranci u Indeksu.

Boris Hujber je plav, povisok. Dolazi redovno u Indeks na igranke, lepo obucen, sa masnom, seta
straftom, stalno je sam. ”Imas neobicno prezime”-pogledah ga smeskajuci se prijateljski.” To je
zamrseno ocevo poreklo.” –prekide ga muzika koja zasvira tango, on odjuri da izabere partnerku.
Vrati se nezadovoljan, neko bio brzi. Nezadovoljan je, nervozan:” Nasli mi u vojnickom sanduku
nesto, kazu da sam sa busolom hteo da bezim preko granice, zamalo da me posalju na robiju.” Boris
je intelektualac, njegov otac je profesor uiverziteta, u vojsci je velika stega, prati se svaka rec, gest
svakog vojnika, mozda je nesto kazao o politici, nije znao, to nije Beograd, vojska je nesto drugo.
Mozda je bio malo prebrz, izrekao se negde nesto, neupoznat sa stanjem u vojsci?



-6 juni 1956 godine-Srodnica cuvenog vajara Mestrovica zeli da skoluju rodjaku Miru Beatovic u
Americi.

Ujna Ivka je van sebe od ljutine:”Ako dodju na vrata stana da nas iseljavaju, sacekacu ih sikirom!”-
rece mami. Neko preti da ih nasilno iseli iz njihovog stana. Zive u svakodnevnom strahu i stresu.
Mama cuti. Ne zna sta da kaze.”Zoro, znas moja rodbina iz Amerike, Mestrovici, pozvali moju
Miru da studira u Americi, sve ce platiti.”-uhvati mamu za rukav, dosu joj kafe. Mama radosna.:”To
bi bilo dobro.”. Shvatih da jos tu nije sve sazrelo, da tek teba da se vidi. Ujko Djordjo je vrlo aktivan
u Udruzenju Solunaca, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. “Juce Djordjo bio sa Veskom ( dr.Veselin om
Savicem)”-okrete se ujna Ivka mami. Onda opet rece:” Za vreme rata smo spasavali i komuniste iz
zatvora, Leku (Aleksandra Rankovica), a Djordju progonile komunjare.” Secam se opet Dese, sestre
ujke Djordja, bila je udata za Carapu, funkcionera Nediceve policije, ona zivi u Americi sa
porodicom. Ujko Djordjo je Solunac, borac za prava Srba u Austrougarskoj , zbog toga je za celo
vreme Drugog svetskog rata bio pod nadzorom nemackih vlasti.

Mira i Beba su lepe devojke, visoke i stasite. Mira je starija, ona je crnka, vitka, vidjam je skoro
svako vece u Knez Mihajlovoj ulici, na popularnoj Strafti. Ide uvek sa njenom nerazdvojnom
drugaricom Bubom. Kad god vidim iz daljine Mirinu izduzenu vitku figuru crnke, uvek se setim da
je njena mama Dalmatinka, pa Mira tako potseca na Dalmatinke, dinarske mediteranke. Mira ima
mudre oci, markantne crte lica. Beba je drugacija ona je privlacna skoro plavusa. “ Beba je vise
povukla na Beatovice.” -rece jednom mama. Beba je stalno zajedno sa jednim privlacnim, krupnim i
visokim mladicem, izgleda da je to vrlo ozbiljna veza, vrlo su prikladan par.

Pokojnog Mise Beatovica se slabo secam. Ali njegovog starijeg brata rodjaka Duska vidjam cesto u
Knez Mihajlovoj ulici. Ponekad je sa Mirom. On lici na Beatovice, nekako je svetao, povisok,
sarmantan mladic. On je stalozen, otresit, vidi se da je mudar, ali je nekako zbunjen, preplaseno se
osvrce oko sebe kada razgovara, kao da ga neko prisluskuje. Setam sa njim, ja sam bezbrizan, sada
mi je lepo, ne mogu da shvatim sta muci Duska. Iz daljine mi naviru secanja na njegovog pokojnog
oca ujku Vladu kako drzi u ruci maketu Ajfelove kule dok lezi bolestan u krevetu. Pa to je bilo tako
davno.On je nekako nezadovoljan. Kao i Mira. Cime, zasto? Sada je ovde tako lepo, slobodno, veselo.
-24 juni 1956 godine-U II Internoj klinici.razraditi dr Sreckovic, Berovic, cipele, pete, opisati

Vec nekoliko dana me boli grlo, a onda izgubih potpuno apetit, padoh u krevet. Iznenada osetih bol u
zglavcima ruke gde pocinje saka, bol se premesti u laktove, naglo zabole u ramenima, vrlo jaki
bolovi se na kraju zaustavise za duze u kolenima. Ovaj bol u kolenima me zastrasuje. Kao da mi
preti. Dodje dr.Trsic Jugoslav, pogleda me. Njegova dijagnoza je uznemiravajuca:"Zapaljenje
zglobova."- kao skoro smrtna presuda, kazao je strogo da je to vrlo podmuklo oboljenje koje napada
i steti zauvek srce i da treba odmah da idem u bolnicu.”Ti se nikad vise ne mozes baviti sportom.”-
rece on kratko, ucini mi se birokratski. Ne shvatih to kao dovoljno osnovano, videce se kako cu
odbolovati.

Pozvase kola Hitne pomoci, svedose me niz stepenice sa treceg sprata na ulicu, vrlo tesko idem,
imam nesnosne bolove u kolenima.

Ti prolecnji i letnji dani su bili kisni i hladnjikavi, cipele su bile probusenih djonova, besparica,
izgleda da sam nazebao, grip i angina su se vukli dugo nezaleceni.

Uvedose me u ambulantna kola, ona se uputise ka kompleksu bolnica Medicinskog fakulteta.
U lezaju u kolima Hitne pomoci pored mene je umirao jedan vec postariji covek; povisok i prilicno
snazne konstrukcije, plav, imao je lepo odnegovane brkove i malu bradicu, delovao je kao stranac,
izraz njegovog lica je vrlo inteligentan , kao profesor univerziteta, drmao se, grcao, gusio, beo, sa
tragicnim izrazom samrtnog ropca, videlo se da se bori za zivot. Na usta su mu bili prislonili neku
cev, bolnicarka mu je davala injekciju, to je bila borba za spas njegovog zivota. Saznao sam iz
izmenjenih reci bolnicarke sa lekarom, da je bolesnik Slovenac, narodni poslanik u Skupstini SFR
Jugoslavije, dok je bio za skupstinskom govornicom bi pogodjen strahovitim infarktom. Naglo se
trgnu i otvori usta. Bolnicarka i lekarka se uznemirise, pocese da mu mere puls, da vade veliku
injekciju da mu je daju direktno u srce. Sve je bilo uzaludno. On umre pred nama. Samo otvori usta.
Zgrci se namah, opruzi i smiri.

Moj lekar je vrlo prijateljski nastrojen, to je dr.Srecko Nedeljkovic, poznati sahista i lekar Sahovske
reprezentacije Jugoslavije, povisok, krupan crnomanjast covek, preplanuo, izgleda kao sportista,
ono sto me je najvise impresioniralo je njegovo iskreno prijateljstvo i simpatije prema meni, bio je
vrlo nasmejan i veseo, lepo raspolozen, i prema meni se odnosio od prvog do poslednjeg dana vrlo
blagonaklono. Dat mi je lezaj u velikoj sobi sa dvadesetak, mozda i tridesetak kreveta. Bilo je i laksih
bolesnika, ali su vecinom bili teski bolesnici , najcesce srcani. Secam se da je jedan od lekara bio
poznati kardiolog onda docent Medicinskog fakulteta u Beogradu dr.Vladan Josipovic , kasnije
profesor, kao i profesor dr. Berovic, lekar Josipa Broza Tita.

Mama mi donela jednu vrlo zanimljivu knjigu o Rusu pilotu, koji iako je izgubio obe noge, bio
izuzetno dobar pilot. Neko mi rece za dr. Josipovica de je on licno imao probleme sa srcom.

U secanje mi se zauvek urezali nekoliko bolesnika. Jedan mlad Albanac, skoro dete, bio je tesko
bolestan od srca, vena na vratu mu je cesto bila krajnje povecana i poigravala kao neka plavklasta
besna zmija, naglo mu pozli, dadose mu injekciju direktno u srce, nije pomoglo, umre pred svima
nama. Ova velika soba prepuna teskih bolesnika mi lici na bojno polje. Ljudi umiru kao beznacajne
biljke, samo se trgnu. Onda dodju i iznose ih u mrtvacnicu.

Pored mene su doveli povisokog crnomanjastog mladog coveka, kazao mi je da je konobar u
Hotelu"Balkan", isprica mi da je naglo poceo da se goji, da mu kajis postade tesan. Otisao kod
doktora i ustanovili da ima vodu u stomaku. Dijagnoza je bila porazna:rak. Odvedose ga jednog
dana, vratise ga , cuti, zmuri, nepomican. Rece bolnicarka:”Da bude tiho, operisan je”. Nije mi jasno
kako operisan ovde, pa ovo nije Hirurska klinika? Probudi se, kaze tesko govoreci:” Operisali su
me, nesto su gledali, rekli mi lekari:” Ti si potomak Milosa Obilica i Kraljevica Marka, savladaces
bol!”
Ovaj bolesni konobar je doruckovao sa mnom, nesto se naljutio na mene, prosu mi belu kafu u lice.
Konzlijum lekara odluci da me zbog toga prebace u Studentsku polikliniku kod Slavije. Rekose
roditeljima da mi je bolje. Tamo su mi operisali krajnike.



-Juni 1956 godine-Susret sa profesorom Milanovicem

Izlazim iz Studentske poliklinike gde sam lezao posle operacije krajnika, iznuren sam, zut, osusio se,
srete me Bajo kolega sa fakulteta, kaze zacudjeno: ”Momak ko jabuka, sto si to uzutio bolan?” Sa
mnom je stariji brat. Utom pred nas naidje profesor Milanovic koga smo upoznali u Miloceru, gleda
me radoznalo, brat mu rece da sam bio bolestan. Profesor Milanovic saslusa pazljivo, zagleda me
ispitivacki, onda potapsa po ramenu smireno, kao da obecava:” Bice sve u redu, vidis da nema
posledica, opet ces ti na more, na Savu, kao i pre.” Ove reci su bile melem za mene, ohrabrise me,
dadose mi novu nadu.


-1 juli 1956 g- U Uzovnici posle bolesti.

Dolazimo autobusom bosanskom stranom, mama se raspita ima li neki camac da nas prebaci preko
Drine u Uzovnicu, koja je tamo preko Drine u Srbiji, da ne idemo do mosta na Staroj Ljuboviji, sto
je nekoliko kilometara dalje. Rekose nam da ima camac. Sidjosmo, dodje camdzija, prebaci nas
tacno naspram usca Uzovnicke reke, to mesto zovu Crni vir. Odatle do kuce idemo kroz polje, zovu
ih Ade, ima dva kilometra, pola sata pesacenja kroz sikaru i zbunje.

Umoran sam, bolest me iznuruila, mama me gleda brizno. Lekari su dali savete kojih se trebam
strogo pridrzavati: da se ne zamaram, jaka hrana, ne ici suvise na sunce. Najteze mi pada sto se ne
smem kupati u Drini.

Sedim u hladovini, ali osecam da se takoreci iz dana u dan brzo oporavljam. Poceh pomalo na sunce.
Jednog dana zaplivah u toplom plicaku.


-2 juli 1956 god-Igram sah sa cika Ljubom.

Na klupi sede cika Ljubo i strina Jovanka koja drzi u narucju malog Nedju. Cika Ljubo sampion
Jugoslavije u boksu poluteskoj kategoriji, oficir, on je svestrani sportista. Smatra da je boks ne samo
sport snage, nego pre svega znanja i inteligencije.”Sah razvija razmisljanje, koncentraciju,
kombinatoriku, snalazljivost, smisao za taktiku srategiju.”-rece kratko pozivajuci me za otvorenu
sahovsku tablu i poredjane figuire.


--Juli 1956 godine-U Studentskom odmaralistu u Partizanskim Vodama na Zlatiboru

Vratismo se u Beograd. Saznah da posle bolesti imam pravo kao student na boravak u Studentskom
oporavilistu u Partizanskim vodama na Zlatiboru.

Mama mi rece da dr Veselin Savic, upucuje studente na oporavak. Zakucah na vrata njegove
ordinacije u Studentskoj poliklinici u ul.Proleterskih brigada. On me gleda ispitivacki:” Cuo sam da
si imao zapaljenje zglobova.” Onda zagalami: ”To je kijavica”. Zasmeja se glasno:” Opet senluce
hazurale age i begovi, opet pucali u Raspucina.” Jos nisam progovori ni rec, on osu iz sve snage
psovkama, galamom, znam da je to njegov stil, sali se, uctivo se smeskam. Objasnjavam mu o cemu
se radi, on me gleda, izdra se:"Evo ti petnaest dana, znam da ti nije bilo nista.” Ja kretoh, on ustade
gleda me:” Mladi su nasa dika. Osvetlaj obraz nama svima, pokazi im ko smo mi, dobro seme baceno
u zemlju .”
Partizanske vode prvi put upoznajem. Ocaran sam. Na nadmorskoj su visini od oko 1.000 metara,
okolo visovi do 1.500 metara. Vrh Cigota kao grotlo vulkana se presijava na suncu. Visoravan,
borovi, izvori, pasnjaci. Ljudi govore isto kao na Drini, isti svet. U dolinici malo jezero gde se moze
kupati. Zgrade vrlo komforne, jaka hrana, ljubazno osoblje. Gledam lepe devojke, idu po nekoliko,
vazne, plave, ustreptale. Iznuren sam, oslabio, bled. Setam se, jedem, spavam, da mi se brzo vrati
snaga. One me skoro i ne zapazaju.

Zatece se gore Momcilo Jovicic, sto ga uvredljivo i neosnovano zovu “Moma Magarac”, odlican
student medicine, ( to je onaj nas drug iz ulice Genarala Mahina na Dorcolu.) Ne govori vise o kugli
koja mu ujutru ide sa prsta. Sa njim je Aca student medicine iz Trstenika. Aca je nekako snuzden,
smeten, u nekoj nevolji. Poverio mi se Aca jednom, isprica mi svoju nevolju. Ali sta to vredi, njega
ne shvataju drugovi. Moma jednog dana napravi sa njim jednu neumesnu salu, iz obliznjeg Uzica
posla Aci telegram da mu je navodno otac na samrti. Aca duboko potresen ode autobusom za Uzice,
krete vozom u Trstenik, dodje kuci uvidi da je naseo, otac mu potpuno zdrav. Acu prozvase Aca
Albus. Ne znam zasto su se okomili na Acu, on je ne samo dobar mladic nego i razuman. Ali je zbog
necega preplasen. Zazire i od svoje senke-tako se kaze.

U sobi sam sa dvojicom studenata Crnogoraca, oni jako vole ruske pesme i romanse, narocito mi se
svidja pesma koju cesto pevaju:” Vizu njivi vizu polja, vizu reki i morja, eta ruskaja priroda eta
ruskaja zemlja”.Tu pesmu sam vec jednom slusao davno za vreme rata u Ljuboviji od Rusa
belogardejaca. Crnogorci vole Ruse i Slovene. Crnogorce zamisljam kao bez sluha, ali ova dvojica su
vrlo nadareni za muziku.

Soba je poveca, imaju cetiri kreveta. Spremacica je plavokosa suvonjava zena, zovu je zbog necega
Silvana, ona je Zlatiborka. Vidi se po narecju, rasteze, iskrena je i otvorena, dobrog srca. Ali odecom
oponasa pomalo one iz gradova. Sa tugom konstatujem da nase selo, nas mentalitet, uzmicu pred
svetskom plimom. U cetvrtom krevetu spava visoki svetlosmedji Pusonjic, zovu ga Pusonja, on je
student poreklom od Prijepolja, njegov otac je profesor gimnazije u Zemunu, znam ga otuda iz
vidjenje, on je kosarkas, privlacan, lepo gradjen mladic, ali je pomalo cudan. Stalno negde juri
zamisljen, ali je odlican sahista, sve pobedjuje. Kada dodje uvece on u pantalonama ,takoreci u
cipelama leze u krevet kao da nekome prkosi. Bez obzira na sve to, devojke luduju za njim,
obozavaju ga.

Pusonja sve pobedjuje u sahu. Ali ne moze da pobedi Iliju Moljkovica, studenta iz obliznjih
Kremana koji zivi u Beogradu. Plavokosi Ilija je nepredvidvidljiv. Stalno je sam, cutljiv, deluje
cudno. Za njega neko rece: ”Bio u zatvoru”. Zasto? Niko ne zna.

Otisao sam u Uzovnicu, na Zlatiboru, odmarao se, suncao, plivao. Dodjoh 1 septembra preplanuo na
kontrolu u Drugu internu kliniku. Primi me jedan mlad plav simpatican lekar, lici mnogo na nekog
Rusa. Smeje se, obavi sve analize. Kaze: ”Bravo, sve savrseno.”

-Test na Internoj klinici Bw lnakc n.tap

-15 oktobar 1956 g-Nada najbolja u razredu na testovima inteligencije.

Nada je na testovima inteligencije u njenoj skoli postigla najbolji rezultat. A nije odlicna. Neka
profesorka je zbog necega zapostavlja. Nada se zali roditeljima na nju. Oni je savetuje da bude
pazljiva na casovima, da ce to proci.


-3 Novembar 1956 g-Madjarska revolucija

Celu noc mori strasan san. Ulice nekog velikog grada kao ratno popriste. Ljudska bica jurisaju
nevidjenom brzinom i energijom kao balisticki projektili, ceo grad ustao na noge, zgrade padaju kao
kule od karata, neka nevidljiva sila pretura tramvaje, autobuse, plamen, detonacije, tenkovi,
ulicama sve pred sobom gazi rulja, kao pobesnela reka, gaze preko onih koji dole leze.

Ujutru radio javi za krvavu pobunu u Madjarskoj. Verovatno sam nesto nacuo sinoc o tome, pa sam
zato sanjao. Stasiti Mirceta Bozovic, nerazdvojni drug sa Ekonomskog fakulteta, rece tim povodom
da je neko namerno isprovocirao Madjare. Neko od prisutnih prokomentarisa : ”Rusi ih
isprovocirali da se obracunaju sa njima, da uniste pobunjene pre nego sto jos vise ojacaju, da ih
izgnaju iz zemlje, da mogu lakse da vladaju, preventivna akcija.”


--Oktobar 1957 godine-Joka, sestra Milica (Jovinog) Krsmanovica se udaje

Milic Jovin naidje u nas stan, sede mrzovoljno za sto: “Joka se udala za hemicara Tomu Urosevica iz
Sapca, srela ga tamo gde radi u Vunarskom kombinatu.” Otac rece smejuci se radosno: ”Neka joj je
sretno!” ”To ne valja nikako, on je djilasovac ( pristalica Milovana Djilasa), bio na robiji, politicki ,
tri godine!”-ljuti se Milic. Mama pogleda razumno i smireno u Milica: ”To je proslost, on sada ima
posao, niko ga ne dira, ako se slazu, brak treba da se odrzi.” ”Ama ne moze moja sestra sa nasim
neprijateljom, i kvit !”-odlucno ce Milic. Y


Januar 1956 godine-Ujna Djuka i Vitomir Dunjic

Ujna Djuka Dunjic, sestra ujke Djordje Beatovica, stanuje negde na Dusanovcu. Ona je mamina
tetka. Usput mama opet isprica da je njen muz bio osudjen 1945 godine u Uzicu na smrt kao”ratni
bogatas”, ali je bio pomilovan na sest godina robije. Ne razumem kako to ratni bogatas? “ Pa danas
to kazu za mnoge, samo ako su bili bogati ranije, to su rekli i za tatu.”-tuzno dodade mama. Saznah
da je Djukin muz bio trgovac u Bajinoj Basti, da je danonocno radio, stekao veliku bojadzinicu,
bavio se trgovinom, sve mu oduzeli. Ne razumem zasto? Svet politike, nejasno, valjda tako treba
zasada, kasnije ce biti bolje.

Udjosmo u sumrak u jedno dvoriste, niz udzerica ubogih kucica; stoje pred njima neki stanari,
pijanci, drze flase u rukama, gledaju nas popreko, kazemo DOBAR DAN, ne odgovaraju, jedan od
njih samo pljunu na tlo, sa jednog praga zareza na nas poveci ker. “Evo ovde pise Vitomir Djukic!”-
Mama zakuca na vrata kucice. Otvori ujna Djuka, povisoka koscata, obradova se, iako je vidljivo
iznurena, zasija, sporo ide umrtvljenm korakom, vidi se da je pritisla velika muka “Otiso Vito ,
utovara ugalj, mora, iako poboljeva od robije, nema od cega da se zivi.”-pojada se ujna Djuka.
”Deset godina je lisen svih gradjanskih prava, ne daju mu da radi, oduzeli nam veliku kucu u
Rajicevoj ulici sa 15 stanova, a mi podstanari.” Sedi skrstila ruke, ukocene oci nemocne da zasuze,
umrtvljen izraz lica. Ode nekoliko koraka polako, bezvoljno, otvori jedan orman, izvadi drhtavim
rukama neki casopis. Vide se jarke boje, freske : ”Ovo je Glasnik nase crkve, objavili moju pricu
kako su dosli Austrijanci u Srebrenicu, odveli nasu majku Gospavu Beatovic u Tuzlu, mi mala deca
ostali sami.” Gledam casopis, sarene korice, krst, slike svetaca, vidi se unutra slika povisoke koscate
zene , uzdigla ruke prkosno ispod vesala. “Obesise u Tuzli majku, optuzili da je cuvala srpske
komite, ona je prva zena Srpkinja obesena u Austrougarskoj.” Kako njena majka zena -srpski
junak, a ovako se nase vlasti ponasaju prema njoj? Ne razumem?.

“Nocu nam komsije lupaju u zid, bacaju izmet psa na prag, piju nam krv, urnisase nas, Vito star,
bolestan, ne daju mu nocu da spava, a mora da radi.”

Tuzno, sta ciniti? Da je branim sa drugovima? Mama rece kratko: ”Ne nikako, ne mesaj se.” Pri
odlasku kroz tamno vece izmedju kucica neko otskrinu vrata kao slucajno:” Ko ovo dolazi kod
Dunjica, pogledaj de ko se druzi sa reakcijom?


1956 godine-Datum nepoznat, Ozenio se Dragoljub Krsmanovic
Dragoljub i Milic ( Jovin) su najblizi rodjaci, cesto su nerazdvojni, jos kao deca su imali obicaj da
zadirkuju jedan drugoga. Dragoljub u brisnjaci dok cuvaju stoku je umeo da zapodeva : ”Milic
ancic, Jovin vrancic!” Dragoljub odmahuje rukom: ”Pusti Milica, Milic se stalno pravi vazan zbog
tetke Anke!” Dragoljub je sluzio vojsku u mornarici dve godine, prvo bio u Ljubljani, vezista.
“Begeniso Dragoljub jednu curu iz Malog Zvornika.”- prica uvece baba Jelisavka. “Iz koje je
vamilije ?”-pita deda Velizar radoznalo. ”Eno je gore u kuci kod mosta za Bratunac, doveli je da se
upozna, osocili je, lijepa cura, plava.”

Deda Milutin pati od povisenog pritiska, povremeno ga hvata nesvestica. “ Kad navali djavolja, oce
da me obori, ne dam se!”-ponekad se on pozali kao da prkosi nekom nevidljivom neprijatelju. A voli
i da popije. “Eno oca pao u jendek, promasio na ulazu u sokak!”-povika neko. Otrcase Krsman i
Dragoljub niz sokak ka putu, nadjose dedu Milutina, izvalio se u jendeku pored puta ko u svome
krevetu, bledunjava crvena vodica mu curi iz nosa. Vode ga uz sokak, drze ga oba ispod pazuha.
Deda Milutin teturajuci se vise krklja nego sto li progovara: ”Vodite me gore u salu, u moju sobu!”

Dragoljub je imao obicaj da ponosno prica o porodici njegove majke babe Zorke, isao je cesto njima
u svojtu, zna svu njenu familiju: ”Majka je iz Radjevine, iz Tomnja, tri kilometra iznad Krupnja.”
Nije mi bilo jasno, upitah Dragoljuba, kako su se upoznali deda Milutin i baba Zorka, Krupanj je
podaleko od Uzovnice : ”Verovatno na nekom vaseru?” ”Jok” -smeje se glasno Dragoljub radostan
zbog necega-”pokojni cica Obren dok je bio u misiji u Francuskoj znao majkinog oca, bili dobri
prijatelji, pa ih upozno, osocio.”

Baba Zorka je vitka, ima mudar i lukav izraz lica. Cesto prica svoje uspomene uvece uz petrolejku
kada svi posedaju oko nje, narocito uzbudjenje nastaje kada se seti njene neobicne bolesti jos u
vreme Prvog svetskog rata: ”Znas, imala sam izgleda tifus, oce dusa da ode Bogu na istinu, buncam,
najednom nesto puce, udari u staklo, ja skocih, ladan znoj me oblio, dodjoh sebi, prezdravih.”
Krsman kaze: ”Ama jok majka nije to bijo tifus, ti si imala blaze zapaljenje mozga!”


1956 godina-Tito i Jovanka Broz u poseti Moskvi, idem u Ruski dom.

Novine su prepune tekstova i fotografija o ponovnom zblizavanju nase zemlje i SSSR-a; predsednik
Tito i Jovanka Broz, njegova supruga su u poseti Moskvi, primio ih je siroko rasirenih ruku licno
Nikita Hruscov. Na radiu odjekuju ponovo ruske pesme, uobicajeno su setne i osecajne, huci
beskrajna ruska ravnica, valja se kao nepogoda. Cesto slusam jednu melodiju na ruskom ”Tolka u
ljubimoj mogu bit takije neobiknovenie glaza”. Melodija je uzbudljiva, ocigledno je prisustvo uticaja
rusko-slovenske melodijske potke, ali je ova melodija ,to nije tesko prepoznati, iz neke sovjetske
azijaste republike, to se oseca orijentalna muzicka intonacija. Otkud ovakva orijentalna melodija iz
SSSR-a kod nas u slovenskoj zemlji? O cemu se tu radi? Zasto su nam je nametnuli”? Pa i kod nas
ima mnogo melodija sa orijetntalnim prizvukom, zele Rusi da pridobiju i one nase ljude koji su
manje osetljivi na slovensku melodiju, a blize su im one sa orijentalnim pr izvukom.

Otvoren je Ruski dom, tamo se daju sovjetski filmovi. To je za mene velika radost. Postajem redovan
posetilac, ne narocito sto je ulay besplatan, nego sto me to beskrajno priv;aci, veraca u proslost.
Osecam kao da je neko sada skinuo sliku majmuma Cite prevucenu preko slike Matuske Rodien na
kyusevackm zidu posle Rezoluciej Informviroa.. Daju se i ponekad i oni filmovi koje sam gledao u
Krusevcu i Zitkovcu, ali i oni novije produkcije. Svakim dolaskom u Ruski dom za mene nastaje
beskrajna radost. Vracam se u proslost, izviru iz secanja i najnevazniji detalji, uzpomene, setih se
francuskog psihijatra Pierre Janet-a, njegova nauka je toliko korisna za mene. Povezujem niti,
spajam prioslost i sadasnjost, sa svakom ruskom pesmom koja dolazi iz dubine dusa koja se ori
beskrajnom stepom, se vracam u divne krusevacke dane. Radja se nov nevidjen optmizam, poverenje
u buducnost. Sada gledam sovjetske filmove koje sam gledao kao dete, vidim ih sada na jedan zreliji
nacin. Ali nista manje uzbudljiv.
Osoblje je ljubazno, ali ipak zvanicno. Deluju na mene vrlo zrelo, a Beograd je zahvatila nekakva
neobicna strana euforija, ovi sluzbenici i sluzbenice Ruskog doma kao da mi kazu:” Mi nudimo
ozbiljnost, red, rad, disciplinu, lepo vaspitanje, nismo se poveli za zapadnim dzezom i euforijom”.
Uvek im se uctivo javim. Oni samo ljubazno ali vrlo odmereno, skoro rezervisano klimnu glavom.
Ponekad se odrze predavanja, koncerti.

Koliko me raduju moji odlasci u Ruski dom, da kazem i to da se ulaz ne placa, utoliko vise me
rastuzuje nedostatak interesa mojih drugova njih privlace americki filmovi, zapadni stil zivota,
moda, dzez, rekose im da su sovjetski filmov dosadani, jednolicni! Pitam ih da li se secaju sovjetskih
filmova pre 1948, kako je onda bilo, nista, nicega se ne secaju, kod vecine nepovezanost. Hteodoh da
zapitam profesora Satrova nesto o Rusima, ali shvatih da je to politicki vrlo delikatno, on je Rus .

--Studije 1957

I dalje nema volje za ucenjem, nema motiva, odlucim da ucim, nesto ne ide. Roditelji stalno govore
da pocnem da ucim, da spremam ispite, onda pomerim odluku za sledeci ponedeljak, opet nista. I
tako unedogled, godine prolaze. Nesto nije u redu sa ovom generacijom, prosek studija na
Beogradskom univerzitetu je osam godina, mnogi nikad ne zavrse studije.

Ja nemam volju ni motiv da ucim, ali npr. rodjak Dusko Stanojevic ide vrlo redovo na predavanja,
slusa, otaljava seminarske radove, uci u bibloteci, kod kuce, vrlo je vredan, polaze ispite na vreme.
Nerazdvojni drug Mirceta Bozovic, on je iz Pljevalja, iako stanuje u Studentskom domu, iako je vrlo
siromasan, uprkos svega polaze ispite na vreme. Mirceta je prirodno mudar i siromastvo ga nagoni
da redovno dolazi na predavanja i uci. Mirceta mi prica o njegovoj rodjenoj sestri studentkinji koja
stanuje negde u Studentskom gradu, oni su iz nekog sela ispod neke planine. To je starinski svet,
Mirceta se sa neobicnom toplinom seca roditelja, brace, sestara, to mu sada iz beogradske
perspektive izgleda kao nestvarna stvarnost. Beograd je nesto neobicno.

Ne ucim, ne polazem ispite, ali zivot je postao mnogo bezbrizniji; po ceo dan setam po Beogradu,
imam svoje drustvo sa kojim se vidjam svako vece na Strafti, idemo na igranke nedeljom, bavim se
sportom, ojacao sam. Poceh da volim Beograd. Pa zato sto mi je sada lepo u Beogradu-zakljucih.
Nema vise zelje da idem na Zeleznicku stanicu , da zelim da pobegnem iz Beograda.

Secam se povremeno Islednika i Sherifa. Ali mora ima sve manje.


--Sretan period od 1957 godine.

Postah svestan da se moj zivot u poslednje vreme znacajno menja nabolje, ja sam sada zaista skoro
sretan. Ta znacajna promena je nastajala mozda postepeno, ali sam je prepoznao iznenadno.
“Ojuzilo je”-rece mi znacajno jedan zemljak, politicki mocnik.

Spavam odlicno, imam odlican apetit, nemam nikakvih stresova, sve se smirilo, imam drustvo sa
kojim se vidjam svaki dan. Odem ujutru od kuce, dodjem da rucam, i opet odem negde, vratim se
uvece kasno. Spavam ujutru do devet casova. Idem u bioskope, na igranke, na plaze, u sportske
dvorane. Postao sam popularan na strafti i medju mladima.

Uvidjam nesavrsenost ljudske prirode, neko pati, a kada patnje prodju, stvari krenu nabolje, osoba
to i ne primeti blagovremeno. I zaboravi ranije patnje kao da ih i nije bilo.

Sticem staro samopouzdanje, sto pokrenu uspavane ambicije, javlja se zelja za ucenjem. Ne samo da
ucim i polozim ispit , nego da dobijam visoke ocene, desetke. Osvestih se, pa mene pocinje da
interesuje nauka.

Ali ne zurim. Da se malo izduvam. Skoro neosetno, postadoh opet pristalica poretka. Pa meni je sada
lepo, ojuzilo, sretan sam, zivimo u dobrom drustvu. Setih se vremena sve do dolaska u Beograd, pa ja
sam i onda bio uz zvanican poredak. Nekako potiskujuem u zaborav zamraceni period od dolaska u
Zemun i prvih dana u Beogradu, skoro se zast idih moje ondasnje odbojne netrpeljivosti prema
ddrustvu. Hvalim danasnjicu-tako nazivaju zvanicni poredak. Smetaju mi oni koji ga kritikuju,
izgledaju mi kao neki cudaci, zanesenjaci. Nesposobnjakovici, pa im drugi kriv. Ali se secam da sam i
ja do nedavno na neki nacin bio nezadovoljnik.

Covek je nesavrsen, stvarnost vidi kroz svoju licnu situaciju. Ako je njemu dobro misli da je svima
dobro, a ako je njemu licno lose, kaze da je d rustvo lose. A kako da se ponasaju drzavnici? Znaci,
posto im je dobro, mogu tvrditi da je svima dobro. A ako svima nije dobro? Na vlastodrscima lezi
velika odgovornost. Drugo su obicni gradjanai, a d rugo vlastodrsci, oni moraju biti objektivni u
procenama, ne videti stvarnost subjektivno, onako kako je njima, nego kako je vecini gradjana.



-1 juni 1957 god. Peko i Vlado Dapcevic.

Peko Dapcevic vozi luksuzni automobil kroz centar Beograda, naglo zaokrenu sa Terazija u Bulevar
Revolucije, on je snazan svetlo smedj covek, puca od jedrine, izrazene jagodice i jaka brada
naznacavaju odlucnost i snagu. Peko Dapcevic je legendarni partizanski vojskovodja. Dapcevici su
vrlo ugledna porodica, cak su u krvnoj vezi sa Crnogorkom italijanskom kraljicom-to negde
procitah.

Ne mogu da razumem neke postupke komunista. Znam licno, slusao sam, da su se najblizi srodnici
partizani obracunavali, ili progonili svoje bliske, samo zato sto su bili cetnici. Tako je Peko Dapcevic
bio jedan od lidera zemlje, a njegov rodjeni brat Vlado Dapcevic zrtva cudovisnh politickih progona,
zato jer je bio Informbirovac. Vlado je proveo od 1948 do 1956 na robiji na Golom otoku gde je bio
podrvrgavan zverskim mucenjima. Po oslobadjanju on bezi preko granice u Albaniju, odatle u
Sovjetski Savez.

Razgovarao sam o Vladi Dapcevicu sa jednim njegovim srodnikom, visokim policijskim
funkcionerom, on se druzi sa dr.Veselinom Savicem i ujkom Djordjom Beatovicem, on mi rece
zagonetno: ”On jeste gresio, iako mu je Peko rodjeni brat, ajde reci ti meni sta ce on sa Rusima, mi
smo ti na drugoj strani, preko bare, mi smo ga progonili, bacali smo ga na muke koje retko ko moze
da izdrzi.” Okrete mi se vazno i pobednicki: ”Znas li ti da je Vlado nas ponos, on je dokazao da je
loza Dapcevica jaka ko celik, nas narod je jak, zilav, to je bio test vitalnosti, Vlado Dapevic ga je
polozio, on je nasa dika i ponos!”.

Uhvati me za ruku, zagonetno se smijulji, ali nekako vrlo prijateljski, pilji u mene, krije neku
tajnu:”Sedam puta su pucali u Raspucina“. Uhvati me cvrsto za desnu misicu: ”Cvrst si ko stena.
Samo skliznu neman, ti si Pobednik!”

Nista ne kazem na to, cutim. Ali vrlo intenzivno razmisljam : zar je potrebno nekome unistavati
zdravlje da bi se saznala njegova vitalnost, zasto mu nisu dali neki koristan posao da se na njemu
dokaze? Policajci nekako olako govore o tudjim patnjama, nemaju moc stavljanja na tudje mesto.
Dok sami ne dozive stradanja, nece shvatiti duge.


-Juli 1957 godine- U Medjunarodnom studentskom kampu u Zadru

Dodjoh na dve nedelje u Medjunarodni studentski kamp u Zadru, roditelji smogli novca . U drustvu
sam sa Dujom Nedicem, Strahinjom Kastratovicem, Ugrom, Ljubom Bangavim i Kokanom
Karamikom. Plavi misicavi Ugra je rvac Crvene zvezde , zagledaju ga na plazi, okrecu se za njim,
zbog njegovih misica. Dujo je srednjeg rasta, smedj, ali je nabijen. Kokan je nest o nizeg rasta, on
nije orijentisan kao sportu, dok je Strahinja povisok, svetlo smedj momak, odlican je kosarkas.
Ljuba Bangavi je visok , crnomanjst, ima siroka ramena.

Zatekoh na moju radost u kampu Momcila Jovicica i Acu koji ovde dodjose posle ponovnog
ovogodisnjeg boravka na Zlatiboru. Aca je veliki saljivdzija i zabavljac. Poce da igra veselo na
podijumu, onda skide sako, zavitla ga, skide kosulju, ostade u gacicama.
Druzim se sa Kurtom, on je student, Nemac, jako mu se svidja pesma kompozitora Zarka Petrovica
“Sve moje jeseni su tuzne”, kaze da nikad nije cuo lepsu pesmu. Kurt mi pokaza jednom na plazi
istinskog dzina, rece da nikad nije video tako snaznog muskarca. “On se zove Polovina”-dodade Kurt
znacajno. Objasnih Kurtu kratko sta znaci rec Polovina na srpskom. On me ispitivacki i lukavo
skiljeci brzo pogleda ispod oka. Razmisljam o cudnoj koincidenciji, moja drugovanja, zblizavanja, su
jako dobra sa onim osobama koje su nemacke ili madjarske nacionalnosti. Cak imam drugova
Cigana, sa njima se lepo slazem. Kao da neka nevidljiva ruka podesava da se sa njima druzim. Imam
osecaj da je to neka grupa gubitnika, eto i mene tamo svrstavaju, stavljaju. Zasto? Ko su ti koji to
cine?

Na plazi poveca grupa plavih mladih ljudi, skoro mladica, deluju kao neki sportski tim, misicavi,
disciplinovani. Cuh, govore srpski, ali sa jakim ruskim naglaskom. Neko rece:”Suvorovci”. Kada god
ih vidim odmah se setim “Sovjetske Jugoslavije”, onakva kakve je bila pre raskida sa SSSR-om 1948
godine.

Moma Jovicic -videci moju nedoumicu poce da se smeje: ”E bre nista ne znas, suvorovci su janicari,
oko 15.000 omladinaca je poslato krajem 1944 godine u SSSR na “ideolosko prevaspitavanje.” Ode u
vodu, zapliva, vidim da nije jos zavrsio pricu, leze u pesak, okrete mi se nestrpljivo: ” Vise od 10.000
dece iz cetnickih porodica je 1944 godine oduzeto od majki i poslato u Bugarsku na “prevaspitavanje
u komunistickom duhu .“

Suvorovci su Jugosloveni, a svi skoro do jednog su plavi, otkud to? Jugoslovena ima i plavih i
tamnokosih? Ocigledno uzorak koji je bio poslat u SSSR nije bio reprezentativan sto se tice boje
kose? Zasto? Verovatno namerno izabrali sve plave da kada budu u Rusiji braca Sloveni vide da
smo i mi plavi, da smo i mi Sloveni? Utom medju suvorovcima nastade komesanje, jedan od njih
beloplavkaste kose, srednjeg rasta, ali sav nabijen misicima istrca sa nozem u rukama, okrete se
grupi nemackih studenata preteci. Ovi se samo uklonise, nestadose bez reci. Stvar se nekako smiri.
Saznasmo da je se neko od nasih zalio na navodno arogantno ponasanje nemackih studenata, sto ja
nisam nikada zapazio.

Ispred same plaze Medjunarodnog studentskog kampa u Zadru iz vode vire razvaline nekog manjeg
broda, rekose da su to ostaci italijanskog brodica potopljenog za vreme rata. Prijatno je doplivati,
uhvatiti se za bele bokove, stati na vrata i posmatrati. Secati se rata. Videh sledeci dan, vise
suvorovaca se ispelo trijumfalno na ostatke havarisanog italijanskog broda, postrojili se kao
mornari na nekoj ratnoj fregati, sve same atlete, misicavi, slikaju se, drze visoko uzdignute ruke
stisnutih pesnica.

Iznad kampa malo uzbrdo ostaci nekih kapija, betonske dugacke ograde, neka porusena rampa,
obrusenim zidom obraslim travom setaju gusteri. Jedan mladic Zadranin mi objasni da je tu do
zavrsetka Drugog svetskog rata bila granica izmedju Italije i Jugoslavije. Nije mi jasno da li on za
tim tuguje, ili se raduje?

Zatekoh tu na nekadasnjoj granici dve drzave grupu suvorovaca u zucnoj raspravi sa nekoliko
mestana. Suvorovci smatraju da su Dalmatinci Jugosloveni, da je ocigledno dominantno slovensko
genetsko nasledje, mada priznaju da ima podosta italijanskih reci, pojedinih pesama koje su vrlo
slicne italijanskim, ima italijanskih imena, oni su se vekovima mesali sa Italijanima. Jedan
suvorovac, misici mu se kolutaju ispod majice sa tregerima, poce da prekoreva poznanika Zadranina
: ”Zasto upotrebljavas italijanske reci, ima toliko nasih slovenskih lepih reci, zasto kazes “riva”,
zasto kazes”adio”, kazi dovidjenja!”.Mladi Zadranin je pomirljiv, lukav, potapsa ga: ”Vi ste u
pravu, ovde je vekovima sprovodjena italijanizacija.” Suvorovac se nasmesi samozadovoljno,
pobednicki. Onda se svi zajedno slikase na ruinama nekadasnje pogranicne postaje Italije.

Sutradan sretoh mladica Zadranina, iz daljine mi vice sav nasmejan: ”Kome va, bonaca?“-pokazuje
rukom na mirno more.”Adio”-prozbori on kratko.
- Osmi Avgust 1957 godine-Susret sa americkom balerinom Sharon Inah


- 24 juli 1957 godine-Susret sa poznatom americkom umetnicom ( Poglavlje iz Sage o ..icima, Drugi
tom 1953-1965 godina-u pripremi).

Poluprazan izduzen tramvaj otvoren i sirok, pun smeha i povika razdraganih mladih, kao galija
plovi kroz toplu letnju noc od Lapada ka centru Dubrovnika; vetar dise svezinom sa uzburkane
pucine koja dole duboko sjakti mesecinom i maestralom namreskanim talasima. Raskosna
mediteranska priroda kao nekom prskalicom unosi opore mirise mediteranskog rastinja: cempresa,
borova, smokvi u prezrevanju. Svugde okolo disu duboko, zajedno sa nasim plucima, raskosne
sume, parkovi, cvece. Dubrovnik je jedan od najlepsih gradova na svetu-to mnogi tvrde. Miris mora,
treperave zvezde iznad obrisa brda u noci, uzburkana tamna pucina, to su ceznjivi nagovestaji vrlo
uzbudljive i lepe noci u ovom romanticnom mediteranskom gradu.

Na usputnoj tramvajskoj stanici udje iznenada iz mraka jedna mlada zena, skoro devojka. Moj prvi
utisak je bio iznad sveg: izuzetno iznenadjenje. Odmah prepoznah da je strankinja. Neobicno
cudjenje se namah pretvori u istinsko divljenje: bila je neverovatno lepa.Tako prefinjenu i otmenu
zenu nisam nikad sreo u zivotu. Kao najlepse strane filmske dive. Imao sam utisak da gledam neki
film, u kome i ja ucestvujem, ja sam glumac takodje. Iako je tramvaj bio poluprazan, krete gipkim
korakom sva usterptala pravo ka meni, sede pravo pored mene na klupu, iako je svugde okolo bilo
mnogo slobodnih mesta. Zadrhtah od neobicne iznenadne radosti: kakva divna slucajnost.

Ono sto se dalje desavalo mi je sve vise licilo na neki neobican san na javi, nisam nikako moga doci
sebi. Ova neobicna dama mi se okrete iz mesta, direktno u lice, neprestano se smeskajuci zanosno,
zasu me bujicom engleskih reci, podosta od toga razumem jer govori vrlo brzo, jasno razumeh reci:
“Dosla sam da te vodim na vecerasnju predstavu Labudovo jezero Americkog baletskog teatra na
letnjoj pozornici”. Na ove neobicne i nenadne reci se zaprepastih, skoro preplasih: kako da me vodi
kada me nikad nije videla? Kao da je znala da sam u tramvaju, i dosla da sedne pored mene?. Ko je
ona? Da nije neka provokatorka? Ovi Dalmatinci su otresit i lukav svet, zapazio sam vrlo zgodne
devojke i mladice, znam da u Americi ima jaka dalmatinska kolonija, mozda je ova otmena dama
poreklom Dalmatinka, rodjena u Americi, pa dosla ovde da provede leto? Ali kako takva moze biti
ovakva jedna ovakva svetska dama? Zar da se ona bavi takvim tricarijama? Ne, ne ide nikako. O
cemu se onda radi? Neobicna strankinja zauze vrlo topao i prisan stil ponasanja. Saznah da je iz Nju
Jorka, shvatih skoro ponizen da je poznata umetnica, da gostuje sa nekim ansamblom na Letnjoj
pozornici u Dubrovniku, cuh bezbroj drugih kratkih pricica. Da mi je se tako napadno priblizila
neka druga zena, to bi mi izgledalo nasrtljivo, ne ponasaju se tako ni nevaspitani muskarci, a
pogotovu ne zene; ali je to ona cinila na vrlo dostojanstven nacin. Bio sam duboko impresioniran,
skoro potresen, njenom inteligencijom i sarmom. Tako je draga, kao da se znamo oduvek. A
strankinja je iz daleke Amerike. Zasto je onda takva? Ne moze biti razlog da sam je ja toliko
odusevio, nesto drugo je po sredi? Sta? Pomislih pomalo rastuzen, usla je jos sa vrata tramvaja
nasmejana i spremna da sa bilo kim tako nastupi, otkud je onda mogla znati da sam ja ovde? Setih se
kada je u Beogradu nedavno gostovao americki dzezista Dizi Gilespi sa njegovim orkestrom u Domu
sindikata, tako je se pojavila jedna Amerikanka, ali ni izdaleka ovako otmena, koja je usla u prvi red
i na slican nacin se okomila na jednog moga druga. Pomislih, razresavam uzbudljivu enigmu, pa to
je americki stil, njihov paternalizam velike nacije vodece sile, tako se ponasajuci sire simpatije za
Ameriku, to su Amerikanci i njihovi obicaji? Znaci zbog toga se tako ponasa i prema meni?
Verovatno je se tako mogla okomiti i na nekoga drugog slucajnog prolaznika?-istinski se rastuzih.
Sve poce da mi postaje banalno, prozaicno, pomalo otuzno. Kao da sam ja necija igracka ?

Dole u provaliji iako je vedro, razbesneli talasi su besno lupali zaboravljenom barkom o hridi. Kao
kada neko razbesnjen lupa o zemlju orahom da ga razbije.
Izadjosmo u centru Dubrovnika i kretosmo u malu setnju, imali smo samo pola sata do pocetka
predstave. Rece da posle Dubrovnika idu brodom JON za Grcku, a onda nastavljaju za Sent Anders
u Spaniji , pa se onda vracaju kuci u Ameriku.

Ubrzo se moj zakljucak poce da klima i menja, mozda je se tako napadno ponasala u pocetku i to bi
cinila i prema mnogim drugima; ali se sada pocelo pokazivati, tako barem mi se cini posmatrajuci
njene blistave oci, da je na delu i nesto drugo. Ili mi se tako samo cinilo? Sticem utisak da su ona i
njen stav prema meni, njene reci, pogledi, izraz lica, gestovi, iskazane manifestacije simpatije,
pocinjali da dobijaju nove dimenzije; nazirao sam, tako mi se cinilo, da sada pokazuje prema meni
iskrene simpatije, sklon sam sve vise da zakljucim da je ona ipak otkrila neki neocekivani car ovoga
slucajnog susreta. Gledala me je sada vrlo ispitivacki, kao da otkriva nesto cega se nije nadala.
Povremeno preleti preko njenih lukavih ociju i crta lica neka munjevita senka, kao da hoce da mi
kaze: JA ZNAM A TI NE ZNAS. Kao da nas susret nije slucajan, nego nekakvo providjenja, bozija
volja koja nju usmeri na mene. Oci pune mudrosti i bez dna, iza kojih se krila neka velika tajna, ali i
toplina prema nekome ko ne shvata neku njenu tajnu. Svaki njen pogled je za mene znacio jednu vise
stepenicu usmeravanja u sve prisutnije osecanje neke vrlo cudne simpatije prema njoj. Imao sam
utisak da se isto desava sa njom. Ili je ona neka vrlo rafinirana glumica? Ucini mi se da je vrlo
lukava, ali dobronamerna.

Da je nije neko poslao? Ko? Otkud je taj mogao da zna da sam bas u tom tramvaju?

Uvede me pored sluzbenika Letnje pozornice na ulazu koji cepa karte, ide gipka kao od gume,
smejuci se radosno okolo, uvede me tacno pored pozornice, vidim prvi red prazan, mozda jos nisu
dosli posetioci, ili nece ni doci; odvede me pravo na siroku pozornicu, sto me zbuni, a onda
obradova: pa ona me uvazava. Pa ona je znacajna, kada moze tako nesto da odluci bez da bilo koga
pita za dozvolu. Shvatih da je to velika privilegija za mene, priznanje. Cime sam je zasluzio? Ostavio
sam na nju snazan utisak? Ili jednostavno, razresila problem, nema mesta u sali za mene, stavila me
ovde na pozornicu? Ne, to ne moze biti po sredi, vidim u sali da ima mesta? Sta je onda po sredi?
Stojim na pozornici, pa ja zaista postajem glumac!

Stojimo relativno blizu jedno drugog, dok na nekoliko metara od nas izvode piruete balerine
labudovi Cajkovskog Labudovog jezera, savijaju se, leprsaju krilcima kao veliki vodeni konjici ;
dodirujem joj vrlo oprezno ruku.

Odjednom nestade struja. Ona se u mraku malo odmace bez reci od mene, onda se blago pribi uz
mene, tako sam mislio, i priblizi vrlo diskretno svoje lice uz moje. Stojim tako, cutim obradovan
njenom nenadnom bliskoscu, nista ne radim, samo dodirnuh rukom vrlo blago njeno rame, nista
vise. Ocekujem sretan da ona nesto preduzme. Upali se najednom svetlo, sve zasija kao u suncano
podne, cuse se medju gledaocima uzvici olaksanja i radosti. Gledam u nju, tako mislim, shvatih u
sekundi iznenadjen da u mome narucju nije ona, zgranuh se, u mojim rukama je vrlo lep baletan,
crnokos, vrlo feminiziran, ocigledno homoseksualac. On mi se uneo u lice i gleda me pravo u oci,
nasmejan i odusevljen, njegove crne oci samo trepcu velikim trepavicama. Odmakoh se od njega vrlo
uctivo, osmehujuci mu se ljubazno. Nije mi jasno otkud on tu umesto nje, kako se sve to desilo. Da li
je ovaj neobicni nesporazum slucajnost? Ali otkud je ona mogla znati da ce nestati struja, to niko
nije znao, to se desilo slucajno. Nije nikako moguce da su i ona i lepi baletan, ocigledno
homoseksualac, mogli unapred znati da ce biti prekid struje, i da se dogovore da mi tako nesto ucine?
A zasto da mi to cine? Da joj neko nije dosapnuo da ce tacno u to vreme biti prekid struje? Ovakva
pomisao mi se vec ucini cak pomalo paranoicna.

Posle predstave ona izrazava zelju da prosetamo, iznad Letnje pozornice na brdu je Dubrovacko
groblje u mraku i cempresima. Zeli zbog necega da vidi Dubrovacko groblje? Usput penjuci se
okomito uzbrdo groblju, zureci u bezdan provalije na cijem dnu su talasi sijali sablasno na mesecini,
videh na dnu ambisa istu usamljenu barku kako nosenu zapenusanim valovima besno razbija
mesecinu po hridima. Upitah je uctivo, kako je to bilo moguce da je stajala na pozornici skoro
dodirujuci me za ruku dok je bilo struje, a onda kad je naglo nestala struja nasao se uz mene taj
baletan? Ona mudro bez ikakve vidljive reakcije, skrete razgovor na drugu temu. Sta je to bilo po
sredi? Da nije na delu nekakva necija skrivena poruka? Ko, cija? Ama ona je vrlo inteligentna i
prefrigana, mozak joj vrlo brzo radi, nije znala da ce biti prekid struje, ali je munjevito reagovala i
zbog necega kazala baletanu da mi se priblizi u mraku. Dobro, ali zasto bi to cinila? Ukoliko je sve
ovo tacno, onda je ona neka vrlo tajanstvena , i znacajna osoba? Dobro, ukoliko je ona takva osoba,
sta bi joj trebala ta zamrsena igra sa tim baletanom? Ali ovakvu pomisao odmah odbacih kao
preteranu i nelogicnu. Jednostavno, sve ovo veceras je bila cista slucajnost!

Metnuh joj ohrabren i radostan vrlo diskretno ruku preko ramena, ona me gleda uctivo divnim
sjajnim ocima punim radosti i topline.

Na tome se sve zavrsilo. Nisam je ni zagrlio.

Rastadosmo se. Pozva ma da dodjem pre podne u hotel LAPAD na Lapadu, po podne odlaze brodom
za Atinu, zeli sa mnom da bude do tada.

Cekala me je na molu ispred hotela, odjednom nekoliko odusevljenih prelepih balerina uz vriskanje i
glasan smeh se zaletese i u haljinama poskakase u toplo more. Pruzi mi ruku, i povede kao malo dete.
Dovede me do nekih stepenica, penju se kroz bastu ruza i nekakvih vrlo mirisljavih zasada. Iznad
stepenica zajedno se penje uzbrdo betonski mali naboj po kome se moze hodati. Ona mi rece
smeskajuci se da stanem na taj naboj, ona ide stepenicama, kretosmo obadvoje uzbrdo drzeci se za
ruke. Razgaljena me je gledala radosno. Ucini mi se da smo na pozornici. Mozda ona bas to
zamislja? Setih se slike iz Biblije- ASSENTION.

Ona je ujutro otputovala ogromnim brodom JON za Grcku, njihov autobus je takodje ukrcan na
brod. Isao sam sa njom sve do ulaska na brod, njene na palubi nacickane koleginice su nas gledale
netremice radosne; ona je bila tuzna, skoro je zaplakala, oci su joj zasuzile. Pomislih da mozda i nije
gluma? Zar je moguce da je ovako staromodna. Jednostavno, oni tamo u Americi, na Zapadu, su
postali suvise hladni, uzdrzani, sputavaju emocije, suvise su proracunati. Tamo je sve suvise
prozaicno, svedeno na novac, materijalizam, a ljudska dusa trazi nesto neobicno, romanticno. Ona je
se vratila autenticnoj ludskoj prirodi, opustila se. Sretna je na svoj nacin zbog toga. Mozda malo
svesno to cini, to joj je uzbudljivo. Cini mi se da ona prozire u moja zakljucivanja, lukavo me je
ozarena pogledala. Mozda se samo zabavlja, poigrava sa mnom, glumi. Ali cak i ako je to po sredi,
ona uziva u toj igri. Kada smo se pozdravili vrlo diskretnim zagrljajem, sve njene drugarice su
odusevljeno zapljeskale skljocajuci fotografskim aparatima i usmeravajuci ka nama njihove kamere.
Dok je veliki brod JON manevrisuci polako isplovljavao iz dubrovacke luke, Ona je stajala na palubi
neprestano mi masuci zajedno sa njenim drugaricama, sve dok brod ne nestade iz vidokruga.

Godinama su stizala njena nezna pisma. Pozivala me je u Ameriku. To sam shvatao vise kao
kurtoaziju nego li kao stvarnu mogucnost. Mada sam bio ubedjen da je ipak bilo i neke iskrenosti.




Celo drustvo odluci da idemo brodom za Dubrovnik, put je dug, stotine kilometara; iz Zadra
dodjosmo u Dubrovnik brodom, putovanje je bilo vrlo zabavno.

Vracamo se sa plaze. Idemo brzo, u hodu uporedo sa nama naidje u istom pravcu grupica studenata
iz Nemacke, mladici, plavi, svetlo smedji, povisoki i vitki, deluju intelektualno i simpaticno; ali
najednom postadose ljutiti. Pocese da se prse, propinju pored nas na prste, ali ne vredi, stvori se
zategnuta situacija. Oni zele da dokazu neku njihovu superiornost, ili neku inferiornost nad nama,
upinju se na prste, propinju se iz sve snage. To moji prijatelji osetise i poce neki razgovor i svadja na
raznim jezicima. Neki moji drugovi strance iz zapadnih zemalja vide kao uobrazene, nazivaju ih
zbog necega ” Siptari”. Poceh da smirujem moje snazne drugove da se uzdrze. A sa nemackim
studentima koje znam jer sam se sa njima zblizio na plazi, poceh vrlo prijateljski da razgovaram i da
ih smirujem, i da ih tapsem, nekako smirih tenziju i oni nastavise dalje. Shvatih da su Nemci veliki
narod, koji je vrlo ponosan, i da zeli kao takav da bude superioran. Uostalom kao i Rusi i drugi veliki
narodi. Ali Srbi iako su mali narod su vrlo ponositi, i imaju pravo na to.

Oko 9 casova uvece, poluprazan tramvaj otvoren i sirok, ide kroz mesecinu od Lapada ka centru
Dubrovnika kroz istinski raj, toplo, ali ne vrucina, cempresi, borovi, miris smokvi, juznih biljaka,
svugde okolo dise raskosna priroda, sume, parkovi, mediteransko drvece, miris mora, zvezde, sve
veselo i raspevano. Dole u provaliji iako je vedro, talasi besno udaraju o hridi. Dubrovnik je raj na
zemlji. Sedimo u tramvaju, celo drustvo ide na igranku u Gradsku kafanu u centru Dubrovnika. U
skoro praznom tramvaju sa nama je i Strahinjina rodjaka simpaticna studentkinja ciji je otac
americki penzioner, ona cesto prica o Americi i Amerikancima.

Na usputnoj tramvajskoj stanici udje iz mraka iznenada jedna mlada ridjokosa zena skoro devojka,
udje odlucno kao po zadatku, kao da je neko poslao, vidi se da je strankinja; vrlo lepa, gipkog
koraka, srednjeg rasta, odmah prepoznadoh da je balerina. Ridje kose, i vrlo plavih ociju, draga
osoba za koju mi se ucini da je znam oduvek. Sede pravo pored mene na klupu, iako je bilo mnogo
slobodnih mesta. Odmah mi se okrete direktno u lice, neprestano se smeska; osu paljbu reci na mene,
zauze vrlo topao i prisan stil ponasanja. Saznah da je Amerikanka, da je clanica Americkog
baletskog pozorista iz Nju Jorka, da gostuju nekoliko dana na Letnjoj pozornici u Dubrovniku, cuh
bezbroj drugih prica. Nije me mnogo zacudila njena ovakva krajnje preterana ljubaznost i
napadnost, iako se tako nasrtljivo ne ponasaju ni nevaspitani muskarci, a pogotovu ne zene, ali je to
ona cinila na takav nacin, da je zbog toga bila cak vrlo dostojanstvena u mojim ocima. Povrh svega
ona je bila istaknuta americka balerina, vrlo privlacna zena, i jos inteligentna, vidi joj se po licu i
ocima koji vrcaju prodornoscu, pronicljivoscu; cim je balerina u ovakvom pozoristu ona je sa
dobrim prihodima? Zasto je onda takva? Ne moze biti razlog da sam je ja toliko odusevio, nesto
drugo je po sredi? Usla je jos sa vrata tramvaja nasmejana i spremna da sa bilo kim tako nastupi?
Setih se kada je u Beogradu nedavno gostovao americki dzezista Dizi Gilespi sa njegovim orkestrom
u Domu sindikata, tako je se pojavila jedna Amerikanka koja je usla u prvi red i na slican nacin se
okomila na jednom moga druga, spopala ga. Pomislih da je to americki stil, njihov paternalizam
velike nacije vodece sile, sire simpatije za Ameriku, to su Amerikanci i njihovi obicaji. Znaci zbog
toga se tako ponasa i prema meni?

Izadjosmo u centru Dubrovnika i kretosmo u malu setnju, imala je jedan sat vremena, posle je
proba. Rece da se zove Sharon Inah (pravo ime), kazala mi je da posle Dubrovnika idu brodom
JONOS za Grcku, a onda nastavljaju za Sent Anders u Spaniji i dalje pa se onda vracaju kuci.

Ubrzo se moj zakljucak poce da menja, mozda je se tako napadno ponasala u pocetku i to bi cinila i
prema mnogim drugima; ali se sada pocelo pokazivati da je na delu i nesto drugo. Ili mi se tako
cinilo? Sticem utisak da su ona i njen stav prema meni, njene reci, pogledi, izraz lica, gestovi,
manifestacije simpatije, pocinjali da dobijaju nove dimenzije, nazirao sam u tome sada
iskrene.simpatije, da je ona otkrila neki neocekivani car toga slucajnog susreta. Gledala me je sada
vrlo ispitivacki, kao da otkriva nesto cega se nije nadala. Oci pune mudrosti i bez dna, iza kojih se
krila neka velika tajna, ali i toplina prema nekome ko ne shvata neku njenu tajnu. Svaki njen pogled
je za mene znacio jednu vise stepenicu usmeravanja u vrlo velike sve vece osecanje neke vrlo cudne
simpatije prema njoj. Imao sam utisak da se isto desava sa njom.

Na kraju me Pozva da sutra uvece dodjem na predstavu baleta, da se javim na ulazu gde se cepaju
karte, i da kazem da je pozovu, uvesce me bez karte. Rece mi da se daje “Labudovo jezero”
Cajkovskog. Ucini mi se da je vrlo lukava, ali dobronamerna. Kada izgovori Labudovo jezero
stresoh se od iznenadjenja-pa svugde me kroz zivot prati kao lajt motiv ova melodija?

Da je nije neko poslao? Ko? Otkud je mogao da zna da sam bas u tom tramvaju?

Na vratima letnje pozornice u Dubrovniku gde ulaze posetioci, se pozvah na nju, njoj javise, ona
naidje gipka kao od gume, smejuci se radosno uvede me, vidim prvi red prazan, mozda jos nisu dosli
posetioci, ili nece ni doci, ali me ona odvede pravo na pozornicu, sto me zbuni, a onda obradova: pa
ona me uvazava. Shvatih da je to velika privilegija.Cime sam je zasluzio? Ona je dobar poznavalac
ljudi, dobar psiholog? Ili jednostavno razresila problem, nema mesta u sali za mene, stavila me ovde
na pozornicu? Ne, to ne moze biti po sredi, vidim u sali da ima mesta?

Stojimo relativno blizu jedno drugog dok igraju balerine labudovi Cajkovskog. Labudovog jezera.
Ova melodija me vrati u daleku proslost, kada sam bio malo dete od 5 godina, odmah se setim
avgusta 1941 godine, bolnicarke Mojce u planinskom selu Soko iznad Drine. Nestadoh, ja nisam u
Dubrovniku, nego u 1941 godini, tamo iznad Drine. Pred ocima mi Nemci, partizani, cetnici,
domobrani, zapenusana Drina, splavovi.

Odjednom nestade struja. Ona se u mraku pribi uz mene, tako sam mislio, i priblizi vrlo diskretno
svoje lice uz moje. Stojim tako cutim, nista ne radim, samo dodirnuh rukom vrlo blago njeno rame,
nista vise. Ocekujem sretan da ona nesto preduzme. Upali se najednom svetlo, sve zasija kao u
suncano podne, videh da moja ruka stoji na ramenima jednog vrlo lepog baletana, crnokosog,
ocigledno homoseksualca. On mi se uneo u lice i gleda me pravo u oci, nasmejan i odusevljen. Nije mi
jasno otkud on tu umesto nje, kako se sve to desilo.

Posle predstave ona izrazava zelju da prosetamo, iznad Letnje pozornice je Dubrovacko groblje u
mraku i cempresima. Zeli zbog necega da vidi Dubrovacko groblje. Usput penjuci se okomito uzbrdo
groblju, zureci u bezdan provalije na cijem dnu su talasi sijali sablasno na mesecini, upitah je uctivo
kako je to bilo moguce da je stajala na pozornici skoro dodirujuci me za ruku dok je bilo struje, a
onda kad je naglo nestala struja nasao se uz mene taj baletan? Ona mudro bez ikakve vidljive
reakcije, skrete razgovor na drugu temu.

Metnuh joj vrlo diskretno ruku preko ramena, ona me gleda uctivo divnim sjajnim ocima. Na tome
se sve zavrsilo. Nisam je ni zagrlio.

Ceo baletski ansambl je otseo u velikom Hotelu LAPAD, na Lapadu. Dogovorili smo se da dodjem po
nju na ulaz hotela ujutru. Ispred hotela plaza. Topao lep dan. Na molu stoji nekoliko vrlo veselih
prelepih balerina. Najednom veselo zagrajase, nekoliko njiih skoci uz radosne uzvike u more u
haljinama. Odosmo na plazu Lapad. Ona me povede uz neke mediteranske stepenice na plazi, pope
se na ogradu stepenica, pruzi mi ruku da je drzim. Ona ide gipkim korakom kao na pozornici, onda
graciozno skoci na zemlju oslonivsi mi se na rame. Neverovatno je dostojanstvena, inteligentna,
prefinjena, iz nje izbija neka nevidljiva neodoljiva simpatija, ali je neuhvatljiva, nedokuciva.

Sharon je ujutro otputovala ogromnim brodom JONOS za Grcku, cini mi se da su imali autobus koji
je takodje ukrcan na brod. Isao sam sa njom sve do ulaska na brod, njene koleginice su nas gledale
radosne, ona je bila tuzna, skoro je zaplakala, oci su joj zasuzile. Shvatio sam da nije gluma, niti da
je ona staromodna. Jednostavno, oni tamo u Americi, na Zapadu, su postali suvise hladni ,uzdrzani,
sputavaju emocije, suvise su proracunati. Tamo je sve suvise prozaicno, ljudska dusa trazi nesto
neobicno, romanticno. Ona je se vratila autenticnoj ludskoj prirodi, opustila se. Sretna je na svoj
nacin zbog toga. Mozda malo svesno to cini, to joj je uzbudljivo. Ona je prozrela u moja
zakljucivanja, lukavo me je ozarena pogledala. Bila je zadovoljna, sretna..Kada smo se pozdravili,
vrlo diskretnim zagrljajem sve njene drugarice su odusevljeno zapljeskale slikajuci nas fotografskim
aparatima.

Godinama su stizala njena nezna pisma. Pozivala me je u Ameriku. To sam shvatao vise kao
kurtoaziju nego li kao stvarnu mogucnost. Mada sam bio ubedjen da je bilo i iskrenosti.



-20 avgust 1957 godine-Lepa Cana, rodjaka Milica Jovinog

Cika Jovo metne sajkacu na glavu, uzme stap u ruke i uputi se na Usce, sastajalistu kod Milene
Micic gde sa svojim susedima igra karte, pije kafu, rakiju.
Ona je udovica, njen sin Milan vrsnjak mladjeg brata Milica, je nerazdvojni drug u igri na Drini,
kupanju, pecanju. Ona sluzi kafu, rakiju, ustvari drzi malu neprijavljenu kafanicu. Kada naidju
splavovi niz Drinu, Usce je njihova postaja, splavari tu zanoce. Prvi splav se ukrajci, zarije kljun u
peskovito usce recice Gracanice, kako koji drugi dolaze prilepe se uz onaj koji je pristao, tako se
nanizu na desetine splavova, kao dugacka vozna kompozicija, sve od Usca do Lonjina. Splavari silaze
sa pristalih splavova, penju se visoki i snazni, opaljeni suncem i ostrim drinskim razvigorcom.
Zanocice kod Milene Micic, ona ce ih usluziti hranom, rakijom, kafom. “Zauvar”-kaze Milena “
bojsen sevap je , treba platiti, kupiti sto treba, ja sta ces to ti je zivot”.

Cika Jovo ne ide na rakiju kod Milene kada ima splavara.

Cika Jovo i tetka Pela su sretni , cerka Joka je trudna, ocekuju unuce.

Kada se krene od zaseoka Krsmanovica ka crkvi u centru sela, sa donje strane puta iza kuce kuma
Nenada Vasica, stoji jedan poveca kuca, ali nekako nedogradjena, neugledna, kao zapustena, kazu
“to je Perkova kuca”, neki je nazivaju i “Sudnica” . Nikad nisam saznao ko je taj neobicni Perko
Dragutinovic. Cuo sam da je brat cika Bebana, njegov sin Mico je bio moj nerazdvojni drug u igri u
uzovnickoj osnovnoj skoli. Ali u poslednje vreme se nesto desava u toj kako mi izgleda ukletoj kuci,
nesto se radi. Iz nje izlazi jedan mlad , posnazniji svetlo smedj covek, kazu da je to Bojo kovac. On je
izucio zanat kod poznatog majstora Radenka Pucarevica. Kad god me vidi smeje se prijateljski,
razgovara dugo sa mnom, druzimo se cesto iako je on mnogo stariji. On je iz obliznje stare
Ljubovije. Saznah da je Bojo kupio ovu kucu od Perka.

Porodici cika Jove je dosla u posetu dalja rodjaka iz Loznickog polja, zove se Cana, ona je zenstvena
vrsnjakinja, stoji u njivi u anistu ( tako se zove njiva ispod puta pored Drine, ka uzovnicoj crkvi), sa
kopacima, nesto kopaju na suncu, stade, drzi motiku ispred sebe i gleda iz daljine netremice na put
,ka meni. Povisoka, svetlo smedja, nasred izduzenog tela se nazire vrlo tanak struk, iznad njega
nedra koja kriju bujne cvrste lopte koje se kolutaju, sa tankog struka silazi raskosna oblina kukova,
isturila dugu nogu koketno ispred motike. Zaista je drazesna.

Vidjam je cesto sa Milicem( Jovinim). Nesto strasno i dugo pricaju, raspredaju.

Bio je vaser ( ovde ne kazu vasar, nego vaser) kod Uzovnicke crkve. Mnogo sveta, liciderska srca,
satre, stolovi prepuni pita, strudli, pecenja, rakije, svira ciganski orkestar, zavija cemane, udara
snazno bubanj, cuje se jos od Polica groblja, i dalje skoro do Krsmanovica kuca. Sunce zalazi, pada
sumrak, idu polako sa vasera Cana i Milic. Nesto raspredaju.



-Septembar 1957 god- Profesor Milanovic:”Sterilne reforme rezima”

Profesor Milanovic voli da se seta Knez Mihajlovom ulicom. Obicno je sa gospodinom Mihajlom
koga sam takodje upoznao u Miloceru. Kad se susretnemo ,pridruzim im se, nastavimo zajedno.
Nasi razgovori su obicno ozbiljni, najcesca tema je uvek politika.,sto oni namecu, ja sam samo
pasivni setac. Moj sagovornik uziva moje veliko postovanje, vrlo pazljivio slusam sta govori. On
obicno vrlo ostro kritikuje zvanicnu vlast., zbunjuje me njegova otvorenost , ostrina .Kako sme? Da
nije provokator? Cak je na moje cudjenje jednom spomenuo i predsednika Tita..To sam kazao
jednom mami.” Oni neka pricaju, ti cuti, ne kritikuj nikoga”-usmeri me mama.

“Jao nama Srbima, gde god se okrenemo, jao nama, kome god da se obratimo, jao nama Srbima” –
savio glavu rastuzen .profesor Milanovic. Gledam ga sa uvazavanjem, ali ne shvatam sta zeli da
kaze. On me pogleda sa razumevanjem, potapsa me ocinski po ramenu:”U 1944 godini Tita su
odlicno naoruzali zapadni saveznici, kada je kapitulirala Italija 12 italijanskih divizija su
partizanima “kobajagi razoruzani” ostavili kompletno naoruzanje, samo Amerika je dala
partizanima 76 hiljada tona raznog materijala, Titu je poslato 100 hiljada pusaka, 50.000 mitraljeza,
1380 minobacaca, 324 hiljade mina, 636 hiljada rucnih bombi, 100 miliona metaka, 700 radio stanica
, 175 hiljada uniformi, 260 hiljada pari cizama”.

Kako je obrazovan gospodin Milanovic-to stalno razmisljam, on je ziva enciklopedija, kako to sve
pamti..Razmisljam sta je tu lose ako su oni naoruzavali partizane. On kao da cita moje misli
nastavi:” A Drazu Mihajlovica svi ostavili na cedilu, napali ga, odbacili, niko ga ne pomaze, a on je
Srbin, vodja srpskih cetnika a Tito je internacionalista”.

Setih se predivnih paketa UNRE koje smo dobijali odmah posle rata, to nas je spasavalo od gladi. Pa
zar je to lose sto su nam slali? Sto se tice cetnika i partizana nije mi dovoljno jasno sta je sta i ko je
ko.. Pa nama je danas dobro, mi lepo zivimo..Ali ima pojedinaca koji se zale. Profesor proucavajuci
iz profila moje nedoumice me trze iz razmisljanja:” Jao Srbinu, okrene li se Americi, Evropi,
Angloamerikanci u ratu bacili vise bombi na Srbiju nego li Hitler..Jao Srbinu od Rusa, kada su
srpski cetnici bili u ofanzivi protiv partizana, 1944 je u Srbiju doslo milion Crvenoarmejaca , i
Bugara,sa hiljadama tenkova, jao Srbinu, iz Albanije upadose partizani Enver Hod ze, jao Srbinu
od ustasa, od Nemaca, gde god se okrenes, svi hoce da nas slabe, ruse. Vrhunac katastrofe je bio kada
je nas kralj Petar II Karadjordjevic koji nas voli kao svoje, morao pod pritiskomVinstona Cercila
da pozove preko radija BBC srpski narod i cetnike da se stave pod komandu J.B.Tita..Drazu su
izdali Englezi dostavivsi OZNI sifru njegove radio-stanice.A koliko su cetnici spasili americkih
pilota,. oni su za ulazak u Evropu, za monarhiju, kapitalizam, a Tito je za komunisticku diktaruru,
haos, nered, zato su ga i podrzavali, jer bi Draza stvorio naprednu zemlju, nekome vise odgovara
slabljenje Srbije i Srba”.

Pa podrzavali Tita jer je on imao vise uspeha protiv Nemaca-pomislih.”blokirao nemacke divizije”.

Skoro se uhvati za glavu kao tatu kad zaboli glava :” Gubici Kraljevine Srbije u I Svetskom ratu
izneti na Mirov noj konferenciji u Parizu 1918 iznosili su :402435 vojnika, 845.000 civila, ukupno
milion i 247.435 ljudi. To je 28 % od ukupne populacije, ili 53% od muskog stanovnistbva uzrasta od
18 do 55 godina..Pitanje je da nije i ovo umanjeno. Izginulo je 600.000 Hrvata i Slovenaca. Nahuskali
bracu .jedne protiv drugih.A koliko je tek Srba izginulo u II Svetskom ratu, i drugih slovenskih
naroda”.

Pa samo u jednoju bici u Francuskoj u Prvom svetskom ratu je izginulo 2 milona Francuza i
Nemaca-setih se jedne lekcije iz istorije.”nismo samo mi ginuli, nego i drugi, takva su bila vremena
tada”.

Profesor Milanovic je ovo spominjao i ranije::” Ceo 20 vek je vek zavere pritiv Slovena, a i protiv
Germana. Ali zbog d iametralno razlicitih razloga. Protiv Germana je zbog Nemacke koja zeli da
vlada Evropom i svetom. Dok je protiv Slovena pre svega zato jer su vrlo brojni, pokrivaju ogromnu
teritoriju, izuzetno strateski znacajnu, povrh svega basnoslovno bogatu prirodnim resursima, pre
svega Sibir, nafta u Kaspijskom moru.Ubacili su im komunizam da ih oslabe iznutra.Uzece im
kapijsku naftu, Sibir pripojiti Amer ici”.

Ove reci izuzetno uvazavanog profesora me se nekako ne dosezu dublje, mi zivimo danas dobro, tako
je sa vecinom gradjana, on je zbog necega ogrocen. O cetnicima sam izgradio sasvim drugaciju
predstavu nego sto sam je imao kao dete za vreme rata..Ipak me zbunjuje sto Tita svi podrzavaju, i
Rusi iako je 1948 godine sa njima raskinuo, podrzavaju ga i velike zapadne sile iako ovde stalno
slusam zvanicne kritike na racun kapitalista.

Ima vrlo cudnih stvari. U pravu je profesor Milanovic, niko ne voli Srbe, kuma profesora Boska
Tomica su progonli Austrougari, zatim je imao kao levicar problema u Kraljevini Jugoslaviji, Nemci
su ga celo vreme okupacije drzali u logoru na Banjici, zatim su ga drzali u kucnom pritvoru Rusi
1945, on i njegova porodica su satrveni od nove komunisticke Jugoslavije. Profesor Tomic je bio
poznat kao Veliko-Srbin. Ustvari je patriota. Srbin ne sme da voli svoju zemlju, svoju crkvu, svoj
narod, ako to cini on je onda nacionalista, sovinista..Jos je tragicnija sudbina cetnickog vojskovodje
Jezdimira Dangica, rodjaka majke , on je kao saborac profesora Tomica bio na robiji u
Austrougarskoj, onda zarobljen od Nemaca, bio u logoru u Poljskoj, ucestvovao u Varsavskom
ustanku, zarobljen od Crvene Armije, isporucen Titu, koji ga je streljao u Sarajevu 1945 godine kao
navodnog kvislinga i krvoloka..I Dangiceva greska je bila sto je volio svoj narod. Ovo sam sve
pomislio ali nisam hteo nista o tome da kazem profesoru Milanovicu..

”E moj brajko, u Drugom svetskom ratu su komunisti ubili oko 800 pravoslavnih svestenika svih
cinova, cepane su Biblije, listovima njihovim zavijane cigare. Danas je nasa crkva sabijena pod
zemlju.Jos gore je sa ruskom crkvom.”-oprosti se od mene tapcusi me po ramenu..

Ponekad nam se u setnji pridruzi rodjak Dusko Beatovic. On mudro cuti dok profesr Milanovic ostro
kritikuje danasnjicu. Ali zapazam da se duboko slaze sa njegovim stavovima. Zast onda cuti? Plasi se
da se ofira kao politicki nezadovoljnik. Dusko je vrlo mudar-zakljucujem, ne ide grlom u jagode..V
eceras na strafti on mi rece bled i zabrinut:” Razmisljam da napustim zemlju”.Ne razumem zasto to
zeli.Ocigledno je vrlo nezadovoljan, Ne insistiram, ali pretpostavljama da je njegovo nezadovljstvo
zbog ovdasnje vlasti. Ne ispitujem ga.


-Septembar 1957 Nada Jankov

Dujo, Strahinja i njihovo drustvo se udaljavaju od mene, zivot svakoga vuce na svoju stranu.

Vidjam na strafti povremeno povisoku devojku, nekoliko godina mladju od mene, verovatno ide peti,
sesti razred gimnazije, ima izrazito crnu kosu i ten, vrlo je sveza, zenstvena, u njenom telu, ispod
bluze, u ocima, pokretima, treperi retko vidjena energija ,koja mi nagovestava vrlo senzualnu
devojku..

U Knez Mihajlovoj ulici. ispred Medzeda se skoro sudarih sa njom. Ranije su nam se samo pogledi
susretali, ali je uvek ostajala neka nevidljiva distanca neznanih, ozbiljnost. Odjednom naidje neka
bliskost, kao da se znamo dugo, progovorih nekoliko reci, ona radosno prihvati, kretosmo zajedno
straftom.kao da se znamo oduvek. Toliko puta razmisljam kako da ubrzam zblizavanje sa nekom
dragom devojkom. A to sada ispade spontano. Nesto tu ima sto dodje samo od sebe, ali postiji i
umesnost, treba trenirati. Video sam da je i ona sretna zbog naseg susreta i bliskosti koja se naglo
stvori. Rece da se zuri kod neke drugarice, kaze da stanuje u ulici Majke Jevrosime br 50. Znajuci
unapred da ce odmah pihvatiti, predlozih joj da je sacekam sutra u 7 uvece ispred Bioskopa
Beograd, ispod sata. Radostan shvatih da je prihvatila odmah.

Dodje sva uzbudjena u minut tacno. Tako je Nada usla u moj zivot. Druzenja sa Dujom i Strahinjom
su se proredila, splasnula. ,

Vito Vasic,takodje rodjak od Ljubovije je dosao na studije u Beograd.



-12 oktobar 1957 godine- Milic Krsmanovic Jovin u sanatorijumu za tbc Knez Selo kod Nisa.

Milic Jovin je ozbljno bolestan, od tuberkuloze, kazu da je dobio dok je spasavao postrojenja na
izgradnji Hidrocentrale Zvornik 1951 godine, zagazio zimi do glave u mutnu ledenu vodu. Tetka
Pela mu je cesto leti govorila pred svima nama:” Mica, ne idi na sunce, reko doktor da uvek budes u
ladu”.Milic nije slusao. Bolest uzimala maha

.”Spasavao sam masine hidrocentrale Zvornik koje poplavi Drina, bio na gradnji hidrocentrale na
Mratinju, uhvatio sam onoga iz Organizacije Mladi muslimani sa bombom, hteo je da digne
Zvornicku branu u vazduh,”-kaze nam danas Milic kao da se pravda., kao da ga neko tereti za
izdaju.U prolazu je kroz Beograd za sanatorijum u Knez Selu. Deluje nemocno, kao da ga neko tamo
salje na silu, po kazni.”Jesam li ovo zasluzio, umesto da me pohvale, daju mi priznanje, gazio sam
usred zime do pojasa u ledenu vodu da spasavam masine, a meni sve ovo sada cine”.
Nije mi bilo dovolno jasno sta mu, ko, kako, zasto, cini.?
U vise navrata sam slusao Miliceve zalbe da uzima maha korupcija, samovolja. On je to takve
devijacije vrlo ostro kritikovao. Nekoliko puta mi je pricao da ga diskrminisu zbog toga u njegovom
preduzecu HIDROGRADNJA.


-Decembar 1957 godine- Nikola Kavaja, iskocio iz voza i pobegao.

Danas od Drage agenta saznah da je neki Crnogorac Nikola Kavaja nedavno iskocio iz voza , bio je
upucen na Goli otok, osudjen je na kaznu zatvora kao informbirovac, oteo se u vozu pratiocima,
pobegao onda preko granice. Pocese svi da se smeju. jedan se izdra glasno podrigujuci:” Ama manite
se budalastina, on je nase gore list, Crnogorac, braca mu bili partizani, on voli Ruse, Slovene, taj ce
tamo u Americi da radi tajno za nas”.Onda razgaljeni pocese da pricaju o uspesima u nadzoravanju
stranih zapadnih ambasada. Narocito su za njih bili znacajni njihovi zavodnicki uspesi sa zenama, ili
ljubavnicama ,muskaraca iz neprijateljskog tabora.

Ratimir uze neka dokumenta cita poluglasno preda mnom:”Kontrolisemo Crkvu, ne samo ovde,
nego i u Americi. Sto ne mozemo mi, uradi ilovaca, ama umrese u Americi vladike Irinej Djordjevic i
Nikolaj Velimiiovic Zlatousti, oni su nam najvise smetali, blatili Tita, nasu Jugu”. Jovo i Drago
zakliktase radosno dizuci dva prsta uvredljivo u vis:”Dodje maca na vratanca”.


-Decembar 1957 godine-Nada Jankov pise pesmu

Dobio sam od Studentske poliklinike opet petnaestak dana oporavka, ovoga puta u Studentskom
oporavilistu Ratko Mitrovic na Avali.kod Beograda. Sa Nadom je doslo zbog necega do prekida u
vidjanju. Ali na nju ipak mislim cesto. Zovem je telefonom, ona kaze da ce doci da me poseti. na
Avali.

Ide prema meni zamagljenih ociju iz autobusa u podnozju Avale govoreci:” Bas kada si me zvao
telefonom, mislila sam na tebe, .kakva slucajnost. Telepatija”.Isto se i meni desava kada me ona zove.
Sva drhti kada je zagrlim. Nada mi se zali na velike teskoce u skoli, los odnos nastavnog osoblja,
prinudne promene skolske sredine.Ona je u nekoj vrsti krize. Zapazam da su u slicnoj krizi mnogi
djaci i studenti. Nesto ne ide. I ja sam u nekoj vrsti krize ,kao da se probudih, pa vecina su ovde u
stalnoj krizi. Zasto? O cemu se ovde radi? Sve me ovo potseca na stihove pesnikinje Desanke
Maksimovic:” Bilo je to u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mucenickom smrcu ceta
djaka jednom danu”. Izgleda mi sve ovo kao zidanje Skadra na Bojani, sto danju sazidaju neimari,.
nocu neko srusi. Ko je taj koji ove sve rusi, zasto? Sto ga neko ne spreci.

Nada napisa na listu iz sveske sa suzama u ocima sledeci stih : “-Potrudimo se malo, iz blata ce se
nazreti sjajni dijamanti”. Nada isto oseca i misli sto i ja-ona mi postade jos draza..



-Decmbar 1957 godine-Caslav Krsmanovic, muz tetke Milene.

Tetka Milena, mamina sestra mladja nekoliko godina od nje, je izvesno vreme po dolasku u Beograd
u poratnim godinama radila kao sluzbenca u nekom projektantskom birou. koji se nalazio na uglu
ulica Proleterskih brigada i Borisa Kidrica. Njen prvi brak odmah posle rata u Srebrenici nije bio
uspesan, razvela se, vec tada joj je bilo osteceno zdravlje. . Imala je zatim jednu tesku operaciju, u
Beogradu, lekar je operisao nemarno ( ili ne?) ostale su teske posledice po ceo zivot. Ne moze da ima
decu. Otisla je iz malog mesta .istocno-bosanske kasabe u kome je bila vidjena kao cerka
“reakconara Vase Popovica”.,da nadje mira u velikom gradu Beogradu, gde je ne poznaju svi kao u
Bratuncu,
Udala se ponovo za Caslava Krsmanovica iz Srebrenice, koji je bio u vojsci Kraljevine Jugoslavije
ije, zarobe ga Nemci, po zavrsetk rata iz Nemacke ode za Australiju, gde je rado nekoliko goina kao
sluizben ik poste..Caslav je krupan, visok, skoro plav, vrlo svetao, povrh svega smiren i vrlo
obrazovan covek, znao je nekoliko stranih jezika. Zaposlio se u Zavodu za fizicku kultru u
Kosutnjaku..kao prevodilac.

Cudna je bila koincidencija, nena starija sestra Zora udata za Krsmanovica, sada se i ona uda za
coveka istoga prezimena. Caslav je vrlo prijateljski nastrojen prema nama..Dok je ziveo vise godina
u Australiji druzio se sa dalmatincima. Zbog necega je nalazio, i to mi nekoliko puta kazao, da stariji
brat i ja licimo na Dalmatince..Imao je obicaj da izgovara rec” Bastard”..Voleo je da se krece u
drustvu nas mladjih, ponekad smo ga sretali u Knez Mihajlovoj ulici, priduzio bi nam se. Prepoznao
sam d< ni on ne voli danasnjicu..Ne shvata zasto? Mozda pao pod uticaj politickle emigracije u
Australiji? Jednom sam ga zapitao odakle su njevgov krsamnovici, da li maju veze sa nasim
Krsamnovicem. Nsmo mogli ustanovigti direktne veze, ali verovatno to datira od ranijeg zajednickog
porekla .


--Januar 1958 g-Cika Ceda Jovicic

Stariji brat je napusto studije Pravnog fakulteta, opredelio se za Visu pedagosku skolu. Majka je isla
u vezi upisa, pomogao joj je gospodin Cedomir Jovicic Sekretar Vise pedagoske skle .Osrednjeg
rasta, plav, suv, prica nervozno i brzo mome bratu i meni, mlatara rukama, kaze da mu je poznati
pesnik Jovan Ducic ujak, da je on licno bio diplomata Kraljevine Jugoslavije.Zaprepastih se kada
napade vlast, kako to sme, da nesto nije sa njim u redu:. “Evo vidite deco gde sam spao, jos je ovo
dobro, sve do 1947 godine nigde mi nisu dali posao, a od 1947 do 1950 sam radio kao daktilograf u
Ugostiteljskom preduzecu Beograd.” Drhte mu ruke, ne deluje ubedljivo. Cudi me da sme tako
otvoreno da nam prica tako delikatne i opasne stvari ,nama koje nedovoljno poznaje. Ama oguglao
od svega, bas ga briga. Govro glasno, drugi cuju, ne haje. .Prica nam da ima sina od oko 12 godina.,
rece da se razveo u ovakvim uslovima. Rasprica se, kaze da govori tecno francuski, :” Zavrsio sam
1927 -31` Fakultet komercijalnih nauka u Lijezu.Belgija, razveli su me”. Ko ga je razveo-zacudih
se.Kako? Saznadosmo da njegova zena zivi u Domu za stare u Nemackoj.pri nekoj Katolickoj crkvi..


12 januar 1958 godine-Ljuba Aksentijevc zvani Zak.

Ljuba Aksentijevic je nerazdvojni Milicev, i nas drug, takodje student ekonomije, on je politicki
aktivan, uzgred, njegova majka je Francuskinja, on zna francuski, “r” izgovara kao Francuzi.,
pokusava da mi objasni uzroke produzenog studiranja: ”Bolje je da studiraju tako dugo, jer ako bi
redovno zavrsavali, bio bi veliki pritisak na radna mesta, a njih nema dovoljno, nastale bi socijalne
zategnutost, to bi moglo stvoriti ozbiljne politicke probleme.” Ne slazem se sa njim: Umesto
produzenih studija, bilo bi bolje obezbediti nova radna mesta, i sve zaposlitи, ovako propadaju citave
generacije.

Ljuba spomenu mogucnost rada leti za vreme raspusta u studentskim kampovima na moru, savetuje
mi da se prijavim: “ Budes celo leto besplatno na moru, imas stan, hranu, dobijes i dzeparaca, kupas
se, provodis, upoznajes mlade iz celog sveta, jos ti se to prizna kao da si bio na radnoj akciji”. Ovo
mi zazvuca kao vrlo primamljivo.


-Februar 1958- Igranka u Drugoj zenskoj u Narodnog fronta.

Orkestar svira melodiju Pola Enek DAJANA, samoodjekuju refreni DAJANA, DAJANA. Ova
melodija se vrlo cesto cuje, pevac Pol Enka je stekao veliku popularnost. Nada Jankov me gleda
crnim ocima kao male duboke vatrice koje samo suknu plamiccima iz neke crnine. Ispod ruke klizi
svila njene haljine ispod koje podrhatava struk mlade devojke, dlan ne moze da se zaustavi. Kad god
dlan zaklizi po njenom struku, kao kad se zadzara po vatricama njenih ociju, prste male zarke,
padaju kao zvezdice na kozu, na proreze njene bele skolske bluze. Pogledah ka orkestru. Ne mogu da
verujem ocima. Cug trombona vuce energicno gore dole u ritmu melodije profesor trombona
Konstantin Satrov, naocare mu malo spale ka nosu. Kako je to moguce, on je profesor muzicke skole,
svira prvi trombon u Jugoslovenskoj filharmoniji, a svira na igranci? Savladah zanesenost, pogledah
klupu u iskrajku, bas ispod pozornice na kojoj je orkestar, sedi njegova sredovecna vitka
crnomanjasta supruga. Gleda Nadu i mene smeskajuci se zadovoljno.

Melodija utihnu, orkestar zastade, profesor Satrov spusti instrument. Priblizismo smo mu se , on
sidje sa pozornice, pridruzi nam se necujno njegova uvek nasmesena supruga. Javih im se vrlo
uctivo. Profesor Satrov me gleda ljubazno, vidi moju ljubopitljivost, kaze da mu je sada zatrebao
neophodno novac, zato svira. Zamolih ga da sviraju Enkinu melodija O KEROL. Njegova supruga
stalno nasmejana kaze: ”Videcemo se u Knez Mihajlovoj”..

Orkestar poce da svira O KEROL. Njena kosa mirise na busenove divljeg bosiljka sibanog
dunavskim vetrom tamo negde ispod Zvezdare, kod Ada Huje, gde sam na jednoj okomitoj padini sa
koje puca pogled na zatalasani plavi Dunav imao obicaj da sa Vladom Milcevicem hvatam lokere.


1958-Teco Miladin i tetka Seka su se dogovorili da kupe kucu u Beogradu.

Dva sina rastu, treba da idu u skole, na fakultete kad dodje vreme za to. Teco Miladin ima parohiju
   u Kozluku ,u Bosni, izmedju Zvornika i Bijeljine. Dolazio je u Beograd da istrazuje pogodnu
   kucu. Zamalo da je kupio jednu kucu iznad Poste u Ustanickoj ulici. Ipak se odlucio za prizemnu
   kucu u obliznjoj Ozrenskoj ulici, blizu Marinkove Bare. Kuca je lepa, u mirnom kraju, sa
   zelenim prostranim dvoristem. Tetka Seka sa mladjim sinom Batom, ucenikom osnovne skole ,je
   dosla u Beograd, teco Miladin je ostao do kraja sluzbe u Kozluku. Stariji sin Bobo se upisao u
   Srednju poljoprivrednu skolu u Bijeljini.


---Mart 1958 godine: Drugovi iz kraja.

U kraju ., na uglu Kraljevica Marka i Kardjordjeve se skupljaju mladi iz komsiluka: vrlo snazni
Crveni ( ovo je Crveni iz Sava male, a ima drugi Crveni sa Dorcola) cuveni po tucama, sa njim je
cesto omanji ali nabijeni Jumba, tu je Cata ( Catic), ne mogu da zapamtim ime jednog od njih koje je
italijansko. Ovaj potonji deluje ponekad kao da je sklon tucama .


- Mart 1958 godine-Umro Djojo Krsmanovic

Danas je umro od srca Djojo, brat cika Ljube. Ne mogu da poverujem, pa bio je tako jak, zdrav. On
je poslednjih godina iz godine u godinu sve vise poboljevao, kopnio. Baba Draginja je jednom
prilikom ispricala da je Djojo kada je bio u cetnicima oboleo od srca. Ovu tragicnu vest nam je javila
telefonom jecajuci tetka Jovanka, supruga cika Ljube. Dodjoh u njihov stan u ulici Milosa Pocerca ,
tamo ispod Generalstaba, ka Zeleznickoj stanici, da izjavim saucesce. Djojo je umro vrlo mlad, imao
je samo 33 godine. Ostavio je iza sebe suprugu i tri sina. Iako je meni licno bolje, i svima nama,
duboko u sebi osecam tragiku ovih vremena koja odnesose iznenadno, neumitno, bliskog
srodnika.Tuga nadire, jedva uzdrzavam suze, sve se nakupilo, zbog Djoje, zbog svega.


.- 2 april 1958 g- Zapadna stampa hvali SFR Jugoslaviju i Tita

Citam novine u stranim citaonicama, kazu : da je u Jugoslaviji zavedeno samoupravljanje , sto je
najdemokratskiji sistem u svetu, da je Tito borac za slobodu i demokratiju uzor svetu, Jugoslavija je
most izmedju Istoka i Zapada, faktor mira, miroljubive koegzistencije. Zapadni novinari tvrde da
Jugoslavija dobija znacajne zapadne kredite, da ojaca ekonomski i da se demokratizuje.
Nikako mi nje jasno politicko dvojstvo. Zvanicno uz Zapad, pohvale Zapada, a ovamo na svakom
koraku skrivena propaganda protiv Zapada. O cemu se tu radi? Zapad ocigledno simpatise,
podrzava Jugoslaviju..Verovatno da je drzi van uticaja SSSR-a?. Ali zasto Zapad ovde ne unapredi
demokratiju i ljudska prava? Tako bi najlakse nasu zemlju odvojio od sovjetskog uticaja. Navedene
pohvale jugoslovenskom modelu u mnogo cemu su preterane, netacne.


--April 1958-Igranka u Studentskoj menzi KOD TRI KOSTURA

Izmedju parova koji igraju bahato se probija vrlo plav mladic, vrlo snazan, to je cuveni kaskader
Bata Kameni-ali poznat i kao kavgadzija. Gurnu me rukom, prekide me u igri sa jednom devojkom,
baci na pod opusak, jetko rece: ”Podigni!”. Neko mi dobaci : ” Igras sa Batinom sestrom!”.Odmah
shvatih da bi prepiranje sa njim moglo da se izrodi u tucu, po devizi “pametniji popusta” sagoh se,
digoh opusak, pruzih mu ga sa: ” Izvoli!”. On se okrete i ode.


-3.4.1958 g.-Beogradska strafta

Knez Mihajlova popularna strafta cuveni beogradski korzo, je uvek prepuna mladih, razdraganih,
u svako doba godine, cak i po cici zimi. Pogotovu u prolece. Ponovo se setih kako je dobila ime, kada
su 1952 godine zbog povecanog broja vozila u Knez Mihajlovoj napravili straftasti pesacki prelaz
ispred Ruskog cara. Onda mi djaci Prve muske gimnazije kazemo:”Veceras na strafti”.

Trotoarom Knez Mihajlove od Kalimegdana trci glasno se smejuci nekoliko visokih delija, svako na
svojim ledjima nosi svoga druga, trce, guraju mirne prolaznike sa strane, celo vreme vrlo glasno
podriguju iz dubine stomaka, kao da nekoga izazivaju. Svi se sklanjaju preplaseni. Niko ne sme ni da
pisne, to su poznate siledzije. Milicioneri se prave da ih ne vide. Pricalo se da saradjuju sa policijom.
Vidoh medju njima Ratimira Oklobdziju , skolski drug, trci pored njih, vise kaska sa strane, kao
neki vodnik pored svoga voda. Danas mi bas rece da je opet negde u Krnjaci uhvatio na nekoj
seoskoj igranci opasne siledzije koje odavno traze, zbog cega je pohvaljen od svoga sefa u policiji.

Kad dodjose do pocetka Knez Mihajlove kod Ruskog cara, huknuvsi spustise svoje terete na zemlju,
oni sto su bili na njihovim ledjima pocese da se otresaju kao paunovi. Jedan od njih visok, vrlo
krupan i plav, Drago, se iz mesta zalete, i jednoj visokoj lepo gradjenoj devojci pred svima gurnu
prst kroz suknju koja pokriva njena bedra , pravo u prorez zadnjice. Ona nastavi zgrozena cuteci,
bez ikakve reakcije. Isti delija zakoraci nekoliko koraka, stade nasred ulice, i dizuci u vis prste desne
sake pokazujuci pokrete koji odaju nesto nepristojno, progovori jednom od snuzdenih skrusenih
mladica u prolazu drsko i cinicno:" Vodili smo ti Danu na Adu Ciganliju camcem nocas, bila je
redaljka, Dana ti je pukla, svih sedam nas smo se izredjali! ” Jedan drugi se zakikota, ulica je
odzvanjala: ”Jeli to ona Dana, cerka onoga advokata sto brani burzuje?".Da, setih je se, njen otac
je poznat advokat.

Na moje oci su nedavno na igranci u Drugoj zenskoj gimnaziji u VC-u pretukli do krvi mog
skolskog druga Stefana zato sto je nosio leptir masnu, psujuci mu majku burzujsku. Rusili su pravni
sistem. Niko ih nije hapsio niti ometao. A ako se korov ne posece, on buja, i zatrpa bastu, sve
upropasti. Znam to. Kako to ne znaju oni koji treba da znaju.

Najednom se pronese vest da od Ruskog cara ide grupa stranaca.

Istoga momenta straftom prema Trgu Republike odjuri grupa stasitih dugajlija, medju njima oni
plavokosi, toliko su bili visoki, kao da su bili na stulama. Saznah da su spazili grupu plavokosih
stranaca, i prkosno prosli pored njih za glavu i po visi od njih, jos plavlji od njih, gledajuci ih celo
vreme nadmocno i izazivacki.

Neki od njih su bili veliki rusofili, slovenofili, voleli su Ruse iznad svega. Tu nema nista lose,
slovenska solidarnost. Ali oni navodni slovenofili, navodno vole svoj narod, ponosni su na njega, a
ovamo stete na svakom koraku. Ukoliko vole Slovene, onda to treba da dokazu dobrim delima
prema njima. A ne obratno. Povrh svega neki od njih se osecaju tajno podrzavani od Rusa, sami mi
rekose jednom, a onda su jos bahatiji, jos vece siledzije.

Bio sam u nekoliko navrata sa njima kada su sretali neke ruske delegacije. Oni su dovodili sa njima
neke nase plave, sa plavim ocima, govorili Rusima da smo mi Sloveni, plavi kao i oni, Pravoslavci,
slican jezik, ista rasa, isti duh. Jednom jedan Rus rece Ratimiru Oklobdziji: ”Ama ipak vidim vecina
Jugoslovena su smedji, ima podosta i crnokosih”. Ratimir zabrinuto uzvrati: ”To samo tako izgleda
uvece, ili kad je tamno, pogledajte njihove oci, videcete da su vecini svetle, crna boja prekriva plavu,
ovde su se Sloveni vekovima mesali.” Povuce Rusa u stranu na Terazijama ispred Hotela “Moskva”
da posmatraju boju ociju prolaznika. Kakva koinicidencija, odjednom pocese da nailaze sve neki
plavi, plavooki, Ratimir sav sija od zadovoljstva. ”Nas policajce ponizavaju, bio sam na stazu u
pojedinim stranim policijama, najgori su Belgijanci i Svajcarci, tamo sam doziveo najvece
provokacije, ponizenja. Hocemo u jednu drzavu sa SSSR, da budemo republika SSSR-a, dosta
ponizavanja!” Ali Rus nije bio zadovoljan:” Ne moze to tako, to bi bio slovenski rasizam, a u SSSR-u
ima mnog neslovenskih naroda, imamo prijatelje Kineze, Arape, Indijce, itd, ako se okrenemo samo
Slovenima, onda cemo u izolaciju?” Ipak na kraju Rus zagrli srdacno Ratimira, tapsuci ga po
ramenmima izgovarajuci , ucini mi se sa suznim ocima:” Bacuska!”

Ratimir mi se jednom pijan pohvali, pozva me na ruski slep, tamo upoznah grupu ruskih ladjara,
rece mi pobednicki da je u sponi sa bratskm ruskom policijom, jure zapadne spijune. “ A ponesto se i
zaradi”-pokaza mi rukom na torbu, puna nekih skupocenih pica, kavijara.”Ima i drugih poslica, da
ti ne pricam” Ratimir se posebno oseca svemocan zbog ove”ruske veze”.

Pocinjem da shvatam zasto je Ratimir poslao plavokose dugajlije, da tunjavim zapadnjacima,
strancima, pokazu superiornost plave slovenske rase.

Iako su kriminalci, oni su na neki konfuzan nacin ponosni na svoj narod. Osobe niske svesti,
neznalice, ponosni na svoj narod, a ovamo stetocine?.Nije mi bilo jasno zasto ih tolerisu milicija i
vlast? Verovatno obavljaju neke prljave zadatke za njih. Zar im za uzvrat dozvoliti da se ovako
vandalski ponasaju? Ako vec saradjuju tajno sa Rusima zarad patriotskih ideala, nije mi jasno zasto
onda svercuju. ? Svi su lepo obuceni, puni novca.

Jugoslavija je zvanicno sa Zapadom. A nezvanicno ovako? Nesto ovde skripi -zakljucih.

Sretao sam na strafti, u Palasu, u Mazestiku, moje poznanike Stefana Markovica i Urosa Milicevica,
koji su bili prijatelji francuskog glumca Alena Delona, koji ovih dana snima koprodukconi film u
Jugoslaviji, u blizini videh i poznatog kaskadera Batu Kamenog , zatim tu je cesto cuveni Crveni.
Bila je nezaboravna njegova tuca sa cuvenim Borom Glavonjom sa Dusanovca na igranci kod
"Metalca"Terazije broj 5 u podrumu. Nije bas lako prosao u tuci ispred Narodnog pozorista sa
Danilom Crnogorcom, nije lako bilo ni sa snaznim plavokosim Cerovicem iz Savske ulice.

Zuckalo se, i znalo, nije bila nikakva tajna, da je plavi lepotan Drago siledzija, bio tajni ljubavnik
ljubavnice jednog stranog diplomate, jedne rivalske kapitalisticke zemlje. Ujedno je uspeo da zavede
zenu jednog zapadnog novinara koji je ostro kritikovao Jugoslaviju. Ubacio se kod lakovernog
novinara da mu kreci, vrsi popravke. Ovaj cesto bio otsutan, zena sa njim bila nezadovoljna, Drago
muskarcina joj razbio bracnu monotoniju. Obavestajac Drago je bio specijalizovan da zavodi cerke i
supruge reakcionara i burzuja, umeo je da im stavi nesto u pice ili hranu, sam se hvalio, ali je cesto
govorio u najuzem krugu agisa: "Ama one same se popnu i bez johimbina, nema postene zene, sve su
ti one kurve, odkako radim u policiji sve sam video, nema nijedne postene". Neko mu rece:" A
muskarci, mislis da su bolji?" .Drago jetko odgovori: "Drugo su muskarci a drugo su zene sto
muskarac ima vise ercki, raset mu cena, a k zna obratno, sto vise puta rasiri noge, svi je onda zovu
kurva!" Takva Dragina zavodjenja su proslavljana kao pobeda nad trulim Zapadom , pricali su
pobednicki za kafanskim stolovima: “Taj zapadni sonja nas blati, nama ovde zeli da prodaje muda
za bubrege, ona njegova dudla Dragi …”.
Knez Mihajlovom jure dve vespe, na jednoj sedi Ratimir, obgrlio oko struka jednu devojku, na
drugoj sam Drago. Svi se okrecu za njima, vespu danas ima samo mali krug Beogradajana, onih
dobro stojecih. U tu grupu privilegovanih spadaju i Ratimir i Drago. Video sam kako dolaze do
novca.

Ceo Beograd, narocito mladi izasao uvece na Kalimegdan. Sa uzdignutog platoa se nazire u mraku
oblakoder Komiteta SKJ na Uscu na Novom Beogradu, pogasena skoro sva svetla sem nekih, od vrha
do dna zgrade jedna rec"TITO", to je bila vrlo duhovita dosetka, vesta ruka je upalila tako sijalice
u prostorijama od krova do prizemlja zgrade da naprave svetlecu rec TITO. Bili smo ponosni i
radosni. Tito je ipak bio uprkos svega omiljen.


--1958-Zurnal, lepa revolucionarna pesma.

Bioskop je omiljena zabava. Uvek pre filma zurnal, pre zurnala zasvira cim se ugasi svetlo vrlo lepa
revolucionarna pesma koja daje izuzetan polet, optimizam: ” Uz druga nam Tita junackoga sina,
idemo napred sve jace i jace, ko drugacije kaze, klevece i laze”. Ova pesma odavno u meni povezuje
proslost i sadasnjost, potseca na pesmu iz detinjstva “Drug nam Tito borac za slobodu” koja izaziva
ekstazu. Ona se nije jos ugasila. Odjeknu glas Djordja Marjanovica”Romana”, koga namah zameni
veseli Domeniko Modunjo ” Marina, Marina, Marina!”. Salu zapljusnu seta, Olivera Markovic
tuzno zapeva “Kroz sneznu stepu, trojka juri!”


-1958-Pocela Televizija.

O televiziji smo znali vrlo malo, vidjali smo to u americkm filmovima, ima je u Americi, to je veliko
naucno dostignuce, nama jos uvek nedost izno. Cuh da je televizija uvedena u nekim zapadnim
drzavama. Oglaseno je na velika zvona da je pocela nasa jugoslovenska , beogradska televizija. To je
veliki dogadjaj. Ali ko ima pare da kupi televizor? Takvih je vrlo malo. Tata je imao obicaj da kaze u
polusali poluzublji, za neke nase:” Ama oni su ko majmuni, sto god vide tamo na Zapadu, i oni hoce
da uvedu!”


-1958 g-Umro deda Velizar( rodjen 1885 godine).

Deda Velizar je bio genetski predodredjen da zivi sto godina. Povrh svega ,vodio je vrlo zdrav zivot,
radio je po ceo dan na cistom vazduhu i suncu tezacke naporne poslove, nije preterivao, imao je
obicaj da malo otspava pre podne a onda i po podne, kada mu to dozvoljavaju obaveze. Svaki dan je
sa prozora uzimao karlicu sa sveze skuvanim mlekom gde je baba Bojka skinula sa sporeta da se
hladi, pomakne stvrdnuti kajmak, pojede ga malo, onda nagne. Volio je da popije rakiju, u podrumu
su bila burad. Ali je u alkoholu bio vrlo umeren, retko kada da je bio zagrejan, pogotovu ne pijan.
Pusio je. Vodio je racuna o ishrani, jeo je povrce, suvo meso, slaninu sa belim lukom svako vece, sir
kajmak, jaja.

Bio je zdrav kako se to kaze kao dren. Samo jednom u zivot je bio bolestan, u vojsci od zapaljenja
pluca. Ali se brzo oporavio. Ranjavanje dinamitom kad je izgubio prste na desnoj ruci nije nimalo
osetno ostetilo njegovo zdravlje i fizicku kondiciju..

Nikad nije bio kod lekara, niti zubara, nikad nije obavljao bilo kakve laboratorijske ili bilo koje
druge preglede i analize. Nije hteo da cuje za lekare .To je bila istinska fobija.

Bolest ga je oborila iznenada, negde na nekoj kisi, promaji, zimi nazebe, dobi zapaljenje pluca. Nece
da ide kod lekara. Bolest uze maha, pojavi se voda u plucima, hoce da ga ugusi. Morao je da prihvati
da bude prebacen u ljubovijsku bolnicu. Gde je i umro. Poslednjih dana zivota ga je posetio stariji
brat Bora, pred odlazak za Belgiju. To je dedi olaksalo poslednje dane zivota.
--Juni 1958 godine-Cika Vaso Krsmanovic u Uzovnici-

Zaustavi se na Uscu “posta”, tako su zvali kamion koji prevozi putnike od pravca Sapca i Loznice.
ka Ljubovji i Uzicu. Spusti se oblak prasine, putnici podigose ciradu na zadnjem delu kamiona, vide
se klupe sa strane i u sredini, izadje jedan mladic pozlilo mu od voznje, stade pored puta, ispovraca
se. Onda se pojavi cika Vaso, povisok ,markantan, sa velikim gustim obrvama, sidje savijajuci se niz
stepenice, pruzi ruku jednoj devojcici da je pridrzi, skoro se zadevojcila, ona skoci veselo na
prasnjav put, odmah otrca ivici puta i gleda zadivljeno u zelenu Drinu i okolna brda. Utom iz
kamiona poce da silazi jedna privlacna zena, iako se vidi da je vec sredovecna, isturi koketno nogu
niz stepenike, pokaza je diskretno, sidje na zemlju polagano. Kretose svi troje sa koferima peske
obliznjoj kuci brata Djoje.

Cika Vaso je bio prvo profesor, onda direktor Srednje gradjevinske skole u Beogradu. Stekao je
neizmerno postovanje u svome rodnom kraju jer je mnogima mladima pomogao da se upisu u
njegovu, ili neku drugu beogradsku skolu, ili na studije, da dobiju internat, stipendiju, da se zaposle.
“Vaso Krsmanovic je mnoge iz naseg kraja izveo na put”-pricalo se medju azbukovcanima. Nije
imao srece u prvom braku, razveo se od svoje supruge profesorke Anke, sa kojom ima cerku Miru.
Kako mi rece Dusanka, nova supuga cika Vase se zove Jelica, ona je profesor jezika u srednjoj skoli.

Dok smo se kupali na Uscu Gracanice u Drinu, naidje Krsman Krsmanovic, blizak rodjak oca, to je
onaj sto je vozio konjskim kolima u Ljuboviju aprila 1941 godine, da vidim kako se nasa porazena
vojska povlacila pred Nemcima. U drustvu je sa jednim pokrupnijim covekom vaznog i skoro
drskog izgleda, cuh da je to vazna licnost, neki lokalni, kako kazu u Uzovnici, drmator, upravnk
Poste u Loznici. Krsman, suvonjav, ali zilav, sa licem mudrog profesora, samo poskakuje oko njega.
Upravnik poste je strastan ribolovac. Krsman je pripremio dinamit, iako je to zabranjeno. A sve se
vidi sa puta iznad Drine. Ali niko i ne haje, tu je lokalni mocnik, njemu je sve dozvoljeno. Krsman
uze ceo jedan hleb, drobi ga i baca u vir gde se uliva recica u Drinu. Zna Krsman koji je mestanin, da
tu ima dosta riba, ne samo sitnijih nego i krupnijih, dolaze tu da hvataju ono sto donosi recica
Gracanica. Uze dinamit u ruke, ja pobegoh brze bolje sto dalje mogu, direktor poste zablenut stoji
pored njega ukocen.”Basje neoprezan-pomislih. A direktor? Ali znam da je Krsman vrlo smiren i
sto god da radi, to radi savesno. Kresnu dinamit i baci ga, zacu se potmula nejaka eksplozija
prigusena vodom, podize se mlaz vode u vis. Zacas na povrsinu isplivase osamucene, ili ubijene ribe,
bele im se stomaci. Vide se izokrenute na stomacima u bistroj vodi na podubokom dnu, Krsman roni
i samo izbacuje jednu po jednu na obalu. Napuni se zacas jedna osrednja korpa.

-Маркони
-Ћопави револуционар, народног фронта

-Juni 1958 god.Grobarov u kafani Pod Lipom

Sretoh Jakova Grobarova Pod lipom, , zaradih nesto novca ,svirao sam sa orkestrom u susednoj
Mesnoj zajednici u Brace Jugovica. Odavno zarko zelim da ga castim, nahranim, ali nemam novca,
sada imam. Narucih mu sa velikim zadovoljstvom tanjir prebranca, sa hlebom i pivom. Deluje
umorno, bledo, bolesno. Kaze da je poreklom Hercegovac. Nesto ga muci, zbog necega strasno pati,
prosto nestaje. Zaborav nalazi u kafanama, picu, nema posao, stan, stalne prihode, drugi ga pomazu,
caste, nadju mu neko skroviste. Zivi od danas do sutra. Dade mi jednom nekoliko njegovih pesama.
Vrlo su lepe, on ima dubinu, ali ga nesto guta, prozdire..U njegovim pesmama nalazim lucidnost, sto
je u suprotnosti sa mojom godinama uvrezenom pretstavom o njemu. Uvidjam da sam bio prebrz u
proceni. Izgleda da mu neko pakosti. Zasto? Grobarov je omiljen kod beogradskih boema, skitnica,
prostitutki, pesnika, sanjara, kelnera. Zapazih da ga blagonaklono gledaju i novinari, clanovi
Udruzenje knjizevnika, cak i pojedini vrlo ugledni pojedinci.

Jakov je umeo zagrejan casicom da vrlo ostro kritikuje rezim, ali ga niko nije uzmao suvise ozbiljno
u obzir. Samo bi se neke zene stresle od straha kada on spomene nekog visokog rukovodioca, druge
bi se pak glasno polusazaljivo zakikotale.
Ipak cuh jednom u kafani “Grgec” visokog rmpaliju агента Dragu druga Ratimira Oklobdzije:
”Nije taj mastiljar bas tako bezazlen kao sto izgleda, prosipa li taj prosipa sirce po burdeljima gde
god makne!” Drago je u zabludi, kako pogresno procenjuje, Grobarov nije nikakav neprijatelj, on je
boem, pesnik, ako nesto kaze o politici, to je bez zle namere.-razmisljam.

Jakov saze glavu, pojede tanjir pasulja duboko uzivajuci, grize hleb, popi pivo. Zacudo ne mlajcka,
otmeno prevrce hranu u ustima kao Dzoana Kraford.

Poce da govori, vise mrmlja nekim bradonjama za dugackim stolom u podrumu kafane POD
LIPOM, nastade neki skoro njegov monolog. Znam ih odavno. To su ljudi u problemima, ocekuju
sagovornike da im se izjadaju, nemaju kome drugome, niko nece da ih slusa. Psiho-terapija. Zato
kada nadju takvog sagovornika spremnog da ih slusa, ili se pravi da ih slusa, pocinju beskrajno da
pricaju. Medjutim problem je cesto upravo u tome, sto se obicno sretne nekoliko njih slicnih, zeljnih
ispovedanja. Onda nastanu dugi monolozi, umesto dijaloga, jedva se ceka da neko zavrsi rec, skoro
niko nikoga ne slusa sta govori, onda nastane otimanje za rec. Ponavlja se tako takoreci u nedogled
u kafanskom dimu ista prica. Svako prica za sebe.

Prvi poce Jakov:” Milan Nedic nije kvisling, nego srpska majka, da su njega slusali 1941 i za vreme
okupacije, ne bi bilo milionskih srpskih zrtava.On je anticki heroj, doveo je u pitanje svoj ugled,
stavio ga na kocku, da bi spasio svoj narod. Nedic je braco znao da svi pomazu partizane otvoreno, ili
tajno, da hoce da ih ustolice ovde, da ce Nemci biti i otici, a da ce komunisti ostati ovde i sve nas
unistiti” “ Mani se Jakove, dje Nedic srpska majka, pa on je bio nemacki mamesnik Srbije”-prekide
ga Nesko Pljevljak kolega sa fakulteta.” “Cekaj, cekaj!”prenu se Jakov ”Nedic se svesno zrtvovao
nije poveo svoj narod za racun Staljina i Cercila “ “ Ne budali, pa Staljin i Cercil su se borili zajedno
sa Titom protiv nacista, partizani su ovde blokirali brojne nemacke divizije, da Crvena armija slomi
kicmu Hitleru””osu kao osica Nesko.
“ Kamo srece da 27 marta 1941 godine nismo izgovorili BOLJE RAT NEGO PAKT, BOLJE GROB
NEGO ROB, ne bi bilo dva miliona srpskh zrtava u ratu, ne bi bilo bratoubilastva, a rat bi prosao,
dosli saveznici, i oslobodili nas, a ovamo mi ispali ponosni, a stradali”-Jakov je umoran , skoro da
nema snage da govori, povremeno zadrema, glava mu samo naglo klone na kafanski sto. Trze se
uspravi glavu, poce da govori sebi u nedra, skoro da ne moze da govori. ” A sta bi nam rekli drugi
narodi, sto se vi niste borili kao mi, pa nasa zemlja bi bila 1945 godine u taboru gubitnika Sila
osovine, mi Srbi smo vrlo ponosan narod”-vec je odmereniji Nesko, ali ocigledno uporan u svojoj
tezi. Jakov je sve umorniji, glava mu samo lupne o grudi, on je jedva uzdigne, oci se sklopile,
nadjaca zamor“ Jedno je ponos, a drugo je stvarnost, da smo bili manje ponosni sada bi bili brojniji,
jaci, mudriji, ne bi ovde bio komunizam. Djeneral Milan Nedic je rodjen krajem 19 veka, bio je
zapazen borac u Prvom svetskom ratu, presao preko Albanije, nakon aprilskog rata pruzajuci otpor
okupatorskoj vojsci biva zarobljen, cetnici prvi u Evropi dizu ustanak, nanose Nemcima velike
gubitke, posle napada Nemacke na SSSR, partizani dizu ustanak.. Nemci odgovaraju-za jednog
ubijenog Nemca 100 streljanih, za jednog ranjenog 50. Bugari, Siptari, ustase rasparcavaju zemlju,
Nedic procenjuje da kao predsednik Srpske vlade pod okupiranom nemackom vlasti, ce moci da
spase svo narod.”.

Jakov klonu, rasiri ruke oko stola, leze za sto. Jedva dize glavu, smognu snage, otpi piva, pa poce
malo glasnije: ”Nedic nije nisa trazijo za sebe, njegov licni zivot je unisten, njegov sin snaja i unuk,
su ubijeni sredinom leta 1941 u eksploziji skladista municije u Smederevu, da ga kazne, prave Srbe
niko ne voli, Nedic je prihvatio savez sa Nemcima, zrtvovao sebe, svoj ugled, da spase svoj narod.
Tajno podzavao cetnike, borio se protiv partizana, spasao 600 srpskih masona, spasavao Jevreje,
oslobodio je veliki broj srpskih zarobljenika iz Nemacke, organizovao slanje paketa zarobljenicima,
davao njihovim porodicama redovnu mesecnu pomoc, smestao ratnu sirocad u ustanove, zaliocima
pomagao. Narod je tajno pevusio:” Oj Hitleru celavi, tebe Nedic prevari, osnovao Gorsku strazu-pa
cuvaju Drazu!” Sprecio je odnosenje hiljada vagona psenice u Nemacku, zbrinuo je 400.000 izbeglica
koji su dosli preko Drine, ocinski je prihvatio 10.000 izbeglica Slovenaca, i nesto Hrvata, ponovo
otvorio Beogradski univerzitet, otvarao odmaralista za decu, planirao izgradnju Srbije.” “”Stani,
stani, zaustavi se malo Jakove”pomirljivo ce Nesko” da je Nedic bio cvecka ne bi ga ubili 1945
godine?” “Jes vala, Nedic pred Crvenom Armijom izbegao u Austriju, ali ga Anglo-Saksonci onda
uhvate i izruce Titu, nisu ni smeli da mu sude, ubiju ga!”-zasmeja se Jakov glasno, uhvati Neska za
lakat, zagrli ga, poljubi, ustade i ode bez pozdrava.


-1 juli 1958 godine- Branko Popovic Pop

Branka Popovica zovemo Pop. On je visok, koscat. Studira pravo, dobar je student, njegov otac je
clan Partije, lepo zive. Imaju lep stan. On je lepo obucen. Ima uvek dzeparac. Utoliko sam vise
zbunjen njegovim politickim upadicama. Obicno su deca iz politicki dobro stojecih porodica
ostrascena u hvalama poretka. To uopste nije bio slucaj sa Brankom. On je mudro zapazao neke
nedostatke drustva, zalagao se da se isprave. Bio je zgrozen postupcima Ratimira Oklobdzije i
njegovog ganga: ”Zar oni da budu agenti nase policije , pa takve vagabunde treba pohapsiti!”.

Ratimir je jednom presreo njegov prezriv pogled kratkim pretecim komentarom, kao smrtnom
presudom:” Nije pao sneg da pokrije breg , nego da svako pokaze svoj trag”.

                                        OSVAJANJE EVROPE

Jugoslovensko podzemlje se radjalo pedeset godina iz beogradske materice. Zitelji tog prizemnog
i suvorog sveta bili su, uglavnom, mladici prepusteni sebi, koji su ponikli u Beogradu ili su kroz
njega samo projurili. Zajednicko svima njima je bilo da zive na ivici ili ispod zakona, ne bi li
opstajali na balkanskoj i evropskoj vetrometini. U potrazi za avanturom, ali i za zivotom, gazili su
putevima koji su ih vodili od kuce u beli svet, a potom vracali ovamo. Neki su Beograd napustali
kao dobrovoljci, neki kao begunci, pojedini kao izgnanici, sa pravim ili laznim pasosima, najcesce
i bez njih. Vecina njih uspela je da osvoji i zaprepasti uplasenu Evropu. Vracali su se ponekad
kuci kao junaci dana, kao zarobljenici medjunarodnih cuvara reda, ali i kao nasminkani lesevi.

Taj proces je imao svoju ne samo socijalnu vec i politicku notu. Kao sto je Zapad pruzao utociste
jugoslovenskim politickim emigrantima,tako je primao i ove iz podzemlja. Njihovo prvo skloniste
je bio Pariz, zatim Milano i Frankfurt, pa Bec, Amsterdam, Stokholm, a danas su to Moskva,
Atina, Budimpesta, London. Sve do sredine osamdesetih, kada je Jugoslavija odigrala svoju
poslednju ulogu Trojanskog konja u hladnoratovskom filmu, Evropa je trpela nase delinkvente. A
onda, kada su na Starom kontinentu shvatili da se SFRJ raspada i da od nje vise nema vajde,
preko noci je odlucila da ih vrati u otadzbinu. Tada je u Frankfurtu beogradski momak Goran
Vukovic, uz saglasnost nemacke policije, ubio Ljubu Magasa, legendarnog kuma svih
jugoslovenskih kumova u Evropi.

Od tog trenutka istorija jugoslovenskog podzemlja se deli na vreme "pre i posle Ljube Zemunca".
U prestonicu su pristigli profesionalni otimaci tudjeg blaga, reketasi, batinasi i revolverasi, dileri,
pa i likvidatori, koji su se udomili kao velike patriote i novi narodni heroji kod svojih politickih
patrona. Tako je povratkom familije tvrdih momaka i Beograd napokon dobio svoje podzemlje.
Najsurovije na svetu, jer je njegov prepoznatljiv znak bila nenajavljena smrt.

Zastrasivanje Pariza

Jugoslovensko podzemlje iza Drugog svetskog rata radjano je u krilu politicke i ekonomske
emigracije, koja je, bezeci od Tita, nasla utociste, prvo u Zapadnoj Evropi, a potom i u Americi.
Tamo gde su politicki begunci sebi nalazili jatake ubrzo su se nasli i odbegli jugoslovenski
delinkventi, koji su izbegavajuci zakone, trazili sebi skroviste po zapadnim budzacima. Neki su
jednostavno jos kao deca, tek zamomceni, sisli u taj jugoslovenski kal gde su kalili svoju
mladost. Mile Ojdanic, zvani Crni bio je velegradski decak koji je skupo platio cenu slave svog
oca, oficira JA. Stideci se vlastitog sina, jer je voleo fudbal, otac je Crnog pedesetih godina poslao
prvo u KPD Krusevac, zatim na Goli otok i u beogradski Centralni zatvor. Tamo je upoznao
Branka Stojanovica Banga, Mileta Pavlovica Tarzana iz Arandjelovca, Slobu Kusovca, zvanog
Biba. Za nedoraslog mladica to je bila prvoklasna skola kriminala, koju su prolazile generacije i
generacije nestasnih i neustrasivih. Prolaz kroz popravne domove i zatvore bio je najbolja
preporuka za ulazak u drustvo prvoklasnih beogradskih mangupa. Mile Ojadnic je imao srecu da u
Beogradu upozna Stevicu, Rusa, Maleta, bracu Miljanic, Gulivera, cuvenog rvaca Citakovica, Batu
Kamenog, bracu Cerovic, Slobu Boskovica. Crni o njima kaze:

- To su bili pravi mangupi, vaspitani, fini. Slusali su svoje roditelje, ali su na ulici bili zestoki. Tukli
su se pesnicama, to je bilo njihovo glavno oruzje. Druzili su se, delili su i dobro i zlo. Mnogi od
njih su kasnije i fakultete zavrsili i postali ozbiljni ljudi!

Beogradski "asfaltas" Dusko Dule Milanovic seca se da je jos pedesetih beogradska porodica
besprizornih bila izdeljena na regionalne grupe:

- Tada se tacno znalo ko je najaci u gradu. Tukli smo se rukama i borbe su uvek bile fer. Glavni
snagator je bio Citakovic, koji je i uveo te fer batine u praksu. Pored njega jaki su bili i Sloba
Globus, Bojan, Buca Al Kapone, svi iz Sarajevske ulice. Od mladjih, na pesku oko Save, trenirali
su boks Ljuba Zemunac, braca Soskic, Centa i Masa iz Zemuna.

Dusan Knezevic iz Sarajevske ulice je visio na Mostaru oko bioskopa "Zelengora". Prodavao je
mleko i svercovao se u salu da gleda filmove o Al Kaponeu. Zato je brzo i dobio nadimak Buca Al
Kapone. Jedan od takvih mladica bio je i Petar Grujicic, sin policajca i kasnije ratnog zlocinca
Radana Grujicica. Kada je prebegao u Ameriku, inspektor Radan Grujicic je dobio svu policijsku
arhivu i sve sto je i sam znao i video ustupio CIA. Zauzvrat je dobio lazni identitet na ime Marko
Jankovic i obecanje da nece biti izrucen Jugoslaviji i komunistima koje je isledjivao. Njegov sin
Petar je jos u Beogradu upoznao ulicne vodje Milosa Milosevica, Stevicu Markovica, Mileta
Kopanliju, Bikicu Prokica, Batica Cakica, koji ce slavu podzemlja doziveti tek u Parizu. Svi su oni
francusku karijeru zapoceli kao ulicni fotografi, ali je samo Petar Grujicic postao profesionalac sa
kamerom. Ispred Ajfelove kule, Trijumfalne kapije, na Jelisejskim poljima, ispred crkve Notr
Dam, ovi zaludni Beogradjani su slikali americke turiste, obecavali da ce im slike sigurno poslati u
SAD za dolare koje su dali. A bili su, zapravo, majstori da pociste pariske luksuzne stanove od
suvisne raskosi.

Prijatelji Alena Delona

Sve je pocelo u Beogradu kada se glumac Alen Delon, posle dolaska iz vojske iz Indokine, 1958.
godine, nasao sa ovim mladicima u Beogradu na snimanju filma "Marko Polo" i potom "Mihajlo
Stogov". Oni su bili statisti, vec dokazani tvrdi momci u ulicnim tucama i spektakularnim
skokovima sa Savskog mosta. Milosevic je bio afirmisani kaskader i glumac pocetnik. Pricalo se
kako Milos Milosevic, Alen Delon i Perica Slovenski imaju previse simpatija medjusobno kao
muskarci. Oni su za njega bili nesto sasvim drugo: mladi, lepi i marginalci. Stevan Markovic je,
na primer, bio rodjen 10. maja 1937. godine u Beogradu. A Alen Delon je imao dvadeset dve
godine, bio je zgodan, ali pomalo feminiziran muskarac. Poticao je iz siromasne porodice, radio je
po Parizu kao raznosac peciva, opranog rublja i paketa. U tom sedamnaestogodisnjaku istoricar i
muski plejboj Filip Erlanze je video karakternog glumca i uveo ga u svet filma, ali i pariskih
orgija. Iz Beograda glumac Alen Delon za sobom dovodi prvo svog hrabrog dublera Milosa
Milosevica. Dao mu je posao telohranitelja. Ljubomoran zbog Milosevicevog uspeha, Stevan
Markovic, njegov prijatelj krece 16. oktobra 1958. ilegalno za njim u Pariz kod Alena Delona. Da
bi dobio francuske papire, zatrazio je politicki azil, ocrnio vlastitu otadzbinu i vec 1. novembra
1958. postao francuski drzavljanin. Kod Delona novi momak Stevica Markovic dobio je posao
potrcka.

Naseljavali su se kod Delona u Parizu, jedan po jedan, kao pravi muski prijatelji. Ludovali su po
barovima "Terazije", "Mazcestik" i "Ruski car". Pesnicili se, prebijali i ubijali boga u svakoga ko se
muvao oko Alena Delona. Bezbroj puta su hapseni i zatvarani zbog tuca, kradja, varanju na kocki
i neurednih isprava. Misko Milosevic je bio zadovoljan sto je lepo ziveo od toga kad bi isprebijao
svakoga ko bi ruzno pogledao Natali Delon, Alena Delona ili njega licno. Voleo je da pravi
skandale, a najsrecniji je bio, kako tvrdi Milomir Maric, dobar poznavalac srpskih svetskih
muvara, "kad bi prdnuo i usmrdeo kakav blazirani krem parti."

Tada su obojica otkrili cari mlade Francuskinje rodjene u Maroku, koja je svoje pravo ime Francis
Kanovas promenila u Natali Delon. Pre toga je bila Miloseviceva i Markoviceva ljubavnica, pa su
se obojica nasli suvisnim u kuci Alena Delona.

Kobna sudbina Milosa Milosevica, prvog Delonovog jugogorile, stici ce u Holivudu, jer je tamo
nasao groznu smrt u jednom od kupatila vile Mikija Runija. Umro je zakljucan u kupatilu,
izbatinan, ostavljen sam i nemocan. Bilo je to na Beverli Hilsu 1966. godine. Milos Milosevic je
dovezen u Beograd americkim avionom PAN AM kao paket sa drobom. Prevoz njegovih posmrtnih
ostataka platio je Alen Delon. Ista "firma" je uskoro dopremila na Surcin i drugi limeni sanduk, u
kome se nalazio izvesni Kirce Popceski, Milosevicev intimus i poverenik, koji je, navodno, stradao
od udara struje.

Upraznjeno mesto u Delonovoj blizini zauzima tada najslavniji od svih gorila Stevan Markovic,
koji ce, mrtav, postati okosnica "afere stoleca", koja je uzdrmala temelje Pete republike.
Markovic je usmrcen batinama, nadjen na djubristu Elankura, spakovan u veliku najlonsku kesu,
u kakvima se prodaju jogi-duseci. Izmrcvareno telo je 1. oktobra 1968. godine nasao klosar Zan
Aro. Obdukcija je pokazala da se u Markovicevoj glavi nalazio metak, malog kalibra, kakav
koriste francuski policajci. Istraga o ubistvu Stevana Markovica, tada vec poznatog i kao prijatelja
porodice Klod i Zorza Pompidua, koji je 1968. bio prvi covek Francuske, trajala je deset godina,
kako u Parizu, tako i u Beogradu. Slucaj je zatvoren kao "neresen".

Neposredni osumnjiceni za ubistvo Stevana Markovica, stanara poznate adrese ulice Mesin broj 8,
prijatelja porodica Pompidu i Delon, bio je izvesni Fransoa Markantoni, korzikanski gangster, kum
Alena Delona. On je oslobodjen posle laznog svedocenja Borivoja Ackova, koji je do 2. maja
1992. ziveo u Jugoslaviji, potpuno se odrekavsi nekadasnjeg nacina zivota. Popularni Bob je
krunski svedok nevinosti porodica Pompidu i Delon, i oruzje u rukama osoba od najveceg
francuskog drzavnickog poverenja. Umro je u cetrdeset devetoj godini zivota na Kopaoniku, kada
je potegao pistolj na sebe, koji je, posle gusenja sa Aleksandrom Vujisicem, nehotice opalio.
Knjigu svojih memoara nije stigao da objavi.

Kad pas ujede gospodara

Poslednji je zivot izgubio Uros Milicevic, koga su ubice tesko ranile, a potom ostavile bez
ventilacije u sobi bez prozora. Zlocin se dogodio u Briselu, u ulici Staljingrad.

Srbe, beogradske momke, posvadjale su njihove zajednicke zene Romi Snajder i Natali Delon.
Stevica Markovic je ubijen. Nadjen je sa sopstvenim penisom u ustima na pariskom djubristu
Elankur. Bila je to osveta zbog seksualnih orgija sa Klod Pompidu, zenom francuskog predsednika
Zorza Pompidua. Jedan drugi ucesnik zbivanja, Uros Milicevic, dete iz beogrradske bolje kuce,
tvrdio je kako poseduje dokumente kojima se dokazuje da je Markovic likvidiran kao vlasnik
albuma fotografija "ruzicastog baleta", ili srpskog grupnjaka, ciji je ucesnik bila i supruga Zorza
Pompidua, tada predsednika francuske vlade. Ovu optuzbu nikada nisu prihvatili zvanicni organi
istrage, uprkos svedocenju Aleksandra Markovica, brata ubijenog Stevana, da je u stanu Alena
Delona bio na veceri sa Pompiduovima i - gangsterom Markantonijem. Ipak, general De Gol je
"diskretno" smenio Pompidua. A Uros Milicevic je zato ubijen 1972. godine u Briselu, kao navodna
zrtva obracuna u cetnickom emigrantskom podzemlju, no na nacin cija "suptilnost" upucuje na
drugu stranu: izubijan i upucan, ali jos ziv, Uros je po najstrasnijoj letnjoj zezi ostavljen
zakljucan u stanu bez prozora i iskljucene ventilacije. On je bio od najranijih dana histericna,
labilna osoba, patoloski mitoman. Pored pomenutog Ackova, preziveli iz "afere stoleca", opet je
jedan Milos Milosevic, zvani Misa Slovenac.

Beogradski momci su skupo platili zabludu da su veci mangupi od Alena Delona. Posle serije
misterioznih ubistava njegovih beogradskih prijatelja, toboznjih telohranitelja, Alen Delon je
cinicno rekao:

- Sta tamo, na Balkanu, rade sa psom kad ujede gospodara?

Francuska policija je mesecima tragala za izvesnim legionarom iz Jugoslavije, poznatim po
imenom Voja Zivac, koji se na Stevicinom grobu zakleo da ce ga osvetiti i ubiti Delona. To se
nikada nije dogodilo.

Sin Radana Grujicica, fotograf Petar Grujicic, preziveo je jugoslovensku cistku u Parizu zato sto je
pristao da bude nesto drugo, umetnik. On se, doduse, u Sen Tropeu cesto svadjao sa Brizit
Bardo, ali zbog toga nije izgubio glavu.

Avanturu sa glumcem Alenom Delonom nisu preziveli cetvorica njegovih "gorila": Milos Milosevic i
Stevica Markovic, Kirce Popcevski i Uros Milicevic. Sabrija Zulfikarpasic se smirio i preuzeo
unosne poslove strica Adila. Nenad Matijasevic je postao milijarder, trgujuci naftom, dok je Misa
Slovenac postao ugledni njujorski biznismen. Kosta Konj se ozenio naslednicom svih francuskih
dizalica madam Potem. Zorz Jablan je lanac svojih kockarnica prosirio cak do Floride i Kinsase.
Bikica Prokic jos pomalo slika. Bata Cakic je umro bogat. Steva Japanac, sin snajdera iz
Beograda, zivotario je u Parizu sve dok na Jelisejskim poljima nije upoznao jednu japansku
turistkinju. Ispostavilo se da je to naslednica, cerka vlasnika cuvene imperije "Cucumi", vredne
trideset pet milijardi dolara. Steva je odmah uspeo da pokvari skromnu Japanku. Vodio ju je po
kockarnicama i kod nje podsticao razmazenost. A kada joj je bilo dosta izivljavanja, ostavila je
Stevi ime - Japanac i nekoliko stanova u Parizu. Ali, nas Steva je vrlo brzo postao ono sto je i bio
- zapusteni pariski klosar kome bukvalno niko nije verovao da je na kocki zaista spiskao
basnoslovan miraz.

Dule Milanovic, koji je u Francusku dosao preko Italije, bavio se dzeparenjem i otimanjem tudjeg
blaga, ali je prestao kada je shvatio da je druzenje sa beogradskim "gorilama" opasno po zivot. U
Parizu se ozenio Francuskinjom i dugo radio kao krojac. Danas je opet u Beogradu i kao veteran
beogradsko-pariskog podzemlja zivi od francuske penzije.

I posle svega sto se dogodilo Delonovi nisu mogli bez Jugoslovena. Alenov sin Antoni je godinama
drugovao sa izvesnim Markom Milovim, koji mu je bio novi "gorila". U jednoj raciji pariska policija
je kod njega nasla pistolj kakav su u svojim pljackama koristila dvojica najvecih kriminalaca Stiv i
Sulak.

Stiv i Sulak

Radisa Jovanovic Stiv je bio momak iz Leskovca. On je dete provincije, rodjeno u nekom selu kraj
Leskovca ili kakvog slicnog grada. Zabuna oko njegovog pravog imena, kada je u njemu, tada
Radisi Jovanovicu (i mrtvom), jedan povratnik iz inostranstva prepoznao svog sina Novicu
Zivkovica, samo je pravi odraz velike smutnje i haosa, koji su zahvatili mnoge sezdesetih i
sedamdesetih godina. Rodjen kao Novica u braku pred raspadom, Stiv je postao Radisa kroz
razne interporodicne transakcije, gde su mu ujaci igrali ocuha, ili obratno, ko ce ga znati. Sulak je
takvom mladicu otkrio "svet", izvevsi ga iz mraka na svetlost Francuske.

Stivovo decastvo nije bilo ni bolje ni gore nego mnoge dece jugoslovenskih radnika u Francuskoj.
San mu je bio da postane glumac. Kada je cuveni francuski reziser trilera Lotner snimao film
"Profesionalac", sa Zan-Pol Belmondom u glavnoj ulozi, Stiv je igrao jednu od zapazenijih
epizodnih uloga: bio je u tom filmu policajski inspektor! Pomocu fotografija iz tog filma policija je
uspela da ga identifikuje. U svim poternicama je registrovan kao "Radisa Jovanovic alijas Novica
Zivkovic, zvani Stiv".

Sa prijateljom Brunom Sulakom, zvanim Legionar, pljackao je najbolje obezbedjene banke. U tim
poduhvatima, prica Grujicic, primenjivao je cuda tehnike, ukljucujuci radio-stanice, radare i
specijalne naprave za neutralisanje alarmnih uredjaja. I dok ga je jurila citava Francuska, Stiv je
u filmu spokojno, kao dzentlmen-provalnik, glumio policajca koji hapsi prestupnika Zan-Pol
Belmonda. A onda je sa Sulakom krenuo u svoju poslednju avanturu. Iz prodavnice Kartijea, na
kanskoj Kroazeti, odneli su neopazeno nakit vredan sedam miliona dolara. Otisli su u Buenos
Ajres, ali su se tamo kratko zadrzali, jer im se nije svidela klima. Krenuli su kuci, ali je Sulak
uhapsen u Bujonu, na spansko-francuskoj granici, u ukradenom BMV-u i s laznim jugoslovenskim
pasosem u dzepu. Stiv i njegovi pajtasi Pjetro i Valter su ga oteli iz voza, stavljajuci lisice ceti
policajaca koji su ga sprovodili u zatvor.

Kada je Sulak, kao "francuski neprijatelj broj jedan" ponovo uhapsen, Stiv je iznajmio helikopter
da ga izbavi. U svom poslednjem pokusaju da "gazdu" izvuce iz zatvora, prelazi preko svih
Sulakovih upozorenja. Ne samo sto se laca problematicnog plana sa upadom u zatvor
helikopterom, koga su drugari pokupili iz nekih novina i drzali u rezervi, nego, sasvim amaterski,
letelicu iznajmljuje na aerodromu Bordo-Merinjak, u neposrednoj blizini zatvora u Gradinjanu.
Policija nije mogla ostati slepa na ovaj izazov, i 11. marta 1984. godine Stiv gine u zasedi. Cuvsi
za Jugoslovenovu smrt, Sulak je, navodno, plakao kao malo dete, izjavivsi da je i on takodje
umro na aerodromu Merinjak:

"Vasa je pravda ruke uprljala krvlju, dok su njegove i moje ruke, jednako kao i nasa savest,
potpuno ciste."

Ostavsi bez potpore Stiva Jovanovica, Bruno Sulak uspeva da zavrbuje dvojicu visokih zatvorskih
sluzbenika. Njegov dobro smisljeni poduhvat bekstva zavrsava tragicno 25. marta 1985. godine,
kada, otkriven "na putu kuci", Sulak dozivljava smrtni pad sa visine od sedam metara. Nadjen je
sa prakticno izlomljenim svim kostima - sto upucuje na sumnju da je zapravo ubijen. "Pari mac"
ga je ispratio clankom "Zbogom, prijatelju!"

Bruno Sulak nije bio Jugosloven. Rodjen je Sidi Bel-Abesu, u Alziru, 1955. godine. Njegova majka
Marsela je Francuskinja, a otac Stanislav Poljak i nosilac Ordena Legije casti. Bruno je imao
trinaest godina kada se doselio u Marsej. Nesto pre mature prijavio se u vojsku, u mornaricku
pesadiju. Posle vojske pomaze ocu, koji radi u bifeu na zeleznickoj stanici. O tome i pise u svom
dnevniku: "...Stanislav je bio vec star, a i stare rane su ga sve vise bolele (kao legionar izgubio je
ruku u Indokini). Ja sam mu pomagao, ali sam vec tada znao da necu kao budala dugo raditi za
male pare. Napravicu mnogo novca, na gomile..." I napravio je: slika Van Goga - 28 miliona
franaka, prodavnice "Kartije" u Parizu - 14 miliona franaka, "Montenj" - 27 miliona maraka,
"Bresi" - 21 milion, "Feret grej" - 18 miliona i, najzad, Kan - 45 miliona franaka.

Sa bratom Denisom je bio u Legiji stranaca, gde Bruno postaje strucnjak za radio-veze i najbolji
padobranac u takozvanoj "tehnici slobodnog pada". O tome je pisao: "Oborio sam svetski rekord!
Zeno, shvatas li - svetski rekord!" Bruno je dezertirao iz Legije, mada to porice u svojim
pismima, navodeci: "...Zakasnio sam samo pet minuta, a za to vreme moja jedinica je prebacena
u Zair..."

Lopov - dzentlmen

Bruno Sulak je bio lopov dzentlmen: naime, nikada nikog nije povredio u svojim pljackama, iako
je uz sebe uvek nosio "magnum 357". Mnogo je putovao i mnogo citao, a iz zatvora je pisao za
vise francuskih listova.

Sulak je, naime, demantovao da je Poljak ili Jugosloven. Bio je Francuz u Alziru. Porodica je
zivela u Marseju kada se Bruno pridruzio mornarickoj pesadiji i, zbog nekog bezazlenog incidenta,
prvi put dospeo u zatvor. Otkriven je slucajno. Kada je uhapsen zbog dezerterstva, policija u
prtljazniku njegovog automobila otkriva oruzje i novac za koji se lako ispostavlja da potice iz
pljacke jedne velike samousluge. Biva osudjen na visegodisnju robiju, ali u zatvoru provodi samo
sest meseci, pobegavsi odatle na najklasicniji moguci nacin, prestrugavsi resetke na prozoru
celije i prebacivsi se preko tamnickog zida uzetom nacinjenim od krevetskih carsava. Sledeci
period koji provodi na "slobodi" jeste po svemu najznacajniji u njegovom zivotu. Usavrsava svoj
"stil" rada u pljackanju, koji bi se mogao sazeti u definiciju "maksimum galame - minimum
nasilja", stvara sopstveni mit kriminalca-dzentlmena, "novog Arsena Lupena", pocinje da pise,
opisujuci uglavnom neljudske uslove zivota u francuskim zatvorima, zblizava se sa manekenkom
Talijom, sa kojom ce dobiti i dete, i - mota se oko filmskih krugova, sa zeljom da jednog dana
postane asistent rezije.

Veruje se, naime, kako je ovaj gangster samo jednom u zivotu upotrebio oruzje (1961), pucajuci
na - De Gola:

"Nisam ga mogao promasiti da sam ga hteo ubiti. Ali sam pucao samo radi zadovoljstva."

Begunac od kuce, padobranac u Indokini, oasovac u Alziru, zatvorenik na ostrvu Re, Spaljeri je "u
istoriju" definitivno usao 19. novembra 1976. godine, pomenutom pljackom u Nici, o kojoj je
Hoze Djovani snimio film "Kanali raja", a Melvil je parafrazirao u uvodu svog remek-dela "Zaca"
(gde je - gle cuda! - anticipirana i "metoda" napada na voz, kojom su se kasnije posluzili Sulak i
Stiv), filma cijeg glavnog junaka tumaci - Alen Delon.

Sa nepunih dvadeset godina, ne znajuci jedan za drugoga, Sulak i Stiv cesto gostuju po
francuskim zatvorima izdrzavajuci manje vremenske kazne. Dok Stiv simulira ludaka i izigrava
zatvorskog "kaida", Sulak, ne veliko zaprescenje svoje porodice, odlucuje da se prijavi u Legiju
stranaca! Sa Drugim padobranskim korpusom odlazi u Kalfbi. Posle nekoliko meseci dobija prvo
odsustvo koje provodi sa roditeljima u okolini Bordoa, a poslednji dan i noc u Parizu, gde se u
jednom kafeu ispod Monmartra upoznaje sa Stivom, tada jos sitnim kriminalcem kakvih je Pariz
prepun. Posle burno provedne noci Sulak se sutradan ne budi na vreme, tako da sa svojim
pukom nije mogao da otputuje u Kolvezi. Od toga dana Bruno Sulak se ne odvaja se od svog
novostecenog prijatelja Novice Zivkovica Stiva.

Upoznao ga je prilikom snimanja filma "Profesionalac" u kojem je Novica igrao sa Alenom
Delonom. Od tada su postali nerazdvojni prijatelji i mozda je to jedan od razloga sto je francuska
stampa - od komunistickog "Imanitea", do desnicarskog "Figara" - proglasila Bruna Sulaka
Jugoslovenom, a njegovu grupu "opasnim jugoslovenskim gangom". Cak i kad je poslednji put
uhapsen, Bruno je imao kod sebe pasos na ime Radise Savica. Pojavljuju se, zajedno i
neocekivano, u mnogim gradovima Francuske. Za njima su ostajale opljackane zlatarske radnje,
velika preduzeca, supermarketi: "Nikada nista nismo uzimali od sirotinje. Nikada za nama nisu
ostajali ranjeni i lesevi. I nece ih nikada ni biti!"

Slava ovog tandema pocinje u maju 1982. godine, kada je Stiv, oslobodio Sulaka iz voza
Monpelje-Lion, kojim je ovaj sprovodjen na jedno u nizu sudjenja, uprilicenih kao nacionalni
masmedijski spektakl nakon jos jednog, "konacnog" hvatanja "drzavnog neprijatelja". Tada su od
policijskih pratilaca zaplenili "kolekciju" oruzja, izmedju ostalog i revolver koji ce kasnije biti
nadjen kod sesnaestogodisnjeg Antoni Delona, kao "prirodni" produzetak fatalne veze ove
francuske glumacke porodice sa "gangom Jugosa".

Sledi cuvena serija pljacki draguljarnica diljem Francuske, sa "epicentrom" u Kanu, odakle iz
"Kartijeove" prodavnice na Kroazeti odnose, usred bela dana, kamenja za 45 miliona franaka. U
radnju su usli elegantno odeveni, sa teniskim reketima pod miskom i prvo dugo razgledali "robu",
kako i prilici ozbiljnim kupcima. Tokom citave operacije roletne su bile podignute. Iz reke ljudi
koji se muvaju Kroazetom mnogi su zastajali pred izlogom. Sa torbom punom nakita Stiv i Bruno
su mirno odsetali jednom od poprecnih ulica izmedju Kroazete i Ulice Antib.

Mnoge pljacke su napocinili naoruzani do zuba, ali bez municije. Katkad dolazi do grotesknih
situacija, koje samo pospesuju mit sto se oko njih plete. Prilikom jednog "posla" u Parizu primetio
ih je dokoni prodavac iz susedne radnje, "dzentlmeni" intervenisu tako sto Stiv, sa praznim
pistoljem u rukama, juri nesrecnog piljara po ulici i, sustigavsi ga, stisava njegovu "gradjansku
hrabrost" sa nekoliko samara. Jednom ih iznenadjuje policija "na delu", no i tada iskazuju
nevidjenu hladnokrvnost i, uzimajuci zandare za taoce, bez ispaljenog metka, napustaju mirno
popriste zlocina. Da malo "olade" i putuju po svetu. Samo dva sata posle pljacke "Kartijea" u
Kanu, u jednom luksuznom restoranu izmedju La Mueta i Bulonjske sume u Parizu, zazvonio je
telefon. Glas sa druge strane zice trazio je jednog od gostiju, Jugoslovena "Didija". Kada je ovaj
prineo slusalicu, zacula se poruka:

- Lov je uspeo. Donosimo skoljke. Pripremite vatru.

Kada bi dolazili u Pariz, Stiv i Sulak bi vreme provodili kod ljubavnica. Veci deo opljackanog novca
delili su poznanicima i prijateljima u zamenu za njihovo cutanje. Policija, tako posle velike pljacke
u Kanu, nailazi u podzemlju pred zid cutanja koji je "jugoslovenski klan" ispoljio. Odavno su
Francuzi postavljali isto pitanje: "Zasto Sulak i Stiv nastavljaju sa pljackama kada su vec odavno
stekli veliko bogatstvo?" Oni su, u svojoj narcisoidnosti, zeleli da zakorace velikim koracima u
svet evropskog podzemlja. I uspeli su, posle Markovicevog slucaja, nikada se o Jugoslovenima iz
podzemlja nije u Francuskoj govorilo kao tada.

                       Biblioteka | Sadrzaj | Italijanska dinastija mafija

Copyright                    ©                 1998                       Marko                    Lopusina
Copyright        ©           1998         Narodna            Knjiga         -       Alfa,           Beograd
Copyright            ©                 1998               Serbian             Unity                Congress
All Rights Reserved.

-Juli 1958 g-Statiranje u koprodukcionom filmu Burlaci sa Volge.

Snima se koprodukcioni film “Burlaci sa Volge”, glavne uloge igraju italijanski lepotan crne kose i
zelenih ociju, sijajuci Rikardo Batalja, Elza Martineli, i americki glumac Dzon Derek. Reziser je
Turzanski, Beli Rus koji je posle Oktobarske Revolucije izbegao u Francusku. Sticajem iznenadnih
okolnosti postah u nekoliko scena dubler italijanskog glumca. Mirko Cuk, koga sam upoznao u
Miloceru 1955 godine, to je onaj koji ima nad imak Tarzan, zbog njegove vrlo snazne gradje,
izgleda vrlo slikovito u kozackoj odeci, sa velikim brkovima. Stalno smo nerazdvojni.

U Beogradu se sve vise snimaju koprodukcioni filmovi, pogodan prirodan dekor, idealan izbor
jeftinih statista, Filmski grad ima jeftinu, raspolozivu svu potrebnu tehniku, sve je mnogo jeftinije.
Statiranje se solidno placa.

Strani glumci otsedaju u Hotelu "Palas". Zazvoni telefon: ”Idemo pred Palas (Hotel) hocu da bijem
Tarzana". sa druge strane je Crveni, snazni savamalac. Crveni je poreklom Bosanac, rece mi
jednom da je njegov stric general. Nadjosmo se nedaleko od Palasa, kazah mu da to ne ne ide, jer je
Tarzan stranac, americki drzavljanin. On ne haje nimalo na to. Utom iz hotela naidje Tarzan, visok
svetlosmedj, vrlo lep, pravilnih crta lica, u majici sa kratkim rukavima, na njemu brdo vrlo pravilnih
misica, pravi supermen. Sa njim kamerman, Italijan, crnomanjsti zavodnik , ljubavnik Anite
Ekberg. Izdaleka Crveni mu nesto dobaci, zauze gard , rasiri prema njemu preteci ruke i noge.
Stajao sam na pristojnoj razdaljini i posmatrao. Crveni nastavi da dobacuje, Tarzan i italijanski
zavodnik kao da ga nisu ni videli, okretose se sa nipodostavanjem, odose bez reci.

Ratimir se lose izrazavao o stranim koprodukcijama, to je za njega bila zapadna ujdurma, strani
glumci i glumice nisu nista, nasi momci su mnogo snazniji i privlacniji: ”Treba te pedercice sto se
sepure po nasim ulicama udariti po labrnji!”

Pravi Italijani imaju crne oci, crnu kosu, mozda je Batalja sa njegovim zelenim ocima i belim licem
mesanac, znam jednog lepotana Dalmatinca Splicanina, skoro su isti. Da li mu je neko od roditelja
Sloven, German? Od skora, ili neki rob iz prohujalih vekova koji se stopio sa poluostrvljanima
Apenincima? Talijani nisu sovinisti, ali im je slabost ono sto je apeninsko, italijansko, latinsko, cak i
mediteransko. Oni su bili gospodari Mediterana razume se imali su teskoca ca Grcima, a narocito
sa Jerusalimom. Grci su zbirisani vekovim najezdom ogromnog plemena Seldzuka, kao da je neka
nevidljiva ruka ogromno jato skakavaca negde iz srednje Azije navela da prekriju i popasu Balkan.
Koja? Jevreji su se bolje prilagodili, rastrkali se po svetu, povezali, preziveli, kao Feniks, mocni i
dalje. Ne, Italijani ne mrze druge rase, ali iznad svega vole svoju, crnu kosu, crn ten, crne oci. A sta
je kod nas? Pola ljudi crne oci, pola svetle. Ko smo mi?

Tu je i Amerikanac isto vrlo lep Dzon Derek ( izgleda poreklom Poljak), ali nizi i manje snazan.
Rikardo Batalja me zbunjuje njegovim na svakom koraku nipodostavanjem koje otvoreno, skoro
drsko, ispoljava prema Dzonu Dereku. Ali me jos vise cudi da Derek uopste na to ne reaguje.

Batalju sam video nekoliko dana pre toga uvece na Kalimegdanu, ispred kafane Kalimegdanske
terase, naidje sam iz daljine, svetli kao neko neobicno bice. Odmah shvatih da je stranac, pomislih
intuitivno Italijan. Neko to potvrdi. Kada je Italijan lep, onda je zaista lep.

Zapazio sam na snimanju filma Burlaci sa Volge u Grockoj, da se Rikardo Batalja udvara svakoj
zeni koju sretne, cak i onim najruznijima, sminkerkama, garderoberkama, radnicama, kuvaricama.
One se smeju zadovoljne.

Jednog dana Rikardo Batalja dodje jednog oka koje je najednom bilo potpuno crno. Saznali smo da
su ga siledzije udarile u oko u Bulevaru Revolucije ispred Madere. Jedno oko crno kao ugljen, drugo
zeleno kao u Slovenca. Batalja se posmatra u ogledalu zamisljen. Ali ne izgleda nimalo zabrinut za
ishod povrede. Njegov izraz lica sa nekim potuljenim osecajem krivice, me potseti na oca Vere
Bljajjic koju smo sreli u Zitkovcu daleke 1945. Hrvat a presao zbog zene Srpkinje u Pravoslavlje,
Hrvati njegovi Sibenicani nikako da predju preko toga. Govorili mu, kaze Vera: ”Doci ce ti glave
tvoji Srbi koje tako obozavas ?”. U Zitkovcu , u Srbiji, 1945 ga osude, zatvore, podvrgnu teskim
progonima i njegovu celu porodicu. Jednom skoro prica sam sa sobom:”E moj Dobroslave, vidis sta
ti tvoji Srbi cine?”.

Meni pridje jedan nas reziser, predlozi mi da u trojci koju ce da vuku konji pored Dunava, sedim
pored Elze Martineli umesto ranjenog glumca, dok ne ozdravi, bicu dobro placen. Prihvatih. Za
nekoliko dana mu se oko normalizovalo potpuno kao da nista nije ni bilo. Celo vreme se udvarao i
dalje svim zenama, sa crnim okom kao da to nije nista.

Bilo je par stotina statista uglavnom studenata pre svega DIF-a Fakulteta za fizicku kulturu, izabirali
su visoke i snazne, izgledali su slikovito obuceni u burlacke haljine , jurili su i vukli konopcima
burlacke galije Dunavom pored Grocke. Reziser Turzanski je uzbudjen, ponesen lepom slovenskom
rasom, govorio je statistima na ruskom sta da rade. Bio je zadovoljan sto razumeju ruski jezik.

U pauzi u sumarku pored Dunava kod Grocke , stoje Rikardo Batalja , Dzon Derek i jos nekoliko
glumaca, statisti sede u zbunju, igraju karte. Iz obliznjeg gustisa se pojavi mlad visok i vrlo snazan
Sumadinac, bos, go do pojasa, zavrnuo pantalone do koscatih kolena, goloruk, snaga se rasipa
svugde oko njega i seva iz njegovih ociju. Krete pravo na grupu glumaca. Izgledao je kao odmetnik,
razbojnik, ili kao hajduk. Sumadinac ih naglo mimoidje i ode ka Dunavu i poce da pere blatnjave
bose nozurde u vodi.

Valjda zbog italijanske ekipe, reskih italjanskih reci, dominantne skoro nametljive prisutnosti, mi
nekako burlaci koji Dunavom vuku ruske galije, navodno Volgom , vise asociraju na slovenske
galijote robove koji vuku rimske galije. Ova pomisao je kao neka opsesija. To seca na pripovetku
Vladimira Nazora VELI JOZE. Jedan kadar se snima na Kalimegdanskoj tvrdjavi, sto bi trebalo da
bude neko istureno rusko utvrdjenje tamo ka Kavkazu, mladici stasiti beogradski statisti ponosito
marsiraju u uniformama vojnika Ruske carske armije. Ali ipak to nije to, Kalimegdanska tvrdjava
je gradjena od Rimljana, prepoznaje se da su to rimske ruine, a ne zakavkasko vojno utrvdjenje.

Stari Turzanski deluje vrlo intelektualno, vise lici na nekog pariskog slikara boema, nego li na Rusa.
Pa on je iz plemicke porodice, a jos tolike decenije u Francuskoj, uticaj francuske kulture. Skoro je
starac, ali jos ima zara, elana. Beli Rusi koji su otisli iz Rusije posle Oktobarske Revolucije su skoro
svi okoreli mrzitelji boljsevika.U isto vreme vrlo su ponosni sto su Rusi. Ipak, nesumnjiva je
cinjenica da je SSSR supersila, da je ostvario izuzetne napretke u raznim oblastima. Ovakva tri
suceljena postulata sa razlicitim nabojima osecanja, umeju u pojedinim slucajevima da proizvedu
neobican sindrom kontradiktornih reakcija i stavova. Znam nekoliko Belih Rusa u nasoj zemlji koji
postvesno simpatisu, ponosni su, ili cak na neki nacin obozavaju Sovjetski Savez. Neki su se tajno
stavili na stranu Moskve. Imam jednog takvog rodjaka poreklom Belog Rusa. Secam se Rusa
belogardejaca u Ljuboviji za vreme rata, neki su takodje ispoljavali simpatije za Sovjetski savez,
iako su zvanicno bili uz Nemce.

Gledao sam nedavno sovjetski film iz Drugog svetskog rata, Crvena armija vodi bitku protiv nekog
italijanskog zalutalog voda u beskrajima snezne Rusije, premoc u korist Crvene armije je
nesumnjiva, italijanski vojnici u beznadju, njihove sanse su ravne nuli. Iz brisanog prostora
kontrolisanog Crvenoarmejcima se najednom takoreci nebu pod oblake podize ogromna crvena
zastava, zaleluja kao oblak. Redovi italijanskih vojnika se samo zatalasase kao da ih odgurnu neka
nepogoda. Isturise belu zastavu predaje.

Politika je slozena, nejasna, planeta je u necijem posedu. Cijem?

Jurisaju pored Dunava u Grockoj snazni statisti, mnogima se na dunavskom povetarcu lelujaju
pramenovi dugih plavih kosa, na licu ozarenog rezisera Turzanskog se vidi neka vrsta povratka
svojim slovenskim korenima. On se skoro pretvara u vodju burlaka sa Volge, vraca se, zamislja
stepu, ili tajgu, gleda u Dunav trazeci setno i radosno obrise Volge. .”Pa Dunav jedno vreme protice
kroz Ukrajinu, Rusiju ”-rekoh u pauzi uctivo u pravcu reditelju Turzanskom. On me pogleda iz
daljine, smeska se ljubazno: ”Dunav tece kroz mnoge evropske drzave, on ih povezuje.”

Cak u jednoj sekvenci kada burlaci besno pojurise, Turzanski postade strog, iznenada se takoreci
transformisa, ucini mi se tako, pomalo zalici na staljinistickog islednika sto ga skoro videh u jednom
ruskom filmu. Slovenska dusa je cudljiva. Ide iz krajnosti u krajnost. Trgnu ga glas
Italijana:”Andjamo!”

Jedan Italijan rece u pauzi na engleskom:” Srbi su sarmantan divlji narod”.Kaskader, plav kao
Svedjanin Bata Kameni se smeje ponosno, prezadovoljan, napeo misice. Ja cutim snuzden. Vidim
pojedine lukave grimase italijanskog osoblja. Elza Martineli jasno rece juce razgovarajuci sa
kolegama, cuh lepo, mogu da razumem italijanski, kao da je otkrila neku nepoznatu tajnu: ”Veneciju
su sagradili robovi Skijavoni Veneti ( slovensko pleme)” . ”Rec “slav” je usla u mnoge strane jezike
znaci u isto vreme “rob” i “Sloven”-opet cuh nekoga iz italijanske ekipe

Neko od Talijana rece naziv mesta smijuljeci se nadmocno razgovetno deleci na slogove GRO C KA.
Sta hoce da kaze?

Ogromno slovensko more, u njega upadale kroz tamne naslage prohujalih vekova horde bolje
organizovanih evropskih naroda, otimali , odvodili ih nemocne, neorganizovane, u roblje. Dokle ce
tako?

Siledzijski atak na Batalju je ne samo kukavicki, nego je stetan za nasu drzavu i narod. Siledzije su u
velikoj zabludi, umisljaju da su svemocni, “udarili zabara koji se sepuri beogradskim ulicama, da
vidi sta su nasi momci, sta je Titova Jugoslavija, braca Ruje ” ( to sam cuo od Ratimira i Drage).
Udarac je bio blag, za par dana Batalja se oporavio. Njemu nisu mnogo naudili, ali ce lokalni
huligani biti jos samouvereniji, ohrabreni ovim “podvigom”, na buducim njihovim udarima nece
biti samo stranci, nego ce zrtve njhovog ohrabrenog siledzijstva biti nasi nevini nezasticeni gradjani.
Igra je suptilna, rafinirana, perfidija danajskog poklona, lukavstvo, benigna povreda glumca, a to
ovde jaca huliganstvo vlasti. A razvijati huliganstvo u jednoj drzavi, znaci rusiti tu drzavu.Takvi
nasilnicki napadi prema zapadnim drzavljanima izazivaju lose politicke procene o stvarnom odnosu
snaga na planeti, stete pre svega nama, stvaraju konfuziju, haos, pogresne procene. Nama su
potrebne ispravne procene, da znamo istinu, svoje mesto, svoju moc, svoje domete. Ovako smo kao
cekovi bez pokrica. Mislimo da smo mocni, a nas sazaljevaju, ili nam se potsmevaju. Nastaju stete po
nas.
Ustvari razmisljam o narodima koji su kroz istoriju sticajem okolnosti imali priilike da se razvijaju,
mi Sloveni na obodu Evrope smo stalno bili na udaru azijatskih hordi, tavorili. Postajali smo lak plen
evropskih naroda na visem stepenu razvoja kulture i tehnologije.

Sta ciniti? Mama ima obicaj da kaze:”Koga je mititi nije ga ljutiti!” Ona je u pravu. Cemu lose
procene, ponos, budimo pragmaticni, cuvajmo netaknute nase interese, ali imajmo dobre odnose sa
svima. Ne iritirajmo bilo koga nepotrebno.

-Стевица, Ален Делон, Турке

-Markoni

-Ceh gevara, boem

-- 1958 godine –Bora, stariji brat otisao za Brisel, Belgija.

Bora je svirao klarinet sa njegovim dzez orekstrom na ostrvu Krku, tamo je sreo mladu simpaticnu
Belgijanku profesorku iz Brisla, nastala je ljubav, ona ga je pozvala da dodje u Brisel, stupili su u
brak. Nakon toga brat je u Brislu upisao studije.

Cika Ceda saznavsi da je Bora u Brislu , telefonira roditeljima, javi da tamo zivi odskora njegov
rodjeni sestric MicaTadic, politicki emigrant koji je otisao 1958 na Svetsku izlozbu u Brislu, i tamo
ostao. Daje nam njegovu adresu, broj telefona, da Bora stupi sa njim u kontakt. Tako je nastalo
dugogodisnje prijateljstvo Bore i Mice Tadica.



---10 juli 1958 Porodica Mice Tadica.

Bora javlja da se druzi sa Micom, njegov otac je iz Drlaca uzvodno od Ljubovije. Upoznah Micinu
sestru slicnih godina Milku, ona je tuznog lika, vrlo crne kose i puti. Deluje nesretno, na njenu
porodicu navalile svakojake tragedije, majka umre 1957 godine sa nepunih 44 godine. Od Milke
saznah da je Mica otisao kao turista 1958 godine na Svetsku izlozbu u Brislu gde je ostao, uzeo
politicki azil.

Bora Mirkovic, moj skolski drug je bio zaposlen na Jugoslovenskom standu Svetske izlozbe u Brislu,
uze adresu brata, posetio ga je u Brislu. Sestra Strahinje Kastratovica Borjanka poznaje sahistu
Matanovica, i ona je isla u Brisel, dao sam joj Borinu adresu, posetila ga je takodje.


-11 juli Andjusa Cajkusa skida gace zatvorenicima

U drustvu Rate i Drage se povremeno pojave devojke, ili neke zene. Jedna od njih jos uvek devojka,
ali vec skoro neka sredovecna mladja zena, plavkasta, snazna kao muskarac, drskog izraza lica. Nju
zovu Andjusa Cajkusa, ( od reci cajkan, pajkan), zaposlena je u nekom manjem prirucnom zatvoru
pri nekoj policijskoj ispostavi na periferiji Beograda. Kako su se Ratimir i Drago ponasali prema
devojkama, tako se ona slicno ponasala prema muskarcima. Nije lepa, niti privlacna, vise lici na
muskarca,чух да kuburi sa njima, ne moze da dodje do njih. A htela bi, zudi za мушком руком.
Prica se da je imala obicaj da mlade zatvorenike pri privodjenju, ispitivanju, vodi u malu mracnu
sobicu u suterenu uzvikujuci poslovno, zapovednicki :” Skidaj gace”.( Ovo se saznalo i od njenih
kolega koji su je ismevali zbog toga, cak sam to cuo i od Rate).


-12 juli 1958 g-Milic Krsmanovic Jovin ide u sanatorijum za lecenje tuberkuloze Knez selo kod Nisa.
Milic Jovin je tesko bolestan od tbc, posecivali smo ga nedavno u Klinici za plucne bolesti u krugu
Medicinskog fakulteta u Beogradu. Deluje porazeno, kao da ga je pogodila neka nezasluzena teska
kazna. Pustili su ga najzad kuci u Uzovnicu. Lekari mu kazali da ne ide na sunce, da bude stalno u
hladovini. On ne moze da odoli, sa nama zeli da se sunca i kupa, ne moze da odoli Drini, zabrinuta
majka tetka Pela stalno ljutito uzvikuje: ”Milice nemoj na sunce!”. On ne haje, kao da nekome
prkosi, ide na Drinu sa nama.

Sada ga opet salju u sanatorijum za lecenje tbc u Knez Selu kod Nisa. U prolazu kroz Beograd, dok
ceka voz za Nis dodje do nas. Milic nosi kao i ranije koznu jaknu u hladnim mesecma godine, sada
vise ne agituje za Partiju, kao ranije. Naprotiv, ne krije da je razocaran : ”Pred partijskim
sekretarom sam iscepao partijsku knjizicu, oni ne postuju moj rad, izgubih zdravlje na Zvornickoj
hidrocentrali. Kada je bila Trscanska kriza bio sam u prvim redovima, moji dobrovoljci su
skandirali ”Trst je nas, zivot damo Trst ne damo!”” Pelu na banderu!” ,”bio sam sakupio
dobrovoljce, na mojoj listi ih je bilo 2.500 da brane Trst.”-Onda uzviknu gnevno:” Jeli ovo sve
nagrada za to.! ?”


--1 septembar 1958 g-U poseti ujni Ivki Beatovic

Ujko Djordjo sada vodi neku prodavnicu namestaja u blizini njihovog stana tamo na Cvetnom trgu,
preko puta Ambasade Turske. Ujna Ivka se zali majci da je bolesna od vise bolesti, da nece jos dugo
ziveti. ( Napomena: zivela je do nedavno skoro je bila napunila 90 godina, a ujko Djordjo je ziveo 94
godine).


-1 oktobar 1958 god. Poseta ujki Bozi i ujni Jeleni u Sremskoj Mitrovici.

Ujko Bozo je oficir, kapetan JNA, zivi sa suprugom Jelenom i dve cerkice u Sremskoj Mitrovici,
rodnom mestu ujne Jelene. Javi da ima vojne skije da mi pokloni , sto me jako obradova jer svake
zime idem na snezni Zlatibor u Studentsko odmaraliste. Prvi put sam u Sremskoj Mitrovici, ali
posto sam ziveo u Zemunu, koji je taodje Srem, buduci da sam putovao ranije po Sremu, susrecem
ono sto sam vec vidjao: siroke ulce, velike izduzene kuce sa bastama iza, vesele ljude, bericetno.
Svaki susret sa ujkom Bozom je istinski radostan dogadjaj, toliko zjednickog nas veze pored krvi, on
je ziveo kod roditelja za vreme njihovih boravaka u Juznoj Srbiji i Makedoniji. Izviru secanja, kao
da ih neko izvlaci iz neke fijoke i ubacuje u moje misli. U Djevdjeliji me uvede u prodavnicu decijih
igracaka u glavnoj ulici, prodavaca na stolu navi mali avon, on se samo prevrce, samo cekam da
poleti, vodi me na ceten alvu, neka deca tukla starijeg brata, on pojuri jednog od njih, taman da ga
sustigne u glavnoj ulici, spotace se, ovaj mu pobeze. U Ljuboviji na kraju rata kao partizan dolazi iz
Bratunca, beli dzemper zategao na plecima, svi gledaju zadivljeno snaznog lepog mladica. U
Zitkovcu nam donese sahovsku garnituru, u niskom bioskopu sedimo na galeriji u mraku, neko
otvori vrata, nagrnu svetlost, neko nahrupi na nas smejuci se, to je bio ujko Bozo, dosao ranije pa
saznao gde smo.

Posle rata zavrsio Vojnu akademiju u Zagrebu, nesto malo sluzbovao u Sloveniji i Hrvatskoj, dosao u
Sabac, kada je bila proslava dana Bitke na Misaru njegove staresine izaberu naocitog ujaka da igra
ulogu Karadjordja na konju. On mi rece da vodi Dom JNA u Sremskoj Mitrovici, da se bavi
kulturom.

Ujna Jelena je iz ugledne imucne porodice, crnomanjasta je, privrzena ujki Bozi i nama, ona i ujko
Bozo su nas u vise navrata posetili u Beogradu. Cerkice Mira i Beba su male ljupke crnokose
devojcice, igraju se celo vreme i veselo smeju.

Ujko Bozo je ziveo u raznim sredinama, brzo se navikne na novo mesto. Iako je Sremska Mitrovica
blizu naseg rodnog kraja, ipak su ovdasnji ljudi drugacijeg mentaliteta, Bosanci su otvoreniji,
srdacniji, nekako iskreniji i topliji u ophodjenju. Ujko Bozo mi rece danas:” Nema u Sloveniji one
topline kao kod nas”.”A kada si se priblizio Hrvatskoj, Dalmaciji””-upitah radoznao. “Slicno, malo
bolje, oni su hladniji, nema onog ljudske topline, toplog zraka sunca kao kod nas”. Imam utisak da
su ljudi u Sremu ipak malo drugaciji, manje spontani, da su rezervisaniji nego li u rodnom kraju.


-4 septembar 1958 god- Rodjak Vito Vasic dosao na studije u Beograd

Rodjak Vito Vasic je izrazito plav, posnazan. Njegova majka Dika, cerka babe Jelisavke i pokojnog
deda Drage koji je poginuo u Prvom svetskom ratu na Solunskom frontu je se iz Krsmanovica,
udala se u Vasice u Gornjoj Bukovici. Vasici su ugledna porodica, prema predanju dosli su iz
Dalmacije, njihov predak je u vreme Prvog Srpskog ustanka bio poznati vojvoda .Vito je dosao u
Beograd, upisuje se na studije. Setamo se Knez Mijalovom ulicom, upoznajem ga sa Beogradom.


-Mart 1959 g-Sa Nadom Jankov na Avali.

Bio sam popodne na Avali sa Nadom ( Jankov) bilo je toplo, suncali smo se ispod Spomenika
Neznanom junaku. To je delo vajara Mestrovica bliskog srodnika ujne Ivke, on je izvajao i Spomenik
POBEDNIKU na Kalimegdanu. Ispred spomenika posedali beogradski mladici i devojke, okrenuli
lica suncu, da sto pre pocrne. Veseli, snazni, lepi, neki od njih deluju samouvereno, ili cak i
uobrazeno, imaju inteligentne crte lica. Nada je zabrinuta, ona je i dalje u krizi. Ali mi nie jasno
zasto?


-26 juni 1959 godine-Susret sa majkom Nade Jankov ispred Zeleznicke stanice u Beogradu

Bas na samom ulazu u Zeleznicku stanicu se skoro sudarih sa Nadinom majkom. Ona je Bosanka,
lekar. Uprkos sredovecnih godina jos uvek sarmantna zena. Vrlo brzo se pribra, pogleda me
prodorno, pozdravi kratko i ljubazno, zuri se negde. Ona se razvela od Nadinog oca, koji je bio sofer,
Bugarin. Nada nije mogla da mi objasni kako se to desilo da se njena majka lekar uda za njega?
Nada uopste ne zna zasto su se razveli, niti gde je sada njen otac, ne pamti kada ga je videla.


-1 juli 1959 godine-Raskalasni svestenik na Novom groblju

Novo groblje je vrlo veliko. Aleje su zelene, mirne i nude mir koji budi razmisljanja o prolaznosti
zivota. Setnje grobljem su povratak nekoj novoj spoznaji, koja je tako drugacija od svakodnevice.
Sahrane, okupljanja srodnika i prijatelja preminulih, tuzne povorke do groba, najtuznje je spustanje
u raku, zatrpavanje zemljom. Povremeno zagrakcu sumorno gavranovi, naidju neki gladni cekaju da
se obred zavrsi da pokupe preostalu hranu. Povremeno se cuje orkestar kako zasvira posmrtni mars.
“Danas jesi, sutra nisi”cujem vise puta.

Majke sede na klupama zale svoju prerano preminulu decu, ili deca svoje roditelje. Neka starija zena
glasno zapomaze, kao u selima Srbije. Mlade ili sredovecne zene ciste spomenike svojih upokojenih
supruga, zalivaju, pleve, donose cvece. Zaklon velikog spomenika ukriva klupu, mesto moga predaha
daleko od pogleda prolaznka. Zapazih preko grobova jednu sredovecnu jos uvek privlacnu zenu
iako je u crnini, ona je koketna, kada se nonsalantno sagne zabelasaju joj se vitke butine, donosi
vodu, pere spomenik, pali svecu. Dva sura crna gavrana zloglasno grakcu na grani. Spakova se, krete
polako alejom ka dalekom izlazu iz groblja.

Ubrza ka njoj, sustize je jedan krupan mlad svestenik sa dugackom bradom, okrete joj se i zviznu za
njom kao neki huligan. Zgranuti prolaznici se zurno udaljise, cuse se komentari:” Kakvi su nam
svestenici, sramota, nije cudo sto narod ne ide vise u crkve”. Ovaj svestenik se osvrnu oko sebe, niko
ga ne posmatra, naglo skrete sede nekoliko metara od mene bez mogucnosti da me vidi. Brzo
raskopca mantiju, brze bolje je skide, spakova, osvrcuci se unezvereno oko sebe brzo rukama skide
bradu. Zaprepastih se kada prepoznah da je taj svestenik bio ustvari zamaskirani Drago ( to je onaj
drug Ratimira Oklobdzije sto je specijalizovan da zavodi supruge stranih predstavnika u Beogradu).
-1959 godina-Udala se Dusanka Krsmanovic.

Dusanka se udala za Boju Zivkovica kolara. To je onaj dragi sused sto je stanovao u Perkovoj kuci,
sa kojim sam toliko puta setao, ostao mi je urezan u secanju kao vrlo drag i mio.


-15 Juni 1959 godine- Dragoljub se zaposlio u Bratuncu.

Dragoljub se zanima za stolariju, zaposlio se kao stolar u obliznjem Bratuncu u Bosni. Prvo je isao
na posao nekim slucajnim prevozom, ponekad peske, onda poce biciklom, kasnije motorom. Danas se
vracamo za Uzovnicu peske iz Bratuncu, bio sam u dvodnevnoj poseti babi Savi i dedi Vasi. Izlazeci
iz Bratunca ka mostu puca pogled na srbijanska brda u plavicastoj izmaglici. ”Bratunac se brze
razvija od Ljubovije”-izneh moje zapazanje Dragoljubu.” Politika, oce da udovolje ovima ovde”-
kratko odgovori Dragoljub.

Prodjosmo pored pilane, recice koja tece Drini, gledam ribice sa mostica, vidim u malom viru
poveceg raka, rasirio kljesta, ima mudre brkove, mrda ,mili njima , levo ostade stara austrougarska
kasarna, izbismo na obalu Drine. Puce ocaravajuci pogled na veliku zapenusanu reku koja se
krivuda u valovima prolazeci ispod stubova velikog zelenog gvozdenog mosta. ” Vidis li ovaj dubijan
sto u vrtlozima klobuca tu dole ispod nas ovde pored obale?”-pokaza Dragoljub rukom. Pogledah niz
okomitu obalu, dole je zelena matica u peni, klobucima, vri, ide uzvodno, onda se vraca na levo krug
u kovitlac, huci. Tu je ogromna dubina, ko tu upadne nema mu spasa-pomislih. Dragoljub mi se
priblizi, okrete se oko sebe da vidi da nema nekoga blizu: ”Tu Turci bacaju Srbe!”. I ranije sam
slusao slicne price o tom dubokom opasnom vrtlogu sto se zeleni u peni ispod okuke puta. Koliko je
to tacno?
Titova tajna policija ubijala je političke neprijatelje u inostranstvu po nacionalnom ključu. Hrvati su ubijali usta
gardu, Bosanci baliste, a Srbi četnike i albanske teroriste. MeĎu likvidatorima Ilija Stanić, Bogoja Panajotović, V
Arkan, Giška, Andrija Lakonić.
Bezbednosno-informativna agencija obavestila je Ministarstvo za dijasporu Srbije da "ne raspolaţe saznanjima da je
nekadašnje SFRJ i Socijalističke Republike Srbije odgovorna za likvidacije 12 srpskih političkih emigranata u inostran
1969. do 1986. godine".
Tako je glasio sluţbeni odgovor srpske tajne policije na upit SPO i Aleksandra Čotrića (na slici) zamenika ministra z
nezadovoljan ovim odgovorom tvrdi da dokumenti o brojnim likvidacijama političkih emigranata "sigurno postoje u B
Milanko Nikolić, bivši inspektor savezne tajne policije SDB SSUP tvrdi da je u vreme generala Franje Herljevića, a na
angaţovanje jugoslovenskih kriminalaca u Evropi za likvidaciju "jugoslovenske neprijateljske emigracije".
U antijugoslovenskim terorističkim aktivnostima, u kojima je, prema podacima dr Mila Boškovića učestvovalo oko 1.
emigranata, ustaše su bile čak četiri puta opasnije od četnika. Samo Hrvatsko revolucionarno bratstvo, najekstremn
organizacija, izvršila je u Evropi i u Australiji 120 terorističkih akcija i tom prilikom usmrtila 53 i ranila 118 lica. Tač
čak pedeset odsto svih terorističkih i diverzantskih napada na Jugoslaviju.
- Politička ubistva emigranata organizovala je savezna tajna sluţba SDB Jugoslavije, a ne srpska agentura, zato BIA n
saznanja o tim drţavnim atentatima i atentatorima. Za likvidatore su angaţovani spoljni saradnici, špijuni i kriminal
SDB štitio kada padnu u zatvor, svedoči Milanko Nikolić.




TITOV OBAVESTAJAC
 SMRT U ŠVEDSKOJ
Likvidacije emigranata počele su sredinom šezdesetih godina. I to kako svedoči Nikolić po nacionalnom ključu:
- Hrvati su ubijali ustaše, Slovenci belu gardu, Bosanci baliste, a Srbi četnike i albanske teroriste. Urednik lista "Iskra
ubijen je 1969. u svom stanu u Minhenu, a iste godine likvidiran je Sava Čubrilović u švedskoj. Pet godina kasnije te
(brat Dimitrija Ljotića) naĎeno je u kadi punoj vode u stanu u Minhenu. U Briselu je 1975. ubijen Bora Blagojević, pr
Draţe Mihailovića, dok je iste godine u svom stanu ubijen sedamdesetpetogodišnji Petar Valić, urednik novina "Vaskr
Na listi ubijenih emigranata nalazi se i predsednik Srpske narodne odbrane za zapadnu Nemačku Dušan Sedlar koga s
dok je u Diseldorfu odlazio do kioska da uplati loto. Hrvatski publicista Boţe Vukušić tvrdi da je savezna tajna sluţba
likvidirala preko 56 hrvatskih nacionalista u Evropi i Juţnoj Americi. Tako je Ilija Stanić, sarajevski dţeparoš obučen
Maksa Luburića, voĎu ustaša u Zapadnoj Evropi. Kako je otrov, koji je Stanić dobio od Udbe izverteo, ovaj likvidator
Luburiću razbio glavu. Za ovo delo Ilija Stanić je očekivao orden od Tita.
- Za ubistvo Save Čubrilovića, urednika antikomunističkog lista "Jugosloven" decembra 1969. godine u švedskoj, polic
osumnjičila jugoslovenskog drţavljanina Milana Šop Đokića, za koga je dokazano da je bio agent Sluţbe drţavne bezb
Aleksandar Čotrić - Šop Đokić je avionom Jata" iz Kopenhagena pobegao za Beograd jer su piloti u dogovoru sa jugos
odbile da prizemlje avion uprkos zahtevu švedskih vlasti. Jugoslovenske vlasti kasnije odbile da švedskoj isporuče os
Čubrilovićevo ubistvo.
U slučaju ubistva Jakova Ljotića Sluţbi drţavne bezbednosti samoinicijativno kao ubica prijavio Pavle Matić, koji je
šest i po godina zatvora.

NOVINAR I DEVOJČICA
Najveći skandal izazvalo je ubistvo Dragiše Kašikovića, urednika lista "Sloboda" 1977 godine u Čikagu, kada je atenta
devetogodišnju Ivanku Milošević, koja je bila svedok ove likvidacije. Kada se njena majka Dragica Milošević vraćala k
naporne smene u restoranu "Miomirs serbijan klab" u Čikagu, ušla je u kuću i videla izmasakrirana tela njene ćerke i
Dragiše Kašikovića.
- Telo muškarca starog 45 godina izbodeno je ravno 64 puta. Čelo i jedan obraz bili su mu potpuno smrskani. Lobanj
teškog čekića. Na dva-tri koraka dalje nepomično je leţalo telo devetogodišnje devojčice. Zatečena u spavaćici, oči
probuĎena, ona je zadobila 54 smrtonosna uboda. Oči su joj bile rasečene - kaţe Nikola Kavaja, srpski emigrant iz Č
u Beogradu.
Ubice su za sobom ostavile zidove pa čak i tavanicu isprskane krvlju, sobu u
neredu i slupanu pisaću mašinu u jednom od ćoškova. FBI i Udba nikad nisu            LISTA POBIJENIH
dozvolili da se otkrije ubica ovo dvoje ljudi, mada Kavaja i srpski emigranti        MeĎu nastradalima bilo je najviš
sumnjaju da je to uradio likvidator Blagoja Panajotović, konobar poreklom iz         organizacija, jer su one bile i na
Niša.                                                                                najopasnije po SFRJ. Na toj listi
- Bogoja Panajotović je došao u Ameriku preko Pariza i                               šezdesetak imena. Pomenimo sa
bio je član organizacije SOPO. MeĎutim, kod njega su jednom prilikom pronašli        Protulipac, Geza Pasti, Mate Mil
magnetofonske trake, što je potvrdilo naše sumnje da je saradnik Udbe.               Ursa, Mile Rukavina, Krešimir To
MeĎutim, posle ubistva Kašikovića i devojčice Ivanke, ovaj ubica                     Kulenović, Vjekoslav Maks Lubur
je nestao. Bogoja Panajotović je dobio status zaštićenog svedoka, promenio je        Stjepan i Tatjana Ševo, Nikola P
fizički izgled i ime i sakrio se                                                     Bušić, Ante Cikoja, Jozo Oreč, S
negde u Koloradu. Ja sam ga traţio da osvetim Dragišu Kašikovića i Ivanku            Kostić i Ivo Furlić. Četnička emig
Milošević, ali ga nikada nisam pronašao - rekao nam je Nikola Kavaja.                dvadesetak uglednih ljudi. Ubije
Nakon Kašikovićevog ubistva u junu 1977. godine, započela je serija likvidacija      ostalih i Siniša Ocokoljić, Andrij
srpskih emigranata u Americi. Iste godine u gradu Geru, drţava Indijana, ubijen      Čubrilović, Dragiša Kašiković, Be
je Bogdan Mamula, dok je godinu dana kasnije u drţavi Mičigen ubijen Borislav        Dušan Sedlar. Od desetak likvidi
Vasiljević, vlasnik srpskog radija "Čas". U Čikagu je 1986. naĎen mrtav Borivoje     najpoznatiji u emigraciji su bili
Manić čiji su delovi tela bili razbacani po gepeku automobila. Sumnjalo se da je i Gervala, Vehbi Ibrahimi, Zeka K
te atentate počinio Bogoja Panajotović.
TITOVA MASINA ZA UBIJANJE
TAJNI UBICA BOGOJA
Advokat Nikola Kostić iz Milvokija seća se Bogoja Panajotovića kao čoveka srednje visine, nabijenog, širokog lica i kr
Nigde nije radio, putovao je po Americi i Evropi, a niko nije znao odakle mu novac za to. Kada je 1977. izbio slučaj
Panajotović se pojavio kao saradnik, a moţda, kaţe ć, i agent FBI:
"Bogoja Panajotović jeste bio saradnik, a moţda i agent FBI, ali nemam dokaza da je bio i saradnik Udbe. Moţe se, m
ponašanja, naročito kada je govorio zaštitnički o jugoslovenskom konzulu i radu konzulata u Čikagu, zaključiti da je
drţave Jugoslavije, pa i njene policije u Americi. Ja sam kao advokat imao priliku da razgovaram sa Panajotovićem.
svedoka njega je FBI čuvala u Kaliforniji. Sa njim su uvek bila dva agenta FBI. Sreli smo se 1978. godine u Dţeksonvi
U Evropi savezna tajna sluţba je kidanpovala ekstremnog levičara Vladu Dapčevića u Bukureštu. Tom prilikom ubijen
Dapčevićevih pratilaca. Policija je tada objavila da je Dapčević uhapšen u Jugoslaviji nakon vršenja terorističkih aka
prebacio u Brisel, Udba šalje agenta Slobodana Mitrića da ga ubije u Briselu.
  Kako piše Boţe Vukušić meĎu likvidatorima emigranata najpoznatiji su bili Ilija Stanić iz Sarajeva, Bogoja Panajoto
Sindičić iz Rijeke, koji je ubio 11 ustaša. Vukušić pominje i Ţeljka Raţnatovića Arkana, ĐorĎa Boţovića Gišku, Andrij
Ašanina i mnoge druge tvrde momke.
- Ţeljko Raţnatović je u dosijeu Interpolu bio zaveden i pod imenima Roberto Betega, Paul Betega, Marsel de Kok, S
Elis, Gojko D.Peno, Damian Peno, Rodoljub Kaličanin, Marko Marković, Miroslav Petrvoić, ĐorĎe Rolović, Milko Sarvić
Pol Karsenti, Marko Markotić, Mario Valentino. Osumnjičen je da je ubio 3 Albanca i jednog četnika u Brizelku, kao i
Cirihu. Giška je osumnjičen da je učestvovao 1985. u ubistvu Stjepana Đurekovića, odbeglog direktora INE u Nemačk
GIŠKINA RUKA
Odluku o likvidaciji Stjepana Đurekovića donela Milka Planinc, u svojstvu predsednika Saveta sa zaštitu ustavnog por
za preuzimanje "najstroţih mera" SDB SSUP-a, bila je Đurekovićeva namera da se vrati u Jugoslaviju i da na suĎenju,
kriminalnim radnjama vrha Komunističke partije Jugoslavije.
Osim Giške koji je mrtav i Staneta Dolanca, u akciji "Dunav", kako je Sluţba krstila Đurekovićevu likvidaciju, uključe
tajni agent "Alfa", koji je kasnije likvidiran, a telo mu je zabetonirano. SDB Jugoslavije je podrobno pripremala aten
gradiću Volfarthauzen, 26 kilometara od Minhena. Giška je predloţio sastav ekipe, iako se posle ispostavilo da neki l
najbolji, pa je čak, kasnije u Beogradu, došlo i do svaĎe. Ipak, ta akcija je jedna od najboljih u istoriji Sluţbe drţav
potvrĎuje i podatak da, kada su Boţovića uhapsili 1985. u Minhenu, Nemci Giški ništa nisu mogli da dokaţu.
Poznavaoci prilika u političkom podzemlju tvrde da je SDB uz pomoć svojih plaćenika od rata do danas ubila stotinu
emigranata. Engleski list "Dejli rekord" je 1989. godine, objavio dosta neobičnu kartu sveta sa podacima o političkim
Prema tim podacima jugoslovenska tajna policija je najviše likvidacija u emigraciji imala u SR Nemačkoj, čak dvade
Francuskoj i Italiji - po sedam. U Belgiji je izvršeno šest ubistava, a po dva u SAD, Argentini, Austriji i švedskoj. Najm
je izvršila u Velikoj Britaniji, Kanadi, Španiji, Juţnoj Africi, Australiji i Švajcarskoj - po jedno.
- Slobodan Milošević je posle pada SFRJ i SDB Jugoslavije preuzeo tu tajnu sluţbu i njene likvidatore, koji su ovog pu
narodne heroje i komandante paravojski. Politička ubistva emigranata su nastavljena, ali su nekadašnji Titovi atenta
Miloševićevi likvidatori, jer su u prostoru bivše Jugoslavije likvidirali nove neprijatelje nove vlasti - rekao nam je na
inspektor tajne policije Milenko Nikolić.
D.L.
Paket u kom se nalazi knjiga "OPERACIJA BLIZANCI" Pacov ili BIA su vratili posiljaocu...
... pravi se englez da nepoznaje autora...
=======================
==================
===

TITOV OBAVESTAJAC BY SLOBODAN PIVLJANIN
 http://sites.google.com/site/latelierdelaliberte/Home/geheim-agent-van-tito-by-slobo

 TITOV OBAVESTAJAC BY SLOBODAN PIVLJANIN
http://sites.google.com/site/srbskaarmija/Home/dr-slobodan-radojev-mitric-ispovest-jednog-razocaran
u-danas-od-14-aprila-2004-godine-do-10-maja-2004-godine-plagijat-zorana-jovanovica-desimira-tosic

TITOVA MASINA ZA UBIJANJE BY SLOBODAN PIVLJANIN
http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!9497.ent
=====================================================
 ADD NEWS ON YOUR SITE FREE!!!
-----------------------------------------------------
---------------------------------------
-----------------




SERBSKE INTERNET NOVINE NE ODGOVARAJU ZA
SADRZAJ OBJAVLJENIH CLANAKA I KOMENTARA. MISLJENJA IZNESENA U CLANCIMA

KOMENTARIMA SU PRIVATNO MISLJENJE AUTORA CLANKA ILI KOMENTARA I MOZDA

PRESTAVLJAJU STAVOVE REDAKCIJE SERBSKIH INTERNET NOVINA

SVI VASI KOMENTARI BICE OBJAVLJENI -SERBSKE INTERNET NOVINE NE

PRIPADAJU BILO KOJOJ POLITICKOJ STRANCI - MI SE U SVEMU RAZLIKUJEMO OD

PODREPASA, KOJI SU U SLUZBI ILI ISTOCNE ILI ZAPADNE PETE KOLONE... I KOJI

MORAJU PRETHODNO TRAZITI ODOBRENJE MOGU LI OBJAVITI VASE KOMENTARE...

SRDACNO
GLAVNI UREDNIK SERBSKIH INTERNET NOVINA
DR. SLOBODAN PIVLJANIN




POSALJITE VAS KOMENTAR
the.serbianarmy@hotmail.com
21:38 | Dodajte komentar | Pošaljite poruku | Prikaz veza za praćenje (0) | Objavi u blogu | Nieuws en politiek




                                              Pravila ponašanja
                                              Prijava zloupotrebe
© 2008 Microsoft
                                              Bezbednost
Privatnost
                                              Glavna pomoć
Pravo korišćenja
                                              Nalog
                                              Povratna informacija


-24 juni 1959-Kelner Hotela N…. trovac

Na kraju male slepe ulicice gde se nalazi Hotel N…se nalazi velika gimnasticka sala, u kojoj se
nedeljom odrzavaju igranke. Prolazeci u tom pravcu obicno navratim u restoran Hotela N.. tamo
radi kao kelner Radovan ( ime izmenjeno), on je iz jednog sela iz okolne Bratunca, dalji rodjak,
zajedno smo isli u skolu u Ljuboviji. Njegov stric je vazan politicar u Beogradu, uticajan i mocan
.Sedimo i potsecamo se drugovanja u ljubovijskoj skoli , djaka, profesora, pricamo o Bratuncu,
Drini. Nas vezuje duboko licno prijateljstvo, vecite krvne veze nasih predaka. U nasem kraju se svoji
postuju iznad svega. Kada god se susretnemo to je za nas istinski praznik bratskog druzenja. On
odmah stavi pred mene casu soka, razume se nikad ne placam..

Radovan ima izuzetno poverenje u mene, zna da su ustase ubile dvadesetak srodnika za vreme rata,
nekoliko u Jasenovcu. Njegovo poverenje u mene koje je skoro bezgranicno, me izuzetno raduje.
Saznah nedavno da je postao Sef restorana. “Samo jos malo, postacu direktor hotela”-
On me danas posmatra ispitivacki, zabole me sto mi to sve po prvi put otkako se znamo izgleda
nekako sumnjicavo, kao da se navlaci neki oblacak nepoverenja prema meni:” Vidoh te sa onim
plavim Jocom na Kalimegdanu, cudi me, sta ces ti sa njim. Znas li ti ko je on, on kaze da je ovaj hotel
bio njegovog oca, trazi da mu se vrati”.”Jocu znam samo malo, o tome ne znam nista”-rekoh brze
bolje da tu pricu skratim”.” Pazi s‟kim se druzis, ovo su teska vremena za nasu stvar, navalili su na
nas sa svih strana, moramo se braniti na svakom mestu, u svakoj prilici, moramo se obracunavati sa
neprijateljima ne birajuci sredstva”. Sta da mu kazem, cutim. On upilji kao islednik u mene: ”Oni
samo kuju zavere, kade se ne bi branili, oni bi nas zacas pokopali.Vecina su spijuni, Peta kolona.”
Naglo mi se priblizi:” Pazi sta radis, s kim se druzis, sta pricas, ovi nasi nece samo da uhapse,
zatvore, oce da prebiju, jos i ne sanjas sta cinimo neprijateljima!”

Gleda u mene, snuzdi se, skoro zaplaka: ”Ocu da ti pomognem, da ti otvorim oci, volim te ko brata,
cuvaj se, otvori cetvoro oci, pazi na svaku rec, svaki kontakt?”.Gledam ga iscekujuci, ne shvatam sta
zeli da kaze na kraju.” Ovo su najopasnija vremena, ode glava zacas”-uze svoju glavu u obe ruke,
nasloni se na sto.”I ne sanjas sta se radi”-gleda me skoro suznim ocima.”narod i ne sanja sta se
radi”.Ustade, hoce nesto da mi predlozi, snebiva se, energicno sroci: ”Ti si posten, iz postene
porodice koja je uvek davala zrtve, tebi je mesto sa nama, svaka ptica svome jatu, svaki brat svome
bratu”.

Ustade, gleda me potreseno, kao kad neko zeli da otkije neku najcuvaniju tajnu: ”Dodji ovamo da ti
nesto pokazem?” Uhvati me za ruku, dovede pred jedan ormar tamo gde dobija pica i hranu iz
kuhinje . Stade pred ormar, otvori vrata, pogleda me tajanstveno pokazujuci mi neke epruvete u
ormaru, vadi jednu po jednu. Na jednoj mlecno beloj plasticnoj tubi stoje slova MX 3, otvori u njoj
neke sive male pilulice: ” Ova kada se pola pilulice stavi u pice ili hranu, izaziva proliv”.Onda izvadi
jednu drugu istu takvu belicastu tubicu, samo na njoj drugi natpis MN7: ”Ova izaziva infarkt i
mozdani udar”. Bio sam u dubokom soku. Gledao sam ga sa zaprepascenjem, zar Radovan da bude
takvo cudoviste?! On kao da prozire u moje misli : ”Sta ti mislis da ja to radim iz besa, ili sto mrzim
te ljude, spasavamo se, tako mi narede, moram, ovde u ovaj hotel dolaze stranci, tu ima svakojakog
spijunskog olosa”.Izvadi jednu drugu tubicu na njoj natpis X2: ”Ova izaziva ludilo, rascep licnosti.
Ovde ima nekoliko prostitutki, one sa mnom saradjuju.”

Smirih se, javi se velika radoznalost : ”A kako znas kome sta da stavis?” ”Sve ide ko podmazano,
samo mi jave telefonom, ili dodje kod mene nas covek i pokaze mi coveka, zenu, sto gde sedi, taj i taj
sto, takva i takva osoba, dolazi tada, stavi to i to, sifra, kolicina. Ponekad me odvedu autom, svedu
me na ulicu, pokazu mi na prolaznika, kazu kada dodje da mu stavim, ima ih koji dolaze redovno”. “
A dobro, nije to tek tako, ako je neko vec bolestan od necega , nije indicirano da mu se da bilo sta?”-
zapitah. “ Moje je da radim sto mi se kaze, to drugi znaju i brinu”.-slegnu Radovan ramenima.

Ovaj Radovanov iskaz me je osvestio. Danasnjica za mene vise nije ono sto je bila juce. Iako je ono
sto Radovan cini uzasno, bio sam potresen njegovom dobrom namerom prema meni, jer on mi je to
pokazao pre svega da me upozori, da budem oprezan, da znam cega sve ima..Nije insistirao da
saradjujem sa njim. Cini mi se da Radovan to cini jer je duboko ubedjen da su ti ljudi opasni
neprijatelji. Dakle, iz dobre namere. Ali, da li su oni stvarno neprijatelji, ili tako opasni po drzavu i
narod? Pa i roditelje moje majke i oca su predstavili kao neprijatelje, moga oca su maltretirali jer je
navodno bio saradnik cetnika, a to nije nimalo tacno? Radovanu mogu dati netacne podatke o
nekim ljudima, mogu nastradati nevini? Kako se moze nekome presudjivati bez formalne istrage,
zvanicne presude? Na delu je posezanje za otrovima kao u Srednjem veku u vereme Lukrecije
Bordzije i trovaca i trovacica. A sta je onda bio nasilan smestaj u ludnicu Natase, cerke kuma Boska
Tomica? Pa i to je posezanje za medicinom da se obracunava, nju su mucili elektro sokovima,
injekcijama i pilulama samo zato sto je kazala da vlasti neosnovano progone njenog oca. Ovde
zavladavaju mrak i nered, ovo su vrlo opasna vremena.


Стефан Марковић, 1958 година

Југословернски агенти ме прете, прате ме, белгијска полиција се прави луда.
                                                                                                1958
                                  OSVAJANJE EVROPE

Jugoslovensko podzemlje se radjalo pedeset godina iz beogradske materice. Zitelji tog
prizemnog i suvorog sveta bili su, uglavnom, mladici prepusteni sebi, koji su ponikli u
Beogradu ili su kroz njega samo projurili. Zajednicko svima njima je bilo da zive na ivici
ili ispod zakona, ne bi li opstajali na balkanskoj i evropskoj vetrometini. U potrazi za
avanturom, ali i za zivotom, gazili su putevima koji su ih vodili od kuce u beli svet, a
potom vracali ovamo. Neki su Beograd napustali kao dobrovoljci, neki kao begunci,
pojedini kao izgnanici, sa pravim ili laznim pasosima, najcesce i bez njih. Vecina njih
uspela je da osvoji i zaprepasti uplasenu Evropu. Vracali su se ponekad kuci kao junaci
dana, kao zarobljenici medjunarodnih cuvara reda, ali i kao nasminkani lesevi.

Taj proces je imao svoju ne samo socijalnu vec i politicku notu. Kao sto je Zapad pruzao
utociste jugoslovenskim politickim emigrantima,tako je primao i ove iz podzemlja.
Njihovo prvo skloniste je bio Pariz, zatim Milano i Frankfurt, pa Bec, Amsterdam,
Stokholm, a danas su to Moskva, Atina, Budimpesta, London. Sve do sredine
osamdesetih, kada je Jugoslavija odigrala svoju poslednju ulogu Trojanskog konja u
hladnoratovskom filmu, Evropa je trpela nase delinkvente. A onda, kada su na Starom
kontinentu shvatili da se SFRJ raspada i da od nje vise nema vajde, preko noci je odlucila
da ih vrati u otadzbinu. Tada je u Frankfurtu beogradski momak Goran Vukovic, uz
saglasnost nemacke policije, ubio Ljubu Magasa, legendarnog kuma svih jugoslovenskih
kumova u Evropi.

Od tog trenutka istorija jugoslovenskog podzemlja se deli na vreme "pre i posle Ljube
Zemunca". U prestonicu su pristigli profesionalni otimaci tudjeg blaga, reketasi, batinasi i
revolverasi, dileri, pa i likvidatori, koji su se udomili kao velike patriote i novi narodni
heroji kod svojih politickih patrona. Tako je povratkom familije tvrdih momaka i Beograd
napokon dobio svoje podzemlje. Najsurovije na svetu, jer je njegov prepoznatljiv znak
bila nenajavljena smrt.

Zastrasivanje Pariza

Jugoslovensko podzemlje iza Drugog svetskog rata radjano je u krilu politicke i
ekonomske emigracije, koja je, bezeci od Tita, nasla utociste, prvo u Zapadnoj Evropi, a
potom i u Americi. Tamo gde su politicki begunci sebi nalazili jatake ubrzo su se nasli i
odbegli jugoslovenski delinkventi, koji su izbegavajuci zakone, trazili sebi skroviste po
zapadnim budzacima. Neki su jednostavno jos kao deca, tek zamomceni, sisli u taj
jugoslovenski kal gde su kalili svoju mladost. Mile Ojdanic, zvani Crni bio je velegradski
decak koji je skupo platio cenu slave svog oca, oficira JA. Stideci se vlastitog sina, jer je
voleo fudbal, otac je Crnog pedesetih godina poslao prvo u KPD Krusevac, zatim na Goli
otok i u beogradski Centralni zatvor. Tamo je upoznao Branka Stojanovica Banga, Mileta
Pavlovica Tarzana iz Arandjelovca, Slobu Kusovca, zvanog Biba. Za nedoraslog mladica
to je bila prvoklasna skola kriminala, koju su prolazile generacije i generacije nestasnih i
neustrasivih. Prolaz kroz popravne domove i zatvore bio je najbolja preporuka za ulazak
u drustvo prvoklasnih beogradskih mangupa. Mile Ojadnic je imao srecu da u Beogradu
upozna Stevicu, Rusa, Maleta, bracu Miljanic, Gulivera, cuvenog rvaca Citakovica, Batu
Kamenog, bracu Cerovic, Slobu Boskovica. Crni o njima kaze:

- To su bili pravi mangupi, vaspitani, fini. Slusali su svoje roditelje, ali su na ulici bili
zestoki. Tukli su se pesnicama, to je bilo njihovo glavno oruzje. Druzili su se, delili su i
dobro i zlo. Mnogi od njih su kasnije i fakultete zavrsili i postali ozbiljni ljudi!
Beogradski "asfaltas" Dusko Dule Milanovic seca se da je jos pedesetih beogradska
porodica besprizornih bila izdeljena na regionalne grupe:

- Tada se tacno znalo ko je najaci u gradu. Tukli smo se rukama i borbe su uvek bile fer.
Glavni snagator je bio Citakovic, koji je i uveo te fer batine u praksu. Pored njega jaki su
bili i Sloba Globus, Bojan, Buca Al Kapone, svi iz Sarajevske ulice. Od mladjih, na pesku
oko Save, trenirali su boks Ljuba Zemunac, braca Soskic, Centa i Masa iz Zemuna.

Dusan Knezevic iz Sarajevske ulice je visio na Mostaru oko bioskopa "Zelengora".
Prodavao je mleko i svercovao se u salu da gleda filmove o Al Kaponeu. Zato je brzo i
dobio nadimak Buca Al Kapone. Jedan od takvih mladica bio je i Petar Grujicic, sin
policajca i kasnije ratnog zlocinca Radana Grujicica. Kada je prebegao u Ameriku,
inspektor Radan Grujicic je dobio svu policijsku arhivu i sve sto je i sam znao i video
ustupio CIA. Zauzvrat je dobio lazni identitet na ime Marko Jankovic i obecanje da nece
biti izrucen Jugoslaviji i komunistima koje je isledjivao. Njegov sin Petar je jos u
Beogradu upoznao ulicne vodje Milosa Milosevica, Stevicu Markovica, Mileta Kopanliju,
Bikicu Prokica, Batica Cakica, koji ce slavu podzemlja doziveti tek u Parizu. Svi su oni
francusku karijeru zapoceli kao ulicni fotografi, ali je samo Petar Grujicic postao
profesionalac sa kamerom. Ispred Ajfelove kule, Trijumfalne kapije, na Jelisejskim
poljima, ispred crkve Notr Dam, ovi zaludni Beogradjani su slikali americke turiste,
obecavali da ce im slike sigurno poslati u SAD za dolare koje su dali. A bili su, zapravo,
majstori da pociste pariske luksuzne stanove od suvisne raskosi.

Prijatelji Alena Delona

Sve je pocelo u Beogradu kada se glumac Alen Delon, posle dolaska iz vojske iz
Indokine, 1958. godine, nasao sa ovim mladicima u Beogradu na snimanju filma "Marko
Polo" i potom "Mihajlo Stogov". Oni su bili statisti, vec dokazani tvrdi momci u ulicnim
tucama i spektakularnim skokovima sa Savskog mosta. Milosevic je bio afirmisani
kaskader i glumac pocetnik. Pricalo se kako Milos Milosevic, Alen Delon i Perica Slovenski
imaju previse simpatija medjusobno kao muskarci. Oni su za njega bili nesto sasvim
drugo: mladi, lepi i marginalci. Stevan Markovic je, na primer, bio rodjen 10. maja 1937.
godine u Beogradu. A Alen Delon je imao dvadeset dve godine, bio je zgodan, ali pomalo
feminiziran muskarac. Poticao je iz siromasne porodice, radio je po Parizu kao raznosac
peciva, opranog rublja i paketa. U tom sedamnaestogodisnjaku istoricar i muski plejboj
Filip Erlanze je video karakternog glumca i uveo ga u svet filma, ali i pariskih orgija. Iz
Beograda glumac Alen Delon za sobom dovodi prvo svog hrabrog dublera Milosa
Milosevica. Dao mu je posao telohranitelja. Ljubomoran zbog Milosevicevog uspeha,
Stevan Markovic, njegov prijatelj krece 16. oktobra 1958. ilegalno za njim u Pariz kod
Alena Delona. Da bi dobio francuske papire, zatrazio je politicki azil, ocrnio vlastitu
otadzbinu i vec 1. novembra 1958. postao francuski drzavljanin. Kod Delona novi momak
Stevica Markovic dobio je posao potrcka.

Naseljavali su se kod Delona u Parizu, jedan po jedan, kao pravi muski prijatelji. Ludovali
su po barovima "Terazije", "Mazcestik" i "Ruski car". Pesnicili se, prebijali i ubijali boga u
svakoga ko se muvao oko Alena Delona. Bezbroj puta su hapseni i zatvarani zbog tuca,
kradja, varanju na kocki i neurednih isprava. Misko Milosevic je bio zadovoljan sto je lepo
ziveo od toga kad bi isprebijao svakoga ko bi ruzno pogledao Natali Delon, Alena Delona
ili njega licno. Voleo je da pravi skandale, a najsrecniji je bio, kako tvrdi Milomir Maric,
dobar poznavalac srpskih svetskih muvara, "kad bi prdnuo i usmrdeo kakav blazirani
krem parti."

Tada su obojica otkrili cari mlade Francuskinje rodjene u Maroku, koja je svoje pravo ime
Francis Kanovas promenila u Natali Delon. Pre toga je bila Miloseviceva i Markoviceva
ljubavnica, pa su se obojica nasli suvisnim u kuci Alena Delona.

Kobna sudbina Milosa Milosevica, prvog Delonovog jugogorile, stici ce u Holivudu, jer je
tamo nasao groznu smrt u jednom od kupatila vile Mikija Runija. Umro je zakljucan u
kupatilu, izbatinan, ostavljen sam i nemocan. Bilo je to na Beverli Hilsu 1966. godine.
Milos Milosevic je dovezen u Beograd americkim avionom PAN AM kao paket sa drobom.
Prevoz njegovih posmrtnih ostataka platio je Alen Delon. Ista "firma" je uskoro dopremila
na Surcin i drugi limeni sanduk, u kome se nalazio izvesni Kirce Popceski, Milosevicev
intimus i poverenik, koji je, navodno, stradao od udara struje.

Upraznjeno mesto u Delonovoj blizini zauzima tada najslavniji od svih gorila Stevan
Markovic, koji ce, mrtav, postati okosnica "afere stoleca", koja je uzdrmala temelje Pete
republike. Markovic je usmrcen batinama, nadjen na djubristu Elankura, spakovan u
veliku najlonsku kesu, u kakvima se prodaju jogi-duseci. Izmrcvareno telo je 1. oktobra
1968. godine nasao klosar Zan Aro. Obdukcija je pokazala da se u Markovicevoj glavi
nalazio metak, malog kalibra, kakav koriste francuski policajci. Istraga o ubistvu Stevana
Markovica, tada vec poznatog i kao prijatelja porodice Klod i Zorza Pompidua, koji je
1968. bio prvi covek Francuske, trajala je deset godina, kako u Parizu, tako i u
Beogradu. Slucaj je zatvoren kao "neresen".

Neposredni osumnjiceni za ubistvo Stevana Markovica, stanara poznate adrese ulice
Mesin broj 8, prijatelja porodica Pompidu i Delon, bio je izvesni Fransoa Markantoni,
korzikanski gangster, kum Alena Delona. On je oslobodjen posle laznog svedocenja
Borivoja Ackova, koji je do 2. maja 1992. ziveo u Jugoslaviji, potpuno se odrekavsi
nekadasnjeg nacina zivota. Popularni Bob je krunski svedok nevinosti porodica Pompidu i
Delon, i oruzje u rukama osoba od najveceg francuskog drzavnickog poverenja. Umro je
u cetrdeset devetoj godini zivota na Kopaoniku, kada je potegao pistolj na sebe, koji je,
posle gusenja sa Aleksandrom Vujisicem, nehotice opalio. Knjigu svojih memoara nije
stigao da objavi.

Kad pas ujede gospodara

Poslednji je zivot izgubio Uros Milicevic, koga su ubice tesko ranile, a potom ostavile bez
ventilacije u sobi bez prozora. Zlocin se dogodio u Briselu, u ulici Staljingrad.

Srbe, beogradske momke, posvadjale su njihove zajednicke zene Romi Snajder i Natali
Delon. Stevica Markovic je ubijen. Nadjen je sa sopstvenim penisom u ustima na
pariskom djubristu Elankur. Bila je to osveta zbog seksualnih orgija sa Klod Pompidu,
zenom francuskog predsednika Zorza Pompidua. Jedan drugi ucesnik zbivanja, Uros
Milicevic, dete iz beogrradske bolje kuce, tvrdio je kako poseduje dokumente kojima se
dokazuje da je Markovic likvidiran kao vlasnik albuma fotografija "ruzicastog baleta", ili
srpskog grupnjaka, ciji je ucesnik bila i supruga Zorza Pompidua, tada predsednika
francuske vlade. Ovu optuzbu nikada nisu prihvatili zvanicni organi istrage, uprkos
svedocenju Aleksandra Markovica, brata ubijenog Stevana, da je u stanu Alena Delona
bio na veceri sa Pompiduovima i - gangsterom Markantonijem. Ipak, general De Gol je
"diskretno" smenio Pompidua. A Uros Milicevic je zato ubijen 1972. godine u Briselu, kao
navodna zrtva obracuna u cetnickom emigrantskom podzemlju, no na nacin cija
"suptilnost" upucuje na drugu stranu: izubijan i upucan, ali jos ziv, Uros je po
najstrasnijoj letnjoj zezi ostavljen zakljucan u stanu bez prozora i iskljucene ventilacije.
On je bio od najranijih dana histericna, labilna osoba, patoloski mitoman. Pored
pomenutog Ackova, preziveli iz "afere stoleca", opet je jedan Milos Milosevic, zvani Misa
Slovenac.

Beogradski momci su skupo platili zabludu da su veci mangupi od Alena Delona. Posle
serije misterioznih ubistava njegovih beogradskih prijatelja, toboznjih telohranitelja, Alen
Delon je cinicno rekao:

- Sta tamo, na Balkanu, rade sa psom kad ujede gospodara?

Francuska policija je mesecima tragala za izvesnim legionarom iz Jugoslavije, poznatim
po imenom Voja Zivac, koji se na Stevicinom grobu zakleo da ce ga osvetiti i ubiti
Delona. To se nikada nije dogodilo.

Sin Radana Grujicica, fotograf Petar Grujicic, preziveo je jugoslovensku cistku u Parizu
zato sto je pristao da bude nesto drugo, umetnik. On se, doduse, u Sen Tropeu cesto
svadjao sa Brizit Bardo, ali zbog toga nije izgubio glavu.

Avanturu sa glumcem Alenom Delonom nisu preziveli cetvorica njegovih "gorila": Milos
Milosevic i Stevica Markovic, Kirce Popcevski i Uros Milicevic. Sabrija Zulfikarpasic se
smirio i preuzeo unosne poslove strica Adila. Nenad Matijasevic je postao milijarder,
trgujuci naftom, dok je Misa Slovenac postao ugledni njujorski biznismen. Kosta Konj se
ozenio naslednicom svih francuskih dizalica madam Potem. Zorz Jablan je lanac svojih
kockarnica prosirio cak do Floride i Kinsase. Bikica Prokic jos pomalo slika. Bata Cakic je
umro bogat. Steva Japanac, sin snajdera iz Beograda, zivotario je u Parizu sve dok na
Jelisejskim poljima nije upoznao jednu japansku turistkinju. Ispostavilo se da je to
naslednica, cerka vlasnika cuvene imperije "Cucumi", vredne trideset pet milijardi dolara.
Steva je odmah uspeo da pokvari skromnu Japanku. Vodio ju je po kockarnicama i kod
nje podsticao razmazenost. A kada joj je bilo dosta izivljavanja, ostavila je Stevi ime -
Japanac i nekoliko stanova u Parizu. Ali, nas Steva je vrlo brzo postao ono sto je i bio -
zapusteni pariski klosar kome bukvalno niko nije verovao da je na kocki zaista spiskao
basnoslovan miraz.

Dule Milanovic, koji je u Francusku dosao preko Italije, bavio se dzeparenjem i
otimanjem tudjeg blaga, ali je prestao kada je shvatio da je druzenje sa beogradskim
"gorilama" opasno po zivot. U Parizu se ozenio Francuskinjom i dugo radio kao krojac.
Danas je opet u Beogradu i kao veteran beogradsko-pariskog podzemlja zivi od
francuske penzije.

I posle svega sto se dogodilo Delonovi nisu mogli bez Jugoslovena. Alenov sin Antoni je
godinama drugovao sa izvesnim Markom Milovim, koji mu je bio novi "gorila". U jednoj
raciji pariska policija je kod njega nasla pistolj kakav su u svojim pljackama koristila
dvojica najvecih kriminalaca Stiv i Sulak.

Stiv i Sulak

Radisa Jovanovic Stiv je bio momak iz Leskovca. On je dete provincije, rodjeno u nekom
selu kraj Leskovca ili kakvog slicnog grada. Zabuna oko njegovog pravog imena, kada je
u njemu, tada Radisi Jovanovicu (i mrtvom), jedan povratnik iz inostranstva prepoznao
svog sina Novicu Zivkovica, samo je pravi odraz velike smutnje i haosa, koji su zahvatili
mnoge sezdesetih i sedamdesetih godina. Rodjen kao Novica u braku pred raspadom,
Stiv je postao Radisa kroz razne interporodicne transakcije, gde su mu ujaci igrali ocuha,
ili obratno, ko ce ga znati. Sulak je takvom mladicu otkrio "svet", izvevsi ga iz mraka na
svetlost Francuske.

Stivovo decastvo nije bilo ni bolje ni gore nego mnoge dece jugoslovenskih radnika u
Francuskoj. San mu je bio da postane glumac. Kada je cuveni francuski reziser trilera
Lotner snimao film "Profesionalac", sa Zan-Pol Belmondom u glavnoj ulozi, Stiv je igrao
jednu od zapazenijih epizodnih uloga: bio je u tom filmu policajski inspektor! Pomocu
fotografija iz tog filma policija je uspela da ga identifikuje. U svim poternicama je
registrovan kao "Radisa Jovanovic alijas Novica Zivkovic, zvani Stiv".

Sa prijateljom Brunom Sulakom, zvanim Legionar, pljackao je najbolje obezbedjene
banke. U tim poduhvatima, prica Grujicic, primenjivao je cuda tehnike, ukljucujuci radio-
stanice, radare i specijalne naprave za neutralisanje alarmnih uredjaja. I dok ga je jurila
citava Francuska, Stiv je u filmu spokojno, kao dzentlmen-provalnik, glumio policajca
koji hapsi prestupnika Zan-Pol Belmonda. A onda je sa Sulakom krenuo u svoju
poslednju avanturu. Iz prodavnice Kartijea, na kanskoj Kroazeti, odneli su neopazeno
nakit vredan sedam miliona dolara. Otisli su u Buenos Ajres, ali su se tamo kratko
zadrzali, jer im se nije svidela klima. Krenuli su kuci, ali je Sulak uhapsen u Bujonu, na
spansko-francuskoj granici, u ukradenom BMV-u i s laznim jugoslovenskim pasosem u
dzepu. Stiv i njegovi pajtasi Pjetro i Valter su ga oteli iz voza, stavljajuci lisice ceti
policajaca koji su ga sprovodili u zatvor.

Kada je Sulak, kao "francuski neprijatelj broj jedan" ponovo uhapsen, Stiv je iznajmio
helikopter da ga izbavi. U svom poslednjem pokusaju da "gazdu" izvuce iz zatvora,
prelazi preko svih Sulakovih upozorenja. Ne samo sto se laca problematicnog plana sa
upadom u zatvor helikopterom, koga su drugari pokupili iz nekih novina i drzali u rezervi,
nego, sasvim amaterski, letelicu iznajmljuje na aerodromu Bordo-Merinjak, u
neposrednoj blizini zatvora u Gradinjanu. Policija nije mogla ostati slepa na ovaj izazov, i
11. marta 1984. godine Stiv gine u zasedi. Cuvsi za Jugoslovenovu smrt, Sulak je,
navodno, plakao kao malo dete, izjavivsi da je i on takodje umro na aerodromu
Merinjak:

"Vasa je pravda ruke uprljala krvlju, dok su njegove i moje ruke, jednako kao i nasa
savest, potpuno ciste."

Ostavsi bez potpore Stiva Jovanovica, Bruno Sulak uspeva da zavrbuje dvojicu visokih
zatvorskih sluzbenika. Njegov dobro smisljeni poduhvat bekstva zavrsava tragicno 25.
marta 1985. godine, kada, otkriven "na putu kuci", Sulak dozivljava smrtni pad sa visine
od sedam metara. Nadjen je sa prakticno izlomljenim svim kostima - sto upucuje na
sumnju da je zapravo ubijen. "Pari mac" ga je ispratio clankom "Zbogom, prijatelju!"

Bruno Sulak nije bio Jugosloven. Rodjen je Sidi Bel-Abesu, u Alziru, 1955. godine.
Njegova majka Marsela je Francuskinja, a otac Stanislav Poljak i nosilac Ordena Legije
casti. Bruno je imao trinaest godina kada se doselio u Marsej. Nesto pre mature prijavio
se u vojsku, u mornaricku pesadiju. Posle vojske pomaze ocu, koji radi u bifeu na
zeleznickoj stanici. O tome i pise u svom dnevniku: "...Stanislav je bio vec star, a i stare
rane su ga sve vise bolele (kao legionar izgubio je ruku u Indokini). Ja sam mu
pomagao, ali sam vec tada znao da necu kao budala dugo raditi za male pare. Napravicu
mnogo novca, na gomile..." I napravio je: slika Van Goga - 28 miliona franaka,
prodavnice "Kartije" u Parizu - 14 miliona franaka, "Montenj" - 27 miliona maraka,
"Bresi" - 21 milion, "Feret grej" - 18 miliona i, najzad, Kan - 45 miliona franaka.

Sa bratom Denisom je bio u Legiji stranaca, gde Bruno postaje strucnjak za radio-veze i
najbolji padobranac u takozvanoj "tehnici slobodnog pada". O tome je pisao: "Oborio
sam svetski rekord! Zeno, shvatas li - svetski rekord!" Bruno je dezertirao iz Legije,
mada to porice u svojim pismima, navodeci: "...Zakasnio sam samo pet minuta, a za to
vreme moja jedinica je prebacena u Zair..."

Lopov - dzentlmen

Bruno Sulak je bio lopov dzentlmen: naime, nikada nikog nije povredio u svojim
pljackama, iako je uz sebe uvek nosio "magnum 357". Mnogo je putovao i mnogo citao,
a iz zatvora je pisao za vise francuskih listova.

Sulak je, naime, demantovao da je Poljak ili Jugosloven. Bio je Francuz u Alziru. Porodica
je zivela u Marseju kada se Bruno pridruzio mornarickoj pesadiji i, zbog nekog
bezazlenog incidenta, prvi put dospeo u zatvor. Otkriven je slucajno. Kada je uhapsen
zbog dezerterstva, policija u prtljazniku njegovog automobila otkriva oruzje i novac za
koji se lako ispostavlja da potice iz pljacke jedne velike samousluge. Biva osudjen na
visegodisnju robiju, ali u zatvoru provodi samo sest meseci, pobegavsi odatle na
najklasicniji moguci nacin, prestrugavsi resetke na prozoru celije i prebacivsi se preko
tamnickog zida uzetom nacinjenim od krevetskih carsava. Sledeci period koji provodi na
"slobodi" jeste po svemu najznacajniji u njegovom zivotu. Usavrsava svoj "stil" rada u
pljackanju, koji bi se mogao sazeti u definiciju "maksimum galame - minimum nasilja",
stvara sopstveni mit kriminalca-dzentlmena, "novog Arsena Lupena", pocinje da pise,
opisujuci uglavnom neljudske uslove zivota u francuskim zatvorima, zblizava se sa
manekenkom Talijom, sa kojom ce dobiti i dete, i - mota se oko filmskih krugova, sa
zeljom da jednog dana postane asistent rezije.

Veruje se, naime, kako je ovaj gangster samo jednom u zivotu upotrebio oruzje (1961),
pucajuci na - De Gola:

"Nisam ga mogao promasiti da sam ga hteo ubiti. Ali sam pucao samo radi zadovoljstva."

Begunac od kuce, padobranac u Indokini, oasovac u Alziru, zatvorenik na ostrvu Re,
Spaljeri je "u istoriju" definitivno usao 19. novembra 1976. godine, pomenutom pljackom
u Nici, o kojoj je Hoze Djovani snimio film "Kanali raja", a Melvil je parafrazirao u uvodu
svog remek-dela "Zaca" (gde je - gle cuda! - anticipirana i "metoda" napada na voz,
kojom su se kasnije posluzili Sulak i Stiv), filma cijeg glavnog junaka tumaci - Alen
Delon.

Sa nepunih dvadeset godina, ne znajuci jedan za drugoga, Sulak i Stiv cesto gostuju po
francuskim zatvorima izdrzavajuci manje vremenske kazne. Dok Stiv simulira ludaka i
izigrava zatvorskog "kaida", Sulak, ne veliko zaprescenje svoje porodice, odlucuje da se
prijavi u Legiju stranaca! Sa Drugim padobranskim korpusom odlazi u Kalfbi. Posle
nekoliko meseci dobija prvo odsustvo koje provodi sa roditeljima u okolini Bordoa, a
poslednji dan i noc u Parizu, gde se u jednom kafeu ispod Monmartra upoznaje sa
Stivom, tada jos sitnim kriminalcem kakvih je Pariz prepun. Posle burno provedne noci
Sulak se sutradan ne budi na vreme, tako da sa svojim pukom nije mogao da otputuje u
Kolvezi. Od toga dana Bruno Sulak se ne odvaja se od svog novostecenog prijatelja
Novice Zivkovica Stiva.

Upoznao ga je prilikom snimanja filma "Profesionalac" u kojem je Novica igrao sa Alenom
Delonom. Od tada su postali nerazdvojni prijatelji i mozda je to jedan od razloga sto je
francuska stampa - od komunistickog "Imanitea", do desnicarskog "Figara" - proglasila
Bruna Sulaka Jugoslovenom, a njegovu grupu "opasnim jugoslovenskim gangom". Cak i
kad je poslednji put uhapsen, Bruno je imao kod sebe pasos na ime Radise Savica.
Pojavljuju se, zajedno i neocekivano, u mnogim gradovima Francuske. Za njima su
ostajale opljackane zlatarske radnje, velika preduzeca, supermarketi: "Nikada nista
nismo uzimali od sirotinje. Nikada za nama nisu ostajali ranjeni i lesevi. I nece ih nikada
ni biti!"

Slava ovog tandema pocinje u maju 1982. godine, kada je Stiv, oslobodio Sulaka iz voza
Monpelje-Lion, kojim je ovaj sprovodjen na jedno u nizu sudjenja, uprilicenih kao
nacionalni masmedijski spektakl nakon jos jednog, "konacnog" hvatanja "drzavnog
neprijatelja". Tada su od policijskih pratilaca zaplenili "kolekciju" oruzja, izmedju ostalog
i revolver koji ce kasnije biti nadjen kod sesnaestogodisnjeg Antoni Delona, kao
"prirodni" produzetak fatalne veze ove francuske glumacke porodice sa "gangom
Jugosa".

Sledi cuvena serija pljacki draguljarnica diljem Francuske, sa "epicentrom" u Kanu,
odakle iz "Kartijeove" prodavnice na Kroazeti odnose, usred bela dana, kamenja za 45
miliona franaka. U radnju su usli elegantno odeveni, sa teniskim reketima pod miskom i
prvo dugo razgledali "robu", kako i prilici ozbiljnim kupcima. Tokom citave operacije
roletne su bile podignute. Iz reke ljudi koji se muvaju Kroazetom mnogi su zastajali pred
izlogom. Sa torbom punom nakita Stiv i Bruno su mirno odsetali jednom od poprecnih
ulica izmedju Kroazete i Ulice Antib.

Mnoge pljacke su napocinili naoruzani do zuba, ali bez municije. Katkad dolazi do
grotesknih situacija, koje samo pospesuju mit sto se oko njih plete. Prilikom jednog
"posla" u Parizu primetio ih je dokoni prodavac iz susedne radnje, "dzentlmeni"
intervenisu tako sto Stiv, sa praznim pistoljem u rukama, juri nesrecnog piljara po ulici i,
sustigavsi ga, stisava njegovu "gradjansku hrabrost" sa nekoliko samara. Jednom ih
iznenadjuje policija "na delu", no i tada iskazuju nevidjenu hladnokrvnost i, uzimajuci
zandare za taoce, bez ispaljenog metka, napustaju mirno popriste zlocina. Da malo
"olade" i putuju po svetu. Samo dva sata posle pljacke "Kartijea" u Kanu, u jednom
luksuznom restoranu izmedju La Mueta i Bulonjske sume u Parizu, zazvonio je telefon.
Glas sa druge strane zice trazio je jednog od gostiju, Jugoslovena "Didija". Kada je ovaj
prineo slusalicu, zacula se poruka:

- Lov je uspeo. Donosimo skoljke. Pripremite vatru.

Kada bi dolazili u Pariz, Stiv i Sulak bi vreme provodili kod ljubavnica. Veci deo
opljackanog novca delili su poznanicima i prijateljima u zamenu za njihovo cutanje.
Policija, tako posle velike pljacke u Kanu, nailazi u podzemlju pred zid cutanja koji je
"jugoslovenski klan" ispoljio. Odavno su Francuzi postavljali isto pitanje: "Zasto Sulak i
Stiv nastavljaju sa pljackama kada su vec odavno stekli veliko bogatstvo?" Oni su, u
svojoj narcisoidnosti, zeleli da zakorace velikim koracima u svet evropskog podzemlja. I
uspeli su, posle Markovicevog slucaja, nikada se o Jugoslovenima iz podzemlja nije u
Francuskoj govorilo kao tada.

                  Biblioteka | Sadrzaj | Italijanska dinastija mafija

Copyright                 ©               1998                    Marko                  Lopusina
Copyright       ©         1998        Narodna     Knjiga            -       Alfa,         Beograd
Copyright           ©              1998        Serbian                Unity              Congress
All Rights Reserved.




Copyright © 1996-2008 Serbian Unity Congress. Our mission : Projects ::: Main server : News server : BLAGO server :::
                                          DHTML Web Menu by OpenCube




     .
---Juli 1959 godine-Vlada Mlicevic se ozenio sa Ikom Selgrad.

Upoznah na igranci u Domu sindikata Mariju Selgrad, visoku svetlo smedju simpaticnu devojku.
Ona je poreklom Nemica.. Mi smo samo drugovi, nista vise. Druzeci se sa njom ,dolazim do
zanimljivih saznanja da su nasi Nemci u nekoj vrsti tihe iskljucenosti, preplaseni. To sam video
jednom kada me je Marica upoznala sa svojim stricevima, u kuci jednog od njih. Delovali su.
utuceno, prestraseno, jedva su se culi , videli, tiho su govorili, osvrtali se okolo. Marija i ja smo
odlucili da moga nerazdvojnog druga Vladu Milicevica upoznamo sa njenom mladjom sestrom
plavokosom Ikom.Nastala je iskra iskrene ljubavi , iz te veze je nastao brak.

Sretoh Miru Beatovic na strafti, rece mi u prolazu da je rodjak Dusko Beatovic naustio zemlju,
emigrirao u Francusku.

    -   Avgust 1959 g-. Strahinjina sestra Borjanka Kastratovic posetila Boru u Brislu

Strahinja mi zatrazi Borinu adresu, kaze da njegova sestra Borjanka putuje u Brisel, htela bi da
poseti Boru.


---26 juli 1959 godine-Dubrovnik, IMIDZ FRANCUSKE KAO TURISTICKE VELESILE

Brigite ,tako se zvala moja sinocna sarmantna sagovornica Francuskinja , studentkinja slavistike iz
Pariza, mi pridje dok sam raznosio dorucak gladnim studentima iz celog sveta u Studentskom
letovalistu u vili Rasica u Dubrovniku, gde radim leti, i vragolasto namigujuci i smejuci se glasno ,
pomalo grleno, mi rece:" Hej , budi na izlazu iz kampa, ako hoces na plazu , zelim da cujem tvoj
projekat o kome si mi pricao”.

Lapad je lepa peskovita plaza, ali i stenje, ,toplo prozirno plavo -zeleno more, oblecu labudovi,
objasnih joj mojim neizgradjenim engleskim da sam u Americkoj citaonici u Beogradu nasao jednu
kjizicu o marketingu ciji je autor americki ekspert Harry Henry, u kojoj opisuje tematiku
motivacije, publikovanu 1958 godine, da sam u njoj po prvi put otkrio jednu vrlo uzbudljivu temu
za mene-IMIDZ, Brand image, ili Image de marque na francuskom.

Vecina predmeta na fakultetu su vise vrsta marksistickih udzbenika, sivi, dosadni. Neki profesori su
vise licili na birokrate. Ali npr. profesori Kukoleca, Vasiljevic, Mikijelj, Hubeni, i jos neki, su nas
ucili prakticnim stvarima. Ustvari mene su jako interesovali marketing i propaganda, zivotne ,
prakticne teme. Nemam volju za ucenjem na fakultetu, nisam dolazio redovno na predavanja, niti
ucio kod kuce, niti polagao seminarske radove. Ali kada god dodjem u Americku citaonicu da citam
novine, bacim pogled na rafove knjiga, vidim pise EKONOMIJA, MARKETING. Razgledam knjige,
citam, odjednom se javi inspiracija, energija, moje oskudno znanje engleskog prevazidjem, sve
razumem, marketing knjge gutam. Narocito me je privukla ova knjiga o motivaciji kupaca. Javlja se
neka vrsta dualiteta, dvojstva, sto se tice motiva ucenja, na Ekonomskom fakultetu ga nema, u
Americkoj ciaonici se javlja snazna zelja za ucenjem..Otkud to?

Objasnjavam Brigite teoriju BRAND IMAGE, shvatam da je vrlo inteligentna. Francuzio su
inteligentan i duhovit svet. Zasto je tako? Da li su u pitanju geni? To bi vec bila rasisticka teorija o
vise ili manje vrednim narodima. Smatram da je zapadni sistem obrazovanja superioran u odnosu
na nas, stvara bolje strucnjake, razvija kreativnost, dok se kod nas bubaju podaci, predmeti su
politizirani. To se tako vidi po mojoj sarmantnoj sagovornici. Brzo razmislja, ide pravo na sustinu,
njeni argumenti su vrlo osnovani, logicna je, prakticno orijentisana, vrlo brzo se snalazi.. Vrlo je
duhovita, voli da se sali, u isto vreme je vrlo ljubazna . Povrh svega vidim da me uvazava. Uzivljava
se u ulogu neke vrste podredjenosti, to je u prirodi zene, ali to je vise instinkt kome ona povladjuje
racionalno, ali se lako prepoznaje da ona jasno procenjue svoje potencijale, i da je takva jedna vrsta
submisivnosti samo u jednoj oblasti. .Naprotiv, ona zeli da upravlja sobom, svojom voljom razumom
i sobom, onako kako ona to procenjuje i zeli..Odavno znam da su Francuzi vrlo rafinirani.
Prelazimo na temu naseg susreta. Radi se o predstavi koju imaju pojedine marke proizvoda, ili
proizvodi, ali se to moze primeniti i na zemlje, cak i na ljude. U svesti pojedinaca se stvaraju
predstave o necemu, marki proizvoda, zemlje, politicara, ljudi, politicke partije, i svi oni imaju tu
svoju predstavu koja plovi u podsvesti ljudi, i koja podsvesno predodredjuje ponasanje, da li ce
kupiti tu marku ili proizvod, da li ce glasati za tu i tu politicku stranku, politicara, da li ce kupovati
proizvode pojedinih zemalja, ici u te zemlje na letovanje, kakve ce odnose imati sa pojedinim
poznanicima. Ustvari ta predstava je skup misljenja i stavova, to je mesavina stvarnosti i emocija.I
izmedju te IMAGE ( licnosti marke, proizvoda, pojedinca, zemlje) , i licnosti neke osobe koja o tome
ima tu predstavu ,se stvara jedna potsvesna veza, asocijacija, odbojnost ili lojalnost. Te tako pojedine
osobe, ili citavi segmenti pojedinaca, potrosaca, glasaca, itd, se vezuju ili ne za njih, trose pojedine
proizvode,ili marke, ili ih odbijaju. Sustina je da se stvori takva IMAGE koja ce izazvati pozitivne
asocijacije i lojalnost, kupovine, trosenje pojedine marke, ili pak glasanje za pojedine politicare i
partije.

Brigite je iznenadjena mojim dugim objasnjenjem ,shvatih da ona to ocenjuje kao monolog, ali joj je
paznja celo vreme bila na visini,sto je bio dokaz da je to zanima:" Vrlo interesantno, to po prvi put
cujem, dobra lekcija za nas Francuze, da dodjemo u jednu istocno-evropsku komunisticku zemlju i
da dobijem lekciju iz marketinga i propagande, ta americka teorija IMIDZA jos nije prodrla u
Francusku. To su ustvari tvoja razmisljanja kako da ovu teoriju primenimo na Franusku, da je
pretvorimo u vodecu turisticku velesilu. Ali kako se to moze primeniti za Francusku da bude
unapredjena u turizmu" ?

Nisam sujetan i tezim da budem prema svakome dobronameran i da svakoga postujem, ali se uvek
trudim da budem iskren sam prema sebi, samokritican, osetih u sebi neku vrstu nacionalnog ponosa,
i zelje da joj pokazem da mi Jugosloveni nismo "zaostali Balkanci ,i neznalice", ipak plaseci se da ne
budem pretenciozan i uobrazen rekoh, :" Upravo to moze biti vrlo znacajno .Imam utisak da u
Francuskoj jos nije sazrela svest da je turizam velika nacionalna unutrasnja rezerva"

Gledala me je ispitivacki, imao sam utisak da proverava da li sam diletant, ili kakav takav
poznavalac materije, il nekakav trapav udvarac, ucini mi se da je posmatrala bakarni ten moga
tela:" Francuska ima vrlo dugu i snaznu tradiciju u turizmu, hoteli, restorani, kampovi, agencije,
drzavna tela, to je ogroman kompleks koji radi vrlo slozno i koordinirano.Mislis da tamo niko o tome
ne vodi racuna i to ne zna"-klimnu nehajno glavom.

Razmisljao sam da sigurno u Francuskoj postoje timovi eksperata ,ali je isto tako i cinijenica da
nauka brzo napreduje.,materija BRAND IMAGE je nesto novo, tek je u povoju u Americi,
Evropljani nisu upoznati, mozda jos nisu postali svesni nove mogucnosti koju ova teorija nudi, cak i
u Americije to je pionirski posao. Bila je sveza ,njeno telo vitalno ,dalmatinsko sunce je pocelo da joj
crveni kozu, dotakoh joj lakat :": Da tacno, ali ipak Francuska jos nije preuzela mesto u turizmu
koje joj pripada, a Francuska moze biti prva u Evropi, ostvariti neuporedivo veci promet, a ispred
nje su druge zemlje, jer je velika i vrlo atraktivna, raznovrsna, i nalazi se u samoj Zapadnoj Evropi,
blizu najvecih potencijalnih turistickih trzista, Nemacke, Engleske, Skandinavije, ona je zapadna
drzava, zapadna Evropa se ujedinjuje u zajednicku Evropu. Eto svih pogodnosti da se to ostvari. A ti
potencijali nisu ostvareni ipak, uprkos svega".

Ona me je vec gledala iskosa ispitivacki, sa izvesnim poverenjem kao sagovornika, veselo se smejuci
prevrnu ocima vragolasto , glasno i pomalo kao ljutito zapevusi jednu vrlo lepu pesmicu:"Pariz se
budi". Napucivsi usne poce da ih upija, rece kratko :"Nastavi, to me jako zanima".

Shvatih da je mudra kao pcelica, i obrazovana, ali iskren i dobronameran znatizeljan sagovornik,
imao sam utisak da joj se svidjam. Sto me je jos vise potstaklo da joj se dokazem i potvrdim, stadoh
na stenu, kao spreman da zaplivam.Trgnuh se, pa ja pocinjem da se sepurim kao Ratimir Oklobdzic
::" Kako pretvoriti Francusku u velesilu tuirizma? Nije problem u izgradjenoj infrastrukturi,
Franucuska sve to ima, a npr. nasa zemlja koja ima ogromne potencijale tu infrastrukturu nema"
Ona se nasloni na laktove, kostim joj se razvuce na grudima, onda me nestrpljivo prekide:" Dakle, i
Jugoslavija je po tebi velika unutrasnja rezerva, imas li neke ideje, reci Vladi tvoje zemlje tvoje
predloge"

Shvatio sam da ona ne poznaje nasu zemlji i birokratiju u njoj.,ili je bila prebrza. Nasa raspolozenja
se nekako smirise:" To ne bi bilo umesno, oni bi to cak mogli videti kao lose, ili uvredljivo, oni su vrlo
strogi i oni se time bave i niko drugi nema pravo da se mesa u njihovu oblast. Ja sam student, ko sam
ja,to bi bilo bezvredno”. Nisam joj uopste kazao da sam vrsta vecitog studenta. Cinilo mi se da ona
zamislja da sam ja briljantan student ekonomije. Nastavih:” Problem je sustinski razlicit, nasa
zemlja da bi postala turisticka velesila mora da izgradi receptivne kapacitete, a Francuska to ima,
dok Francuska treba da stvori IMAGE.. Na kraju sa tobom razgovaram samo da bi razmenjivali
ideje, ne da bih ove teme prosledio u Pariz."

Preko njenog lica sada predje kao neki val ozbiljnosti ,njena zenstvenost prosto nestade, ona je vec
bila koncentrisanija na temu i potstaknuta da se maksimalnije inivestira u razgovor::"Francuska se
budi , u svakom slucaju takva opazanja kao tvoja su za nas osvescujuca.Ja cu o tome razgovarati sa
njima tamo u Francuskoj”

U glavi su mi se munjevito javljale mislii i secanja na procitanu knjigu o motivaciji:, ne ja nisam
pretenciozan, ovo je neobavezan razgovor, pa koristim da iznesem neke moje inspiracije. Ali
shvatam da se nas susret orijentise u suvise poslovni razgovor, ali mi je bilo jako znacajno da se
dokazem intelektualno :" Upravo mislim, sledeci redosled koraka: Dolazenje do svesti da je
Francuska potencijal turizma, da moze biti daleko vise turista i veca zarada, da za to ima sve uslove,
od onih prirodnih, geografskih i politickih, do izgradjene infrastrukture, i da onda treba napraviti
plan kako da se to sve valorizuje, i kako da Francuska postane sampion turizma.Radi se o stanju
duha Francuza"

Brigite me je gledala ispitivacki, sada je postala jos ozbiljnija, to me malo rastuzi, ona je divna kada
je vesela, zenstvena. Moje misljenje o stanju duha Francuza je cini mi se malo trgnu:"Turizam je
jako razvijen u Francuskoj..Sto se tice stanja duha Francuza, vrlo je zanimljivo da o tome razmisljas
i imas neka svoja kakva takva zapazanja. Otkud ti to znas odavde "

To o stanju duha gradjana zapadnih zemalja i Francuske zapazam vec odavno, to je neka vrsta
opsesije, oni nama izgledaju dekadentno. Ali zasto je tako? Ipak Zapad je najrazvijeniji na svetu, da
su njegovi stanovnici tako dekadentni ne bi mogao biti tako razvijen. :" Tacno, ali treba da bude jos
razvijeniji, da Francuska bude prva, upravo sustina je u tome kako Francusku predstaviti svetu,
svim segmentima.ona je tu pored njih, a oni nisu toga svesni, sustina je osvestiti ih, to im sve
prikazati, i privuci ih da dolaze, i zauvek"

Ona me zapita kratko, skoro formalno:" Na koje segmente pre svega mislis,na Evropu.,
AMERIKU"?

"Pre svega na Zapadnu Evropu, Nemacku, Englesku, Skandinaviju, Italija nije toliko znacajna,
pogotovu ne Spanija i Portugalija, jos manje zemlje Istocne Evrope koje su zakrivene gvozdenom
zavesom, ali SAD su znacajne, Latinska Amerika slabo, ostatak sveta beznacajan. Upravo treba sve
sto Francuska ima kako treba predstaviti svetu, i ovim segmentima, da oni upoznaju Francusku i sve
njene cari, stvoriti IMAGE Francuske kao turistickog recept ivnog kompleksa, i to za razlicite
navedene segmente,"-odgovorih spremno kao student na ispitu.

Ona oseti moje razmisljanje ,poce kao profesor, shvatih da nije vise submisivna, kao da se uzdize:"
Kako to uciniti"

Sada je ovo za mene bila prilika da briljiram, ne prihvatam podredjenu ulogu:" Sustina je u
IMAGE. Stvoriti strategiju IMAGE FRANCUSKE, onda putem propagandne kampanje to
obznaniti svim tim segmentima, preko prospekata, stampe, radija, TV, filmova, predavanja, to treba
da bude vrlo dobro osmisljena dzinovska kampanja"
Ona se opet razveseli, prosto zabasuri prethodne dileme o nasim ulogama. Njena samouverenost
nekako bi prekrivena, ,ponovo postade vrlo zenstvena.Nastala je faza razgovora koja je bila strucna,
profesionlna, shvatio sam da ona mnogo zna i da se razume u ovu problematiku.

Ona veselo namigujuci:"Koji IMAGE dati Francuskoj"

Ja:" Prirodne lepote, razlicitost, blizina, savrsen kvalitete usluge, saobracajne veze, sa pristupacnom
cenom, prijateljska zemlja Zapadne Evrope, neotkrivenost, iako blizu nepoznatost, evazija, ljubazan
svet, Sredozemlje, Alpi, Pirineji, divote Provense, reke, dvorci, zimski turizam, cari Normandije i
Bretanje, sela, Korzika, pacificka ostrva, i mogucnost organizovanja safarija i boravaka u
frankofonskoj Africi, Paris, Sampanja, istorijski spomenici, i bezbroj drugih mogucnosti"

Ona:" Vrlo zanimljivo, i kada se stvori takva licnost IMAGE turisticke Francuske onda ce ona da
plovi u potsvesti turista sveta i da ih potsvesno usmerava i oni ce da hrle u nasu zemlju. Ima
logike.To nije abra-kadabra"

Ona malo zastade pa nastavi vragolasto :"Ja sam lingvista, interesuje me i istorija, arheologija,
antropologija, etnologija, i etno-muzikologija. Po naglasku prepoznam ko je odakle iz koje regije
Francuske"

Ja:"A da li prepoznajes po naglasku one koji govore francuski u Belgiji, Svajcarskoj, Kanadjane, i u
Africi"

Ona:"Da, bez teskoca"

Ja:"Posto znas i italijanski i spanski, kako stoji sa prepoznavanjem ovih zemalja"

Ona:"Ponesto uspevam, mada teze. A da li ti prepoznajes po narecju odakle je ko iz Jugoslavije"

Ja:" Ziveo sam u Makedoniji, Srbiji, moja majka je Bosanka, boravio sam i u Dalmaciji, putovao po
Hrvatskoj, prepoznajem prilicno pouzdano kada se radi o Srbiji, Bosni i Hercegovini, pa cak i
Hrvatskoj, i Dalmaciji, donekle Makedoniju, ali Sloveniju nikako"

Ona:" A kada se radi o Bugarskoj"

Ja:"Slabo, nikako"

Ona:" Grcka, Albanija, Rumunija, Madjarska,"?

Ja:"Nikako, ne znam te jezike".

Ona:"Kako stoji sa narodnom muzikom, mentalitetu ljudi, da li razlike u narecju prate i ove
razlike"

Ja:"Da, postoje linije koje razdvajaju razlicita narecja, ali i mentalitete"

Ona:"Tako je i u Francuskoj" .



-Decembar 1959 godine-Radomir Veljkovic proganjan u vojnoj jedinici zbog kritike nepotizma,
raspodele stanova.

Pridjose mi u istinskoj mecavi na Terazijama dva sredovecna coveka, jedan u oficirskoj
uniformi:”.Jeli momce, jeli tvoj otac bio sef Duvanske stanice u Krusevcu”. Zagledah ovoga oficira,
sneg mu pao na guste obrve, na kabanicu, petokraka sva mokra, sija se, crveni, prepoznah ga, to je
Radomir Veljkovic.Pogledah onoga drugoga pored njega, pa to je njegov stariji brat Dragan., on je
malo nizi, sitniji, barem tako mi se cini. Promenili su se, ali ne bas tako mnogo. Davno je to bilo u
Krusevcu kada sm se sretali po prvi put. Obadva deluju zabrinuto. Skoro smrznuti traze zaklon.
Kretosmo u Hotel Balkan, usput Radomir, koga brat Dragan zove Laza, mi se unese u lice, on je
uvek spreman za salu:” Za vreme rata sam bio cuveni u Jastrebackom-Rasinskom partizanskom
odredu, moj ratni drug je Dobrica Cosic, svi su me zvali LAZA PISTOLJDZIJA”.Ne znam zasto,
setih se jednog levorukog kauboja revolverasa, bas sam ga juce gledao u Bioskopu BALKAN..Na ove
reci raspolozi se i Dragan, :” Sa kraja na kraj Jastrepca boreci se sa Nemcima pocepam dva para
koznih opanaka, onda idem bos po snegu i mrazu, uvijem stopala u neke krpe”.

Sedosmo, Dragan nastavi snuzdeno:” U nasem selu Gari kod Krusevca nam komunisticki agitatori
obecali ako odemo u partizane, meni rekose da mogu da studiram da budem inzenjer. Kada dodje
sloboda nema studija, ja se demobilisem, pitaju me zasto, kazem mojim pretpostavljenim-Obecali ste
mi studije, hocu da studiram. Oni se naljute na mene, da nisam lojalan, ne daju mi deset god ina
nigde da radim, progone me, hapse”.

Preplasen sam, kako to smeju da govore, i to glasno, cuju ih za susednim stolovima. Ali vide
Radomira u oficirskoj uniformi koja izaziva strahopostovan je.

Setih se, pa oni su jos pre toliko godina u Krusevcu bili isto ovako buntovni. Pa zasto, sta je sa njma,
sta se desava sa njima, zasto bas oni-pitam se . Radomir prosto ote rec bratu, poce vrlo ostro da
kritikuje nepotizam u JNA, nerpravilne dodele stanova. Uneo je veliki nemir u moj dan, kada mi je
kazao tiho:”Progone me jer sam obznanio sabotaze JNA na Kosovu i na dalmatinskim ostvrima”.Bio
sam u panici da neko nije cuo, pitao se kako sme da tako nesto kaze, kako ga ne uhapse? Nastala je
istinska panika kada rece na rastanku :” Tito je pogresno vodio bitku na Sutjesci”.Drhtao sam. “U
nasem selu Gari kod Krusevca imaju Krsmanovici, jesu li ti rod”.-rece sada veselo Radomir. .To me
zacudi jer otkud Krsmanovici cak tamo, oni su se raselili iz Crne Gore niz Drinu. Gde ih sve nema.


-1959 god- Ruza se udala u Novom Sadu.

Ruza dodje u Uzovnicu sa svojim muzom, inzenjerom, zove se Djura Bugarski. Djura je drag
obrazovan covek, intelektualac. Precani su drugaciji od Srbijanaca.”Oni su slifovani”-imala je obicaj
da kaze mama. Ruza je izrazito plava, prikladan su par. Djura je visok, govori precanski, rasteze.
Zanima me poreklo porodice Bugarski.,neobicno, atipicno prezime.”Ima li veze sa Bugarima”-
zapitah ga. Saznah da su poreklom negde iz Sandzaka, neko zamrseno etnicko poreklo..Sada se Ruza
preziva BUGARSKI. Znaci, njeno ime i prezime je RUZA BUGARSKI, ili RUZA BUGARSKA. To
u meni izaziva asocijaciju da je ona bugarska ruza ( jer je Bugarska cuvena po ruzama). Kakva
neobicna podudarnost imena cesto sam razmisljao?!



--1960 god-Krsman Krsmanovic napustio SKJ.

Krsman je odmah posle rata kao radnik Poste u Ljuboviji postao clan Partije. On je u to vreme vec
bi zreo covek, vaspitavan u postenoj srpskoj porodici. Nastavio je tajno da slavi Slavu Sveti Jovan.
To su saznali ljudi iz njegove partijske celije. ,prebacivali mu. Ne vredi. Daju mu neke specijalne
zadatke da slusa sta drugi picaju, da im referise. On to ne odbija, ali nikad nikag nije denuncirao
onoga ko je kritikovao Partiju..Zbog ovakvog njegovog stava biva izlozen sikaniranjima. Razocaran
napusta Partiju. Ubrzo oboljeva od tuberkuloza, kao i njegova supruga Ruza od koje se u
medjuvremenu razvodi. Kasnije od tuberkuloze oboljeva i njegova starija cerka Slobodanka.



-24 juni 1960 god- Poludela Amerikanka gost Hotela N..
Dva snazna bolnicara izvode iz hotela jednu sredovecnu zenu, odmah se vidi po izgledu, po njenoj
odeci i izrazu lica, da je strankinja. Elegantna dama, svetlo smedja, ima izraz lica intelektualke.
Zastrasuej posmatrace njen krajnje neobican, cudan izraz lica. To se ne da opisati recima. Pogled na
njen zastrasujuci izraz lica me odjednom vrati u 1944 godinu, vidim skamenjeno uzasnuto lice oca
moga skolskog druga ,kulaka iz Loznickog polja, sedi u konjskim kolima, vode ga u bolnicu,
iznenada zbog necega poludeo.

Vode je u bolnicka kola parkirana na trotoaru ispred hotela, ide kao kip, poslusna, kao krpa, sa
maskom mumije na licu. U bolnickim kolima sedi mirna, ukocena, bez reci, poslusna, kao predmet.
Niko joj nista ne govori. Iz hotela izadje zurno Radovan, nosi njen poveci kofer., iza njega onaj visoki
brka sa Recepcije. Smeskaju se kao mocnici, tajanstveno. Radovan ubaci kofer otpozadi automobila,
i viknu, kao da se otarasi neke bede:” Hej, evo ti, na, nosi, u zdravlje potrosila, zbogom”.

Gledamo sve ovo sa klupe u obliznjem parku, Mirceta Bozovic se i ne obazire na ovaj neobicni
dogadjaj, niti ga shvata onako kao ja, ne poznaje Radovana. On bas spazi jednu usamljenu devojku
na susednoj klupi, ustremi se njoj. To iskoristih , stazom pravo na ulicu, predjoh je, i pravo
Radovanu koji se bas vraca na svoje radno mesto. On me spazi, nasmeja se :”Udji!”

”Ko je ova zena, sta joj bi?!”-zapitah radoznalo.” Amerikanka, poludi iznenada, neka subotarka,
bila kod nekog advokata , neki subotar u ludnici”. Stade. Premislja ::” Najednom jutros je nema iz
sobe, kaze ovaj sa recepcije sobarici, trkni de gore, udje sobarica, ona lezi ko prostac, ukocena,
poludela. Mani subotare, njima fale daske u glavi ”.


-Juli 1960 –Uzovnica-Joka Krsmanovic se razvela do Tome Urosevica.

Joka izadje iz autobusa na Uscu, u narucju drzi malu drazesnu plavu devojcicu. Prasina se sleze, tu
je ceka njena starija sestra Dusanka, kretose kuci. Joka objasnjava Dusanki da se razvela od muza,
da je on bio politicki zatvorenik, da su radili u istoj firmi, trazili su od nje da se razvede od njega
drzavnog neprijatelja, da su je maltretirali zbog njega na radnom mestu. Joka poce nervozno da
mlatara rukama, dize ton glasa. Dete se glasno rasplaka. Dusanka uze devojcicu u ruke, poce da je
ljuljuska i ljubi, u isto vreme govoreci potreseno Joki:” Sestro, spasavaj sebe i dijete”.



-28 avgust 1960 g-Susret sa Lilom na plazi Partizan na Savi

Iz daljine spazih mladu privlacnu zenu. Jako lici na Lilu.( to je ona sto sam sa njom igrao fote kod
Dunav stanice), tako mi se ucini.. Zar mi je Lila toliko prisutan u secanju.? Od tolikih drugih
devojaka? Mada malo zaobljenija, i nekako smirenijih pokreta, odmerenijih, sedi na naduvanom
stranom duseku, moderan kupaci kostim, leprsava frizura, diskretno obojeni nokti na nogama,
deluje kao neka strankinja na moru. Ipak ne verujem da je to ona. Tu pomisao na kraju odbacih jer
vidim pored nje u pesku na peskiricima dvoje male drazesne decice, glavicice u plavim loknicama.
Priblizih se malo. Ovoga puta se istinski zacudih , ipak to je bila ona. Pridjoh joj, ona ustade,
smireno i prilicno hladno se pozdravismo..

Deluje ipak mnogo drugacije, kao neka druga osoba, kao da je dozivela neku duboku krizu
identiteta, setih se filma o Evi Braun. To je ona, ali neka izmenjena licnost. Ko zna sta se sa njom
desavalo.Znam sta je sve pretpela. Ko zna sta joj je zivot bio izrezirao. Zivot ume da samelje
identitet..Gleda me onim starim drazesnim plavim ocima smireno, u njima ipak nema one vatre,
nekako se ispraznile, setih se kako smo se setali pored Dunav stanice, poce tihim glasom kao da se
ispoveda :” Ovo su moja deca, njihov otac je Nemac.Volim ga iskreno, verna sam mu, ja sam se iz
korena izmenila”.Lila dobro zna da sam ja upoznat sa njenom tamnom prosloscu. Verovatno ga
upoznala kao prostitutka u Mazestiku, on nije znao ko je ona-pomislih .Lila me osmotri prodorno
poniruci u bit mojih razmisljanja:” Moj muz sve zna, on mi je sve oprostio, ja sam sada druga zena,
ovo su moja deca, svi smo sretni”..Shvatih da je preda mnom druga osoba.,zena koja je dozivela
katarzu, pokajanje, ispravila se. Zasto da se ispravlja-naglo se trgoh. Pa ona nije ni bila kriva sto je
postala prostitutka, njenu nezrelost su drugi zloupotrebili ,gurnuli je u to -setih se cele price.

Uprkos tako sustinske promene na bolje u njenom zivotu, deluje nekako sumorno. Da li postoje
ranije navike? Da li je brak monotona luka posle ranijeg burnog zivota? Ili mi se samo tako ucini?

I ja sam njenom zivotnom promenom zadovoljan, skoro sretan. Postoji neka visa pravda..Ili je to
Bog? Slucajnost, njena osmisljena akcija, ili nesto drugo? Mozda se neko mocan sazalio na nju,
odlucio da stavi tacku na njenu kalvariju , da zastiti stradanje nevine osobe.Ipak oni ,mocnici,
makoliko da umeju biti monstrumi, ponekad su sazaljivi. Ali kako, ona je drzavljanin nase zemje a
njen muz Nemac, kako to dva bloka saradjuju tajno u ovakvim delikatnim intimnim sferama.
Verovatno postoji neki vid saradnje na humanitarnom nivou. Koliko sam shvatao ona je bila
gurnuta u prostituciju zbog oca cetnika politickog emigranta u Nemackoj, i to od strane makroa
policijskog agenta Ratimirovog druga.To mi je sve ispricao sam Ratimir

. Koliko su vlasti mocne, pa one su vladari zivota, ljubavi, braka , porodice..Kada bih bio agent
mogao bih da pridobijem koju hocu devojku, Ninu naprimer-kako bi to bilo divno pomislih .Ali se tu
gubi car, ukoliko je devojka sa mnom zbog necega drugog sem iskrene ljubavi, to nista ne vredi..Ne
volim da ljudima cinim zla dela., volim da im pomazem.

Zasto se na neke ljude okome sva zla, stradanja, patnje a neki drugi su postedjeni?Zasto su jedni
ljudi nesretni, stradalnici, a drugi to nisu? Da li to dolazi samo od sebe, da li ljudi sami mogu sebi
stvarati srecu, ili nesrecu? Ili je to usud, sudbina, il jednostavno postoje neke nevidljive sile koje sve
odredjuju unapred? Da li se njima moze odupreti? .



-1 septembar 1960 -Drago na vespi sa devojkom

Drago projuri knez Mihajlovom ulicom na vespi.,ispred njega vitka devojka, savila se napred, on je
pridrzava rukom oko struka. Ponosan je , zeli da ga svi vide. Da mu poraste numera.


-4 septembar 1960- Olgica Popovic, cerka ujke Velje

Olgica je jedino dete ostalo posle ujke Velje koga su ustase ubile u Jasenovcu na Svegtog Savu 1942
godine. Ona je visoka plava privlacna devojka zelenih ociju. Njena majka ujna Ljubica se preudala,
zivi sa novim muzem u Kosovskoj ulici. Mama ih povremeno poseti. Olgica povremeno ide sa mojim
drustvom na igranke.

U nekoliko navrata sam joj ispricao kako je njen otac avgusta 1941 godine preplivao Drinu naspram
Krsmanovica groblja bezeci pred ustasama, ispliva tacno ispred nas. Onda ga ustase namamise u
navodno da vidi Olgicu i njenu majku koje ratni vihor zatece u Zvorniku. Olgica se nicega ne seca,
tada je bila beba.

Nasa omladina je suvise preokupirana sadasnjicom, nema pravog interesa za proslost.


-Rajo Klajcic, ujko Rado , Olga, Cviko Klajic, Seka Klajic.

-Mica Vasic


-1960-Bojo i Dusanka dobili sina Milana
Cika Jovo i tetka Pela su ponosni, dobili su unuka Milana. Dusanka i Bojo zive u sretnom braku,
stanuju u kuci Dusankinih roditelja.


-Oktobar 1960 godine-Cika Ceda Jovicic sestric pesnika Jovana Ducica

Cika Ceda Jovicic seta Terazijama ,Knez Mihajlovom, sedi ponekad , uvek sam, na klupi na
Kalimegdanu, deluje cudno, usamljeno, cak pomalo neuredno. Suvonjav, plav, deluje iznureno.
Nesto se sa njim desava. Presretoh ga jednom u Knez Mihajlovoj, stadoh pred njege smeseci se veselo
i uctivo. On se trgnu, sinu mu radost u razumnim plavim ocima napacenog coveka. Uhvati me
radosno za ruku:.”Zdravo, Zorin sin, Borin brat, bas mi milo da te vidim, bas da malo
popricamo”.Uputismo se Kalimegdanu, trazimo slobodnu klupu..

Cika Ceda se istinski rasprica, on ustvari vodi monolog..Uopste cesto razmisljam, zapazam da
pojedinii ljudi nemaju mogucnosti da se iskazu, niko ih ne slusa, imaju nagomilanih briga, onda kada
nadju zahvalnog slusaoca niko od njih ne moze doci do reci. Stalno govori o svojim politickim
teskocama.On je time opsednut.. Bio je diplomata u Kraljevini Jugoslaviji, cuveni pesnik Jovan
Ducic mu je rodjeni ujak. “ Bio sam neki dan u ambasadi Portugalije, razgovarao sam francuski,
govorim taj jezik tecno ja sam beligijski djak”.Odlazak u strane ambasade bez preke potrebe je vrlo
delikatna stvar..To policija strogo nadzorava.. Saznah da je posle rata bio hapsen i proganjan, dve
godine mu nigde nisu dali da radi, onda dobije posao daktilografa u Gradskom ugostiteljskom .”Od
1950 dosada radih u Visoj pedagoskoj skoli, odoh u penziju”-poverava se. “Brinem mnogo ,mala
penzija, ja podstanar, kako cu preziveti. Sestricina Milka, Micina sestra, ovoga Mice sto je sa tvojim
bratom u Brislu, tvoja vrsnjakinja, i ona nesretnica, ko i Mico, Mico bi hapsen zbog mene i oca
Srecka , isteran iz gimnazije, pobeze u Belgiju”

Cika Ceda otkriva jedan tuzan svet. , samo misli na svoju muku, njemu treba sagovornik da mu se
pojada:” “Umre Milki majka mlada, 44 godine, progonise jadnu Milku.”jada se napaceni covek..

Duva rana kosava, prohladno, ono malo kose mu raznosi vetar, on povremeno nervozno skupi
pramenove, podize kragnu mantila, pomodrio od hladnog vetra. , drhti. Kaze da stanuje u nekom
podrumu, hladno, nema grejanja.

Zar je moguce da toga jos ima danas? Ja sam mislio da su takve pojave proslost, da toga ima samo u
SSSR-u.…


-11 novembar 1960 godine- Dujo Nedic, Strahinja Kastratovic i Kokan Karamika zavrsavaju studije
na vreme

Vec poodavno moja druzenja sa Dujom, Strahinjom i Kokanom su se sticajem okolnosti proredila.
Ali povremeno stanemo i porazgovaramo. Dujo mi rece danas da sva trojica zavrsavaju studije
takoreci na vreme. Oni su iz uticajnih kosovskih porodica. Stariji Dujin brat , video sam ga jednom
na zeleznickoj stanici u Beogradu studira medicinu, visok je i vrlo plav momak, Dujo mi rece takodje
odlican student.


--14 novembar 1960 godine-Nikola Poljanski zavrsio studije

Beogradskim ulicama prolazi bezbroj ljudi. Vecina prominu skoro neopazeni, obicni, prosecni,, ali ih
ima koji zapadnu za oko prolaznika. Skoro svakodnevno od tramvajske stanice kod Crkve Svetog
Marka ka Terazijama se gega polako povisok mladic , krenuo u neku setnju, u susret nekim
neocekivanim dogadjajima, on je plav, neuredno obucen, seta nehajno, stalno je sam..Nosi krajnje
zapustenu dugu plavu bradu. Deluje neobicno, kao neki usamljenik, cudak. Ide polako, gleda pred
sebe.Kada ga vidim iz daljine, izgleda da ga nesto muci. Ne znam zasto, odmah se setih jevrejskog
rabina iz filma koji sam nedavno gledao .
Ispred Glavne poste u Takovskoj ulici jesenja kisa pljusti po trotoaru iz oluka, samo dobuje, ledena
kosava tuzno fijuce kroz ogolelo granje parkica, tera studen u kosti.. Cudni neznanac o kome sam
toliko puta razmisljao.stoji bas pored mene, scucurio se ispod krova, sakriva se od kise, uvija u
potanku jaknu, vidim iscepane mu cipele, dve razlicite carape. Evo prilike da zadovoljim moju vec
poodavnu radoznalost. Ocigledno da je vrlo siromasan. “Kako ste”-obratih mu se nenamet ljivo.
Pokazah rukom da krenemo ispod dublje nastresnice gde ima manje kise. Na moj zamah ruke, podje
iz mesta kao robot, ali stade najednom:” Gde cemo pada kisa”.”Evo tu je Pelivan ( naziv
poslasticarnice)-pokazah rukom. Odmah krete, usput prica , vise sebi u nedra:” Ja sam Rus, moj
otac je ispod Kavkaza, dosao otac posle Oktobarske Revolucije u Jugoslaviju, molerisao, zidao,
stekao nekoliko kuca,oca Grigoija proglasise za ratnog bogatasa, reakciju, belog Rusa, protivnika
Staljina”.Ucuta. Onda dize glavu :” Sve nam oduzeli , hapsili, tukli, brata Nikolu drzali dve godine
u zatvoru nevinog”.”Nista nije uradio, onako. Navodno saradjivao sa Nemcima, a Nemci ga drzali
dve godine na prinudnom radu”-prenu se Nikola.”Ne daju nam da studiramo,. studiram zato 11
godina”.Cutim, pitam se da nije neki cudak .Gledam ga ispitivacki, jos vise je moje poverenje bilo
poljuljano kada on rece ostro:”Dok sam studirao dobih mozdani udar, bio sam vise meseci
nepokretan, 6 nedelja potpuno slep”. Kao da mu je neko kriv za to? Nece valjda da kaze da mu je to
napravljeno? Da ovo nije neki paranoicar skoro izasao iz psihijatrijske bolnice?

“Nas ispod Kavkaza drugi Rusi zovu”Urguti”.”-izgleda da je postidjen, sticem utisak da .ih drugi
Rusi ne vole.

Zao, mi ga je i simpatican je na svoj nac in. Ali kada mi rece sledece, poceh da jos vise razmisljam o
njemu:” Ovde svi podsticu suprotnosti u medjuetnickim odnosima, cak i Sovjetski savez, zajedno sa
Italijom, Nemackom, Austrijom, Madjarskom, Albanijom, cak su u to uvukli i slovensku Bugarsku.
Sovjetski savez nije trpeo Kraljevinu Jugoslaviju jer je protiv boljsevika, podrzavala je Bele Ruse.
Najrazornija je bila Hrvatska., koja je htela savez sa SSSR-om””.”Kako Hrvatska zeli sponu sa
Sovjetskim savezom”-nije ,mi to jasno.”Slepa mrznja prema Srbima, Trumbic ( bivsi ministar
inostranih poslova Jugoslavije) trazio je podrsku SSSR-a za otcepljene Hrvatske.Glavno je bilo da se
rusi Jugoslavija”-rece on monotonim glasom. Cuti, premislja:” Moj otac stvorio imetak u Kraljevini
Jugoslaviji, bio carski oficir, ranili ga boljsevici, ali vredan zanatlija, narocito bilo dobro do
atentatata na Kralja Aleksandra 1934 , bilo dobro sve do rata.Kad dodjose komunisti sve se
pretvori u pakao.Hoce da uniste Rusiju, Slovene. Boljsevici nisu voleli Kraljevinu Jugoslaviju, bila
anti-komunisticka ”.

Ipak nije on neznalica-zakljucih.

-Alek

-2 decembar 1960 god-Hapsenje Ilije Moljkovica u Studentskom odmaralistu u Partizanskim
vodama na Zaltiboru.

Crnogorci vaze kao nenadareni za muziku. Pitanje je da li je to predrasuda bez osnova, ili cinjenica?
Upravo to razmisljam uvece dok u sobi sa cetiri kreveta u Studentskom oporavilistu na Partizanskim
vodama slusam Draska.On je Crnogorac a tako lepo peva. Narocito je voleo da uzme gitaru i peva
ruske pesme..Istinski sam se obradovao kada je jednom zapevao pesmu “Vizu njivi vizu polja, vizu
reki i morja, eta ruskaja priroda, eta ruskaja zemlja”.Tu predivnu pesmu sam slusao toliko puta
kao dete za vreme rata u Ljuboviji, , pevali su je potajno, tiho, Belogardjeci Rusi.

Pusonja( Pusonjic) udje uvece u sobu, legne u krevet u odelu, samo skine cipele.On je visok,
kosarkas, odlican sahista. Cutljiv je, tajanstven, obozavaju ga devojke. Ruske pesme ga ne
interesuju, pokrije se cebetom preko glave, zaspi. Jednom mi rece:” Crnogorci vole Ruse”. Cetvrti
cimer je Ilija Moljkovic, plav, on je veliki politicki buntovnik..Studira u Beogradu, poreklom je iz
susednog sela Kremana na prevoju Zlatibora i Tare.Ispricao mi je da su ga progonili u gimnaziji u
Uzicu.Neko rece jednom u menzi”Titovo Uzice”, on ga opomenu jetko:” Nije Titovo Uzice, nego
Uzice”. Cela sala zacuta prestrasena..Ilija je takodje bio odlican sahista, lomila su se koplja izmedju
njega i Pusonje. Ali nije bio popularan kod devojaka kao Pusonja.. I Pusonja je iz ovoga kraja, negde
od Prijepolja. Medju dinarcima se stvara neka tiha solidarnost.

Ilija uvece cita neku knjigu na francuskom, kaze da je to zabranjena knjiga ruskog pisca Pasternaka
DOKTOR ZIVAGO..

Milosav Jezdovic je direktor odmaralista, visok, plav ,muzevan, iz sela Sljivovice sa Zlatibora, ka
Ilijinom rodnom selu Kremani. Milosav je vrlo zabavan, ume da se druzi sa studentima..

Udje uvece u sobu ,trazi Iliju. .Ilija ustade, Milosav izadje . zajedno sa njim. Ilije nema celu noc, ne
znamo sta se desilo, zabrinuti smo. Predosecamo nesto neprijatno.. Sledeci dan oko podne dodje Ilija,
neispavan, neobrijan, bled. Saznasmo da je bio priveden u Uzice u policiju, zato sto cita zabranjenu
knjigu.

Jezdo ( tako smo zvali po prezimenu direktora Jezdovica), je politickin uticajan. Ali nije nikako
birokrata. On je pravi Ero, sklon salama , dosetkama.”Ide Ero po Zlatiboru sa znacajnim
funkcionerom iz Beograda, ovaj potonji se pravi vazan prema “seljaku iz Murtenice”, to otresitom
Eri smeta, nervozan svaki cas obilazi mocnog funkcionera. Ovaj ga zapita:” A zasto ides cas na
jednu, cas na drugu stranu”.Ero mu odgovori .zajedljivo:”Naviko sa volovima”. Znao je i druge
duhovitosti. On je nezenja..Privlacan muskarac, pogotovu zanimljiv za usamljene zene kojih ovde
cesto ima. Jednog toplog letnjeg dana u njegovoj kancelariji u maloj baraci pored zgrade
Studentskog restorana, zakuca na prozor kljunom vrabac. On mi rece saleci se da kada god zakuca
vrabac kljunom na njegov prozor, da ce sresti neku sarmantnu zenu. Jos nije ni zavrsio recenicu,
cuje se blago kucanje u vrata. Udje jedna privlacna, mada vec sredovecna zena..Ljubazno ga moli
da obavi neki telefonski hitan razgovor. Obadvojica se nasmejasmo. Puka slucajn ost-zakljucih.

Kako to , mi uzivamo punu podrsku Zapada, a ovamo Iliju hapse zato sto cita knjigu koja kritikuje
komunizam u SSSR-u? Ako smo uz Zapad, cemu onda zabrana knjige koja je odlicno prihvacena na
Zapadu? Ako smo tajno uz Ruse, zasto onda dan danas masovni i opasni progoni informbirovaca? A
Ratimir Oklobdzija hvali Ruse na sva usta, sa njima polutajno saradjuje, i niko ga ne dira? Mozda
ga ne uzimaju ozbiljno? Moguce? Ali on je vlast, ima moc nad sudbinama ljudi. Njegova navodna
saradnja sa Rusima ustvari ovde jaca takve asocijalne osobe-kriminalce.Imam simpatije za Ruse, ali
nisam nikakav zadrti slovenofil, niti sam boljsevik niti protiv Zapada. Ali Sovjetski savez ukoliko
saradjuje ovde sa ovakvim kao sto su Ratimir, ovde stvara pogresne procene, promovise podzemlje,
mafijase, kriminalce.



-17 januar 1961 godine –Demonstracije povodom smrti Patrisa Lumumba

Glavnim ulicama Beograda tutnji razjarena rulja ,kao poplava iz provaljene brane, jurisa, svi se
    sklanjaju, Bulevar Revolucije, Terazije, Knez Mihajlova, sve je prepuno sveta, radio stanice
    grme. Oboren je avion sa Patrisom Lumumbom, on je ubijen, svugde glasine ( ali nezvanicne):
    kapitalisticka Belgija gura u plan svoga prvog coveka Combea , Lumumba je nas ,ubise ga podli
    kapitalisticki prevaranti. Tako kazu cini mi se i neka zvanicna glasila. Kao, Combe je bio
    zapadni covek, a Lumumba nas. Nejasno je kako to da smo protiv Zapada, a ovamo bila 1948
    godina, Zapad nas pomaze sakom i kapom. Politika je nejasna stvar. Ovako sam slusao pre
    1948 godine?! Mutljag, u mutnom se lovi. Ali ko lovi u mutnom. Valjda ce se jednog dana stvari
    razbistriti. To me sada ne interesuje, zadovoljan sam, svima nama je sada lepo..



Death
Patrice Lumumba

Lumumba was forcibly restrained on the flight to Elizabethville (now Lubumbashi) on 17
January 1961 after attempting to incite the other passengers.[9] On arrival, he was conducted
under arrest to Brouwez House and held there bound and gagged while President Tshombe
and his cabinet decided what to do with him.

Later that night, Lumumba was driven to an isolated spot where three firing squads had been
assembled. According to David Akerman, the firing squads were commanded by a Belgian,
Captain Julien Gat, and another Belgian, Police Commissioner Verschurre, had overall
command of the execution site.[10] The Belgian Commission has found that the execution was
carried out by Katanga's authorities. It reported that President Tshombe and two other
ministers were present with four Belgian officers under the command of Katangan authorities.
Lumumba and two other comrades from the government, Maurice Mpolo and Joseph Okito,
were lined up against a tree and shot one at a time. The execution most likely took place on
17 January 1961 between 9:40PM and 9:43PM according to the Belgian report. Lumumba's
corpse was buried nearby.

No statement was released until three weeks later despite rumours that Lumumba was dead.
His death was formally announced on Katangese radio when it was alleged that he escaped
and was killed by enraged villagers. Shortly afterwards, Belgian Police Commissioner Gerard
Soete and his brother dug up Lumumba's corpse, cut it up with a hacksaw, and dissolved it in
concentrated sulfuric acid.[11] Only some teeth and a fragment of skull survived the process,
kept as souvenirs. In an interview on Belgian television in 1999, Soete displayed a bullet and
two teeth that he claimed he had saved from Lumumba's body.[11]

After the announcement of Lumumba's death, street protests were organized in several
European countries — in Belgrade, capital of Yugoslavia, protesters sacked the Belgian
embassy and confronted the police, and in London a crowd marched from Trafalgar Square to
the Belgian embassy, where a letter of protest was delivered and where protesters clashed
with police.[12]

There is much speculation over any role that the Belgian and US governments played in the
prime minister's murder. The Belgian Commission investigating Lumumba's assassination
concluded that (1) Belgium wanted Lumumba arrested, (2) Belgium was not particularly
concerned with Lumumba's physical well being, and (3) although informed of the danger to
Lumumba's life, Belgium did not take any action to avert his death. But the report also
specifically denied that Belgium ordered Lumumba's assassination [13]

Under its own 'Good Samaritan' laws, Belgium was legally culpable for failing to prevent the
assassination from taking place and was also in breach of its obligation (under U.N. Resolution
290 of 1949) to refrain from acts or threats "aimed at impairing the freedom, independence or
integrity of another state."[1]
It was revealed that U.S. President Dwight D. Eisenhower had said "something [to CIA chief
Allen Dulles] to the effect that Lumumba should be eliminated".[14] This was revealed by a
declassified interview with then-US National Security Council minutekeeper Robert Johnson
released in August 2000 from Senate intelligence committee's inquiry on covert action. The
committee later found that while the CIA had conspired to kill Lumumba, it was not involved in
the mu



-
-18 januar 1961 godine-Profesor Milanovic kritikuje reforme

Cujem da su se demonstranti usmerili ka Ambasadi Belgije, uzvikuju da imperijalisticka Belgija stiti
izdajnika Combea, ubise Belgijanci kongoanskog heroja Lumumbu u avionskoj nesreci, procu se da
su tamo jake policijske snage.Kretoh od Terazija u suprotnom pravcu, ka Knez Mihajlovoj. Hladno
je, ali prijatno.Iz Knez Mihajlove razljucena rulja mladih ljudi kulja kroz pasaz u ulicu Obilicev
venac, traze prolaz ka Belgijskoj ambasadi.

Iz daljine se smeju prijateljski profesor Milanovic i njegov kolega Mihajlo,kao da se nista ne
desava..Okretoh sa sa njima u sasvm drugom pravcu, opet ka Terazijama..”Lumumba”-uzvikuje
razjarena rulja,kao sto uzvikuju ime nekog naseg drzavnika.

Znam da ce profesor Milanovic nastaviti duge politicke monologe, to me mnogo ne zanima, ali ja ga
izuzetno postujem, ipak saznam dosta novih nepoznatih stvari..

Profesor Milanovic samo mahnu nehajno rukom ka demonstrantima :””To su mladi ljudi koji se ne
razumeju u politiku. Sta se nas ticu Lumumba i Combe, oni su tako daleko.” Mihajlo kratko
dodade”Hleba i igara, stvaranje zbrke, u mutnom se lovi”. Profesor Milanovic nastavi :”Istorija se
ponavlja. Politicari ovde svakih nekoliko godina izmisljaju neke reforme, smenu neobicnih
dogadjaja, prvo 1948, pa onda Samoupravljanje, pa Nesvrstanost, delegatski sistem, drustvena
svojina, udruzeni rad, odumiranje drzave, donose neke kljucne zakone, amandmane, menjaju ustav,
odrzavaju kongrese, prave neke zaokrete, samo da bi stvorili privid da se ovde nesto vazno desava”.

Malo zastade, pogleda me prodorno, zasmeta mi, kao neki hipnotizer :” To su sve skupa krajnje
stetna zamajavanja koja su na svojoj kozi osetili kao ogledni misevi milioni Jugoslovena,narocito je
stetan sistem TO, teritorijalne odbrane”.Mihajlo saceka mali profesorov predah:” To su sve obicne
iluzije, ova drzava zavisi od ekonomske pomoci Zapada, da nije tih finansijskih injekcija ne bi
opstala ni godinu dve dana, to je ulepsavanje teskog bolesnika”.” U selu Lipovu u Crnoj gori Draza
Mihajlovic se smrtno zamerio sefu britanske misije kada mu je kazao da mu je vise stalo do jedne
srpske babe nego li do Engleske imperije. Komunizam je ubijanje duse, razbijanje porodice je da bi
se oslabio uticaj roditelja na vaspitanje dece, porodica je stub drustva .,nataliteta..Oduzimanje
imovine-onda nema oslonca.”-izusti rezignirano profesor MIlanovic . Mihajlo tek sad saceka da
iskali svo jed:” U Prvom Svetskom ratu Srbija je izgubila od 4,529.000 stanovnika, oko 1.200.000,
oko 28% ukupnog stanovnistva, od muskog stanovnistva je poginulo 57,6%.Ostalo je 114.000 teskih
vojnih invalida, a preko 500.000 dece sirocadi, Srbija i Crna Gora su potpuno opustosene”..Profesor
Milanovic sa jos vise jeda ga dopuni:” U Drugom svetskom ratu Srbi su dali jos vise zrtava. Pitam se
odakle sve to izvire, kako jos Srba uopste ima”.On sa nekim olaksanjem, zadovoljstvom, obuhvati
pogledom reku mladih na ulicama:” Odakle , otkud, nije mi jasno, Srbi su kao zmija kad joj otseces
rep on ponovo poraste, nicu kao Feniks iz pepela”

Osecam da moji sagovornici smisljaju nove tirade.” Stvorili su Kraljevinu Jugoslaviju 1918 godine,
ta tvorevina je unapred bila osudjena na propast, ko ce pomiriti rogove u vreci”-mahnu rukom
profesor Milanovic.”Italijanski marsal Pjetro Badoljo je podneo svoj memorandum o slamanju
Kraljevine Jugoslavije, rece- treba podsticati Hrvate ubedjene u svoju intelektualnu superiornost,
nad Srbjom, da stvore Veliku Hrvatsku, da zaziru od Srba kao hegemonista, u Hrvatskoj oslonac na
vernike.Slovenci imaju svoj jezik, kulturu, ici na separatizam.””Ovaj Badoljov Memorandum je bio
okosnica politike Italije prema Jugoslaviji”-iznese svoj stav Mihajlo.”DIVIDE ET IMPERA”, tako je
ovde bilo vekovima”-zavrsi profesor Milanovic.

Uctivo slusam sta govore, trudim se da ih shvatim, ali mi se cini da oni preteruju, pa ja sam sretan,
svi dobro zivimo. Zasto su tako ogorceni? Nesto im smeta.Pomislih za profesora Milanovica da je vec
stariji , stariji ljudi umeju biti kriticki.. Nije mi jasno, kako mi dobijamo toliku pomoc od Zapada, a
ovamo poredak podrzava demonstracije protiv zapadne Belgije?

Upitah kratko i uctivo profesora Milanovica o cemu se tu radi? “ Politika je vrlo slozena igra, gde
pobedjuju jaci i mudriji., zapadni politicari to jesu u odnosu na nase, oni ovde stvaraju konfuziju,
lose procene, jacaju, podsticu “levicare, rusofile” protiv “desnicara””zapadnjaka”. U mutnom se
lovi, zavadi pa vladaj, stvaraj tenzije, rusi iznutra. Narod je zadovoljan, a negativne pojave uzimaju
maha, ne vide se, samo ce jednog dana da se sve urusi”.

Gospodin Mihajlo pomir ljivo, razumno:” Politika je stvar interesa, da sm mi mocni kao oni i mi bi
to isto cinili, bili bi i gori od njih”. Znam ja za te teorije” poce prof esor Milanovic, “jer da oni nas ne
slabe mi bi ojacali njih pokorili, izbili bi ratovi. milioni zrtava, oni bi od nas bili pokoreni, bolje da
oni nas pokore nego li mi njih”. Zastade, naglo se prope na prste:”Ali gde je tu Bog, oni preteruju,
vekovima nas istrebljuju kao stoku, ovo je klanica”.

Ovaj odgovor mi nije dovoljno pojasnio, ali sam ponesto ipak shvatio. Ipak, stalno mi se u glavi vrti
jedna misao: san o zajednickoj drzavi Juznih Slovena Jugoslaviji je ipak odraz stvarnosti, pravo
resenje., jer oni vekovima teze , sanjaju o tome da zive zajedno u jednoj drzavi, ali to smeta
pojedinim velikim silama, pa onda zavadjaju medjusobno pojedine narode. Da nema zavadjanja
spolja imali bi jaku Jugoslaviju. Treba da budemo mudri da ne dozvolimo da nas zavadjaju..Sada je
Jugoslavija zemlja bratstva i jedinstva, izgleda da ide nabolje.Sovjetski savez je sada objedinio sve
Slovene u svoje okrilje.Evo sanse da se Sloveni ujedine, povezu, pa i Juzni Sloveni. .Nikakav
slovenski nacizam ,to bi tek bilo najgore, umesto toga slovenska solidarnost, medjusobna ispomoc.
Gledam leti na moru studente iz germanskih zemalja, Nemce, Holandjane, Skandinavce, Austrijance,
oni su solidarni, lepo se druze, razumeju, tu nema sovinizma, nego racionalna solidarnost. Tako
osnazeni Sloveni bi bili jak faktor, ne samo u Evropi nego u celom svetu.

Mira kao i obicno iz daljine se smeje, priblizava sa nejnom drugaricom..Saznajem da se Dusko
Beatovic ozenio u Francuskoj, zena mu se zove Simon, dobili su sina Veselina.”Zovu ga Vincent(
Vensan) “rece Mira..Mira zna sina pokojnog ujke Ranka , on zivi u Visokom kod Sarajeva. I ja sam
ga jednom upoznao, bio je kod nas, on je lep plavokos mladic. Vrlo je drag. Njegova majka se
preudala, on ima polusestru, lepuskastui crnku..Beatovca rodjaka ima svugde, mnoge ne
poznajem..Mira spominje nekog Branu strica koji se bavi naukm, Branko bra bake Save zivi u
Borovu, jedna Beatovicka Cvijeta je udata za Gligu Gligica..Tomo Beatovic vrsnjak i rodjak iz
Bratunca je vrlo zanimljiv, on je pravi Beatovic, visok, plecat, plav , i mudar. Ali je velika pricalica i
saljivdzija..Ima dva brata. Dok su ostali Beatovici nezadovoljni danasnjicom na neki nacin, on i
njegova braca su se izgleda lepo prilagodili.

-
-1961 godina-Tata prodao imovinu u Uzovnici Miki Nikolicu

Umrla je baba Bojka.(rodjena 1886 g). Ona nije mogla da se navikne na zivot bez umrlog muza.
Imala je problema sa ocima, tata je vodio u bolnicu u Sabac. Roditelji su joj predlagali da dodje da
zivi sa nama u Beograd, to joj nije godilo.Njoj jes smrt prekratla muke.KImala je obicaj da govofri u
starijim godibnama:” Boze daj mi laku smrt”.Tako je i umrla.

 Tata i mama su odlucili posle duzeg razmisljanja da prodaju kucu i svu imovinu u Uzovnici Miki
Nikolicu ( to je onaj sto je drzao sklelu na Uscu, koja se potopila). Brojna porodica , cetiri djaka i
studenta, mala oceva plata, prodaja ocevine omogucava prezivljavanje brojne porodice do boljih
vremena. -to su bili kljucni argumenti koji su pretegnuli u ovoj vrlo znacajnoj zivotnoj odluci.
Mika je tako postao jos bogatiji zemljom. On je vrlo preduzimljiv covek, vican poslovima. Njegova
supruga baba Vida je bliska srodnica nase babe Bojke. Nije imao dece, usvojio je Rosu , Rosa se
udala za Desu Mitrovica iz Uzovnice, otac Desimira je nadaleko poznati Svetozar Ero. Svetozar Ero
je takodje preko svoje majke blizak rod nasem dedi Velizaru.

Deso Ero je plav, vitak, voli da ide u lov. Ostroumno lice odaje coveka koji ume da mudro procenjuje
i zakljucuje. Za njega se pricalo da je bio za vreme rata cetnik..Upitah ga jednom za to ? “ Ja sam
jednog rodjaka zamenjivao, on nije mogo, ja otiso u cetnike da ga spasem..Iso sam peske odavle sve
do Raske podno Kopaonika”-poveri mi Deso Ero svoje cetnikovanje. Deso i Rosa imaju dva mala
sincica, Miju i Miladina, oba plava..Hoce i cerkicu.


--12 april 1961 godine-Sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin poleteo u kosmos

Danas je prvi ruski kosmonaut Gagarin obleteo oko zemlje na kosmickom brodu VOSTOK, poleteo
je sa poligona Bajkonur. Svi su ponosni. Negde se cu da je rec “gagara” na ruskom ime neke
ptice.Ljuba Aksentijevic se smijulji lukavo: ”To je namesteno, hoce Rusi da kazu da njihova ptica
leti u kosmos, da njihove cizme valjuske od 7 milja lete u nebo.” Nastaje trka u kosmosu izmedju
Amerike i Rusa. Ko ce pobediti ? “Amerikanci ulazu ne samo u tehnoloski progres, nego pre svega u
drustevene nauke, SSSR pre svega u tehnicke nauke, zapostavlja drustvene nauke. Ameriku i
Zapadni svet promisljaju vrhunski naucnici drustvenh nauka, a u SSSR-u toga nema, vlada stihija,
Amerika ce na kraju namagarciti Sovjetski savez, iznuriti ga, navuci u pustinjski pesak” –rece Jakov
Grobarov jednom Ispod lipe dok jede porciju prebranca.


--Prolece 1961-Pocinjem da ucim.

Javlja mi se jak motiv da studije privedem kraju. Studiram evo vec sest godina, jos nisam stigao
takoreci ni do pola. Nemam motiv zbog necega, stalno razmisljam da pocnem da ucim od sledeceg
ponedelka, a kada taj ponedeljak dodje, ucenje odlazem za sledeci, i tako u beskraj. .Za dve godine
punim 27 godina, onda moram po sili zakona u vojsku.Ako zavrsim studije sluzicu vojni rok 11
meseci, ako ne, onda 18 meseci. Pravim plan, izabiram predmete koje cu da spremam, mogu ispite
polagati tokom cele godine svakog meseca , kad spremim..Svaki dan ucim po osam casova. Ostatak
setam, izlazim sa drugovima. Pocinjem Analizu bilansa kod profesora Koste Vasiljevica, za mesec
dana je ispit, dobijam ocenu 9. Spremam ispit Ekonomika i organizacija, kod profesora Kukolece,
dobijam ocenu 8..Svaki mesec polozim po jedan ispit, nijednom nisam pao na ispitu. Beskrajno sam
ohrabren..Kao da se ponovo radjam. Vraca mi se samopouzdanje, prosto se vracam u osnovnu skolu,
nize razrede gimnazije kada sam bio najbolji djak. Da li mogu sada biti odlican student.? Vracam se
tome uzvisenom idealu, povezuju se pokidane niti identiteta. Sebi pocnjem da izgledam kao neki
bokser koji je bio dugo takoreci u nokdaunu, a onda mu iznenada dosla prikrivena snaga i pobedio.
Imam utisak kao da me neko posmatra kako se borim, podrzava me.Poceh da razmisljam zasto sam
naglo popustio pre vise godina sa ucenjem. Ali ta razmisljanja nestadose kao suvisna, sada je
jednostavno divno. Ojuzilo-cesto tu pomisao zateknem u mojim misima. Mislim ojuzilo u politickom
smislu.


-Juni 1961-Bogoje Panajotovic u SAD, agent jugoslovenske policije.

Trojka Ratimir- Drago-Jovo je nerazdvojna. Oni su strah i trepet.na mestima gde se okupljala
beogradska omlad ina. Ratimir skolski drug i ja smo imali uvek koliko toliko dobre odnose, ali on
ume biti nepredvidljiv, on je hirovit, povremeno prema drugima cak i opasan. Uvek sam se trudio
da prema njemu budem smiren, promisljen, iznad svega tolerantan. I da ga izbegavam. kad god
mogu.
Na plazi na Savi izmedju dva mosta, naidjose sva trojica, visoki, misicavi, svi se okrecu za njima. U
prolazu Jovo povremeno neku devojku na pesku drsko stipne po zadnjici. Ovoga puta susret sa
njima nisam mogao izbeci., sedose na pesak pored mene.Gledaju me upitno?

.Jovo odmah poce sapucuci:” Znas, onog naseg coveka Bogoja Panajotovica smo poslali u Ameriku,
kao ekonomskog emigranta, dobijo je specijane zadatke. Saznajemo da sve ide kao podmazano.Ne
moze Amerika sa nama da se nosi”.Drago zapeva tiho, kroz nos :”Amerika i Engleska bice zemlja
proleterska”.

Nedaleko od nas moj skolski drug Petar Adler, uvek mi jer bio tajanstven, licio mi je na hipnotizera,
kada cu ovu pesmu priblizi nam se, lukavo se nasmesi, rece veselo bodreci Dragu:”Obori”..Oni kao
po komandi prosto podivljase. , pocese sva trojica besno da ponavljaju refren” Bice zemlja
proleterska”. Pera Adler postade dirigent, oni sve besnije pevaju.. Rato me iznenada uhvati za lice,
rukama hoce da mi na silu otvori usta:” Pevaj i ti”.Ne umem da pevam, ali poceh da vise mrmljam
nego li sto pevam.


-Juli 1961 g-Kondukter u kolima za spavanje.

Radim mesec dana u kolima za spavanje da zaradim za letovanje na moru. Posao sam po sebi nije
naporan, zanimljiv je, ali je iscrpljujuce nocno nespavanje. Putujemo na unutrasnjim linijama:
Sarajevo, Ljubljana, Skoplje, Split. Plata je skromna, ali je baksis znacajan. Narocito baksis daju
Nemci i Italijani, oni su najgalantniji.

Pred Zagrebom se razbudio mlad Turcin, crn, visok i pokrupan, takvih ima mnogo i kod nas,
zapodeva sa mnom dugacke svakojake razgovore na engleskom, kaze ima prijateljicu u Zagrebu, ide
joj u posetu, ona je udata. Cak mi rece jednom pobednicki kako su jugoslovenske zene lake, kada
god ide kolima kroz nasu zemlju poneku …. ovde upotrebi jednu nepristojnu rec, propracenu
gestoviam prstiju ruke.. Odgovaram mu smireno da mu se tako samo cini, ovo nije Turska, ovo je
Evropa, zene su ovde savremenijih shvatanja nego li u Turskoj. Moj argumentovan odgovor ga jos
vise zbog necega razdrazuje, propinje se, uhvati me cvrsto za misicu da je opipa, zapita:” Bavis se
sportom, kojim”.

Voz stize u Ljubljanu u prepodnevnim casovima.,posle celu noc putovanja . Kola za spavanje
smestena na neki zaboravljeni kolosek u travi. Namestam umoran od nocnog bdenja krevete,
stavljam ciste presvlake.Odjednom uz stepenice vagona se penja mlada plava sarmantna zena,
ocigledno strankinja. Vice mi “HI “, obraca mi se na engleskom kao da se znamo od uvek. Odmah
zakljucih da je vrlo privlacna, i da je Amerikanka..Ali nista ne shvatam:otkud ovde, kako me je
nasla, zasto je dosla? Kako se usudjuje tako samouvereno bez poziva, da ulazi u vagon? Javi mi se
munjevito misao: da nije policijski provokator, Slovenka, ima ih mnogo takvih plavih Slovenki? Ona
se odmah predstavi, pokaza pasos, iz San Dijega je iz Amerike, profesor fizicke kulture.Kaze da je
ovde njena grupa, sada imaju pauzu, ona iskoristila da se proseta. To me razuveri u prilicnoj meri.
Prepiska sa njom je trajala nekoliko godina.


-1961 godine-Slobodan Tomic napustio zemlju.

Otisao pred progonima za Svajcarsku. Sprema se za Kanadu. Treba da mu se pridruzi supruga. U
Beogradu ostaju otac, majka, brat Misa i sestra Natasa.. Otac porodice Bosko pod teretom nesreca
utociste nalazi u nekom verskom misticizmu. Uprko svega je imao snage da se bori za druge u slicnoj
situaciji, obilazio je brojne porodice pritisnute nesrecama kao i njegova porodica, zbog istih razloga,
hrabrio ih, odrzavao. On je prvoborac za ljudska prava..Mnogi ugledni pojedinci, neki i mocni
komunisticki politicari kasnije , su bili njegovi ucenci, kao npr. Vladimir Dedijer, Marko Nikezic, I
drugi. Za knjigu V.Dedijera Sarajevo 1914 godine u mnogim suretima u stanu u Molerovoj 35 u
Beogradu,vec tesko oboleo, mu je kazao sve sto je mislio o Gavrilu Principu. Grupa njegovih
ucenika ga je obuilazila Molefrovoj 35, pomagala na svaki moguci nacin i njegovu porodicu.
Kuma Ivka, supruga profesora Tomica uplakana prica mami u stanu tetke Mire u Kalenicevoj broj
6 kod Kalenica pijace o nekom nesretniku kome su vlasti po kazni rasturile porodicu: ” Joj
podmetnuli joj nekog studenta da sa njom zajedno sprema ispite, ona se sa njim zblizi” zarida kuma
Milka ”oturi se od muza, preote je agent”


--26.10.1961 godine-Ivo Andric dobijo Nobelovu nagradu za knjizevnost.

Dnevnicki zapis: Ivo   Andric dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost, 10.12.
1961 godine.


Novine, radio i televizija prenose radosnu vest koja sve cini istinski ponosnim: Ivo Andric dobio
Nobelovu nagradu za knjizevnost za ovu godinu. Cela zemlja sa neuobicajenom paznjom i
uzbudjenjem prati na televiziji ceremoniju dodele najznacajnijeg ovogodisnjeg svetskog priznanja
koje po prvi put dobija jedan nas pisac. Dobitnik je istinski intelektualac, knjizevnik svetskog
renomea i glasa. Svi su jednodusni- dostojno nas predstavlja na dodeli ovog najveceg priznanja:
svaka rec mudra, na svom mestu, govori polako, neusiljeno, samouvereno ali bez uobrazenosti,
naprotiv, krajnje je skroman i jednostavan; iz plemenitih crta lica smirenog postarijeg coveka koji
je nase gore list izbija nase urodjeno dostojanstvo. Pa on je svetski covek, obrazovan, bio dugo
diplomata, ziveo u mnogim evropskim metropolama, proputovao ceo svet.

Ulicice koje se blago penju od siroke i bucne ulice Marsala Tita ka Pionirskom parku, su omiljeno
setaliste Ive Andrica, on stanuje tu negde u blizini. Lako ga je prepoznati i izdaleka, pojavi se
iznenada iz zelenih aleja parka pomalo poguren stariji covek koracajuci polako, gleda kroz naocare
pazljivo pred sebe, kao da broji svaki svoj korak, cini se da prikuplja snagu do sledece klupe da tamo
utone u svoje misli, da pobegne u svoj svet u kome mu je najlepse. Uvek bi bio setan, zamisljen,
otsutan, kao da iskoracava iz nekog drugog sveta u koji se odavno povukao zbog necega, ne videci
druge ljude oko sebe? Da li je on to bio u mislima sa nekim junacima njegovih romana? Prolaznici
su ga prepoznavali, on se poznanicima kao i svakom neznacu koji mu se obrati, javi kratko, ali uctivo
i ljubazno. Kada god bi blago klimnuo glavom, nasmesio bi se skoro nevidljivo, tek tada se moglo
videti koliko je prirodno skroman, jednostavan i nenametljiv, i koliko podjednako svakog uvazava,
od cistaca ulica i prosjaka pa sve do ministara. Mozda zbog njegove otsutnosti i stalne zamisljenosti
ponekom izgleda kao pomalo cudan covek? Ali ljudi ga znaju, razumeju, kao takvog su ga svi
prihvatali. Ono sto ga cini razlicitim od slicnih vremesnih dobricina sa kojima se mnogi druze, ali ih
potajno sazaljevaju, je sto njega upravo svi izuzetno uvazavaju i postuju. Zato sto su u njemu
prepoznavali neobicnu ljudsku vrednost, izuzetno obrazovanog i moralnog coveka, Beogradjani
zaredom kazu za njega :”On je svetski covek!”

Imao je obicaj da sedi na usamljenoj klupi u jednoj od tih mirnih ulicica sto se spustaju od
Pionirskog parka ka sirokoj bucnoj centralnoj ulici Marsala Tita. Sedeo bi naslonjen ledjima, skoro
nepokretan kao kip, nesto ga izgleda muci, upiljio u tlo; namesti nehajno rukom naocare, najednom
se nasmesi spokojno sam sebi, skoro nevidljivo, kao da se necega priseti?. Da li mu se pricini da
pred njim niz beogradsku ulicicu zazubori brzak Drininog rukavca sjakteci na suncu? Pogleda u
nebo, prosto trazi pogledom planinskog orla kako kruzi nad Beogradom? Onda utonu opet u
sanjarenje, hujanje lifta u obliznjoj zgradi najednom postade poj hodze sa visegradske dzamije?
Gleda reku prolaznika sto tece trotoarom siroke ulice, otvorio sirom oci ne moze cudom da se
nacudi: idu ljudi sa fesovima i zene u salvarama, zure na dzumu u visegradsku dzamiju?

Svaki pisac kroz svoja dela govori o sebi, poznavaoci Ive Andrica su narocito
prepoznavali njegove snazne mehanizmi projekcije. Odvodjenje decaka otetih od
roditelja u janicarski zivot u daleki Carigrad, zar to ne seca na bolni odlazak Andrica u
tudjinu, djaka otrgnutog iz rodnog kraja ( on je pustio duboke korene na Drini, upio u
sebe njene vode, ljudske sudbine, prirode ) poslase ga na skolovanje u Zagreb, u daleki
Bec, Poljsku? On je tamo stalno mislio na gudurasti zavicaj, kanjon koji davi zelenu u
bukovima zapenusanu reku kao guju u procepu, trazio je u tamosnjim rekama slicnost, ali
nigde ne nadje njenu snagu, silovitu zivotnu radost i vitalnost njenih stanovnika.
Ponosan, zasvagda se sam sebi zarece: Drina je jedina, najlepsa, reci cu to jednog dana
celom svetu!

Nema nigde coveka koji kao Ivo Andric tako duboko i odano voli Drinu, koji zna njenu
dusu i duh ljudi koji tu zive. Ljudi sa Drine, bilo da su iz njenih gornjih, srednjih ili
donjih tokova, svi bez razlike nose zanavek u sebi ljubav prema Drini, bez da to zapisu,
ovekovece, ili te ljubavi mozda nisu ni svesni, muzevni gorstaci se stide da iskazu svoja
osecanja, na kraju odnesu gresno tajnu u grob. A on je to kazao, ocvrsnuo zauvek
potsvest zitelja drinskih krajeva, izvukao je iz zaborava. Na jednom mestu opisuje Drinu
pitominu koja zapljuskuje, miluje pescani sprud svojim osuncanim valovima, drugi put
kaze da je surova, divlja, neobicna, bezdanim vrtlozima besno dubi podvodne pecine u
hridima.

Imamo tako lepu reku, a o njoj se cuti? Da Drinu imaju drugi prosperitetni evropski
narodi, ona bi davno bila ponos i slava tih zemalja, ne samo turisticka meka, nego i
inspiracija piscima, umetnicima….?
Andric ustvari ne kaze da je drinski most vecit ( on je bivao obrusavan, pa ponovo dogradjivan), ne,
on zeli da kaze da je Drina vecita, nju niko ne moze izmestiti iz ovoga sveta, ko god dodje nista joj ne
moze, svi ce umreti, Drina nece! Njegov roman “Na Drini cuprija” je spolja knjiga o cupriji, a
ustvari u svojoj biti to je “Roman o Drini”.On se stalno nemusto razgovara ne samo sa prolaznim
mostom kako to izgleda na prvi pogled, nego iznad svega sa Drinom. Ponekad bi ovu reku video kao
nesto obicno, svakidasnje, prigodan beg u prirodu iz gradske vreve i buke, potraga za mirom u
netaknutoj prirodi, u zelenilu, huku valova- dakle, sluzi da donosi fizicko okrepljenje. Od takve
pomisli bi se odmah trgnuo postidjen, ponizen-to je skrnavljenje svetinje! Ova reka je za njega nesto
mnogo vise , duhovna inspiracija, ona je sveta voda, kao Gang za Induse.

Ivo Andric dobro poznaje istoriju, njega ne ponesose trenuci i trenutacna osecanja, njega su vreme i
znanje, zivotne tegobe prekalili, naucili da se otme vremenskoj i emotivnoj distanci koje tolikim
ljudima, ne samo povrsnim nego i onim vrlo umnim, ponekad zamute objektivno vidjenje stvarnog
zivota. Sada je ovako, ko zna koliko puta kroz istoriju je bilo ovako, ili onako, sutra ce uvek biti
ovako, ili drugacije, Drina na kraju uvek pobedi, slegne se bela pena valova, zazeleni matica, ide
svojim putem, negde zuri, zna ona gde ona ide, stici ce ona na svoj cilj. Ona je za njega nada, kad mu
je najteze njoj se okrece, u njenim vodama trazi biser saveta: “Koliko vode protece Drinom, i koliko
ce proteci…” Neka se sve samo po sebi uradi, odradi, sredi, sve ce doci na svoje mesto, svaki talas,
svaka vodnjika, brzak, matica, izdubljeno korito, sumovite obale, ribe, ptice, ljudi, lesevi, sve dodje i
prodje. Onda se Drina opet pojavi, nova, neobicna, a ista ona, kao novorodjena sija se na suncu
pobednicki vecita.

Zna Andric naoruzan znanjem i iskustvom u diplomatiji, u decenijskim borbama sa svetskim alama,
ljubomorno cuva svoju tajnu, koju vecina smrtnika neznalica ne znaju. Tuzan je, hoce Drinu da
opasu neki opet nekakvim novim mostovima?

Andric je istinski pijanac Drine. Drina je u njemu nasla ljudsko olicenje sebe, mrtva prirodna stihija
se prepozna u zivom ljudskom bicu, nadje u njemu pogodno prebivaliste. On nije neupuceni
trivijalni provincijalac kao sto su mnogi koji kazu:” Ko jednom dodje u ovo mesto i nadise se ovog
vazduha, napije nase vode, uvek ce se vratiti!” Ne, on je veliki poznavalac prirodnih cari ove planete,
on je prosao svetom, video sve i svasta, shvati posle svega da je reka Drina jedinstvena. Ali ne samo
kao prirodna lepota, nego da je svojevrsno politicko, duhovno, vekovno razvodje zemalja
HercegBosne, Crne Gore, Srbije, celog Balkana, prag Orijenta i suton Evrope, ona je za njega
kolevka Evrope, pre svega njen vekovni branik, to je mesto gde su se radjali divlji ratovi a kada se
istutnje celim svetom ovde se vrate da se utihnjuju u njihovom samrtnom ropcu. Zasto je tako on se
pita? Zna on dobro zasto je tako? Neka se sve samo od sebe smiri!

Za njega su i ljudi mostovi, Mehmed Pasa Sokolovic je COVEK-MOST orijentalni vitki
cuprijski luk visok do neba, zakucan jednim krakom na Bosforu a drugim iz nebeskih
oblaka okomito u blesku munje i tresku groma silazi Drini kod Visegrada, on je licnost
iz njegove duboke potsvesti nastanjene nezaboravljenim tamnim bosanskim mahalama i
vajatima, maloazijskim vilajetima, carsijama i hanovima i sultanovim odajama na
Bosforu. On zna dobro da je junak njegovih pisanja Mehmed Pasa Sokolovic kao i on
stalno snevao negde duboko u potaji rodni kraj i Drinu, video je Veliki Vezir u
beskrajnoj Turskoj mnogo reka, i slicnu reku Meander u Anadoliji. Ali ni izbliza Drini!
Mozda mu se tako samo cinilo?


Ivo Andric dobro zna da je se Mehmed Pasa trudio koliko je mogao da otuda pomogne na
neki nacin svome rodnom kraju. Za njega je on janicar drugaciji od mnogih drugih, on je
svestan svojih korena, uprkos svega ne moze da ugusi u sebi iznenadne zvuke gudala sto
je slusao u detinjstvu kada zastruzu po strunama gusala javorovih, Mehmed Pasa
Sokolovic bi se cesto budio nocu obliven hladnim znojem, jecao je glasno u snu, svasta
pricao i na turskom ali i na srpskom koji nije zaboravio, pa na Bosforu se govori srpski,
cuje u snu uznemiren promukli glas guslara koji kao u transu, ekstaticno peva o
Kosovskom boju, kako Milos Oblic raspori cara Murata “od uckura do bijela grla.”
Njegovi cuvari su ga nemo dizali u mekane jastuke, snishodljivo smirivali, pitao je nijaze
drhtavim glasom, prestrasen, sta prica u snu? Plasio se sta je nesvestan kazao, da ga neko
ne potkaze? Nikad ne dobi jasan odgovor.
Nije sporno da je Memet Pasa Soklu ( tako ga zovu Turci), Veliki “Vezir, Prvi do Sultana”, iskreno
zeleo da jaca Tursku. Kada je turska vojska isla kroz Banat ka Budimu, umre nenadno Sultan,
mudri Memet Pasa Soklu naredi da se napravi od voska telo mrtvog cara, obukose ga u kicanu
odezdu i stavise sedeci u otvorene kocije da vojnici vide da je ziv, da se ne obeshrabre. U isto vreme
rastrgavalo ga je saznanje da je njegov slavni srpski narod tiranisan od drzave ciji je on Prvi vezir.
Dobro je bio svestan da su Srbi i Turci dve rase, dve vere. Bio je lojalan Sultanu i Turskoj, ali
duboko u njegovoj potsvesti nikad nije bilo ugaseno ono sto je bilo duboko usadjeno malom detetu
pre nego sto ga otese od roditelja i odvedose u Stambol. Upravo Ivo Andric to dobro prepoznade, on
zna da Mehmed Pasa Sokolovic nije prosecan, povrsni”Poturica gori od Turcina”, on lako prozre u
njegovu dusu, u veliki duh coveka od integriteta, genetski obdarenog dubokom misaonoscu i
mudroscu. Te zato i dospe na celo velike Turske.

Ivo Andric opisa jednom njegovu neobicnu smrt. Mehmed Pasa Sokolovic je izgubio zivot na isti
nacin kao i Car Murat na Kosovu, ispred neke dzamije mu pridje neki mula da mu pokorno
podanicki poljubi ruku, iznenada se saze i raspori ga jataganom, kao sto je Milos Obilic to ucinio
Caru Muratu.

Ivo Andric shvati kada se otisnu u svet da ga je njegova sudbina predodredila da bude MOST,
COVEK SPONE EVROPE I BALKANA, kao sto je bio i Mehmed Pasa Sokolovic, MOST izmedju
Turske i Bosne. Nije most samo na Drini cuprija, ustvari Drina je taj najveci MOST, vezivno tkivo
srca Balkanskog poluostrva, od Crne Gore do usca u Savu kod Sapca u Srbiji, niz nju su isle
dinarske seobe da pune ispraznelu i snemocalu Srbiju i Sumadiju, Drina vezuje Pravoslavce
Muhamedance. Nije dzaba Andric kazao:”Ni slicnijih naroda ni vece mrznje!” Nije tesko procitati
izmedju redova da Ivo Andric isto tako nosi ovaj etnicki dualitet, on ga poznaje, njegov otac je
Hrvat, majka Srpkinja, koja ga je odgajili uz gusle i mitove o srpskim junacima. Zar sam Ivo
Andric kome je zivot podario takvu neobicnu sudbinu eminentnog intelektualca od oca Hrvata i
majke Srpkinje, koji je ziveo u Bosni razdiran izmedju istocnjackog azijatskog nasledja i Evrope,
nije bio kao takav predoredjen da bude most izmedju Bosne i Austrije, Zagreba, Poljske, izmedju
Istoka i Zapada, Balkana i Evrope, Pravoslavlja, Katolicizma i Islama, Srba i Hrvata, kasnije Starog
adeta i Komunizma ?

Iako je Mehmed Pasa volio svoj rodni kraj i svoje ljude, on nije mogao da im pomogne, Srbima je
tada bila neumitno upisano visevekovno ropstvo. Mehmed Pasa Sokolovic bolno potseti ponekad Ivu
Andrica na surovu prirodu vlasti: hteo bi da pomogne svojim ljudima, mozda i mnogim drugim
potlacenim, a Turska carevina je bila surova, divlja, ali bi time ugrozio licni polozaj, ili goli
opstanak? Da li je Mehmed Pasa bio u mislima neodmeren u patriotskim osecanjima iako potisnutim
duboko u potsvest, ali uvek vrlo zivim? Ili je bio oportunista kome je bila draza licna i turska
politicka moc od interesa svojih zemljaka? Na kraju, da li je stvarno mogao bili sta da ucini za Srbe?

Savest Ive Andrica nema mira, on je bio vlast, uvek je bio blizu vlasti, i u Kraljevini Jugoslavji, a u
Titovoj Jugoslaviji Ivo Andric 1955 godine postade Clan Partije. Naterali ga, nije imao kuda, morao
da prihvati? Iz njegove biografije se saznaje da je radio u Kraljevini Jugoslaviji jedno vreme u
Ministarstvu unutrasnjih poslova. Znaci uvek bio blizak vlasti. Da li je on bio kriticki nastrojen
intelektualac, ili poslusni zvanicnik? Otkud neka vrsta konformizma kod Ive Andrica. Da li vlast
utice cak i na takvog neobicnog coveka! Njegova misao” DANAS SU SMUTNA VREMENA KADA
BUDALE GOVORE ISTINU, PAMETNI CUTE A FUKARA SE BOGATI” pomalo oneraspolozuje,
intelektualac treba da govori istinu. Pa na Zapadu cene intelektualce koji govore istinu. Da li je
Andricevo pisanje knjiga koje ne predstavljaju bilo kakvu i bilo kome politicku opasnost, ustvari beg
od surove stvarnosti, nemoc pred otporom, bekstvo u zaborav, fikciju, istocnjacko mirenje sa
sudbinom? Da li je za njega pisanje larpurlartisticka vrsta zabave, relaksacija, ili duhovno
Izbavljenje. Na kraju mozemo se zapitati da li je to ipak nekakav angazman da se drustvo popravi?

Da li on smatra da je politicka borba protiv nesavrsenosti ljudskog drustva jalovo ispravjanje
njegove Boginje Krive Drine, donkihotska borba sa vetrenjacama, gubljenje vremena, energije? Da li
je on neka vrsta oportuniste? Mozda misli da moze potpomoci sveopste dobro u ovim teskim
vremenima vracajuci se kao pisac u proslost, tako tragajuci za skrivenom enigmom izbavljenja?
Neka se sve samo po sebi sredi! Ostavimo prstu sudbine, ili nekih nama nepoznatih i nevidljivih sila
da same sve dovedu na svoje mesto? Ili jednostavno, pisanje je mozda za njega ovozemaljsko
zadovoljstvo, estetska potreba, umesto caranja u osinjak od cega se mogu imati velike neprilike a
malo koristi? Mozda ga neobicna smrt Mehmed Pase Sokolovica nagoni da razmislja o prirodi vlasti,
moci ili nemoci pojedinca da joj se suprotstavlja, o sudbini, usudu? Ili o neumitnosti i tragicnosti
zakona Sile i Moci?

Da li je Ivo Andric, kako bi psiholozi kazali neprilagodjen na zivot ovde u Beogradu?- fizicki je u
Beogradu, ali zalutao iz nekog drugog dalekog prostora i vremena. Ne prihavata Beograd? Zasto
odbija Beograd? Stalno sanja, stalno cezne za ranijim stanistima. Izgleda da zali za proslim
vremenima? Ali za utehu, saznaje da se proslost ponavlja, samo u razlicitim formama.

Ivo Andric je ne samo veliki genijalan pisac, nego je i politicar, istoricar, filozof, i etnolog,
orijentalista, ali pre svega i najvise balkanista. Nikad ne sudi, nego uvek prosudjuje. On je suptilni
poznavalac najtananijih treptaja duse ljudi sa ovih prostora, bilo da su to Pravoslavci, Muhamedanci
ili Katolici. Istorija se ponavlja. On shvata balkanizaciju, objasnjava je i predlaze razresenja. Da bi
predupredili lose ishode, vratimo se proucavanju proslosti da nadjemo kljuc za skrivenu slagalicu.
To je ono sto nam najvise treba! Ili nam mozda istocnjacki porucuje pisuci svojim perom nagnut nad
radnim stolom: Koliko je vode Drinom proslo, i koliko ce jos proci? Da li nam to on savetuje mudro:
OKANITE SE CORAVA POSLA, BATALITE SVE, SVE CE SE SREDITI SAMO OD SEBE,
SVE CE DOCI NA SVOJE MESTO!

A da li mi mozemo uzeti sudbinu u svoje ruke? Gde je nasa odgovornost?
(NAPOMENA: Sada se ta ulica zove Andricev venac, u njoj je sagradjen njegov spomenik,
napravljen je potok koji se spusta nizbrdo, tece brza voda, pored nje klupe, bas onde gde je Ivo
Andric cesto sedeo zureci ispred sebe zamisljajuci da tuda teku Drina i Cehotinja.).



-1961 godina- Milan Panovic imao operaciju pluca

Rodjak Milan, sin tece Dobre i tetke Rose je visok i snazan. Svi smo se rastuzili kada smo saznali da
je imao neko oboljenje na plucima. Nada i ja smo ga posetili na Grudnom odeljenju Gradske
bolnice. Lezi bled, potresen. Nada da je posetila jos nekoliko puta, kaze da je Milan je mlad i snazan,
da ce se brzo oporaviti.


- Moje prvo putovanje u inostranstvo. -25.12.1961 god.,Beograd

Stariji brat ,bio-hemicar koji zivi u Brislu, Belgija sa svojom suprugom, Belgijankom, profesorom
gimnazije i sinom, vec vise od cetiri godine, me poziva da dodjem u posetu. Nismo se videli nijednom
za ovo vreme. Poseta treba da bude u aprilu i da potraje dve do tri nedelje. On je poslao novac za
put.


-16.12.1961 g. Velimir Cvijetic i Ce Gevara.

Veljo Cvijetic je visok i plav, krupan, on je Cacanin, pasioniran pravom.Upoznao sam ga letos na
plazi izmedju dva mosta. Veljo je vrlo zanimljiva i slikovita licnost. Za vreme Drugog svetskog rata
je bio interniran u Norveskoj, on je levicar. Kazao mi je da se upoznao sa Ce Gevarom, da ima
njegovu sliku.


-6.1.1962 god, Beograd, Jugoslavija bez slobode putovanja

Jos uvek se ne moze slobodno putovati van zemlje. Ohrabrujuce deluje donosenje novog Zakon o
amnestiji, kojim su pozivani nasi ljudi van zemlje da se mogu slobodno vratiti, ako se nisu ogresili o
jugoslovenske zakone .Medija grme da se zemlja demokratizuje, dolazi do olaksica za putovanje
van zemlje.

U Ministarstvu unutrasnjih poslova u Brankovoj ulici ,visok svetlosmedj krupan mladji covek,
ocigledno po naglasku prepoznah da je Dalmatinac, smesi mi se prijateljski, kaze da cu sigurno
dobiti pasos, da donesem pismeni poziv brata. Izlazim iz zgrade veseo, sa poverenjem u nasu vlast.

Kada mi je urucivao pasos rece poverljivo, mada pomalo se smeskajuci pokroviteljski :" Ponesi
jednu svesku, i u nju ubelezi sve sto te budu tamo pitali, sto budes razgovarao, ama bas sve, i sa
svakim".Gledao je u mene zadovoljno, nazirao sam neko poverenje .Nisam izricito rekao da hocu, ali
sam uctivim osmehom pokazao uvazavanje za to sto on govori.

To je moje prvo putovanje van zemlje, prvi susret sa Zapadom. Ali ja sam vec podosta znao o
Zapadu iz druzenja sa njihovim mladim i studentima za vreme letnjih meseci u studentskim
kampovima na Jadranu, gde sam bio leti zaposlen, iz dopisivanja, filmova, sa televizije, iz bezbroj
procitanih knjiga. jos iz najranijih dana moga zivota. Zapadna kultura prodire sve snaznije u nasu
sredinu svakim danom. To se vidi na svakom koraku. Jugoslavija je najotvorenija socijalisticka
drzava. Susrecuci se sa na moru sa mladima iz celoga sveta, sam shvatio u jednoj vrsti iluminacije,
da sam ja od detinjsva formiran kao Evropejac. I to zahvaljujuci citanju knjiga, porodicnim
korenima, predanjima ideala rada, postenja, ispomoci, cestitosti, racionalnosti, upornosti,
svestenickoj tradiciji po liniji majke, mitovima junastva i patriotizma. Balkan je kolevka evropske
civilizacije. Nama je mesto u Evropi.

Zbunjujuci je ovdasnji veciti dualitet izmedju Istoka i Zapada, odnosa prema Sovjetskom Savezu i
Americi. Ovde postoji pro-zapadni trend ,ali i pro-sovjetski, koji je narocito zastupljen medju
oficirima JNA i Crnogorcima , vise medju Srbima.nego li drugim narodima Jugoslavije.
Slovenofilstvo je prilicno prisutno sirom zemlje,ali pre svega medju levicarskim
intelektualcima..Tome su nas ucili u skoli, stari Sloveni su ziveli u njihovoj postojbini iza Karpata,
bili su plavi , visoki, lukavi, pustali bi neprijatelje da udju na njihovu teritoriju, per toga bi zagazili
u bare sa trskama u ustima, i onda ih iznenada iza ledja napadali i porazavali tako iznenadjene i
prestrasene. Vecina ljudi uopste takvim ramisljanjima nije bila preokupirani, niti su oni znali da smo
mi i Rusi toliko slicni, o tome uopste nisu ni razmisljali. Npr. za vecinu stanovnika iz rodnog kraja su
za njih bili vrlo razliciti Srbi iz Srema, a sta tek da misle o Rusima? Ko su Rusi? Vecina to ne zna, ne
interesuje ih. Ali je neko podstaknuo slovenofilstvo sire u narodu.Ko? Zasto? Da li mi treba da
tezimo Zapadnoj Evropi, ili Istocnoj Evropi? Mi treba da volimo Slovene, ali pre svega da se bavimo
nasim interesima.

Kenedi i Hruscev menjaju note u vezi trke u naoruzanju. Tito je cestitao Kenediju u vezi projekta
slanja kosmonauta u kosmos. Jugoslovenski drzavnici kritikuju odbijanje Saveta OUN da primi
Kubu u OUN.,zalazu se za prava nesvrstanih .Beogradskim ulicama su iznenada poceli da setaju
crnoputi africki studenti. Sa jednim od njih visokim i stasitim Terazijama se seta visoka zanosna
crnka. Zacu se iza nje:" Kurvo, ides sa crncem".


--12 januar 1962 godine- Ratimir Oklobdzija u vezi moga putovanja u Belgiju.

“Slusaj ti bre, putujes u Belgiju, postuj ovu zemlju sto ti daje pasos, a mnogima drugima ne da, da
joj ljubis skute, nemoj da je obrukas.”-vice iz daljine Ratimir zureci prema meni, parkirajuci novu
sijajucu vespu, tacno tamo ispred Cirkusa Adrija kod Karadjordjevog parka. Jedva cuh njegove
reci od snaznih tonova cirkuskog orkestra. Zacu se rika cirkuskih lavova. Sidjose sa vespe, uhvati ga
pod ruku lepa Visnja , spusta suknju ispod kolena sva ponosna, gleda u njega zadivljeno. Ratimir je
samo vazno pribi uz sebe.:”Ama ti ficfirici kapitalisti , Siptari tamo u Evropi ,stalno im nesto fali.
Najgori su Belgijanci i Svajcarci”..Znam od ranije da Ratimir i njegove kolege Siptarima nazivaju
sve one iz Zapadne Evrope, ukljucujuci i Amerikance. Time su hteli da pokazu nad njima prezir,i
superiornost..Sav vazan me munu blago pesnicom u misicu:” Budi za sat u Hotelu Grand u Knez
Mihajlovoj imam da ti saopstim nesto vazno, u vezi tvoga puta u Belgiju”

Odoh peske do Granda u Knez Mihajlovoj, on dodje u tacno zakazano vreme. Nosi torbicu preko
ramena, vadi neka dokumenta.”Treba da znas da je Belgija leglo fasistiscke emigracije, tamo ti ima
ne samo cetnika, ustasa, ljoticevaca, nedicevaca, nego i balista, Siptara, Brisel je prepun Siptarije”-
gleda me pravo u oci Rato. Prostire papire po stolu:” Mi ne smemo njih drzati van kontrole,
naprotiv, mi ih nadzoravamo. Vidi ove podatke, krajem rata se na Zapadu zateklo 250.000
Jugoslovena, ratnih zarobljenika, saradnika okupatora i njihovih porodica, cetnika, nedicevaca,
ljoticevaca, ustasa.Oni su razjedinjeni ali im je isti cilj, da sruse nasu drzavu” .

Gledam ga neodredjeno, to me ne interesuje, ali to necu da mu kazem. “Slusaj ti bre , “poce on opet
vazno” evo ti ovaj bilten, prouci ga, pamet u glavu, sve sto cujes da mi kazes kada se vratis”.Uzeh
nekoliko strana kucanih na pisacoj masini, gledam, sve sami podaci o raznim emigrantskim
organizacijama.Vidim da se sprema da mi nesto jos kaze:” Znas li ti da su na naseg Tita pokusali da
se bace ljagama za vreme njegove posete SAD 1960 godine”. Poce da mi sapce pravo u usi, zagolica
me vazduh:” Ko su oni bre, sve sami fizikalci gastarbajteri, znas li ti da je Tita 1960 g.primio i odao
mu sve pocasti licno Dvajt Ajzenhauer, predsednik SAD. Mi ih kontrolisemo tamo, jos 1955 godine
smo kidnapovali cetnickog bradonju Sinisu Ocokoljica Pazarca i ubili ga u Austriji”. Pogleda me
ovoga puta vrlo znacajno, izraz njegovog lica je odavao jezive tajne,sapce :” Politika je velika kurva,
vodi se velika igra, Amerikanci nas pomazu i kapom i sakom, da budemo uz njih, protiv Sovjetskog
Saveza, da ne izadje na Jadransko toplo more”. Prodrma me rukom po ramenu, oci mu zackiljase
lukavo, smanjise se:” Kao da smo mi sisali veslo”. Setih se ranijih susreta , postupaka Ratimira,
znam dobro da je on veliki Rusofil, Slovenofil. Ali mi nije jasno kako je nasa policija uspela da
kidnapuje toga cetnika u Austriji? Kako to simpatije za SSSR, a ovamo podrska Zapada?

Uvek ista pomisao: kakvi su to branitelji Nacije, Rase, Vere, Slovenstva, a ovamo Ratimir, Drago i
njihovo drustvo su sve same siledzije, nekulturno se ponasaju, kriminalci? Nesto tu nije u redu.
Kako ih ne privedu pravdi, sprece ih da se tako primitivno ponasaju? Kakva je to policija ciji
saradnici tako nesto javno cine?

Pri rastanku mu obecah da cu sve prouciti, zahvalih se na podrsci da dobijem pasos. Ali za politiku
nemam ama bas nimalo interesa.

Ratimir je ustvari kukavica., ispod spoljne fasade osionog siledzije se ustvari ukriva njegova prava
priroda kukavice, to odavno sve vise uvidjam . Jednom ispred Bioskopa Braca Stamenkovic mu
pridje jedan karaburac, poznati siledzije., nabijen, mracan, zavrnu mu ruku. Rata samo poce da
uzmice, govori pomirljivo:” Burazeru oladi, ako nesto treba izvinajavam ti se”.A ovamo, kada je
pred nezasticenim on postaje surov i nemilosrdan..Ratimira je tukao otac, nije imao oslonac ni
poverenje u majku, shvatio sam vremenom da je prema slabijim fizicki bio grub, surov, li
nemliosrdan. A prema jakima snishodljiv i poslusan.


-24.2.1962 g.-Dogadjanja

U bioskopu"Balkan" film "NOC" u glavnim ulogama Zana Moro i Marcelo Mastrojani. Prvo
zurnal, kao i uvek, poznata komunisticka melodija, koja je vrlo lepa i budi vrlo optimsiticka
osecanja, izaziva radost i veselost..Ulaze u redove gledaoci, sedaju energicno, samo skripe sedista,
slusaju svi uzbudjeni, najezeni, pesmu“Ko drukcije kaze, klevece i laze, uz druga nam
Tita..junackoga sina”.Zurnal je vrlo uzbudljiv. Spiker saopstava da su nasi radio aparati vrlo
cenjeni na trzistima Afrike, da nasi planeri rade Petogodisnji plan za Etiopiju, Koca Popovic je sreo
Nehrua, Sukarna, Nasera. FNRJ zastupa interese Nesvrstanih, zalaze se za dekolonizaciju i protiv
rasizma, za postovanje ljudskih prava i protiv blokova, za mir i koegzistenciju. Tito je politicar kome
se svi dive i Istok i Zapad, primio nesvrstane ambasadore na Dedinju. Odjekuje harmonika, zanosno
i melanholicno , herojski ,razli se po sali pesma "Sto to huci Sutjeska”.

Zapad hvali Tita. Beograd se ubrzano industrijski razvija, grade se stanovi, otvaraju masovno nova
radna mesta, grade vodovodi, nove autobuske linije. Ocekuje se milion stranih turista sledeceg leta.
"Jugoslavije ce uskoro biti turisticka velesila"-kaze spiker.A nasi sportisti nizu rezultate, Miroslav
Cerar, sahisti, fudbaleri. Bobi Fiser vodi na turniru u Portorozu.

Sretan sam. Izlazim posle predstave pun elana, snage, ovo drustvo je dobro, zivimo lepo, sretni smo,
pravo na straftu.


-1.3.1962 god.-Nesreca u rudniku Banovici

Tetka Mira. sestra majke u poseti, citamo svi zajedno Politiku, desila se velika nesreca u rudniku
Banovici, ima 52 mrtva. Beograd zahvatila epidemija gripa, novine pisu o klizavicama , ima i
prilicno povreda na poledici. Nije mi jasno kako toliki padovi na klizavici. Pa to je istinska epdiemija.

Ali u novinama procitam poneku retku vest o korupciji, proneverama. Saznah da je se u prosloj
godini biroima za prituzbe i zalbe zalilo 90.000 gradjana, to me jako zacudi. Mnogo-pomislih.
Pokazah tekst tetki Miri, ona je ocigledno preplasena : "Nikad ovako lepo nismo ziveli, dobre plate,
joj bolan idemo na more, niko nas ne dira, divota, sto bi se zalili, ama to su oni sto su malo..” pokaza
prstom na celo ” to su bolan oni calovi sto ispravljaju krive Drine."
Radio svira, cu se Djordje Marjanovic kako goropadno uzvikuje "Romana, Romana!". Onda se razli
sobom setni glas Olivere Markovic o trojci koja juri kroz sneznu stepu. Na kraju vesela melodija
"Deca Pireja", i kao tacka reska americka pesma"16 tones".

Profesor Milanovic i njegov mladji kolega Mihajlo su obicno zajedno, cesto se setaju uvece kao sto to
cine mladi, iako su sredovecni, uvek su sami. Deluju dostojanstveno kao neki usamljeni vitezovi, ali
su tuzni, zabrinuti. Kada god me vide ,oni se nasmeju, razvedre im se lica. Ako idemo u istom
pravcu, pridruzim im se, stanem sa leve strane, ako idu u suprotnom pravcu, okrenem na levo krug,
podjem sa njima. Tako ucinih i danas. Profesor Milanovic kao i obicno prica o politici: ”Sada zivimo
bolje, ali to je samo privid. Daju nam kredite, da zamazu, da negativne odluke i politike uzmu maha,
da ne uvidimo propuste. A onda kada sve to uzme maha, ukinuce nam kredite, ostavice nas na cedilu,
gunuti u propast, sve ce planuti, sve ce se srusiti.”

Nije mi bilo jasno ko su ti koji zele da nas gurnu u pogreske, propast? “Ama hajde molim te, sta ce
nama Samoupravljanje, Nesvrstanost, reforme, to je sve pogresno usmeravanje, zamajavanje, sve
cemo to skupo platiti.”-skoro zavapi profesor Milanovic. Onda dodade ljutito:” Bio sam u
Istambulu, u centru grada izmet pasa, sramota.”

Utom bahnu Ratimir Oklobdzija, samo vazno klimnu glavom. Mihajlo rece hladno:” Znam toga,
radi za policiju, danas svako zeli da bude Serlok Holms, ali izabiraju pogresne, umesto strucnih
patriota, tamo delegiraju koje kakve protuve i kriminalce.” ”Jeste , dok sam bio u Torontu, dosla u
nase trgovinsko predstavnistvo lepa Janica, ona isla levo-desno vrcka svojom suknjom, prikuplja
podatke o nasim ljudima u emigraciji, o Americi, Kanadi . Vajni obavestajac Tajne policije SFR
Jugoslavije. Sta ti bi sa njom. Nasli joj slabu tacku, njoj podmetnu jednog lepog imucnog Arapina,
udroljala se sva, sve tajne izdala, eto ti kakvi su ovdasnji tajni agenti”-rasiri ruke komicno Mihajlo.


-1 mart 1962 god-Saveti Jovana Gucica

Joca ( Jovan Gucic) mi pridje na strafti :”Cuo sam da putujes u Belgiju, more ostani tamo, sta ces
ovde”. .Isprica mi kako su njegovog ujaka drzali pocetkom 1950-ih nekoliko godina na robiji samo
zato sto je kazao da je Unrin sir ukusan. Proglasili ga da je simpatizer Zapada.”Umre covek 1956 na
robiji od tuberkuloze bubrega, unistise ga”-rece Joca uzbudjeno.


-2 mart 1962- Pavle Poljanski osudjen zbog verbalnog delikta

Pavle ide redovno na predavanja na Kolarcevom univerzitetu, to mu je zabava. a na predavanju je
toplo, kazao mi je da u stanu nema grejanja, da su polupani prozori. Sretoh ga ispred Narodnog
pozrista na putu Vasinom za Kolarcev univerzitet. Cuti, ide polako, apaticno, umorno. Kao i uvek
krajnje snuzden. Ne zna sta mu je sa decom-rece kratko. Ima sa njima nekih problema.” Osudili me
u Smederevskoj Palanci sto sam citao knjigu Milovana Djilasa, namontirali boljsevici zato sto sam
Beli Rus”-kaze tuzno umrtvljenm glasom. Kakvi boljsevici ovde-zapitah se. Ali se odmah setih da ih
ima u raznim sferama vlasti, npr. Ratimir Oklobdzija. Kako je to tuzno, da neznalice progone
postene gradjane. Pavle mi deluje kao korektna osoba.


-6 mart 1962 god- Danilo Krstajic:” Tito i njegova kamarila su razmazena deca Zapada”

Danas nam je u poseti Milic Jovin, dragi bliski rodjak, drug iz detinjstzva, toliko dragi h uspomena
nas vezuje, spominje izgradnju Hidrocentrale na Peruccu kod Bajine Baste. On sve vise potseca na
Velizara Dimitrica, kao i on je ogorcen, ali je primetno oronuo, stalno se zali na nekakve nepravde,
optuzuje neke direktore za nepravilnosti, propuste. Roditelji ga pitaju kako je sa zdravljem, on cuti
zabrinuto, nesto kaze neodredjeno..Da ga oraspolozim spominjem mu nasa druzenja na Drini,
potsetih ga kada me je sofer izbacio iz kamiona u bosansko bespuce. “Nisi imo para da platis prevoz
za mene”- On se razgali, smeje se glasno.
Utom neko zazvoni na vratima, ono Danilo Krstajic, stoji pred vratima zbunjen, visok i koscat, plasi
se da ne smeta, poguren, bled, deluje nekako ponizeno. Drzi u rukama neku torbicu, iz nje vire
zguzvana dokumenta, vidi se neki plav pecat na listu koji viri. Svi ustadose ,ljubazno sa postovanjem
ga pozdravise, tata se raduje uvek kada ga vide, ali zna da mu nista ne moze pomoci. Mama iznese
pred njega bele kolace salnjake koja ona tako znalacki priprema, vrlo su ukusni. Skuva kafu. Nudi
ga rakijom, on se kratko zahvali:” Ne hvala ne pijem alkohol”.

Stavi ruke na sto ruke, uvele, vide se nabrekle plave vene spolja na sakama, duboke bore na celu ,
oci se duboko uvukle u ocne duplje, pritisla ga velika nevolja, pomislih da pati od nesanice“Znate jos
1954 godine sam podneo zahtev za rehabilitaciju, jos nema nikakvog odgovora.”-progovori
tiho.”Nikakvo zlo nisam ucinio, svaka moralna pravna drzava bi na osnovu postojecih dokumenata ,
izvrsila moju sudsku rehablitaciju , zelim da se dozna istina o zlocinima nad nevinim gradjanima u
ovoj zemlji”.polako drhtavim rukama izvadi dokumenta iz torbice na sto, razasu po iskrajku razne
pohvale, uverenja, ali se vide datum, sve pre osude za podrsku Sovjetskom savezu. Njegove ostre reci
su nas preplasile, svi cutimo.Razumemo ga, ali se cudim kako to sme da govori, a on je vrlo hrabar.
Deluje mi kao Don Kihot koji se bori protiv vetrenjaca.” Ko obraca na njega paznju, on je stariji
covek, bezopasan, upetljao se u neki sterilan beskrajan posao”-pomislih..

Danilo spazi moju reakciju, trgnu se, dize ruke u vis, drhte mu prsti:” Vredi se boriti. Bezbroj
postenih oficira, ljudi je poslato na Goli otok, u dusegupke, zbog Rezolucije informbiroa, niko nije
rehabilitovan, zverski su bili muceni, mnogi su umrli, drugi su obogaljeni, oboleli, oni koji su na
slobodi su progonjeni , njihovi srodnici, deca, njih nadozoravaju, prate, smetaju im u skolama, da se
zaposle, rasturaju im porodice i brakove, kvare mladima iskrene ljubavne veze, ne znate vi kakve sve
im prljavstine prave. Samo da se nasa zemlja ne moze pribliziti Sovjetskom savezu.”. Mama mu
primice tanjir ” Uzmite jos kolaca”,dosu mu kafu u soljicu, ponudi casu vode. Danilo je pokusavao
da se razljuti, ali je bio toliko iznuren da nije imao snage. Samo jedva izusti :” Muci me nesanica, sta
bih dao da mogu da se ispavam, vjerujte mi kad vidim psa na ulici da spava slatko, zavidim mu”.

Gledam ga radoznalo, ne razumem neke stvari:” Pa sada nasa zemlja ima dobre odnose sa SSSR-om,
vidite ruske pesme opet, filmovi, delegacije, idem povremeno u Ruski dom, cujem pojedine mocnike
,ili poznanike, koji u privatnim razgovorima kazu da je veza izmedju dve zemlje vrlo jaka, iako nije
zvanicna". Setih se odmah skolskog druga Ratimira Oklobdzije i Drage, oni otvoreno kazu da imaju
vezu sa sovjetskim podzemljem, agentima.Na ove reci Danilo se trgnu ljutit, nadje snage, skoro se
prope:” Ama jes, Tito i njegova kamarila su decenijama razmazena i dobro finansirana deca
Zapada, kojima je sve bilo dozvoljeno da se ne vrate pod uticaj SSSR-a, ali ima nejesnih stvari,
izgleda da je Zapad jos za vreme rata tajno navijao za Tita”.Zastade, otpi kafe, grca, skuplja snagu
da opet progovori, onda rece jos jace, ali mu ruke drhte, usne poplavile, glas slab:” Ama takve price
o danasnjim vezama sa SSSR-om pronose neznalice, ili placeni izdajnici, da unesu smutnju, navodno
mi se tajno, podzemno vezujemo za SSSR.. U mutnom se lovi. Zapad ovde stvara mutljag, konfuziju,
navodno mi smo tajno sa SSSR-m, da je 1948 godina, bila trik. A sto onda na desetina hiljada nas
stvarnih simpatizera unistise i nase porodice.”.Odmah se setih Ratimira i Drage, pa oni su rusofili,
skoro otvoreni, niko ih ne dira, bogati su, mocni, .rekoh to Danilu. .Ona samo odmahnu rukom:”
Ama to su sarlatani, kriminalci, njima manipulisu, oni misle da se bore za Slovenstvo, Bratstvo sa
Rusima, a ustvari su stetocine, unose lose procene, mnogi zaziru od njih, jer misle da ih tajno
podrzava Komintrena, a ustvari ih manipulisu najveci neprijatelji Slovena i Rusa, pomocu njih
jacaju kriminal, podzemlje”..Stade, zamisli se ,prenu se:” Zapad ovde deli na Svoje i Rusofile,
zavadi pa vladaj, zamuti, stvaraj haos, jer navodni rusofili ovde stvaraju tajne klanove, uzurpiraju
vlast, ustvari ruse zakon i drzavu..A i ne sanjaju da je to zapadna ujdurma”.

Milic Jovin je do tada slusao vrlo pazljivo Danila, ali bez reci. Samo sto Danilo zavrsi, skoro da mu
ote rec iz usta :” Zapad od nas trazi pokornost, ponizava nas, Srbi su narod koji je ponosan, ima
slavnu istoriju, normalno je onda sto se okrecemo braci Rusima, Slovenima”.

Danilo ga pogleda prijateljski, vidi da Milic rasteze kada govori kao i on, da su slicnog mentaliteta,
stavi mu ruku na rame kao najrodjenijem:” Ama brale ti si u pravu, ali sta tu mogu nama Rusi
pomoci, to je zamajavanje, sve mi se cini da su i oni ko i mi u istom sosu, moramo da vidimo
stvarnost kakva je, a ne kako bi mi zeleli, zato bi bilo najbolje ne zanositi se Rusima, njihovom
pomoci, nego se uzdati u se i svoje kljuse”. Milic se uzvrpolji na stolici, ocigledno je da se nije slagao
sa Danilom:” Ne bih ja reko da su Rusi slabi, oni su vrlo jaki u Sovjetskom savezu ne zalazi sunce,
imaju svog coveka u kosmosu , Crvenu Armiju, bogatstvo, zasto mi ne bi sa njima trebali”?

Tek sada mi nije bilo jasno o cemu se radi..” Pa kako to ovde progone pristalice Sovjetskog saveza,
kako to ovde vlada Zapad, a Milovan Djilas je od 1953 godine u vise navrata bio zatvaran pod
optuzbom da je pro-zapadni politicar, anti-komunista”.Otac me pogleda ostro ,shvatih da je
nezadovoljan sto se mesam u politicki razgovor. Ucutah. Ali Danilo nastavi:” Ama Djilas je rival sefa
drzave,” poce da se osvrce preplaseno” da ne kazem Tita, uklonio ga vodja, a Tito je veliki
smutljivac, muti vodu, usmerava u pogresnom pravcu”

Tata skrete razgovor na drugu temu. Milic me iznenada uhvati za ruku:” Ajmo da
prosetamo”.Uputismo se strafti, Knez Mihajlovoj ulici.


-Februar 1962 god.Jakov Grobarov cepa vojnicku kapu pred Hotelom Moskva

Vidoh Jakova Grobarova izadje iz Parka ispod Hotela Moskva, u sivoj vojnickoj uniformi. Sluzi
vojni rok-ocigledan zakljucak. Tetura se, kao i obicno pijan. Onda stade uza zid, skide vojnicku
kapu, i poce da je cepa, baci je na zemlju. Prolaznici se uklanjaju preplaseni bez reci..


-
--20 februar 1962 god-Susret sa Ljubisom Blagojevicem

Ljubisa je drug sa Ekonomskog fakulteta, secam ga se jos iz Zemuna 1951 godine, sa beogradskih
studentskih igranki, on je visok, lep mladic. Deluje mudro i razumno. Njegova majka je Nemica,
otac je iz porodice generala Kraljevine Jugoslavije. Spominje Francusku, Pariz, Sorbonu, koliko
shvatam on vec na Sorboni sprema doktorat, ili se priprema za to.


26 februar 1962 godine-Krsman se razveo od Ruze

Krsman sin dede Milutina, ( to je onaj sto me je aprila 1941 godine vodio konjskim kolima da vidim
kako se nasa vojska povlacila pred Nemcima), se ozenio 1937 godine Ruzom, cerkom Zivka Savica,
poznatog bogatasa iz Lonjina. Ima sa njom dve cerke Slobu i Jelu. One su oduvek nase nerazdvojne
drugarice u igri. Krsman radi u posti, za njega kazu” To je onaj sto razgovara sa djavolima, penje se
po banderama”.Cesto je na zadacima po bespucima, losem vremenu, odvojen od porodice.

Banu u nas stan Stanko Jakovljevic. Prica da je imao neke operacije, da je bio ranjavan 1944 godine
u cetnicima, Sta je sve pretrpeo taj namuceni covek: “Razveo se Krsman od Ruze, oce Ruza da ide da
zivi u Zvornik, da tamo radi”..Ova tuzna vest nas sve duboko razzalosti.

-Markoni
-CehGevara
-pera Zvezdas

-8.-29.3.1962 g.-Zimovanje na Sar planini

Grupa beogradskih studenata danas ide vozom na skijanje na Brezovicu na Saru na Kosovu, gde je
studentsko zimovaliste. Cekamo voz na Zeleznickoj stanici, sa skijama na ramenima, koferima u
rukama. Studenti zamisljaju bokove gorostatasne snezne planine kako se belasaju na suncu, oblake
snega i snezne putanje koje ostaju iza njih..Predosecaju osecaj povratka, kako ce im fizicki
ojacanim i dusevno osvezenim sve izgledati neobicno, proradice sokovi novih zivotnih nada i
obecanja ,zamisljaju kako ce ih preplanule zadivljeno gledati devojke ili slucajni prolaznici.

Beogradska zeleznicka stanica , je siva stara sura zgrada zaprljanih zidova ,na dnu Nemanjine ulice
koja se okomito spusta sa Trga Slavija ,smestena na Trgu Bratstva i Jedinstva, koja je napravljena
jos u lekom 19 veku. Ova zgrada predstavlja nesto izuzetno i neobicno za sve Beogradjane i ne samo
za njih, nego za sve one koji su kroz nju prolazili prilikom proputovanja ovim prostorima, a to znaci
ne samo za one iz Srbije, nego iz cele cele Jugoslavije, i sire cak. Ona je duboko usadjena u potsvest
ljudi sa ovih prostora. Cak se moze reci da smo svi mi iz nje na neki nacin izasli. Ona je za nas vrsta
neminovnosti. Kao sto je i mrtvacnica, ili neko beogradsko, gradsko ili seosko zabito groblje. Ili
porodiliste. Neminovna je kao smrt ili radjanje. Ne mozemo je izbeci, niti zaboraviti.

Dosli smo kroz nju u Beograd, ili negde putovali, pratili nase drage na putovanja, isli na skolske
ekskurzije, docekivali najdraze osobe, kroz nju su za vreme ratova isli nasi vojnici, dolazile strane
vojske, cekali smo tamo daleke vozove koji su kasnili satima da njima dodju one drage osobe koje
smo obozavali, ili u koje smo bili zaljubljeni. Ili da ih odvedu u zaborav. Gledali smo kako nasi ljudi
odlaze odatle vozovima zauvek, sa suzama u ocima se saginju na peronu da nadju kamen i da ga
poljube, da ne zaborave rodni kraj. Ili smo posmatrali vozove kako dolaze i odlaze sa neznancima i
tudjincima. Tu je stizala roba, civlizacija, Evropa. Kroz nju nam je stizao svet. Tuda je prolazio
Orijent ekspres. Oni stanovnici Beograda iz daljih krajeva, Makedonci, i drugi, traze stanove blize
zeleznickoj stanici da ubiju nostalgiju.

Ta cudna stara zgrada sa rimskim brojevima na zidu , je cuvala neku svoju tajnu, oronula, prljava,
onakva kakve je bila u 19 veku u filmovima i pricama Agate Kristi o Orijent Ekspresu.

Cak i u manjim gradovima su sada pravili nove zeleznicke stanice lepe i moderne, zbog necega su
sada beogradsku zeleznicku stanicu cuvali od obnavljanja? Zasto? Navodno nema prostora, treba da
se izmesti? Nisam nekako verovao u to pravdanje, trazio sam neki drugi razlog? Mozda oni koji o
tome odlucuju namerno zele da sacuvaju tu staru zgradu simbol nase proslosti i potsvesti? Ili se kroz
to provlaci neka skrivena poruka da smo balkanski zaledjeni u 19 veku ispisanom rimskim
brojkama, i da je to neka tajna beznadezna poruka namenjena samo malom broju posvecenih,
obrazovanih, kojom nam neke nepoznate sile stavljaju do znanja diskretno, ali tuzno i fatalno
odluceno, da nam jos ne daju da uznapredujemo?

Ko? Zasto? Kako?

Javljala su mi se i neka pomalo smesna razmisljanja, iako sam vrlo malo, skoro nikako znao
francuski, padale su mi na pamet francuske reci kao " chemin de fer" i"raillerie"( Sto na srpskom
znaci "zeleznicka pruga" ali i nesto kao segacenje). Cuo sam opet ove reci od majke jednog skolskog
druga, stare Beogradjanke iz ugledne gradjanske porodice, njen muz je bio francuski djak.

Neki moji drugovi su uzivali da odu na zeleznicku stanicu, to je bila vrsta evazije, bekstva u
nepoznato, od surovosti i monotonije zivota , secanja na putovanja vozom balkanskim prostorima,
kako voz juri kroz divne predele u nepoznato, u nove susrete i avanture, cuje se monotono i ritmicno
prelazenje tockova preko spojenih sina, projure zaseoci, crveni krovovi, zvonici crkava na
bregovima, snezni vrhovi, zapenusane reke, signali, zeleznicke stanice, postaje, mimoilazanje vozova,
pisak lokomotive, zanimljivi razgovori sa saputnicima, iznenadna poznanstva. Na prozorima pise na
francuskom, nemackom, italijanskom da se ne sme naginjati kroz prozor. Onda dodjemo u novo
mesto, tamo nas cekaju radosni ljudi, potpuno nova sredina.

Svi mi dolazimo na ovaj svet u porodilistima, bolnicama, ili jednostavno u stanovima, najcesce se
nadje neka babica, ili neka zena vicna poradjanju. Ili to uradi najbliza srodnica. Dolazimo na ovaj
svet iz beskrajnog blazenstva i sigurnosti majcine utrobe, izbaceni u novu sredinu, to je strahovit sok
nastao u sudaru sa surovoscu zivota, odjednom moramo da pocnemo da disemo, da se hranimo,
gledamo, pocinjemo da razmisljamo, da osecamo hladnocu ili vrucinu, da se brinemo o sebi. A u
utrobi je sve bilo blazeno. Onda se polako navikavamo, ali potsvest nikada ne zaboravlja, nikada
nece zaboraviti blazenstvo majcine utrobe, iako toga nismo dovoljno svesni, uvek cemo za njim
tragati.

Ali ce tek kasnije doci najvece teskoce ovoga zemaljskog zivota.

Zelim da kazem ,da smo mi dosli na ovaj svet pre 20, 24 godina, nije bitno kada, zavisi koliko ko od
nas sada ima godina, i poceli smo da rastemo, ucimo, sazrevamo, jacamo, da sticemo znanja i da
gajimo nase ambicije, ciljeve, da podesavamo svet po svojoj volji, sa puno idealizma i mladalackog
zara i naivnih nadanja. Mislimo da cemo to moci ostvariti nasim radom , bez necijih smetnji . A
zaboravljamo mladalacki naivno i krajnje lakoverno da smo dosli na jedan svet koji je neuporedivo
suroviji nego li majcina utroba, ali ne samo zbog organskih uslova zivota, nego zato sto smo dosli na
svet koji ne postoji od naseg rodjenja nego vec hiljadama godina per nas, gde se za vreme razvoja
ljudske civilizacije stvorio jedan odnos snaga i hijerahija drzava i nacija, profilisale su se igrom
slucajnosti ( ili neminovnosti) jace, najjace drzave , slabije,ili najslabije, to se ne kaze javno, to nije
tako odmah vidljivo i prepoznatljivo. I koje su zavele svoja pravila ponasanja. nevidljiva dovoljno.
Ali je tako. A mi mladi to ne znamo. I ne shvatamo koliko su podele na vladare i oni koji to nisu
drasticne i presudne, sudbonosne. I da se to cesto presudno i sudbonosno odrazava i na nase buduce
namere i zivote. Usud. Da nam je tako zapisano. U nasim mladalackim nadama se uzdamo u sve i
svoje mogucnosti, a nismo svesni usuda i njegovih ogranicavajucih okolnosti izvan nasih objektivnih
mogucnosti. Razmisljajuci o tome shvatao sam da mnogi toga nece nikada ni postati svesni. Mozda je
to i bolje za njih? Ili nije? Sreca je vrlo relativna stvar. Ali sta uciniti da se prevazidju te nevidljive
barijere? Pobeci od toga bolnog saznanja?

Iz tuznih misli trgnu rezak pisak lokomotive i veseli zagor mladih studenata koji su se okupljali sa
skijama na ramenima i koferima u rukama. Neki su poneli samo jednu sportsku torbu. Mladi, lepi ,
nasmejani. Sve beskrajno optimisticki.. Iako sam znao da je to na neki nacin, ili u izvesnoj meri
opsena, ostavio sam da me to ponese i da zaboravim tuzna razmisljanja o surovosti odnosa u nasim
zivotima i na nasoj planeti.

Voz Beograd-Skoplje,preko Kraljeva i Kosovske Mitrovice krete sa grupom razdraganih mladica i
devojaka ka Kacaniku na Kosovu , gde se uzima vrlo mali voz koji ide za Strpce uzanom prugom
uzbrdo skoro na hiljadu metara nadmorske visine. Odatle se mi penjemo peske ka Stojkovoj kuci
na oko 1600 metara nadmorske visine.Iznad vrhovi preko 2.500 metara.

Kako je nasa zemlja velika i lepa. Treba je voleti i cuvati..

Napolju hladno, u hladnom hodniku vagona, bez grejanja i sedista, jedan stariji Albanac, vrlo uctiv
, mudrog, ali pomalo poniznog izraza lica, snebiva se da udje u vagon. Osecao sam se vrlo nelagodno,
bilo mi ga je zao, cak pomalo i sramota, on uvidja neumesnost ove situacije, ali je vrlo dostojanstven,
nije nimalo ljut, shvata to kao neku vrstu normalne neminovnosti. Ponudih mu slobodno mesto. Bio
je zahvalan, razumnih ociju, sav radostan, i opet ,vrlo dostojanstven..

Ovaj stari Albanac me zamisli. Prisetih se posle intenzivnog udubljivanja i prisecanja.: iz potsvesti, iz
daleke proslosti, ranog detinjstva, pokulja citava lavina slika, ulice u Presevu, Velesu, Duvanska
stanica , Presevo je mesto gde su Albanci bili vecina, radili su kao strazari kod oca u Duvanskoj
stanici, ili kao radnici, jednostavno odani susedi. Video sam poznata lica, bele albanske keceve,
njihovu odecu, osmehe. .Shvatih da ja to nisam zaboravio, ta secanja na Presevo su dan danas
prisutna negde duboko u meni, dremaju negde u poluzaboravu, sada je stari Albanac u hodniku
vagona i moj susret sa njima sve to naglo oziveo i izvukao iz duboke potsvesti. potisnuta secanja.

Kao da me neki psihoanaliticar probudi i vrati u daleku proslost . Odjednom vidim poslasticarnicu,
sa ujakom sam, jedemo baklave i pijemo bozu, vlasnik Albanac vrlo ljubazno prijateljski sa nama
razgovara, i daje nam malo ceten alve zadzabe.da dodjemo opet. Ulazi jugoslovenski vojnik, sija mu
mlado zdravo lice, u sivoj uniformi zategnutoj na snaznom telu, sav puca od snage, drago lice, dragi
izraz prijateljstva, setih se kasarne u susedstvu, uvece kako truba svira povecerje.
Odluciho da to sve odmah pribelezim da opet ne zaboravim.Da pitam roditelje.

Sidjosmo u Kacaniku, cekamo voz za Strpce. U iscekivanju prosetasmo Vela i ja Kacanikom,
albansko naselje, male kucice, gledaju mestani zacudjeno i sa nekom rezervom. Kafana prepuna
Albanaca sa belim kecevima, na bini plava pevacica peva na srpskom sa velikim grudima i tankim
nogama, ogromni modri podocnjaci ispod ociju, peva iz sveg glasa sumadijsku melodiju, oni se
lagano drmusaju i posmatraju je, beli kecici se samo podrugljivo pokrecu u ritmu pesme..

Vozic stize u Strpce. Preko Sare, u srce divlje planine. Posle male pauze na terasi lokalnog hotela
kretosmo peske sa skijama i koferima na ledjima u bespuce bele planine ka Stojkovoj kuci..

Kada smo bili visoko na strminama prema nama ide odozgo niz vrlo okomitu padinu neobicna
grupa mladica , nesto vrlo cudno se desavalo. gore. Nosili su na izokrenutim krvavim stolovima
ranjenike, i mrtve, vezali ih konopcima, drzali rukama da ne skliznu, klizaju se niz vrlo jaku
strminu, posrcu, cu se jecanje ranjenih..Odmah smo saznali da je danas gore bila velika lavina koja
je zatrpala grupu studenata sa Kosova, i da su jos neki pod snegom, da ima vise ranjenih, i nazalost i
zrtava. (jedan se zove Kaludjerovic, tako mi se cini).

Kod Stojkove kuce neobican i tuzan prizor. Ogromno brdo snega i na njemu ljudi sa specijalnim
limenim vrlo dugackim stapovima buse sneg i traze zatrpane.

U daljini visoko na 2.500 metara stene i nad njima isprekidane cik-cak linije koje se kao opruga
otkoce od stenja ka nebu, znao sam sta je to, to su bile divokoze i divojarci koji skacu sa stene na
stenu, po desetak i vise metara. u vazduh.

Brzo je proslo tri nedelje u skijanju. Onda povratak u Beograd i odlazak vozom za Brisel., preko
Austrije i Nemacke.

-1962 g/Govor Tita u Splitu



-31 mart 1962 godine-Susret sa Canom ispred Jugoslovenskog dramskog pozorista.

Bioskop Slavija je vrlo privlacno mesto. Pred bioskopom u prohladno vece puno zakasnele hladne
kosave prodaju semenke, cuje se grickanje za vreme filmske predstave, po podu ljusture semenki.
Kretoh peske posle predstave zurno kuci, uzbudjen odlaskom za Brisel, kosava nervira, stalno mrsi
kosu. Da skratim put za stan u Karadjordjevj 50 udjoh u Park kod Jugoslovenskog dramskog.
pozorista. Nabasah pravo na privlacnu devojku raskopcanog mantila do struka, stala pred mene
gleda me ispod oka , radoznalo me posmatra. Da li je ovo Cana? Bolje zagledah. Ona mi kaze
radosno:” Ala si preplanuo, tako si opaljen, bio si negde na skijanju”.Ona je drazesna kao pre
nekoliko godina, samo je punija.,prosto se nekako zaokruglila. Nju nisam video nijednom poslednjih
nekoliko godina.

Predlozi da ide sa mnom ka stanu u zgradi Hotela Bristol, da malo popricamo, a da je onda otpratim
do tramvajske stanice u Karadajordjevoj ulici ispod novog savskog mosta. Pri dnu ulice Kraljevica
Marka gde izlazi na Karadjordjevu sretoh mladica iz susedne zgrade, on stoji cesto na cosku sa
grupom mladica iz obliznjih zgrada, skloni su carkama, tu vidjam poznatog Crvenog. Uvek ovome
mladicu zaboravim ime koje je vrlo neobicno, njegov otac je Italijan koji se ozenio u Beogradu i tu
ostao.Urezao mi se u secanje po svome cudnom izrazu lica.Ustanovio sam da voli sladoled sa
jagodama, odveo sam ga nekoliko puta u poslasticarnicu na uglu ulica 7 jula i Knez Mihajlove..

Duva kosava ispd mosta kao usred zime, ledeno ladno. A tramvaja nema. Utom od Save trci mlad
covek, drzi revolver, pusi mu sev, urla:” Ubih kurvu, uhvatio sam je na slepu sa ladjarom na delu”.
Baci revolver na zemlju. Dodje milicija odvedose ga ,on se ne opire, samo pruzi svoje ruke , stavi ih
sam u lisice.
Potreseni ovim tragicnim dogadjajem stadosmo malo sa strane, uvukosmo se u neka mala udubljenja
u mostu, kao neke mracne strazarnice, zapricasmo se. Utom se pojavi krupan naocit mlad
milicionar:” Vase isprave molim, sta trazite ispod mosta”..Ovo legitimisanje je bilo iznenadno,
verovatno je u pitanju podozrivost zbog bezbednosti mosta .



-1..4.1962 god-Vozom iz Beograda za Brisel preko Austrije i Nemacke

Putujem za Brisel preko Astrije i Nemacke, Beca, Minhena, dolinom Rajne do Kelna i Ahena i onda
Belgija, Vervije, Lijez, Brisel. U Austriji je zamenjen nas vagon velikim sirokim i za mene vrlo
luksuznim vagonom.,sav sija. Ne samo da je vagon bio drugaciji u odnosu na nase vozove, nego i
ponasanje ljudi. Ulazile su i izlazile uglavnom mlade zene, i muskarci, poneki sredovecni i stariji,
nosili su male nove, vrlo moderne kofere.Ocigledno je da su isli na krace relacije. Devojke i zene su
bile vrlo elegantne, i dostojanstvene., lepe, to me je tako potsecalo na modnu reviju. Sve sam to
posmatrao vrlo diskretno, skoro neprimetno. Niko ni sa kim nije razgovarao. Ili su to cinili vrlo tiho,
jedino kaad se mora. Niko nije jeo u kupeu. Bili su bledi, ali su ipak delovali sveze , vitalno. Ja sam
bio vrlo preplanuo od sunca Sare. To su putnici zapazali neki stariji su bacali blagonaklone
diskretne poglede prema meni. Niko me nista nije pitao. Ovde se ne stupa u kupeu u razgovor sa
nepoznatim. Setih se kod nas, kada smo bili mali , razgovori sa putnicima u kupeu su bili retki, i vrlo
ozbiljni. Ali poslednjih godina sam zapazio da je drugacije, svi pocinju da razgovaraju olako sa
svima, brzo se ziblizavaju, nema distance. Sta je bolje-pomislih. Kondukter bi pregledao kartu,
carinici i policija su bili uctivi. Crveni pasos je ulivao neko cudno postovanje.

Videh jednog crnokosog putnika, mozda severo Afrikanac, ili Azijat, razapeo maramicu, jede kao
kod nas u vozovima. Krajnje diskretan uctiv sazaljiv nipodostavajuci prezir saputnuika u vagonu je
gori, nego da ga je neko osamario.Stidim se. Koliko smo mi iza njih. Kod nas u kupeima svi jedu
.Poneo sam sendvice za put, i u podne jedan uzeo diskretno i izasao u hodnik na prozor i jeo bez da
se to vidi. Majka mi je skrenula diskretno paznju na ovo pred polazak na put, mada je shvatala da ja
to znam. Stara Jugoslavija je ipak bila sredina gde su usadjivane duhovne vrednosti Evrope,
kultura, lepo ponasnje. Komunizam zavodi nova ponasanja.

Zatim sam promenio voz u Minhenu za Brisel. Razmisljao sam o Nemcima i Nemackoj, oni su bili
gubitnici a mi dobitnici u II Svetskom ratu. Ovde nigde nisam video gubitnike nego sjaj i bogatstvo,
odmorne i uhranjene zdrave i sretne ljude. I ne dolaze oni kod nas da rade nego nasi pobednici idu
da rade u Nemackoj. To mi je sve izgledalo kao cudno i da ima neku svoju pozadinu. "U svakom
slucaju oni nisu nikakvi gubitnici" stalno sam razmisljao."oni su deo Zapada, nesto se dogadjalo
medju njima, Nemce su kaznili, ali su im na kraju opet dozvolili popravni ispit, koji su oni briljantno
polozili".

U vagon je usao jedan visok plav malo pokrupniji i puniji gospodin, vec skoro sredovecnih godina,
bled, prefinjenih manira i inteligentnog i skoro simpaticnog nasmesenog izraza lica. Seo je pored
mene i gle, po prvi put me je neko zapitao nesto, bilo je to na engleskom.Kod nas se u vozovima zacas
progovori i poverava, ovde je drugacije. To sam pretpostavljao i znao i ranije.Kazao sam mu na
engleskom da sam Jugosloven iz Beograda. Odmah se nasmesio prijateljski i progovorio perfektnim
srpskim jezikom, sa nekim arhaicnim naglaskom, ali vrlo tiho, polako, mereci svaku rec. Da li tako
polako, tiho, skoro bescujno govore sto su umorni, ili je to svojstveno lokalnoj kulturi? To je bio nas
banatski Nemac, ciji roditelji su se posle rata iselili pod pritiscima nove vlasti.,oduzeta
imovina.Predstavio se. Razgovor. je vrlo zanimljiv, povrh svega prijateljski, ovaj gospodin je
simpatican, delovao je otmeno, iako smo dve razlicite nacije, vidim neku diskretnu toplinu prema
meni, pa on je Nemac iz nase Vojvodine,. vekovi sazivota, mesanje nacija, vera, mozda mu je majka
Srpkinja, ili slovenskog porekla. Bilo mi je zao zbog njegove zalbe da im je sve konfiskovano, i da su
bili proterani, spomenuo je Tita, osetio sam val hladnoce sa nekom podsvesnom jezom ledenog straha
kada je spomenuo njegovo ime , ali nisam nista komentarisao. Nigde i nikad za vreme ovoga
putovanja nisam prozborio njednu rec o politici . Stoji mi stalno u svesti kao plakat zahtev
sluzbenika policije iz Beograda da zabelezim sve stio budem govorio a vreme ovoga puta. Mozda bi
mi se ponekad pojavila neka zelja za takvim razgovorom, ali duboko negde u meni je bio neki
skriveni skretnicar koji bi odmah munjevito takvu pomisao skrenuo negde na neki prazan kolosek.
Bio sam zahvalan nasoj vlasti, pa oni su mi dozvolili da putujem u inostranstvo kada mnogi to ne
mogu, zavrsavam studije, idem na more, provodim se, divno mi je. Ali se nekako nisam mogao sloziti
da pravim zapisnik za policajca koji mi je to zadao prilikom davanja putne isprave..Kada se vrat im
moram to nekako da izbegnem, da mu se opravdam.

Kada je on otisao, usao je jedan drugi mlad i ljubazan plav covek. Poceo je sa mnom da razgovara
prvo na engleskom , a onda me zapita na ruskom da li govorim ovaj jezik. Njega su interesovale
narocito politicke teme.Ispostavilo se da je on Estonac politicki emigrant koji govori perfektno ruski.
Svaki razgovor o politici sam diplomatski zaobilazio. Neko ga je poslao-pomislh. Ali ko, otkud neko
zna ko sam ja?

Kada smo usli u Belgiju kod Ahena u kupe udje jedan sredovecan Belgijanac koji poce sa mnom
vrlo zivo da razgovara na engleskom, uglavnom o Belgiji. Kazao mi je da se Ahen na francuskom
kaze Eks La Sapel. Tu odmah u Belgiji je mesto Eupen gde ima nekoliko hiljada Nemaca, a dalje je
Vervie zatim Lijez., a onda Brisel. Njegovo ogromno znanje je izazivalo moje izuzetno postovanje.
Kazao mi je da je profesor istorije i arheologije Slobodnog univerziteta u Brislu. Narocito su ga
interesovale nase freske, vrlo cesto je pominjao mesto Nerodino u Makedoniji.

Utom udje jedna mlada zena, skoro devojka, izuzetno crnokosa, elegantna i diskretno namirisana,
smejuci se kao da se znamo godinama, u stilu pitanja"Mi se odnekle znamo" sede pored mene,unese
prolece i odmah me obasu poplavom pitanja. Bila je vrlo mudra i razumna kao pcelica, i draga kao
neka osoba koju znam godinama. Zvala se Rezin Zikilije, iz Lijeza u Belgiji lekarska pomocnica
zaposlena u Parizu u kabinetu lekara radiologa, Iranca. Sve do Brisela vodjen je razgovor u troje.
Trgnuh se:Kako ona tako, nikad mi nije videla, a tako se najednom zblizi sa mnom? Pa takvi su
mladi, oni se lako zblizavaju. Ali ipak pomisao: Pa ovo nije nasa zemlja, ovde su ljudi drugaciji. Sta
je da je ,ona je zabavna i sarmantna.

Naidje Atomijum u Briselu, dzinovski obelisk u obliku atoma napravljen za vreme Svetske izlozbe u
Brislu 1958 godine,voz se kao neka zmija savija i okrece oko Atomijuma, video sam ogroman
spomenik u obliku atoma sa svih strana, cinilo mi se kao da neka nevidljiva ruka mi ga stavlja na
dlan da ga vidim sa svih strana. Toliko okretanja, obavijanja, oko obeliska, zagledanja.

Tako voz stize na zeleznicku Severnu stanicu Gare du Nord gde me je cekao brat. Rezin se
dogovorila sa bratom da me on dovede sledeci dan na sastanak sa njom. u centru Brisla.na odredjeno
mesto

Tada je bila u modi u nasoj zemlji duga kosa. Moja kosa je bila vrlo duga. Moj brat je bio vrlo lepo i
kratko potsisan, shvatio sam da mu se to ne svidja, da nas ljudi kao i njegovi srodnici i prijatelji
gledaju na ulici ljubopitljivo zbog moje preplanulosti i duge kose.. Shvatih da se u toj sredini duga
kosa ne ceni .Sem kod pojedinih profesija, umetnika, a ja to nisam, ja sam student ekonomije.
Razmisljao sam obogacen novim saznanjima da duga kosa nema veze sa pragmaticnoscu
ekonomije.Odveo me je kod berberina u susedstvu. Berberin je bio mladic Italijan, crnokos i
simpatican, ali bled, Belgija, naporan rad, kisa, nema suncane Italije.On uze makaze , potsisuje
me,gleda me radoznalo, ali cuti, kao da obavlja neki znacajan zadatak, i ja cutim,kao neki objekat.


-3.4.1962 g- Prvi susret sa Zapadom

Suncan dan u kisovitom Brislu, ima ih takvih dana ipak poprilcno.Gledam sa prozora, sve sija,
proziran vazduh, ipak Severno more je blizu, i vlaga nadire. Slusam radijo, Slavator Adamo peva
dirlijivo osecajnu pesmu” Tombe la neige, blanche solitude”, ( pada sneg, bela usamljenost). Sve je
bujno ozelenilo, stan brata i njegove supruge se nalazio na periferiji flamanskog dela grada, na rubu
velikog parka, prave sume, nedaleko potok, i jedno jezero sa belim labudovima. Potocic nije kao kod
nas brdovit i okomit, brz, nego u ravnoj podlozi, spor i bistar, i u njemu velike trome nagojene ribe
koje polako plivaju.kao neki postavljeni ukrasi Setio sam se nasih brzih recica i riba koje munjevito
suknu iz dubine, i nestanu, u recicama kod nas ljudi love ribice rukama i ubijaju kamenjem. Ovde je
drugi svet, velike gojazne ribe umrtvljene , skoro nepokretne se vide u bistroj plitkoj vodi, mogu se
uhvatiti rukama, a ne ubijati kamenjem, to nikome ne pada na pamet.

Ispred zgrade na potoku je stara belgijska vodenica na vodu, mlin, koji razume se vise ne radi, nego
stoji kao ukras..Ali je sasvim drugacija od nasih vodenica. Ispred nje stoji slikar, srednjeg rasta,
srednjih godina, smedj i malo prosed, vrlo lukavog i pronicljivog izraza lica boema, u ruci kicica,
ispred njega platno, sa masnim bojama.,gledao me je prijateljski.i zeljan da stupi sa mnom u
razgovor. Nekako mi je izgledao kao homoseksulac, mekan, prefinjen, pomalo feminiziran. Rekoh
to bratu. On se ne slaze, kaze da su ovde ljudi drugaciji, rafiniraniji.,a da ovaj gospodin nije nikako
homoseksualac.

Zapad je veliko otkrovenje, mada sam sve to predosecao i pretpostavljao da je tako. Sjaj, bogatstvo,
velike lepe zgrade, ciste ulice prepune luksuznih i brzih automobila, lepo obuceni namirisani ljudi i
zene, na svakom koraku prodavnice prepune svakojake robe, robne kuce, supermarketi, cistoca i
red. Sjaj i bljesak.Tramvaji i autobusi cisti i mirisljavi, bez guzve.Savrsen red, cistoca, ljudi smireni i
uctivi, polako govore, ne mlataraju rukama, kada zovu telefonom ne vicu kao kod nas glasno"alo"
nego izgovarju tu rec polako, skoro necujno. Odmah sam shvatio sustinsku i ogromnu razliku.,u
odnosu na nas. Ceni se rad, red , vredis onoliko koliko znas i koliko mozes da uradis.Ucenje,
stvaranje, kulturan odnos i ponasanje.Ali su ljudi drugaciji, deluju mi hladno i bezlicno, rezervisani,
zatvoreni. Zakljucujem da deluju intelektualno, nekao umorno, bledunjavo, u odnosu na nase ljude.
Pa kod nas ima vise zemljoradnika, mladi se vise bave sportom, ovde se mnogo vise radi, to
iscrpljuje, valjda je takva i nasa klima. Ipak na ulicama se ljube mladi, kao kod nas.

To je sve stvorio kapitalizam, utakmica, trziste, iznurujuci svakodnevni rad. Odmah sam zapazio da
svi rade po ceo dan , i moj brat i njegova supruga, i da dolaze kuci uvece kao iscedjeni limunovi.
Preko dana ulice prazne, svi rade, a kod nas prepune.

Kako cemo sa njima da se takmicimo kada oni rade mnogo vise od nas. Ako se ne ispravimo sigurni
smo gubitnici u skoroj buducnosti. Ovde se ceni rad, a ne politiziranje.,zivi se od ekonomije, ali ne od
politike . Komunizam, pa to bi trebale da pokusaju da uvedu bogate razvijene zemlje, i socijalizam,
samoupravljanje, a ne nasa siromasna balkanska poljoprivredna zemlja.Koliko je nasih izginulo.u
proslim ratovima?. A za to vreme se oni ovde razvijali i bogatili. A jos da budemo u Nesvrstanom
pokretu? Sta cemo mi tamo?

Gde smo mi? Sa Rusima ili sa Amerikancima?

Brat je bio zaposlen u nekoj fabrici cokolade, ali su mu ponuduili da predje na Slobodni Univerzitet
u Brislu da bude asistent biohemije. To ga je privlacilo, da pocne karijeru naucnika, da doktorira.



-Beograd, 1 Maj 1962 godine, Povratak u Beograd-Putovanje vozom Brisel-Minhen-Beograd je
trajalo skoro dva dana i noc.

Posle skoro mesec dana provedenih u Belgiji, Beograd sada vidim drugim ocima nego li ranije. To
nije vise onaj sjajan i jedinstven grad , sada mi izgleda drugacije. Kada izlazim danas sa Zeleznicke
stanice vidim stare zgrade, prljave ulice, hartije po trotoarima, ljude koji pljuju, psuju, malter opada
sa zidova, prepuni tramvaji , deca i mladi se zakacili i vise na njima, mlataraju rukama, vicu glasno..
Zeleznicka stanica prepuna znojavih putnka, neki spavaju na klupama, zene sa zavezljajima, Cigani
vode mecku uz bubanj, Albanci ispred samog ulaza u Zeleznicku stanicu igraju sotu, pelivani se
namazali mascu i obaraju se. Ovo je jos uvek egzoticni Balkan. Ali na neki nacin to me razgaljuje,
ovo je zavicaj, rodna zemlja, tlo, krv, vazduh, klima, koreni. Iako su njihovi ljudi uspeli da stvore
drustvo blagostanja, iako su oni vrlo racionalni, uspesni, ipak su drugaciji, hladni su, tamo je sve
poznato, razjasnjeno, nema tajne, to je za mene zivot bez osecajnosti, uzivam u begu u nase
nepoznate balkanske prostore, susrete sa nezaboravnim pejzazima koji nude evaziju, sa neobicnim
ljudima, volov skim zapregama na nekoj zabitoj seoskoj pustari, ama ipak je najbolje u svojoj
zemlji.Nesto vuce neodrzivo nasoj opustenosti, jednostavnosti, osecajnosti, tajnovitosti zivljenja. Na
Zapadu nema tajne, sve je poznato, razgoliceno, nema heroizma, egzaltacije, sve se svodi na
materiju, novac, suvu i hladnu racionalnost. Ali oni ce nazalost biti nemonovni pobednici, jer rade
mudro, racionalno, naucno, metodicno, idu velikim koracima brzo napred. Dok mi tapkamo u
emocijama, snovima.Ova razmislanja bude tugu. Ako se odreknemo zanosa, bega u iliziju, jacacemo
ekonomski, ali cemo izgubitio nasu dusu. Ako nastavimo ovako zapadacemo u sve dublju krizu..

Ne osecam zamor, naprotiv, u meni se budi neko novo veliko zadovoljstvo ovim boravkom u Brislu i
zbog povratka kuci. Dolazim sa koferom pred Hotel"Bristol" u Karadjordjevoj ulici gde je nas stan,
penjem se uz stepenice na treci sprat preskacuci po tri stepenika i ne osecajuci kofer u ruci. Boravak
u Belgiji i kontakt sa drugim ljudima su na mene delovali vrlo osvescujuce. Pre svega javile su se
snazne ambicije da sto pre zavrsim fakultet, da ucim. A ne kao ranije, da odluku o intenzivnom
ucenju odlazem od ponedeljka do ponedeljka u beskraj. Shvatio sam da mi se menjaju prioriteti u
zivotu, ciljevi, da se bude nove motivacije, i da razvijam strategije kako da ih ostvarim. Kao da sam
se probudio iz neke opsene, dubokog dugogodisnjeg sna, sebe sam poceo da preispitujem
samokriticki .Setih se nekoliko slika koje sam napravio sa mojim odlicnim nerazdvojnim drugom
kolegom sa fakulteta Pljevljakom crnokosim lepotanom Mircetom Bozovicem slikali smo se u parku
preko puta Ekonomskog fakulteta kod fotografa koji je imao aparat koji je radio brze slike, u
majicama bez rukava, isticuci nase misice, bicepse, trapezoide., sa dugim kosama, i cudnim izrazima
lica. Cim sam dosao kuci uzeh slike , neke od njih sam odmah iscepao, ali to ukrivajuci od ukucana..

Na jednoj usputnoj stanici u Sremu kupih list"Politika".Danas u Beogradu velika Prvomajska
parada ispred Savezne skupstine, svecan docek Titove stafete mladosti u Crnoj Gori, na dan rodjenja
Druga Tita 25 maja ce biti svecana predaja stafete na Stadionu"Partizan".Novinski stupci prepuni
hvala Tita, svi ga hvale i u zemlji i van nje. Makmilan izjavio da je Tito jedan od vodecih svetskih
politicara. Ali sa stubaca Politike sipa napad na Francusku zbog Alzira, kritika americkog
iskrcavanja u Laosu, podrska Fidelu Kastru, paljba na Franka i Salazara, i namigivanje SSSR-u.
Nasi fudbaleri pobedili Zapadnu Nemacku na svetskom prvenstvu sa 1:0, a Sovjetski sahisti vode
protiv nasih sa 4,5 prema 1,5. Zemlja se razvija, svake godine duplo vise turista, ali u svome govoru u
Splitu Drug Tito velica uspehe ali ukazuje i na propuste. Potrebno je sto vise proizvoditi, po sto nizoj
ceni, raspon plata ne sme biti veliki, ali mora postojati stimulacija, fabrike su u rukama radnika, mi
smo sampion sveta u postovanju ljudskih prava i mirnoj koegzistenciji i zblizavanuja naroda i borbi
za mir u svetu.

Optimizam , pred nama je velike buducnost. Razmisljanja o politickoj ulozi nase zemlje u svetu,
postaju moja istinska mala opsesija. Svodi se na to da ne razumem nasu kritiku Zapada, a u
stvarnosti velika zblizenost sa Zapadom! O cemu se to radi? Da li je na delu dvostruka igra? Kako,
zasto?

Roditeljima, bratu i sestri sam iznosim utiske, prenosim im pozdrave .Svi su bili zadovoljni. Celo
vreme dok sam sa njima razgovarao je zvonio telefon, javljaju su se moji drugovi da saznaju da li
sam se vratio.

U kuci se nikad nije pricalo o politici, to je bila istinska tabu tema, moji roditelji su bili vrlo skromni
ljudi, govoriti o politici, kritikovati politicare, to je za njih bilo ne samo neprizemljeno nego i
nekulturno, neskromno i neozbiljno. Svi cute, sto mi da strcimo. Shvatam jos od detinjstva da je vrlo
opasno.kritikovati vlast. Bilo je kritika vlasti, ali redje. Ukoliko bi to bilo, izgledalo mi je zalosno i
tuzno, zalilac je delovao krajnje ponizeno, znaci nesto mu fali, nesposoban je, pa krivicu baca na
drugoga umesto da se sam preispita. Bilo je nekih skolskih drugova, kolega sa fakuleta, daljih
srodnika, zemljaka , poznanika, komsija, koji su ogorceno kritikovali, ili govorili:"Komunjare
".Delovali su ipak ponizeno i neubedljivo, izgledali su mi kao nesposobni ljudi koji druge krive. za
svoje neuspehe. Ali je bilo porodica koje su bile istinski osakacene od rezima, opljackane,
proganjane, ovi krajnje ogorceni ljudi su otvoreno kritikovali rezim. Ali njih niko nije uzimao
ozbiljno u obzir Niti ih je smeo podrzati.Vladaju svugde uzasan strah i pokornost..Ne moze se poreci
da vecina gradjana lepo zivi. To izbija adute onima koji bi zeleli da se zale ili da kritikuju.

.Jedan moj skolski drug, i sada kolega sa fakuleta koji je bio iz komunisticke porodice ciji je otac
pao u politicku nemilost, je zbog toga bio iskljucen iz Komiteta SKJ studenata Ekonomskog fakulteta
i Biroa za razmenu studenata sa inostranstvom.gde sam radio leti na moru. Bio je tuzan, skrsen, i
vrlo ogorcen. Ukazivao mi je povremeno na nepravde. Onda mi je jednom u hodniku Ekonomskog
fakulteta prosaptao osvrcuci se preplaseno da nas neko ne cuje:" Znaj da profesori dobijaju
direktive da pojedine studente iz politicki nepozeljnih porodica obore na ispitu". Sto je u meni
izazvalo neko nepoverenje u profesore. Pomislih, mozda su mene zato obarali na ispitima.

U mome zivotu je bilo nekoliko faza sto se tice uslova zivota u komunistickoj drzavi od njenog odnosa
prema meni i mojoj porodici. A sto je zavisilo od razlicitih politickih mena i prilika. Delio sam
sudbinu vecine porodica i moje porodice. Od 1945 do 1950 godine je za moju porodicu bio period
koji nije bio tezak, tacno je da su roditelji mojih roditelja bili zrtve konfiskacija i da su bili ogorceni,
da su ostro kritikovali nove vlasti. Ali moji roditelji su bili postedjeni, otac iako nije bio clan Partije,
je bio direktor duvanskih stanica u Zitkovcu, Krusevcu, imao je dobar profesionalni polozaj , bili su
tada preko potrebni strucnjaci, cak ako nisu clanovi Partije, pod uslovom da su lojalni.. Bio sam
najbolji djak u razredu i vise od toga. Neverovatno mnogo i strasno sam bio okrenut ucenju, citanju,
sah je bio moja opsesija, ucio sam teoriju saha. Svugde smo bili vrlo lepo prihvatani. To je bio period
zanosa , obnove i izgradnje. To je bio sretan period u zivotu nase porodice.

Ali su se stvari pocele pogorsavati narocito 1950 u Nisu kada je moj otac smenjen sa viseg na nize
mesto u njegovom preduzecu, po politickoj direktivi. Mada je taj proces profesionane degradacije
oca poceo jos pred kraj naseg boravka u Krusevcu. Njemu su poceli sve cesce da stavljaju na teret
da je za vreme II Svetskog rata saradjivao sa cetnicima ,sto je netacno ( Napomena: ovo je opisano u
poglavljima ove knjige iz vremena Drugog svetskog rata). Politicke neprilike oca su se odrazile na
odnos profesora prema meni, odmah sam pretrpeo posledice u niskoj gimmnaziji gde mi je razredni
staresina stavio iskreno do znanja da vise ne mogu biti odlican djak, vrlo diskretno, ali vrlo
prepoznatljivo spominjuci moga oca, poceli su da mi daju losije ocene na pismenim zadacima.

Ovakav los odnos me je gurao u zebnju, neku vrstu duhovne paralize, javio se gubitak interesa za
ucenje.

Dolazak u Zemun-Beograd 1951 je vec bio mnogo losiji period u nasem zivotu. Nije se toliko radilo o
materijalnim uslovima zivota, mada je plata oca bila mala i nedovoljna za prezivljavanje, majka je
povremeno morala da ode sa nekom starom odecom na neku ulicu da je tamo prodaje. Vracala bi se
kuci sa neophodnim namirnicama u zembilju. Vise se radilo o izmenjenom odnosu drustva prema
nama, za mene je narocito bio bolan odbojan odnos profesora u zemunskoj gimnaziji..

Stanovali smo godinu dana u Backoj ulici u Zemunu. Otac je radio u Direkciji duvana u Teslinoj 6 u
Beogradu.

Onda smo se preselili u Beograd, u ulicu Generala Mahina broj 12. Nastaje mracan i vrlo
traumatican period moga zivota koji je trajao sve do zavrsetka gimnazije 1955 godine i seobe nase
porodice iz ulice Generala Mahina u .zgradu Hotela BRISTOL, u Karadjordjevu ulicu broj 50. Od
tada pa sve do danasnjih dana nastaje smireniji i sretniji period. Sve mi se cinilo da je politicki
ojuzilo u nasoj zemlji, da je sada manje stege, i da je doslo do demokratizacije na neki nacin. Nisam
zurio sa studijama, isao sam na kajakarenje Savom i Dunavom.,to su nezaboravni dani. Setnje
ulicama Beograda, igranke, sport. A citanje-to je bilo potuno zaboravljeno. Sve do 1950 godine sam
gutao svaku knjigu koju vidim. Ali tada se nesto neobicno desilo sa mnom, knjige i ucenje su mi se
ogadili..,sah sam napustio. Otac mi je 1954 godine iz Belgije doneo federe za rastezanje, svaki dan
sam rastezao po najmanje 4 sata, i postao vrlo misicav, gledali su me potajno na plazi. Umesto
knjiga i saha-razvijanje trapezoida. Kakva morbidna inverzija ,perverzija .-razmisljao sam potajno i
u polusvesti.
-6 maj 1962 godine- Poznanstvo sa Garijem, ambasadorom Zambije u Beogradu

Ljuba Aksentijevic nerazdvojni drug Milica ( mladjeg brata), student ekonomije takodje, je politicki
vrlo aktivan u organizaciji studenata, on me je usmerio da leti radim u studentskim kampovima na
Jadranskom moru, sto je obelezilo moj zivot, za sta sam mu vrlo zahvalan. Njegova majka je
Francuskinja, on izgovara “r”, kao Francuzi, vidi se neka neobicna ugladjenost, ima neki slif,
kulturu. Zakljucujem da je to neka vrsta nasledja od majke. Znam jos neke skolske drugove cije
majke su Francuskinje, Srbiju i Francusku veze prijateljstvo, nasi Srbi isli u Francusku pa se tamo
upoznali sa svojim buducim suprugama. Zapazio sam da su obicno obelezeni tim majcinstvom, vidi
se cak po izrazu lica, ugladjeniji su, izgovaraju”r”na francuski nacin, mekano, odmereniji su,
promisljeni, nekako tihi. Takav je i Ljuba, vrlo je drag drug, skoro svakodnevno smo zajedno, cak se
upoznao sa svojom devojkom Misikom zahvaljujuci mojoj bliskoj rodjaki Miri, cerki cika Vase
Krsmanovica, rodjaka moga oca. Ljuba mi je obecao da ce mi pomoci da uradim diplomski rad
”ZANATSTVO BEOGRADA”.

Kada je bio Samit Nesvrstanih u Beogradu Ljuba je kao poliglota i politicki pouzdan, bio zaduzen
da vodi po zemlji Kralja Nepala Mahendru , odtada ga prozvase “Ljuba Mahendra”. Ljuba je
ispricao jedan zanimljiv vic u vezi toga Samita: ”Sve zelene bandere u Beogradu su bile obojene u
drugu boju.” Pita jedan :Zasto su ih obojili ? Drugi odgovara: Da nasi nesvrstani gosti ne pomisle da
su stabla banana.

Vidjam na strafti nesvrstane diplomate. Idu ponekad sa nasim lepim damama, one ih drze pod ruke.
Zapazam medju njima jednog povisokog, vitkog mladica, ali zilavog, inteligentnog izraza lica, vrlo
crnog kao i drugi Afrikanci, veselo se kikoce, stalno ga drzi napadno pod ruku jedna lepa plavusa
samo koluta zazarenim beonjacama i zelenim ocima, povremeno prevren ocima kao golub prvrtac
sto se preokrene u olujnom nebu. On je ponosno vodi straftom.

Ljuba naidje jednom na strafti sa ovim neobicnim Afrikancem, predstavi mi ga na engleskom, glasno
se smejuci, kao da se sali:” Ovo je Mister Gari, ambasador Zambije u Beogradu.” Setih ga se, vidjao
sam ga na strafti, pomislih da je stvarno amabasador ove zemlje.Gari poce da govori engleski, dobro
ga zna, ali sa stranim naglaskom, ovo nije africki-shvatih, vise mi lici na nas naglasak-sto mi je
pomalo neobicno. Onda se obadvojica nasmejase i progovorise srpski. Ispostavi se da je Gari nas
Rom, negde iz istocne Srbije, predstavlja se da je ambasador, ili diplomata africkih zemalja, to
prolazi, to njemu godi, upoznaje se sa mladim zenama koje mu veruju, jednostavno avanturista je.
Gari je inteligentan i nadaren, sarmantan je, ume lepo da prica, vrlo brzo proceni sta se zeni svidja i
uspeva da je zavede.

Pitam ga kako je uspeo da se zblizi sa africkim diplomatama, kako ga tako prijateljski prihvataju?
“Pa ja sam Jugosloven, ali sam vrlo crn, kao i oni, oni me prihvatili kao jugoslovenskog nesvrstanog
prijatelja, crnog kao oni, i takvih ima u Jugoslaviji.”. On zastade pa demonstrativno zakljuci: ”Pa
ovo je nesvrstana zemlja, ovo je Balkan, folklor, egzotika, nismo mi dzabe vodje Nesvrstanih. Mene
oni zovu TITO”. Osvrnuh se preplasen da neko ne cuje sta on kaze pomalo preglasno i neoprezno.
Kaze da mu africki diplomati daju ponekad novca, pozajme mu ponekad gajbu na Dedinju da
dovede prijateljice, putuje po svetu sa njima, nesvrstanim prijateljima.

Medjutim Garijeva igra se nastavljala iz dana u dan. Jednom me srete ispred Narodnog pozorista
nekoliko minuta pre osam casova pred premijeru SEVILJSKOG BERBERINA, pod ruku ga drzi
privlacna plavusa. Projurise Dujo Недиц, Strahinja Кастратовиц i Kokan Karamika, zure da
zauzmu sto bolja mesta na Trecoj galeriji. Kaze mi Gari na engleskom: ”Ovo je moja verenica
Slavica Balkonovic” ( ime izmenjeno). Sada progovori engleski sa osetno drugacijim naglaskom,
.Naucio do africkih diplomatra-to je bila moja pomisao.Njeno ime izgovara sa vrlo stranim
naglaskom. Ona se nasmesi, teatralno se pokloni. Pitam ga na engleskom : ”Vasa Ekselencijo, da li
mogu sa njom srpski.” Gari poce da natuca na srpskom: ”Yes, mogute, govorate serbian, znati ja
malo.” Ona se smeje grleno, sva odusevljena : ”Znate gospodine, ja cu morati Garija da naucim da
govori srpski perfektno, on je vrlo nadaren, brzo uci strane jezike.” A cime se Vi bavite”-upitah je ja
uc tivo.”Ja sam direktor Sektora za medjunarodne odnose u Ministarstvu p…”-odgovori ona
koketno napucivsi usne. Onda u poslednjem momentu pruzise karte na ulazu u pozoriste. A ja
ulazim u pozoriste bez karte-setih se u magnovenju., provukoh se u guzvi, penjem se na Trecu
galeriju, tamo se stoji.


-15 maj 1962 godine- Seksualno uskraceni mladici

M…. je privlacan mladic, ali nesto ne ide sa devojkama..On je iz vrlo ugledne gradjanske porodice.
,otac francuski djak nestao bez traga i glasa u posleratnim godinama. Sretoh ga danas tacno ispred
prodavnice Optike na uglu Terazija u Sremske ulice. Snazan, puca od zdravlja, nadrigao , ali nekog
cudnog izraza lica, okrece se otvoreno za devojkama.,baca im vatrene poglede, kao zapaljene baklje.
Ali nesto ne ide. Pratim njegovo ponasanje prema devojkama, dolazim do zakljucka da on nema
umesnost ophodenja sa njima, nema samopouzdanje, a one to osete intuitivno, beze od takvih. Ili je
prebrz, odmah im se priblizava, pocinje da ih grli, miluje, nije silovao, ali je bilo ljubljenja na silu, to
sam vidjao na klupama na Kalimegdanu. ,ode sa nekom devojkom ,zatim se ona vraca iz crnine
parka, stikle joj nakrivljene, namesta izguzvanu haljinu, on za njom ide i ubedjuje je da se vrati na
klupu u parku.

Zao mi ga je. On je privlacan, neke devojke bi zudele za njim kada bi izmenio svoje ponasanje. Hocu
da mu pomognem, da mu dam savet.,.tesko prihvata, ali ipak poce ponesto da slusa.

Utom uz Sremsku ulicu ka Terazijama i Palati Albanija se cuju neki opori zvuci, tresak, kao da nesto
naduvano udara u trotoare, svi gledaju u pravcu odakle ovi zvuci dostizu, prema nama ide visok
izrazito crnomanjast krupan covek, vrlo neobicnog izraza lica, zaprepascen, zabezeknuo se, iako je
vec postariji puca od snage, u ruci drzi snop futbalskih lopti, kao sto drze decije balone prodavci na
Kalimegdanu, vitla ih vazduhom, svi se sklanjaju, a onda besno udara njima o trotoar, sve odjekuje,
celo vreme vrlo glasno pomahnitalo uzvikujuci ZVEZDA, ZVEZDA. Svi se ukanjaju ustranu, on je
vrsta senzacije, cute, sazaljevaju ga, neki se podsmehuju, neki bi da mu dobace :UDRI, OBORI..,ali
se plase njegove nepredvidljive reakcije, snazan je, mozda je agresivan.

Ipak M..prihvati moj poziv, krete sa mnom put strafte..Uprkos svoje cudnosti, ume da iznenadi
povremenom lucidnoscu, ume da bude otvoren i iskren, tvrdi da je blokiran od nekoga, kaze da mu
neko na neki volseban nacin ,neuhvatljivo, remeti uspostavljanje veza sa devojakama..Ovo mi je vec
bilo vrlo cudno. Mozda sa njim nesto nije u redu. Vidoh u prolazu Aleka, visokog crnomanjastog
suvonjavog mladica, nasledio od oca tasnersku radnju u centru Beograda koja odlicno radi, on
takodje deluje cudno. Ali ako dobro radi, prodaje, znaci da je uspesan, u redu je -pomislih.

Udjosmo u jedan hodnik. Neki radnici popravljaju lift. Jedan od njih zvizdi, povremeno pevusi..To je
neobicna melodija mira, smirenosti, koja docarava nase balkanske prostore, crvcke, srecu. Odmah se
setih zeleznicara kako prolaze nocu i udaraju u osovine vagona, nesto cantaraju , tiho pevuse u noci..
Radnici, zanatlije, oni imaju neki mir.,oni su duhovno zdravi, rade, stvaraju. Jaki su fizicki, muzevni.
Njih vole pojedine frustrirane intelektualke, cuo sam vise puta kako im frivolno sapucu:” Ajde
masjtore,bravo majstore”

M.. me pogleda sa poverenjem, razli mu se prkos po licu:” Ne mogu oni mene blokirati, mogu se sam
zadovoljiti, masturbacija, ili udjem u guzvu u gradski prevoz, zalepim se uz neku, a najvece je
zadovoljstvo Narodno pozoriste, prepuna Treca galerija, stoje, pricvrljim se uz neku stojeci, u guzvi,
u mraku, ona se samo vrcka.I sve je u redu.



- Juni-juli-avgust 1962 godine-Konobar u Medjunarodnom studentskom kampu u Dubrovniku- Leto
na Jadranu , Francuzi
16 juna prazno, skoro niko u Internacionalnom studentskom kampu Vila "Rasica". Prazni satori,
skoro puste prostorije, restoran, basta, samo od puta umorno osoblje koje stize sa prtljagom iz
Beograda. Direktor je beogradski glumac Voja Miric, koji je ujedno politicki aktivista. Za dorucak
skoro bez ijednog gosta. Posle toga na plazu. Za rucak skoro isto, prazno.

Zatim 17 juna dodjose autobusima dve velike grupe studenata ,jedna iz Nemacke i druga iz
Francuske, mladici i devojke bledi i umorni od dugog i napornog putovanja, izlaze iz parkiranih
autobusa i idu u recepciju da se prijave i dobijaju svoje satore. Onda na rucak, i odmah na plazu. Po
podne jos nekoliko grupica, kamp se puni polako. 20 juna stizu nove grupe turista. Kamp je vec
dupke pun. Mnogo posla ujutru ,u podne i uvece. Po ceo dan izmedju obroka na plazi. Uvece se
mladi iz raznih zemalja na igranci brzo zblizavaju.

Sluzenje dorucka, plaza, onda rucak, plaza, vecera. Igranka.uvece u velikoj basti Vile"Rasica".

Posao nije tezak, dodje se do gosta, pokaze mu se jelovnik na nekoliko svetskih jezika, on izabere, i
onda se hrana donosi na platou. Izmedju obroka dugacke pauze dovoljne da se satima provodi na
obliznjoj dubrovackoj plazi na Lapadu, ili da se obilazi grad.Veceri su slobodne i duge. Dosao je i
orkestar iz Beograda, i nekoliko muzicara Beogradjana koji zive u Parizu, peva Radoslav
Grajic"Graja". Tu je i Miroslav Karaulac. Karaulac kaze da je knjizevnik Oskar Davico poliglota
.Pa to je dobro, sto imamo vise takvih znanaca utoliko cemo kao nacija biti vredniji, pa i Karaulac
govori francuski kao srpski jezik. Peva i Krsta Petrovic, vrlo duhoviti voditelj koga su Nemci
prozvali"Gestojbnic".

Nasi muzicari koji zive u Parizu bledi kao i Francuzi. Smireni, govore tiho, ne gestikuliraju, kao da
nose neku tajnu koja im daje neku psiholosku prednost nad nama odavde koji ne zivimo van zemlje
na Zapadu, koji gestikuliramo i govorimo glasno,cita im se na licima nesto kao"mi znamo oni ne
znaju".

1 jula sve vri. Svako vece svira orkestar, igranka. U pauzama nasi domaci gosti se uhvate i igraju
kolo.,samo se trese. Stranci ih gledaju znatizeljno. Stasiti Srbi i Srpkinje energicno drmaju Uzicko
kolo i prse se ponosni pred strancima i strankinjama., sve se uhvate u kolo neki visoki grmalji da
stranci vide kako smo mi visoki i rasni. Nek se vidi, nek se zna. Grmi “Igra kolo do kola, culo se do
Stambola”. Mi Jugosloveni smo ponosan narod, to je lepo, to me cini ponosnim, ali nemojmo samo da
budemo snazni i visoki, lepi, budimo i strucnjaci, naucnici. Licno, nikad u zivotu nisam igrao kolo, ne
znam da ga igram, to me nikada nije privlacilo. Bez obzira na ovo moje opredeljenje, kola su lepa,
volim ih.

Stojim sa Borom Mirkovicem mojim skolskim drugom iz razreda, visokim i naocitim mladicem koji
je vec sada znacajan omladinski politicki funkcioner.Pa on je jos u gimnaziji bio politicki vrlo
aktivan. U guzvi u blizini platoa gde se igra, pored nas sapucu dve mlade plavokose lepotice Nemice
i jedna od njih pokazuje diskretno rukom u prepunoj terasi na izrazito crnokosog Crnogorca
muzevnog Zarka Komanina, druga iz Beograda, studenta takodje saradnika u Centru, kaze
drugarici zadivljeno:"Ganz dunkel"(Sasvim crn). Priblizavaju mu se diskretno.

Vec pocinjem da sticem poznanstva prijateljstva i to upravo sa Francuzima, prvo sa nasim
"Francuzima"koji zive u Parizu ,koji su muzicari, bledi, deluju vrlo intelektualno , isto kao i pravi
Francuzi, smireni su, govore polako, odmereno, i vrlo su razumni. Ali kao"mi znamo oni ne znaju" ,
nose neku svoju tajnu, kao puz sto to cini zatvoren u svojoj kucici.,neku vrstu paternalizma,
superiornost koja smeta.

Razgovaram sa njima, i tako upoznajem jednog crnokosog Francuza skoro srednjih godina,
srednjeg rasta i prilicno koscatog, vrlo slican nasim ljudima, koji je tu bio sa suprugom slicnih
godina.Cesto razgovaramo, upoznao me je sa suprugom ljubaznom zenom . Odnosim se sa velikom
uctivoscu prema obadvoje, medjutim Francuz se zali da su pojedine nase pesme iako su uglavnom
vrlo lepe, suvise ritmicne, prejake, brze, nesto kao da su cak kao ekstremne..Dok navodi da ih ima
divnih i pocinje da mi pevusi vojvodjansku starogradsku laganu pesmu"Pala je tiha noc" koja je velo
melodicna i tiha, setna. Kaze:"To je divno” .Razgovaramo o muzici i etnoloskoj muzikologiji.

Graji ( Radoslav Grajic) saopstavam to i molim ga da sviraju i takve starogradske pesme jer ima koji
ih vole. Saopstavam Francuzu moj razgovor sa Grajom ,on to zapaza ali nastavlja da mi pevusi kada
god me vidi tihu starogradsku pesmu. Kaze mi da ne treba mlatarati rukama, da treba biti odmeren,
razuman, uctiv. Posto ja to nisam cinio shvatio sam da je necim i nekim nezadovoljan.Nisam mogao
da shvatim o cemu se radi. Ali on i ja smo postali dobri prijatelji. Pricao sam mu o osecanjima Srba
prema Francuzima, to ga je radovalo.Ali nisam osetio da nam Francuzi bas u tolikoj meri uzvracaju,
ima tu nekih simpatija sa strane Francuza, ali nije to kao sa nase strane. Francuska je velika a mi
mali., nama Francuska kao velesila vrlo imponuje, a mi smo mala zemlja, i nema slicnog emotivnog
uzvrata.To je saznanje koje me pomalo zaboli.

U grupi mladica koji su svirali u orkestru jedna mlada povisoka simpaticna devojka, crvenokosa,
saznajem da je Parizanka, vidjam je svaki dan , u prolazu se pogledamo i javimo. Razmisljam ko je i
sta studira, ima interesantan izraz lica i deluje kao vrlo inteligentna osoba.Danima se susrecemo,
vidjamo, razmisljam o njoj, osecam da se medju nama stvara neki neobican fluid, neka bliskost,
osecaj neke neobicne slicnosti, iako smo iz dve nacije i potpuno razlicite sredine..Ona mi sve vise
izgleda kao neka najbliza vrlo draga osoba osoba koju znam oduvek.

Srecemo se iznenada danas na klupi ispred zgrade vile, seda na klupu gde sam vec bio sa njenom
drugaricom koja zatim odlazi,obraca mi se na engleskom sa jakim, nametljivim, samouverenim
francuskim naglaskom:” Odakle se mi znamo, pa mi se znamo vrlo dugo”. Ostajemo sami. Okrece
mi se i smeje se. Najednom se medju nama stvori neko poverenje, bliskost, kao da se znamo
godinama, iako smo stranci.iz razlicitih zemalja i sredina. Progovori mi reci koje me razoruzavaju,
koje sam ja njoj hteo da kazem. "Jesam li ista kakvom si me zamisljao" .Bio sam zbunjen,
razoruzan. Trudio sam se da prikrijem uzbudljivu drhtavicu. Ipak me iznenadi njena direktnost, u
isto vreme vrlo obradova, znam da su strankinje iz Zapadne Evrope obicno uzdrzane.Da ne
zamislja da sam naivan, mozda glumi, pretvara se? Ne znam zasto setih se pesme Prevera "Barbara"
o devojci u koju se zaljubio iz vidjenja i kada je susreo ustanovio je da je ona sasvim drugacija
licnost, kao da je bila neka druga osoba. .Ali ona je bila ista onakva kako sam je ja zamisljao .

Iluminacija je trajala samo nekoliko sekundi, ona je citala misli koje su mi prelazile preko lica, iako
nisam nista rekao:" Da. ama da, Prever i Barbara"."I ti si bas onakav kakvim sam te zamisljala
gledajuci te dok sluzis u restoranu, ima osoba koje kada upoznamo vidimo da su drugacije nego sto
smo ih zamisljali, to je cudan i tuzan dogadjaj, kao da neko umre duhovno u nasim mislima".Bila je
vrlo inteligentna i pronicljiva, svaka njena rec je pogadjala pravo u metu, poznavala je muskarce -
odmah to shvatih. Pa kako i ne bi, Pariz, tamo se mladi druze, razgovaraju, sarmiraju, utakmica za
ljubav i simpatije, kapitalizam. Ama i kod nas u Beogradu je slicno. Osetih da i ona slicno razmislja,
gledala me je ispitivacki, vidim prijatno iznenadjena da shvatam njenu igru. Nestadose neki oblacici
potcenjivanja.sa njenog lica.

Zatim nastavi:" Ja sam se dopisivala sa mladicem iz Lila koga sam upoznala preko prepiske, nisam
ga nikada videla, zamisljala sam ga kakav je, kada smo se sreli on je bio potpuno drugaciji, umro je
odjednom".I dodirnu me rukom.iznenada. Malo suvise za jednu Francuskinju, suvise familijarno-
pomislih. Taj dodir je bio izuzetno drag i uzbudjujuci. Ona zapazi moju dilemu, svoje lice priblizi
mome i namignu mi vragolasto,ali nimalo frivolno, vrlo uctivo cak. Kako je ona prefinjena-pomislih.
Ja joj rekoh na mome engleskom nesto o identitetu, kako se formira predstava o nekome. Ona je
shvatila savrseno.. Ona je tako inteligentna ,duhovita. Pa ona je zanosna. Rekoh::" To je pitanje
idenditeta, licnosti, njene koherentnosti, dusevnog zdravlja, postoji i halo efekat"

."Bravo "rece onda ona tapsuci me veselo po ramenu, mada pomalo paternalisticki. Sto mi pomalo
zasmeta. Ali i potstace da se jos vise dokazem.:. "Nesto se ponekad javi u licnosti i ona se prosto
razlije i nestane, a posle se osoba povrati" .Ona uzdahnu setno::" Slovenski sarm, slovenska dusa,
Sloveni su vrlo osecajni i tajanstveni ".
Kao da nipodastava Slovene i nas Jugoslovene.

Citao sam dosta stampu, slusao radio, TV. ,Francuska me je interesovala znao sam dosta o njoj. To
je za mene bila zemlja koja je izazivala u meni kontroverze i kontradikcije, nejasnosti. Velika,
mocna, kulturna, a u godinama od 1955 do recimo 1958 sam imao osecaj da je u dubokoj krizi, da su
Francuzi nesto kao apaticne osobe u krizi, skrseni, deprimirani, skoro u nekom beznadju. Tome
utisku su doprineli i moji susreti sa Francuzima, uglavnom mladima od 1955 godine na Jadranskom
moru. Za njih su govorili da su vrsta hipika, mekani, dekadentni, deformisani. Ali sam od otprilike
oko 1958 godine naglo osecao da se desavaju neke velike promene, da Francuska postaje mocna
super sila, i da njeni gradjani postaju dusevno stabiliniji,samouvereniji. Ili mi se mozda samo tako
cinilo neobavestenom dovoljno?

Ja joj rekoh:" Francuska je bila u krizi, ali poslednjih godina ona je jaca i stabilnija, ekonomski
razvijenija, a onda su i nacija i njeni gradjani dusevno stabiliniji, nema vise dekadencije i dusevne
alijenacije, Prevera i Barbare".

"Hoces da kazes da je General De Gol tome doprineo"-upita ona

"Verovatno"odgovorih ja.

"Reci konkretno, budi konkretan , mislis na Alzir, ostavi arabeske i price iz Hiljadu i jedne noci"rece
ona toplo me gledajuci i udarajuci me po ramenu. :"Otkud tebi takva saznanja o Francuskoj i
politici, da li si ti tajni agent Sluzbe bezbednosti tvoje zemlje".Bilo je pet minuta do dvanaest, morao
sam da idem na duznost.

Po podne sam na plazi na Lapadu, u guzvi me prepozna grupa mladih studentkinja Francuskinja,
pridjose mi, hoce da se slikaju sa mnom, sa studentom koji im sluzi hranu. Vecinom crnomanjste,
vitke, i ne previse visoke, inteligentnog izraza lica, cesto sam razmisljao koliko s francuske devojke ,
ljubazne, duhovite, sarmantne. Shvatio sam da su lukave, ali da su korektne..

Uvece cujem neku svadju iznad moga satora u jednom satoru na malom brezuljku. Prepoznah jednu
mladu Francuskinju, rasnu i privlacnu zenu, vrlo crne kose i ociju, ali belog tena lica, koja je tu
spavala sa jednim skoro decakom., mozda joj je to bio mladji brat, mozda joj nije bio brat, ne znam
sigurno, suvonjav i detinjast mladic. Svako vece i preko dana, ostro su se prepirali zbog necega na
francuskom, nista nisam razumeo, ali je bilo mucno To su slusali i drugi, u obliznjim satorima, ovo
dvoje pak uopste nisu obracali paznju na one koji ih slusaju. Cini mi se da nisu bili ni svesni da ih
drugi slusaju, ili nisu ni marili za to.

Bio sam zbunjen da su Francuzi takvi, ali sam shvatio da se radi o atipicnim osobama, i u Francuskoj
ima asocijalnih..Prepoznah nesto tragicno u prirodi njihovog odnosa. On joj je stalno nesto
prebacivao, i ljutio se na nju. Tu je bilo cak necega zastrasujuceg..

Video sam je prvo sa jednim privlacnim i muzevnim Crnogorcom crnomanjstim brkom studentom iz
Beograda, samo par dana su bili zajedno, videh kako je uveo diskretno u njegov sator. Bili su veselo
bucni, ne obaziruci se mnogo za okolinu. Zatim sam je video sa jednim drugim studentom iz
Beograda. Tako sam je vidjao sa nekoliko njih, dosao sam do saznanja da je ona jedna vrsta
nimfomanke. To se videlo i iz izraza njenog lica, raskalasne i frivolne zene, ocigledno se citalo na licu
da nesto nije u redu sa njenim osecanjima i merilima.

Zatim je dosla grupa studenata iz Varsave.Medju njima jedan visok plav i vrlo lep mladic
dostojanstven i inteligentnog izraza lica,pomalo suvonjav. Saznao sam da je iz plemicke porodice
kojoj su komunisti sve oduzeli i da je imao politickih teskoca.Razgovarao sam sa njim u nekoliko
navrata, zalio se, kaze da je Poljska zatvorena zemlja, gvozdena zavesa je zatvara.a da Jugoslavija
treba da bude sretna sto je slobodna i otvorenija. Jirzi, tako se zvao, upoznaje perverznu
Francuskinju, i veza traje na moje iznenadjenje. Ona ne trazi druge partnere nego je sa njim vec vise
od nedelju dana, a sa drugima je bila samo jednom ili dva puta. On se zaljubio u nju. Dosao je dan
rastanka, autobus treba da vozi za Varsavu. On sav utucen, zbog rastanka, ali i sretan sto je upoznao
divnu Francuskinju, mozda zenu njegovog zivota, i ona isto vrlo sretna. Menjaju adrese,suze,
uzbudjenje, mahanje rukama, uzbudljiv oprostaj. On pravi planove za buducnost, mozda i brak,
porodicu, mozda sanja bekstvo iz Poljske tajno preko granice, u politicki azil, u Francusku..

Razmisljam kako je nije procenio, da moze da upadne u novu zamku zla, nije lako ceniti ljude i
zene, treba vreme, ja sam zaposleno osoblje i video sam zato njeno neobicno ponasanje, a on to nije
znao. Mozda i zato sto smo mi ovde otvoreniji i imamo vise kontakata sa ljudima, i strancima, imamo
izostreniju moc procenjivanja, a Poljaci nemaju jer su ucmali u zagrljaju staljinizma i cizme.
Totalitarizam ljude cini infantilnim i nezrelim. Razmisljao sam da li da mu saopstim ono sto znam o
njoj, da ga zastitim od razocarenja..Ali to nisam ucinio jer nemam pravo da se mesam u tudje
poslove i licne stvari.

Medjutim cim je on otisao ona je nastavila da ulazi u nove avanture. Sledeceg dana se prosto sudarila
sa mnom na ulazu u moj sator uvece sva razgolicena.i pogledala me.ispod oka, zabelasale su joj se
bujne cvrste grudi. , isturi koketno butinu. Pa ona je vrlo privlacna. Izvinio sam joj se. Ona me
pogleda zacudjeno.kao da ne shvata zasto sam takav, i ode. napucivsi usne.

Francuzi i Francuskinje su vrlo kulturan i racionalan svet. ,umereni i odmereni, drze distancu i
sporo se priblizavaju drugima.Frivolna Francuskinja je izuzetak.

Video sam jos jednu Francuskinju koja je takodje bila atipicna. Mlada rasna devojka izuzetno
privlacna svetlo smedja, negde sa juznog Atlantika, nije se druzila sa Francuzima na plazi nego
samo sa nasim devojkama i mladicima, i narocito sa mestanima Dubrovcanima, govorila glasno,
igrala sa njima vaterpolo, bacala loptu, galamila, vristala, izbaci visoko iznad vode svoje gipko divno
telo, kao velika riba kad se obesno izbaci iz vode da uhvati muvu, postala je popularna, druzila se sa
snaznim mladicima., bila sa njima tako kao da ih zna oduvek. Zbog toga su je njeni zemljaci gledali
pomalo zacudjeno.

Dosla je jedna politicka delegacija iz Francuske, uglavnom ljudi i zene sredovecnih godina. Posle
dorucka sam krenuo tramvajem sa Lapada u centar grada, velika guzva, tramvaj prepun, golisavi
ljudi i zene putnici, zbijeni kao sardine jedno uz drugo.Prepoznah ispred sebe jednu skoro
sredovecnu ali jos uvek vrlo sarmantnu i tajanstvenu zenu ,Francuskinju iz delegacije. Njen sarm je
bio spoj zene intelektualke zrelih godina, i jos uvek izrazene zenstvenosti.,sve udruzeno sa nekom
vrstom uctive strogosti. Da nije bila sredovecan intelektualka, njen sarm bi bio drasticno smanjen.
Ona me prepozna kao mladica koji sluzi hranu, plave oci su joj bile zive, iz njih se nazirala jos uvek
bujna zenska priroda, potseti me na profesorku, nasmesi se vise uctivo nego li ljubazno, rece mi
'Kako ste" i porazgovara sa mnom o Dubrovniku i koliko ima stanica do centra. Udjose novi putnici,
bili smo zbijeni jos vise jedno uz drugo. Odmakoh se uctivo koliko mogu. Dole u provaliji sjakti na
sablaznoj mesecini povrsina mora ispod svetionika na hridi, besni talasi lupaju usamljenu barku o
stenje, povremeni zavijutci su zanosili tramvaj koji se kao zmija uvijao, moja sagovornica je
amortizovala vesto ove udare, nije mi bilo jasno kako je uspevala da izbegne barem jedan dodir sa
mnom, ima vrlo elasticno vitalno telo-pomislih, a ja sam se vrlo uctivo drzao na otstojanju, vise sam
nazirao nego li povremeno barem jednom dodirnuo njeno vitko treperece telo. Sidjosmo blizu
Straduna i kretosmo u setnju, htela je da joj kazem nesto o Stradunu, ostrvu Lokrum. Ali rece da ce
sama otici na Lokrum.Onda me zapita da li sam student. Odgovorih potvrdno. Ona rece kratko da je
profesor etnologije i istorije na nekoj visoj skoli u Rensu u Francuskoj. To je nova inspiracija za
razgovor sa njom, to su moje omiljene teme. Rece mi zagonetno, naglasi, kao da mi to stavlja do
znanja zbog necega , da je Rens prestonica Sampanje, gde se proizvodi cuveno vino sampanjac.
Zapita sta ima da se vidi na Lapadu blizu kampa, spomenu jedno koralno ostvro koje se videlo sa
terase Vile"Rasica", da li je moguce da se tamo ode nekim iznajmljenim camcem. Moze-rekoh,
pozvah je da odemo tamo camcem. Dogovorili smo se da je sledeci dan po podne odevedem tamo
camcem da to vidi.

Dosli smo camcem do ostrvceta na koje ne moze da se iskrca jer je to mali koralni sprud.,veliki
talasi.Onda se vratismo na jedan rt preko puta Lapada, iskrcasmo se. U tom zavika glas sa stenjaka
iznad nas da miniraju i da se svi sakrijemo negde od kamenja koje ce da leti.Ispred nas u kamenjaru
kao neka mala pecinica, udje prvo ona i pozva i mene.Skoro jedno uz drugo, malo prostora, jedno
desetak minuta. Ja drzim uctivu distancu. Glas javi da je miniranje zavrseno, izadjosmo , ona me
gleda ljubazno i uctivo, kao da je prijatno iznenadjena.

Mene su interesovali politika i medjunarodni odnosi, citao sam o Francuskoj, i ovo je bila prilika da
sa jednom Francuskinjom povrh svega vrhunskom intelektualkom, o tome razgovaram.Bio sam
ushicen njenim znanjem i inteligencijom. Ali sam u isto vreme bio ushicen i njenom zenstvenoscu.
sredovecne zene. To je za mene bio istinski izazov i inspiracija .Procenjivao sam da ona zeli pre svega
da vidi da li sam uctiv, ili sam pak neka vrsta povrsne osobe, ili jednostavno nasrtljivi balkanski
prostak .

Hteo sam da dokazem, suprotno. Setih se ,kakva slucajna koinicidencija, bas juce sam procitao jednu
knjigu o Francsukoj poslednjih godina. Ozaren zaceh sledecu konverzaciju.

Ja:" General De Gol je izvukao Francusku i naciju iz krize .To su Francuzi pokazali na
referendumu u aprilu 1958" .Ona me pogleda iznenadjeno."Jeste li vi politicar"upita me ona
radoznalo"kada vi tako poznajete nasu zemlju i njene politicke prilike"

 Utom se zacu glas sa brda i rece u zaklon, opet miniranje .Udjosmo opet u pecinicu gde je bilo vrlo
malo prostora,ali dovoljno da budemo uctivio distance. Nastade vrlo ziv razgovor. Ja:" Ja sam
doziveo veliku promenu moje predstave o Francuskoj i stavova prema njoj i Francuzima.Od 1955
godine kada sam zavrsio gimnaziju sam isao na Jadransko more i tamo susretao mlade i druge
Francuze, citao novine, slusao radio, TV, razgovarao, Francuska je za mene bila drzava i nacija u
krizi. To se videlo i po njenim gradjanima, bili su neka vrsta depresije,dekadencije, ili cak i
alijenacije"

Ona me pogleda zacudjeno, ucini mi se razocarana mojom preostroscu:" Da se to nije samo tako
vama cinilo, ili ste mozda u svojoj mladosti malo preterali"

Ja:"Moguce. Taj osecaj je bio jako prisutan sve do otprilike pre dve tri godine u meni.Onda su se u
meni javile velike dileme,razmisljanja, skoro mala opsesija, novi zakljuci , neko unutrasnje
samoubedjivanje, kao neka vrsta dijaloga sa nekim nevidljivim sagovornikom"

Ona:"Ne trebate da se pravdate, nastavite"

Ja:"Ne pravdam se, samo govorim istinu. Ovaj proces modifikacije moje predstave o Francuskoj je
bio narocito propracen vestima iz medija o Franucuskoj"

Ona:, malo nervozno:"Predjite na stvar, koje su te vesti bile"? Onda se nasmesi umiljato:” Imate
lep bronzani ten, videla sam kada ste veslali”

Ovo shvatih kao njen test, pomislih da nisam tako naivan. da progutam udicu.

Ja:"Krajem 1958 De Gol je prihvatio da vodi Francusku, sto je bilo potvrdjeno i na referendumu, on
je uzeo sudbinu Francuske u svoje ruke i poveo je njenoj ranijoj snazi i sjaju, sampouzdanju.,nacija
je dobila oca i vodju.,Francuska je dobila novu velicinu i ambiciju, Francuzi su se probudili."

Ona:"Ama to je sve pitanje ekonomije i finansija, to su sve opipljive stvari, Francuska je bila u
ekonomskoj dekadenciji, onda normalno, zaostajala je"

Ja se udaljih, hteo sam da briljiram , ali iz mojih ociju se videlo jos i nesto drugio:" Stvorio je i
jedinstvo Francuza.,trasirao nove ekonomske postulate da ojaca ekonomski naciju.i da je izvede iz
ekonomskih teskoca,,zalaze se protiv poreza, bede i socijalne krize"
Ona:" Normalno, posle rata, Alzir, novi napori da se stvori Evropska zajednica, pocetak Hladnog
rata, prestrukturacije, nezaposlenost i nedostatak prespektive za mlade. Onda je normalno da
postaju pomalo dekadentni. I kakav je bio taj proces izmene vase predstave o Francuskoj"

Ja:'" De Gol je jos 1958 primenio skup finansijskih, ekonomskih, socijalnih i politickih mera sa
ciljem da naciju postavi na zdrave temelje istine i cinjenica, skromnosti i realisticnosti i da tako
izadju iz krize. Nacija ga je podrzala"

Ona:"Zaustavio je inflaciju, pocele su investicije, sve je pitanje prakticnih ekonomskih pitanja.Ne
treba teorija, od toga se ne zivi, nego od opipljivih materijalnih stvari".

Gledala me je pomalo zaucudjeno, nije mogla da hvati.motiv kojii me gura da sa njom tako strasno
razgovaram o politici. Onda mi rece iznenada:” Zasto ste vi toliko intelektualni, zasto nista kao
vecina Jugoslovena, oni odmah predju na stvar”. Zamislih se. Da li tako stvarno misli? Intelektualke
su vrlo komplikovane. Postadoh jos oprezniji.

Ja:"Tacno,pocela je izgradnja fabrika, skola, bolnica, razvoj komunikacija, vojske, policije,
Francuska je pocela da se uspravlja"

Ona:"Da li se ovaj pozitivan proces odrazavao i na ponasanje Francuza koje ste susretali"

Ja:" Upravo to. Tacno. Nestajali su oni bradati, dekadentni, narkomani, incestoidni, homoseksualni,
cudni, sve ih je bilo manje a sve je vise ih bilo koji su bili stabilni, samouvereni, racionalni i prakticni,
veseli i optimisticki"

Ona:" Moguce je da je toga bilo, ali to je vase vidjeno odavde, koje mozda u pojedinm slucajevima
ima svoje neke osnove ali je ta pojava ipak u vasoj svesti predimenzionirana, i mozda je toga bilo,
interesantno da ste vi to zapazili. Otkud Vama interes za to".?

Ja:"Pinao, Ministar finansija je zaveo novu poresku politiku koja je obogatila drzavnu kasu a svidela
se vecini siromasnih i prosecno imucnih Francuza, novu politiku cena, saradnje sa sindikatima,
izvoz-uvoz, trgovina, monetarna politika, De Gol je sve stavio na zdrave noge. Nacija se uspravila"

Ona:" Vi glorifikujete Francusku kao najveci francuski nacionalisti, nemojte biti veci katolik od
Pape.Ili ste Vi ponosni i potsvesni ljubitelj svoje nacije-bez da ste toga dovoljno svesni" .

Ja:"On je Francusku ponovo vratio u red supersila.Sada u 1962 godini on uziva veliku podrsku
Francuza, oni ga sada ponovo podrzavaju na referendumu. Francuska se budi..Alzir je i dalje
problem, iako je dato pravo na samoopredeljenje. Ali je danas Francuska jaka, stabilna, jedinstvena
i ekonomski jaca moderna drzava koja je popravila i svoje pozicije u Africi "

Ona:" Recite mi iskreno, kakvi su sada Francuzi koje vi ovde vidite u poredjenju sa Francuzima
kada ste ih pre nekoliko godina videli dekadentnima"?

Ja:"Mnogo drugaciji, kao neki drugi svet. Samouvereniji, prirodniji, optimistickiji, zdraviji, "

Ona:" Mozda ima neke istine. U svakom slucaju vasa zapazanja su zanimljiva i to bi interesovalo
nase propagandiste koji se bave imidzom i predstavom, ugledom nase zemlje u svetu.A kako je se to
odrazilo na vasu predstavu o Francuskoj"?

Mine su prestale.. Obadvoje smo ta zapazali. Nastavili smo nas vrlo zanimljiv razgovor. napolju

Ja:" Pre nekoliko godina Francuska je u mojim ocima na neki nacin bila zemlja dekadentnih i
apaticnih ljudi, mada sam bio svestan i tada da je to samo za pojedine segmente Francuza jer je to
ipak bogata i mocna zemlja sretnih gradjana. Sada je za mene Francuska jaka i moderna drzava
supersila, visok standrad i drzava koja tezi ekspanziji"
Utom grunu vrlo jako nova mina. Ona se trze :"Ostavimo teorije budimo prakticni, ostavimo
arabeske i Hiljadu i jednu noc.Kirilu Cesmenu je opet odlozena smrtna kazna.". Jurnu prva u
pecinu, pogleda me preko ramena da li ulazim.

Zbuni me opaska o Kirilu Cesmenu. Kakve veze ja imam sa njim? Nasloni se na zid pecinice,
zamislih se i potonuh u misli, ucutah, prosto nestadoh, secam se mojih misljenja i predstava o
Francuzima,. Ona me gleda blagonaklono , kao profesor svoga studenta..

Osecam u svojim mislima kao da me neko odvlaci od ovoga konkretnog susreta sa sarmantnom
sredovecnom intelektualkom strankinjom koji se odvija u vrlo neobicnom dekoru, kao da mi odvlaci
misli na druge teme. I skrece mi paznju na nesto drugo. Prosto sam ukocen, uznemiren, blokiran,
umesto da bude obratno..

Ona to spazi i poce da me posmatra ispitivacki. :” Zaista sam radoznala da znam sta Jugosloveni
misle o Francuskoj, vi ste iz Beograda, dakle pretpostavljam Srbin, razlicite nacije u Jugoslaviji
imaju razlicite predstave o Francuskoj, mene zanima sta sve Srbi misle”?

Ovo pitanje je za mene bilo veliki izazov, te teme su za mene istinska opsesija vec godinama.

Ona se najednom preobrazi iz sarmantne zene skoro godina moje majke, u nesto drugo, postade kao
neki psiholog, ili jos vise psihijatar, upilji u mene oci sada suve hladne, cak mi se ucini da joj se
pojavise borice oko usana:” To me jako zanima, spremna sam da vas slusam pola sata, i vise, sve mi
ispricajte”.

Poceh da pricam, nije me prekidala, nije postavljala pitanja, samo je povremeno kratko kazala,kao
islednik:” I jos, i jos”.

Evo otprilike moga izlaganja: zelim da joj saopstim moje decenijske veze, i moje porodice sa
Francuzima, moja misljenja i osecanja prema njenom narodu, pricam dugu pricu, kao neki auto-
monolog, ona slusa vrlo pazljivo, i klima glavom, ohrabruje me da govorim. .Ali tu nema onoga
odusevljenja koje mi Srbi imamo kada govorimo o Francuzima to je vise uctiva radoznalost da se
saslusa, pomesana pomalo sa prijatnim pomalo paternalistickimi iznenadjenjem .Ja joj saopstih da
slicno meni misli vecina stanovnika Srbije.

Evo otprilike sta sam joj na brzinu ispricao: Otac moga oca i njegova braca su ucestvovali u I
Svetskom ratu i Balkanskim ratovima kao vojnici cuvene Drinske divizije.Posle 6 godina ratovanja
ded se vratio kuci u svoje rodno selo pored Drine..Njegov brat Drago je poginuo na Solunskoim
frontu i njegovo ime stoji upisano na Kosturnici u Solunu. Drugi brat Obren je kao vojno lice u sviti
Vojvode Putnika bio sa njim sest meseci u pratnji u Francuskoj.

Ded se vratio iz Prvog svetskog rata sa mnogim novim shvatanjima i idejama, ali i sa jednom
opsesijom. A to je novootkrivena ljubav prema velikoj saveznickoj Francuskoj i njenim vojnicima
koji su pomogli Srbima da pobede agresore. Cesto je pricao o prebacivanju srpskih vojnika
francuskim brodovima u Grcku, o susretima sa francuskim vojnicima , zajednickim ratnim
danima.Deda nije imao obicaj da peva, ali kada malo popije rakije, sto je cinio kao i vecina drugih
seljaka, je imao obicaj da se seca svojih uspomena i susreta sa francuskim vojnicima. Pricao je nama
deci o susretima sa francuskom konjicom i kako uzvikuje oficir vojnicima rec:"Atason"( Sto bi
moglo biti atashon-prikacimo, ili atention-paznja). Zasuzenih ociju bi ded poceo da peva solunsku
pesmu:" Posla ladja francuska...". Slicno su govorili svi drugi koji su bili u Prvom svetskom ratu,
neizmerna ljubav i odusevljenje za Francusku.

Obren je za vreme 6 mesecnog boravka u Francuskoj prihvatio sve najbolje sto je mogao, i poceo je
u Podrinju da pripoveda nove navike, sto se tice gradnje kuca, odrzavanja domacinstva,
zemljoradnje i stocarstva, odnosa u porodici, medju ljudima,verskih i drugih ubedjenja. Rekoh
joj:”On je npr. zabranio da se srce kada se jede supa ili neko tecno jelo. Svi su u selu kada bi sedali
za sto govorili:" Obren je kazao da se ne srce". On je zatim umro od tuberkuloze .

”Gle, rece ona, zanimljivo, nastavite molim vas”

Cela Srbija koja je bila u Prvom svetskom ratu je samo pricala o Francuzima saveznicima i
prijateljima.
Tako su se ta velika ljubav i postovanje preneli i na nas mlade, decu.

Moji roditelji su pred Drugi svetski rat kupili u Skoplju jednu debelu i veliku knjigu sa mnogo slika
u boji, i grbovima, zastavama, grafikonima-SVEZNANJE na srpskom, prevedenu sa francuskog
jezika.Ova knjiga je postala moj najdrazi drug. Uz tu knjigu sam jos 1942 godine sa nepunih 6
godina naucio da citam i pisem, ona mi je otvorila vrata svetu, naucio sam sve sto je bilo u njoj. . Od
zastava i grbova, geografije, do istorije i naucnika, knjizevnika, umetnuika, nauke i
kulture.,privrede, politike.To je bio moj susret sa francuskim kulturnim nasledjem i znanjem. Ova
knjiga me je narocito inspirisala i usmerila da citam francuske pisce kada sam za to sazreo.Razvila
mi je narociti senzibilitet prema njima. A to se desilo odmah posle II Svetskog rata. U meni je nastala
ogromna ljubav prema knjigama, sve sto sam nasao od knjiga sam gutao, narocito franucske decije
pisce, onda Zila Verna, pa sve do klasika.

Zatim su to bili francuski filmovi.,francuske sansone.

Od preseljenja nase porodice u Beograd 1951 godine nastaje novi period i u mome zivotu. Beograd je
velegrad, glavni grad, sa pozoristima, bioskopima, stadionima, skolama i fakultetima. ,ambasadama i
predstavnistvima stranih drzava.

 “Sta radi vas otac”-upita .Objasnih joj, sluzbenik srednje strucne spreme.Ali imam brata koji je
asistent na Slobodnom univerzitetu u Brislu. Ona na to znacajno odmahnu glavom.

Tako sam poceo da odlazim u Francusku citaonicu u Knez Mihajlovoj ulici. I to traje do danasnjih
dana, ali francuski jezik nisam ucio , u skoli sam ucio engleski i ruski, od francuskog sam znao
nekoliko najneophodnijih reci. Zato sam gledao slike, pokusavao da saznam sta pise, listao sam
casopise, novine, knjige, i pokusavao da malo ucim francuski jezik. Narocito je bilo interesantno
osoblje u Citaonici, koje je bilo uctivo i ljubazno, ali na velikoj distanci, to su za mene bile neke osobe
formalne i daleke, koje nisu uobrazene ,koje su korektne, ali to je drugi svet. Dosao sam iz
unutrasnjosti, provincije, oni su za mene bili Evropa, Zapad. Nesto jos nedovoljno poznato, daleko, i
visoko, bogato. Vrlo daleko do mene.

Od 1950-ih godina je doslo do veceg otvaranja nase zemlje prema Zapadu , i prema Francuskoj, pa i
kada se radi o prisustvu francuskih filmova na repertoaru nasih bioskopa. Francuski glumci Brizit
Bardo, Zan Mare, Zana Moro, i drugi su postali vrlo popularni. Za moje drugove i mene najvece
zadovoljstvo i istinski praznik smeha je bilo gledati filmove Fernandela. On je bio najsmesniji od
svih stranih glumaca komicara. Cak je u ponecemu nadmasivao i Rafa i Ckalju. Kada je davan
njegov film "Bonifacije mesecar" u bioskopu "Braca Stamenkovic" ceo moj razred iz Prve
beogradske gimnazije je dosao da ga gleda. Narocito nam je bilo blisko kada se Fernadel pojavljuje
na jugu Francuske odakle je i bio, iako nisam znao francuski, prepoznavao sam raspevanost
francuskog koji govore francuski mediteranci kao sto kada govore pevaju i nasi primorci.,ili Nislije u
Srbiji.

Sve su bile prisutnije i francuske pesme, sansone.Na igrankama je bila jako popularna i svirana
pesma tango"Bregovi su ostali za nama" i"Uvelo lisce".Sve su vise uvozeni i francuski proizvodi.
Otac mi je 1954 godine doneo iz Brisla, Belgija federe za rastezanje sto je oznacilo prekretnicu u
mome zivotu, sve sam, se vise orijentisao prema sportu, manje prema citanju i ucenju.

“Da, da, vide se vasi bicepsi”-nasmesi se ona. Uplasih se da ne kaze “Trapezoidi”,to su on ispod
pazuha, ledjni.
Jula 1958 godine sam u Zmaj Jovinoj ulici naspram Narodnog pozorista video Alona Delona, vozio je
automobil, i stao .Kasnije sam bio prisutan u Hotelu”Mazestik” kada se upoznao sa Stefanom
Markovicem.

Ona mi rece da je prijatno uzbud jena mojim ekspozeom , da je to vrlo zanimljivo i njoj poznato
koliko Srbi vole Francusku, zasto je tako. Dodade da moj engleski nije jos savladan “comme il
faut”(kako treba) ali da me je savrseno razumela.

Medjutim, nisam mogao pronaci iste takve velike simpatije Francuza prema Srbima. Francuska je
velika super sila a mi smo mali balkanski narod. -to je moj zakljucak

Ipak , nisam joj saopstio da sam cuo jos neke drugacije price o Francuskoj ,o nekim postupcima
prema nasoj zemlji, koje nisu bas u skladu sa mojom predstavom. Ali ti postupci nisu mogli u
izvesnoj meri da izmene moju pozitivnu predstavu.

ДРАГИ ТОМО,
ХВАЛА НА ОБАВЕШТЕЊУ,
ДОБРО ЈЕ ШТО СИ СЕ СРЕО СА ТОМ БУДАЛОМ...
НЕБРИНИ, НИКОМ ЈА НЕЋУ РЕЋИ ДА СИ МИ ПОСЛАО ЊЕГОВ ТЕЛЕФОН... АЛИ
ЊЕГА НЕЋУ 3ВАТИ... ДА НИЈЕ СТАР ИШАМАРАО БИХ ГА ЈАВНО ЧИМ ГА
СРЕТНЕМ...
ТО ЈЕ МУТАН ТИП... ПОТУРИЦЕ СУ МУ ШЕГРТИ... ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ ЊЕГОВА
ПРИВАТНА АДРЕСА ПА БИХ МУ НАПИСАО ЈЕДНО ПАПРЕНО ПИСМО.. И ПОСЛАО
ТЕБИ КОПИЈУ НАРАВНО БЕ3 ЊЕГОВОГ 3НАЊА ДА ТИ ТО ПОСЈЕДУЈЕШ..
3НАМ ДА ЈЕ ОЖЕЊЕН ФРАНЦУСКИЊОМ, ТО МИ ЈЕ ОН САМ ЈОВАН ПИСАО У
ВРИЈЕМЕ НАШЕГ ВОЈЕВАЊА... ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ КО ЈЕ ОНА, ПО МОГУЋНОСТИ
ПОШАЉИ МИ ЊЕНУ ФОТОГРАФИЈУ... ЈЕР МИ СЕ ЈЕДНА ФРАНЦУСКИЊА И3
БЕОГРАДА ЈАВЉАЛА ....МОЖДА ЈОВАНОВА ЖЕНА... ТАКОЂЕ МУТАН ТИП...У ПРВО
ВРЕМЕ ПРЕТВАРАЛА СЕ ДА ЈЕ ДАМА А ОНДА СЕ РА3ОТКРИЛА.. ПОСЛАО САМ ЈЕ У
П.М.
СА БРАТОМ ДРАГАНОМ ЈОШ НИЈЕСАМ РА3ГОВАРАО У ВЕ3И ТЕБЕ... НА3ВАЋУ ГА
ТЕЛЕФОНОМ ОВИХ ДАНА ПА ЋУ МУ ПРЕДЛОЖИТИ ДА СЕ СРЕТНЕТЕ..
ШТО СЕ ТИЧЕ КЊИГЕ НЕМА ПРОБЛРЕМА...
РЕКАО САМ ТИ ДА ЈЕ РОМАН 3ЛАТНА ИНФОРМАЦИЈА И3АШАО И НА СРБСКОМ
2008 ГОДИНЕ- ИСБН-ЕАН 978-90-74724-08-1 -- 644 СТРАНИЦЕ... У АТАШМАНУ
СЛИКА РОМАНА...
 ТРЕБА ВИДЕТИ НА КОЈИ НАЧИН СЕ ОН МОЖЕ ПОЈАВИТИ ТАМО У
ПРОДАВНИЦАМА ПА БИХ ЈА ОНДА ВИДЕО ПРЕКО МОГ И3ДАВАЧА ДА ЛИ ЈЕ ОН
ЖЕЉАН ДА ГА ТАМО ПЛАСИРА...
ЈЕР ТАЈ РОМАН КАО ШТО ЋЕШ ВИДЕТИ НЕМА НИШТА СА СРБИЈОМ...
ПО3ДРАВ
СЛОБОДАН СЛОБОДАН
П.С.
ЕВО ТИ У АТАШМАНУ СЛИКА ТВОГ СТАРОГ ПО3НАНИКА СТЕВИЦЕ... У МОМ
НАЈНОВИЈЕМ РОМАНУ КОЈИ ЈЕ СКОРО ГОТОВ И И3ЛА3И НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕ3ИКУ
ОПИСАО САМ У3ГРЕД КАКО ЈЕ И 3АШТО УБИЈЕН ... ВИДЕЋЕШ... ЈА САМ 1969
ГОДИНЕ ПО НАРЕЂЕЊУ СТАРОГ ВОДИО ДЕТАЉНУ ИСТРАГУ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ
ГРО3НЕ СМРТИ... БИЈО ЈЕ ИСЕЧЕН НА КОМАДЕ И ПОЛНИ ОРГАНИ СУ МУ БИЛИ
СТАВЉЕНИ У УСТА... ГРО3НО... ЊЕГОВ РОЂЕНИ БРАТ ЂОРЂЕ НИЈЕ СМИЈО ДА
ПОМОГНЕ ДА СЕ ИСТИНА ОБЕЛОДАНИ...ЈЕДИНО КО ЈЕ ПОМОГАО БИЛА ЈЕ ТЕТКА
ДАРА ВЛАСНИЦА КАФАНЕ СРБИЈА НА САН МИШЕЛУ.. ДАРА ЈЕ БИЛА ХРВАТИЦА
АЛИ ПРИПАДНИК РАВНЕ ГОРЕ И ПРЕ РАТА ЖИВЕЛА ЈЕ У НИКШИЋУ.. ПО3НАВАЛА
ЈЕ МОЈУ РОЂЕНУ МАЈКУ ДОБРИЛУ МУСИЋ И ЈЕДНОГ МОГ УЈАКА ДРАГУТИНА КОЈИ
ЈЕ БИЈО ОФИЦИР КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.. СТЕВИЦУ И СВЕ СТЕВИЧИНЕ
ПРИЈАТЕЉЕ И3 ПАРИ3А УПО3НАО САМ ЈОШ 1967 ГОДИНЕ... АЛИ ТО СУ БИЛИ
ОБИЧНИ ГЛУПАЦИ... ЈЕДИНО ЈЕ СТЕВИЦА НЕШТА ВРЕДЕО , РАДИЈО ЈЕ САМНОМ
НА НЕКИМ ПОСЛОВИМА 3А РАЧУН ДРЖАВЕ 1967 ГОДИНЕ АЛИ СЕ УПУТИЈО БИЈО
У ПРОДАЈУ ПРАШКА, ПА САМ ДИГАО РУКЕ ОД ЊЕГА... ПРАШАК ГА ЈЕ И ЖИВОТА
КОШТАО...
ПО3ДРАВ
СЛОБОДАН СЛОБОДАН

СТРОГО ПОВЕРЉИВО
 П.С.
ПОСТОЈИ ОПРАВДАНА СУМЊА ДА ЈЕ ЈОВАН ДЕРЕТИЋ УЧЕСТОВАО У
ЛИКВИДАЦИЈИ АНДРА ЛОНЧАРЕВИЋА У ПАРИЅУ... У СВАКОМ СЛУЧАЈУ ДОКА3АНО
ЈЕ ДА СУ ОНИ КОЈИ СУ ГА ИСЕКЛИ СЈЕКИРИЦОМ БИЛИ ЊЕГОВИ ГОСТИ.. СВЕ
3ЛОЧИНЦЕ ПО3НАЈЕМ ЛИЧНО.. ЈЕДАН ЈЕ БИЈО СИН ЈЕДНОГ НАЧЕЛНИКА ЈНА
КОЈИ ЈЕ СТАНОВАО НА НОВОМ БЕОГРАДУ У ТАКО3ВАНОЈ КУЛИ ФОНТАНА...
ДРУГИ ЈЕ БИЈО ЈЕДАН РОБИЈАШ КОГ ЈЕ СДБ ПРИВОЛЕЛА ДА 3А ЊИХ РАДИ
ПОШТО ЈЕ ПРЕМЛАТИЈО БОКСЕРА БОЈОВИЂА, ТРЕЂИ ЈЕ БИЈО ЈЕДАН
НИКШИЋАНИН КОЈИ ЈЕ ИГРОМ СЛУЧАЈА УШАО У УДБУ А ГЛАВНИ И ДЕСНА РУКА
ДЕРЕТИЋА ЈЕДАН ПО3НАТИ ПЈЕСНИК КОЈИ ЈЕ ВО3ИЈО ТУ БАНДУ СА СВОЈИМ
ФИЈАТОМ 1300...
ПО3ДРАВ
СЛОБОДАН СЛОБОДАН

From: tom@eunet.yu
To: the.serbianarmy@hotmail.com
Subject: ZNACAJNA VEST-BIO SAM SA DR.DERETICEM
Date: Sun, 6 Sep 2009 09:45:26 +0200

Dragi Slobo,

Bio sam juce u podne dva sata sa dr.Dereticem, na skupu nekoliko manjih opozicionih
vanparlamentarnih stranaka u Hotelu KASINA na Terazijama, povodom preregistracije stranaka
do januara. Svaka politicka stranka mora da skupi 10.000 potpisa da bi mogla da opstane, ako
ne, gasi se.Dr.Deretic je pokusao da sve prisutne stranke pridju njegovoj stranki SRPSKI
OTAZBINSKI POKRET i da zajedno skupimo 10,000 potpisa jer niko sam ne moze to prikupiti.
Nije proslo. Razgovarao sam sa njim, evo ti njegov telefon-062-282629( nemoj reci da sam ti ga
ja dao).On zivi u Beogradu, stan mu je tamo negde kod Kafane SUNCE,ranije mi je jednom
kazao da je ozenjen Francuskinjom. Treba da se sa njim nadjem.Poceo sam da citam tvoju
knjigu, vrlo zanimljivo. Beskrajno si hrabar da o tome pises.Sto se tice publikovanja ovde, ti treba
da sastavis PONUDU, da ja to prosledim potencijalnim izdavacima. Ili jos bolje da ti ja posaljem
njihove email adrese.Sta je sa tvojim bratom iz Zemuna, kako da se on i ja vidimo.
POZDRAV TOMO




----- Original Message -----

From: SERBSKE INTERNET NOVINE

To: Tomislav Krsmanovic

Sent: Thursday, September 03, 2009 10:47 AM
Subject: FW: ZLATNA INFORMACIJA




ДРАГИ ТОМО,
НЕМАМ НА ЕНГЛЕСКОМ У ВОРЛДУ.. РОМАН ЈЕ У ШТАМПИ И 3А МЕСЕЦ ДАНА
И3ЛА3И НА ЕНГЛЕСКОМ.. НА ХОЛАНДСКОМ ЈЕ ВЕЋ ПУБЛИКОВАН... АЛИ ЕВО ТИ
ОРГИНАЛ НА СРБСКОМ... ВАЉДА 3НАШ ДА ЧИТАЧ ЋЕРИЛИЦУ..(ШАЛИМ СЕ)
МОЖДА МОЖЕШ ТАМО У СРБИЈИ ДА ПОТРАЖИШ И3ДАВАША КОЈИ БИ ЖЕЛЕО ДА
ГА ТУ ШТАМПА...
ВИДИ ТО И НАРАВНО ОНДА БИ И ТЕБИ ПРИПАО ПО ДОГОВОРУ НЕКИ ДИНАР...
ТАКОЂЕ ВИДИ ИМАЈУ ЛИ ИНТЕРЕСА 3А ОСТАЛЕ МОЈЕ КЊИГЕ .. НЕКИХ ДЕСЕТАК
КОЈЕ СУ НА ХОЛАНДСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ПУБЛИКОВАНЕ...
ПО3ДРАВ
СЛОБОДАН СЛОБОДАН




What can you do with the new Windows Live? Find out




Express yourself instantly with MSN Messenger! MSN Messenger




--Juni-juli-avgust 1962-Nastavak razgovora sa Francuskinjom.

 Sedeci na usamljenoj klupi ispod zida zamka koji vec greje kao pec ugrejan toplim letnjim
primorskim suncem, razmisljam o Zapadu, o predstavi koji su nasi ljudi bili poceli da stvaraju o
strancima kada se Jugoslavija otvorila prema stranim turistima sve vise, sto je pocelo tek poslednjih
godina. Videli su ih cesto kao suve ili fizicki slabe, ili pak ugojene i nepokretne, suvise intelektualne,
blede, ili pak kao cudne, dekadentne i deformisane, i psihicki labilne, i vrstu osoba koje nisu vrlo
stabilne i mudre. Narocito je bila prisutna sumnja u njihovu musku potenciju, postojao je osecaj .
jake jugoslovenske superiornosti u odnosu na njihove muskarce , sirila se fama o navodnoj jagmi za
Jugoslovenima od strane zapadnih turistkinja. Stampa je prenela paniku italijanskih paparaca ,
Jugosloveni na Jadranu su vrlo privlacni za zapadne zene.

.Za Francuskinje su npr masovno govorili da su lake zene.vrlo slobodne.i da su seksualno
izvitoperene.

Tako se stvarala neka vrsta nase fizicke i duhovne superiornosti nad strancima..

Pitao sam se o cemu se tu radi? Dodjoh do nekog zakljucka da je to susret dva mentaliteta, dva
stanja duha, dve psihologije,dve filozofije i stila zivota, seljackog i u isto vreme socijalistickog
Balkana i urbanog Zapada. Nasi ljudi su cesto zemljoradnici, ili radnici, ili pak se ne pretrgaju
mnogo od intelektualnog rada, setih se kako su u Belgiji preko dana ulice puste, a kod nas prepune,
nasi se setaju , bave se fizickim aktivnostima, sportom, ne cedi ih svakodnevni rad kao one na
Zapadu. Tamo rade cele nedelje, dolaze kuci iscedjeni i umorni. Kod nas je drugacije. Kod nas se
vise daje oduske emocijama, relaksaciji, dok su zapadni ljudi skloniji samokontroli i uzdrzavanju.
Zivot na Zapadu je veca borba, ima vise stresa, frustracija u profesionalnom i svakom drugom
nadmetanju, sve je po casovniku, to je dusevni napor, tamo se vise intelektualno radi, uci, a manje
fizicki, a kod nas je obratno.

Otuda je normalno, da su oni umorniji, bledji.

Ali kako koja godina odmice i kako je sve vise stranaca na Jadranu i u zemlji, posle vecih zblizavanja
ova predstava o strancima se ipak menja

. To sam licno osecao, narocito posle nedavnog boravka u Belgiji. Sada sam Belgijance kategorizovao
mnogo drugacije nego li ranije. Ne kao neuroticne ili cak tunjave ,nego kao vrlo obrazovane i
otresite. Pa Belgijanci su vrlo energicni-setih se naglo onoga sto sam video u Belgiji, koji elan i
energija u izvrsavanju radnih zadataka, kako fizickih tako i intelektualnih.? A o nama sam sve cesce
razmisljao kao pomalo egzoticnim i naivnim.cak. Razmisljam cesto da mi Jugosloveni cenimo druge
pre svega po njihovom fizickom izgledu, visini i fizickoj snazi. A to nije najbitnije. Npr.pojedine
najmocnije svetske nacije su mediteranske provenijencije. To znaci nisu tako visoki.

Uvidjam sve vise poslednjih godina, ovde na moru, narocito posle boravka u Belgiji, da su stranci iz
zapadnih zemalja upavo susta suprotnost mojoj ranije uvrezenoj predstavi, ne da su tunjavi, nego su
vrlo ostroumni. Vrlo su zilavi fizicki iako su bledji od nas. Ne samo to, sve vise sticem utisak da su
vrlo osetljivi na to kako ih drugi vide. Otkrivam osecaj zapadne moci, da zele da budu u svemu
superiorniji..

Kako je moje zapazanje bilo povrsno-zakljucih. Mi ovde treba da sazremo, da se osvestimo.

Utom cuh neki zenski glas iznad mene sa gornje strane zida. To je bila gospodja koja je sa mnom bila
na izletu camcem na obliznje koralno ostrvo.

Sada je bila vrlo ozbiljna, ali raspolozena i diskretno blagonaklona, pokaza rukom da silazi na klupu
pored mene. Cuh kako silazi niz stepenice, dodje i iduci mi govori glasno i nasmejano na engleskom
:" Dobar dan gospodine Kromanjonovicu".Trgnuh se,"Kromanjonski pecinski covek," ispravih je
odmah. Ona sada rece opet pogresno moje prezime"Korsenanovic", setih se odmah reci "Kors"-
Korzika gde zive Francuzi koji su ustvari vise Italijani. Opet pogresno i ispravih je uctivo, ona
ponovi opet pogresno" Krismanovic", sto me potseti na rec "Hrist", Isus Hristos.Opet je uctivo i
ljubazno ispravih, sada najzad po cetvrti put izgovori tacno moje prezime.Onda rece smejuci se
glasno:" Neverni Toma, znate to iz Biblije".Taman htedoh da kazem da znam i da je neverni
biblijski Toma hteo da proveri da Bog postoji da ga dodirne Ona mi ote rec iz usta. Ja rekoh
setno:"Nije potrebno dodirnuti, treba verovati i bez toga". "Tacno odgovori ona, postoji intuicija,
pronicljivost, ne trebaju uvek opipljivi dokazi".Zbog necega mi se svidelo sto veruje u Boga

Zapita me da li u blizini ima pravoslavnih manastira, interesuje je freske, htela bi da ih poseti.
Saopsti mi ponovo, iako je to vec jednom kazala, da je profesor istorije i arheologije na jednoj visoj
skoli u Rensu, glavnom gradu Sampanje. Trgnuh se i setih se i to joj rekoh, tamo su me prijatelji
vodili kolima iz Brisla gde sam bio u aprilu u poseti mesec dana, da vidim gde se pravi cuveno vino
sampanj. Vozio me je malim vozicem sluzbenik podruma skoro vise od pola sata kroz podrumske
prostorije prepune ogromnih buradi sa vinom, istinski podzemni grad .

Rece da je bila na Svetoj Gori prosle godine i da je videla manastir Hilendar, bila je zaista
odusevljena. Objasnih joj da u Jugoslaviji postoje nekoliko regiona gde su pravoslavni manastiri:
Kosovo i Metohija, Raska, uza Srbija, Crna Gora , Bosna i Hercegovina, Krajina i Dalmacija u
Hrvatskoj i Vojvodina.
Imala je nedelju dana i svoja kola, predlozio sam joj da obidje crnogorske manastire Moracu i
Djurdjeve Stupove., to nije tako daleko do Dubrovnika,a da onda predje u Rasku pa na
Kosovo."Kada je podignut manastir Moraca "upita ona." U Srednjem veku"odgovorih ja"Moguce u
13 veku od strane Nemanjica".Ona:" Podigao ga je 1252 godine Stefan Nemanjic"Isprica mnogo
detalja, bio sam impresioniran da stranac tako zna nase manastire.Ona:"A sta ima jos od manastira
u Crnoj Gori".Ja:"
Imaju muski i zenski manastiri".Ona je mene ucila o nasim manastirima, umesto ja nju. "Zasto
toliki interes za nase manastire,nasu zemlju"?pomislih.

Predoci da se takodje bavi i etnickom muzikologijom. Onda mi odrza istinsko predavanje kao
svojim studentima o zurlama ,komparativnu analizu zurli u Juznoj Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj i
Grckoj. U detalje mi je saopstila vrste koza, nacin spravljanja i kako se to odrazava na tonalitet,
ritmiku, jacinu i boju tona, razlike po zemljama, napravi citavu muzicku analizu tonova i
nota.Izgledalo mi je kao da se zbog necega pravda pred nekim nevidljivim sagovornikom, i ispravlja.

Bio sam u isto vreme zbunjen, i postidjen. Pa ovi tunjavi stranci sve znaju o nama, znaju bolje nego li
mi. Ako znaju o freskama i manastirima, muzici, onda znaju i o nasoj industriji, vojsci-pomislih
iznenada i trgoh se. Mi smo nerazvijena zemlja, nerazvijenog obrazovanja, nemamo novca da
investiramo u proucavanje tako beznacajnih stvari. Oni imaju. Ali Rusi, oni su mocni, idu na mesec.
I prodiru u svet, u Afriku, Aziju, imaju primat u sportu, naoruzanju. Ali da li ce izdrzati takvu
nametnutu
trku sa mocnim, bogatim i ovako obrazovanim Zapadom? Pre ce se iznuriti i istrositi-skoro se
trgnuh? Narod gladuje u SSSR-u a oni se takmice za primat sa Zapadom? Pa Zapad ce ih
nadmudriti , iscrpsti ekonomski, Rusi nemaju vrhunske nauc nike .iz drustvenih nauka, sto Zapad
ima. Jao nama ..

A nama utrapili da uvodimo Samoupravljanje i Nesvrstanost. Ona kao da procita moje misli rece:"
Vasa zemlja je model demokratije i slobode, model za imitiranje nesvrstanih, Tito je veliki drzavnik i
covek, vasa zemlja je prva uvela samoupravljanje to je istorijska humanizacija produkcionih
odnosa". Zbuni me da tako pametna i obrazovana osoba govori takve nelogicne i netacne stvari, jer
je jasno bilo da je nasa zemlja nerazvijena i siromasna da tako nesto uvodi. Sta je onda po sredi?
Manipulacija-sinu misao.Nasim “mudrim” politicarima su na nekim svetskim socioloskim
kongresima upravo zapadni sociolozi utrapili neke ideje kao sto su komunizam, samoupravljanje,
nesvrstanost. Sta mozemo super bogati i inteligenni Zapad to moze da radi sa nama koji nemamo
njihov nivo. Stalno mi se mota u mislima stih Desanke Maksimovic:” Bilo je to u zemlji seljaka na
brdovitom Balkanu”. Ali se odmah setih da je Francuska jos brdoviija, pa tamo je Mon Blan.-krov
Evrope.

Sta ciniti? Uciti, raditi, pribliziti im se, dostici ih.

Pokaza rukom na brda koja su delila Dubrovnik more od zaledja odakle se cula gromka gorstacka
pesma, gromadna, dinarsko-slovenska, bio sam ganut skoro do suza, pevaju ama isto kao u rodnom
kraju na Drini, urlaju, zapita me, koji etnicki sastav tamo zivi, da li su isti kao ovde u Dubrovniku.

"Ovde u Dubrovniku i u Dalmaciji zive uglavnom Hrvati katolici, ali ima mnogo i Srba
pravoslavaca, a tamo je zaledje i tamo zive Srbi Hercegovci pravoslavci, ima ih i pored mora,
zapadna Hercegovina je pretezno katolicka, a tamo istocnije je pravoslavna Crna Gora , juzno je
Crnogorsko primorje gde zive Crnogorci pravoslavci ali ima i katolickih enklava, oko Ulcinja na
jugu su pretezno Albanci"-rekoh ja.

Ona:"Ima li Albanaca katolika ovde"

Ja:"Da oko Skadra i u Severnoj Albaniji".Ona:"Ima li katolika u Crnoj Gori" Ja:" Nesto u
Primorju, a i na kontinentu pomalo zovu ih Malisori".Ona :" Kako se slazu katolici i pravoslavni,
kakva je razlika u etnickom sastavu Dubrovcana i obliznjeg pravoslavnog zaledja" Ja:"Kao sto
znate Dubrovnik je bio dugo Dubrovacka republika i imao je jake veze sa Venecijom i Apeninskim
poluostrvom, tu je veca koncentracija autenticnog mediteranskog zivlja, koje je mesavina
starosedeoca, Grka,Latina,kasnije sve vise i Slovena, mada je bilo migracija narocito iz obliznje
Hercegovine i Crne Gore ali narocito iz
Bosne".Ona:"Da li je bilo pokatolicavanja" Ja:" Da, to je bio prilicno masovan proces, u ovom delu
zemlje, u Dalmaciji i Krajini".

Ona:"Katolici to demantuju"Ja:":Ostavimo naucnicima da to dokazu i objasne".

Ona :"U cemu je razlika izmedju zaledja i Dubrovcana".Ja:" Ovi ovde su lukaviji, rafiniraniji,
obrazovaniji, drugacije se oblace, govore, pevaju, u jeziku koji je nas ima mnogo italijanskih reci., i
imena, a ovi u zaledju su mahom gorstaci, stocari, drugacijih navika i obicaja".Ona:"Da li ima
medju njima nesporazuma".

Ja:"Postoje vekovne netrpelijivosti, to je bila strategija DIVIDE ET IMPERA".Ona se trgnu i
pogleda me pomalo prekorno, kao da mi govori da o tome ne pricam , da je to delikatno, cak opasno.
Trgoh se skoro, .Zaobidjoh dalje ovu temu..

Ja:" Srbi iz zaledja zovu ove ovde u Dubrovniku "lacmani"".Ona :"Sta je to lacman" Ja: "Naziv za
primorske gospodicice"Ona:"zasto gospodici"Ja:" Jer se drugacije oblace, isticu italijanske reci i
imena" Ona:.A kako oni iz Dubrovnika zovu te Srbe:"Ja:"Vlaji".Ona :" Ko su Vlasi"Ja:" To su bila
ilirsko-tracansko, latinska keltska plemena koja su nadirala u Dalmaciju i u ove krajeve, kasnije su
bili asimilovani, od Slovena koji su ovde poceli da dolaze u 7 veku,ali su mozda Sloveni ovde
starosedeoci"

Onda je pocela da me jos vise zbunjuje.Upita me osmehujuci se, kao da likuje , paternalisticki:" Ima
li u planinama u Srbiji jos uvek vukova, jeli odnose ovce iz torova. Jeli tacno da za vreme II
Svetskog rata vecina sela , to su planinska naselja, nije nijednom, videla Nemce".

Shvatio sam zaoku. Pa sta mogu, tako je poceo nas razgovor.

Onda je pocela da mi prica o bosanskim muslimanima iz doline reke Bosne i njihove razlike u odnosu
na muslimane iz Istocne Bosne. Rece da kod ovih prvih su prisutnije mongolidne crte, kose oci, crna
kosa, i veliki zubi, dok su oni iz Istocne Bosne vise plavi. Interesovalo je koji se dijalekti govore u
Bosni. Narocito kako se izgovara slovo "H".Rekao sam joj da su nacije na Balkanu vrlo slicne, ali da
toga nisu svesne, na delu su zatvorene regije, provincijalizmi, nizak stepen obrazovanja, vekovni
obracuni. Onda sklonost da se zbog nacina kako se jedno slovo izgovara izrode krvavi obracuni. A
govore isti jezik .Tako je i sa slovom "h" i "c". Ovi narodi su krajnje slicni, ali njima susedno selo
moze izgledati do te mere drugacije, da su u stanju da se zbog toga do krvi zamrznu”.Setih se odmah
navodnog rasirenog slovenofilstva, pa ovde su susedi drugaciji, a kamoli da im Rusi koji su vrlo
daleko, koji su mnogo drugaciji od susedne regije, sada budu tako slicni, bliski.

"Jeli tacno da ima gusavih u Bosni" zapita."Da "odgovorih"nema joda u vodi".

Ja:"Balkanizacija je rec koja je ovde nastala da se opisu ratovi medju balkanskim narodim,a nigde
slicnijih naroda i vece mrznje. Zavadi pa vladaj". Nisam moga da se uzdrzim da kazem ono sto mi
lezi na srcu:".Nas zavadjaju stalno ovde,da nije toga ziveli bi u miru i slozi."Ona se trgnu opet i
pogleda me znacajno kao da me prekoreva da pazim sta govorim.



-Juli 1962 godine-Moram da napustim Internacionalni kamp u Dubrovniku

Postoji francuska izreka"Putovanja formiraju mladost". Tacno, moj put u Belgiju je bio velika
zivotna promena, i nova saznanja, kao i boravci na moru i kontakti sa strancima. Razmisljao sam o
nasim slicnostima i razlikama sa Francuzima, Nemcima, Italijanima. Sa Italijanima smo vrlo slicni,
oni su crnji od nas, vise gestikuliraju i galame, ali su kao i mi vrlo otvoreni, neposredni i veseli, i
okrecu se kao i Jugosloveni za devojkama, ipak oni su Mediteranci a mi smo Sloveni-Balkanci. Kada
se radi o Nemcima postoji slicnost sto se tice visine i fizicke gradje, jedna vrsta direktnosti,
jednostavnosti, mozda i neke vrste sirovosti, ali oni su vrlo vredni, radni, disciplinovani i tacni.
Francuzi pak su vrlo slicni sa nama sto se tice neposrednosti, jedne vrste otvorenosti, osecajnosti, ali
su u isto vreme lukaviji, rafiniraniji, njihov smisao za humor je vrlo slican nasem..

Stradun je vrlo lep korzo, Dragan Jovanovic ( ime izmenjeno), je poznanik iz Beograda i inzenjer-
oficir koji je gost kampa, i srodnik jednog od vodecih licnosti u kampu., vidim da mu je nesto
nelagodno , uzvrteo se, hoce nesto da mi kaze, nesto krije od mene, onda mi isprica da me je juce na
sastanku Upravnog odbora a zatim na partijskoj celiji kritikovao novi direktor kampa posle odlaska
glumca Voje Mirica. Nesto su mi politicki stavljali na teret i prebacivali mi. Odbio je da mi da
detalje.

Bio sam vrlo zacudjen. Sta? Kada sam se vratio saopsteno mi je da kamp prekida saradnju sa mnom.
Povredjenost-to je pravi izraz moga neraspolozenja. Ali ne znam zasto.? Odmah zatim briga, kako
naci novo zaposlenje? Vela i ja idemo autobusom u obliznje slikovito mestasce Srebreno u
Dubrovackoj zupi, tamo ima vojno odmaraliste i vise kampova i hotela.

Polazimo iz kampa, na terasi iznad stoji grupa Francuskinja vide da nosim kofer i veselo mi masu i
zele sretan put. Bas na kapiji kampa sretoh neobicnu Francuskinju profesora etnologije. Kaze mi
kao zacudjena, ali kao da cuva neku tajnu, zbunjuje me njena na neki nacin birokratska hladnoca:”
Odlazite, tako brzo, zasto”.Pozdravih je uctivo.

Odlazeci autobusom iz Dubrovnika za Srebreno sa Velom Markovicem, vidim iz autobusa prodje
veliki sitroen -zaba francuske registracije , vozi jedan star pokrupan ali smezuran zuto sed covek,
pored njega sredovecna zena jos uvek privlacna, prepoznah je ,to je gospodja iz Francuske citaonice
u Beogradu. Vidim je sutradan na predivnoj plazi u Srebrenom.,sa starim covekom iz kola,
verovatno je njen muz, celo vreme spava u hladovini suncobrana, umoran,smezuran i mlitav. Ona je
jos uvek zenstvena i vitalna, a on je star i bez virilnosti. To je tuzno. Ona cesto pliva. Otplivao sam
malo dalje i uzivam u plivanju, odjednom na par metara od mene ona izroni iz vode bas prema
meni, prepoznade me, javi mi se vrlo kratko i uctivo. Ja odgovorih kratko, vrlo uctivo..

Uvece igranka na terasi Vojnog odmaralista u Kuparima. Svira beogradski orkestar sve poznate
melodije, ali narocito melodije iz Srbije. Pope se na binu neki ocigledno smesan covek, vrsta klovna,
omanji i nesiguran u sebe, i poce da peva, ali tipicno dalmatinski, i kao uz inat, izgovarao je c na
lokalni nacin, delovao je smuseno, namagarceno, ljudi su se smejali i dobacivali mu ruzne reci.Bilo
mi ga je zao.

Iza Srebrenog su velika brda i iza njih se cesto cuje glasna pesma gorstaka Hercegovaca. Isto pevaju
kao u rodnoj Zapadnoj Srbiji, to je vrlo nostalgican zov rodnog kraja.

Ali je u Dalmaciji ipak vrlo lepo. Dalmatinci su vrlo zanimljivi ljudi od kojih ima mnogo stvari da se
nauci. , vecina su korektni i prijateljski nastrojeni. Sticem medju njima prijatelje.



--19.juli 1963 g-Susret sa dve Ruskinje

Vela i ja udjosmo veceras u autobus za centar Dubrovnika. Malo oblacno i svezije vreme. Sedosmo
pored mora preko puta oostrva Lokrum na klupu pored dve mlade zene, prepoznah da su strankinje
ali ne iz Zapadne hemisfere. To su bile dve mlade Ruskinje. Srednjeg rasta, ne vrlo plave,
svetlosmedje, boja kose i ociju koja je cesta i kod nas. Vela ih zapita nesto i poce konverzacija na
ruskom.

To su bile dve profesorke gimnazije iz Lenjingrada. Vrlo ozbiljne, odmerene, paze na svaku rec,
mada sarmantne i zenstvene , ali vrlo uzdrzane i sa distancom. Govorimo o ruskim filmovima koje
smo gled ali, o herojskoj odbrani Lenjingrada od nemackih okupatora, Vela i ja im navodimo sve
ruske filmove koje smo gledali: Pastir Kostja, Kameni cvet, Sedmoro smelih, Zoja Kosmodjenskaja,
Pervim delom samoljoti, o ruskim piscima, umetnicima, kulturi., dostignucima, sputnicima. To ih
raduje, ali to ne pokazuju suvise, ocigledno da su vrlo ozbiljne. Tu ima i nesto melaholicno, cak
pomalo i bezzivotno, neprimereno eposi i mestu. Razmisljam o Rusima, Amerika i Zapad prodiru
dinamicnoscu, rok muzikom, hedonizmom, prakticnoscu, izgleda mi da su Rusi izabrali pogresan
sistem. Sada imaju probleme. Moraju da se menjaju. A to nije lako. Videce se na kraju cija ce biti
pobeda. Igra se velika sahovska planetarna igra, ali mi sve vise lici na partiju pokera. Ili na ruski
rulet.

Sidjosmo u centru grada, pozvasmo ih u setnju. Kretose sa nama. U restoranu"Mimoza" terasa
prepuna mladih svira muzika za igru, prosto poziva, pozvasmo ih, one nezainteresovane, vole da
igraju lagane igre, radije vole setnju i da se sedne u neki miran kafe i da se tamo razgovara.

Sedosmo na jednu terasu ispred Straduna,divan amibijent, sve vrvi i kipti od mediteranskog
vremena i flore. Odmah rekose da ne piju alkohol. Nego sok. Ne puse. O politici ni reci.Diskretno
hvale SSSR i propagiraju ga. Ne pokazuju zelju za neka zblizavanja, drze se na distanci. cak ne
pokazuju izrazenije ni zenstvenost. Otvorise tasne i dadose nam vise razglednica Lenjingrada, Neva,
Prospekt, Krstarica Aurora, Muzej Revolucije,zgrade, pozorista. Tako smo dugo razgovarali sa
njima.

Naidje na vespi kum Relja Tomic, stariji 5-6 godina, vrlo plav i omanji, nerazdvojni drug iz
Beograda, inzenjer, vide nas, zaustavi vespu, spusti nogu na tlo, pridje nam.,spusti motor na
nogare.sede. Upoznasmo ga sa njima, on govori dobro ruski. One se smeju radosno, on je plav kao
Rusi, jos govori ruski. Poce da im prica svoje uspomene iz kraja II Svetskog rata kada je kao decak
bio u partizanima i sreo Crvenoarmejce negde kod Smedereva. Narocito je zanimljiv jedan dogadjaj
:" Stoji nekoliko Rusa sa nama partizanima, gledaju nas, slicni nama po izgledu, , jezik slican,
razumemo se, slicne psovke, jedan Rus nam rece da dodjemo na jedno brdasce da pogledamo jedan
most tamo podaleko, popesmo se i videsmo tamo daleko nemackog strazara kako stoji, kao neka
senka., onda rece da cemo sada videti kako ce da padne. Posle par minuta odjeknu pucanj i onaj
tamo pade". One cute nista ne komentarisu, skretose razgovor na drugu temu.

Poredim ih u magnovenju sa zapadnim turistima., velika razlika. Kod ovih prvih neki pragmatizam,
dinamizam, jak zivotni entuzijazam, cak i hedonizam. Ili cak snazna orijentacija prizemnim
stvarima, zivotnim radostima, i brza fikascija ciljeva i akcija da se oni brzo ostvare. Ruskinje pak
suvise ozbiljne, cak cini mi se usporene, ili pasivne, skoro melanholicne, .koja je filozofija bolja, koja
ce opcija pobediti, ona koju nam nudi ovde na Jadranu Zapad, ili sovjetska perspektiva. Da Zapad
ne krene suvise u neke preterano prizemljene stvari, da ne gura svet u ostrasceno krdo, da nije
kapitalizam utakmica bez milosti bez suvise etickih preokupacija.? Da li je ovo iz SSSR-a neki poziv
na osvescenje.? Ili je na delu kolektivisticka birokratska ucmalost?


-1962 g-Pobuna Albanaca na Kosovu

O ovoj pobuni se vrlo malo govorilo u medijima. Albanci misle da su im krivi Srbi, a ko je kriv za
sudbinu Srba, svima je tesko, kriv je uvezeni komunisticki poredak. Ispadose Srbi sveopsti zrtveni
jarac. Otkud komunizam u Rusiji?


--1962-Pobednicki juris na ispite.

Javila se ogromna energija za ucenjem. Svakog meseca polazem po jedan ispit. Sticem radne navike.
Razmisljam o diplomskom radu..Izabrao sam temu:ZANATSTVO BEOGRADA, pomaze mi kolega
sa Ekonomskog i nerazdvojni drug Ljuba Aksentijevic smeje se , saopstava kao da je otkrio nesto
znacajno:” Znas kako se rec zanatstvo kaze na francuskom-artisanat”(izgovara se ARTIZANA).
.Onda nastavi smeskajuci se tajanstveno:” Umesto partizanat, ti se izabrao artisanat. Ali bolje ikad
nego ikad”. Shvatih zaoku..Ljuba mi se ponudi da mi uradi skoro ceo diplomski rad. Prihvatih. I
tako i bi.

Ljubu sam upoznao sa Misikom, koja je postala njegova devojka, (Napomena:buduca supruga)..
Misika je najbolja drugarica rodjake Mire Krsmanovic, Mira je cerka cika Vase Krsmanovica,
direktora Srednje gradjevinske skole u Beogradu. Mira se udala za moga druga inzenjera Djuru
Cihabera, upoznao sam je sa njim, Djura je poreklom Nemac iz Srema, pametan i razuman covek.
Mira je vrlo lucidna i duhovita devojka. Njena majka je Banacanka, Vojvodjani su druga kultura,
rafiniraniji su.

Cika Vaso se razveo od Mirine majke Anke, profesorke srednje skole u penziji. Ona je iz Botosa u
Banatu, cika Vaso sa Drine, to su dva oprecna mentaliteta. Povrh svega politicke razlike, tetka Anka
ostro kritikuje rezim, za cika Vasu meni kaze da je rezimski covek. Cika Vaso nikad nije bio clan
Partije, ali je bio dobro prihvacen, direktor, vrlo popularan u rodnom kraju po tome sto je mnogim
mladima pomogao da se upisu u beogradske skole, zaposle, ostvare svoje ambicije. Otac tetke Anke
je bio bogat zemljoradnik, komunisti im oduzeli 1945 oko 50 hektara plodne banatske zemlje, kao
navodnim kulacima. Ona je ogorcena zbog toga, Mira ne haje, ona je mlada, o tome ne misli. Rekla
mi je jednom tetka Anka:” Kada se Vasa vratio iz zarobljenistva, docekah ga besna recima:Zasto si
se vratio, samo losi su se vratili, pravi su tamo ostali”.


-- -16 maj 1962 godine- Umro Milic Krsmanovic Jovin.

Stize tragicna vest, rodjak Milic Krsmanovic Jovin je umro danas u Peruccu na Drini kod Bajine
Baste, gde je radio na izgradnji Hidrocentale Perucac.Bolovao je od tuberkuloze.. ...

Smrt Milica je osecaj da je umro neko blizak, skoro vrsnjak. Njegova smrt u potsvesti na neki nacin
oznacava odlazak jednog vremena revolucionarnog zanosa, koje zamenjuju neki novi komunisti koji
gaze po idealima da bi se oni sami licno ucarili. Na osnovu onoga sto mi je pricao o sebi, sto sam cuo
od drugih o njemu , na osnovu njegovih postupaka , mislim da je Milic bio posten komunista, ali u
dobroj meri idealista, utopista, nije mogao da se menja ,da se prilagodi na sve iskrivljeniji sistem
vrednosti u Partiji i drustvu, na rastuce pojave nepotizma, tribalizma, samovlasca, privilegije, ili cak
sve prisutnije korupcije..Milic je izgoreo u sukobu sa bolnom stvarnoscu. Izgleda da se komunizam i
Partija menjaju., prevagu odnose sebicni karijeristi. Cuh da neki kazu za postene komuniste:” Ama
oni su zanesenjaci, pa Bog je prvo sebi stvorio kapu”.

Prohujalo sa vihorom, dolaze nova surova ,vucja vremena grabeza, otimacine., sumnjicenja.



-1 juni 1962 godine- U Podrinju su svi sa svakim u srodstvu

Krsmanovici su postali od Banovica, zajedno sa Vesicima, Neskovicima, Djukanovcima, i Nikolicima.
Kako ocevi Krsmanovici, tako i majcini Popovici i Beatovici su povezani udajama i zenidbiam sa
mnogim porodicama, svugde rodjaci sa obe strane Drine, i u Srbiji od Malog
Zzvornika do Bajne Baste u duzini oko 100 km, u dubinu do Krupnja Pecke, Valjeva, isto tako u
Bosni od Velikog Zvornia do Skelana, naspram Bajne Baste, I u nutrasnjost Bosne ka Milicia,
Vlasenici, Han Pijesku, Romaniji. Zajedno sa Podrncima Krsmanovici su se selili niz Drinu Macvi,
Posavini, Sremu, Slavoniji, Vojvodini.Ili su preko Valjeva isli Sumadiji, neki su kao rudari odlazili u
najudaljenije rudnke ne samo u Srbiji nego i van nje.

Sa uzovnickim Panovicima smo povezani preko tetke Rose cerke baba Jelisavke, Djojo Krsmanovic
se ozenio Bojkom Panovic, sestre Rosine, Dika se udala u Vasice u Gornoj Bukovici, Vuja u Trijice u
Citluku, sestre dede Velizara se poudavale za Vidoja Jakovljevica, Stojana Polica, u Simice u
Postinju, udavali se i zenili sa Vasicima, Kovacevicima, Djukanovicima, Kojicima, deda Velizar se
ozenio babom Bojkom iz Trifunovica u Culinama, deda Milutin iz Tomnja kod Krupnja, velika
porodica Tomica je nastala od Krsmanovica, Cvita majka dede Velizara je iz Zivanovica u
Gracanickoj rijeci, preko Ruze Savic Krsmanove supruge sa Savicima iz Lonjina i Stare Ljubovije,
preko babe Bojke sa Micicima iz Velike Reke, Gligoricima na Staroj Ljuboviji, Stanojevicma u
Donjoj Bukovici, Kojicima u Uzovniocvi, Rakicima iz Gracanice i mnogim drugim. . Kada bi se
ispitivale bracne veze gornjih Krsmanovica iz Gracanice ustanovilo bi se isto ovakvo bracno
povezivanje.Mamini Popovicu su dosli iz Selanca iznad Uzovnice, to je velika i brojna porodica.
Popovici u Bosni su stupali u srodnicke odnose sa mnogim porodicama u bosanskom Podrinju, sa
Beatovicima doseljenim iz Hercegovine, i mnogim drugim. Cika Vaso Krsmanovic se bavi
proucavanjem rodoslova Krsmanovica. Dok ujko Bozo proucava poreklo Popovica. Popovici ili
njihovi bliski srodnici su takodje dali vidjene ljude, medju njima dva generala Ruske carske armije,
Rabrenovica i Miloradovica. Ovaj potonji je vazio za najlepseg muskarca na dvoru cara Nikole
Velikog, , koji ga posla na granicu sa Kinom da je iscrta i odredi. Sto ovaj i ucini, i ova granica vazi i
danas.

Napomnjem da sam ovde pomeno samo mali delic srodstva moje porodice, broj srodnika je
neuporedivo veci., zahteva mnogo ozbiljnije istrazivan je.

Podrinci su strasni istrazivaci njihovih korena..Kada se susretnu najvece im je zadovoljstvo da
iznadju srodsnicke veze. Ljude ovoga kraja odlikuje ponos, osecaji casti i postenja, ispomoci, vernici
su, vredni, energicni, puni su nade optimizma. Svaki dolazak u rodni kraj je za mene velik dogadjaj,
povratak korenima, snazno duhovno osvezenje, sa izvora se napijem vere u buducnost.


--20 juli 1962 g Srebreno-Susret sa Pakizom Katanom

Vela i ja smo nocni cuvari satora u Letnjem kampu “Srbija” u Srebrenom. Vela je bio samo
nekoliko dana, morao je da se vrati u Beograd. Osecaj odbacenosti iz Studentskog kampa u
Dubrovniku je otuzan, Studentski kamp je neuporedivo privlacnije mesto za upoznavanje mladih iz
celog sveta od Сребреног. Povratak tamo je nemoguc. Nejasno mi je o kakvoj se politici radi. Tacno
je da me je uprava kampa pozivala na omladinske sastanke partijske organizacije. To me nije
privlacilo, to me je potsecalo na potkazivanje sunarodnika, srodniak. Ne, to nikako. To je bilo
suprotno mojim moralnim shvatanjima. Cim bi me u Dubrovniku pozvali na sastanke partijske
celije, povrsna zelja ili radoznalost bi odmah iz dubine potsvesti bile automatski odbacene kao nesto
vrlo nemoralno, izdajnicko. Ovde je drugacije, nema u kampu stranih gostiju, svi su iz Srbije. Ali ih
ima na plazi. Spavao sam u satoru sa dva kreveta, u drugom кревету je bio debeli kuvar. za koga
sam ustanovio da je homoseksualac, zatekao sam ga nocu da se igra sa mojim telom. Zakljucih da
smatra da sam vrlo uctiv i da se necu ljutiti ili ne daj Boze biti agresivan. Da izbegnem bilo kakve
rasprave ,izabrao sam drugi sator.

U Srebrenom je takodje mnogo stranaca. Upoznah jednu stariju gospodju iz Beca, bolovala je od
raka, kad god me vidi da dolazim na plazu siroko se nasmeje, ova stara gospodja vidi u Rusima i
komunistima velike mocnike, ima strahopostovanje za njih, cak i neki strah, vrstu poniznosti. Sa
njom je jedna mlada simpaticna Austrijanka. Jedna druga, povisoka smedja vec skoro sredovecna ali
jos uvek zanosna Beclika, prica da ima prijatelja Dubrovcanina, on je sef turisticke agencije u
Dubrovniku.

Videli smo zmiju blizu jednog praznog satora na iskraju kampa. Direktor kampa samo slegnu
ramenima.

Mlada Zagrebcanka je povisoka, svetlo smedja, , pojavi se preda mnom, jada mi se utucena , skoro
uplakana, sa nekim ima problema, nista je ne pitam. Kaze nema gde da spava. Dovedoh je u moj
sator, jedan krevet je prazan. Leze, promrlja da su njenima , Zidovima, u Zagebu sve oduzeli, neko
je progoni, i njene, zaspa., bila je jako umorna, napacena. Ko zna sta se sa njom desavalo-pomislih.
Nocu se otkrila, ispod carsava joj vire oble butine, naziru se grudi bujne mlade devojke, ona je
carobno privlacna. Ali ja postujem gos‟u koju oj sam dao krov da pobegne od progonitelja. .Ujutru
ustade i ode bez reci. Opet se pojavi uvece. Gleda u mene upitno. Kao da ner razume zasto joj nisat
ne kaz\em, zasto d nje ne zahtevam bilo sta. Ja samo cutim I posmatarm je prijateljski ali vrlo
uctivo.Nestade sledecih veceri. Vidoh je u satoru mladica konobara iz Hercegovine, prvo sa jednim
visokim plavim rmpalijom, onda sa drugim , vode je pribijajuci se uz njeno telo. Ona tuzno cuti.
Upala u copor vukova.

Srete me milicionar u krugu kampa, pita me ljubazno nesto o ovoj Zagrepcanki. Nista ne znam. On
ode smeskajuci se zagonetno. Ova mlada Zagrepcanka Jevrejka me nagoni na razmisljanja.kako to
progone Jevreje u Zagerbu? Toga nema u Srbiji. Medju onima koji su mi se zalili na vlast nije bilo
nijednog Jevrejina..Druzio sam se sa nekim Jevrejima u Beogradu, bili su lepo prihvaceni. Zapazam
ovde u Dalmacji neke izjave o drugoj naciji, koje u Beogradu nisam nikada cuo. Kao da u
Jugoslaviji zvanicno jedinstvenoj drzavi postoje neke nevidljive nezvanicne granice izmedju
pojedinih njenih sastavnih delova, i da u okviru tih nevid ljivih granica postoje neki razliciti obrasci i
pravila ponasanja? Cudan je ovaj svet.

Zasvira orkestar tango, uputih se jednom stolu za kojim sede crnomanjast muzevan sredovecan
muskarac, i egzoticno privlacna zena slicnih godina vrlo crne kose i ociju, pretpostavih njegova
supruga.. Sa njima jedna mlada neobicna devojka, svetle crvenkaste kose, vrlo belog tena lica, gleda
ме radoznalo kao gar crnim ocima. Ustade, visoka, vitka. Gledaju нетремице vrlo pametne oci, kao
dve male vatrice duboko negde na dnu пламте , светлуцају, ono sto me nagna da skoro zadrhtim,
shvatih da ne moze da se nazre dno njenih ociju, plamte gao dva mala ugarka u furuni ,skoro da se
razbuktaju. Retko se vidjaju tako duboke oci bez dna. Njen struk je nezno vitak, али мишићима
тела девојек вибрира снагом скривене женскости, podrhtaav u mojoj ruci glatki vruc dlan njene
glatak, dodir tela lagan, ali cvrst, pun treptavih nagovestaja, u mojim rukama pulsira bujna mlada
zena zeljna razumevanja i iskrene ljubavi. Gleda me sa iskrenim dubojikm iznedanim sipmatijama
,ona gori od zelje da se zblizi sa mnom-помислих.

Pogledah je u oci, sve odmah shvatih. Izmenjasmo nekoliko reci, kakva otresitost, odmerenost, svaka
rec na svome mestu, ona je studentkinja arhitetkture iz Banje Luke , studira u Beogradu, rece mi
ime”Pakiza” koje prvi put cuh, zakljucih da je Muslimanka, i po naglasku, i po nekoj bosanskoj
vedrini , osecajnosti, otvorenoj iskrenosti koja izbija iz reci i postupaka. Znam Bosnu. Беѕ обзира на
ратен зртве немам никрасуде према услиманима.Ne krije simpatije, ne shvatam to kao naivnost,
povrsnost, ne ona ocenjuje da ja zasluzujem takav odnos. Мушкаар сердовечни , visoki oficir u
JNA, zena pored njega je supruga, sestra njene majke. Stanuje kod njih na Novom Beogradu.
Shvatih da su u Vojnom odmaralistu u Kuparima. Iako ima crne oci kao gar , zbog prirodne
svetlosmedje crvenkaste kose I belog tena deluje kao plavusa. Vrlo je zenstvena. Ima izraz lica i
nastup intelektualke, posmatram je kada ustade, zabaci nonsalantno tasnu na rame, tako lici na
americke turistkinje.koje sam vidjao na Stradunu u Dubrovniku. Saopstila mi je da moraju da idu
sutra, putuju. za Beograd. Ne stigosmo da izmenjamo ni adrese, brojeve telefona,

Odlazeci me pogleda znacajno pravo u oci , sto je za mene bio nagovestaj da cemo se obavezno
susresti u Beogradu. Ako nista potrazicu je na Arhitektonskom fakultetu..

Leto je u punom jeku, do povratka u Beograd ima jos dosta vremena. A leto na Jadranu je suvise
uzbudljivo, nudi mnog izazova, susreta sa mladima iz celog sveta, da bi se mislilo o onome sto ce biti
po povratku u Beograd. Ipak , secam da je ne zaboravljam, njene sjakatve oci me opijaju, prosto me
nekako odvajaju od cari tajanstvene letnje Dalmaciej. Ali je ipak pod utiscma svakodenvnih susreta
gurnuh pomalo u stranu, ali ej ne niakk en zaboravljam. Kada dodjem u Beograd naci cu je
obavezno. To ce biti divno.


-1 Septembar 1962 god ine-Menja se predstava o Francuskoj

Sve se vise i korenitije menja moja predstava o Francuskoj. Dve vrste utisaka o ovoj drzavi se bore u
meni, osecam da pocinjem da vidim Francusku i Francuze na drugaciji nacin. Danas u maloj sobici
naseg stana u Karadjordjevoj 50, na trecem spratu, pisem pismo onoj simpaticnoj Francuskinji
studentkinji koju sam upoznao na moru. To je moj odgovor na njenu vrlo lepu razglednicu iz
Kamarge. Izabrao sam lepu razglednicu sa Kalimegdanom, Spomenik Zahvalnosti Francuskoj, dok
razmisljam sta da joj pisem, nadjoh se prosto zatecen. Misaonu sferu mi najednom poplavise
svakojaki utisci o Francuskoj i Francuzima..Na svaku i najmanju negativnu predstavu se javi u
odgovor neki lep element. U roku od pola sata, shvatih da ja sada o Francuzima i Francuskoj mislim
mnogo drugacije, u lepsem svetlu, vidim sada Francsuku kao jaku, ekonomski i vojno mocnu drzavu,
super silu kao sto su Amerika i Engleska.


-1 oktobar 1962 godine-Polaganje ispita.

Svaki dan ustanem rano, ispavam se, onda ucim 7-8 casova dnevno., sa povremenim pauzama.
.Mama radosna sprema jaku hranu. Uvece izadjem u setnju sa drugovima. Svi me gledaju,
ohrabruju me da ucim, da do novembra sledece godine dam sve ispite, da odem u vojsku, da
otsluzim godinu dana umesto 18 meseci.


Ucim i polazem ispite redovno. Dobijam veliko samopouzdanje.

Isao sam par puta na Arhitektonski fakultet da sretnem Pakizu. Bezuspesno. .Ona je na drugoj
godini, vidim na zidu spisak studenata kada polazu ispite. Prezime joj ne znam, znam da je
Muslimanka, trazim muslimanska prezimena. Nadjoh je. Pa ona se preziva KATANA, verovatno
datira iz Austrougarske ,katane su bili konjanici. Ali nema datuma. Moram dolaziti ovde cesce.


-1 decembar 1962 godine-Susret sa Pakizom na Arhitektonskom fakultetu.

Misa Popovic je vrlo drag kolega sa fakulteta, par godina mladji, vitak i povisok, on je iz Bijelog
Polja, valjda nas zblizava i slicnost , Crnogorski Sandzak, severna Crna Gora, pa to je skoro isti
govor kao u rodnom kraju. Nerazdvojni drug i kolega sa fakulteta je crnokosi Mirceta Bozovic, on
je takodje Crnogorac, samo iz Pljevalja, takodje vrlo slicnog duha i govora kao kod nas. On je visok i
muzevan, siromasan je, krajnje skromno obucen, svidja se devojkama, u Studentskom gradu gde
stanuje , studentkinje ga zovu zbog necega “Поликолор”.Mirceta vrlo redovno polaze ispite, dolazi
redovno na casove, priljezno uci, disciplinovan je, bistar. Idemo na straftu, igranke, u bioskope, neki
dan je u Domu garde u Kosutnjaku svirao orkestar Luja Armstronga, svi smo u guzvi usli bez karte.

Izlazeci veceras sa igranke u jednoj obliznjoj studentskoj sali, banusmo pred Tehnicki fakultet, zima,
duva kosava, provejavaju pahuljice snega, zaledile se barice, mladi se zalete, uzvikuju veselo,
klizaju, .stadosmo na autobusku stanicu ispred Tehnickog fakulteta.

Pogledah ispred sebe, trgnuh se ozaren iznenadnm radoscu, amko nekom iznedndnom nagradom, ,
prosto ne mogu da verujem svojim ocima da je tako nesto lepo moguce. Na nekoliko koraka od mene
stoji Ona, Pakiza sa drugaricom, gleda me netremice kao ukocena , ustreptala, bujnu kosu
beogradska kosava obavija oko vrata , jednom rukom povremeno zabacuje kosu, a drugom drzi
torbu sa великим blokom za crtanje. Ocigledno da je bas izasla sa fakulteta. Ne krijuci ozarenost
odmah pridjosmo jedno drugom. Iako smo bili vrlo uzbudjeni, pocesmo smireno da razgovaramo, da
prakticno konkretizujemo nas iznenadni sretni susret. Shvatih da je praktican I perduzimljiva, da joj
mozak brzo radi. Ona ceka autobus za Novi Beograd-secam s da mi je jso u Srebrenom kazala ad
stanuej na Novom Beogradu.. Bez reci udjoh sa njom u autobus. Idem sa njom do poslednje stanice,
pratim je. U autobusu guzva , svi se zbili jedni uz druge. Drzim uctivo rastojanje, ali mesta nema.
Ona me gleda nezno I zahvalno, sa uvazavanjem zbog toga. Bila je после практичних вежби na
sastanku Partijske organizacije, politicki je aktivna-saznah. A pa da, logicno, teco joj je znacajan
oficir u generalstabu JNA, znam da su Muslimani cesto politicki vrlo podobni.,oni su mudri,
prilagodljivi, vekovima su bili manjina, morali da se okrecu svakoj vlasti da prezive. Usput mi rece
da daje sve ispite na vreme, da je odlican student, da je u skoli takodje bila odlican ,najbolji
djak..Vrlo je potsticajno, sto se seca naseg razgovora u Srebrenom, svake reci, pita me kako moji
ispiti. Kazem da ucim svaki dan vise casova, racunam da uskoro sve zavrsim, da se spremam za
diplomski. Ona me gleda radosno, to me ohrabri. To je za mene jos veci potsticaj da ucim. Ushicuje
me ,vise podsvesno, njena odmerenost, mudrost., dostojanstvenost. Ali u isto vreme ona je prava
Bosanka, osecajna, iskrena, ima u sebi nesto neposredno, toplo i srdacno. Pa moja majka je Bosanka
takodje, ona je Pravoslavka, ali i Pravoslavci i Muslimani iz Bosne imaju pored razlika i vrlo
znacajne slicnosti. Ovo bosansko daje poseban sarm nasem druzenju. Priznajem sebi da je krajnje
zanosna kao zensko bice, sto me ispunjava jos vecom odusevljenoscu. .Autobus drmnu, odgurnu je
perma meni, osetih uzdrhtalo cvrsto jedro telo zanosne devojke.

Zacas autobus stize do poslednje stanice na Novom Beogradu.,tamo gde je ulica Radoja Dakica.
Velike visespratne zgrade, .okrugla autobuska stanica, par prodavnica, oseca se neki neobican
polet.koga nema u Starom Бeogradu. Novi Beograd je velika spavaonica sivih visokih birokratskih
zgrada., u kome zive mahom rukovodeci slojevi Beograda. Neke nevidljiva moc i energija prosto
trepere u prostoru, ispunjavaju ga.

Otpratih je do ulaza u zgradu. Menjamo telefone. Ozareni, dogovaramo se: sutra se nalazimo na ovoj
autobuskoj stanici u 18 casova.. Odjednom sam shvatio da se mome zivotu desava velika promena
na bolje.Kretoh kuci peradoasn, sretan, odusebvljen, nestrpljiv da se sutra opet sretnemo. Sreo sam
devojku u koju cu se zaljubiti zaboraviti setnej straftom, beogradske igranke, povremena
poznastvga. Pr iznajem-onma je tako drugacja do drugih, izuizetno privlac na, a tako mura I radna.,
dsiciplinovana.


-26 decembar 1962- Zavera protiv Slovena

Jakov Grobarov sedi Pod lipom sa Radisom Terzicem-zvanim Ce Gevara. Radisa je radnik,
poreklom iz okoline Ljiga, koji je najuren sa posla 1955 godine kao politicki nepodoban .On se
zalaze za savez radnika i inteligencije, izrice vrlo ostre kritike na javnim tribnama na racun
zvanicne politike. Desava se da mu preplasen konferensije uopste ne da rec, ili da ga prekine dok
zapenusano optuzuje poredak. Zbog svojih istupa je bio cesto hapsen, i proganjan na razne nacine.
Pridje za njihov sto uvek nasmejan i preplanuo Stanoje Cebic.

Grobarov i Ce Gevara su buntovnici, sa razlogom. Da li su oni nihilisti, anarhisti, ili jednostavo
zanesenjaci, idealisti, Don Kihoti koji ispravljaju krive Drine? .Ocigledno, ovo drusvo nije idealno,
ima propusta, o njima se tako malo govori..Oni te mane stavljaju na dnevni red. To je na svome
mestu. Ali se postavlja pitanje da li to cine na pravi nacin? Ukoliko se tako sustinske teme izricu na
takav nacin, da ga nazovem “kafanski”, opusten, neozbiljan bi bila vrlo ostra rec, jer su obadvojica
vrlo ozbiljne , tragicne licnosti..Nama nedostaje doprinos drustvenih nauka, caruje lakirovka.
Nazalost, o glavnim problemma se prica “kafanski”, sto umesto da na njih privuce paznju, preko
njih navlaci etiketu” bulaznjenja pijanaca”.

Naidjose njihovi znanci i kafanski povremeni sagovornici Moma Jovicic i Mika Dinic Sojka, drugovi
moga starijeg brata.

Radisa zavika:” Austrougarska je bila pretezno slovenska imperija, Austrijanci i Mad jari su u
njoj bili izrazita manjina” “Kakvi Austrijanci i Madjari, pa i oni su u dobroj meri vec ranije
slovenizirani”-prinese casu piva ustima Jakov , onu casu koju mu plati Mika Sojka. Moma se
nestrpljivo umesa:” Slovensko prokletstvo, odes u Vojvodinu, Slovacima i Rusinima su blizu
Madjari i Nemci nego li Srbi. Ama Madjari Rumuni nece da priznaju da imaju i kap slovenske krvi.
A Hrvati kazu da su Iranci”. “Ceo ovaj vek je vek obracuna sa Slovenima, Sloveni samo bleje”-lupnu
revoltirano casom po stolu Ce Gevara. “Kada bi se Sloveni slozili, gde bi im bilo kraja”-otpi casu
Grobarov.

Za susedni drveni sto na drvenu klupu sede necujno Nikola Poljanski dosunaj se pokunjeno kao avet.
Ponudih mu nesto za jelo. On prihvati:” Jedan prebranac” .
“Sloveni su individualisti, vidi u Americi, koliko ih ima, svi se izrodili, primili tudja imena,
asimiliovali se, a svi drugi cuvaju svoja imena. Sada Rusi umesto da ujedine Slovene jos vise ce ih
pozavadajati. Kraljevina Jugoslavija nije bila jaka da se odupre zavadama koje su dolazile spolja,
juzni Sloveni su uvek tezili da budu zajedno, sta vredi kada ne umeju da se sloze, odupru spo,ljnim
zavadama”-razvija svoju tezu Stanoje Cebic..”Kao da je ova Jugoslavija mudrija”-opet lupnu sakom
o sto Ce Gevara.” komunisticka tiranija sve pozavadja, svaka nacija misli da je progoni ona druga, a
ko onda progoni nas Srbe, batalite braco corava posla”-ustade Ce Gevara, hoce da ode. Oni ga
zaustavljaju.

Nikola sazvaka, pa sa polupraznim ustima , ponizen, sa osecajem krivice promrlja sebi u dugu plavu
bradu:” Moj otac je od Podkavkazja, nas nisu smatrali drugi Rusi za prave Ruse, zvali su nas
urguti, to je ponizavajuci naziv. A Rusi Ukrajince nazivaju “hoholi” ., ne vole se nikako”..Nikola sam
sebe .neopravdano potcenjuje, nije cudo, kako zivi, proganjan kao pas. A pametan covek-pomislih.

Moma opet povede diskusiju, kao sto kolovodja naglo zavije kolo uz iznenadni cik ciganske violine:”
Poljaci i Rusi ne mogu da se vide, a isti su po izgledu, slican jezik, zato sto su jedni katolici, dugi
pravoslavci. Svaki drugi Slovenac naginje Austrijancima, Ceh Nemcima”.Mika Dinic skoro zavika:”
A muslimane iz Bosne Srbi zovu Turcima, oni Srbe Vlasima, a isti skoro, kako se mrze slovenski
balkanski narodi, takvog krvolocstva nikad i nigde nije bilo ”. Grobarov prosto zavapi:” Oni moji
Crnogorci, neki oce da nas ubede da nisu Sloveni, nego da su Iliri, a za nase Hercegovce kazu da
nemamo slovenska imena, Makedonci kazu da su Dardanci, Bugari naginju Turcima. Nece niko da
bude Sloven, kao da smo mi Sloveni kuzni, kakva je to prokletstvo na nama Slovenima”.

Radisa Che Gevara gleda svoje ruke na stolu, mudro odvaga:” Svako dasto ima svoje zasto.Tako se
oce mocnim drzavama, DIVIDE ET IMPERA. -ZAVADI PA VLADAJ.. Kada smo budale. Sloveni
su ti kao basnoslovno bogata privlacna jos uvek mlada udovica, a povrsna, lako je preko vode
prevesti,ocerupati je”. “Oni nas Slovene sve pozavadjali”-upade Grobarov. “ A sto ne pozavadjaju
Latine”-pita Mika Sojka podrugljivo. “Nece oni sami sebe da zavadjaju ali su pozavadjali ne samo
Slovene nego i Germane medjusobno”-klimnu glavom Moma. Ne vidim kako su to naudili
Germanima, kada sam putovao nedavno kroz Nemacku ,videh da je to sretan i prosperitetan narod.
A oni navodno gubitnici. A mi smo pobednici a pogledajmo se kako nam je.


--2 decembar 1962 godine-Prvi sastanak sa Pakizom

Autobus iz pravca Beograda se priblizi poslednjoj stanici, kroz prozor autobusa se vidi Pakiza, stoji
u jednom cosku, nekako se stidljivo savila.Znam Bosanke, one umeju biti postidjene pred
mladicem.Gleda nestrpljivo, ljubopitljivo u ddolazece atutobuse, ocekuje me da se pojavim. Ona ej
lukava, to cini vrlo diskretno.Ali ja to prepoznajem. Ali zbog toga se izgleda stidi. Valjda su to
naslage vekova zenske verske podredjenosti. Osetih da joj to upravo daje jos veci neodoljiv cedan
,neobican zenstveni sarm.

Juce je bio kijamet. Danas ojuzilo, kao prolece. Predllozih joj da se prosetamo do Zemuna,
docaravam joj Zemun, da je taj grad koji pocinje odmah tu iza njene kuce iza podvoznjaka neka
vrsta moje slabosti, grad neodoljivog diskretnog sarma, vezu me za Zemun drage uspomene. Ona je
ipak odskoro u Beogradu, hocu da joj prenesem moja dugogodisnja saznanja. Nju je interesovalo
kakav je bio ovaj kraj pre desetak godina dok Novi Beograd nije bio izgradjen. Na ovom mestu su
se nalazile barustine i trska, zabe, komarci, bile su radne akcije, u Zemun iz Beograda se islo ne
samo autobusom nego i brodom."Isao sam u Zemunsku gimnaziju 1951 godine,a na keju je bila cev
koja je izlazila iz centrale sa toplom vodom gde smo se kupali".

U glavnoj ulici, na korzou, u Bioskopu JEDINSTVO se daje film SJAJ U TRAVI..Sta god kazem
,ona sve prihvata odmah, sa radoscu. “Ali postavljam jedan uslov- da sve troskove ubuduce delimo
zajednicki”-predlozi. To je bio za mene jasan nagovestaj da ova divna devojka prihvata definitvno
nasu vezu., i da je savesna. U mraku dok se prikazuje film uzeh spontano njen dlan,ona mi neznim
vruce pulsirajucim dodirom daje znak da me ceni, da ima poverenje u mene, u moju iskrenost,
ozbiljnost. I da jo se svidajma sito tolk kao I na meni. A t o ej najvaznije. Moram sve uciniti, da njeno
poverenje opravdam-pomislih. Stavih ruku blago na njena ramena. Tako zanosnu devojku nikad u
zivotu nisam upoznao.

Po izlasku sa predstave gleda me raznezeno. Setajuci zemunskim korzoom zapazam da ona
drugacije vidi filmove nego ja. Za mene je film pre svega zabava. Za nju pored toga ,je jos nesto
sasvim drugo. Analizira junake, njihove uloge, muziku, reziju, scenarijo, sta zeli da kaze reziser,
kako junaci obavljaju svoje radne zadatke, kako se odnose u porodici, prica mi o sistemu moralnih
vrednost koje zeli film da saopsti. Rece skoro profesorski:” Film ima dve vrste poruka, jednu za siru
publiku, koja trazi zabavu, i drugu za one intelektualno uzdignutije, koja cita izmedju redova”. Ja u
filmovima trazim pre svega razonodu, o skrivenoj poruci rezisera nikad nisam razmisljao. Shvatih
da je ona drugacija od vecine devojaka koje znam, ali da me ceni, ubedjena da razumem ono sto
vecina ne mogu. Povrh svega ,vrlo je ambiciozna.. Razmisljam koliko sam na neki nacin bio povrsan
u poimanju filmova, film je za mene bio zabava, vise potsvesna asimilacija, ona vidi stvari
racionalnije, analiticki. Otkud njoj takvo stanje duha, a ne kod mene? Pa ona je iz politicki
znacajnije sredine nego li ja, druga socijalna klasa, drugi sistem vrednosti. Kakav duhovna distanca
izmedju masa i privilegovanih slojeva? Od nje mogu dosta dobrih stvari nauciti-to je misao koja mi
je sve prisutnija u svesti..Ona postaje sve znacajnija u mojim ocima, ne samo kao izuzetno privlacna
devojka, nego i kao licnost, intelektualka.

Odsomo na Zemunsk kej. Obadvoje trazimo sto, da budemo sami,. Nadjsom jednu usamljenu klupu
iza jednog starog istruleeog br odica izvucenog na kopno. Osetih ej odmah u nar ucju, usne su joj
vruce, telo drhti I pribia se uy mene, nestadosmo obadvoej iz stvarnosti. A ta san ej strajao sve do
letn jih dana 1965 godien. Tada se sve raspuklo, nestalo. I povuklo boje nas u mracno, tuzno. Ali to je
tako bilo, sudbina, enminovno.



-31 decembar 1962 -Docek Nove 1963 godine sa Pakizom i drugovima u Motelu JAPANSKA RUZA
ka Pancevu

Motel “Japanska ruza” je svecano ukrasen, nije prepun. Orkestar i program su zabavni. Mraz je,
ispred motela je nekakva banatska bara, u sivom ledenom sumraku sablasne januarske mesecine u
beskraju se presijavaju neke na vetru zatalasane vode, naziru se bele snezne obale, sija ponegde led,
neki se uz glasne povike klizaju na susednoj ledom okovanoj bari..

Mirceta Bozovic juri na zaledjenu baru. Prica da je negde procitao da je popularni Tarzan koga
glumi Dzoni Vajsmiler Banacanin, nas Nemac iz Banata, koji se otselio u Ameriku. Na to poce sa
nama iz daljine da se nadvikuje plavi gorostas Slobodan Petrovic, njegovi su se naselili iz Like u
Crvenku jos posle I Svetskog rata:”Ama tu je umeso prste neki nas grmalj Likota,znam ja
Tarzanovu rodjaku , zivi u Banatu”.jezero prenosi njegove otsecne reci kao eho.

Posle Doceka idemo autobusom do njene kuce, poziva me, upoznaje me sa tecom i njegovom
suprugom. Secam ih se letimicno iz Srebrenog. Teco deluje nekako umorno, depresivno, cak
obespomoceno, ne znam zasto. Prepoznajem da su prema meni ljubazni, dobronamerni. Ali me ipak
ledaju ispitivacki.,pokusavaju da me procene, prozru u sustinu druzenja Pakize i mene..Shvatam da
su oni drugaciji ljudi od mojih roditelja, deluju pragmaticnije, odlucniji su, cak nekako suvise
materijalisticki., ucini mi se pomalo birokratski

Vidjamo se od pocetka ovoga meseca skoro svaki dan, idemo cesto u bioskope, zemunske sale su za
mene narocito zanimljive, nostalgicne, secam se detinjstva ,pocetka 1950-ih godina.Pakiza je mladja
od mene pet godina, nema generacijskog jaza.

Pronasli smo nas omiljeni bioskop u jednoj zabacenoj sali u ulici Gavrila Principa u Beogradu tamo
iznad Savske ulice. Setamo zemunskim kejom, idemo na Bezanijsku kosu., obilazimo u Beograd. Vise
ne vidim ni jednu drugu devojku, shvatam da sam ranije trazio pravu ljubav. Po ceo dan mislim
samo na nju..Ona vrlo pozitivno deluje na mene.,usmerava me da ucim, pricao sam joj o osnovnoj
skoli, da sam bio najbolji djak, najednom kasnije padovi, sada razumem o cemu se radilo, vremenom
se sazreva, shvati svoja proslost, zasto je tako bilo, ali njoj o politici nisam nista hteo da govorim.
Shvatih zatim da je ona pravi psihoanaliticar, kada mi rece :” Shvati ondasnje lose padove u skoli
drugacije, nemoj da ti to pravi sada komplekse, onda si bio dete, bio si zatecen, nisi nista razumeo,
sada si odrastao mladic, uci, ispravi to nadoknadi, ispravi kicmu, vrati se u mislima u to vreme, u
Krusevac, Nis, uci kao onda, zamisli da je sad to isto vreme, sve se da ispraviti. Opet ces bii
najbolji.”.Da li ona veruje u Boga, Alaha, ili u Partiju, ili u mene -pitam se.”Otkud ona tako mene
poznaje, ima toliko poverenje u mene.?

Naisla je jedna vrlo neprijatna stvar. Nasrecu prevazisli smo je..Nasli smo se kod Fontane, u
restoranu na prvom spratu, sacekah je na ulazu, hladno, tmurno. Mene uhvatila neka zebnja. Vidim
isto pulsiranje tuge i kod nje..Sedosmo, neka monotonija, prazno, sve besciljno.Crno. Cemu sve, sta
je ovo? Hocemo da progovorimo. Nikako ne ide. Hocu da nesto kazem, ne mogu, misli nestanu. Ona
utucena cuti. Vidim u njenim ocima nagli strah za opstanak nase uzbudljive veze. Da ne pukne zbog
ovoga..Isto ona prepoznaje kod mene.O ovome nismo ni rec prozborili.Ali smo o tome stalno i
intenzivno tih dana u potsvesti vrlo zabrinuti ,razmisljali. To je naislo kao neka elementarna
nepogoda da nas razdvoji. Na nasu veliku radost, ovu prepreku prevazidjosmo, sve to nestade
sledecih puta. kao rukom odneseno. Nasa osecanja su bila jaca.

Carolija poce ispocetka., jos vise i uzbudljivije. To je istinski pozar sirokih razmera, ceo Beograd od
Zemuna , pa do Avale je do neba u nekoj ruzicastoj vatri, otsjajima.

-
-Stafeta Mladosti 25 maj 1963 g-Sa Pakizom na Stadionu Partizan

Lep dan, letnji, vrucina, u 6 casova uvece ona me ceka razdragana i sretna ispred Srpske akademije
nauka. Iduci ka SANU Knez Mihajlovom susrecem razdragane mlade u majicama, sa zategnutim
misicima, vesele devojke, sve vrvi od zivota i radosti. Iako joj roditelji nisu clanovi Partije ona je to
postala, bila je najbolji djak u razredu i pozvali su je. Nije mogla odbiti. Uvidjam da je Partija za nju
kao neka svetinja, kao Crkva, kao porodica. Kazala mi je da i ja trebam da postanem clan Partije
ako zelim da uspem. Poceo sam da razmisljam o takvoj mogucnosti. Kazao sam roditeljima, oni su
mi savetovali da uradim ono sto je potrebno da budem uspesan, i nista vise do toga.

Mi nismo vodili sterilne politicke ili slicne rasprave, bavili smo se samim sobom.. Pakiza je neobicna
osoba, ne samo sto je izuzetno privlacna, nego je i vrlo pragmaticna, prakticna. Ushicuju me njene
ambicije i inteligencija.

Ipak mi se jednom iznenada pozalila na njenu partijsku celiju u Beogradu, nesto su je kritikovali.
Mozda je to po nacionalnoj osnovi.,ali nisam siguran. Ima svugde birokrata, birokratkinja, koji su
ljubomorni na bolje, pametnije, lepse, pa im treba opravdanje, navodna druga nacija-pomislam.
Prica je da je njen otac sumarski inzenjer ,da je zavrsio studije u Beogradu pre II Svetskog rata , da
voli Srbe. To zapazam i kod nje, vidim njen odnos prema Beogradjanima i Beogradjankama. Ali je
ponekad , sa pravom, kritikovala Srbe da su neslozni. Ja sam joj pak saopstio da su Muslimani
Bosnjaci vrlo slozni i solidarni, "kao Jevreji" , da im je to vrlo dobra osobina. Mudrost stecena
vekovima borbe za prilagod javanje pred svakojakim silama koje su dolazile i odlazile iz Bosne.
.Osetio sam da je vrlo delikatno sa njom razgovarati o nacionalnosti, o Srbima i Muslimanima,
odjednom bi postajala uznemirena .

Razgovarali smo o braku. Kada smo pocinjali razgovore o imenima dece, slozili smo se da to budu
imena prihvatljiva za obe nacije. Sto se tice vere koliko shvatam ona je ateista-komunista , ja sam
vernik pravoslavac, to je ostalo otvoreno pitanje. Mesto gde cemo ziveti? Beograd ili Brisel? Sedeci
na klupi ona mi rece:" Sanjam da zivimo sami u stanu".Zasada je to nemoguce, ja sam student kod
roditelja a ona u stanu sestre njene majke i njenog muza na Novom Beogradu. To ce biti moguce
kada zavrsimo studije i zaposlimo se..Ona me beskrajno obradova pozurivanjem da ucim, da sto pre
zavrsim studije. Upravo mi to treba, njena podrska.
Rece mi da za nekoliko dana dolaze njeni roditelji u posetu u Beograd. Moji roditelji su ih pozvali da
dodju u posetu kod nas.

Ona i ja smo danas na stadionu Partizana na doceku Stafete mladosti koje je prosla celu zemlju, od
Slovenije do Makedonije i danas je urucuju drugu Titu.

Lepo vreme.Interesantno najcesce je na taj dan lepo vreme.Stadion je prepun.,spiker kaze prema
procenama oko 60.000 prisutnih. Fudbalski teren prepun mladih gimnasticara, izvodjaca razlicitih
programa, igraca folklornih ansambala, smenjuju se lepe i uzbudljive tacke za tackom. Svira
prigodna muzika.

Sve oci su uprte u lozu gore visoko gde se nalaze J.B.Tito sa suprugom Jovankom i svojim pratiocima
sve samim liderima zemlje.Prepoznajemo Edvarda Kardelja, Aleksandra Rankovica, generala Ivana
Gosnjaka, Kocu Popovica., generale,ministre, svi sa suprugama u lozama pored loze Predsednika
Tita. Nekako u sporednim lozama sedi diplomatski kor.,kao nesto manje vazno, ucini mi se
drugorazredno..Drug Tito sve baca u zasenak,.zapazam da se on prema stranim diplomatama odnosi
vrlo dostojanstveno, skoro uobrazeno, kada ulazi u svoju lozu, na strane diplomate i ne gleda.Tito je
neka vrlo znacajna tajanstvena licnost. Jos uvek, kao iz neke vrlo daleke sive proslosti zacu se
melodija koju sam obozavao kao dete:”Drug nam Tito borac za slobodu”.Ali sada je ipak sve
drugacije, nekako svakidasnjije, stvarnije, nema vise onog ranijeg revlucionarnog zanosa. Kazem joj
za moj susret , vidjenje Tita avgusta 1941 godine u planinama Zapadne Srbije, iznad Drine, gleda
me iznenadjeno, ljubopitljivo.

Prema lozi Predsednika Tita napravljen prilaz od drveta, kao neki most koji se uzdize sa fudbalskog
terena pravo ka njemu, da mu onaj ko donosi stafetu se popne i preda je.

Program dostize vrhunac. Spiker sve zaustavlja i najavljuje da ce studentkinja iz Sarajeva Fuada
Midzic sada predati drugu Titu stafetu. Vlada apsolutna tisina, muk. Ona se pojavljuje raskosna
mlada zena, nasmejana i samouverena, sretna se penje , tj polako trci uz mostobran ka lozi drzeci
napred u desnoj isturenoj ruci stafetu. Ovacije se onda utihnuse. Ona pridje. Tito ustade, zagrli je,
pribi je diskretno ,ali prepoznatljivo, na svoje grudi, malo je duze zadrza ,ona mu uruci palicu i
odrza mali prigodan govor u slavu Revolucije, vodje Tita, samoupravljanja i nesvrstane SFRJ koja
je lider sveta u borbi za mir i miroljubivu koooperaciju i belezi izvanredne rezultate u svim
sferama, i zakle se u ime mladih na vecitu vernost Titu i putu kojim nas on vodi.

Pakiza je u pocetku cutala, ali sad videh da je ponosna na svoju lepu zemljakinju. .”Bila je
besprekorna, smirena, svaki gest odmeren, svaka rec lepo intonirana, uopste nije imala
tremu.,svecanost je vrlo lepo izrezirana i organizovana. “

Tito je bio,kao i obicno u pravom smislu reci sretan. On ima neki licni magnetizam. Zapazio sam i
ranije na TV da ga razgaljuje drustvo mladih devojaka i zena.Ali nikada nisam to nekome kazao, ta
misao se sama od sebe pojavila, da bi odmah bila potisnuta u potsvest nekom nevidljivom
unutrasnjom cenzurom. Setih se kako sam Tita video daleke 1941 kao dete od 5 godina za vreme
Prve neprijateljske ofanzive u planinama Zapadne Srbije u mrezi razgolicenog na vrucini, i kako mu
mlada zenstvena partizanka tera lepezom muve sa njega, da mu ne smetaju da se koncentrise na
pisanje. Htedoh ovo da kazem Pakizi, ali ocenih da to nije u skaldu sa njenom predstavom o Titu,
moze se uvrediti, oceniti da sam nepromisljen. Kao film, vidim Zitkovac u juznoj Srbiji 1946 godine
,kako je Tito stajao na prozoru vagona u vozu kojim je putovao u Skoplje. To u Zitkovcu je bilo
velicanstveno, neverovatan optimizam i sreca. Ovo sada nekako sivo, bez romanticnog oreola .

Tito je za nas vrsta Boga. Tito je meni oduvek ulivao ogromno ne samo postovanje nego i nadu i
optimizam. Medjutim vremenom jenjava onaj revolucionarni zanos obnove i izgradnje koji je bio
jako prisutan odmah posle rata. To je sa racionalne tacke gledista dobro, nismo idolopoklonici. Ali
u isto vreme je se javljala nostalgija za starim dobrim vremenima, nekako stvarnost postaje
prozaicna. Mi Jugosloveni, Srbi, mi volimo revolucionarni zanos, neke idealizovane vodje. Nama
trebaju snovi, da zamene surovu stvarnost, mi bezimo u snove, kao sto noj zavlaci glavu u pesak. U
mislima se opet istog trena setih divne vrlo popularne medodije sa ruskom melodicnoscu" Drug nam
Tito borac za slobodu, vodi narod svoj” I one druge” Napred stupajte napred jurite, junaci
slobode".To mi je budilo izuzetno snazne emocije i uzbudjenje zivotom i buducnoscu. Otvaralo mi je
zivot i buducnost, neverovatne cari i sa ogromnom energijom. Ali sam bio zalostan jer se ova pesme
sve redje cula na radiju. "Jenjava revolucionarni zanos, i entuzijazam za Vodju"-pomislih po prvi
put tuzno jos daleke 1951 godine u Nisu. Jos tada sam to osetio, vise intuicijom nego li racionalno.
Sada je mnogo sve drugacije. Nekako prizemljeno, svakidasnjije, prozaicnije, zivot vidim na zreliji
nacin. Ali je lepse onako, nestvarno, kao san, vise mi se svidja san ,nego li proiazicna stvarnost.
Hvatam sebe u bekstvu u fikciju,u samoobmanu, slatku prevaru samog sebe. Ali ja sam toga svestan,
ja to radim namerno, tako je lepse, to nije povrsnost, nego suptilna igra duha, da tako dobijem jos
vecu inspiraciju i snagu za jos veca.ostvarenja. Zar ovakva uzvisena ljubav sa Pakizom nije vrsta
fikcije? Da li je Pakiza olicenje mojih fantazama, idealizovana slika mojih snova, ili je takva u
stvarnosti? Da li ce ovaj zanos trajati i kada je dobro upoznam? Sta je da je posredi, ovako je divno,
da traje sto duze.

Rekoh to Pakizi, ona shvati bit mojih reci ,ucini mi se vise intuicijom nego li svescu..Ali ja sam
odavno razumeo, da je ona politicki vrlo zrela, da stvarnost vidi drugacije, racionalno, prizemljeno.
Cak i materijalisticki.To mi je ponekad pomalo smetalo. Ipak , ona je u isto vreme izuzetno osecajna
i romanticna.,sanjalica. Ona i ja smo malo govorili, komunicirali smo nemusto, potsvescu,
osecanjima. Odlicno smo se shvatali bez reci.,jedan pogled, dodir, je iskazao vise nego li da smo
pricali danima.

Zatim smo posle male setnje otisli kod nje kuci na Novi Beograd. Slusamo Radio Beograd ,spiker
kaze da se Krste Crvenkovski zalaze za poboljsanje obrazovanje koje ima mnogo mana, Koca
Popovic je u SAD gde ga je primio Kenedi. U Laosu se situacija zaostrava., preti siri sukob. Kenedi
se zalaze za socijalne programe , za rasnu ravnopravnost, i za saradnju sa komunistickim drzavama,
ali za crvrstinu, stice veliku popularnost zbog toga u SAD. Kastro ostro ukorava disidente. Hruscov i
Zorin optuzuju SAD za trku u naoruzanju. Talj i Fiser su remizirali na turniru u Kirasao.

Za vreme poseta Pakizi sam upoznao nekoliko uglednih Mislimana, kao npr. karikaturistu Zuku
Dzumhura, Osmana Karabegovica, neke oficire, generale.

Muslimani imaju divnu kuhinju, sa mnogo povrca, sa jagnjecim mesom, zacinima, vrlo ukusno.
Posle kafa, baklave i tulumbe. Pakiza je metodicna, shvatam da su njeni na neki nacin lukaviji.
Upoznah bolje Muslimane, oni imaju svoju istocnjacku mudrost, ali uklopljenu u savremene zahteve,
osecam ispolitiziranost u porodici njenog tece, pragmaticnost. To je na neki nacin dobro, imam sta
da naucim od njih. Moja porodica je na neki nacin starinskog, idealistickog kova.

Pakiza i njeni izuzetno cene,obozavaju, Predsednika Tita.

Evo nas na zemunskom dunavskom keju. Sedamo na jedan slep pretvoren u malu kafanicu na
otvorenom prostoru iznad Dunava. Pozdravljam njegovo otvaranje, neko dosetljiv je to uradio.Vidi
se Ratno ostrvo, lete galebovi. Razgovaramo o zdravlju ljudi, ona se potpuno slaze sa mnom. Moja
teza je bila da vecina ljudi u Beogradu ne ume da vodi racuna o zdravlju. da ga zapustaju, piju, puse,
ne krecu se, sede u zatvorenim zadimljenim prostorijama umesto da idu u stenju, sami sebe
unistavaju, umesto da sidju na reke, Beograd ima dve divne velike reke Savu i Dunav. Ni ona ni ja
ne pusimo, ne volimo alkohol, pijemo samo sokove, nece da pije ni pivo. Smatram da bi trebalo
zabraniti alkohol, cigarete, drogu, uvesti zdrav zivot, sport.

Beograd nije sisao na svoje reke, sem plaza i nesto camaca, ali vrlo malo.Treba stvoriti marine, setih
se puta kroz Nemacku i reke Rajne, video sam iz voza reku prepunu svakojakih parobroda, camaca,
motornih brodica, jahti, jedrilica, restorana i kafana, marina , mnogo ljudi na reci i na njenim
obalama. .A kod nas nigde niko, nema nista, obale puste. "Kapitalizam"rekoh joj"moze da nas
preobrazi, kada bi sada ovde postojala jaca privatna inicijativa, privatnici bi zacas ovde napravili
kafane, restorane, prodavnice.Kada bi mogli da udjemo u Evropu". Pokazah joj rukom na Ratno
ostrvo usred Dunava, veliko i obraslo drvecem. "Od Ratnog ostrva moze da se napravi vrlo
znacajan turisticki centar, sa teniskim igralistima, hotelima, trim stazama, plazama i
restoranima.Moramo da ubrzamo promene, nesto koci, smeta, sta je to?” Ona me je ohrabrivala..Ali
o kritici zvanicne politike nije htela da cuje ni rec, to je bio najveci tabu, kadar da poremeti nasu
vezu..Ona je bila militantna clanica Partije. Ipak, njen otac nije bio clan Partije.Shvatih da je to
utucaj mocnog tece.” Mi smo Sloveni, dobro je slovenofilstvo, nasa solidarnost sa bracom Rus ima, a
mi sa Sovjetskim savezom treba da imamo najbolje kulturne, sportske i sve druge odnose, da
trgujemo, ali nase mesto je u Evropi, nase opredeljenje ne treba da budu Nesvrstanost i
Samoupravljanje , komunizam, nego kapitalizam”-saopstih joj tiho moj stav..Ona me pogleda
neodredjeno, odgovori diplomatski :” Dunav je reka koja povezuje celu Evropu, izvire ispod
Svarcvalda u Nemackoj, u Crno more se uliva u Ukrajini”-to je bio njen odgovor na moje misljenje
o braci Rusima.

U nasem omiljenom kutku bioskopu u ulici. Gavrila Principa smo gledali mahom neke stare
filmove, kao Treci covek, Mama Huanita, Prohujalo sa vihorom, Orkanski visovi. Nase mesto je bilo
na uvek praznom balkonu, ona je nosila belicast dzemper-rolku koji joj je se dizao ka licu. Naslonila
bi se na mene glavom. Nastao bi zaborav. Odatle bi isli u mali park iznad Mostara, puca pogled sa
malog uzvisenja na Savu, Novi Beograd, ulica se zove Drinska. Kazem joj da se zavicajna Drina
uliva u Savu blizu Sapca, da dolazi sa iste ove strane kao i ova Drinska ulica, sa juga.. “Pa i Vrbas na
kome se nalazi Banja Luka se uliva sa ove iste strane u Savu”-rece ona..

Ruski dom i sovjetski filmovi su takodje nase omijeno sastajaliste. Muslimani drugacije
dozivljavaju Ruse nego li Srbi. Ima Muslimana koji su slovenofili, ali vecina na neki nacin zazire od
Rusa.

Dok sam joj pricao o mogucem preporodu koji nam moze doneti kapitalizam smo se osvrtali da nas
neko ne prisluskuje, mogu biti ocenjen kao zapadni reakcionar i neprijatelj samoupravne i
nesvrstane SFR Jugoslavije..Ipak zakljucujem da su joj ovakva moja politicka izlaganja
nezanimljiva, ili cak i stresna. Izbegavam da o tome vise govorim..

Rece mi da ima nekoliko ispita da polaze u junu, da je ucila cele godine, i da zeli da polozi celu drugu
godinu u junu i septembru. Ako do septembra 1963 godine ne zavrsim studije moram da idem u
vojsku jer istice rok. i sluzicu vojsku ne godinu dana nego godinu i po dana, necu zavrsiti studije.
Rece da ce leto provesti u Banja Luci kod roditelja da su tako odlucili roditelji, da drugacije ne moze
biti. Ja u Banja Luku ne mogu doci, kazao sam joj da sam pozvan da radim u Studentskom
medjunarodnom kampu u Rovinju od 15 juna, juli i avgust.Znali smo da su posete nemoguce, ali
cemo biti u kontaktu pismima. Leto ce brzo proci.

I ponovo ce na jesen jos zanosnija carolija poceti ispocetka.

Sto se tice mojih ispita, kada se vratim u septembru, moram da pocnem da ucim.,da predam
diplomski rad”Zanatstvo Beograda”. Ona me je ohrabrivala ,ubedjena je ,kao da naredjuje nekome,
da cu poloziti sve te ispite ako zapnem, i to sa visokim ocenama.


---15 juni 1963 godine- Branislav Petrovic zeli da aktivira unutrasnje rezerve

Branislav je na Ekonomskom fakultetu bio vredan. Plav, iskren i prostosrdacan, poreklom je iz
Crne Gore. Clan je SKJ , on je zadovoljan ostvarenjima, ali smatra da treba uraditi mnogo vise.
Dolazi redovno na predavanja, slusa disciplinovano, polaze ispite redovno. Kaze danas u
prolazu:”Zivjece ovaj narod”.



-16 juni 1963 god- Ujko Mirko i ujna Jelena Beatovic
Ujko Mirko radi u prodavnici cipela Bata u Bulevaru Revolucije preko puta Hotela Metropol. Kad
naidjem javim mu se, on se sav ozari. Hercegovci imaju svoj zaseban sarm. Vole iskreno svoju
rodbinu.
Za vreme poseta .od ujne Ivke Beatovic sam cuo u nekoliko navrata da je ujko Mirko bio celo vreme
rata u nemackom zarobljenistvu, da je zbog necega bio proganjan po povratku u zemlju, slicnu
sudbinu je imala njegova supruga ujna Jelena. Imaju dva sina Dejana i Acu. Cak rece jednom da je
otac ujne Jelene bio zestoko proganjan od vlasti kao bogatas:”Ubi ga tramvaj pre tri godine,
zabrinut, zamislio se nije pazio, mrtav na licu mesta”


. --19.6.1963 g-Trazenje posla u Rovinju.

U Rijeci smo, stigosmo vozom iz Beograda. Misko Bojovic, je Crnogorac, visok krupan, ali bolesljiv,
sin cuvenog kraljevskog oficira Bojovica. Zeli uporno da trazimo posao u Opatiji, ide na levo prema
Opatiji, skoro se posvadjasmo. na pristanistu u Rijeci, ja odlucujem da idem u Rovinj, na desno,
rastasmo se.

Dodjoh u Rovinj, skoro bez dinara u dzepu.Nesto ne ide sa Internacionalnim kampom u Rovinju,
izgleda da su im javili o meni oni iz Dubrovnka? Gde da prenocim? Naidjem na jednom rtu van
Rovinja kamp, prazni satori i zavucem se u jedan sator i tako spavam nekoliko noci. Preko dana
trazim posao, nije lako kao u Dubrovniku, na juznom Jadranu. Ovde su ljudi drugaciji, Istrani nisu
kao Dalmatinci temperamentni i zustri, mirniji su, nekako kao Slovenci.,kao neki iz Zapadne
Evrope.. Nocas dok spavam se otvaraju vrata satora, snazna dzepna sijalica sjaji i pravo u oci, cuvar
kampa mi kaze da odmah izadjem ili ce zvati miliciju. Sa kofercicem u ruci idem u obliznju borovu
sumu duboko u rtu stenjaka uvucenog u more. Vedra noc, toplo, mracno, lezem na jednu malu
poljanicu daleko od zbunja izmedju borova. Probudih se , zora, koncert ptica, sunce probija mrak
bujne vegetacije i obasjava sumu. Najednom na suncevim zracima nekoliko metara od mene videh
nekoliko velikih zmija na repovima stoje visoko i lelujaju se. kao kobre. Skocih uzasnut i pobegoh
van sume i pravo u Rovinj .

Vec se razdanilo, kupaci dolaze na plazu. Dodjoh na plazu , umoran prilegoh u hladovinu. Pogledah
asfaltiranu ulicu pored plaze kojom juri nov crveni luksuzni alfa romeo i njemu sredovecan Italijan
bogatas, na moje iznenadjenje pored njega moja drugarica iz Beograda M.. M…… otac joj Rumun
a majka Srpkinja iz Krajine, vrlo lepa plavokosa, zelenooka devojka.

Nesto kasnije ona naidje na plazu sama i leze ispred mene i ne vidi me. Javih joj se obradova se kada
me vide. Ispricah joj da sam u krizi i bez posla. Rece mi da poznaje vlasnika restorana kome treba
konobar tamo u centru Rovinja, odvede me i odmah me primise. Nadjoh u susedstvu jednu sobicu u
nekoj starinskoj kucici na spratu, gazdarica crnomanjsta predusretljiva zena sredovecnih godina
zivi sa dvoje dece, sama, , kaze udovica, uvija se ,ljubazno razgovara sa mnom dok se penjemo uz
starinske istrosene stepenice od drveta koje skripe , dobijam sobicu sa dva kreveta, kaze tu spava jos
neki mladic koji je na poslu u nekom hotelu. To bese neki Slavonac leti radi na moru..

Moze da se zaradi plata i, prilicno baksisa, ali se mnogo radi, narocito nocu. Nema vremena za
izlaske. Kelnerski posao ima svoje tajne koje sada po prvi put otkrivam. Konobar Bosanac koji sa
mnom radi me uci, ako neko trazi sampanj, koji je vrlo skup, posluzi mu po istoj ceni tokaj koji je
mnogo jeftiniji, razlika u ceni u dzep..Trazi neku skupu ribu, ponudi tu i tu. Ovakve postupke u sebi
odmah odbijam.Ali priznajem, baksis me jako raduje.Trudim se da prepoznam goste potencijalne
davaoce baksisa, cinim sto mogu da ih pridobjam.

Lezeci u krevetu u novom skrovistu razmisljam o Pakizi i nasoj sadasnjosti i buducnosti. Nasa veza
traje vec duze, ide uzlaznom linijom, sve je savrseno, ali ja sam sada ovde na moru, srecem razne
osobe, i privlacne devojke, vecinom strankinje, idem na igranke, setam se sa njima, idem na
plazu..Zaticem sebe da se pitam:Sta je to sa mnom, da li su moji postupci na mestu? Da li ja nju
zaista duboko i iskreno volim? Roje se razna pitanja: da li sam uopste trebao da dolazim na more?
A sta bih radio u Beogradu dva meseca sam bez nje? A sta ona sada radi? Da li se slicno ponasa kao
i ja? Na kraju pitanje STA CINITI? Uzrujan kao da se osvestih ,postadoh svestan, da ustvari moja
licnost, osecanja perma njoj ,na neki nacin leti funkcionisu na dva koloseka, dok sam sa njom u
Beogradu tokom godine buktim od pozara zaljubljenosti, koja se pojavila od naseg prvog susreta na
Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ali kada sam sada dosao na more, najednom se pojavile stare
navike, izronila je iz potisnutog zaborava ona ranija moja licnost pre zaljubljenosti , neka vrsta
zaborava nje, potiskivanje secanja na Pakizu. Koju pocinju da potiskuju i guraju u stranu novi
kontakti i novi susreti. Ali se najednom javi zakljucak-Kada se vratim u Beograd bice sve isto,
skliznucu sa ovog koloseka, iz ove faze, i opet ce ceo Beograd od Zemuna do Avale goreti .u vatri
ekstaze i opijenosti. Da li i ona ovako rezonuje, cini? Da li tako cine i svi drugi? Da li je ljudska
priroda nesavrsena? Da li su ljudi dvolicni? Da li postoji savrsena iskrena ljubav? Ili sam ja neka
posebna psihologija? Valjda cu se stabilizovati.


-20.6.1963 g.-Posao u Hotelu"Jadran" u Rovinju.

Naidje jedan visok plav krupan covek srednjih godina, sa suprugom i dvoje male dece, narucise na
terasi ribu i vino. Kada donesoh, zapita me odakle sam. Kada mu odgovorih, on rece da nije
mestanin, nego da je iz Slavonije..Prepoznah da mu je ime tipicno hrvatsko. Rece da je direktor
Hotela"Jadran". Tipican direktor, pokrupan, visok, birokaratski samouveren..Isti kao beogradski
direktori. Njegovo ime mi nije nimalo zasmetalo, ali sretajuci ovih dana Istrane sam zapazio njihov
mentalitet koji je bio prilicno drugaciji od dalmatinskog. Dok su Dalmatinci vrlo veseli, direktni,
temperamentni i ponosni, dotle su Istrani smireniji, mirniji, zatvoreniji, kao da su neki drugi narod.
Zapazih da je ovaj covek drugacijeg duha nego li Istrani, i da u meni vidi blizi mentalitet iako sam
Srbin iz Beograda nego li u Istranima Hrvatima kao sto je on. Rece mi:" Neka toplina izbija iz ljudi
naseg kraja, ovi ovde su prilicno zatvoreni i hladni".Tacno Slavonci su slicni Beogradjanima i
Vojvodjanima, cak i Srbijancima iz severne i Zapadne Srbije. Pita me sta mi je profesija, kada cu da
sam pri kraju studija ekonomije, rece mi da dodjem sutra u 8 casova kod njega na razgovor, nudi mi
posao u knjigovodstvu. Tako je i bilo, jos i stan, hrana, i plata. Stan u satoru na otoku Katarina
preko puta Rovinja. A malo dalje je Crveni otok steciste nudista. Sam u satoru. Posao lak, kolege
ljubazne. Sef knjigovodstva jedna mladja zena smedja, povisoka i vitka, isprica mi da se zabavljala
sa nekim Hercegovcem koji je ziveo u Rovinju, smejuci se rece da on i ja licimo jedan na drugoga.
Nesto se zalila na neku italijansku glumicu koja je tu snimala film, kaze:" Nista narocito, sve
kozmetika i tekstil".


-21.6.1963-Zagrebcanka bez stana.

Pridje mi na plazi mlada i lepa devojka, plava, iz Zagreba je , skoro placna tvrdi da su komunisti
njenoj zidovskoj porodici sve oduzeli, poubijali srodnike, kaze da je radila na nekoj Benzinskoj
stanici u Rovinju i da je dobila otkaz. Nema gde da spava, pita mene da li mogu da joj pomognem.
Trgnuh se.: pa to je ista ona koja sam video u Srebrenom, isto mi je ispricala. Bilo mi je nejasno
otkud ona za mnom, gde god dodjem? U mom satoru imaju dva lezaja, jedan je slobodan, sam sam.
Ponavlja se ono sto i u Srebrenom. Dodje uvece. Ja legoh, pitam je da li se seca naseg sureta u
Srebrenom ? Pogleda me bez reci. Poce da se svlaci, znam da je bila vrlo zgodna i zenstvena, takva
je i sada, ja se okretoh, ona leze i tako zaspasmo bez reci i razgovora.

Nocu je odjeknula strahovita eksplozija, ona ustade, leze pored mene, pribi se uz mene. Saznadoh
ujutru da je eksplodirala trafo stanica pedesetak metara od nas, poginuo je neki covek.,izgoreo.

 Cujem neku veliku galamu vec nekoliko dana na ostrvu. Sta se desava? Stalno se pitam? Sidjem
danas da vidim sta je to? To je bila dole u boriku pored obale grupa Talijana , gestikuliraju i galame
iz sveg glasa kao da se nesto svadjaju. Oni su takvi.

Posle par dana lepa Zagrepcanka nestade, izgleda da se zbog necega vratila kuci u Zagreb.
-26.6.1963 god- Rovinj-Zemljotres u Skoplju.-Trumba marina

Majka mlade Beclike se prema meni odnosi sa velikim simpatijama, njihovo prezime je Straseker, a
devojka se zove Edit, gospodin je tajanstveno cutao, nije mi bilo jasno da li je zbog necag strog, ili
cak arogantan, ili pak da se radi o coveku pomalo zatvorenom u sebe. Saznah da se zove Karl.

Na plazi se on malo raskravi, danas mi rece :": Ja se prezivam Halupa"To me obradova:" Pa Vi ste
Ceh, Slovak, kod nas u Banatu ima Halupa"."Ne "rece on" ja sam Austrijanac,mladicu, Bec, to je
mesavina raznih nacija, i slovenskih". Zapazio sam srecuci na moru strance, da su Austrijanci
drugaciji od Nemaca, topliji, neposredniji, da nekako lice na nase Slovence, Hrvate, pa cak i Srbe.On
opet postade zagonetan, pomalo odbojan, ili cak i zbog necega rezervisan, ili preplasen. Nesto krije,
neku tajnu.

Kada se gospodin Karl malo udalji, Editina majka mi se priblizi i rece tiho ,sa toplinom i
blagonaklonoscu, smeskajuci se zadovoljno, ,da jako licim na njenog mladica kada je bila mlada.
Pokaza na cerku:" Uzmite sandolinu i idite malo tamo na pucinu"..Onda mi se priblizi jos blize
sapucuci, ali smejuci se glasno :” Karl je ovde bio za vreme rata u nemackoj vojsci, morao je”.
Uzesmo sandolinu..Odosmo daleko na pucinu.

Edit je vrlo zanimljiva devojka.Ne prica mnogo, ali sto kaze je osmisljeno i ima svoju poruku. Vrlo
plava, ipametna, i ljupka..

Odjednom iz daljine sa pucine ogroman stub vode od povrsine mora do oblaka i neba, i svi otuda
beze sa camcima, jahtama,sandolinama i kajacima, svi jure ka obali.Prolazeci pored nas kazu mi da
sto pre idemo ka obali, da je to morska pijavica"trumba marena", vrsta orkana, da je vrlo opasna,
da dolazi odnekle otuda sa pucine, od Italije, da moze da camac baci na krov kuce kada stigne do
luke. Brze bolje stigosmo i svi pobegosmo od obale u unutrasnjost Rovinja.

Po podne se sve smirilo. Oko 18 casova sam u satoru i spremam se za vecernji izlazak. Slusam
tranzistor. Zaprepascen sam i rastuzen, desio se vrlo jak zemljotres u Skoplju, koje je dobrim delom
razoreno, ima na stotine, strahuje se, hiljade mrtvih. i povredjenih , u 17 casova i 17 minuta, 6
stepeni Rihterove skale. Proglaseno je nekoliko dana nacionalne zalosti.

Razmisljam ,kada sam nervozan, tuzan, imam obicaj da reci izgovaram na razne nacine, ponavljam
ime grada SKOPLJE : skoplje, kopljes, kopljse, i tako u beskraj. Setam tamo ovamo, brojim korake,
1,2,3 i opet .Kao da sam u nekoj zatvorenickoj celiji i setam po njoj. Setih se Francuskinje
,profesorke iz Dubrovnika, zamisljam da sam Kiril Cesmen kome je opet odlozena smrtna presuda u
beskraj.. I bas u 17 casova i 17 minuta, bas kakva matematicka koincidencija. I to 6 stepeni..

Kazem gospodinu Karlu, za koga saznah da je profesor istorije u gimnaziji, da je zemljotres u
Skoplju bio tacno u 17 casova i17 minuta, i 6 stepeni Rihterove skale. Ponovio sam mu ove
koordinate. Gledam ljubopitljivo u njega..On me gleda znatizeljno, razrogacio oci:" Sta zelite
mladicu da kazete, ne razumem Vas o kakvim se koincidencijama radi"?."Nista"-odgovorih ja brze
bolje.."Ovo je Balkan, trustno podrucje "rece on"teren se jos nije smirio".

Moram da se otarasim od crnih misli, politickih razmisljanja, analiza, da se vise setam, plivam,
izlazim i razmisljam o lepim stvarima. Ne zelim da citam novine, da slusam tranzistor, da
razgovaram o politici.



-23.6.1963g-Siledzija me napada.

Prolazeci malom skelom koja povezuje otok Katarinu sa Rovinjom, ispreci se jedan istinski
razbojnik, crnomanjast ,suvonjav ali zilav mladic , lice odaje cudaka, preti mi opasno, nasrce na
mene, hoce da se bije. Lice odaje unezverenu, cudnu sobu. To se tako ponavlja nekoliko dana.
Izbegavam rasprave , ispoljavam uzdrzanost, pomirljivost. Saznajem mu ime koje je italijansko. Ne
razumem sta mu smeta? Verovatno sto nisam mestanin? Italijani su mi oduvek bili vrlo simpaticni,
koliko su moja iskustva sa njima bla malobrojna, jos su bila prijatnija. Ipak je se smirio i prestao da
mi preti. Rekose mi neki na obali da je on problematicna osoba, da to znaju lokalne vlasti.

Stekao sam nerazdvojnog prijatelja Italijana iz Verone, on je biznsmen. Povisok, lepuskast i
muzevan. Voli da se zajedno upoznajemo sa devojkama., trazi da mu pokazem sva mesta gde svira
uvece muzika za igru..Narocito mu se svidelo na otoku Katarina, blizu kampa gde je moj sator.
Pokazujuci na izduzenu letnju bastu gde nocu svira orkestar, gde ima mnogo lepih dama uvece, on
mi rece seretski::” Tebi ova polovina, meni ona”.Bio je vrlo duhovit. Ne znam da li je meni bio
namenio levu ili desnu.polovinu..bara.



-24.6.1963 godine- Video sam Aleksandra Rankovica u Rovinju.

Prema meni ide ulicom brzo grupa ljudi, prepoznajem medju njima drzavnika Aleksandra
Rankovica .On deluje zbunjeno, postidjeno , povrh toga- do nogu porazeno. "Srbe ovde ne fermaju
,cak ni Aleksandra .Rankovica"pomislih..



-25.6.1963 god-Sanjam Strasni sud.

Opet dosla mlada Zagrebcanka, udje bez reci i zaspi. Skoro nista ne kaze. Imam utisak da je neki
moj tajni strazar. Cutim uctivo. Ovu noc sam sanjao strasan san: Uzdigli se zemlja i kopno, voda i
more sve preplavili, Potop, smak sveta, strasni sud. Kopno kao ogromne planine. a more se diglo do
planinskih vrhova, i otuda juri kao vodopadi. Ali nigde ni jednog ljudskog bica. Valjda bio neki
dzinovski zemljotres. Drma me mlada Zagrepcanka, trgnuh se, skocih u krevetu:” Jecis u snu, sta ti
je”?


-1 septembar 1963 godine- Bobo dosao u Beograd

Odnekle od pravca Zeleznicke stanice izlete rodjak Bobo, visok, krupan, zelenih ociju, sav
razdragan, smeje se, grlimo se. Kaze ushiceno i kratko:”Doso ja iz Poljoprivredne skole u Bijeljini,
odsad cu biti ovde stalno”..To je bila vrlo radosna vest. Bicemo opet nerazdvojni.



-2.9.1963 godine-Susret sa Ljubinkom Martinovic i Dragom Simic ispred TRI GROZDA.

Tacno ispred Tri grozda iz daljine idu glasno se smejuci Ljubinka Martinovic, visoka crnomanjasta
Crnogorka, strudentkinja, sa njom jedna njena vrsnjakinja, povisoka, deluje zenstveno. Ljubinka je
rodjaka tece Ostoje Lazarevica, njena majka je iz Srebrenice a udala se za Cetinjanina Martinovica,
sada direktora Vise pedagoske skole na Cetinju. Ne samo da nas veze rodjacka linija, nego smo i
odlicni drugovi, narocito se dobro druzim sa njenim bratom Tanetom, takodje studentom. “Ovo je
Draga Simic, moja koleginica, ide na specijalizaciju na Slobodni univerzitet u Brislu, ti si mi pricao
da je tamo zaposlen Boro, daj mi njegov broj telefona”. Dadoh joj telefon. ( Napomena: Draga Simic,
je otisla u Brisel na specijalizaciju, kakva slucajnost dobila je radno mesto u laboratoriji pored
samog Borinog biohemijskog boksa.Tako su se zblizili, i stupili u brak).



--Beograd, 12 septembar 1963 godine, -Poseta Njenih roditelja.
Upoznao sam njene roditelje juce Oni su prijateljski nastrojeni ,vrlo jednostavni. Dogovoreno je da
ih sacekam danas u 17 casova na autobuskoj stanici na Zelenom vencu i da ih dovedem do naseg
stana. u obliznjoj Karadjordjevoj ulici.

Udjose u nas skromni jednosobni stan u kome zivi petoclana porodica, roditelji, brat, sestra i ja.
Njen otac i majka su slicnih godina kao i moji roditelji..Otac je sumarski inzenjer, tamnosmedj ,
visok i krupan vec postariji covek, mudrog i ozbiljnog lica, a majka domacica. ,smedja , ssvetlih
ociju, odmerena i razumna. Obadvoje vrlo ljubazni i prijateljski. .Seli su sa jedne strane velikog
stola u kihinji njih troje, pored njih moja majka a sa druge strane otac i ja.

Njen otac deluje tuzno, obespomoceno. Kao da ima velike brige, tugu. , probleme.Ali ga raduje nas
prijateljski prijem, nasa iskrenost. Imao sam utisak da ce mu suze udariti na oci., da se uzdrzava..
Njena majka pak je bila malo veselija. To je bio vrlo prijateljski razgovor prvo uz kafu, pa onda
drugo posluzenje. Moja majka je Bosanka i poznaje mentalitet Bosanaca, ukljucujuci i Muslimane
Bosnjake. Iako su joj ustase ubile brata i ujaka u Jasenovcu i dvadesetak srodnika u Srebrenici u II
Svetskom ratu ona nije bila opterecena bilo kakvom mrznjom prema Muslimanima. To nisu oni
ucinili , nego ustase, a to su dve sasvim razlicite stvari. Slicno je rezonovao i moj otac, koji je iz
okoline Ljubovije., u Srbiji , ali na samoj granici sa Bosnom, on takodje dobro poznaje Muslimane..
Moji roditelji ne cene ljude po tome koje su vere ili nacije, nego kakvi su. Imali smo prijatelja
raznih nacija i uvideli da u svakoj naciji ima i dobrih i losih. Ustase su jedno a drugo su Muslimani,
to je delo pojedinaca i politicara i strategije"Zavadi pa vlada'". Narod je neuk. I Srbi i Muslimani.
Setih se kako su Muslimani u Istocnoj Bosni pricali da su oni Turci i da su plavi a da su Srbi crni i
da su Vlasi. Ne znaju da su Turci vrlo crnokosi, video sam ih mnogo. A da su Sloveni plavi. Treba sa
svima lepo i stvarati prijateljstva, ne omraze..Ovo je Balkan, ovde caruju neznanje i lose procene.

Moji roditelji su imali u Djevdjeliji pred II Svetski rat odlicne prijatelje Sandice, iz istoga mesta
odakle su i njeni roditelji bili, Sandic je takodje bio sumarski inzenjer."Da" uzviknu radosno njen
otac,"Poznajem Sandica, bili smo dobi prijatelji, ne znam gde je sada". Ni reci o nama, niti smo ona i
ja skoro rec progovorili., cutimo, ostavili smo ih da oni razgovaraju. Slusamo ih vrlo pazljivo. Setih
se Balica, on je bio direktor skole u Djevdjeliji, Musliman iz Mostara.

Onda poce razgovori o njihovoj deci. Uglavnom govori njen otac a majka vrlo malo, mudro cuti, i
ostavlja ocu porodice da vodi rec. Saznajemo da Pakizin brat Braco studira u Zagrebu, da mu ne ide
sa ispitima, da ima neku nesretnu i promasenu ljubav sa devojkom drugacijih moralnih i zivotnih
nazora, njeni roditelji su vrlo nesretni zbog toga. Tuznih izraza lica, skoro da zaplacu. Hteli bi da ga
prebace za Beograd da se upise da studira i da pobegne iz Zagreba. Imaju jos jednu cerku koja zivi u
rodnom mestu.

Njen otac objasni da je zavrsio studije u Beogradu pre II Svetskog rata, rece da ga za Beograd
vezuju divne uspomene, i za Srbe koje voli. Samo malo su o nama progovorili, skoro nista. Rekose da
ona ima jos dve i po godine do kraja studija i da uci, da redovno daje ispite. A ja trebam sto pre da
zavrsim studije i da otsluzim vojsku.

Brzo je proslo sat dva prijateljskog iskrenog razgovora. Vrlo malo skoro nikako o nama, nego vise
konvencionalni razgovori o porodicnim temama, deci, poznanicima.

Otpratio sam ih sve troje, i svi su zajedno otisli kuci smireni, zadovoljni. Osetili su da su stekli
iskrene prijatelje i da ih moji roditelji i srodnici iskreno postuju i uvazavaju. Ispratio sam ih sve
troje na autobus za Novi Beograda a ona i ja smo se diskretno dogovorili da se sutra vidimo na
Novom Beogradu.

Opet pocinje neopisiva carolija druzenja sa njom. Obogacena novim sadrzajima i motivima, nadama,
uzbudjenjima. Jos jaca i stabilnija. Vec ozbiljnije razmisljam o braku.
-Oktobar 1963 godine- Rodjaka Jelena Dangic

Mama mi prica da srece nasu rodjaku vrsnjakinju Jelenu Dangic. “Jeli ona neki rod onim cetnickim
vojskovodjama Dangicima”-radoznalo zapitah majku. Mama ne voli da razgovara o politici, vlada
strah”Jeste, ali sad njih niko ne dira, to je bilo davno”. Jelena je dosla u posetu, visoka crnomanjasta
privlacna devojka..

Secam je se iz ranog detinjstva, njene brace Adama i Save..Jednom ih sretoh sve troje, obnovismo
zajednicke uspomene. Oni su deca Vojina Dangica.( to je onaj sto je odolevao partizanima u planini
Caus sve do 1945 godine).Adam mi je ispricao da je njihov otac Vojin poginuo posle zestokih okrsaja
sa partizanima u planini Caus,:” Doneli ga mrtvog ,stavili na sto u glavnoj bratunackoj ulici, kada
naidju Muslimanke, pljunu u njegovom pravcu”.

 Milic( brat) poznaje Nadu Dangic, studentkinju arhitekture, njihovu rodjaku, Nada je cerka
cetnickog vojvode Jezdimira Dangica ( streljan od Titove vlasti 1945 godine u Sarajevu)..Nada ima
jos jednu sestru.

Mama zna za nasa povreemna druzenja.sa rodjacima Dangicima, deci poznatih cetnika, navodnih
ozlogasenih krvoloka, kaze sa olaksanjem, zadovoljno:”Niko ih ne dira , mirno zive, nije ovde vise
kao ranije”.



-15 oktobar 1963 godine- Diplomirao sam.

Moj diplomski rad ZANATSTVO BEOGRADA koji mi je pomogao da uradim Ljuba Akesntijevic je
prihvacen. Dobio sam diplomu Ekonomskog fakulteta..Odmah je nosim u vojni otsek. Posle nekoliko
dana saznajem za vojni raspored: Ribnica, Kraljevo,vazduhoplovna pesadija. Dobra vest, Kraljevo
je blizu ,moguce posete, Srbija, znam taj kraj ,ziveo sam u obliznjem Krusevcu.

Pakiza i ja smo razgovarali o mogucnostzi odlaska u Brisel, brat koji zivi tamo mi je predlozio da
dodjemo kod njega, dok ne naucimo jezik, ne nadjemo zaposlenje..Ona to slusa sa interesom, takvu
vrlo znacajnu zivotnu odluku donose njeni. Ne zna se njihov stav..Ona mora dobro da razimsli o
svemu.


-22 novembar 1963-Ubijen Dzon Kenedi

Beograd je zaprepascen, kao i cela planeta, iznenadnom vescu da je danas u atentatu ubijen Dzon
Kenedi, 35 predsednik SAD.,izabran na izborima 1961 godine. To je neverovatno. Amerika najjaca
sila na planeti, najstabilnija, najdemokratskija, predsednik Kenedi omiljen kod amer ickog naroda,
nikakvog predznaka za tako nesto.nije nigde bilo. Niko ne komentarise. Cuh samo Jakova
Grobarova sedi Pod lipom, pred njim casa piva, mrmlja:” Divlji zapad”.

Kod kuce nikakvog komentara, umesto toga zabrinutost. Dzon Kenedi i njegova supruga Zaklin su
vrlo popularni u nasoj zemlji. Mladji su prilicno od mojih roditelja.Vaze za vrlo prikladan i sretan
par. Mada sam slusao neka misljenja da je to ipak vise spolja. Navodno Dzon Kenedi je zenskaros.
“Sta se moze drugo ocekivati od americkog milijardera”-ironicno ce Mirceta Bozovic. “Ama ni
njegova supruga ne lici na neku cvecku”-umesa se Miso Popovic..Citao sam njegovu biografiju, koja
je vise nego li sjajna. On je Irac, katolik. Secam se Kubanske raketne krize i invazije na Zaliv
svinja. Njegovu vladavinu, za mene, obelezavaju izgradnja Berlinskog zida, trka u kosmosu sa
Rusima, razvoj Americkog pokreta za gradjanska prava, i pre svega rani dogadjaji u vezi sa ratom
u Vijetnamu..
Kada god pomislim na Dzona Kenedija setim se krize u odnosima sa Sovjetskim savezom i njegovom
podrskom Kubi. “Zar je Sovjetski savez toliko jak da pomaze Kubu, a Amerika toliko slaba da ne
moze da ukroti malenu Kubu na 80 ak kilometara od njene obale”-skoro glasno se zapitah u
vecernjoj setnji sa drugovima Knez Mihajlovom. Mirceta namignu :” Da ga nije ubio neki
ludjak”.”Jeste, ustanovili su da je ubica proveo jedno vreme u Rusiji”-pogleda ga Misa kao da je
otkrio Ameriku. ”Prvo ga ubi Osvald, onda Rubi ubi Osvalda, pa to je prava komedija”. Nije
americka policija tako naivna da dozvoli da predsednika drzave ubije najobicniji ludak, jos pogotovu
ako je boravio u Rusiji-razmisljam..Setih se opet reci Jakova Grobarova:DIIVLJI ZAPAD.

Posle ubistva Kenedija ljudi su se promenili. Desilo se nesto vrlo neobicno..Ovaj atentat se desio na
nekoliko dana pred moj odlazak na sluzenje vojnog roka..Imam osecaj da se Amerika okomito krece
u nekom cudnom smeru. A to moze imati posledice po ceo svet..To je za mene pre svega
zastrasujuce.,kao neki predznak novih vremena, drugacijih od prethodnih.

Sa Pakizom ni reci o atentatu. Ona samo kratko rece da smatra da je na delu unutrasnji obracun
mocnih klanova u Americi. Okrete diplomatski razgovor na drugu temu., pribi se uz mene.

-
-Paznja 2 puta
28 novembar 1963 godine-Odlazak na sluzenje vojnog roka u Kraljevu

Narucio sam veliki vojnicki drveni sanduk, oni su tipski, to znaju stolari . Napravi ga stolar u
Sarajevskoj ulici: “Necu da se cenjkam, dacu ti lepu cenu, vidim da si cestit”. Ponesoh ga kuci sve
pored Zeleznicke stanice, drzim ga za rucku, lak je kada je prazan, ali kada se napuni oteza. Sta je to
za mene? Bavim se sportom, pa to je pogodan trening za rucne misice.

To su ti sivi glomazni sanduci sto ih vojnici vuku za sobom po zeleznickim i autobuskim stanicama,
idu trgom ispred beogradske glavne zeleznicke stanice zagrljeni sa drugovima koji ih ispracaju, drze
rastuzeni flase u rukama, deru se iz sveg glasa EJ DRUGOVI JEL‟ VAM ZAO, JEL‟ VAM ZAO,
RASTANAK SE PRIMAKAO, teturaju se. Poneki vojnik prolaznik sa povecim stazom u vojsci
,vraca se veselo sa otsustva, ostalo mu jos mala dana pa da ide kuci, dobaci veselo:” Remo ( regrut)
na…si!”. Regrut zagrlio posednicki devojku, kao da je njegova cipela, bice odvojeni citavu vecnost ,
gleda je pijanim usijanim ocima sumnjicavo, samo prsnu u paramparcad flasa piva po trotoaru.
Devojka se bojazljivo pripi uz njega, obeca mu da ce misliti samo na njega i da ce ga uskoro posetiti.

U JNA odlazim na godinu dana, znam da je to dug vremenski period, odvajam se od L…, od
porodice, drugova, Beograda. Ali drugacije ne moze biti. Ipak, uprkos ovoga, osecam neku vrstu
radosti i ponosa, vaspitavan sam u zdravom patriotskom duhu. To je vise od radosti, od ponosa , to je
vrsta blage egzaltacije, Srbin rado ide u vojnike, to je nama u genima- roje mi se patriotski stihovi u
glavi. Ocekujem u vojsci korektan prijem, podrsku, da cu biti ukljucen, da oduzim svoj patriotski
dug. Da izadjem iz vojske ojacan duhovno i organski, da se zatim zaposlim, steknem porodicu, da
imam decu.

Zbunjuje me sto nesto sto dolazi tamo negde iz potaje, iz nekog dalekog mraka nagrne neka hladna
zebnja, kao da me opominje, kao da preti. Sta ? Ko? Zasto?

Zavrsio sam najzad studije, probudile se ambicije, dvadesetodnevni boravak u Belgiji aprila 1962 je
za mene kao grom iz vedra neba pravo u moje intelektualne preokupacije. To bese istinski sok,
osvescenje-da upotrebim prave reci. Osetih se probudjenim iz nekog dugog sna, olenjenosti, shvatih
da treba da uzmem sudbinu u svoje ruke, da ucim, radim. Pa presao sam 25 godina priblizava se
trideseta, prestajem da budem mladic, postajem zreo covek. Odlucih da ulozim sve svoje snage da
zavrsim studije pre poslednjeg roka za sluzenje vojne obaveze kada navrsavam 27 godina, ako to
uspem sluzicu vojsku 11 meseci, a ukoliko ne, bicu godinu i po dana vojnik. Ne radi se samo o sluzbi
kraceg roka u JNA, ipak krajnje je vreme da zavrsim studije, da se posvetim onim najozbiljnijim
stvarima u zivotu. Napravih plan polaganja ispita, rokovnik, kalendar polaganja ispita, bacih se na
svakodnevno ucenje, rano leganje, rano ustajanje, pojacana hrana i fizicka aktivnost, svakog meseca
polazem po jedan ili dva ispita, samo za nekoliko meseci uceci krajnje intenzivno zavrsih vise od dve
zaostale godine studija.

L.. je sretna , sija, Kraljevo je blizu, proci ce brzo godinu dana, a onda veridba, brak, porodica,
normalan zivot. A, i ona je pri kraju.studija. Nastavljamo da razmisljamo o odlasku kod brata u
Brisel ,u Belgiju.. Ona je Muslimanka, to mi nimalo ne smeta, ljude ne cenim po etnickoj pripadnosti,
nego po tome kakvi su.

Saznah obradovan mesto sluzbovanja :Vojna posta Kraljevo, Ribnica, pa to je tu blizu. Ona ce me
posecivati, dolazicu lako na otsustva. Dodje nekoliko razveseljenih najboljih drugova i rodjaka na
Zeleznicku stanicu na dan odlaska da me isprate, sale se, radosni su, kazu da ce to brzo proci, blizu
je.

Voz krete sa Zeleznicke stanice ka Kragujevcu kroz Sumadiju, kupe poluprazan, unutra pospanih
nekoliko zdravih i lepih mladica i devojaka, tiho pevaju lepe sumadijske pesme. Ukaza se
Kragujevac sa crvenim krovovima, iznad samog prozora vagona prhnu jato golubova, dragi poznati
pejzazi Srbije. Imam utisak da se vracam u proslost, u neka davna vremena i daleke zagubljene
prostore, putujem vozom nekim zaboravljenim sinama, pa moji su ziveli u juznoj Srbiji, Krusevcu,
Zitkovcu, Nisu, osecam, negde u zapecak potisnutu Sumadiju, juznu Srbiju. Ova potsecanja je
izvukose iz dubine potsvesti. Jednostavno, obradovan osecam da se vracam u proslost. Pa ,ovi
prostori i ljudi su od mene bili zaboravljeni, prosto nazirem da oni jos uvek postoje, da su isti onakvi
kakvi su ranije bili. A ja zamisljao da se sve iz korena promeilo.

Stigoh ujutru na zeleznicku stanicu u Kraljevu, nema mnogo putnika na peronu, jedan nasmejan i
govorljiv vojnik koji tamo bi slucajno me povede do kasarne u Ribnici. U recniku mu mnogo
psovki, vulgarnih reci, odaje bezbriznog provincijskog momka iz nekog zabacenog sela koji se nasao
u vojsci, i jedva ceka ad se vrati kuci. Ali je nekako zagonetan, tajanstven, posmatra me povremeno
ispitivacki, nazreh u pozadini ociju potuljeno lukavstvo. Idemo kroz centar grada, Kraljevo je prava
srbijanska varos, nije palanka, poveci je, ima skoro izgradjenih visokih zgrada za stanovanje, ali su
najvidljivije starinske prizemne kuce; Kraljevo je grad zanatlija, fotografa, krojaca, pekara, ima
prodavnica, razveselise me orijentalne poslasticarnice, pre mosta sa desne strane siroke ulice lepa
prava srbijanska kafana, u centru nova povisa zgrada jedinog gradskog hotela.Osluskujuem govor
prolaznika, oni brzaju skoro kao Krusevljani, ali ipak malo drugacije, ima nekog rastezanja.
Ponegde se zacu rastegnuti skoro erski naglasak. Zanima me tipologija, fizicki izgled, ima onih
dinarskih visokih tela sa ponosnim crtama lica obesnih direktora, ali i juznjackih rasmejanih i
raspricanih prolaznika koji familijarno nesto cucore, dosaptavaju se, tapsu se po ramenima. Pozvah
vojnika pratioca na rucak, jelo, pivo, palacinke. On jede hlapljivo, mljacka. Ponudih mu pivo,
prihvati. Najednom mi se javi osecaj krivice, kao da cinim nesto nedozvoljeno, ili kaznjivo: ne smem
biti ovako boleciv prema ovom vojniku, sa obicnim vojnicima se moram ponasati ozbiljno,
stedro.Kao da ja postajem, neka vrsta vlasti, a drugi koji nisu vlast su nesto drugo. Odbacih ovakvu
pomisao: Zasto da se ponasam drugacije prema ovom vojniku? Pa i ja cu sada biti vojnik? Zasto sam
ja na kraju vazniji od ovoga prostosrdacnog vojnika? Odosmo mostom preko reke. Sa njim sada
najednom malo govorim, ipak osecam neku neobicnu opreznost.

U kasarni prvo sisanje do glave, davanje uniforme, oruzja, dobio sam mitraljez, u vodu od tridesetak
bio sam medju prvih 5-6 po visini . Odredjena je ceta, spavaonica...

Nasa ceta je stajala ispred kasarne u Ribnici u Kraljevu 30 novembra 1963 godine , bilo je minus 17
0 C, pred nama snezni venci Stolova, draga poznata Srbija.

Dolazak u srce Srbije, odlazak iz Beograda velegrada vec zahvacenog svetskim uticajima i
trendovima, mondijalistickom maticom, ponekad tudjim i izvitoperenim pojavama, je velika
promena koja se zapaza na svakom koraku. Zapljusnuse emisiije lokalnih radio stanica, ona prava
narodna izvorna srbijanska muzika, oseca se kako snazno pulsira draga vecita Srbija. Imam utisak
da sijaju, da se zelena polja, sume, livade, vidim cobanice, zamisljam prela, sela, vasare, zetve,
kopace, deca se sankaju, zeteoci, crkve i manastiri. Srbija je jos uvek ziva, ona je vecita, neunistiva-
to je radostan zakuljcak. Ujedno to je veliko duhovno osvezenje, povezivanje pokidanih referenci,
vracam se u susedni Krusevac, to je tu blizu, Zitkovac, Nis. Ne znam zasto, setih se Titovih reci da
posle svakog putovanja u unutrasnjost se vraca duhovno preporodjen. Beograd se otudjio, postao je
izvitoperen, dekadentan, tudj cak. Zelim da integrisem pokidane niti, sa zebnjom konstatujem da u
mojoj licnosti usled seoba, i mnogo cega drugog ima prekida, praznina, istinskih tamnih tunela,
pocinjem od 1940 –od Djevdjelije, do Podrinja, juzne Srbije, Zemuna, Beograda, trudim se da sve to
povezem, integrisem , stvorim jaku i koherentnu licnost. Osvestih se istinski obradovan: sretan sam
zbog povratka korenima, ovo je veliko duhovno osvescenje, znacajno saznanje. A ja sam mislio u
Beogradu da ovoga vise nema.

Kraljevo je tipican srbijanski grad, to nije prava Sumadija, niti je palanka, to je poveci grad na
obalama dve lepe reke, Zapadne Morave i Ibra. U obliznjem Krusevcu se brza u govoru, kao u
juznoj Srbiji, ali nema onih tipicnih niskih izgovaranja reci, padeze ispravno upotrebljavaju. U
obliznjem Cacku govore erski, rastezu, ijekavstina, kazu Jovo,a ne Jova.. Tokom boravka u ovome
gradu sam zapazio da se ovde mesaju erski i juznjacki govor, ali da je dominantniji juznjacki, kazu
Jova. Od Raske i Uzica dolaze erski tonovi, a od Krusevca i Jastrebca, pa donekle od Kragujevca,
juznjacki. Bio sam na strazi u selima prema Cacku, ustanovih da se negde na pola puta kod sela
Ladjevca menja naglasak, od Ladjevaca ka Cacku erski, a ka Kraljevu juznjacki. Uporedo sa tim se
menja i mentalitet. Ali je ovde sve izmesano vekovima migracija.

Kraljevo nadkriljuju povisoke planine Stolovi. Ima modernih novih zgrada, ali su mahom usorene
prizemne kuce, kucice, sa bastama, redjaju se pekare, zanatske , fotografske radnje, poslasticarnice.
U gradu ima bioskop, hotel iz koga u duboku noc odjekuje zvucna narodna muzika, u njima glasno
pevaju, svira muzika za igru, ima nekoliko velikih fabrika. Veliki most povezuje dva velika dela
grada, kasarna u Ribnici je sa druge strane. U blizini je Mataruska Banja. Ovo je planinski kraj.
Manastir Zica je tu odmah prema Mataruskoj Banji.


-Decembar 1963-mart 1964 godine-Ribnica, Kraljevo

Vojna obaveza je potpuno drugaciji rezim zivota, spavanja, ishrane. Ustaje se rano ujutru u 6
casova, svira truba. Mora odmah da se digne, u kosulji trcanje napolju, i po mrazu. Po ceo dan u
pokretu, vezbanje, gadjanje, ciscenje oruzja, straza. Hrana je mnogo jednolicnija nego li kod kuce.
Strogi oficiri , arogantni vodnici stazisti i desetari. Izlasci u grad samo jednom nedeljno. Ponekad
dugi marsevi, ili nocna straza, zamorni i dosadni casovi , narocito je monotono ciscenje oruzja.

Iz dvorista se kroz prozor moze gledati u jednoj kancelariji TV, boksuje Kazijus Klej. Casovi
moralno politickog vaspitanja su prlika za opustanje, ali su ipak vrlo politizovani. Boli saznanje da
su pojedini vojnici postedjeni uobicajenih tegobnijih obaveza, npr. jedan poznati kosarkas, ali i deca
nekih mocnika.

Nije lako, ali izdrzace se. Omrsavio sam. Nadu daju njena pisma koja cesto stizu, to je velika
podrska, ohrabrenje za buducnost. Ima lep izgradjen citak rukopis, pise plavim penkalom, citam vise
puta svaku rec, recenicu. Ne pomisljam da ce me posetiti, to je ipak delikatno, ona je iz vrlo
patrijarhalne muslimanske porodice. Njen teco oficir u Generalstabu bi to mogao saznati, preneti
njenim roditeljima. Ona to dobro zna.

Vodnik stazista H.C. ( koji sluzi vojsku kao i drugi, ali je zavrsio neki fakultet, prethodno obavio
neku specijalizaciju ) plavokosi, naociti zavrseni student medicine iz Doboja , mi jednog dana
smejuci se samouvereno donese otvoreno L..ino pismo govoreci:" Otkud ti znas moju rodicu
L..".Shvatih da se pisma otvaraju i citaju. To i pretpostavljam. Mnogo vise me je iznenadila ova
rodjacka podudarnost. Da li je to slucajno? Ili je mozda namesteno? U svakom slucaju to je
neobicno.

U mojoj ceti je oficir Micic iz Slapasnice sela blizu Bratunca (rodnog mesta moje majke), koji je znao
moje srodnike, i moga ujaka Bogdana Popovica takodje oficira. On nije gorostas, srednjeg je rasta,
skoro plav, ali gipak kao tigar, kipti od energije, na ledjima i ramenima mu zategla uniforma..Kada
je dosao jedan general iz Beograda, raportirao je u ime garnizona, izadje u caklecim cizmama,
izmarsira pred generala, lupnu potpeticama, samo odjekuje, salutira rukom celu i gromko uzviknu:”
Raportiram Vam druze Generale……” Licio mi je na neke Crvenoarmejce iz ruskih filmova. Za
njega se pricalo da je vrlo pravdoljubiv, da zato ima problema. Ali je komandir cete, kapetan- plav
covek osrednjeg rasta, lukavog birokratskog izraza lica, delovao drugacije. Bio je negde sa juga, u
njemu se nazire snishodljivost, cak neka vrsta poniznosti prema vojnicima iz politicki dobro
stojecih porodica. Ovo me rastuzuje, stvara u potsvesti losu predstavu oficira JNA u mojim ocima,
ali pomisljam da je on mozda izuzetak.

Uvideh ubrzo da se oficiri, podoficiri, desetari, prema vojnicima clanovima Partije odnose sa
uvazavanjem, moze se reci cak da su ovi politicki pripadni svet za sebe, vrsta uzvisenih. U svakom
slucaju posedovanje iole moci prepoznavanja dozvoljava da se uvidi da su takvi vojnici
privilegovani. Neko je, ne znam ko je to bio , predlozio da me pozovu na sastanak partijske celije.
Saznah da je to poteklo od kapetana iz Slapasnice. Shvatih to kao njegovu iskrenu naklonost,
podrsku. Da su me pozvali, otisao bih. Nisam bio pozvan, rekose mi da se tome usprotivio plavi
vodnik stazista, L..in rodjak.

U WC je nadjena flasa, verovatno neki vojnik Muslimanske vere je koristi umesto toalet papira.
Pocese da se pronose glasine. Kazem da tome ne treba pridavati paznju, to je njihova navika, vera
im to propisuje, to je njihovo pravo, neka tako rade. “ Ne moze tako, vojna pravila to zabranjuju.
More ustase”- rece jedan obesni Srbijanac. Ljudi su ostrasceni , u zabludama-zakljucih. Dva
desetara , jedan Albanac izrazito crn, vitak ali vrlo zilav, i drugi Musliman iz Bosne svetlosmedji
grmalj , cesto udju u spavaonicu sa vodnikom H.C , nagone vojnike da skinu pantalone i gacice, na
cipele. Postroji se citava ceta u spavaonici, svi goli od pojasa na dole, svima gace ma cipelama. Onda
redom pregledaju cistocu. Mrste se. Cujem od nekih vojnika pravoslavaca da su prisluskivali
razgovore ova dva desetara i da su oni kazali da je Muhamedanska vera mnogo bolja u svemu, i da je
pranje u WC flasom bolje od higijenskog papira. Neki na to uzvratise:” A ako Turci to rade iz flase
prstima, kako ce onda da operu prste, ipak je prikladnija hartija”..

Zgranuo sam se potencijalnom netrpeljivoscu izmedju Pravoslavaca i Muslimana. Zar to jos
postoji, traje. Mislio sam da je to proslost, cak neka vrsta arhaicnog folklora. Koliko je duboka
usadjivana netrpeljivost vekovima, ne moze tako brzo da se iskoreni. Ni slicnijih naroda ni vece
mrznje-setih se reci nobelovca Ive Andrica. I vodnik, i desetar Bosnjak su plavi., a navodno Turci.
Turci su crnomanjasti. Mrze se, a skoro isti narod, samo ih deli vera. Ali oni to ne znaju,.nisu makli
iz svojih sela, varosica.Treba da odu u neku stranu zemlju, pa ce onda da shvate koliko su bliski. Pa
se nece onda mrzeti.

Vodnik stazista je poceo da me izaziva, svakodnevno se to pretvara u jednu vrstu zategnutosti, ili
netrpeljivosti. Ne shvatam, ne znam zasto? Pocinje da me kori pred vojnicima, ispravlja neke
navodne moje greske. Marsirali smo kroz planinu, svi su pevali glasno ” Druze Tito mi ti se
kunemo”,on me gleda, zaustavi naglo stroj, pridje mi: “Zasto ti ne pevas glasno”. Jednom je
postrojio vod vojnika na jednom proplanku Stolova, naredio im da repetiraju puske, mene izveo
pred stroj, naredio samozadovoljno da u mene svi upere puske. Ne vidim razlog. Da nije zato sto je
L..in rodjak ? Da li je tacno da je njen rodjak? Mozda me je samo provocirao? Ili je to po
nacionalnoj liniji? Da nije ovo neka vrsta testa frustracije pred prijem u neke znacajnije krugove?
Ova mogucnost mi se ipak ucini malo verovatna.. Boli me povrsnost nasih ljudi.

Mozda neko pokusava da me uvuce u neku igru sa nacionalistickim prizvukom, iako sam ja vrlo
tolerantan i ljude ne delim po naciji, nego po tome kakvi su. Jedan oficir Slovenac inteligentnog lica
,visok i lep, me je prekinuo grubo za vreme diskusije na zvanicnom skupu vojnika, iako sam ja pazio
na svaku rec i bio vrlo oprezan. Gledao me je drsko sveznajuci pri izlasku iz sale. Utoliko sam bio
vise zacudjen jer sam bio vrlo tolerantan i pravican prema svima bez obzira na veru i naciju, cak je i
moja buduca supruga Muslimanka.
Cuh od nekoga, javno rece, da vojnicima stavljaju brom u hranu za vreme vojnog roka, da ih smire,
da im smanje polnu energiju. “Ukoliko stavljaju brom tako proizvoljno, olako, bez javnog uvida i
javne procedure, sta tek mogu raditi tajno sa pojedinim vojnicima koji im se ne svidjaju”-
razmisljam. To tako pocinje, malo po malo, onda anomalija uzme cudovisne razmere.

Sanjario sam da cu za Novu Godinu mozda dobiti posetu kuci, da ce me mozda posetiti L... Nista od
toga. Malo razocarenje. L…bi dosla, ali neko joj brani. Ona je tako daleko, toliko dugo vremena. Ja
sam ovde sam.

Vodnik stazista H.C mi pruzi likujuci jedno pismo.Takodje otvoreno. Pise mi jedna moja drugarica,
bivsa devojka, studira u Beogradu, koju sam video samo nekoliko puta, ona je iz okoline obliznjeg
Uzica , da ce za novogodisnju noc doci da me poseti, doci ce u odredjeno vreme na vrata kasarne. Bio
sam zabrinut, H. C je saznao za ovu posetu. Pa on ce to reci L..inima. Izasao sam sa njom, setali smo
nekoliko casova ulicama Kraljeva. Bio je mraz, ledeno.

Tri meseca staza u Ribnici u Kraljevu su bila vrlo stresna i naporna, bas kada su nastajali pritisci i
provokacije,obicno je pocinjala da svira uvek ista nostalgicna juzno--americka melodija, koja je za
mene uvek bila zbog necega, ne znam zbog cega, tuzni nagovestaj novih pritisaka.


-Mart 1964-oktobar 1964 godine-Prekomanda na aerodrom u Kraljevu.

Dosao je dan prekomande koji dolazi posle tri i po meseca obuke. Okupljenim vojnicima u krugu
kasarne oficir cita mesto prekomande. Svi su nestrpljivi i uzbudjeni da saznaju novi vojni raspored.
koji moze biti vrlo blizu, ili vrlo daleko, od grcke do austrijske granice, od Jadrana do Madjarske.
Oficir procita moje ime, rece -aerodrom u Kraljevu. Odahnuh. To je ipak vrlo dobro, to je tu, samo
na drugom kraju grada. Mogao sam dobiti prekomandu u daleku Makedoniju ili Sloveniju. Saznah
zatim da idem u vazduhoplovnu pesadiju, radi obezbedjenja aerodroma i cuvanja rezervoara
benzina za avione.

Tek kasnije sam shvatio da je moja radost bila preuranjena, da sam ustvari bio odredjen da
provedem ostatak od 8 meseci vojnog roka u istinskoj kaznenoj vojnoj jedinici.

Od prvog dana boravka na Aerodromu su pocele vrlo dugotrajne nocne zamorne straze, dve nedelje
nocna straza u selima u okolini Kraljeva ,Ratini, Kamenici, Vitanovcu, gde su bili rezervoari benzina
za avione, zatim nedelja odmora pa opet, i tako sve do kraja vojne obaveze. A sto je protivno
Zakonu o vojnoj sluzbi. Nocima nema spavanja, a danju tezak fizicki rad. A za to vreme neki
privilegovani vojnici iz politicki dobro stojecih porodica ne idu nikada na strazu, ne rade fizicke
poslove, prema njima se odnose sa uvazavanjem. Poremecaj sna koji traje nedeljama, mesecima, je
istinski udar na vitalnost, na zdravlje. Osecam se iznuren. Obicno sam rumen, sada sam postao
bledunjav. Kapetan moralno-politickog obrazovanja N…me je zapanjio, a onda jako uplasio , srete
me u velikom krugu kasarne, rece mi iznenadno cinicno:"Rumeni, nesto si ufitiljio?!". Zaprepastih
se, zbunih, uplasih. O cemu se radi? Mozda se sali ? Ove reci oficira N.. su me ipak bacile u veliku
brigu..

Na moju zalbu da sam permanento slat na nocnu strazu , mi je odgovoreno cinicno da je tako po
zakonu. Onda sam bio poslat u zatvor na nedelju dana, bez valjanog opravdanja, navodno sto sam
zakasnio sa izlaska u grad. Pocele su disciplinske mere, podsticanje protiv mene asocijalnih
psihopata vojnika, i Albanaca. Dok sam bio na nocnoj strazi u selu Kamenica kod Kraljeva u
obezbedjenju rezervoara benzina, nocu izbi pozar.Neko je podmetnuo-sinula mi je misao. Otkud
ovde pozar? Dolazi nocu da me zameni na strazi vojnik Albanac koji ide sa naperenom puskom i
odbija da kaze lozinku. Predajem mu smenu ne postujuci pravila vojne sluzbe. Strazarim nocu pored
Fabrike vagona. Najednom preko zida iz fabrike vagona prelete nekoliko kamenica u mome pravcu.
Dobih temperaturu, razbolih se, dvadeset dana u ambulanti garnizona. Kapetan N.. bahnu osiono u
bolesnicku sobu, lezim iznuren u krevetu, gleda me sa visine, ukoso ocima, samo seva. Cuo sam ga
ranije nekoliko puta :” Ama treba ove beogradske frajere osisati do glave!”.

Oficir MP Obrazovanja ( moralno-politickog ) je umeo narocito biti zastrasujuci. Uzgred receno on
je proveo staz od nekoliko meseci u americkoj vojsci, pozivao me je povremeno na razgovore na
jednu klupu u krugu kasarne, ili u njegovu kancelariju, i pocinjao tajanstveno da mi prica neke
tragicne dogadjaje, kao npr:" Taj oficir koji je bio ovde u garnizonu se bacio pod voz" pokaza mi
sine ispred kasarne gde se navodno bacio. U krugu kasarne je bila vojna skola, jednog toplog dana
mi pokaza na krov, tamo se ispeo jedan pitomac, preti da ce skociti. Potpukovnik Vojne
bezbednosti M..me je pozvao na saslusanje u vezi pisma koje sam dobio na kucnu adresu u
Beogradu od Rezin Zikilije koju sam upoznao za vreme moga putovanja u Brisel 1962 godine koje
mi je poslala iz Spanije gde je bila na letovanju. Nasli su ga u mome vojnickom sanduku, ne znam
kako, ko? Za njega je bilo sokantno da je postanska marka sa likom Franka. Ispitivao me je do
najmanjih detalja kako sam je upoznao, o Belgiji i Belgijancima, ja sam bio vrlo uctiv ali neodredjen
i kazao sam da za vreme boravka u Belgiji nije bilo nikakavih politickih dogadjaja ili razgovora, da
sam bio u Ambasadi sa kojom sam odrzavao vrlo dobre odnose i da je moj brat koji zivi u Brislu
prijatelj ambasadora. Ispricao sam mu da je u Ambasadi moj odlican prijatelj koga znam iz
Beograda i da sam sa njim bio u vise navrata. Ovaj oficir mi rece jedanput otsutno, kao da je u
polusnu, da je bio na stazu u americkoj vojsci.

Nije mi jasno, oni sami bili po nekoliko meseci na stazu u americkoj vojsci, a ovamo meni prebacuju
za jedno najobicnije putovanje u inostranstvo, pismo.

Video sam aroganciju oficira koji su mislili da se obracunavaju sa vojnicima"neprijateljima" a koji
to nisu bili, neravnopravnost vojnika u zavisnosti od politicke moci roditelja, video sam dobijanje
stanova oficira preko reda, nepotizam, tribalizme, zemljastva, stupidnu aroganciju i osionost
neznalica, napredovanja ne po znanju nego po drugim kriterijumima, protekciju prema vojnicima
iz"svojih"porodica. Nije mi jasno kako oni oficiri patrioti a zabranjuju pravoslavnu veru, progone
vernike, guse osecanja srpskog naroda i zabranjuju njegovu istoriju i svetkovine. Nesto je tu potpuno
kontradiktorno i cudno? Nesto ne ide? Oni lose razmisljaju. Ili jednostavno izvrsavaju naredjenja.

Ali sam video kako su tesko prolazili posteni oficiri ,koji su se suprotstaviti ovome ludilu.
U garnizonu na Aerodromu je bila jedna soba u kojoj je sedelo nekoliko oficira, za njih su govorili “
U nemilosti su, bundzije”. Bili su utuceni, slomljeni, vecina tesko bolesni, zvali su ih
“infarktasi””saobracajke” bili su razvedeni. Za jednog koji je imao zgodnu zenu, videh je jednom sa
njim, koketno napucila usne, zategla joj se pokraca suknja na bedrima. Rekose:” Zena mu se
prokurvala”..

Osionost, arogancija, iracionalnost, neznanje, povrsnost, nepromisljenost, greske- To je bio moj
zakljucak o ovakvim pojavama u JNA.

Oni neki navodni Rusofili, protivnici Zapada, neki navodni slovenofili, a tako se ponasaju u vojsci,
slabe je, ruse. Bio sam zgranut njihovim losim procenama, povrsnoscu. Pa to je krajnja naivnost,
otkud takva negativna selekcija oficira. Ko je doveo ovakve neznalice? Pa ovo lici na sabotazu. Ovo
je unistavanje nacije i drzave. Zar je moguce da su nasi ljudi tako povrsni? Sad mi je bio razumljiv
osecaj superiornosti Bosanca vodnika staziste iz Ribnice H.C..a, pa on uvidja isto ovo sto i ja, shvata
to kao naivnost, neznanje, nedoraslost nasih oficira, u njegovim ocima nizih bica. Blamaza, sramota.

Ipak ima podosta moralnih i kvalifikovanih oficira, ali su zastraseni, ne smeju da kritikuju negat
ivne pojave. Kako i ne bi bili zastraseni, pa i sam sam video kako su prosli oficiri iz infarktaske sobe
koji su se usudili da se pobune? Oni su i proganjani , unesreceni, to pokazuju da svi vide, da
njihovim primerom zastrase, da niko ne sme da kritikuje.

Sta ciniti?
Kada je otac dosao da me poseti u kasarnu, dok me je cekao, prisao mu je jedan oficir i kazao mu da
sam ja u svakom pogledu vrlo primeran, odlican vojnik, sve najbolje, ali je dodao: "Samo se lose
uklapa i emotivno reaguje". Otac i ja smo prozreli ovu igru, hteli su da sikanu prema meni i moje
reakcije, predstave kao moju uobrazilju. Tipican staljinisticki manir-razmisljao sam tada. Sovjetska
skola. A americka plata za vreme staza. Lisice, neznalice, umeju biti naivni vasarski prevaranti, a
ne vide svoju povrsnost. Vide ono sto ne treba, a ne vide ono sto treba.

Nasi oficiri su manipulisani.. Ko to radi? Kako? Treba ih osvestiti. Shvatih kako je tek bilo tesko u
vojsci mome ujaku vrlo mudrom i sposobnom , postenom oficiru, medju intelektualnim bogaljima i
moralnim monstrumima. JNA je umesto sazrevanja vojnika, prava dusegupka. Posmatrao sam
ucenike vojne skole u krugu kasarne, metode vaspitavanja, prevaspitavanja. Caruje paranoja,
konspiracija, neobicna kaznjavanja, preterana strogost, neukost. Navodno spartanstvo, a ovamo na
delu sakacenje dusa, delikventizacija mladih ljudi. Uprava skole je nedorasla, ne verujem da su
zlonamerni, oni su neznalice.Ko ih tu postavi? Celicenje spartanskim metodima treba da jaca licnost,
a ne da je razgradjuje..

U mojoj ceti je bilo vise vojnika muslimana. Neki su bili plavi, nekoliko vrlo plavih, kao Rusi, kao
stari Sloveni. Saznah da su vojnici muslimani bili stvorili zaverenicku grupu, bilo je sest vodja, to su
cudnom igrom slucajnosti bili upravo oni najplavlji, vise lice na Ruse nego li na Balkance. Nista.
Nema sudjenja, zatvora, kazne. Oni slobodni, kao da nista nije bilo. Ne razumem o cemu se radi. Cuh
u prolazu dva plava oficira, jedan Hrvat, drugi Slovenac, se smeju grohotom, Slovenac rece veselo:”
Ama ti bosanski zaverenici, to je ljupko, drage neznalice, hoce da prave zaveru, a protiv koga? Protiv
svojih. Vidis kako su plavi, to su nasi Sloveni. Pusti ih nek se izduvaju.!” Ne shvatam. Pa i ja sam
Sloven, iako nisam plav.. Zasto tako prema meni? Ludilo, budalastine.

U garnizonskoj biblioteci ima lepih knjiga, davno sam izgubio zelju da citam, sada mi se pomalo
ponovo vraca ta navika. Zelim da citam Dostojevskog, ali uzimam prvo Kafkin”Zamak”.Ovaj
garnizon i njegovi oficifi me potsecaju na Kafkine junake, kafkijanski ambijent-razmisljam dok
posmatram decaka pitomca vojne skole koji se popeo na krov i preti da ce se odozgo baciti. Kapetan
N.. sa izrazom lica hipnotizera kaze mudro:” Neka ga nek stoji, sici ce kad bude trebalo!”

Otkud ovakva konspiracija u vojsci, sve sami neki tajanstveni oficiri, neki obavestajci, bezbednjaci,
magovi, hipnotizeri, sumnjicavost? Cemu tolika konspiracija? Gde ce sve ovo odvesti? Ko ovo pravi?
Zasto? Ludilo konspirativnosti, manija obavestajaca, sve sami neki spijuni, mudri obavestajci, tajni
agenti. A ustvari sve same neznalice, protuve. Svi spijuniraju, uhode, prate, niko ne radi.

Dodje jedan suvonjav oficir iz Generalstaba, vrlo crnomanjast, srednjeg rasta, pridje mi u krugu,
gleda me pronicljivo kao neki hipnotizer. On deluje vrlo tajanstveno, kaze da je iz KOS-a, saznah da
je psihijatar. On je vrlo znacajna osoba, sa mnom se odnosi vrlo prijateljski, svi ga gledaju sa
uvazavanjem, salutiraju mu sa strahopostovanjem u prolazu, nosi neku svoju veliku tajnu. Ne znam
zasto, izgleda mi kao da nosi neku crnu uniformu smrti stranu nasoj vojsci. Gleda me sumnjicavo:”
Intelktualci sve vide, tj. vide ono sto ne treba da vide, a ne vide ono sto treba da vide. Oni su nasa
velika smetnja. Vezi konja gde ti gazda kaze i sve je u redu. Bog je prvo sebi stvorio kapu. Nigde
nema idealne pravde. Vidis li ti sta smo mi sve postigli, podigli zemlju iz praha, izgradili fabrike,
mostove, zgrade, stadione, bolnice, puteve. A tamo neki nama to osporavaju. One koji ne mogu ovo
da shvate bogami treba poslati nama psihijatrima da ih prevaspitamo”.

Uvideo sam ogromnu paranoju i rezervu prema Zapadu. A ovamo bili na stazi u zapadnim
armijama, jagmili se da ugrabe taj staz, zaradili novac, Zapad pomaze Jugoslaviju, hvali Tita, tvrdi
da se u Jugoslaviji postuju ljudska prava, da je sve na najvisem nivou. A ovde progone vojnike.
Jugoslavija dobija ogromne kredite , salju milione stranih turista na Jadran, razvijaju trgovinsku
razmenu. ,Jugosloveni svugde putuju slobodno. Neka smesna igra. Mucka. Ovde se lose radi, umesto
da svet to kritikuje, hvali. Nesto je ovde cudno? Znaci greske se nece ispraviti. Uzece maha. Nasi
oficiri i drzavnici nisu dovoljno pronicljivi, ne vide ovu lukavu svetsku igru u koju su oni nedorasli
upleteni. Ako svet hvali Jugoslaviju da je demokratska, a ona nije, onda ovde podstice bezakonje?
Zasto to cine?
Ne ja nisam protiv Evrope, Zapada, niti sam boljsevik, ja sam za integraciju u Evropu, za trzisnu
utakmicu, kapitalizam. Ali da radimo mudro, ne da gresimo i propadamo. Ako ovako nastavimo,
slabicemo sve vise-zakljucih. Zapad treba da nas podrzi na pravi nacin, jer ovako kamuflira greske,
uzroke negativnih trendova.

Jednom, preko dana razgovaram sa jednim seljakom iz susednog sela Kamenice, velika kuca, veliko
imanje, ali iz njega izbija neka tuga, tragika, nece da kaze, ali sve vidim. Sin mu pijan, umesto da
radi na velikom imanju vredja oca, opsova ga, skoro ga odgurnu, otac samo jeknu, cerka se
nasminkala pa po ceo dan i noc nije kod kuce. Zena se dere na njega, ne postuje ga. Jedan sin
pobegao na Zapad. Osecam neku tugu, tragediju, raspadanje srpskog sela i pravoslavne porodice.
Gleda me porazeno, beznadezno:” E moj sinko, ovoliko imanje a niko nece da ga obradjuje, sve se
oturilo od kuce”. Kad god idemo na strazu u Kamenicu sa visa vidim ovo domacinstvo, izgleda mi
kao zacarano, prokleto. Slicno je i sa mnogim drugima u selu.

Zalio sam se roditeljima na ovakav nezasluzen tretman. Cutali su, nisu znali prestraseni sta da mi
kazu. Govorili su da se strpim, da ce biti bolje..

Svetao izuzetak je bio major Slovenac Ceje koji je bio ozenjen crnokosom simpaticnom srodnicom
moje majke i bio je igrom sretnih slucaja za mene na aerodromu Kraljevo.Visok plav, malo podebeo
vrlo dobrocudan i mudar covek. Zalio sam mu se, kaze mi da budem strpljiv i da ne uzimam suvise
to k‟ srcu. A srodnica moje majke Bosanka mi je jednom kada smo bili sami saopstila povredjena
da joj je muz kazao da je za mnom stigla"karakteristika" iz Generalstaba , da sam iz neprijateljske
porodice, da je otac bio saradnik cetnika u II Svetskom ratu, da sam nacionalista, vernik, liberal,
pro-zapadno orijentisan. I da je stigao zahtev za prevaspitavanje. Bila je u intimnim razgovorima i
pred muzom oficirom JNA ogorcena jer je vrlo dobro znala da to sve nije tacno. Njen muz je se
diskretno udaljavao i pravio se da ne slusa sta razgovaramo. Pitao sam se da iza toga ne stoji L..in
teco pukovnik kadrovik iz Generalstaba? Zasto? Kada je prema meni bio vrlo prijateljski
nastrojen? Mozda su njemu dali moju"karakteristiku" i obmanuli ga, lazno me predstavili? Ovde
caruju intrige, lazi, nahuskali ga protiv mene? Ali on je pukovnik u Kadrovskom odeljenju
Generalastaba JNA, i srodnik generala vazduhoplovstva JNA, takodje Muslimana? Ko zna sta su mu
kazali.

Podoficir Pantelic je iz okoline Loznice, dakle kako se to kaze zemljak, malo stariji od mene, plav,
srednjeg rasta, vrlo drag, ispoljava mnogo razumevanja. Radili smo zajedno engleski, druzili se. On
je jedna od retkih svetlih tacaka moga boravka u JNA. Kapetan moje cete Popovic je korektan oficir,
onaj od odmerenih i razumnih. Slican je i vodnik Veremezovic.

Bio sam jednom na dva dana u Beogradu. Misa Popovic me srete na Ekonomskom fakultetu, pred
svima zgrabi moju vojnicku kapu, baci je uz glasan smeh na tlo. ..

Razmisljao sam o nekim mogucim mojim nedostacima, greskama moje porodice, politickim gresima
roditelja? Ipak sam bio sklon da to sve zaboravljam i da sve to vidim kao jednu mucnu epizodu u
zivotu. Sazrevanje.?Vlast. ? Vlast je vrlo cudna stvar, ne moze se sve razumeti, valjda tu postoji neka
posebna logika. Izgledalo mi je malo verovatno da je njen uticajni teco dao nalog da me provere. Bilo
je nekih grescica sa moje strane. Isao sam na igranke u Kraljevu. Mozda su to znali, saznali, ocenili
to kao moju nelojalnost? Ukoliko je tako, da li je to za kaznu? To je privatnost. Jednom sam
zakasnio i usao u krug kasarne kroz zicu. Ali to se desavalo i drugima. Mozda me je neko
pozavadjao sa oficiima? Ko? Nejasno? Zasto?

16 oktobra 1964 godine je udario avion sa sovjetskom vojnom delegacijom u Avalu, svi izginuli. Sta
je po sredi? Kako to, kao da je Avala neka velika planina? Cujem u kupatilu za vreme brijanja
sapucu dva vojnika, jedan rece:” Mi smo jaci od Rusa, ovo im je lekcija”. “To sa Rusima je mnogo
slozenije, ne zaleci se burazeru”-rece drugi.,zvao se Stefanov, ovaj vojnik intelektualac tajanstveno
rece kratko:”Avala na francuskom znaci”progutao “.Sta hoce da kaze?
Priblizava se oktobar kada idem kuci. Vojnici su poceli da obelezavaju priblizavanje ovoga dana
ubelezavanjem bajonetom poruka na drvenim strazarnicama, zgradama, i na drugim mestima, sa
brojem dana koliko je jos ostalo. Uzvikivali su novim vojnicima koji su pristizali:”Remo”.Duzina
moga vojnog roka je bila 11 meseci jer sam bio zavrsio fakulet, koji nisu zavrsili studije ,sluze 6
meseci duze.

Dok stojim na strazi nocu gledam vozove koji prugom jure pored kasarne, cuje se odnekle melodija
valcera u trocetvrtinskom taktu” DOMINO”.

Priblizava se snevani dan. Svi se plasimo da nam nesto opet ne otegne dan odlaska.

Pripremajuci masivni vojnicki drveni kofer i slazuci stvari i ocekujuci odlazak na zeleznicku stanicu
Kraljevo, i put do Beograda od nekoliko casova, sa nevericom, i velikim cudjenjem i zaprepascenjem,
sam zakljucivao da sam proveo skoro godinu dana u JNA u uslovima i okolnostima koje su bile vrlo
neobicne i cudne. Mnogo stvari je nejasno.

Zapazam da su u mojoj svesti politicka razmisljanja jako prisutna, sto nije blo ranije slucaj. O
politici sam ranije, narocito poslednjih godina, vrlo malo razmisljao. Cak sam bio postao u zadnje
vreme pro-rezimski orijentisan, pa bilo mi je vrlo lepo u Beogradu. Nepijatnosti u vojsci su me
usmerili da postajem politizovan, vise od toga-nezadovoljnik.

Pitam se stalno : Sta moze da bude po sredi? Da li je sabotaza JNA ? Cija? Zbunjuje me visestranost
nase medjunarodne pozicije. Sa jedne strane otvaranje Zapadu, snazna podrska Zapada,
prodiranje Zapada u razne pore ovoga drustva, evo npr. pojedini oficiri kraljevackog garnizona su
bili na stazu u americkoj vojsci. A sa druge strane zapazam simpatije za Rusiju i Sovjetski savez.
Otkud ovaj dualitet? Jak je Zapad, Jugoslavija se razvija ekonomski, njena armija je jedna od
najjacih u Evropi. Zasto? Ali sta ona radi? Progoni srpske vojnike, umesto neprijatelja. Kakvi su to
rusofili koji slabe svoj narod? Jaka je JNA da drzi u tlacenju i slabljenju ovaj narod. Umesto da se
bori protiv onih koji ga slabe. Ali Sovjetski savez nikad nije bio jaci, pa tamo sunce nikad ne zalazi.

Jedanaestomesecni boravak u JNA je bio veliko osvescenje i sazrevanje. Ali i rusenje ideala i lepih
predstava o JNA, vojsci, drzavi. Ocekivao sam da maksimalno oduzim svoj patriotski dug prema
domovini, da budem dobar vojnik a ustvari sam uvidjao da je moj boravak u vojsci bio pretvoren u
nezakonite postupke., kaznjavanja i progone. Osecao sam se postidjen, kao da izlazim sa
jednogodisnje robije, gde sam bio nevin, sve intenzivnije razmisljam zasto je tako bilo?

Zakljucujem da je vojska zahvacena virusom bezakonja, nepotizma, korupcije, i politicke paranoje i
neopravdanih cestih sumnjicenja i progona postenih vojnika. Bezakonje sam uvidjao povremeno i
ranije oko sebe i van vojske, ali nisam direktno sam tako nesto dozivljavao .Sada mi se to desilo, sit
gladnog ne razume, tek kada ti se nesto desi, kada sam osetis na svojoj kozi, onda ces shvatiti. .Ali
ovo treba da se desi mnogima, pa da se osveste. Tacno, ali sam video one koji su kao i ja trpeli
diskriminaciju u vojsci, odose kucama sretni, sve pozaboravljase. Zadatak intelektualca je da to ne
zaboravi, da to obznani.,da bude svestan, da razume, shvatih da vecina mojih sapatnika u vojsci nije
ni shvatala sta se sa njima desavalo, sa nekima sam razgovaro, to uvideo..Kako se onda boriti kada
same zrtve ne shvataju sta se sa njima desava..

Sada kada sam doziveo lose postupke, poceh da se prisecam prica srodnika, oceva rodietlja,
poznanika, njihovih zalbi da su bili proganjani. U sta nisam narocito verovao ,narocito posledn jih
godina, verovao sam da je toga bilo posle Drugog svetskog rata, a kasnije,mislio sam da je toga sada
mnogo manje. Sada poceh da preispitujem moje stavove po ovom pitanju. Oni su ipak u pravu.

Ali ovo sto se meni desavalo godinu dana nije bila zvanicna kazna zatvora. Ne, ja sam zvanicno bio
na sluzbi vojnog roka u JNA. Ali sam, trpeo progone bez presude, nezvanicno. Sada ima mnogo
manje nego li ranije osuda na zatvorsku kaznu po politickoj osnovi, ali ja prepoznah za ovu godinu
dana da postoje kazne bez zatvora, da ima sikaniranja, znam jos neke vojnike kojima se slicno desilo
kao i meni. Pa ja sam ovde bio godinu dana na vrsti robije, zvanicno sam bio na sluzenju vojnog
roka, a nezvanicno sam bio god inu dana na nekoj vrsti robije, a vracam se kuci kao da nije bilo
nista. Gledam Vojnicku knjizicu, u njoj pise:” Primeran vojnik u svakom pogledu, odlicno
vladanje,”.Kako takvo licemerje? To je obmana, prevara, to su mi sve cinili, a ovamo napisali da sam
primeran vojnik. Zele da ukriju svoja zla dela prema meni. Mozda tako cine da uteraju strah,
pokornost. Ali to je preterano, ruse vitalnost, zdravlje, sakate licnost. Da nisam preosetljiv? Ali ja
sam protivno Zakonu o vojnoj obavezi godinu dana bio izlozen nesanici,istinskoj torturi nesanicom,
kao u zatvoru.. A to je vrlo stetno po zdravlje.

Budim se, osvescujem. Mozda se poredak okanjuje one otvorene represije, okrenuo se skrivenoj. A
koja nije nista manje razorna ,nego li ona otvorena. Zasto? Pa da moze da se obracunava sa
neprijateljima, a da to ukriva. Da bi tako ukrivao svoju tiransku priodu, lazno se predstavljao u
svetu, pre svega kod nesvrstanih, kao model demokratije..Trgnuh se, pa ja postajem paranoican,
izadjose mi pred oci stariji srodnici koji su se zalili na progone, ili govorili prezrivo:”Komun
jare”,zar sam i ja takav bednik, slabic.Pa to je onizavaju ce.

Ali zasto meni cine, pa ja nisam nikakav neprijatelj? Da su mi ponudili, postao bih clan Partije. Ovde
je nesto nejasno, cudno.

Neophodno je da neko ovo zlo pretrpi na svojoj kozi da bi mogao da ga prepozna. Jer sit gladnoga
ne razume.Da bi se osvestio. Ali je sve ovo daleko slozenije. Opet pomisao na neke tesko proganjane
vojnike iz moga garnizona, ima ih istinski osakacenih, oni se sada na odlasku iz JNA sretni smeju ,
sve zaboravili. Opsesija razmisljanja, pa mnogi od njih i ne shvataju igru, ne znaju sta se sa njima
desavalo. Kako ce se onda ova skrivena represija prepoznati kada same zrtve to ne uvidjaju. Cute, ne
brane se, smeju se, vesele, kao da nista nije bilo. Prevara je opasna. Nevinost bez zastite, pir losih
procena, samounsitenja.

Da li cu krenuti putem politickog buntovnika? To bi bio nezahvalan i sterilan posao ispravljanja
krivih Drina? Ali u isto vreme u meni raste opravdan gnev prema nepravdama i ogorcenje
nezakonitim postupcima u JNA .Zar je moguce da je ovo drustvo takvo?

Ipak sam bio sklon na kraju , da to sve zaboravljam i da sve to vidim kao jednu mucnu epizodu u
zivotu..Jednostavno desilo se, bice bolje u buducnosti, ovo mi je pouka da razmisljam i pazim na
svoje buduce postupke. Da ne izazovem neke nove slicne postupke vlasti prema meni.

Sada idem kuci. Dolazim na zeleznicku stanicu, u Kraljevu, ulazim u voz, stavljam vojnicki kofer,
ulazim u vagon bife, voz juri, pejzazi munjevito promicu, draga Srbija koju znam. Putovanje kao
san, vrsta ekstaze, nisam takoreci ni trepnuo, voz je prolazio kroz Topcider, predgradje Beograda,
bas tamo gde smo cesto bili zajedno. Uprkos srece osecam umor, godinu dana torture nesanicom,
pogledah teme, malo se proredila kosa. Zvone mi reci ljubomornog kapetana MPVaspitanja N…:”
Rumeni, treba tebe stalno na nocnu strazu, da budes bled”. On je monstrum. Sta njemu smeta
moja rumena sveza boja, moja bujna kosa..

Znao sam da ce to proci vrlo brzo, samo da se ispavam nekoliko dana. Vratice mi se rumena i sveza
boja lica.


-28 novembar 1963 godine-Odlazak na sluzenje vojnog roka u Kraljevu

Narucio sam veliki vojnicki drveni sanduk, oni su tipski, to znaju stolari .U JNA odlazim na godinu
dana ,znam da je to dug vremenski period, odvajam se od Pakize, porodice, drugova, Beograda. Ali
drugacije ne moze biti. Ipak, uprkos ovoga, osecam neku vrstu radosti i ponosa, vaspitavan sam u
zdravom patriotskom duhu. To je vrsta blage egzaltacije, Srbin rado ide u vojnike, to je nama u
genima.,rojili su mi se patriostki stihovi u glavi. Ocekivao sam lep prijem, podrsku, da cu biti
ukljucen. da oduzim svoj patriotski dug.
Zavrsio sam studije, probudile se ambicije,boravak u Belgiji aprila 1962 je na mene delovao vrlo
pozitivno, kao grom iz vedra neba , pravo u moje intelektualne preokupacije, to je bio sok.,
osvescenje. Shvatio sam da treba da uzmem sudbinu u svoje ruke, da ucim, radim. Kada sam se
vratio ,samo za nekoliko meseci uceci krajnje intenzivno sam zavrsio vise od dve zaostale godine.
studija.

Pakiza je sretna , sija, Kraljevo je blizu, proci ce brzo godinu dana, a onda veridba, brak, porodica,
normalan zivot. A, i ona je pri kraju.studija. Nastavljamo da razmisljamo o odlasku u Belgiju..

Voz krete ka Kragujevcu kroz Sumadiju.,kupe poluprazan, unutra pospanih nekoliko zdravih i
lepih mladica i devojaka, tiho pevaju lepe sumadijske pesme. Ukaza se Kragujevac sa crvenim
krovovima, iznad samog prozora vagona prhnu jato golubova, dragi poznati pejzazi Srbije. Stigoh
ujutru na zeleznicku stanicu u Kraljevu, jedan nasmejan i govorljiv vojnik koji tamo bi slucajno me
odvede do kasarne u Ribnici. Idemo kroz centar grada, pre mosta kafana. Pozvah ga na rucak. jelo,
pivo, palacinke. On jede hlapljivo. Najednom mi se javi osecaj krivice, kao da cinim nesto
nedozvoljeno, ili kaznjivo:Ne smem biti ovako boleciv prema ovom vojniku, sa obicnim vojnicma se
moram ponasati ozbiljno, stedro.Kao da ja postajem, neka vrsta neke vlasti., a drugi koji nisu vlast
su nesto drugo. Odosmo mostom preko reke. Sa njim sada najednom malo govorim, osecam neku
neobicnu opreznost.

U kasarni prvo sisanje do glave, davanje uniforme, oruzja, dobio sam mitraljez, u vodu od tridesetak
bio sam medju prvih 5-6 po visini .Odredjena je ceta, spavaonica...

Nasa ceta je stajala ispred kasarne u Ribnici u Kraljevu 30 novembra 1963 godine , bilo je minus 17
0 C, pred nama snezni venci Stolova, draga poznata Srbija.

Dolazak u srce Srbije, odlazak iz Beograda velegrada vec zahvacenim svetskim uticajima i
trendovima, mondijalistickom maticom, ponekad tudjim i izvitoperenim pojavama, je velika
promena koja se zapaza na svakom koraku. Zapljusnut sam kroz tranzistor emsiijama lokalnih
radio stanica onom pravom narodnom izvornom srbijanskom muzikom.,oseca se kako snazno
pulsira draga vecita Srbija. Imam utisak da sijaju, da se zelena polja, sume, livade, vidim cobanice,
zamisljam prela, sela, vasare. Srbija je jos uvek ziva, ona je vecita, neunistiva- to je radostan
zakuljcak. Ujedno to je veliko duhovno osvezenje., povezivanje pokidanih referenci, vracam se u
susedni Krusevac, to je tu blizu, Zitkovac, Nis. Ne znam zasto, setih se Titovih reci da posle svakog
putovanja u unutrasnjost se vraca duhovno preporodjen. Beograd se otudjio, postao je izvitoperen,
dekadentan, tudj cak.. Zelim da integrisem pokidane niti, sa zebnjom konstatujem da u mojoj
licnosti usled seoba, i mnogo cega drugog ima prekida, praznina, istinskih tamnih tunela, pocinjem
od 1940 –od Djevdjelije, do Podrinja, juzne Srbije, Zemuna, Beograda, trudim se da sve to povezem,
integrisem , stvorim jaku i koherentnu licnost. Sretan sam zbog povratka korenima.

Kraljevo je tipican srbijanski grad, to nije prava Sumadija, niti je palanka, to je poveci grad na
obalama dve lepe reke, Zapadne Morave i Ibra. U obliznjem Krusevcu se brza u govoru, kao u
juznoj Srbiji, ali nema onih tipicnih niskih izgovaranja reci, padeze ispravno upotrebljavaju. U
obliznjem Cacku govore erski, rastezu, ijekavstina, kazu Jovo,a ne Jova.. Tokom boravka u ovome
gradu sam zapazio da se ovde mesaju erski i juznjacki govor.,ali da je dominantniji juznjacki, kazu
Jova. Od Raske i Uzica dolaze erski tonovi, a od Krusevca i Jastrebca, pa donekle od Kragujevca,
juznjacki.Bio sam na strazi u selima prema Cacku, ustanovih da se negde na pola puta kod sela
Ladjevca menja naglasak, od Ladjevaca ka Cacku erski, a ka Kraljevu juznjacki. Uporedo sa tim se
menja i mentalitet. Ali je ovde sve izmesano vekovima migracija.

Kraljevo nadkriljuju povise planine Stolovi. Ima modernih novih zgrada, ali su mahom usorene
prizemne kuce, kucice, sa bastama, redjaju se pekare, zanatske , fotografske radnje, poslasticarnice.
U gradu ima bioskop, hotel iz koga u duboku noc odjekuje zvucna narodna muzika, ima nekoliko
velikih fabrika. Veliki most povezuje dva velika dela grada, kasarna u Ribnici je sa druge strane. U
blizini je Mataruska Banja. Ovo je planinski kraj. Manastir Zica je tu odmah prema Mataruskoj
Banji.
-Decembar 1963-mart 1964 godine-Ribnica, Kraljevo

Vojna obaveza je potpuno drugaciji rezim zivota, spavanja, ishrane. Ustaje se rano ujutru u 6
casova, svira truba. Mora odmah da se digne, u kosulji trcanje napolju, i po mrazu. Po ceo dan u
pokretu, vezbanje, gadjanje, ciscenje oruzja, straza.Hrana mnogo jednolicnija nego li kod kuce.
Strogi oficiri , arogantni vodnici stazisti i desetari. Izlasci u grad samo jednom nedeljno. Ponekad
dugi marsevi, ili nocna straza, zamorni i dosadni casovi , narocito je dosadno ciscenje oruzja.

Iz dvorista se kroz prozor moze gledati u jednoj kancelariji TV, boksuje Kazijus Klej. Casovi
moralno politickog vaspitanja su prlika za opustanje, ali su ipak vrlo politizovani. Boli saznanje da
su pojedini vojnici postedjeni uobicajenih tegobnijih obaveza, npr. jedan poznati kosarkas, ali i deca
nekih mocnika.

Nije lako, ali izdrzace se. Omrsavio sam. Nadu daju njena pisma koja cesto stizu, to je velika
podrska, ohrabrenje za buducnost. Ima lep izgradjen citak rukopis, pise plavim penkalom, citam vise
puta svaku rec ,recenicu. Ne pomisljam da ce me posetiti, to je ipak delikatno, ona je iz vrlo
patrijarhalne porodice. Njen teco oficir u Generalstabu bi to mogao saznati, preneti njenim
roditeljima. Ona to dobro zna.

Vodnik stazista H.C. ( koji sluzi vojsku kao i drugi, ali je zavrsio neki fakultet, prethodno obavio
neku specijalizaciju ) plavokosi, naociti zavrseni student medicine iz Doboja , mi jednog dana
smejuci se samouvereno donese otvoreno Pakizino pismo govoreci:" Otkud ti znas moju rodicu
Pakizu.".Shvatih da se pisma otvaraju i citaju. To i pretpostavljam. Mnogo vise me je iznenadila ova
rodjacka podudarnost. Da li je to slucajno? Ili je mozda namesteno? U svakom slucaju to je
neobicno.

U mojoj ceti je oficir M….iz Slapasnice sela blizu Bratunca (rodnog mesta moje majke),koji je znao
moje srodnike, i moga ujaka takodje oficira. On nije gorostas, srednjeg je rasta, skoro plav, ali gipak
kao tigar, kipti od energije, na ledjima i ramenima mu zategla uniforma..Kada je dosao jedan
general iz Beograda, raportirao je u ime garnizona, izadje u caklecim cizmama, izmarsira pred
generala, lupnu potpeticama, samo odjekuje, salutira rukom celu i gromko uzviknu:” Raportiram
Vam druze Generale……” Licio mi je na neke Crvenoarmejce iz ruskih filmova..Za njega se pricalo
da je vrlo pravdoljubiv, da zato ima problema. Ali je komandir cete, kapetan- plav covek osrednjeg
rasta, lukavog birokratskog izraza lica, delovao drugacije. Bio je negde sa juga, u njemu se nazire
snishodljivost, cak neka vrsta poniznosti prema vojnicima iz politicki dobro stojecih porodica. Ovo
me rastuzuje, stvara losu predstavu oficira JNA u mojim ocima.

Prema vojnicima clanovima Partije se oficiri, podoficiri, desetari, odnose sa uvazavanjem, moze se
reci cak da su svet za sebe, vrsta uzvisenih. U svakom slucaju posedovanje iole moci prepoznavanja
dozvoljava da se uvidi da su takvi vojnici privilegovani. Neko je, ne znam ko je to bio , predlozio da
me pozovu na sastanak partijske celije. Saznah da je to poteklo od kapetana iz Slapasnice. Shvatih to
kao njegovu iskrenu naklonost, podrsku. Da su me pozvali, otisao bih. Nisam bio pozvan, rekose mi
da se tome usprotivio plavi vodnik stazista.

U WC je nadjena flasa, verovatno neki vojnik Muslimanske vere je koristi umesto toalet papira.
Pocese da se pronose glasine. Kazem da tome ne treba pridavati paznju, to je njihova navika, vera
im to propisuje, to je njihovo pravo, neka tako rade. “ Ne moze tako, vojna pravila to zabranjuju.
More ustase” rece jedan Srbijanac. Ljudi su ostrasceni ,u zabludama-zakljucih. Dva desetara , jedan
Albanac izrazito crn, vitak ali vrlo zilav, i drugi Musliman iz Bosne svetlosmedji grmalj ,cesto udju
u spavaonicu sa vodnikom H.C , nagone vojnike da skinu pantalone i gacice, na cipele. Postroji se
citava ceta u spavaonici, svi goli od pojasa na dole, svima gace ma cipelama. Onda redom pregledaju
cistocu. Mrste se. Cujem od nekih vojnika pravoslavaca da su prisluskivali razgovore ova dva
desetara i da su oni kazali da je Muhamedanska vera mnogo bolja u svemu, i da je pranje u WC
flasom bolje od higijenskog papira. Neki na to uzvratise:” A ako Turci to rade iz flase prstima, kako
ce onda da operu prste ,ipak je prikladnija hartija”..

Zgranuo sam se potencijalnom netrpeljivoscu. izmedju Pravoslavaca i Muslimana. Zar to jos
postoji, traje. Mislio sam da je to proslost, cak da je neka vrsta arhaicnog folklora. Koliko je duboka
usadjivana netrpeljivost vekovima, ne moze tako brzo da se iskoreni. Ni slicnijih naroda ni vece
mrznje-setih se reci nobelovca Ive Andrica. I vodnik, i desetar Bosnjak su plavi., a navodno Turci.
Turci su crnomanjasti. Mrze se, a skoro isti narod, samo ih deli vera. Ali oni to ne znaju,. nisu makli
iz svojih sela, varosica.Treba da odu u neku stranu zemlju, pa ce onda da shvate koliko su bliski. Pa
se nece onda mrzeti.

Vodnik stazista je poceo da me izaziva, svakodnevno se to pretvaralo u jednu vrstu zategnutosti., ili
netrpeljivosti. Ne shvatam, ne znam zasto. Pocinje da me kori pred vojnicima, ispravlja neke
navodne moje greske. Marsirali smo kroz planinu, svi su pevali glasno ” Druze Tito mi ti se
kunemo”,on me gleda, zaustavi naglo stroj, pridje mi: “Zasto ti ne pevas glasno”. Jednom je
postrojio vod vojnika na jednom proplanku Stolova, naredio im da repetiraju puske, mene izveo
pred stroj, naredio samozadovo|jno da u mene svi upere puske. Ne vidim razlog. Da nije zato sto je
Pakizin rodjak ? Da li je tacno da je njen rodjak? Mozda me je samo provocirao? Ili je to po
nacionalnoj liniji? Da nije ovo neka vrsta testa frustracije pred prijem u neke znacajnije krugove?
Ova mogucnost mi se ipak ucini malo verovatna.. Boli me povrsnost nasih ljudi.

Mozda neko pokusava da me uvuce u neku igru sa nacionalistickim prizvukom, iako sam ja vrlo
tolerantan i ljude ne delim po naciji, nego po tome kakvi su. Jedan oficir Slovenac inteligentnog lica
,visok i lep, me je prekinuo grubo za vreme diskusije na zvanicnom skupu vojnika, iako sam ja pazio
na svaku rec i bio vrlo oprezan. Gledao me je drsko sveznajuci pri izlasku iz sale. Utoliko sam bio
vise zacudjen jer sam bio vrlo tolerantan i pravican prema svima bez obzira na veru i naciju, cak je i
moja buduca supruga Muslimanka.

Cuh od nekoga, javno rece, da vojnicima stavljaju brom u hranu za vreme vojnog roka, da ih smire,
da im smanje polnu energiju. “Ukoliko stavljaju brom tako proizvoljno, olako, bez javnog uvida i
javne procedure, sta tek mogu raditi tajno sa pojedinim vojnicima koji im se ne svidjaju”-
razmisljam. To tako pocinje, malo po malo, onda anomalija uzme cudovisne razmere.

Sanjario sam da cu za Novu Godinu mozda dobiti posetu kuci, da ce me mozda posetiti Pakiza. Nista
od toga. Malo razocarenje. Pakiza bi dosla, ali neko joj brani. Ona je tako daleko, toliko dugo
vremena. Ja sam ovde sam.

Vodnik stazista H.C mi pruzi likujuci jedno pismo.Takodje otvoreno. Pise mi jedna moja drugarica,
bivsa devojka, studira u Beogradu, koju sam video samo nekoliko puta, ona je iz obliznjeg Cacka, da
ce za novogodisnju noc doci da me poseti, doci ce u odredjeno vreme na vrata kasarne. Bio sam
zabrinut, H. C je saznao za ovu posetu. Pa on ce to reci Pakizinima. Izasao sam sa njom, setali smo
nekoliko casova ulicama Kraljeva.Bio je mraz, ledeno.

Tri meseca staza u Ribnici u Kraljevu su bila vrlo stresna i naporna, bas kada su nastajali pritisci i
provokacije,obicno je pocinjala da svira uvek ista nostalgicna juzno--americka melodija, koja je za
mene uvek bila zbog necega, ne znam zbog cega, tuzni nagovestaj novih pritisaka.



-Mart 1964-oktobar 1964 godine-Prekomanda na aerodrom u Kraljevu.

Dosao je dan prekomande koji dolazi posle tri i po meseca obuke. Okupljenim vojnicima u krugu
kasarne oficir cita mesto prekomande. Svi su nestrpljivi i uzbudjeni da saznaju novi vojni raspored.
koji moze biti vrlo blizu, ili vrlo daleko, od grcke do austrijske granice, od Jadrana do Madjarske.
Oficir procita moje ime, rece -aerodrom u Kraljevu. Odahnuh. To je ipak vrlo dobro, to je tu, samo
na drugom kraju grada. Mogao sam dobiti prekomandu u daleku Makedoniju ili Sloveniju. Saznah
zatim da idem u vazduhoplovnu pesadiju, radi obezbedjenja aerodroma i cuvanja rezervoara
benzina za avione.

Tek kasnije sam shvatio da je moja radost bila preuranjena, da sam ustvari bio odredjen da
provedem ostatak od 8 meseci vojnog roka u istinskoj kaznenoj vojnoj jedinici.

Od prvog dana boravka na Aerodromu su pocele vrlo dugotrajne nocne zamorne straze, dve nedelje
nocna straza u selima u okolini Kraljeva ,Ratini, Kamenici, Vitanovcu, gde su bili rezervoari benzina
za avione, zatim nedelja odmora pa opet, i tako sve do kraja vojne obaveze. A sto je protivno
Zakonu o vojnoj sluzbi.Nocima nema spavanja, a danju tezak fizicki rad. A za to vreme neki
privilegovani vojnici iz politicki dobro stojecih porodica ne idu nikada na strazu, ne rade fizicke
poslove, prema njima se odnose sa uvazavanjem. Poremecaj sna koji traje nedeljama, mesecima, je
istinski udar na vitalnost, na zdravlje. Osecam se iznuren. Obicno sam rumen, sada sam postao
bledunjav. Kapetan moralno-politickog obrazovanja N…me je zapanjio, a onda jako uplasio , srete
me u velikom krugu kasarne, rece mi iznenadno cinicno:"Rumeni, nesto si ufitiljio". Zaprepastih se,
zbunih, uplasih. O cemu se radi? Mozda se sali ? Ove reci oficira N.. su me ipak bacile u veliku
brigu..

Na moju zalbu da sam permanento slat na nocnu strazu , mi je odgovoreno cinicno da je tako po
zakonu. Onda sam bio poslat u zatvor na nedelju dana, bez valjanog opravdanja., navodno sto sam
zakasnio sa izlaska u grad. Pocele su disciplinske mere, podsticanje protiv mene asocijalnih
psihopata vojnika., i Albanaca. Dok sam bio na nocnoj strazi u selu Kamenica kod Kraljeva u
obezbedjenju rezervoara benzina, nocu izbi pozar.Neko je podmetnuo-sinula mi je misao. Otkud
ovde pozar? Dolazi nocu da me zameni na strazi vojnik Albanac koji ide sa naperenom puskom i
odbija da kaze lozinku. Predajem mu smenu ne postujuci pravila vojne sluzbe. Strazarim nocu pored
Fabrike vagona. Najednom preko zida iz fabrike vagona nekoliko kamenica u mome pravcu.

Dobih temperaturu, razbolih se, dvadeset dana u ambulanti garnizona. Kapetan N.. bahnu osiono u
bolesnicku sobu, lezim iznuren u krevetu, gleda me sa visine, ukoso ocima, samo seva. Cuo sam ga
ranije nekoliko puta :” Ama treba ove beogradske frajere osisati do glave”.

Oficir MP Obrazovanja ( moralno-politickog ) je umeo narocito biti zastrasujuci. Uzgred receno on
je proveo staz od nekoliko meseci u americkoj vojsci, pozivao me je povremeno na razgovore na
jednu klupu u krugu kasarne, ili u njegovu kancelariju, i pocinjao tajanstveno da mi prica neke
tragicne dogadjaje, kao npr:" Taj oficir koji je bio ovde u garnizonu se bacio pod voz" pokaza mi
sine ispred kasarne gde se navodno bacio. U krugu kasarne je bila vojna skola, jednog toplog dana
mi pokaza na krov, tamo se ispeo jedan pitomac ,preti da ce skociti. Potpukovnik Vojne
bezbednosti M..me je pozvao na saslusanje u vezi pisma koje sam dobio na kucnu adresu u
Beogradu od Rezin Zikilije koju sam upoznao za vreme moga putovanja u Brisel 1962 godine.koje
mi je poslala iz Spanije gde je bila na letovanju. Nasli su ga u mome vojnickom sanduku. Za njega je
bilo sokantno da je postanska marka sa likom Franka. Ispitivao me je do najmanjih detalja kako
sam je upoznao, o Belgiji i Belgijancima, ja sam bio vrlo uctiv ali neodredjen i kazao sam da za
vreme boravka u Belgiji nije bilo nikakavih politickih dogadjaja ili razgovora, da sam bio u
Ambasadi sa kojom sam odrzavao vrlo dobre odnose i da je moj brat koji zivi u Brislu prijatelj
ambasadora .Ispricao sam mu da je u Ambasadi moj odlican prijatelj koga znam iz Beograda i da
sam sa njim bio u vise navrata. Ovaj oficir mi rece da je bio na stazu u americkoj vojsci. Nije mi
jasno, oni sami bili po nekoliko meseci na stazu u americkoj vojsci, a ovamo meni prebacuju za
jedno najobicnije putovanje u inostranstvo, pismo.

Video sam aroganciju oficira koji su mislili da se obracunavaju sa vojnicima"neprijateljima" a koji
to nisu bili, neravnopravnost vojnika u zavisnosti od politicke moci roditelja, video sam dobijanje
stanova oficira preko reda, nepotizam, tribalizme, zemljastva, stupidnu aroganciju i osionost
neznalica, napredovanja ne po znanju nego po drugim kriterijumima, protekciju prema vojnicima
iz"svojih"porodica. Nije mi jasno kako oni oficiri patrioti a zabranjuju pravoslavnu veru, progone
vernike, guse osecanja srpskog naroda i zabranjuju njegovu istoriju i svetkovine. Nesto je tu potpuno
kontradiktorno i cudno? Nesto ne ide? Oni lose razmisljaju. Ili jednostavno izvrsavaju naredjenja.
Ali sam video kako su tesko prolazili posteni oficiri ,koji su se suprotstaviti ovome ludilu.
U garnizonu na Aerodromu je bila jedna soba u kojoj je sedelo nekoliko oficira, za njih su govorili “
u nemilosti”. Bili su utuceni, slomljeni, vecina tesko bolesni, zvali su ih “infarktasi””saobracajke” bili
su razvedeni. Za jednog koji je imao zgodnu zenu rekose:” Zena mu se prokurvala”..

Osionost, arogancija, iracionalnost, neznanje, povrsnost, nepromisljenost, greske- To je bio moj
zakljucak o ovakvim pojavama u JNA.

Oni neki navodni Rusofili, protivnici Zapada.,neki navodni slovenofili,a tako se ponasaju u vojsci,
slabe je, ruse. Bio sam zgranut njihovim losim procenama, povrsnoscu. Pa to je krajnja naivnost,
otkud takva negativna selekcja oficira. Ko je doveo ovakve neznalice? Pa ovo lici na sabotazu..Ovo
je unistavanje nacije i drzave..Zar je moguce da su nasi ljudi tako povrsni? Sad mi je bio razumljiv
osecaj superiornosti vodnika staziste iz Ribnice H.C..a, pa on uvidja isto ovo sto i ja, shvata to kao
naivnost, neznanje, nedoraslost nasih oficira, u njegovim ocima nizih bica..Blamaza, sramota.

Kada je otac dosao da me poseti u kasarnu, dok me je cekao, prisao mu je jedan oficir i kazao mu da
sam ja u svakom pogledu vrlo primeran, odlican vojnik, sve najbolje, ali je dodao, "Samo se lose
uklapa i emotivno reaguje". Otac i ja smo prozreli ovu igru, hteli su da sikanu prema meni i moje
reakcije, predstave kao moju uobrazilju. Tipican staljinisticki manir-razmisljao sam tada. Sovjetska
skola. A americka plata za vreme staza. Lisice, neznalice, umeju biti naivni vasarski prevaranti, a
ne vide svoju povrsnost. Vide ono sto ne treba, a ne vide ono sto treba.

Nasi oficiri su manipulisani.. Ko to radi? Kako? Treba ih osvestiti. Shvatih kako je tek bilo tesko u
vojsci mome ujaku vrlo mudrom i sposobnom ,postenom oficiru., medju ovakvim intelektualnim
bogaljima i moralnim monstrumima. JNA je umesto sazrevanja vojnika, prava dusegupka.
Posmatrao sam ucenike skole u krugu kasarne, metode vaspitavanja, prevaspitavanja. Caruje
paranoja, konspiracija, neobicna kaznjavanja, preterana strogost, neukost. Navodno spartanstvo, a
ovamo na delu sakacenje dusa, delikventizacija mladih ljudi. Uprava skole je nedorasla, ne verujem
da su zlonamerni, oni su neznalice.Ko ih tu postavi? Celicenje spartanskim metodima treba da jaca
licnost, a ne da je razgradjuje..

U mojoj ceti je bilo vise vojnika muslimana. Neki su bili plavi, nekoliko vrlo plavih, kao Rusi, kao
stari Sloveni. Saznah da su vojnici muslimani bili stvorili zaverenicku grupu, bilo je sest vodja, to su
cudnom igrom slucajnosti bili upravo oni najplavlji, vise lice na Ruse nego li na Balkance. Nista.
Nema sudjenja, zatvora, kazne. Oni slobodni, kao da nista nije bilo.Ne razumem o cemu se radi..Cuh
u prolazu dva plava oficira, jedan Hrvat, drugi Slovenac, se smeju grohotom, Slovenac rece veselo:”
Ama ti bosanski zaverenici, to je ljupko, drage neznalice, hoce da prave zaveru, a protiv koga? Protiv
svojih. Vidis kako su plavi, to su nasi Sloveni.Pusti ih nek se izduvaju.” Ne shvatam. Pa i ja sam
Sloven, iako nisam plav.. Zasto tako prema meni. Ludilo, budalastine.

U garnizonskoj biblioteci ima lepih knjiga, davno sam izgubio zelju da citam, sada mi se pomalo
ponovo vraca ta navika. Zelim da citam Dostojevskog, ali uzimam prvo Kafkin”Zamak”.Ovaj
garnizon i njegovi oficifi me potsecaju na Kafkine junake, kafkijanski ambijent.-razmisljam dok
posmatram decaka pitomca vojne skole koji se popeo na krov i preti da ce se odozgo baciti. Kapetan
N.. sa izrazom lica hipnotizera kaze mudro:” Neka ga nek stoji, sici ce kad bude trebalo”.

Otkud ovakva konspiracija u vojsci, sve sami neki tajanstveni oficiri, neki obavestajci, bezbednjaci,
magovi, hipnotizeri, sumnjicavost? Cemu tolika konspiracija? Gde ce sve ovo odvesti? Ko ovo pravi?
Zasto? Ludilo konspirativnosti, manija obavestajaca, sve sami neki spijuni, mudri obavestajci, tajni
agenti. A ustvari sve same neznalice, protuve.Svi spijuniraju, uhode, prate, niko ne radi.

Dodje jedan suvonjav oficir iz Generalstaba , vrlo crnomanjast, srednjeg rasta, pridje mi u krugu,
gleda me pronicljivo kao neki hipnotizer. On deluje vrlo tajanstveno, kaze da je iz KOS-a, saznah da
je psihijatar. On je vrlo znacajna osoba, sa mnom se odnosi vrlo prijateljski, svi ga gledaju sa
uvazavanjem, salutiraju mu sa strahopostovanjem u prolazu, nosi neku svoju veliku tajnu. Ne znam
zasto, izgleda mi kao da nosi neku crnu uniformu smrti stranu nasoj vojsci. Gleda me sumnjicavo:”
Intelktualci sve vide, tj. vide ono sto ne treba da vide, a ne vide ono sto treba da vide. Oni su nasa
velika smetnja. Vezi konja gde ti gazda kaze i sve je u redu. Bog je prvo sebi stvorio kapu. Nigde
nema idealne pravde. Vidis li ti sta smo mi sve postigli, podigli zemlju iz praha, izgradili fabrike,
mostove, zgrade, stadione, bolnice, puteve. A tamo neki nama to osporavaju. One koji ne mogu ovo
da shvate bogami treba poslati nama psihijatrima da ih prevaspitamo”.

Uvideo sam ogromnu paranoju i rezervu prema Zapadu. A ovamo bili na stazi u zapadnim
armijama, jagmili se da ugrabe taj staz, zaradili novac, Zapad pomaze Jugoslaviju, hvali Tita, tvrdi
da se u Jugoslaviji postuju ljudska prava, da je sve na najvisem nivou. Jugoslavija dobija ogromne
kredite , salju milione stranih turista na Jadran, razvijaju trgovinsku razmenu. ,Jugosloveni svugde
putuju slobodno. Neka smesna igra. Mucka. Ovde se lose radi, umesto da svet to kritikuje, hvali.
Nesto je ovde cudno? Znaci greske se nece ispraviti. Uzece maha. Nasi oficiri i drzavnici nisu
dovoljno pronicljivi, ne vide ovu lukavu svetsku igru u koju su oni nedorasli upleteni..

Ne ja nisam protiv Evrope, Zapada, niti sam boljsevik, ja sam za integraciju u Evropu, za trzisnu
utakmicu, kapitalizam. Ali da radimo mudro,. ne da gresimo i propadamo. Ako ovako nastavimo,
slabicemo sve vise-zakljucih. Zapad treba da nas podrzi na pravi nacin, jer ovako kamuflira greske,
uzroke negativnih trendova..

Jednom, preko dana razgovaram sa jednim seljakom iz Kamenice, velika kuca, veliko imanje, ali iz
njega izbija neka tuga, tragika, nece da kaze, ali sve vidim. Sin mu pijan, umesto da radi na velikom
imanju vredja oca, opsova ga, skoro ga odgurnu, otac samo jeknu, cerka se nasminkala pa po ceo
dan i noc nije kod kuce. Zena se dere na njega, ne postuje ga. Jedan sin pobegao na Zapad. Osecam
neku tugu, tragediju, raspadanje srpskog sela i pravoslavne porodice. Gleda me porazeno,
beznadezno:” E moj sinko, ovoliko imanje a niko nece da ga obradjuje, sve se oturilo od kuce”.Kad
god idemo na strazu u Kamenicu sa visa vidim ovo domacinstvo, izgleda mi kao zacarano, prokleto.
Slicno je i sa mnogim drugima u selu.

Zalio sam se roditeljima na ovakav nezasluzen tretman. Cutali su, nisu znali prestraseni sta da mi
kazu. Govorili su da se strpim, da ce biti bolje..

Svetao izuzetak je bio major Slovenac C….koji je bio ozenjen crnokosom simpaticnom srodnicom
moje majke i bio je igrom sretnih slucaja za mene na aerodromu Kraljevo.Visok plav, malo podebeo
vrlo dobrocudan i mudar covek. Zalio sam mu se, kaze mi da budem strpljiv i da ne uzimam suvise
to k‟ srcu. A srodnica moje majke Bosanka mi je jednom kada smo bili sami saopstila povredjena
da joj je muz kazao da je za mnom stigla"karakteristika" iz Generalstaba , da sam iz neprijateljske
porodice, da je otac bio saradnik cetnika u II Svetskom ratu, da sam nacionalista, vernik, liberal,
pro-zapadno orijentisan. I da je stigao zahtev za prevaspitavanje. Bila je u intimnim razgovorima i
pred muzom oficirom JNA ogorcena jer je vrlo dobro znala da to sve nije tacno. Njen muz je se
diskretno udaljavao i pravio se da ne slusa sta razgovaramo.Pitao sam se da iza toga ne stoji Pakizin
teco pukovnik kadrovik iz Generalstaba? Zasto? Kada je prema meni bio vrlo prijateljski
nastrojen? Mozda su njemu dali moju"karakteristiku" i obmanuli ga, lazno me predstavili? Ovde
caruju intrige, lazi, nahuskali ga protiv mene? Ali on je pukovnik u Kadrovskom odeljenju
Generalastaba JNA, i srodnik generala vazduhoplovstva JNA, takodje Muslimana? Ko zna sta su mu
kazali.

Podoficir Pantelic je iz okoline Loznice, dakle kako se to kaze zemljak, malo stariji od mene, plav,
srednjeg rasta, vrlo drag, ispoljava mnogo razumevanja. Radili smo zajedno engleski, druzili se. On
je jedna od retkih svetlih tacaka moga boravka u JNA. Kapetan moje cete Popovic je korektan oficir,
onaj od odmerenih i razumnih. Slican je i vodnik Veremezovic.

Bio sam jednom na dva dana u Beogradu. Misa Popovic me srete na Ekonomskom fakultetu, pred
svima zgrabi moju vojnicku kapu, baci je uz glasan smeh na tlo. ..
Razmisljao sam o nekim mogucim mojim nedostacima, greskama moje porodice, politickim gresima
roditelja? Ipak sam bio sklon da to sve zaboravljam i da sve to vidim kao jednu mucnu epizodu u
zivotu. Sazrevanje.?Vlast. ? Vlast je vrlo cudna stvar, ne moze se sve razumeti, valjda tu postoji neka
posebna logika. Izgledalo mi je malo verovatno da je njen uticajni teco dao nalog da me provere. Bilo
je nekih grescica sa moje strane. Isao sam na igranke u Kraljevu. Mozda su to znali, saznali, ocenili
to kao moju nelojalnost? Ukoliko je tako, da li je to za kaznu? To je privatnost. Jednom sam
zakasnio i usao u krug kasarne kroz zicu. Ali to se desavalo i drugima. Mozda me je neko
pozavadjao sa oficiima? Ko? Nejasno? Zasto?

16 oktobra 1964 godine je udario avion sa sovjetskom vojnom delegacijom u Avalu, svi izginuli. Sta
je po sredi? Kako to, kao da je Avala neka velika planina? Cujem u kupatilu za vreme brijanja
sapucu dva vojnika,jedan rece:” Mi smo jaci od Rusa, ovo im je lekcija”. “To sa Rusima je mnogo
slozenije, ne zaleci se burazeru”-rece drugi..Stefanov, vojnik intelektualac tajanstveno rece
kratko:”Avala na francuskom znaci”progutao “.Sta hoce da kaze|

Priblizava se oktobar kada idem kuci. Vojnici su poceli da obelezavaju priblizavanje ovoga dana
ubelezavanjem bajonetom poruka na drvenim strazarnicama, zgradama, i na drugim mestima, sa
brojem dana koliko je jos ostalo. Uzvikivali su novim vojnicima koji su pristizali:”Remo”.Duzina
moga vojnog roka je bila 11 meseci jer sam bio zavrsio fakulet, koji nisu zavrsili studije ,sluze 6
meseci duze.

Dok stojim na strazi nocu gledam vozove koji prugom jure pored kasarne, cuje se odnekle melodija
valcera u trocetvrtinskom taktu” DOMINO”.

Priblizava se snevani dan. Svi se plasimo da nam nesto opet ne otegne dan odlaska.

Pripremajuci masivni vojnicki drveni kofer i slazuci stvari i ocekujuci odlazak na zeleznicku stanicu
Kraljevo, i put do Beograda od nekoliko casova, sa nevericom, i velikim cudjenjem i zaprepascenjem,
sam zakljucivao da sam proveo skoro godinu dana u JNA u uslovima i okolnostima koje su bile vrlo
neobicne i cudne. Mnogo stvari je nejasno.

Zapazam da su u mojoj svesti politicka razmisljanja jako prisutna, sto nije blo ranije slucaj. O
politici sam ranije, narocito poslednjih godina, vrlo malo razmisljao. Cak sam bio postao u zadnje
vreme pro-rezimski orijentisan, pa bilo mi je vrlo lepo u Beogradu. Nepijatnosti u vojsci su me
usmerili da postajem politizovan, vise od toga-nezadovoljnik.

Pitam se stalno : Sta moze da bude po sredi? Da li je sabotaza JNA ? Cija? Zbunjuje me visestranost
nase medjunarodne pozicije. Sa jedne strane otvaranje Zapadu, snazna podrska Zapada,
prodiranje Zapada u razne pore ovoga drustva, evo npr. pojedini oficiri kraljevackog garnizona su
bili na stazu u americkoj vojsci. A sa druge strane zapazam simpatije za Rusiju i Sovjetski savez.
Otkud ovaj dualitet? Jak je Zapad, Jugoslavija se razvija ekonomski, njena armija je jedna od
najjacih u Evropi. Zasto? Ali sta ona radi? Progoni srpske vojnike.,umesto neprijatelja. Kakvi su to
rusofili koji slabe svoj narod? Jaka je JNA da drzi u tlacenju i slabljenju ovaj narod. Umesto da se
bori protiv onih koji ga slabe. Ali Sovjetski savez nikad nije bio jaci, pa tamo sunce nikad ne zalazi.

Jedanaestomesecni boravak u JNA je bio veliko osvescenje i sazrevanje.Ali i rusenje ideala i lepih
predstava o JNA, vojsci, drzavi. Ocekivao sam da maksimalno oduzim svoj patriotski dug prema
domovini, da budem dobar vojnik a ustvari sam uvidjao da je moj boravak u vojsci bio pretvoren u
nezakonite postupke., kaznjavanja i progone. Osecao sam se postidjen, kao da izlazim sa
jednogodisnje robije, gde sam bio nevin, sve intenzivnije razmisljam zasto je tako bilo?

Zakljucujem da je vojska zahvacena virusom bezakonja, nepotizma, korupcije, i politicke paranoje i
neopravdanih cestih sumnjicenja i progona postenih vojnika. Bezakonje sam uvidjao povremeno i
ranije oko sebe i van vojske, ali nisam direktno sam tako nesto dozivljavao .Sada mi se to desilo, sit
gladnog ne razume, tek kada ti se nesto desi, kada sam osetis na svojoj kozi, onda ces shvatiti. .Ali
ovo treba da se desi mnogima, pa da se osveste. Tacno, ali sam video one koji su kao i ja trpeli
diskriminaciju u vojsci, odose kucama sretni, sve pozaboravljase. Zadatak intelektualca je da to ne
zaboravi, da to obznani.,da bude svestan, da razume, shvatih da vecina mojih sapatnika u vojsci nije
ni shvatala sta se sa njima desavalo, sa nekima sam razgovaro, to uvideo..Kako se onda boriti kada
same zrtve ne shvataju sta se sa njima desava..

Sada kada sam doziveo lose postupke, poceh da se prisecam prica srodnika, oceva rodietlja,
poznanika, njihovih zalbi da su bili proganjani. U sta nisam narocito verovao ,narocito posledn jih
godina, verovao sam da je toga bilo posle Drugog svetskog rata, a kasnije,mislio sam da je toga sada
mnogo manje. Sada poceh da preispitujem moje stavove po ovom pitanju. Oni su ipak u pravu.

Ali ovo sto se meni desavalo godinu dana nije bila zvanicna kazna zatvora. Ne, ja sam zvanicno bio
na sluzbi vojnog roka u JNA. Ali sam, trpeo progone bez presude. . nezvanicno. Sada ima mnogo
manje nego li ranije osuda na zatvorsku kaznu po politickoj osnovi, ali ja prepoznah za ovu godinu
dana da postoje kazne bez zatvora, da ima sikaniranja, znam jos neke vojnike kojima se slicno desilo
kao i meni. Pa ja sam ovde bio godinu dana na vrsti robije, zvanicno sam bio na sluzenju vojnog
roka, a nezvanicno sam bio god inu dana na nekoj vrsti robije, a vracam se kuci kao da nije bilo
nista. Gledam Vojnicku knjizicu, u njoj pise:” Primeran vojnik u svakom pogledu, odlicno
vladanje,”.Kako takvo licemerje? To je obmana, prevara, to su mi sve cinili, a ovamo napisali da sam
pr imeran. vojnik. Zele da ukriju svoja zla dela prema meni. Mozda tako cine da uteraju strah,
pokornost. Ali to je preterano, ruse vitalnost, zdravlje, sakate licnost. Da nisam preosetljiv? Ali ja
sam protivno Zakonu o vojnoj obavezi godinu dana bio izlozen nesanici,istinskoj torturi nesanicom,
kao u zatvoru.. A to je vrlo stetno po zdravlje.

Budim se, osvescujem. Mozda se poredak okanjuje one otvorene represije, okrenuo se skrivenoj. A
koja nije nista manje razorna ,nego li ona otvorena. Zasto? Pa da moze da se obracunava sa
neprijateljima, a da to ukriva. Da bi tako ukrivao svoju tiransku priodu, lazno se predstavljao u
svetu, pre svega kod nesvrstanih, kao model demokratije..Trgnuh se, pa ja postajem paranoican,
izadjose mi pred oci stariji srodnici koji su se zalili na progone, ili govorili prezrivo:”Komun
jare”,zar sam i ja takav bednik, slabic.Pa to je onizavaju ce.

Ali zasto meni cine, pa ja nisam nikakav neprijatelj? Da su mi ponudili, postao bih clan Partije. Ovde
je nesto nejasno, cudno.

Neophodno je da neko ovo zlo pretrpi na svojoj kozi. ,da bi mogao da ga prepozna. Jer sit gladnoga
ne razume.Da bi se osvestio. Ali je sve ovo daleko slozenije. Opet pomisao na neke tesko proganjane
vojnike iz moga garnizona, ima ih istinski osakacenih, oni se sada na odlasku iz JNA sretni smeju ,
sve zaboravili. Opsesija razmisljanja, pa mnogi od njih i ne shvataju igru, ne znaju sta se sa njima
desavalo. Kako ce se onda ova skrivena represija prepoznati kada same zrtve to ne uvidjaju. Cute, ne
brane se. Prevara je opasna. Nevinost bez zastite. pir losih procena, samounsitenja.

Da li cu krenuti putem politickog buntovnika? To bi bio nezahvalan i sterilan posao ispravljanja
krivih Drina? Ali u isto vreme u meni raste opravdan gnev prema nepravdama i ogorcenje
nezakonitim postupcima u JNA .Zar je moguce da je ovo drustvo takvo?

Ipak sam bio sklon na kraju , da to sve zaboravljam i da sve to vidim kao jednu mucnu epizodu u
zivotu..Jednostavno desilo se, bice bolje u buducnosti, ovo mi je pouka da razmisljam i pazim na
svoje buduce postupke.Da ne izazovem neke nove slicne postupke vlasti prema meni.

Sada idem kuci. Dolazim na zeleznicku stanicu, u Kraljevu, ulazim u voz, stavljam vojnicki kofer,
ulazim u vagon bife, voz juri, pejzazi munjevito promicu, draga Srbija koju znam. Putovanje kao
san, vrsta ekstaze, nisam takoreci ni trepnuo, voz je prolazio kroz Topcider, predgradje Beograda,
bas tamo gde smo cesto bili zajedno. Uprkos srece osecam umor, godinu dana torture nesanicom,
pogledah teme, malo se proredila kosa. Zvone mi reci ljubomornog kapetana MPVaspitanja N…:”
Rumeni, treba tebe stalno na nocnu strazu, da budes bled”. On je monstrum. Sta njemu smeta
moja rumena sveza boja, moja bujna kosa..
Znao sam da ce to proci vrlo brzo, samo da se ispavam nekoliko dana. Vratice mi se rumena i sveza
boja lica.



Београд, 1.12.1964. г.-.МИНИСТАРСТВУ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ

    На служби војне обавезе у ЈНА сам боравио од 29.11.1963. до 10.10.1964. године у Краљеву.
Потичем из патриотске српске породице, за време II светског рата усташе су убиле двадесет
блиских сродника моје мајке, а неколико сродника је изгубило животе за време Првог
светског рата на Солунском фронту или пак од стране Аустроугара. Моји преци су одувек
били познати као борци за слободу српског народа. Али су увек поштовали права других
народа и вера.
   Ово предочавам да бих вас обавестио да сам за време служења војног рока у Краљеву био
изложен жестоким репресалијама и прогонима са образложењем да сам „српски
националиста“ „верник“, либералног схватања“ „западњак“ и слично. Овакве оптужбе су
нетачне.
    Прогони су се састојали у дисциплинским кажњавањима без повода са моје стране,
осудама на боравак у затвору касарне, присиљавањима да обављам најтеже и понижавајуће
радове, дискриминаторским поступцима у свакодневном животу у касарни, после обављања
обуке од три и по месеца у Рибници у Краљеву сам пребачен на аеродром Краљево где сам
врло често био на ноћној стражи противно закону о војној обавези а преко дана сам морао да
обављам уморан и неиспаван тешке физичке послове. Официри морално-политичког
васпитања и војне безбедности су ме често испитивали и вршили притиске нада мном
оптужујући ме да мрзим Албанце и Муслимане што је најобичнија измишљотина. Они су
против мене систематски подстицали војнике Албанце који су ме по неколико њих тукли а
мени је ускраћена заштита. Био сам осуђиван без основа на казну затвора од неколико дана у
касарни.. Дошло је до поремећаја здравља која су се огледала у појави несанице, замору,
нервној напетости, астенији и друго, а војна медицинска служба је одбила да ми пружи
адекватну медицинску заштиту.
     Одговорни за овакве репресивне мере према мени за које нисам дао повода и не постоји
правни основ су капетани …….. као и командир гарнизона ……….. Они су ми казали да је
дошло упутство из Београда (Генералштаб, Немањина улица). Захтевам од вас да се спроведе
истрага и установи зашто сам био прогањан за време служења војне обавезе и ко је дао за то
наредбу, да кривци буду кажњени, да ми се омогући медицинска нега јер ми је здравље од тада
уздрмано, пре тога сам био потпуно здрав и бавио се спортом.

У нади да ћу добити ваш одговор.

У Београду, 01.12.1964. г.                        Томислав Крсмановић економиста
                                                        Карађорђева 50, Београд




--24 Oktobar 1964 godine-Sastanak sa Pakizom ispred zgrade Srpske akademije nauka, u Knez
Mihajlovoj ,u ponedeljak, u 18 casova.

Iz daljine zureci straftom da budem tacan, vidim je ispred zgrade SANU, njena visoka izduzena
figura, ona uvek deluje kao neka povisoka i vitka svetlo smedja devojka, nekako se scucurila, na svoj
neobicni nacin nekako postidjena, isto kao prilikom prvog sastanka, od tada su osecanja prema njoj
dostigla neuporedivo veci intenzitet, ona je uzbudjena , u njenom stavu vidim ogromno iscekivanje
da se pojavim, zacas smo u kratkom zagrljaju, vise neznom dodiru, ali koji nagovestava orkanske
visove dugo ocekivane ljubavi, okretosmo se Knez Mihajlovom ka Kalimegdanu. Gledamo se vise
intuicijom nego li svescu. Oci joj sjakte, radost izbija zi svakog egsta, dolaze najksretniji dani,
beskrajni. A tako se najvise vidi. Pita me kao da smo juce bili zajedno:”Kako je bilo u
vojsci”.”Dobro”-kazem kratko., ne zelim da joj pricam o tome. Nadjosmo jednu klupu na
Kalimegdanu. To je ono sto nam najvise treba, da budemo sami. Shvatih da se nije nimalo
promenila, da godina dana nije nimalo umanjila nasa osecanja, naprotiv carolija zaljubljenosti je
tezila jos vecoj ekstazi, opijenosti, visinama gde caruje neka nova dosada nepoznata svetlost.

Sve je sada pocelo ispocetka, jos mnogo uzbudljivije nego li ranije, jos sadrzajnije. Podstakla me je
da se odmah prijavim na Biro rada, kaze da se ekonomisti traze, da cu brzo dobiti zaposlenje. Isto mi
kazu roditelji. A ona je pri kraju studija, vredno uci, redovno polaze ispite sa visokim ocenama.
Njene ambicije bujaju.,zeli da bude vrsni arhitekta, da projektuje, gradi.



-28 Oktobar 1964 godine-Krsman se ozenio Milenom Micic, sa Usca.

Danas nam je bio u poseti Dragoljub. “ Prizenio se Krsman, Milenom sa Usca, jastace , lakse ce mu
biti, Ruza otisla u Zvornik”-odmahnu rukom..Milena je udovica, njen sin Milan je leti nas
nerazdvojni drug sa Drine..


--29 oktobar 1964 godine-Zoran Beatovic, sin pokojnog Ranka Beatovica

Pokojni Ranko Beatovic, brat bake Save je ubijen maljem na Svetog Savu 1942 godine u Jasenovcu,
isti dan je na isti nacin izgubio zivot i ujko Veljo, brat nase majke. Iza ujke Ranka je ostala njegova
udovica i sin Zoran., zivi sa majkom, koja se preudala, i polusestrom ,u Visokom kod Sarajeva.

Zoran nam je danas dosao u posetu, zajedno sa njegovom polusestrom. Deluje vrlo otresito. Njegova
sestra je privlacna devojka. On je plav, vecina Beatovica su plavi, visoki. Oni nasi srodnici iz Bosne,
imaju neki drugaciji mentalitet, u njima prepoznajem neku drugu tipologiju, oseca se uticaj
Austrougarske, Evrope, neki drugaciji fluid, ili slif. Smireniji, odmereniji. Lice mi na neke
autrougarske finanse, carinike, drzavne sluzbenike. Zapazio sam dosada takve psihologije i u
Vojvodini, narocito Slavoniji, Krajini. To sam zapazio i sa Srbijancima iz okoline Ljubovije, kada se
otsele da zive u Bratunac, posle godina boravka tamo poprime neke slicne osobine, izmene se.



-30 10.1964 god-Novinar Drakce Radivojevic se ozenio rodjakom Bubom Beatovic.

Drakceta sam upoznao u Studentskom internacionalnom kampu u Dubrovniku. On je novinar,
prilicno stariji od mene, crnomanjast, dezmekast. Zblizila nas je nasa radoznalost za fenomen
stranih turista na Jadranu, kakve usled toga nastaju posledice ne samo za nasu ekonomiju, nego i
kako se to odrazava na stanje duha nasih mladica i devojaka.Normalno da novinare interesuju
socioloske i ekonomske teme. O politici nismo nikad ragovarali.

Saznanje da se ozenio rodjakom Bubom, cerkom maminog ujaka Djordje Beatovica i ujne Ivke je
radosna vest. Sretosmo se na Terazijama, zagrlismo se radosni, sada smo rodjaci.

Mira Beatovic, visoka vitka devojka ,lice i razumne oci odaju intelektualku, Bubina sestra, mi danas
pokaza prodavnicu namestaja ljubljanske firme kod Pionirskog parka, tamo je sada zaposlen ujko
Djordjo.”Ranije je radio za preduzece Drina iz Foce, sad ode kod Slovenaca”.Prodavnica sva sija u
neonu. Ujko Djordjo je aktivan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u Udruzenju solunaca.



-1.11.1964-1.9.1965 godine-Radim u preduzecu SEME, Eksport-Import
Prijavio sam se u Birou za zaposljavanje . Danas vracajuci se , na ulazu u stan ,mama hoce da mi
kaze nesto vazno, zvali iz Biroa ,da se javim ODMAH u preduzece Seme, Eksport-Import, Admirala
Geprata broj 10.,radi zasnivanja radnog odnosa. To je prijatno iznenadjenje. Kao da je neka
nevidljiiva ruka sve podmazala.-odmah na posao. Roditelji kao da su ogrejani dugo ocekivanom
svetloscu blagonaklonosti danasnnjice koja stize sa neke daleke zvezde., najzad ih ogreja.

Tata kao da se necega naglo doseti radosno uzviknu udarajuci se rukom po kolenu:” Pa tamo radi
moj kolega Cancarevic, on je komercijalni direktor, on je otuda od Mokre Gore.Obavezno mu se javi
kada tamo dodjes.”.

Otac i ja idemo brzo do zgrade Semena u susednoj ulici Admirala Geprata br.10, on se zadihao,
deluje umorno. Daje mu snagu moj polet, gleda ozareno u mene. Cancarevic siri ruke i grli se sa
ocem, radostan je, visok, koscat crnomanjst covek, ali vec osedeo ,medju njima neka velika bliskost,
samo treperi. Gleda me sa simpatijama, to me raduje.Valjda ce poceti sada prema meni da se odnose
kako treba. Rastuzuju me vrsnjaci moga oca, deluju mi takoreci na iskraju..Tatin prijatelj rece da
me primaju na radno mesto”referent za plan i analizu”.”Samo ti kreni, trudi se, radi, sve ce kasnije
da uznapreduje, dodji sutra na posao, sve cu ti objasniti”-posavetova me . Preracunavam se, plata je
solidna. Nema vise besparice, ulazaka u bioskop bez karte.

U kuci radost. Jedan sin je otisao van zemlje, svoj je covek, sada se osamostaljuje i drugi. Bice lakse.
Saopstavam radosnu vest Pakizi, to je za nju vrlo znacajno, gleda me sa novim poverenjem i
znacajem. Otkrivam u njoj svaki dan neku novu umiljatost .i zenstvenost.

U kancelariji sedi nekoliko sluzbenika i sluzbenica, to su mahom sredovecne osobe. Svi su
predusretljivi, ljubazni. Zadaci moga radnog mesta se svode na monotone proracune troskova,
dohodka, statistike, slazem se da to treba raditi, i to cinim savesno. Ali plan i analizu vidim mnogo
sire, kreativnije, ona treba da se bavi takodje unapredjenjem poslovanja preduzeca.,sirenjem
asortimana usluga i proizvoda, povecanjem efikasnosti, produktivnosti, ekonomicnosti,
rentabilnosti.poslovan ja.,da predlaze inovacije, bolju organizaciju. Na kraju to pise u sistematizaciji
, u opisu zadataka moga radnog mesta

Citam ponovo knjigu profesora Kukolece”Ekonomika i organizacija poslovanja”, saznajem za
marketing, propagandu, idem u biblioteke, citam. Nadopunjujem moja saznanja iz teorije BRAND
IMAGE.Nestrpljiv sam da pocnem da primenjujem to u Semenu, da ga unapredim.

Kako to da ovde primenim? Seme ima tri prodavnice semene robe u Beogradu, najveca je u
Balkanskoj ulici, na odlicnom mestu , analiziram njeno poslovanje, prodaja po kvadratnom metru je
mala, neadekvatan asortiman, izlog prasnjav , losa propaganda, nema prospekta, imam zamerke na
politiku cena, kreditnu politiku, radno vreme, obucenost i ljubaznost osoblja, nestimulativno
nagradjivanje. Drze dve prodavnice,one su slicne, ona u Kamenickoj ulici je mala, slicne zamerke
imam i na prodavnicu kod Kalenica pijace. Obilazim ove prodavnice kada zavrsim dosadne sterilne
knjigovodstvene analize. Javim se poslovodji, on me gleda znatizeljno. Dolazim do zakljucka da ih
ima kooperativnih, ali neki su sumnjicavi, ili cangrizavi. Raspitivali se, jedan je saznao da ja to
radim samoinicijativno., pilji u mene podozrivo. Tesko je menjati ljude, njihove ustaljene navike,
imaju male plate sto da se pretrgavaju od novih dodatnih zadataka. A ja sam poletan jer sam mlad,
oni to nisu, zelm da se dokazem, kod njih nema tih motiva. Trudim se da ih razumem, poslovanje ,
pa to je rad sa ljudima, treba znati psihologiju, razumeti ih. Narocito je znacajna za mene slovenacka
prodavnica SEMENARNA u Prizrenskoj ulici preko puta Hotela”Balkan”, u svemu je daleko ispred
nasih prodavnica. Pa Slovenija, tamo je blizu Zapad, oni su poslovniji, orijentisu se vise na
poslovnost, menadzment, marketing. Ulazim u ovu prodavnicu kao kupac koji trazi raznu robu, iz
prikrajka snimam, analiziram prostor, rafove, asortiman, cene, izlog, ponasanje prodavaca, radno
vreme..Poredim sa nasim prodavnicama. Oni su u svemu bolji. Saznajem, da Semenarna otvara nove
prodavnice sirom Srbije.I treba, nemam nista protiv, ali zasto da i Seme nema moderne prodavnice,
zasto Seme ne otvara nove prodajne punktove sirom Srbije?
Novine pisu na veliko o ekonomskoj reformi. Ona zagovara efikasnije privredjivanje, orijentaciju na
trziste. To je za mene dodatna znacajna stimulacija..Ujedno se nagovestava liberalizacija putovanja
Jugoslovena van zemlje.

Ojuzilo-zakljucujem.

Dakle, predlazem konkretne mere za napredjenje poslovanja nasih podavnica u Beogradu, ukazujem
da postoje velike unutrasnje rezerve, neostvareni potencijali, narocito isticem da treba da
analiziramo prodavnicu Semenarne, da modernizujemo nase prodavnice, da ce onda porasti
znacajno promet, i dohodak. Narocito predlazem da se otvaraju nase nove prodavnice sirom zemlje,
jer nedostaju, tako cemo ostvariti znacajne zarade.

Zadovoljan sam, ohrabruje me direktor Cancarevic ,slaze se sa mojim vidjenjima:” Samo ovde ti je
ustajala kolotecina”..

Analiziram rad nasih stovarista u Zemunu i Makisu, asortiman nasih proizvoda, aktivnost izvoza-
uvoza, dajem predlog mera unapredjenja.

Svi me gledaju radoznalo, ili sa simpatijama, ima i nerazumevanje, jaza generacija. Mladi imaju
ogromnu energiju, zelju za dokazivanjem, ambicije, zele sve odmah da bude. Stariji su to davno
istutnjali, izmorili se , sve to pozaboravljali, ne mogu da razumeju mlade. Citam knjigu na
engleskom o menadzmentu, nadjoh izraz “Mladi vuci”-za mlade kadrove pune snage i poleta. Mozda
su surovi, nemilosrdni u svojoj mladalackoj zapenusanosti ambicija. Ali pomalo tuzan shvatam da
starije kolege ne veruju da cu dobiti podrsku generalnog direktora i njegovih saradnika. Svaki dan u
firmi prosto lebdi u vazduhu brirokratska okostalost, vidi se u izrazima lica i postupcima
rukovodioca, kao ustajao vazduh pritiska otpornost na promene, ucmalost, ljudi dolaze na radno
mesto samo da otaljaju svoje radne zadatke. Jednostavno ,imaju male plate, nema motiva. Svoju
izuzetnu motivisanost dozivljavam kao mladalacki polet, energiju.,zelju za dokazivanjem, ambicije
mladog coveka..Pa”mladi vuci”.su puni snage,ambicija. Tacno, ali oni su korisni za drustvo, vuku
sve napred, ne samo sebe. Ovde ne cene mlade, inovacije, kreativnost. A tu je kljuc ekonomske
reforme.

U Semenu pocinju da me sve vise vide kao neku vrstu reformatora. Neki me procenjuju: neki sterilni
entuzijasta, ili cak i mladi fantasta, ili –njegovi predlozi prizemljeni?. Sticem nekoliko iskrenih
podrzavalaca. Zabokrecina je ustalasana. Ipak, radja se zebnja, neki rukovodioci me gledaju u
prolazu pomalo nezadovoljno.

Stariji kolega Milija, on je iz jednog sela ka Obrenovcu, ponese jednu manju vagu iz kancelarija u
kamionet, ja uzeh od njega ,teska je za njega..On se savi, poblede. Umre iznenada

Razmisljam o putevima i metodama kako da se unapredi poslovanje i organizacija, trzisni nastup
Semena..Otkrivam po meni fascinantne mogucnosti..Ispada da sam ja neka vrsta pronalazaca, pa
otkrivam skrivene mogucnosti poboljsanja. Ali citajuci vremenom strucne knjige uzbudjen uvidjam
da to nije nista novo, to se sve zna, pa ja ustvari dolazim do tih saznanja svojim licnim trudom i
iskustvima, umesto da to saznam iz knjiga, pa to se sve iskristalisalo vekovima ljudske civilizacije.
Pa zasto da gubim mnogo vremena, bolje je da to saznam iz udzbenika marketinga i menadzmenta.
A da onda primenim u praksi..

Direktor Cancarevic me opet ohrabruje, ali kaze otvoreno da u Semenu postoji grupa mocnika, koji
zele da oni budu zasluzni, a ne drugi. Sageo glavu, gleda preda se tmurno :” Ima surevnjvosti, budi
oprezan”.Isto mi kaze pravnik ,vrsnjak oca i Cancarevica, pun razuma, gleda me blagonaklono, ali
sa dozom upozorenja:” Sa njima je vrlo tesko izaci na kraj, to je mnogo slozenije”. Jos neki tako isto
kazu. Ne shvatam, koje su to snage kojima smeta progres..
Po prvi put rukovodioci ispoljavaju otvoreno neslaganje, dobijam od generalnog direktora blag
prekor, savet da se manim zadataka van opisa radnih zadataka radnog mesta” referent za plan
analizu”. zabrinut sam. Kome to smeta? Zasto?

Lezem kasno, rano ustajem. Imam cvrst san, ali povremeno ima blage nesanice. To je ocigledno
posledica nocne straze u vojsci. Dovodi me do besa saznanja da ranije nikad nisam imao problema sa
snom, sada ih imam zbog neprimerenih postupaka vojnih vlasti prema meni..A evo sada u Semenu
smeta moja dobra namera da unapredim poslovanje.

Mene pocinju neki partijski akivisti u Semenu da provociraju, prebacuju mi u neobaveznim
razgovorima neki navodni zapadni pristup poslovanju. Cancarevic nije clan partije, kazem mu to, on
mi savetuje da se uclanim u Partiju:” Lakse ces se izboriti za tvoje ideje”.Ali stalno gleda tuzno u
neku tacku pred sobom. Nalazim u tome neku beznadeznost, besciljnost mojih poduhavata u firmi.
Obracam se sekretaru Partijske organizacije, sredovecnom birokrati tipicnog izraza lica, zelim da
prisustvujem sastancima. Roditelji mi kazu da postanem clan Partije, ako mi to omogucava bolje
napredovanje. Pakiza je istinski obradovana kada cu da idem na sastanke Partijske organizacije..

Ustanovih brzo da su sastanci partijske celije suvoparne diskusije, kao neko citanje psalmi u nekom
sredjevekovnom jezuitskom manastiru, analiziraju se misli druga Kardelja, traktati o
samoupravljanju..Predlazem im da na dnevni red stavimo zivotne teme, kako unaprediti efikasnost
poslovanja. To njih ne interesuje..Cemu gubiti vreme na dosadnim sastancima, ima toliko izazova ,
vreme je dragoceno. Odnos rukovodioca Semena prema meni se nije izmenio posle mojih
prisustvovanja partijskim sastancima.-sto sam ja ocekivao. Naprotiv, nazinteresovanost za moje
predloge se polako pretvarala u odbojnost, sa tendencijom tihog bojkota.

Vremenom, zbog nedostatka interesa rukovodioca Semena, moja zelja da postanem clan Partije je
vremenom spontano usahla..

Radijo sam savesno zadatke iz opisa radnog mesta, pretpostavljeni su bili zadovoljni, ali su sada
jasno kazali da se drzim opisa zadataka radnog mesta.,precizno su mi saopstili da samo to radim,
nista drugo. To je za mene bilo neizvodljivo. Nastavih samoinicijativno pomenute poslovne analize..

Dodjoh jedan dan ujutro na posao, uzrujah se, nema moga stola. Jedna koleginica namrstena,
zabrinuta pokazuje na sto u hodniku, dakle sedim u hodniku. Nema stolice. Idem kod Sefa Sluzbe,
kod direktora. Direktor kaze da je zauzet. Nekako mi dadose stolicu. Svi zaposleni me gledaju cudno
sto sedim u hodniku.

Ovo shvatam kao signal da treba da napustim firmu. Direktor Cancarevic mi pruza otvorenu
snaznu podrsku, kaze na skupu zaposlenih da treba prihvatiti moje predloge unapredjenja
poslovanja prodavnica, i otvarati nove ( Napomena: po povratku iz Belgije 1971 godine, u Semenu su
mi rekli da je u medjuvremenu otvoreno jos petnaestak novih prodavnica, da su tek kasnije usvojili
moj predlog).

U Semenu dolazi do neke vrste podele. Stvara se neka tiha tenzija.Generalni direktor me srete u
hodniku, rece ljutito;:” Idi kod brata u Belgiju, eto ti”. Cuh reci:” Zalaze se za zapadnu ekonomiju,
liberal, tehno-menadzer, sledi primer Slovenije “.

Podnecu otkaz. Idem za Belgiju.

Milovan Danojlić: MUKA S REČIMA
(Nezavisna izdanja, Beograd 1977)
BRBLJANJE
Čovek ne govori samo onda kad ima, već i kad nema šta da kaţe. Kao i tolike druge
sposobnosti, i moć govora se moţe izokrenuti, usmeriti u naopake svrhe, sve dok se ne
poništi. Tada nastaje prekid govornog saobraćaja; počinje brbljanje, ili oponašanje
saopštavanja. Brblja se na sedeljkama i po kafanama, na skupovima i sastancima, po
novinama i po knjigama, na svakom koraku. Ljudi su odnekud shvatili da se i prostim
natrpavanjem reči moţe štošta izraziti; ili su se ponadali da će kvantitet, sam od sebe,
preći u kvalitet. Pritom se ponekad i štogod tačno izbrblja, neopaţeno, slučajno. Opšti
stav umanjuje odgovornost; jasan cilj se ne vidi; a to je, čini se, najvaţnije.


Brbljanje je, svakako, znak nekog oboljenja, kako kod pojedinca, tako i u široj zajednici.
Brblja se da bi se iskrivotvorilo i nadomestilo izricanje, ili da bi se, detinjastim
zabušavanjem, zaobišlo kakvo neprijatno pitanje. Iza svake bujice reči najčešće se krije
nešto potisnuto ili izbegnuto. Otuda, valjda, onaj neumesni polet, nerazumljiva energija u
brbljivaca: postoji skriveno jezgro koje daje posredni podsticaj, pa iako ga se reči ne
dotiču, ozračene su njime. Posle neprijatnih uzbuĎenja ili postiĎujućih okolnosti, iz kojih
smo se iščupali, neodoljivo se raspričamo, ali vrlo, vrlo retko o predmetu samom.
Govorimo o svemu, osim o onom što nas boli. Naravno, moţe se brbljati manje ili više
uglaĎeno. U tom smislu razlikujemo pričljivost prijateljskog knjiţevnog panagirika od
beskrvnog političkog preklapanja. No u oba slučaja, baš kao i u salonskom ćeretanju,
suštinska se pitanja izbegavaju.


Prazno govorenje nekad se negovalo po salonima, ali sad je, eto, osvojilo konferencijske
dvorane, redakcije, ulicu. Onemogućene u svojoj osnovnoj ulozi, reči su počele da se
odaju ludovanju. Brbljanjem se po pravilu nešto zataškava; a bogme se i ima šta
zataškavati! S druge strane, nešto se govoriti mora. Zato pričamo ono što je nepovezano
i bezopasno, koliko da damo glasa od sebe. Ţiv mi Todor, da se čini govor.


Mogla bi se izdvojiti tri oblika bolesne pričljivosti (logoreje), s kojima se najčešće
susrećemo. (Moţda postoje i drugi oblici; od mene, kao izučavaoca i klasifikatora,
dovoljno je što sam i ova tri uočio):
a) logoreja kao izraz psihičkog poremećenja;
b) logoreja kao oblik društveno kodirane retorike;
c) logoreja kao odlika izvesnog stila.



Nezaustavljivo pričanje — iz straha od tišine, ili iz koje druge potrebe — uočeno je kao
odlika nekih duševnih oboljenja. Čini se da je ono prateća pojava drugih, dubljih
poremećaja. To bi bio najprostiji vid pričljivosti. Obrazac se, prilično verno, ponavlja i u
onim višim, društveno priznatim vidovima logoreje — u javnim govorima, i u jednoj vrsti
knjiţevnih tekstova. I tamo su prave pobude skrivene, sadrţaj odsutan, a cilj —
oponašanje kazivanja. Reči ne imenuju i ne predstavljaju, nego se gomilaju po sili
svojevrsne inercije, koja izmiče našim uobičajenim merilima.


Sigurno ste već susreli onog našeg ţivopisnog sugraĎanina — zovu ga Pera Zvezdaš —
kako, sa loptom i balonom izvor-vode, kao oluja promiče ulicama, i, iskrivljenih usta,
govori svoj beskrajni monolog o ratnim i posleratnim prilikama, o uspesima i porazima
njegove voljene Crvene zvezde, te o levici njezinog napadača Bore Kostića. U tom se
brbljanju mnogo šta dotiče, ali se, iz lako razumljivih razloga, ništa do kraja ne isteruje.
Pokojni Ţika Strip je, u svojim memoarskim zapisima, pribeleţio i od zaborava sačuvao
jednu Perinu besedu (a verujem da se neko setio te ovog vrsnog govornika i značajnu
ličnost našeg javnog ţivota i na magnetofonsku traku snimio). Evo jednog od njegovih
uličnih monologa:


Furtum, furtum ajdovčina, vitamini, preparati, drvoredi, vodoskoci, pod sneg, pod led...!
Kapu dole, pepeo na glavu... Vitamini, hormoni, aqua destillata, topčiderska ladna
voda...! Peru kasapina napali, napali, ja tu stiţem — bijem, bijem, ne mogu da prebijem,
glave tvrde, oni gutaju, gutaju, ne mogu da progutaju! Zato više nemojte prodavati
Hitleru tregere, jer u Vavilonskoj kuli nema struje... Ja kaţem Boro Jabučilo, dok ti ubiraš
devize po Italiji, majka ti muze krave po Obrenovcu!... Dimovi, dimovi, prozor, vrata,
zidovi — dupliram! Boro, Boro, vrati mi mojih pet hiljada dukata!... Ja kaţem: redov Pera,
drugopozivac, četiri puta miropomazan, i dva puta neosuĎivan u kraljevačkom vojnom
sudu u Ekslebenu! U Meksiku sveţe okrečene kuće. Ja kaţem: Pele, Pele, nemoj da
igraš bos! Atomska levica Bore Jabučila, prvi jugoslovenski kosmos u satelitu!... Čovek
Šoškić od gume izbacuje, prebacuje, zabacuje, podbacuje, odbacuje!... Bora Jabučilo,
atomska levica, ubacuje, nabacuje. Svi na brdo, semenke u dţep! Grickajte semenke i
gledajte u kosmos! Medţedova baklava, sitna kao kocka u Balkanskoj ulici... Medţedova
baklava u kosmosu četiri banke! Soliteri, soliteri, nema mesta u barakama...


Jedan od upečatljivih elemenata beogradskog folklora, Pera Zvezdaš se, u mojoj svesti,
vezuje za čitavo jedno razdoblje naše istorije i naše brbljivosti. MeĎu javnim ličnostima,
Pera se isticao slobodom i nezavisnošću u nastupu; vikao je što ga grlo nosi, a šta je,
kome i zašto govorio, nije se dalo ustanoviti. Bio je pronašao sadrţaj koji se, bez
opasnosti, u svakoj prilici moţe saopštavati: govorio je o fudbalu i fudbalerima. Tu je
svakom dozvoljeno da misli i govori što ga je volja, da prorokuje i da preteruje. Osnovna
nit Perinog pričanja često se kidala — provaljivale su predratne i ratne uspomene — da
opet isplivaju časovi Zvezde i Partizana. U druga područja javnog ţivota Pera je zalazio
samo ovlaš; iako se govorilo da je lud, on je odlično znao šta se sme, šta ne sme
doticati. Pokazivao je: o čemu se, i kako, bez zazora moţe ćaskati. O fudbalu i o malim
nevoljama malih, nepoznatih ljudi (poslastičar Medţed, kasapin Pera).


Nevino i nezlobivo, brbljanje je Peru ipak kompromitovalo. Večiti diskutanti, referenti i
koreferenti, kao i pisci odreĎenih kritičkih tekstova, svojim brbljanjem postiţu društveni
ugled. No oni imaju i dodirnih crta s Perom. I veliki zvezdaš se, poput njih, obraćao
čovečanstvu, to jest narodu. Ni njemu, kao ni njima, nije bilo vaţno razume li ga ko,
sluša li ga ili ne sluša. Po tom shvatanju svrhe govorenja, reči, same po sebi, nemaju
dostojanstva, značaja, ni vrednosti. Govornici ih stoga prodaju pošto su ih kupili,
budzašto. Nije li to čitav jedan estetski i idejni program, onaj isti koji nadahnjuje pisce
izvesnih tekstova iz kulturne i političke problematike? Ne pristaju li uza nj i mnoge druge
javne ličnosti? Pera je govorio da bi samoga sebe čuo, da bi govorenjem odredio svoju
vaţnost u ţivotu. A šta drugo čine neki cenjeni javni govornici i pisci, čije su nam besede
ponekad nerazumljivije i od Perinih poklika, i, uz to, neuporedivo dosadnije?


Diskutantska logoreja, za razliku od individualne, ili one "knjiţevne", ne izigrava ţivost,
ne pada u veštačka uzbuĎenja. Ona je ledena, trezvena, mrtva. Brbljanje bez poleta, po
duţnosti, naročito je mučan oblik nasilja nad rečima. Ludost bar donekle moţe da ublaţi
glupost, da nas uveseli. No govoriti i besmisleno i dosadno, to sebi mogu dopustiti samo
oni koji nikakva dopuštenja ni od koga ne traţe. Pera je, barem, govorio sa zanosom;
nije davio. Kad bi se oglasio, ljudi bi sa svih strana nagrtali i četili se. Zvanični govornici
se trude da budu što dosadniji; valjda im se čini da će tako delovati ozbiljno i upućeno.
Bitno je da se uzme reč, i da se, uzeta, što je moguće duţe ne predaje. Šta se sve nije
pokušavalo da se ova vrsta napasnika unekoliko ograniči, pa ništa. Ne pomaţu ni
opomene predsedavajućeg, ni unapred utvrĎena ograničenja, ni iskašljivanja. Diskutant
je s dobrim razlozima uveren da govoreći potvrĎuje svoju društvenu korisnost, svoju
pozvanost da objašnjava i predvodi. Dokazuje da je ovladao znanjem, da ume baratati
predviĎenim formulama. Reč je atribut vlasti, njeno oruĎe; ona upravlja pojavama i
ţivotima. Imati, biti i govoriti postale su ravnopravne egzistencijalne odrednice: poslednja
je vaţna koliko i dve prethodne. Uzimanjem reči govornik se izjašnjava za odreĎeni
sistem vrednosti i pogodbi. Pojedinac se toj igri moţe odupreti jedino ćutanjem. U tom
smislu, negovorenje je rečito; ako je dosledno i uporno, ono se moţe smatrati
poricanjem obredne brbljivosti.


Tu je, najzad, knjiška, knjiţevnička brbljivost. Ona ide od kozerskog ćaskanja o svemu i
ničemu, do intelektualističkih nadmudrivanja. Poput Pere Zvezdaša, i knjiţevni brbljivac
je zbog nečeg stalno uzbuĎen. Moć asociranja u nj je veoma razvijena, i sasvim
neusmerena. Tako se raĎa obespućeni govor: ako je sve u vezi sa svim, tada ništa nije
ni sa čim povezano. Bez predaha zanesen, literarni brbljivac najradije piše hvalospeve.
Literatura je za nj jedan od načina da se u ţivotu uspe. Hvali, da bi te drugi hvalili! Takav
se pisac ni na čemu ne zadrţava duţe, niti o čemu razmišlja ozbiljnije. Kukavički
dobronameran, ljubazan i ulagljiv, on godinama govori prijatne nesuvislice. No vaţno je
da svi preţivimo i poţivimo, da jedni drugima izdelimo nagrade i počasti, i da, uz to,
izbegnemo suočavanje sa sobom i vremenom.


Treba, doduše, reći da je knjiţevno stvaralaštvo teško zamislivo bez teţnje ka
slobodnom, pa i nekontrolisanom prosipanju reči. Uobrazilja se pokreće i tako što se
verbalni okean uzburka. Ali snaga dara se meri po tome koliko se pisac neredu odupro,
koliko ga je nadvladao, šta je iz njega izaţeo. MeĎu velikim piscima ima veoma štedrih, i
onih do škrtosti obazrivih: na koju će se stranu ko privoleti, zavisi od temperamenta,
obrazovanja, ukusa. Uostalom, mi ovde ne govorimo o velikim piscima — pa ni o
piscima uopšte — nego o okoloknjiţevnim brbljivcima koji nas zasipaju blagoglagoljivom
kritičkom, esejističkom i komentatorskom prozom, doprinoseći opštem obezvreĎivanju
reči. Pijano rasipanje reči utoliko više pada u oči što se o nekim drugim stvarima uporno
i poslušno ćuti, da bi se o ovim, nevaţnim, na sav glas brbljalo!


Metodom kojom su graĎeni izvesni automatski tekstovi u dadaističkom i nadrealističkom
razdoblju počela se, u nas, koristiti kritička proza. Prizor neobičan, kad ne bi bio smešan,
i svedočio o velikoj zbrci u glavama. Pometnja, izazvana nečednom lakorečivošću,
uvukla se, s drugim laţima, u sve pojmove. Dobili smo nešto što je u isti mah nečitljivo i
nepošteno; s rečima su počele da se izvode cirkuske tačke.


Pomešati odjeke baroknog, precioznog, impresionističkog i nadrealističkog postupka i
stila mogli su samo oni kojima ni do kakvog stila nije. Tako su se namnoţili tomovi
toboţe nadahnute, ili toboţe učene kritičke proze, u kojima se ne govori ni o čemu. U to
ćete se najbolje uveriti pokušate li da neki od tih ogleda, članaka ili osvrta saţmete, da
sačinite ono što se zove résumé.


Izvod se sačiniti ne da, pošto autor ne kazuje ništa.


-26.11.1964 godine-Cika Vaso se ponovo ozenio..
                                                                                            Nova
    supruga cika Vase je profesorka iz njegove skole Ljiljana Urosevic. Ovo mu je treca bracna
    zajednica. On je povremeno sa cerkom Mirom iz prethodnog braka. Mira se udala za Djuru
    Cihabera., poreklom Nemca iz Vojvodine, Djura je inzenjer, smiren i razuman covek. Upoznali
    su se preko mene. Mira i cika Vaso idu ulicom Marsala Tita naspram Pionirskog parka. Mira se
    iz daljine smeje glasno:”Ima nesto da te pita tata”.”Slusaj, cuo sam da hoces da ides u Belgiju
    kod Bore, vidi tamo sta mozes uciniti za Peru Ljilijinog brata”.”Jos ne znam kada ce to biti” –
    rekoh.“Pera je dobio otkaz, oce da napusti zemlju”-rece cika Vaso..
Kretose ka Terazijama. Mira se najednom vrati smejuci se vragolasto, kao da je zaboravila da mi
   kaze nesto:” Znas, Pera je posle rata bio 6 godina na robiji u Sremskoj Mitrovici, rekose bio
   pripadnik neke tajne organizacije Nacionalnog spasa.Mi mu govorimo-Pero zaboravi to, ne
   vredi, hoce da ide iz zemlje”..Uzeh k‟znanju. Ali sta ja tu mogu uciniti.


.-27.11.1964 godine- Pavlu Poljanskom dali otkaz

Pavle se gega leno iz daljine kao obicno, ljudi ga vec znaju , ne gledaju ga ljubopitljivo: “Danas sam
dobio otkaz, kazna”-rece kratko.Hramlje.”Sta ti je bilo” pitam” Vozio sam motorcikl, udes.Oca
Gligorija unistise, sve nam otese”.Ko,kako, zasto? Nije mi jasno Kako je to moguce.?. .Ali
povezujem nekako sa mojim neprilikama u Semenu..Nadovezase se secanja na boravak u JNA. Pa
tamo su me progonili godinu dana. I jos neke druge vojnike. Ovde u Beogradu neke ljude
sikaniraju.-zakljucih kratko .Setih se brojnih srodnika i pojedinaca koji su se zalili na progone
ranijih godina..Sada osvescen shvatam da sam takve zalbe shvatao olako, nisam im pridavao paznju,
bio sam zanet mojim licnim zeljama, sit gladnog ne razume. Ili sam mislio da to govore cudaci, da su
skrivili., da pricaju tek onako. Nastade u mojoj svesti neko tanano povezivanje svih tih saznanja. Ako
je tako bilo u mojoj jed inici, verovatno toga ima i u drugim garnizonima sirom zemlje? Ako
prognjanih ima medju mojim srodnicima, zemljacima, susedima, skolskim drugovima, verovatno ih
ima sire u drustvu.

Ovde se desavaju neobicne stvari.Razmisljam da odem za Belgiju, tamo je sloboda.


-- 28 novembar 1964 g-Susreti sa Velizarom Dimitricem

Velizar Dimitric se pomoli iz daljine, visok , uspravan, uglavnom negde oko Zelenog Venca i
Kamenicke ulice. Gde god maknem na njega naidjem. On je uvek ogorcen na drustvene nepravde.:”
Lopovi, gde god maknes korupcija”. Tacno je, Velizar je vrlo posten covek, vrlo savestan, povrh
svega pravi principijelni komunista. U ovome drustvu se nesto lose desava, ima sve vise nepravdi,
korupcije, nezakonitih radnji.. Velizar je za vreme rata, bio izbeglica u susednom selu Gracanici,
njegova sestra Rosa se udala za domacina Milutina Nikolica iz Gracanice.

Promukao je, tesko govori.”Zasto si stalno promukao”-zapitah. “ 1944 godine me partizani
muslimani po cici zimi i mrazu ocerali peske strazarno od Drinjace do Srebrenice , ceterest
kilometara, nazeble glasne zice, izgubih dobar glas”-pojada se Velizar..Samo se brzo ispravi:” Izvini,
rekoh pogresno da sam izgubio dobar glas, lapsus, izgubio sam glas, tesko govorim, “.

Velizar je napustio SKJ 1960 godine, otisao razocaran sa fakulteta.

Dali cu i ja poci putem butnovnika kao Velizar, da ispravljam krive Drine? . Izgleda da se zajednica
protiv ovih devijacija ne bori energicno na pravi nacin. Dosada sam ga uvek samo slusao bez
komentara. Sada ga slusam pazljivo. Ispricao sam mu cak ogorcen zeljan razumevanja za
Kraljevo.On me pogleda ojadjeno,samo odmahnu rukom :” Eto vidis, i u vojsci caruju korupcije
nepotizam”.

Sta ciniti? Ne zelim da kao Velizar budem zrtveni jarac. Idem van zemlje.



-29 Novembar 1964 g-Stanoje Cebic-borac za radnicka prava.

Stanoje se seta Terazijama, Knez Mihajlovom, uvek nasmejan, preplanuo, stalno je sam, ponekad sa
nekim knjizevnikom, boemom, uvek mi pridje, danas kaze:” Ja sam borac za radnicka prava, zato
me svugde isteruju sa posla”..Govori ijekavski, rasteze, rece da je od Valjeva..Stalno je po ce dan
napolju , ima svez preplanuo ten.”Ja sam za Ginisa, nema coveka u zemlji koji je dobio vise otkaza
od mene, dva puta su me slali na posmatranje”.Zbog cega su ga isterivali sa posla?


-
----Novembar 1964 g-Secanja na pogibiju fudbalera Mancester Junajted-a

Video sam pre nekoliko godina fudbalere Mancester Junajteda ispred Hotela Moskva, bas na dan
njihove pogibije u avionskoj nesreci. Izgleda da su tu bili odseli. Zatim istog dana ih vidoh u Knez
Mihalovoj. Sutradan slusam vest da se srusio avion sa njima, da su izginuli. Ceo Beograd u tuzi. Bas
tada sretoh Ratimira Oklobdziju , ide iz daljine, pred kafanom Ruski car gura mi iznenada pod nos
novine gde stoji velika vest crnim velikim slovima. Kao da je bilo bas sada, ovoga trena, secam se da
mi je kazao:” Video sam juce fudbalere Mancester Junajteda ispred prodavnice naocara Optika na
uglu Sremske ulice, bio sam sa jednim Rusom mehanicarom sa речног broda ”, lupnu me umesto
pozdrava novinama po nosu. Onda zapeva prkosno:” Tudom, tudom Madjarica mlada”. Od
udarca novinama prosto me zabole. On ode vazno.



-Decembar 1964 godine-Braco Katana, Pakizin brat dosao u Beograd.

Kako sam obecao, trudio sam se da preko nekih veza obezbedim prelazak Brace iz Zagreba, u
Beograd, tamo ima neku devojku koja prema njegovim srodnicima deluje lose na njega. Pomogao mi
je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Ivan Stankovic, ocni lekar, koga sam upoznao u
leto 1955 godine u Miloceru..On je sredio da Bracu upisu u jednu beogradsku visu skolu.

Braco je simpatican krupan i visok mladic, zabavan ,sklon salama, on postaje nas nerazdvojni
sadrug. Beograd mu se jako svidja. Stanuje kod tetke udovice, sestre njegove majke.



-12 decembar 1964 godine-Rodjak Jovo Trijic hoce da ide za Nemacku

Jovo je malo stariji, studira nemacki jezik, zeli da napusti zemlju za Nemacku. Njegov otac cika
Radislav Trijic je bio nemacki zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, radio je kod neke
zemljoradnicke porodice, stekao prijatelje, isao im u posetu, dolazili oni njima u Trijice u Citluku
kod Ljubovije.Ocevi nemacki prijatelji ce Jovu podrzati.

Mnogi mladi koje znam zele da napuste zemlju. To je kao neka epidemija..Privlaci ih zarada,
standard, mogucnosti da ostvare svoje profesionalne ambicije, da budu sretni. Ja ne zelim da idem za
Belgiju zbog toga, nego zato sto sam zrtva diskriminacije. Drzava ulaze toliki novac u obrazovanje
mladih, a onda ih tera da idu van zemlje. To je pogresno, ova drzava nema valjanu politiku u ovoj
oblasti..Jedan od rukovodilaca Semena mi je rekao arogantno:” Imamo ovde i suvise onih sa
diplomama, ne znamo sta cemo sa njima, ko ti brani, idi van”.

Prema nekima, prosecna duzina studija od oko 8 godina ( mnogi nikad ne zavrse studije) ,je namerno
programirana od drzave, da se smanji pritisak na zaposljavanje, da se mladi odvrate od
nezadovoljstva.,da se necim bave, umesto da politiziarju. A zasto se ne potrude da otvore nova radna
mesta? Nasa zemlja je bogata. U Semenu se moze razviti delatnost, otvoriti nova radna mesta, neko
koci, kazu:”Necemo zapadne metode, marketing, trziste”.



-14 Decembar 1964 godine-Razmisljanja o sluzbi vojnog roka
Iako sam se u sebi cvrsto zarekao da ne pricam javno o onome sto sam doziveo za vreme sluzenja
vojnog roka, postajem svestan da ponekad ne mogu da se uzdrzim. Nepravda me jako boli, u nekoj
sam vrsti opsesije Kraljevom, cemu takodje sa svoje strane doprinose sadasnji nemili postupci na
radnom mestu. “Seme” za mene postaje na neki nacin nastavak nepravdi koje sam pretrpeo u vojsci.
Sto u meni izaziva nov opravdan gnev, istinsku pobunu, zelju za borbom, odbranom. Ljutina je
potencirana kada nocu povremeno ne spavam kako treba , to shvatam kao posledicu nocne straze u
vojsci.

Postupci kapetana N.. postao me istinski opsedaju., pretpostavljam da je mrznja za njega jedna
kompenzacija za unutrasnju prazninu., kombinovana sa manijom velicine. Kako se on usudjivao da
mi rusi zdravlje nesanicom? Pa to je istinski faraon? Cini mi se da takvi postupci za njega znace cak
manifestaciju pripadnosti nedodirljivima.-to je jedna moja pretpostavka. Ali na neki nacin takve
osione ljude vidim i u Semenu.

Ispricao sam o vojsci roditeljima, srodnicima, cak i ujaku Bozi, oficiru JNA.Ali sam u momentu
nervne napetosti to ispricao i nekim drugovima..Medju njima je bio Cale Milicevic mladji brat Vlade
Milicevica mog najboljeg druga jos iz gimnazije, on je vrlo perspektivan kadar u SUP-u-Srbije. Cale
samo okrete glavu. Onda mi je kazao da to vise pred njim ne govorim.Potom je poceo da me prekida
kao policajac kada god to spomenem..Shvatih da pravim gresku, to pred njim ne teba da govorim,
pravim mu neprilike. Tako mora-zakljucih. Ali to nije nimalo poremetilo nase prijateljstvo.

Jednom sam to brzopleto spomenuo pred Bracom ,Pakizinom bratom. Shvatih odmah da sam
napravio veliku nesmotrenost. Ali je to bilo kasno.



-19 decembar 1964 g-Desimir Vujinic radi u Vojnom institutu.

Deja je inzenjer –konstruktor u Vojnom institutu .On je bio najbolji djak u razredu. Deluje kao
mladi strucni uspesan kadar.


-- 20.12.1964 godine- Razmisljanja o napustanju zemlje.

Nekoliko skolskih drugova i poznanika su vec napustili zemlju, ili se za to spremaju. Nasa zemlja je
bogata, a nasi ljudi moraju da se iseljavaju. Skolska drugarica Jelena Miletic, zavrseni student
engleskog jezika koju sam nedavno sreo kaze da odlazi za SAD.”Da prodjem kao moj pokojni otac
inzenjer, niposto, oterase ga prevremeno u grob”.Nisam hteo da je ispitujuem zasto, kako, i ko je
oterao njenog oca u smrt. Znam zasto mene izgone iz zemlje. To je dovoljno.



            -ДИРЕКТОРУ ПРЕДУЗЕЋА „СЕМЕ“ Експорт-импорт                      6.1.1965. год
                                            Београд

    У предузећу „Семе“ Експорт-импорт, Адмирала Гепрата број 10 у Београду сам се
запослио од 20.11.1964. године на радном месту „референт за план и анализу“ после завршеног
Економског факултета у Београду и одслужене војне обавезе (1963-1964. године).
     Ја сам до данашњих дана изложен дискриминаторским поступцима који се састоје у
недавању задатака, понижавањима и малтретирањима од стране руководилаца предузећа,
недавању стола и столице, изолацији и различитим облицима оговарања и интригама. На
овакве поступке сам Вам се већ жалио, а Ви ми нисте још одговорили. Шеф магацина и
секретар партијске организације ми је казао да постанем члан СКЈ или ако нећу да напустим
предузеће и одем код брата у Белгију (мој брат тамо живи од 1958. године). Захтевам од Вас
поново да ми се омогући да обављам свој посао и да се на мене не врше притисци да се иселим
из земље.
    Мени се у неформалним разговорима пребацује да сам „непријатељ“ али без образложења
зашто сам ја „непријатељ“. Захтевам од Вас да ми кажете у чему у моји недостаци да бих исте
исправио. Не могу да разумем зашто сам „непријатељ“ јер ја то нисам нити било ко од мојих.

Уколико тако не поступите, подносим отказ због одласка из земље у Белгију. 1.9.1965 године.

У очекивању Вашег одговора-6.1.1965 godine



-12 Januar 1965 godine-Sazrevanje veze sa Pakizom.

Pricam joj o neprilikama u Semenu. Zakljucujem da je to ipak iritira. Iako nikad nije spomenula,
niti sam ja njoj o tome pricao, osecam da joj je neko preneo moj iskaz o boravku u vojsci. Nekako
me povremeno pogleda cudno, hladno. Tako po prvi put. Uzrujava je moja zelja da dam otkaz u
Semenu. Predlazem joj da idemo zajedno u Belgiju. Bora se slaze, kaze da ce nam pomoci tamo sve
dok se ne osamostalimo. Ona je rezervisana, shvatam , to je kapitalna zivotna odluka. Da li je sve
zrelo za to, sta ce reci njeni roditelji?

Zanos traje, ali se javljaju neke senke, kocnice,ili cak i pukotine.



-14 januar 1965 godine- Ujko Bozo u penziji.

Ujko Bozo zivi sa suprugom Jelenom i cerkama Mirom i Bebom, na Novom Beogradu u stanu koji
je dobio od vojske kada se penzionisao prevremeno. u cinu kapetana..Iako je po prirodi vrlo zdrav I
robustan, nesto povremeno poboljeva. Ima problema sa uv om koje mu je promrzlo u partizanima,
lekar predlaez operaciju. Povremeno nesto ne ide sa venama..

Na zdravlje ujke Boze je lose delovao sedmogodisnji boravak na ostrvu Hvaru..Tamo je bio
premesten kao oficir JNA.I dan danas ujko Bozo ima obicaj da kaze:” Najteze je kad dune jugo, pisti
u usima, depresija, “. Nije mogao da napreduje dalje od cina kapetana..Mama jednom rece tuzno, ali
bez ikakvog prekora na racun vlasti, nista drugo do ljubav sestre prema omiljenom bratu :” To Bozi
prave zbog tate”.



-1965, Beograd-Sestra Nada zavrsila gimnaziju u Zagrebu.

Tako inteligentna devojka, a ovde nesto ne ide? Milic ne moze da nadje posao..Nesto se sa nama
desava? Tata stalno zabrinut, otisao je prevremeno u penziju. Oseca se nekako neobicno, utuceno.
Ima prijatelje penzionere, ode ujutru, vrati se po podne, sede kod Moskve. Mama nalazi zaborav u
kucnim poslovma, snabdevanju, kuvanju, odrzavanju stana.



-- 30 mart 1965 –Misa Popovic i Italijan

Nerazdvojni drug Misa Popovic je iskren i dobronameran. Ali povremeno ume biti veliki saljivdzija,
za vreme setnje Knez Mihajlovom ulicom, mimoilazeci neku devojku sa zategnutom suknjom na
bedrima , kao slucajno blago je udari po zadnjici..Cesto je prilazio devojkama, neke su prihvatale
razgovor, druge nisu. Музевн и Mirceta Bozovic je врло privlacan, ali je cesto usamljen. On je
siromasan. Mozda je zbog toga nesiguran u sebe ponekad.
Danas smo na Uscu u sirokoj ulici ispred zgrade Komiteta SKJ. Iz autobusa pred nas bahnu lepa
devojka, izrazita crnka. Misa jurnu ka njoj, poce sa njom da razgovara, da se sali, ona vise uctiva
nego li zainteresovana razgovara sa njim u hodu. On me zovnu, predstavi me njoj:” Ovo je Italijan
”.Prihvatih salu, nesto poceh da pricam.gestikulirajuci.



-1 april 1965 godine-Rasprava sa Pakizom.

Danas je lep suncan dan. Na klupi u Tasmajdanskom parku ,blizu njenog fakulteta pokusavam da
joj nezno stavim ruku na rame, odmice se uzdrzano..Ocigledno, nesto cudno, nikad se nije tako
ponasala. :” To na Novom Beogradu kod Centralnog komiteta je bila moja rodica. Dokle ces da
budes dete, neozbiljan si, nezreo”.Cutao sam pomalo zbunjen i postidjen.

Shvatih da je ovaj nemio dogadjaj doprineo ozbiljnom kvarenju nasih odnosa. Otkud ona to zna?
Ko to njoj saopstava? Neka drustvena organizacija? Trgnuh se, pa ja zapadam u paranoju. Shvatih
po prvi put da su se u nasoj vezi pojavili problemi. .Nas odnos je vrlo slozen, ona i njeni su drugaciji,
oni dobro znaju sta hoce. Cak su i suvise racionalni-to mi cak pomalo zasmeta.

Zasto se ja ponekad tako ponasam? Pre svega vidim uzrok u mojim losim iskustvima u JNA. .Da li
je njen rodjak vodnik stazista tome doprineo? Otkud on meni da bude pretpostavljeni? I da cita nasa
pisma? Ili je sve to ucinio njen uticajni teco? Nemam dokaze. Ali se crv sumnje uvukao, i rovari,
kvari. O tome joj nisam nikada nista kazao.. Ubedjen sam u njenu iskrenost.i dobre namere, i njenih
roditelja. Cak verujem na neki nacin i njenom teci. Ali postoji neko ko muti vodu. Ima li sve to neke
veze sa Semenom? Znaci da to cini poredak? Zbunjuje me cinjenica sto me nijednom nje posetila u
Kraljevu. Sta je radila za to vreme? Odmah bi sumnja bila potrvena jer sam video koliko je bila
zaneta mnome posle povratka iz Kraljeva, ljubav nimalo nije bila poremecena. Razmisljao sam
povremeno o pauzama u nasim vid janjima za vreme letnjih meseci.

Nesporno je da je ipak sav ovaj mutni talog proslih godina u mojoj potsvesti na neki nacin slabio
nasu vezu. Sto se ponekad manifestovalo kroz takve mozda neozbiljne postupke kao sa Pakizinom
rodjakom na Novom Beogradu..Manifestacija potsvesnog nezadovoljstva. Kao nekome uzinat.

Kako ona sve to zna?

Divno je biti sa njom, ali ja tek imam 28 godina, da jos malo prozivim u Belgiji sam? Drugovi me
stalno sokole da tamo idem sam..Osecam neku neodredjenu privlacnost razgovora sa drugim
devojkama..Da li sam zreo za brak? Da li medju nama postoje razlike?



--26 april 1965g-Radomir.Veljkovic uhapsen na zeleznickoj stanici u Sarajevu i smesten u ludnicu.

Sretoh Dragana Veljkovica na Zeleznickoj stanici. u Beogradu. Gleda usahlim ocima:” Radomira
uhapsili u Sarajevu, proglasavaju ga ludim vec nekoliko godina”. .Pokaza mi neke nalaze bolnica u
Sarajevu. Vidim ispod jednog nalaza stoji potpis lekara psihijatra koji mi je bio vodnik stazista u
Kraljevu, Pakizinog rodjaka, koji me je maltretirao.

Ne razumem kome smetaju posteni patrioti?



. –2 maj 1965 godine-Raskid sa Pakizom.

Od pravca Trga Marksa i Engelsa naidje Pakiza, banu iznenada pred mene u Nusicevoj ulici, bila je
u drustvu sa jednim visokim naocitim mladicem. Vide me, ali se ne javi ,kao da ne postojim, okrete
glavu skoro ljutito. Prodje skoro demonstrativno. Uprkos svega ,u njenom pogledu neizmerna tuga..
Kao da se rusi kosmos-tako mi se cini. Mozda se varam? .Da li je ovaj susret namesten. Da-to je moj
zakljucak. Znaci prate me. Kako ona moze u tome da ucestvuje? Nesto mi stavljaju do znanja. Da li
je ovaj iznenadni susret namesten? Ko, kako, zasto? Ili erj ovo slucajnost? A ovaj momak?

Ovo je bio nas pretposlednji susret. Braco je iznenada otputovao za Banja Luku.



-Avgust 1965-Prota Milan Bogdanovic na Novom groblju

Sahrana jos jednog sluzbenika Semena koji je iznenada umro je zavrsena. Iz jedne aleje ide povisok
koscat poguren svestenik u crnoj mantiji, utucen, kao da nesto sebi mrmlja u dugu belu bradu.
Iznenada odnekle izletese pred svestenika dva snazna mladica, odgurnuvsi ga grubo odjurise, jedan
trceci podrignu prkosno iz sve snage. Prepoznah ga, to je jedan od drugova Ratimira Oklobdzije.

Pa to je prota Milan Bogdanovic , prepoznah njegovu krupnu figuru, snaznu gklavbu sedee brade,
skrusen pogled i tih bojazljiv hod, on je uvek oprezan, spreman na svakakvo nepr ijatno
iznenadjenje koje odjednom, odnekle sikrsne. Kako tako neko moze da se ponasa prema njemu. On
se osvrte preplaseno, zakloni rukama lice drhteci..

Pridjoh mu zacudjen postupcima mladica.”Ama nista dijete navikao sam ja na to, boljsevicka
bezbozija zavladala-“Govori tiho, ali ne podize glavu, gleda pred sebe:”Jes Mire Lazarevic
sestric,(upoznali smo se kod tetke Mire Lazarevic mamine sestre) .Bog te blagoslovijo”..Ide polako
,prica tiho, ali ga razumem:”Koliko su Srba ubili za vreme rata, niko za to ne odgovara, koliko
izbeglica, razrusenih domova, a sada nevine ljude drze u zatvorima. Ja ispadoh narodni neprijatelj,
bejah nevin vise godina na robiji.Sina mi izgnase iz zemlje. ” Ide polako, nogu pred nogu, oborio
glavu tuzan.” Kraljevina Jugoslavija ,Kralj Aleksandar, je bio lukav, hteli su tvorci komunizma da
nam ubace kukavicje jaje ko i Rusiji, Kralj Aleksandar lukav to spreci zavede diktaturu, neda, zato
ga i ubise zlotvori u Marselju 1934 “-zali se prota.” Ali zato pokleknusmo pred prevarom ovoga rata,
gurnuse nas u celjusti bezbozije .tesko li se nama i Rusima, guta nas azdaja. Ubi Boga u coveku,
ubices coveka u coveku, zato mi stradamo jer smo se odrekli Boga, nametnuse nam to antihristi”



-14 avgust 1965-Poslednji susret sa Pakizom.

Pakiza prodje brzim koracima Terazijama ispred Hotela Balkan, kao da lebdi iznad trotoara,
otsutna, sva zaneta u mislima, samo na nekoliko metara od mene, sa zelenim salom od svile oko
vrata, stadoh kao ukopan. Njen iznenadni munjevit pogled sve rece, to je nas nemusti razgovor, koji
u jednoj sekundi komunicira vise od hiljada reci, sve godine naseg druzenja su se svele najednom na
toj sekundi. U ocima su joj blistale suze, oci joj se jadaju, njoj je u buducnosti zivot prazan, razume
me, mora da tako postupi, zabranjeno joj je , neko joj je to naredio. Ko? Zasto? Balkanci nose u sebi
orijentalni fatalizam, kao da se nazire tragika raskida po zelji roditelja, ili nekoga drugog, koji se
suprotstavljaju, zele da podesavaju tudji zivot po njihovoj zelji, mudrosti. Naslage vekova, ja sam
shvatao racionalno neminovnost naseg razlaza. Али и ја сам у питању, хоћу ад идем у белгију, ње
ту нема, мoram da idem u Belgiju. Sve je gotovo. Ona je bila u barci koju baca носи као орахову
љуску и лупа је о хриди, trazi pojas za spasavanje. Ali je prepustena, nemocna. Sudbina.



-15 avgust 1965 godine-Susret sa Borom Mirkovicem u Bulevaru Revolucije.

Bora sav sija, uhranjen, lepo obucen, kazem mu kratko da idem u Belgiju, zeli mi sve najbolje.On je
za mene iako jos mlad, znacajan politicar, buduci ministar, karijera mu je najvaznija, ima diplomu,
posao, visoku platu, poziciju, samo misli kako ce da napreduje u hijerarhijama politickih lestvica.
Izrazavam mu iskrene zelje za sve najbolje.



-24 avgust 1965 godine-Uzroci prekida sa Pakizom.

Mama danas zamisljena progovori o Pakizi glasom koji je odavao neku vrstu tragicne neminovnosti,
мама еј зненадила, никад није била таква, билча је уцвек киратка, и хладнокрвна, нигтиоако
говорила, сада е била помал узбуђена: ”Nije Pakiza to ucinila, ona to ne zeli, nisu po sredi niti
njeni roditelji, oni su vrlo posteni dobronamerni ljudi, to je neko drugi napakostio.”

Ko su ti drugi? Neki moji drugovi mi cesto kazu: ”Pakiza je retka lepotica, progonili te ljubomorni u
vojsci.”. Али и ја сам виновник, желим по сваку цену да одем што пер за Белгију, нестрпљив
сам, желим тамо да успем, да стекнем иметак, или нобвац, да плмогнем брату, сестри,
родитељима. Нећу овде да губим времер.



-1965 god.-Natasa Tomic zavrsila dizajnerski kurs u Engleskoj.

Ne moze nigde u Beogradu da nadje posao. Zali se da je diskriminisana.



-1965.-Milic ( mladji brat) sluzi vojsku u Dugom selu kod Zagreba.

Ide na duze od kuce. Bas kada se spremam da idem u izgnanstvo.u Belgiju.



-26 avgust 1965 g- Ratimir Oklobdzija analizira raskid sa Pakizom

Koliko je Ratimir Oklobdzija neobican, utoliko vise njegovi postupci umeju biti nepredvidljivi, cesto
cudni, ili cak na neki nacin ponekad i neozbiljni. To me zbunjuje, jer je on saradnik policije, takvi bi
trebali da budu susta suprotnost, racionalni, odmereni, lukavi. Imao sam prilike da upoznam
pojedine policajce, agente, ima ih vrlo strucnih i razboritih, ali su neki od njih, kako se to kaze u
svakidasnjem govoru, ista fela ljudi kao i Ratimir. Pored prilicno onih smirenih, promisljenih, medju
njima sam sretao pojedine usplahirene, osione, sklone carkama ili cak i nasilnickim postupcima. Sa
tugom sam dolazio vremenom do saznanja da u organima vlasti ipak susrecem vise nego li ranije one
asocijalne, pregrejane osobe, grube, netakticne. Ne mogu da shvatam otkud takvi u vlasti?

Moram priznati da Ratimir u isto vreme ume biti vrlo zanimljiv, ili cak i sarmantan i vrlo drag. A
onda naglo postane arogantan. Ponekad je zagonetan. Citao sam o psihologiji vlasti, to je valjda
strategija kako vladati ljudima, tzv. toplo-hladno. Policajci zahtevaju poslusnost, krse otpor drugih,
seju strah. Ali Ратимир nijednom dosada nije bio prema meni zao u pravom smislu reci. Priznajem
sebi da mi pomalo imponuje sto je agent. Visok je i naocit, ali spazih da svojom osionoscu odbija od
sebe mnoge devojke kojima bi se mozda svideo. Ljudi ga se plase. Pa on policajac a ne ume sa
devojkama-nimalo pohvalno za jednog policajca. Ako ne ume sa devojkama kako ce sa ljudima-
zakljucih.

Gazi po pesku, na plazi Partizan na Savi, izmedju dva mosta, napeo se u kupacim gacicama kao
paun, pokazuje misice. Mahnu mi rukom : ”Ajmo da jurimo ribe, umesto sto se bavis politikom, vidi
sta ga ih je!”-pokaza rukom na devojke sto се сунцају na pesku. “Zivjece ovaj narod. Ama sto smo
te bre u vojsci drzali nocu na strazi da budes bled, a ti sada jos crveniji i sveziji!”-zagolica me po
rukama saleci se. Onda se opet natmusti: ”Ne mirisemo nikako intelektualce, stalno prosipaju sirce .”
Pogleda me iznenadno prodorno u oci, kao islednik, kao da hoce da mi nesto kaze. Naglo se uhvati za
glavu i poce da se vrti besno oko sebe kao kada pas juri svoj rep, sipa zapenusano skoro galameci: ”
Bre mastiljaru gurnucemo te kod burazera u Brisel, kada te tamo dohvati Siptarija nagrajiso si ko
zuti, imas da budes bled, ispijen ko tuberan.” Gledam ga smeseci se, shvatam da se sali, ali sa
izvesnom zebnjom ocekujem sta ce jos reci: ”Tvoj LOVE STORY sa ovom Turkinjom iz harema je
zavrsen.”-rece u dahu sedajuci iznenadno na pesak, savi hitro elasticne noge kao od gume pod telo
kao pas.

Kako sme tako da govori? Kakvo je to bratstvo i jedinstvo, pa on je policajac? Kako se usuduje,
kako to sve zna? Naglo ustade otresajuci pesak sa tela poce da govori glasno, dere se, ljudi pocese da
se okrecu: ”Basta, basta!”.Znam da “basta” na italijanskom znaci “DOSTA”. Cutao sam, ali ipak
sala je bila neslano otuzna. ”Drugu ulogu ti sada dajemo, ama idi u Belgiju, ima da te jure
Belgijanke, mlade, stare, bogate, sta ce ti ovde ova гологуѕија. Znas, mi vec ovde imamo suvise
fakultetski obrazovanih, ne znamo sta cemo sa njima.” Zastade, onda se nape, propnu na prste prseci
se: ” Pokazi im sta su Jugosloveni, tim belgijskim ficfiricima i kurajberima!”-lupnu se rukama po
prsima.

Ove njegove neobicne reci stvorise u meni jos vecu zebnju. Kako to oni upravljaju mojom
ljubavnom barkom sa Pakizom? Valjda to nas dvoje stvaramo, podesavamo? Smijuljeci se sebi u
bradu, promrlja tajanstveno, gleda me kao sazaljivo, ali ja cuh: ”Namenili smo ti novu ulogu tamo u
Belgiji, sta da se mi ovde batrgamo sa tobom, gradices nase projekte u dijaspori.” Ove njegove reci
me tek sad nagnase na razmisljanja. Ko se ovde batrga sa mnom, kako, zasto? Znaci ono sto mi se
desavalo u vojsci, u preduzecu SEME, i pre toga, sa Islednikom, Sherifom, Ocem navodnim
cetnikom, sve je to povezano, neki su se bavili mnome dogovorno? Ko? Zasto? Kako oni odavde
Rusofili, mogu meni da namenjuju ulogu tamo daleko u omrazenoj Belgiji?

Gleda me pravo u oci ljutit sikce : ”Brana, brana koja pravi elektricnu energiju, tvoj rodjak Milic je
pravio branu na Drini kod Zvornika, i na Percuccu, drazio nas do visokog napona.” Cime ga je
drazio? Pa on nije ni znao Ratimira? Stade, hukce, dahce ljut kao ris. “Eno ga sada na groblju
Krsmanovica pod brdom iznad валовите Drine, gde nadlecu orlovi.” Sta sada poteze moga sirotog
mrtvog rodjaka, otkud on zna za njega, kako zna za daleko groblje iznad Drine? Ratimir iznenada
zbog necega zapeva culno, orgasticki: ”Oj djevojko pod brdom, poljubim te pod grlom!”

Poceh da razmisljam o tragicnoj sudbini Milica na neki drugaciji nacin: njega su progonili. Zasto?
Verovatno oni isti koji su progonili i mene? “Tvoju energiju cemo da koristimo za nase svrhe. Bolje
nego da si mrtav.” Spominje rec “mrtav” – istinski se uplasih. Otkud on zna sve ove licne podatke?
Sta zeli da mi predoci? Stalno mislim, kako on moze meni da daje ulogu u Belgiji odavde, on rusofil,
a tamo je Zapad, krvni neprijatelj Rusa? Ratimir je vrlo opasan covek. U se i u svoje kljuse-
pomislih, opreznost, promisljenost. Poverenje u sebe i svoje snage mi brzo povrati uobicajeni
optimizam i dobro raspolozenje.

Ali se prisecam rodjaka, poznanika koji su bili ogorceni danasnjicom govorili su ljutito,
prezrivo:”Komunjare”.Tako su mi delovali neubedljivo, cak jadno, ili neozbiljno. Sazaljevao sam ih,
mislio da su nesposobni, ili da su sami skrivili svoje nevolje svojim neznanjem i nedorasloscu. Sada
vidim samog sebe da postajem nezadovoljnik. Trgos se-pa ja nisam kao ti kukavni jadnici kojima su
sve drug krivi. Да ли ћу и ја почети ад изуговарам презриво:'' Комуњаре''.

Odlucih da zatrazim od njega razjasnjenje o cemu se radi. ”Odgovoricu ti direktno kao sto me
pitas”-po prvi put otvori karte Ratimir, kao da se pretvori u nekog drugog coveka, postade smiren,
ucini mi se da je on celo vreme glumio neko spadalo, preda mnom je sada bio istinski razuman, neki
assvim drugi covek, smanji se kao mesina kada se iz nje izduva vazduh. ”Intelektualci su nas najveci
problem, sve nesto analiziraju, cackaju, mozgaju. Ama bre imas da cutis, da nista ne mislis, vezi
konja gde ti gazda kaze.I kvit. Drugi misle, nije tvoje da razmisljas, idi juri ribe, idi na igranke,
kafane, bavi se sportom, pecaj, zaradjuj lovu, radi sta hoces .Samo ne mozgaj!”-prosto mi se poveri,
skoro da ga sazalim.
Pa cime ja to smetam, sta ja to mozgam? Mene politika nimalo ne interesuje, u JNA i Semenu su mi
pravili probleme-ali mi je sve to nedovoljno jasno.

Tek sada sve postade jos nejasnije. Ne shvatam otkud takav strah od intelektualaca, i zasto to meni
govori. ”Nama ne trebaju intеlektualci, nego oni koji izvrsavaju nasa naredjenja, mi smo najmudriji,
mi smo tu da razmisljamo, mi pravimo planove i projekte, drugi imaju samo da bespogovorno
izvrsavaju nasa naredjenja, nama su korisniji fizikalci. ”-sada je bio pomalo ljut opet. Brze bolje
nastavi: ”Pogledaj nase Jugovice koji rade na Zapadu, retki su intelektualci koji dodju otuda sa
merdzom ( kola marke mercedes), a oni fizikalci dodjose sa skupim kolima, novcem, napravise
kuce, bogatasi. Nije to slucajno, zapadni bosovi ne vole nase intelektualce.

” Evo prilike da testiram njegovu moc rasudjivanja: ”Zasto oni ne vole nase intelektualce? “ Oni su
smetnja i nama ovde i njima tamo. Oni tako naprave da ovde bogatasi, elite, budu fizikalci. A
inteelktualce da budu siromasi. Pa to i nama odgovara.” Tek sad nisam nista shvatao, Ratimir je
Rusofil, zakleti neprijatelj Zapada, a ovamo se slaze sto Zapad, kako on kaze, opstruira nase
intelektualce, a podupire, favorizuje, jaca fizikalce neznalice. Pa ako Zapad ovde stvara lazne elite,
pa to je na nasu stetu. Pa zasto Istok, Rusi, stete nama zajedno sa Zapadom? Kao da cita moje misli
Ratimir filozofski mudro pojasni: ”Oni imaju svoje razloge, a mi nase, Zapad misli da nama oni
vladaju, a zapadnjaci ne znaju da su ovde Ruje, da su bosovi bacuske, oni koce nase intelektualce jer
misle da ce oni obelodaniti da u Jugi vlada Zapad. A mi ih slabimo da ne obelodane da ovde vladaju
Ruje.”

Ovakvo objasnjenje Ratmira mi je izgledalo potpuno besmisleno. Setih ih se kako on i njegove
kolege trce straftom, sve ruse pred sobom, podriguju iz sve snage iz dubine stomaka, guraju
demonstrativno prste u zadnjice devojaka. Kako se bogate od sverca sa ruskim dunavskim
mornarima, a navodno “bracom Slovenima “? Zar da ovakve protuve nama ovde kroje politiku
drzave prema intelektualcima, i ovako pogresno procenjuju stvarnost? Oni se uzivljavaju da su
nekakvi intelektualna elita. O cemu se to radi? Kako je moguce da takav uticaj u drzavi imaju ovako
nedorasle osobe. Na delu je opasna kadrovska zloupotreba. Setih se Dange Radoja Domanovica.

” Ratimire, ipak nije na svome mestu da se onako ponasate na strafti, to je krajnje cudno?” “Mi smo
vlast, pripadnici nedodirljivih, nama je sve dozvoljeno, da udarimo, otmemo, kaznimo, zatvorimo,
bijemo, silujemo, korupcija, sverc, svi imaju da cute, da trpe, dok se mi ne izduvamo. Mi to ne
radimo sto volimo, nama je zao da ljudi stradaju, ali mi to cinimo jer tako treba. Ako se opiru bice
jos gore.Trpen –spasen. Nismo mi nerazumni, mi to radimo namerno, tako treba, ima naivnih koji
misle da smo mi prmitivci, ili debili.”- gleda me Ratimir nadmocno. ”Ne mudruj, ne petljaj se u
nesto sto ne razumes”. skoro mi pripreti ubedjen da me je nadmudrio.

Ovakvo obrazlozenje Ratimira mi izgleda krajnje neubedljivo, neutemeljeno, cudno, nelogicno. On
vidi u tudjem oku trun a u svome ne vidi panj. Cime ja to smetam? Kakvim mojim intelektualnim
postupcima? Pa ja zelim da budem lojalan, uvek sam to zelio, cak sam hteo u JNA I Semenu da
postanem clan Partije?

Setih se jedne tople tamne julske noci bez mesecine dovedose Ratimir i Drago sa njihovim pajtasima
Lilu ( moju simpatiju iz decackih dana, to je ona ciji je otac politicki emigrant u Nemackoj, ona sto
je postala prostitutka) camcem na Adu Ciganilju, sve su mi to kazali ocevici , Dragini je zaplasili ,
devojka bez oca, ucenili je, napili, drogirali mesecima, oni makroi su je gurnuli u prostituciju, da
navodno radi za policiju, da prenosi sta pricaju stranci. A na Adi su je te noci seksualno iskoristili
njih dvojica, ona je legla gola na stomak, Rato je bio na njenoj zadnjici, a Dragi je pravila oralni
seks, onda se izredjali i drugi. ”Znas sta ste radili Lili, da li je to na svome mestu?”-upitah ga. Rato
samo sevnu ocima na mene prezrivo: ”Ona je kamenjarka, ide sa strancima u Mazestiku.” ”Ali ko je
gurnuo u to?“-gledam ga pravo u oci, znam da su je oni gurnuli u prostituciju. “Sta bi ti hteo
mastiljaru, pa ona je cerka cetnika koji sipa sirce , rovari protiv nas u emigraciji, treba da se vidi
kako prolaze takvi, da njenim primerom zaplasimo druge, ko god sipa sirce bice rogonja.”- “ Ako je
vec tako, zasto onda nju koristis da zadovoljis svoje licne seksualne prohteve?”- “Bog je sebi prvo
stvorio kapu, zasto da ne, bolje ja nego neko drugi . Znas mastiljaru, jedan moj kolega Jovo iz
policije, ima lepu cerku, ali mu je cera dileja, kad naseti muskarca ne moze da odoli, najase ko
stigne. Njemu se smuci, i on nalegne, i on isto kaze”bolje ja nego drugi”. Sapnu mi na uvo cerekajuci
se забезекнуто:” Znas, Jovo smatra da to nije njegova cerka, da je napravio neko drugi, pa sto i on
da ne ubode. Sve zene su kurve.”

Ratimir je ocigledno osoba koja ne rezonuje logicki. Vrsta zamlate. Otkud oni i njemu slicni na
takvim znacajnim pozicijama, gde treba da budu vrlo mudri i savesni profesionalci. Oni su velike
stetocine.Guraju nasu drzavu i narod u ambis.

Citam knjigu o pogromima nad Jevrejima u Poljskoj, saosecam duboko sa njima. To pricam mami,
ona zna za moja druzenja sa Jevrejima ovde, za moje simpatije za njih

Na polasku za Brisel rece mi kratko , ali sa snaznom nadom:” Pomoci ce te Jevreji tamo.” To mi je
ulilo istinsko poverenje u uspesnost moga boravka u Belgiji. Dragi Jevreji su tako mocni. To odagna
strah od Ratimira i njegovih zastrasujucih kolega.



-BORAVAK U BELGIJI-Septembar 1965-Juli 1971 godine


SAZREVANJE


-1 Septembar 1965-РОМАН О БРИСЕЛУ И БЕЛГИЈИ-Odlazak u egzil u Brislu.

Voz Atina-Pariz preko Italije i Svajcarske, krece tacno u 8 casova ujutru sa Beogradske zeleznicke
stanice. Belgija je slobodna demokratska zemlja, roditelji su ubedjeni da cu se tamo snaci kao i
stariji brat. Presretan sam-to je prava rec, pun nade, optimizma.,odlazim u Belgiju, tamo se ceni
rad.,mlad sam, svidjam se devojkama, tamo me nece niko maltretirati, u meni kipti samopouzdanja,
energija, nestrpljiv sam da sto pre tamo dodjem, da se zaposlim, dokazem. Zelim da uspem u Belgiji ,
da onda pomogem u Beogradu brata i sestru, roditelje.

Roditelji me dopratise do zeleznicke stanice, stisavaju moje samopouzdanje ,cak vise od toga malo
preteranu obesnu samouverenost, mladalacko nesrpljenje. ,savetuju opreznost, promisljenost. U
skoro praznom kupeu zatekoh samo jednog sredovecnog putnika, crna kosa prosarana ponekom
belom vlasi., osrednjeg rasta, sav nasmejan, saznasmo da je on Grk Obradova me njegova meni
neobicna radost susretom sa mnom, neznancem , i sa mojim roditeljima.koje vidi po prvi put u
zivotu. Prema meni od prvog pogleda poce da se odnosi neobjasnjivo prijateljski, kao da se znamo
godinama. Grci su nama slicni, prijatelji-zakljucih .On me tako posteca na nase Makedonce, vraca
unatrag u detinjstvo. Tata rece radosno gledajuci u moga saputnika:” Kao nasi Makedonci”.
Blagonaklono kaze roditeljima na engleskom, ja sve prevodim, da cemo biti zajedno, da ne brinu.
Ama bas isti kao oni u Djevdjeliji, naviru uspomene iz detinjstva u Makedoniji..Roditelji ga gledaju
prihjateljski, vidi se da znaju mentalitet stanovnika juga Balkana..,pa tamo su ziveli na granici
Makedonije i Grcke u Djevdjeliji.

Voz odzvanja preko sina ka Zagrebu. Simpaticni saputnik celo vreme veselo razgovara sa mnom, lice
mu dobi neki tajanstvne izraz, kaze da ima neku prijateljicu u Svajcarskoj gde radi ,on je vlasnik
grckog restorana tamo. Rece mi pomalo tuzno njegove godine, priblizava se pedesetoj, sto kao i uvek
izaziva u meni iskreno sazaljenje prema ljudima tih godina. Zivot brzo prolazi. On joj je u Grckoj
kupio neke lokalne pokloncice.

Utom se kroz prozore kupea vide u hodniku povorka razdraganih i raspevanih mladica i devojaka,
odmah pomislih studenti, ili djaci visih razreda gimnazije, drze se za ruke, idu povezani rukama kao
vagoni nekog voza jedan za drugim, vijuga se kao kompozicija od kupea do kuipea, pevaju veselo,
sve se ori:” TAKSI, TAKSI”. .Shvatih da su to ipak strani studenti, po naglasku pretpostavih da su
Francuzi. Stalno ponavljaju tu rec, ima ih nekoliko desetina, otvore povremeno vrata kupea, kao da
mi zaprete, unesu se u lice glasno recju TAXI, odose naglo vijugajuci se jedan za drugim kao neka
dugacka ogromna zmija koja se zapatila u vozu. “Sigurno je neka studentska grupa ili ekskurzija”-
pomislih.- Ponavljanje reci TAXI, meni izgleda kao neko naglasavanje, ta rec izaziva zebnju., potseti
me odmah na rec “taksa”.,nekakva kazna.

Dremamo, probudise nas carinici na italijanskoj granici,osecam sredozemnu veselost, italijanski
carini ci su veseli, topli, to me prosto razgali, kao da osetih sunce Sredozemlja, vidim neka brda kroz
prozor, zamisjam bujnu vegetaciju, prosto osetih miris smokvi juznog bilja i rastinja, Italija je
divna , kazem dragom, grckom saputniku da bi bilo lepo sagraditi neku gerontolosku kliniku u
brdima, on se smeska:”Pa oni to imaju, oni su daleko ispred nas, to rade vec vekovima”.Da, prisetih
se, treba uciti iz udzbenika, sto da izmisljam sam, to sve ima vec u knjigama”. Voz iz Jugoslavije
ulazi u prvu neku povecu zeleznicku stanic u, na ulazu na peron voz klizi, stoji pored voza sef te
zeleznicke stanice, sa crvenom kapom, sa zlatnim sjaktecim siritima na bluzi kao neki general, drzi
ruku podignutu celu. Naglo iz daljine me potseti na nekog vodju nase zemlje, potisnuh tu asocijaciju
postidjen svojom brzopletom neskromnoscu da tako nesto pomislim. Tiho svira tranzistor u kupeu,
cujem poznatu italijansku pesmu, razaznajem rec”Marusha”, ne znam sta znaci ta rec.Naslonih se
na naslon sedista, potonuh u secanja, navire bezbroj lepih osecanja, kao u raju, predivne misli o
Italiji, Italijanima, o Katolickoj crkvi, kao da sam ja vekovima katolik, a ja sam pravoslavac, iz
porodice koja je vekovima davala pravoslavne svestenike.Otkud ovakve pomisli?.Ova dilema odmah
nestade, kao sto se pojavila.Duboko u potsvesti neki osecaj vaznosti, kao da .sam iz neke znacajne
porodice.Celim putem do Pariza razmisljam..o tome? Takva pomisao mi se nikad nije javila u
zivotu?.Ipak, od tada su mi Italijani postali jos mngo drazi. Mada sam oduvek imao mnogo simpatija
za njihove pesme, filmove, ljude.

Rezin Jikilije koju sam sreo u vozu za vreme prvog putovanja u Brisel, ce me cekati u Parizu. Grk
izadje na nekoj zeleznickoj stanici u Svajcarskoj, kroz prozor prodre sveze , skoro hladno vece,
verovatno visina, zagrlismo se, on mi tutnu u ruku adresu, jednu novcanicu. Odbijam , nece da cuje,
gurnu mi je u dzep, ode.

Kasno u noc voz udje mileci na zeleznicku stanicu Jug u Parizu. Izlazim sa dva izlizana kofera u
rukama, iz daljine se iscrtava Rezinina vitka zenstvena figura, elegantno obucena, oci sijaju, kratak
dodir licu i ramenima., umesto pozdrava. Vodi me kod nje kuci da prenocim, zivi kod sestre njene
majke Belgijanke, iz Lijeza , udate za Parizanina fabrikanta predmeta od gume, oni su ova dva dana
na vikendu. Idemo tramvajem kroz Pariz, leto, struji blag topao vazduh, odusevljeni veseli ljudi,
otvoren pozadi tramvaj, grad svetlosti treperi, sve sija. Ovo je Obecana zemlja.,ljudi izgledaju tako
bezbrizni, sretni.

O Pakizi ne razmisljam.,potisnuta je u zaborav kao nepopravljiva neminovnost, kosmicka neprilika. .

Rezin mi je tu noc pre spavanja pokazala Pariz, vodila me u crkvu Notre Dame. Kroz redove ide
smusen starac, pruzio neku vrstu kartonske posude za novcani prilog. Tutnuh mu neku sitninu.
Pariz je lepsi nego li na filmu.

Voz Pariz-Brisel ide sa Gar du Nord Sever.,putuje se oko cetiri casa. Bora me ceka u Bruslu na Gar
du Nord takodje.Sever. Nalazim se u kupeu sa cetiri spanska katolicka fratra, oni su osrednjeg rasta,
dezmekasti, vrlo crnomanjasti, ali takvih ima i kod nas, u crnim svestenickim odorama. Zapazam u
izrazima njihovih inteligentnih lica neku vrstu tajanstvenosti, cak konspirativnosti, sto potseti na
oficire u Kraljevu, na Inkviziciju, sa mnom ne izmenise ni nekoliko reci, nesto promrljah kurtoazno
na engleskom. Pogledaju me blagonaklono-zakljucih. , razgovaraju na spanskom sasvim opusteno
celo vreme do Brisla..

				
DOCUMENT INFO
Shared By:
Categories:
Tags:
Stats:
views:729
posted:11/10/2011
language:Serbian
pages:252